1

Поглавље 1: Слободно кретање робе

ОПШТИ ПРИНЦИПИ

Ова питања су генералног типа и не односе се на индустријске секторе који су наведени у поглављу 15.

A. Законодавно усклађивање

1. Шта представља основ регулисања усаглашености производа и колико се ваше законодавство приближило принципима који се примењују у европском усаглашеном законодавству, тј. у погледу минималних услова, одсуства обавезних стандарда, самосертификације и претпоставке усаглашености?

Закон о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености („Службени гласник РС”, бр. 36/09) (Прилог 1.1) представља основни правни оквир за регулисање усаглашености производа са техничким захтевима. Чланом 21. овог закона прописано је да се производ ставља на тржиште, односно испоручује на тржишту само ако је усаглашен са прописаним техничким захтевима, ако је његова усаглашеност оцењена према прописаном поступку, ако је означен у складу са прописима и ако га прате прописане исправе о усаглашености и друга прописана документација. Овај закон даје правни оквир за преношење, односно транспоновање европских директива, како новог (односно глобалног), тако и старог приступа, уколико прописивање техничких захтева и спровођење поступака оцењивања усаглашености за производе није прописано посебним законима, али такође даје правни оквир и за прописивање националних техничких прописа за производе који нису обухваћени хармонизованим актима на нивоу ЕУ. Приликом израде овог закона узета су у обзир нова решења референтних правних аката ЕУ која се односе на трговање робом (тзв. „new good’s package“) и то:

- Одлука број 768/2008/ЕЗ Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године о заједничком оквиру за трговање производима и укидању одлуке 93/465/EEЗ. - Уредба (ЕЗ) број 765/2008/ЕЗ Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године којом се прописују захтеви за акредитацију и тржишни надзор у вези са трговањем производима и којом се укида Уредба (ЕЕЗ) бр. 339/93 и - Уредба (ЕЗ) број 764/2008/ЕЗ Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године којом се прописују поступци у вези са применом одређених националних техничких правила, на производе којима се законито тргује на тржишту друге државе чланице и којом се укида Одлука бр. 3052/95/ЕЗ.

У зависности од група производа и опасности које производ може представљати, овај закон предвиђа различите субјекте који могу спроводити поступке оцењивања усаглашености, и то:

1) произвођач, 2) именовано тело за оцењивање усаглашености (лабораторија, контролни орган и сертификационо тело), 3) орган државне управе за производе који представљају највеће ризике.

Дакле, овај закон прописује да у складу са захтевима техничког прописа произвођач може самостално да изврши оцењивање усаглашености сопственог производа са захтевима из техничког прописа и да о томе изда декларацију о усаглашености.

2

Техничким прописом утврђује се начин оцењивања усаглашености који може да обухвати примену једног поступка, неколико поступака или комбинацију различитих поступака оцењивања усаглашености. Чланом 19. Уредбе о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашености („Службени. гласник РС“, број 98/09) (Прилог 1.2) прописано је да се оцењивање усаглашености спроводи на основу поступака (модула) који су прописани техничким прописом, у складу са Одлуком 768/2008/ЕЗ, дакле потпуно уважавајући самосертификацију која се као поступак оцењивања усаглашености примењује појединачно или у комбинацији са другим поступцима (у складу са техничким прописом за одређени производ). Чланови 4. до 8. овог закона, уређују начин прописивања техничких захтева, као најважнијег елемента техничког прописа, чиме производ у смислу безбедности, постаје део регулисаног подручја на тржишту. Тако, технички захтеви за појединачни производ, односно групе производа прописују се техничким прописом непосредно, навођењем тих захтева у тексту прописа или посредно, позивањем техничког прописа на српски стандард, односно техничку спецификацију. Чланом 7. став 1. тачка 2) овог закона прописано је да се техничким прописом може одредити да је један од могућих начина постизања усаглашености са захтевима тог прописа испуњавање захтева српског стандарда на који се технички пропис позива, а ако се техничким прописима у правни систем Републике Србије преузимају директиве новог приступа, реч је о српским стандардима којима се преузети хармонизовани европски стандарди, чиме се обезбеђује претпоставка усаглашености са захтевима из конкретног техничког прописа, што представља један од основних принципа европске техничке регулативе новог приступа. Ступањем на снагу новог Закона о стандардизацији („Службени гласник РС”, бр. 36/09) (Прилог 1.3.) обезбеђени су услови за брже и ефикасније усвајање европских стандарда. Овим законом укинута је обавезна примена преко 8000 стандарда, а примена свих стандарда које доноси Институт за стандардизацију Србије (ИСС) је добровољна, чиме је испуњен један од основних захтева Споразума ТБТ Светске трговинске организације. Овим законом је такође дефинисан статус Института за стандардизацију Србије у складу са правилима европске стандардизације. Ради уређења тржишта у погледу безбедности производа за које не постоје посебни технички прописи донет је Закон о општој безбедности производа („Службени гласник РС“, број 41/09) (Видети Поглавље 28). Закон о општој безбедности производа суштински је усклађен са начелима и основни захтевима Директиве о општој безбедности производа (2001/95/ЕЗ) док потпуно преузима Директиву ЕЕЗ о обмањујућим производима (87/357/ЕЕЗ). Закон о техничким захтевима за производе, а такође и Закон о општој безбедности производа уводе претпоставку о усаглашености са прописаним захтевима уколико je производ усаглашен са захтевима стандарда на које се технички пропис позива.

2. Молимо вас да наведете да ли имате општу стратегију инфраструктуре квалитета .

У Србији још увек не постоји општа стратегија унапређења инфраструктуре квалитета. У 2011. години се планира почетак рада на припреми Стратегије унапређења инфраструктуре квалитета Републике Србије. Стратегија треба да помогне унапређењу конкурентности српске привреде путем дефинисања општих циљева односно правца

3

развоја, као и активности ради унапређења: • стандардизације (пуноправно чланство у европским организацијама за стандардизацију, увећање продаје и примене српских стандарда и промовисање учећша индустрије у развоју стандарда), • акредитације (унапређење капацитета АТС и испуњење захтева за потписивање ЕА МЛА), • метрологије (даљи развој националне организације за метрологију и повећање капацитета за еталонирање и оверавање мерила у Републици Србији, и сл.) и • оцењивања усаглашености (унапређењем капацитета за испитивање и сертификацију у складу са потребама привреде Републике Србије, као и повећање обима активности привредних субјеката и тела за оцењивање усаглашености у области добровољне сертификације).

У области тржишног надзора, Влада је усвојила Стратегију тржишног надзора (Службени гласник РС“, број 86/10) (Видети Поглавље 28) у септембру 2010, која има за циљ успостављање ефикасног тржишног надзора ради постизања безбедности производа уз минимално оптерећење привреде.

3. Молимо вас да дате процену укупне усаглашености вашег законодавства са општим оквиром који обезбеђују Правне тековине ЕУ. Шта и даље недостаје и који су ваши планови за даље унапређење постојећег стања?

Ревизијом хоризонталног правног оквира (која је започета у 2009. и настављена у 2010) усвојена су четири оквирна закона:

• Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености („Службени гласник РС“, бр. 36/09) • Закон о стандардизацији • Закон о метрологији („Службени гласник РС“, бр 30/10) (Прилог 1.4) • Закон о акредитацији („Службени гласник РС“, бр. 73/10) (Прилог 1.5)

и доношењем Закона о општој безбедности производа извршена је суштинска хармонизација са хоризонталним техничким законодавством ЕУ које обухвата и нови оквир за трговање производима усвојен у ЕУ 2008. године. Овај процес усклађивања заокружиће се у 2011. години доношењем подзаконских аката Закона о метрологији и Закона о акредитацији. Горе наведено законодавство са подзаконским актима (наведени у одговору на питање 5) преузима све европске принципе у хоризонталном смислу, док ће вертикално законодавство које се односи на поједине групе производа бити поступно хармонизовано у надлежним министарствима уз коришћење прописаних принципа, у оквиру делокруга појединих министарстава.

4. Молимо вас да објасните како је принцип самосертификације решен у вашем законодавству?

Члан 11. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености односи се на оцењивање усаглашености које спроводи сам произвођач. Овим одредбама прописано је да када је техничким прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи произвођач, тим прописом прописују се и захтеви везани за интерну контролу производње. Интерна контрола производње обухвата све мере које су

4

потребне да процес производње и праћење тог процеса обезбеде усаглашеност производа са техничким прописом. Истим чланом уређено је да произвођач, након спроведеног поступка оцењивања усаглашености издаје декларацију о усаглашености у са прописаним захтевима. Чланом 19. Уредбе о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака саглашености прописано је да се оцењивање усаглашености спроводи на основу поступака (модула) који су прописани техничким прописом, у складу са Одлуком 768/2008/ЕЗ, дакле потпуно уважавајући самосертификацију која се као поступак оцењивања усаглашености примењује појединачно или у комбинацији са другим поступцима (у складу са техничким прописом за одређени производ). Чланом 19. Закона такође се промовише принцип самосертификације јер је њиме прописано да се техничким прописом може утврдити да у поступку оцењивања усаглашености поједине активности (под прописаним условима), уместо именованог тела, може да спроводи акредитовано тело које је у саставу произвођача. B. Капацитети за спровођење, укључујући и административнеи капацитете

5. Који је правни основ и каква је административна структура за техничке прописе, стандарде, оценењивање усаглашености, акредитацију, сертификацију, метрологију и тржишни надзор?

Правни основ у области техничког законодавства и тржишног надзора чине следећи закони:

• Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености • Закон о стандардизацији • Закон о метрологији • Закон о акредитацији • Закон о општој безбедности производа • Закон о трговини („Службени гласник РС“, бр.53/10), Закон о државној управи -

чланови 22-37 и члан 92 („Службени гласник РС“, бр 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 и 49/99).

Област техничког законодавства ближе је уређена следећим подзаконским актима:

• Уредба о начину признавања иностраних исправа и знакова усаглашености („Службени гласник РС“, бр. 98/09) (Прилог 1.6.)

• Уредба о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашености („Службени. гласник РС“, бр. 98/09)

• Уредба о начину именовања и овлашћивања тела за оцењивање усаглашености („Службени. гласник РС“, бр. 98/09) (Прилог 1.7)

• Одлука о изменама и допунама оснивачког акта Института за стандардизацију Србије („Службени. гласник РС“, бр. 88/09)

• Одлука о оснивању Акредитационог тела Србије („Службени лист СЦГ”, бр. 44/05)

• Уредба о законским мерним јединицама („Службени лист СЦГ”, бр. 10/06) • Уредба о поступку пријављивања и начину информисања који се односе на

техничке прописе, оцењивање усаглашености и стандарде („Службени. гласник РС ", бр. 45/10) (Прилог 1.8)

• Правилник о начину стављања знакова усаглашености на производе, као и

5

употреби знакова усаглашености („Службени. гласник РС“, бр. 25/10) (Прилог 1.9)

• Правилник о садржини обрасца на коме се објављује списак српских стандарда на које се позива технички пропис („Службени. гласник РС“, бр. 110/09)

• Правилник о садржини и начину вођења регистара који се односе на техничке прописе („Службени. гласник РС“, бр. 33/10) (Прилог 1.10)

• Уредба о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним производима („Службени гласник РС”, бр. 89/09).

• Правилник о облику и садржини обавештења о опасном производу („Службени гласник РС”, бр. 112/09).

Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености (члан 6 став 1) уређује се да свако министарство, у оквиру свог делокруга доноси техничке прописе што је у складу са чланом 29. Закона о министарствима („Службени. гласник РС“, бр. 65/08, 36/09-др. закон и 73/10 -др. закон) којим је прописано да министарства у оквиру свог делокруга обављају послове државне управе који се односе на припрему, усвајање, односно предлагање техничких прописа. Министарство економије и регионалног развоја задужено је за сва хоризонтална питања у области стандардизације, акредитације, метрологије, техничких прописа и оцењивања усаглашености. Координациона улога у области техничких прописа и инфраструктуре квалитета (стандардизација, акредитација, метрологија и оцењивање усаглашености) произлази из члана 9. Закона о министарствима.

6. Како су те функције организоване, како се спроводе и координирају? Ради ефикасног обављања послова који се односе на стратегију и политику у области слободе кретања робе, тј. координације у области стандардизације, техничких прописа, акредитације, метрологије, као и обавеза које произлазе члана 77. Споразума о стабилизацији и придруживању, половином 2008. године у МЕРР-у је формиран Сектор за инфраструткуру квалитета. Сектор тренутно броји 21 запослених, са следећом организационом структуром: - Одељење надлежно за креирање и спровођење стратегије и политике развоја стандардизације, акредитације и метрологије, - Одељење задужено за припрему и спровођење техничких прописа и оцењивање усаглашености за индустријске производе из делокруга Министарства, - Група која делује као центар за информисање о техничким прописима и поступцима оцењивања усаглашености. Ова организациона јединица такође ће бити центар за пријављивање нацрта техничких прописа према СТО и ЕК, али и јединствени центар за нотификацију овлашћених и именованих тела за оцењивање усаглашености. Група је такође задужена за припрему и праћење пројеката развојне помоћи у области инфраструктуре квалитета. На основу Закона о стандардизацији, Влада је крајем октобра месеца 2009. године донела Одлуку о изменама и допунама оснивачког акта Института за стандардизацију Србије. У складу са тим правним актом, од 4. јануара 2010. године ИСС има статус јавне установе која послује у складу са прописима којима се уређује правни положај јавних служби. У складу са Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености (ЗОТЗ) децентрализован је приступ у погледу припреме и доношења техничких

6

прописа, али МЕРР као координатор у области слободе кретања робе одређене послове обавља централизовано (одредбе ЗОТЗ којима се уређује пријављивање именованог, односно овлашћеног тела за оцењивање усаглашености, вођење регистара који се односе на техничке прописе и пријављивање техничких прописа у припреми. Дирекција за мере и драгоцене метале основана је 2007. године, као орган у саставу Министарства економије и регионалног развоја, која је наставила да обавља све послове некадашњег Завода за мере и драгоцене метале, организације са традицијом од готово 130 година. Законом о акредитацији Акредитационо тело Србије успоставља се као јавна установа. У 2011. години извршиће се измена Основачког акта АТС како би се статус ускладио са новим Законом. Стратегија тржишног надзора, поред осталог, садржи анализу институционалног оквира за тржишни надзор, правце развоја и предвиђени начин координације.

Политика инфраструкуре квалитета (стандардизација, акредитација, метрологија, технички прописи,

оцењивање усаглашености)

Дирекција за мере и драгоцене метале

Институт за стандаризацију Србије

Акредитационо тело Србије

Тржишни надзор

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

(+инспекција)

Министарство рударства и енергетике (+инспекција)

Министарство за инфраструктуру (+инспекција)

Друга министарства (припрема техничких прописа у складу са делокругом, углавном без инспекцијског

надзора)

``

Технички прописи (припрема техничких прописа, именовања/

овлашћивања)

Друга министарства

Министарство трговине и услуга

Тржишна инспекција

Инфраструктура квалитета у Србији

Јавне установе

Тела за оцењивање усаглашености

СертификацијаКонтролаTesting

and Calibration

Јавне установе

МИНИСТАРСТВО ЕКОНОМИЈЕ И РЕГИОНАЛНОГ РАЗВОЈА- Стратегија и политика развоја стандардизације, акредитације,

метрологије- Припрема техничких прописа за индустријске производе

- Пријављивање тела за оцењивање усаглашености- Регистри свих техничких прописа у Србији (важећих и у припреми)

- Регистри овлашћених и именованих тела - Центар за информисање и пријављивање техничких прписа – СТО/

ТБТ и ЕК

Ниво организације

7

Органи надлежни за надзор у погледу безбедности производа на тржишту:

Министарство/надлежни органа

Инспекција/област надзора

МТУ Тржишна инспекција

МЕРР/ДМДМ Мерни инструменти

МРСП Инспекторат рада

МИ Путни саобраћај Безбедност железнице Саобраћај на води Ваздушни саобраћај

МЗ Санитарна инспекција Обмаљујући производи Фармацеутски производи и медицинска средства Играчке

МРЕ Судови и опрема под притиском

МТИД Телекомуникације

МЗЖСПП Грађевинска инспекција

МУП Безбедност од пожара

експлозиви

МФ/Управа царина Царински надзор

Ближа објашњења о координацији тржишног надзора садржана су у одговору на питања број 33. и 34.

7. Да ли надлежна министарства и техничке организације имају довољан број адекватно обученог особља за бављење техничким аспектима израде прописа и обезбеђивање одговарајуће координације и спровођење закона? Молимо вас да прецизирате.

Министарство економије и регионалног развоја (МЕРР) је у протеклих неколико годинa постепено вршило унапређење капацитета, али у појединим министарствима још увек недостаје довољан број оспособљених стручњака који би обављали само послове у вези са техничким законодавством за производе из делокруга тог министарства. У мањем броју министарстава постоје организационе јединице које су задужене за прописивање техничких захтева односно њихово усклађивање са европским директивама, а у појединим не постоји ниједан запослени који би радио искључиво на овим питањима. Нова фаза у којој се очекује много интензивнији рад на усклађивању вертикалног законодавства са законодавством ЕУ планира се управо 2011. и 2012 годину и захтева значајно већи број извршилаца. Такође, на основу искустава других земаља у окружењу, Србија је свесна потребе да систем мора да буде флексибилан и промењив, од транспоновања директива ЕУ до примене нових прописа и тржишног надзора у погледу стављања производа на тржиште. Такође се оцењује да је неопходно унапређење координације у раду између наведених институција, као и у погледу тржишног надзора где је потребно даље јачање сарадње и

8

координације између свих учесника у спровођењу надзора на тржишту Републике Србије. Због свега наведеног, неопходна је даља едукација и унапређење кадровских капацитета у оквиру свих министарстава за прописивање техничких захтева и спровођење техничких прописа, као и даље оспособљавање и развој националних тела за оцењивање усаглашености ради припреме за пуну имплементацију прописа Европске уније.

8. Молимо вас да детаљно наведете ваша средства и системе који доприносе разради и спровођењу закона.

Као што је у одговору на питање број 6. наведено Сектор за инфраструктуру квалитета у оквиру МЕРР, као координатор у области слободе кретања робе, тренутно броји 21 запослених (заједно са помоћником министра - руководиоцем Сектора). Организационa структура Сектора је следећа: - 8 запослених у Одељењу надлежном за креирање и спровођење стратегије и политике развоја стандардизације, акредитације и метрологије. Ово Одељење задужено је за припрему, доношење и примену свих хоризонталних прописа у области стандардизације, акредитације и метрологије. - 8 запослених у Одељењу задуженом за припрему и спровођење закона и других прописа који чине правни оквир за прописивање техничких захтева и оцењивање усаглашености, као и за израду, доношење и спровођење техничких прописа за индустријске производе из делокруга Министарства (машине, нисконапонска опрема, електромагнетска компатибилност, лична заштитна опрема, лифтови, стакло, текстил, дрво, намештај и сл.) - 4 запослена у Групи која делује као центар за информисање о техничким прописима и поступцима оцењивања усаглашености. Ова организациона јединица делује као Информативни центар тј, контактна тачка за пријављивање техничких прописа према СТО и ЕК и задужена је за припрему и спровођење прописа који се односе на пружање информација и пријављивање техничких прописа у припреми (директива 98/34/ЕЗ). Струковна структура запослених у Сектору: правници 7 инжењери 8 економисти 3 преводиоци 1 административно особље 2 УКУПНО 21 Планирање активности на изради и спровођењу прописа обавља се као део интегрисаног система планирања и буџетирања, израдом годишњег плана рада Министарства (програмски буџет у МЕРР још увек није у потпуности уведен), који је основа за израду буџета за овај Сектор. У оквиру буџета опредељеног за Програм унапређења инфраструктуре квалитета планирају се и спроводе конкретне активности на изради прописа у складу са НПИ, укључујући средства потребна за набавку хармонизованих стандарда, обуке, кампање и друге активности које су усмерене на подизање свести привредника, потрошача и других заинтересованих страна. Активности запослених на припреми нормативних аката нису додатно финансиране, а плаћање осталих стручњака ван редова органа државне управе је према постојећим

9

прописима могуће, али се у пракси ретко примењује због рестриктивног и ограниченог буџета. Израда прописа одвија се у оквиру рада Радне групе, у којој поред запослених из органа надлежног за припрему прописа у учествују стручњаци из предметних области представници привредних друштава и асоцијација, универзитета, инжењерских и привредних комора, тела за оцењивање усаглашености, као и других министарстава. Радна верзија прописа коју припреми Радна група даје се на јавну расправу најчешће путем интернет сајта МЕРР, односно привредних и инжењерских комора, а завршна јавна расправа најчешће се организује у облику округлих столова. Учесници на округлом столу су првенствено из редова привредних субјеката и тела за оцењивање усаглашености на које се одређени пропис односи, али и остале заинтересоване стране и стручна јавност. Када се ради о изради техничких прописа, пре доношења одговарајућег техничког прописа орган који припрема пропис у обавези је да достави нацрт прописа МЕРР, заједно са обавештењем, у складу са Уредбом о поступку пријављивања и начину информисања који се односе на техничке прописе, оцењивање усаглашености и стандарде, како би се технички пропис пријавио према правилима Споразума ТБТ Светској трговинској организацији, односно ЕК, након приступања у СТО и ЕУ. За примену техничких прописа које припрема МЕРР користе се ресурси Групе за оцењивање усаглашености и признавање иностаних исправа, у оквиру Одељења за техничке прописе и оцењивање усаглашености. Ова група обавља послове везане за именовање тела за оцењивање усаглашености, односно надзор над радом именованих тела, као и послове у вези са признавањем иностраних исправа о усаглашености. Наведена Група даје стручну и административно техничку подршку комисијама образованим за именовање тела за оцењиање усаглашености и признавање иностраних исправа, за сваку поједину област из делокруга МЕРР. У комисијама, поред запослених из МЕРР, учествују и стручњаци Акредитационог тела Србије, Института за стандардизацију Србије, као и други експерти ван министарства уколико је то неопходно. У погледу спровођења техничких прописа у смислу тржишног надзора, тј. контроле да ли се на тржиште стављају безбедни производи, односно производи усаглашени са прописаним техничким захтевима, основни орган и координатор тржишног надзора представља Сектор тржишне инспекције Министарства трговине и услуга. Схема 1. приказује организацију овог Сектора.

10

МИНИСТАРСТВО ТРГОВИНЕ И УСЛУГА

СЕКТОР ТРЖИШНЕ ИНСПЕКЦИЈЕ

Помоћник министра – главни тржишни инспектор

Виши саветник за развој и унапређење рада Сектора

Одељење за општи надзор

Одељење за технички надзор

Одељење за обуку и извештавање

Одељење за кон.ажурности и заступање у судским поступцима

Одсек за контролу промета

Одсек за спречав.нел.конк. и заштиту потрош.

Одсек за кон. усаглаш. и безбедн.производа

Група за пост. са одузетом робом

Група за обуку ТИ

Група за извештавање

24 регионална одељења ТИ 4 одељења функционални принцип 20 одељења територијални принцип

Виши саветник за координацију и унапређење међуресорне и регионалне сарадње

11

Према приложеној организационој шеми Сектора тржишне инспекције, овај сектор је организован тако да тржишни надзор обавља на целој територији Републике Србије преко 24 подручне јединице. Четири одељења у седишту координирају рад подручних јединица, укључујући и координацију у области техничког надзора, која се обавља преко Одељења за технички надзор, где је систематизовано и установљено радно место контакт тачке. Планирање активности тржишног назора обавља се као део интегрисаног система планирања и буџетирања, израдом Годишњег оперативног плана рада Министарства трговине и услуга (програмски буџет), који је основа за израду буџета за овај сектор. У оквиру буџета опредељеног за Програм контроле и надзора тржишта, планирају се и спроводе конкретне активности тржишног надзора, укључујући средства потребна за узорковање производа на тржишту, обуке инспектора, кампање и друге активности које су усмерене на подизање свести привредника, потрошача и других заинтересованих страна. У оквиру Плана тржишног надзора, утврђени су приоритети за 2011. годину. На овом документу се још ради у оквиру пројекта који финансира ЕУ и који представља припрему за почетак пројекта ИПА 2010 „Јачање капацитета тржишног надзора у области непрехрамбених и прехрамбених производа“. У Сектору тржишне инспекције запослено је 485 тржишних инспектора. Систем брзе размене информација о опасним производима доприноси ефикаснијем спровођењу закона у области тржишног надзора. Значајан напредак у вези са унапређењем сарадње између различитих органа тржишног надзора постигнут је усвајањем Уредбе о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним производима од стране Владе. Рад овог система има за циљ да се створи обједињен системски приступ свих надлежних органа тржишног надзора у прикупљању и прослеђивању информација о опасним производима и да се даље развија регионална, односно међународна сарадња у тој области, укључујући приступање Републике Србије систему RAPEX и обавештавање Европске комисије. Најважнији елементи Уредбе о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним пороизводима су: 1) Контактна тачка (Министарство трговине и услуга – Тржишна инспекција) успостављена је са задатком да прикупља, обједињује и прослеђује информације о опасним производима. Она је задужена за централни регистар опасних производа и предузетих мера/поступака. Она обавештава јавност о опасним производима који представљају озбиљан ризик и извештава Владу о функционисању система брзе размене информација о опасним производима у којем учествују сви надлежни органи тржишног надзора, укључујући Управу царина која обавља царински надзор. 2) Органи тржишног надзора и Управа царина су обавезни да обавесте контактну тачку када открију опасан производ на тржишту и да поступе у складу са својим овлашћењима. 3) Контактна тачка прослеђује информације свим релевантним органима тржишног надзора како би извршила интензивну проверу присуства опасног производа на читавој територији и на тачкама уласка (да би се спречило даље стављање на тржиште). 4) Органи тржишног надзора обавештавају контактну тачку о својим налазима и поступању.

12

5) Контактна тачка прати доступне међународне базе података о опасним производима који су у промету. Ако постоји сумња да би неки производ из базе података могао да буде на српском тржишту, сви релевантни органи тржишног надзора се обавештавају како би извршили интензивну проверу присуства опасног производа на целој територији и на тачкама уласка да би се спречило стављање на тржиште, односно повукао са тржишта и опозвао од потрошача и других корисника. 6) Органи тржишног надзора обавештавају контактну тачку о својим налазима и поступцима. Успостављање система брзе размене информација о опасним производима у Републици Србији представља систематску припрему за будућу успешну интеграцију у EU RAPEX систем који је успостављен Директивом о општој безбедности производа и унапређен Уредбом ЕЗ 765/2008. ХОРИЗОНТАЛНЕ МЕРЕ

Ова питања су општег типа и не односе се на индустријске секторе који су наведени у поглављу 15.

9. Које је споразуме о узајамном признавању или сарадњи у области стандарда, испитивања, сертификације и оценењивања усаглашености, потписала ваша земља? Да ли такви уговори као основу користе међународне стандарде? Молимо да доставите преведене копије (на енглеском језику) релевантних споразума.

Одредбе Споразума ЦЕФТА Чланом 13. Споразума ЦЕФТА предвиђено је да ће стране потписнице предузимати мере за утврђивање и уклањање непотребних препрека у трговини, у смислу СТО ТБТ, као и да ће сарађивати на усаглашавању техничких прописа, стандарда и обавезних поступака за оцењивање усаглашености. Став 4. члана 13. прописује да ће стране до краја 2010. године започети преговоре о закључивању споразума о усклађивању техничких прописа и стандарда као и међусобном признавању поступака за оцењивање усаглашености. У оквиру ЦЕФТА споразума, чија је пуна примена отпочела 22. новембра 2007. године, одлуком Заједничког комитета бр. 5/2007, формиран је Подкомитет за техничке баријере у трговини и нецаринске баријере. Подкомитет има за циљ да идентификује, разматра и предлаже мере за уклањање техничких баријера у трговини и нецаринских баријера. У тачки 2.2 Одлуке бр. 5/2007 дефинисано је да ће Подкомитет за техничке баријере у трговини и нецаринске баријере:

• подстицати усклађивање техничке регулативе, стандарда и обавезних процедура за оцену усклађености са правилима и процедурама СТО; • подстицати усклађивање, где је потребно, техничких прописа, стандарда и процедура за оцену усклађености са истим примењеним у ЕУ; • подстицати признавање докумената о оцењивању усаглашености креираних од стране овлашћених тела за оцењивање усаглашености; • подстицати преговоре за закључивање плурилатералних споразума између Страна.

У оквиру овог поткомитета у првој половини 2010. године формирана је Радна група за техничке баријере трговини са циљем да се убрза потпуна примена члана 13. Споразума који се односи на уклањање непотребних препрека трговини.

13

Споразуми између тела за стандардизацију, акредитацију, метрологију, као и тела за оцењивање усаглашености земаља потписница ЦЕФТА споразума ће помоћи унапређењу трговине и уклањању препрека у трговини. UN/ECE- Споразум о хомологацији возила У области хомологације возила, опреме и делова Србија је потписница UN/ECE Споразума о прихватању једнообразних услова за хомологацију и узајамно признавање хомологације опреме и делова моторних возила, донет у Женеви 20. марта 1958. године („Сл. лист ФНРЈ - Међународни уговори”, бр. 5/62). Овај Споразум се примењује на нове типове возила, опрему и делове произведене у Србији за које Агенција за безбедност саобраћаја издаје одговарајућа саопштења о хомологацији. Такође Споразум се примењује и на возила, опрему и делове из увоза, за које се не захтева додатно испитивање у колико поседују сертификат о хомологацији. На основу овог Споразума Агенција за безбедност саобраћаја само потврђује усаглашеност са UN/ECE Правилницима и/или одговарајућим ЕУ директивама/правилницима и издаје одговарајуће исправе о хомологацији. IEC CB Шема ИСС је члан Система за испитивање усаглашености и сертификацију електричне опреме у оквиру Mеђународног електротехничког комитета – IEC (IECEE) од 1985. године. Признавање извештаја о испитивању за електротехничке производе може се спроводити преко два призната тела за оцењивање усаглашености из Србије ("Квалитет" АД Ниш и Институт за нуклеарне науке "Винча" – Лабораторија за радијациону хемију и физику “Гамма”), која су укључена у ову међународну шему, а која могу на основу иностраних извештаја о испитивању (без додатног испитивања) да издају национални сертификат.

Област стандардизације

ИСС је склопио комерцијалне уговоре са (Прилог 1.11 – Споразуми ИСС):

• Немачким институтом за стандардизацију (DIN) у Берлину; • Британским институтом за стандарде (BSI) у Лондону; • Руским научно-техничким центром за информације о стандардизацији,

метрологији и оцењивању усаглашености − FGUP „StandaРtinfoРm”, који послује у име Федералне агенције за техничку регулативу и метрологију − GOST Р у Москви;

• Америчким друштвом за испитивање и материјале (ASTM), које је најзначајнија америчка организација за стандардизацију.

На основу тих уговора, ИСС има право да у Србији продаје националне стандарде и друге публикације које објављују поменуте организације, а неке од њих чак и да преузима као српске (на пример, DIN и ASTM стандарде). Поред тога, у оквиру билатералне сарадње, ИСС је 2007. године закључио споразум о пословно-техничкој сарадњи са Институтом за стандардизацију Црне Горе (ISME), а 2008. године споразум са Институтом за стандардизацију Босне и Херцеговине (BAS). Област акредитације Акредитационо тело Србије (АТС) представља Републику Србију у европским и међународним организацијама за акредитацију и учествује у њиховом раду.

14

Сви споразуми из области акредитације наведени су у одговору на питање 27. Област метрологије (Прилог 1.12 – Споразуми ДМДМ)

• Србија је 24. јуна 2008. године постала придружени члан Европске сарадње у законској метрологији (WELMEC).

• Завод за мере и драгоцене метале је члан-оснивач Еврамета р.у. (EUРAMET e.V.) у Берлину 11. јануара 2007. године.

• Завод за мере и драгоцене метале је 7. септембра 2006. године потписао Изјаве о међусобном поверењу (DoMC) за Р 60 Мерне претвараче и Р 76 Неаутоматске ваге и постао учесник у Аранжману о међусобном прихватању испитивања типа Међународне организације за законску метрологију OIML (МLА).

• Завод за мере и драгоцене метале је 25. маја 2005. године постао члан Евромета (EUРOMET).

• Савезни завод за мере и драгоцене метале је 16. јануара 2003. године потписао Протокол о споразуму и постао члан Евро-медитеранског форума за законску метрологију (EMLMF).

• Савезни завод за мере и драгоцене метале је 5. децембра 2002. године, као национални метролошки институт државе чланице Метарске конвенције, потписао Аранжман о међусобном признавању националних еталона и уверења о еталонирању и мерењу која издају национални метролошки институти (CIPM -MРA) - the Mutual Recognition Arrangement of the International Committee of Weights and Measures (CIPM)

• Савезни завод за мере и драгоцене метале је 12. јуна 2002. године потписао Меморандум о споразуму и постао члан Удружења европских служби за анализу (АЕАО) предмета од драгоцених метала International Association of Assay Offices-IААO)

• Од 1955. године Србија (Југославија) је потписница Међународне конвенције о установљењу Међународне организације за законску метрологију (OIML)

• 1879. године Кнежевина Србија је примљена у чланство Метарске конвенције.

А. Стандардизација

10. Да ли је Институт за стандардизацију способан да спроводи европске и међународне стандарде? Да ли је Институт за стандардизацију извршио процену потреба за инвестицијама и стручним техничким знањима неопходним за учествовање у европском систему стандарда? Молимо вас да објасните.

Права, обавезе и одговорности Института за стандардизацију Србије (ИСС) утврђене су: − Законом о стандардизацији, − Одлуком о изменама и допунама оснивачког акта Института за стандардизацију

Србије („Службени гласник РС”, број 88/09) и − Статутом Института („Службени гласник РС”, број 79/07). ИСС је спреман и способан да узме активно учешће у европској и међународној стандардизацији, односно да преузима међународне и европске стандарде као српске. Правни основ за доношење српских стандарда и сродних докумената садржан је у члану 7. Закона о стандардизацији. При изради годишњих програма рада ИСС-а и годишњих планова за доношење српских стандарда и сродних докумената у обзир се

15

узимају приоритети који проистичу из процеса приступања Србије Светској трговинској организацији (СТО) као и из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), тј. захтеви надлежних министарстава у складу са Националним планом интеграције са ЕУ ради стицањa статуса земље кандидата за чланство у ЕУ. У процесу приступања СТО, Република Србија, поред осталих докумената, у обавези je да прихвати Споразум о техничким препрекама у трговини, који, у Анексу 3, садржи Кодекс добре праксе за припрему, доношење и примену стандарда. Као национална организација за стандардизацију, Институт је још почетком 1998. године званично обавестио Информациони центар ISO/IEC у Женеви да добровољно прихвата и да ће се у свом раду придржавати овог кодекса. План преузимања европских стандарда као српских у периоду од 2008. до 2012. године дат је у табели 1.

Табела 1 − План преузимања европских стандарда као српских у периоду од 2008. до 2012. године

ИСС је извршио процену својих капацитета и стручних и техничких знања неопходних за учествовање у европском систему стандардизације, на основу које је установљена потреба за унапређењем и осавремењавањем информационог система који би олакшао праћење докумената и рад са документима, заштитом ауторских и права интелектуалне својине у вези са националним и другим стандардима, као и стручним усавршавањем и обуком запослених, који раде на преузимању европских и међународних стандарда у ИСС Институционални оквир МЕРР, као координатор у области слободног кретања робе, надлежан је за послове државне управе који се односе и на стандардизацију. У оквиру својих надлежности МЕРР, припрема националну стратегију и политику развоја стандардизације у сарадњи са ИСС, координира активности на идентификовању потреба државних органа у погледу преузимања европских стандарда у српску стандардизацију, у контексту њихових законодавних активности и у смислу члана 20. Закона о стандардизацији врши надзор над радом ИСС у обављању послова стандардизације из члана 7. овог закона,

При утврђивању националне политике и стратегије развоја стандардизације, у обзир се узимају стратешки интереси свих заинтересованих страна у Србији (привреде, научно образовних и сл. институција, министарстава и других органа државне управе, невладиних организација и грађана).

Година Број европских стандарда који ће бити преузети као српски стандарди

2008 3 000 2009 3 200 2010 4 000 2011 4 500 2012 4 500

16

Институт је у стању да имплементира европске и међународне стандарде, тј. да их преузима као српске стандарде. Српски стандарди и сродни документи доносе се и објављују у складу са Законом о стандардизацији и правилима Института, која су усклађена са правилима међународних и европских организација за стандардизацију, као и Кодексом добре праксе за израду, доношење и примену стандарда из Споразума о техничким препрекама трговини Светске трговинске организације. У складу са чланом 12. Закона о стандардизацији, као основа за доношење српских стандарда и сродних докумената користе се, по правилу, међународни стандарди и сродни документи. У случају да у одређеној области не постоји међународни документ или је важећи међународни документ неодговарајући, као основа се могу користити европски документи или национални документи других држава.

У складу са чланом 15. Закона о стандардизацији, српски стандарди и сродни документи доносе се и објављују на српском језику и писму, у складу са законом којим се уређује службена употреба језика и писма. Изузетно, када се као основа за доношење српског стандарда или сродног документа користи међународни, европски или национални стандард друге државе, односно сродни документ, српски стандард или сродни документ може бити објављен на једном од званичних језика европских организација за стандардизацију (енглеском, француском или немачком језику). У складу са интерним правилима Института, у таквим случајевима српски стандарди и сродни документи објављују се на енглеском језику, и то методом проглашавања и методом прештампавања.

Најважнији елементи у стратегији програма изградње капацитета Института су унапређење стручних и техничких знања из појединих области стандардизације и подизање статуса чланства Института у CEN-у и CENELEC-у. Треба нагласити улогу техничких комитета као стручних тела које чине експерти за поједине области који су и до сада учествовали у својству посматрача на седницама неким техничких комитета CEN-а и CENELEC-а.

До 30. септембра 2008. године, ИСС је имао статус органа државне управе, од 1. октобра 2008. године до 3. јануара 2010. године статус самосталне непрофитне организације, а од 4. јануара 2010. године ИСС је установа и послује у складу са прописима којима се уређује правни положај јавних служби.

11. Да ли је број запосленог особља и финансирање одговарајуће? Молимо вас да наведете бројчане вредности.

За испуњавање наведених приоритета неопходно је јачање Института за стандардизацију Србије како у кадровском тако и у финансијском смислу.

Основни извор финансирања ИСС је буџет Републике Србије. Средства се одобравају на основу годишњег програма рада и плана доношења српских стандарда и сродних докумената за сваку пословну годину. Мањим делом ИСС се финансира од продаје стандарда, наплате чланарина и сл. Поменутим средствима се покривају само основне потребе за рад Института. У циљу даље надоградње информационе и комуникационе опреме и пратеће програмске подршке, као и ради трајног стручног оспособљавања и мотивисања запослених, потребна су значајнија додатна средстава којим би се финансирале потребе рада Института.

Ради унапређења рада ИСС, неопходно је обезбедити стабилно финансирање из буџета Републике Србије. Такође, ИСС ће у исто време унапређивати своју делатност и развијати нове активности у циљу увећања удела сопствених средстава у укупним

17

средствима, јер се тренутно само око 20 % потреба може подмирити из сопствених прихода. Планирани расходи ИСС у 2009. и 2010. години по изворима финансирања, дати су у табели 2, а пројекције расхода ИСС за период од 2011. до 2013. године и потребна средства за њихово финансирање, по изворима финансирања, дати су у табели 3.

Табела 2 − Упоредни преглед планираних расхода ИСС у 2009. и 2010. години, по изворима финансирања

Извор средстава за покриће расхода

Планирани расходи

(у динарима)

2009.

Планирани расходи

(у динарима)

2010.

Средства из буџета Републике Србије 80.734.000 80.734.000 Сопствена средства (изворни приходи) Института 23.598.031 27.000.000

Вишак прихода и примања (суфицит) из претходне године (наменски опредељен за следећу годину)

3.801.969 0

УКУПНО:

108.134.000 107.734.00

Табела 3 – Пројекције расхода ИСС за период од 2011. до 2013. године, по изворима финансирања

Извор средстава за покриће расхода Пројекције расхода по годинама (у

динарима) 2011. 2012. 2013.

Средства из буџета Републике Србије 76.074.000 87.374.000 92.392.000 Сопствена средства (изворни приходи) Института 36.100.000 35.800.000 39.400.000

УКУПНО: 112.871.000 123.174.000 131.792.000

Финансијским планом ИСС за 2011. годину предвиђена су средства за плате и социјалне доприносе на терет послодавца за 68 запосленог, укључујући директора.

12. Који проценат ваших стандарда је усклађен са европским стандардима (наведите посебно проценте за CEN, CENELEC и ETSI стандарде)?

До 31. децембра 2010. године ИСС је преузео укупно 10.214 европских стандарда и сродних докумената, од чега 7.104 (или око 50.5 %) европских неелектротехничких

18

стандарда које је објавио CEN1, и 3.110 (или око 50.4 %) европских електротехничких стандарда које је објавио CENELEC2. План доношења стандарда од 2010 до 2012 У 2010. години Институт je планираo рад на доношењу 4. 085 српских стандарда и сродних докумената, од којих ће 255 бити на српском, а 3. 830 на енглеском језику Од укупно 4. 085 стандарда и сродних докумената на којима се ради, 394 је пренето из 2009. године (у некој од фаза израде), а 3. 691 је први пут унето у план. У складу са примењеним планским категоријама, у 2010. години планирана jе израда 4. 005 нацрта и 3. 910 дефинитивих текстова нацрта, као и објављивање укупно 3. 988 српских стандарда и сродних документа.

У 2010. години планирано је објављивање 3. 624 стандарда и сродних докумената који се први пут уносе у план, од којих ће 197 бити на српском, а 3. 427 на енглеском језику. Из 2009. године преноси се 364 стандарда, па је укупан број српских стандарда и сродних докумената у фази објављивања 3. 988.

Од укупног планираног броја објављених стандарда и сродних докумената (3. 988), 3. 807 ће бити усаглашено са европским стандардима и сродним документима, 181 са међународним стандардима и сродним документима (137 са ISO, 4 са IEC и 50 са ISO/IEC документима), док израда изворних стандарда и сродних докумената није планирана. Реализујући тај план, у 2010. години ИСС је објавио 3 780 стандарда и сродних докумената (од тога, 284 на српском и 3 496 на енглеском језику), од којих су 3 668 идентични са европским стандардима (2. 158 CEN и 1. 510 CENELEC). При томе је повучено 609 српских стандарда који су супротстављени преузетим европским стандардима. Ресорна министарства доставила су ИСС своје предлоге за израду српских стандарда који су релевантни за имплементацију техничких прописа чије је доношење предвиђено у 2010. години, а помоћу којих ће у наш правни систем бити преузете европске директиве „новог приступа”. У вези с тим, овим планом предвиђа се израда и доношење укупно 924 српских стандарда и сродних докумената (на основу европских хармонизованих стандарда). Динамика преузимања европских стандарда као српских, у периоду од 1. јануара 2007. године до 31. децембра 2010. године, приказана је у табели 4.

1 Крајем октобра 2010. године CEN је имао укупно 14 049 важећих докумената. 2 Крајем децембра 2009. године CENELEC је имао укупно 6 169 важећих докумената.

19

Табела 4 − Број објављених и повучених српских стандарда и сродних докумената у периоду од 1. јануара 2007. године до 31. децембра 2010. године

Година

Број објављених српских стандарда и сродних

докумената Број повучених српских

стандарда и сродних

докумената

Број објављених српских

стандарда и сродних

докумената којима се

преузимају европски стандарди

на српском језику

на енглеском

језику укупно

Пре 2007. 300 − 300 − 300 2007. 65 393 458 128 277 2008. 512 2 314 2 826 344 2 688 2009. 252 3 257 3 509 386 3 281 2010. 284 3 496 3 780 609 3 668

TOTAL: 1 413 9 460 10 873 1 467 10 214

13. Молимо вас да наведете да ли сте члан (или улажете напоре да постанете члан) неке од европских или међународних организација за стандардизацију (CEN, CENELEC, ETSI, и друге). Да ли постоји временски распоред за постизање пуноправног чланства у CEN и CENELEC? Какав је ваш однос са међународним (IEC и ISO) телима за стандардизацију?

Институт је придружени члан (Affiliate member) Европског комитета за стандардизацију (CEN) од 1. јануара 2008. године (у којем је од 1998. до 2004. године имао статус дописног члана, а од 1. јануара 2005. до 31. децембра 2007. године − статус партнерске организације за стандардизацију), као и придружени члан Европског комитета за електротехничку стандардизацију (CENELEC) од 1. октобра 2005. године. ИСС није члан Европског комитета за телекомуникационе стандарде (ETSI). За разлику од CEN-а и CENELEC-а, чији чланови могу бити искључиво националне организације за стандардизацију (као што је ИСС), у ETSI се може учланити више организација из сваке земље. Национална организација за стандардизацију може, али не мора бити члан ETSI-ја. Једини члан ETSI-ја из Србије за сада је Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ), која у ETSI-ју има статус пуноправног члана. Поред тога, РАТЕЛ је у ETSI-ју пријављен као „национална организација за стандардизацију” која има одређене обавезе у погледу преузимања европских стандарда у области телекомуникација и других публикација које објављује ETSI, у складу са чланом 13.2 његових правила процедуре. У наредном периоду ИСС и РАТЕЛ ће се договорити о сарадњи у вези са преузимањем ETSI-јевих стандарда у нашој земљи. Стратешки циљ ИСС је да до краја 2012. године изврши усаглашавање (хармонизовање) српских стандарда са европским стандардима (EN) и хармонизационим документима (HD), тј. да најмање 80 % свих европских стандарда и хармонизационих докумената преузме у збирку српских стандарда и испуни све остале формалне услове (тј. испуњење законодавних, организацијских и техничко-технолошких захтева) који су потребни за стицање статуса пуноправног члана CEN-а и CENELEC-а. ИСС је пуноправни члан Међународне организације за стандардизацију (ISO) од 1950.

20

године и пуноправни члан Међународне електротехничке комисије (IEC) од 1953. године. Поред тога ИСС обавља функцију Codex Contact Point-а за Србију, у оквиру сарадње са Комисијом Codex Alimentarius. B. Оцењивање усаглашености

14. Молимо вас да опишете законски оквир (законе, подзаконске акте итд.) оцењивање усаглашености и дајте извештај о тренутном стању примене.

Законски оквир који дефинише оцењивање усаглашености у Србији је дат следећим законима: • Закон о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености производа • Закон о стандардизацији • Закон о метрологији • Закон о акредитацији • Подзаконски акти Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, који ближе уређују материју оцењивања усаглашености су:

1. Уредба о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашености 2. Уредба о начину именовања и овлашћивања тела за оцењивање усаглашености („Службени гласник РС”, број 98/09); 3. Уредба о начину признавања иностраних исправа и знакова усаглашености („Службени гласник РС”, број 98/09). 4. Правилник о начину стављања знакова усаглашености на производе, као и употреби знакова усаглашености („Службени гласник РС”, број 25/10). 5. Уредба о поступку пријављивања и начину информисања који се односе на техничке прописе, оцењивање усаглашености и стандарде ("Сл. гласник РС", бр. 45/10).

Ови подзаконски акти су суштински усаглашени са Одлуком 768/2008/ЕЗ. У складу са Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, односно наведеним подзаконским актима предвиђено је да оцењивање усаглашености, сагласно захтевима утврђеним у техничком пропису, може да обавља произвођач, тело за оцењивање усаглашености или орган државне управе. Техничким прописима прописују се услови које морају испунити тела за оцењивање усаглашености. Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, Уредбом о начину именовања и овлашћивања тела за оцењивање усаглашености и Уредбом о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашености прописан је надзор над радом именованих тела за оцењивање усаглашености. Тела за оцењивање усаглашености морају да задовоље захтеве који се односе на стручну оспособљеност, потребну опрему, независност и непристрасност у поступку оцењивања усаглашености, чување пословне тајне, осигурaње од одговорности за штету у вези са обављеним радом. Поседовање сертификата о акредитацији је претпоставка да тело за оцењивање усаглашености испуњава захтеве за именовање у обиму који је покривен обимом акредитације. У закону и подзаконским актима праћени су принципи новог пакета мера за трговање производима (new good’s package), a такође уважена je пракса ЕУ да је акт о акредитацији за одређено подручје најбоље средство којим тела за оцењивање усаглашености доказује оспособљеност и задовољавање минималних услова.

21

У Србији је постојао систем овлашћивања тела за оцењивање усаглашености који је наслеђен из периода постојања државне заједнице Србије и Црне Горе, а овлашћења су се односила на примену преко 50 наредби и правилника о обавезном атестирању. Усклађивањем законодавства са ЕУ Република Србија ће постепено иновирати систем и увести нова именовања/овлашћења где је хармонизованим прописима ЕУ предвиђено. У Министарству економије и регионалног развоја формиране су Комисије за именовања у складу са новим техничким прописима којима су преузете директиве за машине, нисконапонску електричну опрему и електромагнетску компатибилност. У току је рад Комисија за именовање, а донета су и прва решења о именовању. Приоритети за 2011 - 2012. годину Неопходна је едукација и унапређење кадровских капацитета у оквиру свих министарстава који доносе и спроводе техничке прописе, посебно у делу који се односи на именовање и овлашћивање, признавање иностраних исправа о усаглашености издатих од стране иностраних тела за оцењивање усаглашености. Такође, непходно је развијање система континуираног надзора над именованим телима за оцењивање усаглашености, као и даље оспособљавање и развој тих ради припреме за пуну имплементацију прописа Европске уније. Такође је потребно унапређење капацитета именованих тела за оцењивање усаглашености како би била способна да обављају испитивање и сертификацију у складу са релевантним законодавством Европске уније, као и потписивање ЕА/MLA које је неопходно за признавање система и производа које треба извести на тржиште Европске уније. Министарство економије и регионалног развоја ће након потпуне хармонизације техничких прописа у појединим индустријским секторима иницирати и координирати активности у вези са потписивњем ACAA споразума, којим ће се омогућити да Србија постане део унутрашњег тржишта и пре пуноправног чланства у ЕУ. Ово омогућава приступ јединственом европском тржишту производима без додатног испитивања и сертификације, уколико је њихова усаглашеност потврђена од стране домаћих именованих и пријављених тела за оцењивање усаглашености.

15. Да ли су поступци оцењивања усаглашености усклађени са Одлуком бр. 768/2008/ЕЗ?

Поступци оцењивања усаглашености који су утврђени у Уредби o начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашеностиа који се прописују у одређеном техничком пропису, су усаглашени са поступцима дефинисаним у Одлуци 768/2008. Наиме, члан 18. ове уредбе прописује да се оцењивање усаглашености спроводи на основу поступака (модула) који су прописани техничким прописом, у складу са Одлуком 768/2008/ЕЗ. Истим чланом дефинисани су модули који се могу прописати техничким прописом (модули од А-Х), а који представљају различите фазе поступка оцењивања усаглашености и то: 1) Модул А - интерна контрола производње; 2) Модул Б - преглед типа; 3) Модул Ц - усаглашеност са типом на основу интерне контроле производње; 4) Модул Д - усаглашеност са типом на основу гаранције квалитета процеса производње - обезбеђење квалитета производње; 5) Модул Е - усаглашеност са типом на основу гаранције квалитета производа -

22

обезбеђење квалитета производа; 6) Модул Ф - усаглашеност са типом на основу верификације производа; 7) Модул Г - усаглашеност на основу појединачне верификације производа; 8) Модул Х - усаглашеност на основу потпуне гаранције квалитета - потпуно обезбеђење квалитета. Наведени модули могу се примењивати појединачно или у комбинацији, у складу са техничким прописом.

16. Да ли се признају инострани извештаји о испитивању? Ако је одговор да, под којим условима?

Чланом 28. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености (ЗОТЗ) прописано је да исправе о усаглашености које је издало инострано тело за оцењивање усаглашености и знаци усаглашености издати у иностранству важе у Републици Србији, ако су издати у складу са потврђеним међународним споразумима чији је потписник Република Србија. Такође, надлежни министар може признати важење иностраних исправа и знакова усаглашености под условом да захтеви из тог прописа обезбеђују најмање исти степен заштите безбедности живота и здравља људи, заштите животиња и биљака, заштите животне средине, заштите потрошача и других корисника и заштите имовине, који су одређени захтевима српског техничког прописа. Уредбом о начину признавања иностраних исправа и знакова усаглашености прописани су ближи услови под којима се врши признавање исправа о усаглашености издатих у иностранству. Поред тога чланом 10. Уредбе о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашености даје се могућност признавања страних извештаја о испитивању. Овим чланом прописано је да за стране производе које прате исправе о усаглашености именовано тело може да сачини и изда одговарајућу домаћу исправу о усаглашености за предметни производ и без поновног спровођења оцењивања усаглашености, под следећим условима:

• ако су именовано тело и тело за оцењивање усаглашености које је издало инострану исправу о усаглашености: 1) потписници споразума о узајамном признавању резултата оцењивања усаглашености или 2) чланови међународног система за оцењивање усаглашености. • ако постоји споразум о узајамном признавању техничке оспособљености тела за оцењивање усаглашености потписан на нивоу акредитационих тела .

17. Ко је одговоран за именовање тела за оцењивање усаглашености (CABs ) и да ли су критеријуми за проверу њихове компетенције дефинисани у секторском законодавству? Да ли се ИСО стандарди користе у овом погледу? Ако се користе, који су то?

За овлашћивање (стари приступ) и именовање (нови приступ) тела за оцењивање усаглашености одговорна су надлежна министарства у оквиру свог делокруга. За пријављивање (нотификацију) именованих тела за оцењивање усаглашености одговорно је Министарство економије и регионалног развоја. У ЗОТЗ је такође уважена европска пракса да је сертификат о акредитацији за одређено подручје најбоље

23

средство којим тело за оцењивање усаглашености доказује оспособљеност за обаљање послова оцењивања усаглашености. Техничким прописима утврђују се захтеви за именована односно овлашћена тела, а сертификат о акредитацији је један од докумената који се цени при именовању односно овлашћивању. У српску стандардизацију су преузети стандарди серије ISO 17000, као што су ISO 17025, ISO 17020, ISO 17021 као и EN 45011 и ови стандарди се примењују у Србији. Акредитационо тело Србије изаје сертификат о акредитацији након спроведеног поступка утврђивања компетентности тела и способности да задовоље захтеве наведених стандарда. Такође, сви принципи и захтеви стандарда ISO 17011 су узети у обзир приликом израде Закона о акредитацији и Акредитацио тело Србије је организовано у складу са захтевима стандарда SRPS ISO 17011.

18. Колико је тела за оцењивање усаглашености тренутно активно у вашој земљи за сваку од пренесених директива ЕУ?

За сада постоје два Именована тела за оцењивање усаглашености у складу са директивама ЕУ, иако су одређена тела за оцењивање усаглашености акредитована у складу са захтевима одређених хармонизованих стандарда. У току је обрада захтева и припрема и рад Комисија за именовање десет тела за оцењивање усаглашености за три правилника којима су преузете директиве за машине, нисконапонску електричну опрему и електромагнетску компатибилност.

19. Да ли је успостављен информативни центар за техничке прописе? Да ли он већ функционише? Са каквим материјалним и људским ресурсима располаже?

Да успостављен је. У складу са Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености (чл. 31 – 33.) Министарство економије и регионалног развоја је у оквиру Сектора за инфраструктуру квалитета, оформило Информативни центар који је надлежан за пружање информација о техничким прописима и са њима повезаним поступцима оцењивања усаглашености, као и за пријављивање техничких прописа у припреми у складу са правилима СТО, ЦЕФТА и Директивом 98/34/ЕЗ. Даном уласка у СТО и ЕУ, Информативни центар ће бити у потпуности оперативан у смислу пријављивања техничких прописа у припреми. Један запослени у оквиру Групе за регистре и сарадњу са међународним организацијама овог Сектора задужен је за послове Enquiry point тј. информисања и пријављивања. Планирано је да након приступања Србије у СТО, односно ЕУ по један запослени буде задужен за пријављивање техничких прописа према СТО, односно директиви 98/34/ЕЗ. Средином 2010. године Уредбом о о поступку пријављивања и начину информисања који се односе на техничке прописе, оцењивање усаглашености и стандарде преузета је директива 98/34/ЕЗ. У другој половини исте године развијен је апликативни софтвер под називом ТЕХНИС који се састоји од електронске базе података и интернет портала (www.tehnis.merr.gov.rs) преко кога ће се унапредити рад Информативног центра за техничке прописе, како у погледу информисања тако и у погледу пријављивања техничких прописа у припреми.

20. Да ли је успостављен регистар техничких прописа? Регистар техничких прописа у складу са Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености води Министстарство економије и регионалног развоја. Током 2009. године спроведен ја Акциони план израде техничких прописа са мерама за њихову примену, у оквиру којег су од надлежних министарстава прикупљени подаци за

24

формирање регистра свих важећих прописа у Републици Србији. Технички прописи су у Регистру тренутно разврстани према надлежним министарствима, а регистовани су следећи подаци:

• назив и број службеног гласила у коме је технички пропис објављен • правни основ за његово доношење • ознаке српских стандарда на које се технички пропис позива.

У мају 2010. године ступио је на снагу Правилник о садржини и начину вођења регистара који се односе на техничке прописе („Службени. гласник РС“, бр. 33/10). У складу са правилником Регистар техничких прописа води се у електронском облику и као јавна књига и биће доступан на интернет страни МЕРР. У току је завршна фаза израде апликативног софтвера и електронске базе података (ТЕХНИС) која ће омогућити објављивање свих прописаних података из регистара преко интернет портала Министарства. Очекује се да ће уношење постојећих података о важећим техничким прописима бити завршено у првом кварталу 2011. године.

21. Колико, и који технички прописи су усвојени/регистровани до сада? Регистар важећих техничких прописа у Републици Србији садржи 821 прописа, укључујући и техничке прописе који се не односе само на производе, већ и на процесе производње или прераде, као и гранске прописе у области железничког, воденог и ваздушног саобраћаја. Табела 2. приказује број и расподелу регистрованих прописа према надлежним министарствима, односно областима. Табела 2.

Надлежно министарство Број техничких

прописа Министарство економије и регионалног развоја

- технички захтеви за индустријске производе и процесе

Дирекција за мере и драгоцене метале

- технички захтеви за мерила и претходно упаковане производе

69 251

Министарство рударства и енергетике технички захтеви у области:

-електроенергетике -нафте и гаса -рударства и геологије

58

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде

- технички захтеви за прехрамбене производе и храну за животиње - технички захтеви у области шумарства

57

Министарство здравља -технички захтеви о квалитету, методама узимања узорака и испитивања одређених прехрамбених производа -технички захтеви за медицинске уређаје

31

25

Министарство за инфраструктуру технички захтеви за саобраћајна средства и саобраћајну инфраструктуру у области:

- Друмског саобраћаја - Железничког саобраћаја - Воденог саобраћаја - Ваздушног саобраћаја

316

Министарство за телекомуникације и информационо друштво

-технички захтеви за производе и системе у области телекомуникација

7

Министарство животне средине и просторног планирања

-технички захтеви у области заштите животне средине -технички захтеви у области грађевинарства

52

Министарство унутрашњих послова -технички захтеви у области заштите од пожара и експлозија -технички захтеви за технички преглед возила

41

Министарство одбране -технички захтеви за склоништа и двонаменске објекте

7

У НАДЛЕЖНОСТИ ВИШЕ МИНИСТАРСТАВА 1 Списак свих важећих техничких прописа биће доступан преко интернет портала www.tehnis.merr.gov.rs.

22. Молимо вас да опишете ваш систем означавања и прогнозе за увођење CE знака.

Чланом 24. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености прописано је да произвођач ставља знак усаглашености на производ који је усаглашен са техничким прописом ако је то утврђено техничким прописом. На производ који није усаглашен са прописаним захтевима, односно на производ за који није прописано стављање знака усаглашености, забрањено је стављати знак усаглашености. Облик, изглед и садржај српског знака усаглашености уређен је Уредбом о начину спровођења оцењивања усаглашености, садржају исправе о усаглашености, као и облику, изгледу и садржају знака усаглашености (чл. 30. до 33.), а начин и употреба знакова усаглашености прописана је Правилником о начину стављања знакова усаглашености на производе, као и употреби знакова усаглашености. Чланом 31. Уредбе прописано је да је српски знак усаглашености једина ознака којом се потврђује да је производ који се ставља на тржиште или употребу у Републици Србији, усаглашен са захтевима српског техничког прописа, ако је тим прописом предвиђено његово стављање. Ова одредба престаје да се примењује даном ступања на снагу потврђеног међународног уговора о оцењивању усаглашености и прихватању индустријских производа са Европском унијом (ACAA споразум) у делу производа на које се тај уговор односи, а у делу производа на које се тај уговор не односи одредба члана 31. ове

26

уредбе престају да се примењује даном приступања Републике Србије Европској унији. Изузетно од ове одредбе, CE знак ће важити у Републици Србији и пре потписивања ACAA споразума ако је извршено признавање исправе о усаглашености и са њом повезаног знака усаглашености у складу са одредбама чланова 28. до 30. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашеноссти. Од дана потписивања ACAA споразума, а најкасније од дана приступања ЕУ примењиваће се искључиво СЕ знак (члан 37. у вези са чланом 32. Уредбе, чији је садржај и облик прописан наведеном уредбом (у складу са Уредбом 765/2008/ЕЗ). 23. Да ли у законодавству постоји заштитна клаузула која предвиђа повлачење

производа који су усаглашени са прописима, а за које се ипак открило да угрожавају здравље и безбедност?

Заштитна клаузула у законодавству Србије прописана је у два закона и то:

• Закону о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености производа – у члану 22. који гласи.:

„Надлежни инспектор предузима одговарајуће мере ограничавања испоруке на тржишту, забране стављања производа на тржиште или испоруке на тржишту, повлачења, односно опозивања производа у складу са законом, ако се утврди да производ који је усаглашен са техничким прописом може да угрози јавни интерес, а нарочито ако је угрожена безбедност, живот и здравље људи, безбедност и здравље животиња и биљака, животна средина, безбедност потрошача и других корисника и имовина” и

• Закону о општој безбедности производа – у члану 9. који гласи: „Орган надлежан за предузимање одговарајућих мера у складу са овлашћењима утврђеним овим и другим законима (у даљем тексту: надлежни орган) може да предузме одговарајуће мере ако постоје докази да је производ опасан иако тај производ испуњава захтеве за безбедност који су утврђени посебним прописима из члана 2. овог закона, односно испуњава критеријуме за оцењивање усаглашености из чл. 7. и 8. овог закона”. Дакле, уколико због неких околности у току тржишног надзора надлежна инспекција процени да је производ опасан, могу се предузети мере повлачења или опозива предметног производа са тржиштa чак и онда када је произвођач испунио и доказао да је испунио све прописане техничке захтеве. Овим је, поред редовних мера прописаних кроз два горе наведена закона и техничке прописе који се позивају на њих, као правни извор, створен оквир да се опасан производ не може наћи на тржишту Републике Србије. 24. Молимо вас да опишете како ваше законодавство дефинише одговорности

произвођача и увозника, као и општу одговорност произвођача за производ? Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, чл. 23-26. дефинисане су обавезе произвођача, увозника и дистрибутера, у складу са новим правним оквиром (првенствено Одлуком 768/2008) ЕУ из 2008. године: Обавезе произвођача (дефинисане у чл. 23. и 24.): Члан 23. Произвођач је дужан да:

27

1) обезбеди да се производ изради у складу са прописаним захтевима; 2) изради потребну техничку документацију и чува је у прописаном року; 3) обезбеди спровођење прописаног поступка оцењивања усаглашености, изради декларацију о усаглашености и чува је у прописаном року, као и да стави на производ прописани знак усаглашености; 4) када је прописано, врши испитивање узорака производа на тржишту, обрађује информације, води регистар рекламација и обавештава дистрибутере о неусаглашеним производима, као и корективним мерама предузетим самоиницијативно, по налогу или у сарадњи са надлежним органима, у циљу избегавања ризика које неусаглашени производ представља; 5) врши друге активности утврђене техничким прописом за поједине производе. Произвођач може да овласти заступника да извршава његове обавезе дајући му писмено овлашћење, које заступнику мора да омогући најмање да: 1) чува декларацију о усаглашености и техничку документацију у прописаном року; 2) доставља надлежним органима све информације и документацију неопходну за доказивање усаглашености производа; 3) сарађује са надлежним органима у свим корективним мерама предузетим у циљу избегавања ризика које производ представља. Произвођач не може на овлашћеног заступника пренети своје обавезе из става 1. тачка 1) овог члана, као ни израду техничке документације. Члан 24. Произвођач ставља знак усаглашености на производ који је усаглашен са техничким прописом ако је то утврђено техничким прописом. На производ који није усаглашен са прописаним захтевима, односно на производ за који није прописано стављање знака усаглашености, забрањено је стављати знак усаглашености. Забрањено је на производ стављати други знак који није знак усаглашености већ на њега само подсећа својим садржајем или обликом чиме би код потрошача или другог корисника могао да створи заблуду да се ради о знаку усаглашености или ако би се стављањем другог знака на производ смањила видљивост, односно читљивост знака усаглашености. Облик, изглед и садржај знака усаглашености уређује се прописом који доноси Влада. Обавезе увозника (дефинисане у члану 25.): Члан 25. Увозник је дужан да: 1) провери да ли је за производ издата декларација о усаглашености, односно да ли производ прати друга прописана исправа о усаглашености, да ли је означен прописаним знаком усаглашености, да ли је обележен на начин који омогућава идентификацију производа и произвођача и да ли га прати прописана документација; 2) у прописаном року чува копију декларације о усаглашености и техничку документацију, као и да их учини доступним надлежним органима на њихов захтев; 3) у случају основане сумње да производ није усаглашен са прописаним захтевима, стави производ на тржиште тек након што произвођач усагласи производ са тим захтевима, као и да о томе обавести надлежни орган, ако производ није безбедан; 4) обезбеди да, пре стављања производа на тржиште, услови складиштења или

28

превоза не угрозе усаглашеност производа са прописаним захтевима; 5) врши друге активности утврђене техничким прописом за поједине производе. Увозник се сматра произвођачем и преузима његове обавезе када стави на тржиште производ под својим именом или жигом, односно ако измени производ који је већ стављен на тржиште у мери која утиче на усаглашеност са прописаним захтевима. Обавезе дистрибутера (дефинисане у члану 26.): Члан 26. Дистрибутер је дужан да: 1) провери да ли је на производ стављен прописани знак усаглашености и да ли га прати прописана документација; 2) у случају основане сумње да производ није усаглашен са прописаним захтевима, испоручи производ на тржиште, тек након што произвођач усагласи производ са тим захтевима, као и да о томе обавести произвођача или увозника и надлежне органе, ако производ није безбедан; 3) обезбеди да, пре испоруке производа на тржиште, услови складиштења или превоза не угрозе усаглашеност производа са прописаним захтевима; 4) врши друге ативности утврђене техничким прописом за поједине производе. Дистрибутер се сматра произвођачем и преузима његове обавезе када стави на тржиште производ под својим именом или жигом, односно ако измени производ који је већ стављен на тржиште у мери која утиче на усаглашеност са прописаним захтевима. C. Акредитација

Молимо вас да пружите детаљне одговоре на следећа питања:

25. Да ли ваша земља има систем акредитације и акредитационо тело? Да ли је систем акредитације усклађен с правилима из Уредбе (ЕЗ) 765/2008? Молимо вас да опишете законски оквир (законе, подзаконске актеи итд.) акредитације и дајте извештај о тренутном стању примене.

Да ли ваша земља има систем акредитације и акредитационо тело? Да, Србија има законом утемељен сопствени систем акредитације и Акредитационо тело Србије (АТС) као једино национално акредитационо тело. Систем акредитације у Србији, поред националног Акредитационог тела (АТС), обухвата акредитована тела за оцењивање усаглашености, овлашћена односно именована тела за оцењивање усаглашености и правила и поступке акредитације, као и МЕРР које је надлежно за креирање и спровођење стратегије и политике развоја акредитације. Права, обавезе и одговорности АТС-а утврђене су Законом о акредитацији Одлуком о оснивању и Статутом.

Да ли је систем акредитације усклађен с правилима из Уредбе Европског Парламента и Савета (ЕЗ) 765/2008? Да. Систем акредитације је усклађен с правилима из Уредбе (ЕЗ) 765/2008 Европског Парламента и Савета којом се утврђују захтеви везани за акредитацију и надзор на

29

тржишту у вези са стављањем производа применом документованог система менаџмента квалитетом који је усаглашен са захтевима стандарда ISO IEC 17011 Оцењивање усаглашености, Општи захтеви за акредитациона тела која акредитују тела за оцењивање усаглашености; У циљу усклађивања са Уредбом (ЕЗ) 765/2008 донет је нови Закон о акредитацији који је ступио на снагу 12. октобра 2010. године. Овим законом је поред оснивања, делатности, органа и финансирања уређена и акредитација организација за оцењивање усаглашености (организација које се баве испитивањем, еталонирањем, контролисањем и сертификацијом производа, процеса, система менаџмента и стручних лица). Основни аспекти усаглашености српског система акредитације са Уредбом 765/2008 огледају се првенствено у улози коју акредитација има у систему имановања односно пријављивања тела за оцењивање усаглашености. Такође су испоштовани принципи прекограничне сарадње у области акредитације, као и однос Акредитационог тела у односу на државу.

Молимо вас да опишете законски оквир (законе, подзаконске акте и итд.) акредитације и дајте извештај о тренутном стању примене. Акредитационо тело Србије као установа, основана у складу са новим Законом о акредитацији, У року од шест месеци након доношења Закона о акредитацији Влада Републике Србије има законску обавезу да донесе нову Одлуку о оснивању Акредитационог тела Србије. Последично, мора се донети и нов Статут Акредитационог тела Србије, ускладити рад органа и тела Акредитационог тела Србије са одредбама Закона о акредитацији, као и изменити већи број правила и процедура Акредитационог тела Србије.

26. Да ли акредитационо тело испуњава захтеве Уредбе (ЕЗ) 765/2008? Да ли је оно независно? Да ли је оно некомерцијално? Да ли има пун опсег техничке и кадровске оспособљености неопходне за акредитацију сертификационих тела у складу са европским системом?

Да ли акредитационо тело испуњава захтеве из Уредбе (ЕЗ) 765/2008? Акредитационо тело Србије у потпуности задовољава све захтеве из Уредбе (ЕЗ) 765/2008 што је потврђено од стране експерата Европске уније током предоцењивачке посете тима за оцењивање Европске организације за акредитацију – ЕА која је спроведена од 2. до 5. марта 2010. године. На основу налаза тима за оцењивање Европске организације за акредитацију, Акредитационо тело Србије је спровело све неопходне корективне мере у циљу потпуног усаглашавања система акредитације Републике Србије са системом ЕУ.

Да ли је оно независно? Да. Своју независност обезбеђује равноправним учешћем свих заинтересованих страна у раду органа и тела Акредитационог тела Србије, при чему ниједна страна, укључујући и оснивача, нема превагу. Непристрасност и објективност система акредитације, којим управља Акредитационо тело Србије, се обезбеђује преко стратегије, политике и у процедурама Акредитационог тела Србије током процеса оцењивања и доношења одлуке о акредитацији.

Да ли је оно некомерцијално? Да. Акредитационо тело Србије је некомерцијално што је регулисано новим Законом о акредитацији, члан 5. ("АТС не обавља послове ради стицања добити").

30

Да ли има пун опсег техничке и кадровске оспособљености неопходне за акредитацију сертификационих тела у складу са европским системом? Да. Акредитационо тело Србије има потпуну техничку и административну компетентност неопходну за обављање послова акредитације. Органи Акредитационог тела Србије су: Управни одбор, директор и Надзорни одбор, а поред наведених органа постоји и Савет за акредитацију. Стратегију и политику Акредитационог тела Србије утврђује Управни одбор који доноси статут, усваја финансијске извештаје, доноси годишње планове и извештаје о раду,уз сагласност оснивача Савет за акредитацију је стручно саветодавно тело које даје стручна мишљења у погледу развоја система акредитације, даје иницијативе за проширење области деловања Акредитационог тела Србије и заузима ставове према другим стручим питањима. За чланове савета бирају се истакнути стручњаци и научни радници из области, које су значајне за обављање послова из надлежности Акредитационог тела Србије, као представници заинтересованих страна чиме се обезбеђује независност и непристрасност (Saveguarding Committee). Акредитационо тело Србије је формирало три стална техничка комитета за одређене врсте акредитације (лабораторије, контролне организације и сертификациона тела), а по потреби се могу формирати и привремени (ad hoc) технички комитети. Задаци техничких комитета су: тумачење захтева и докумената међународних организација у појединим врстама и областима оцењивања усаглашености и акредитацији, разматрање предлога ЕА, ILAC/IAF докумената, пружање помоћи Акредитационом телу Србије на пословима проширења активности, учешће у утврђивању критеријума компететнтности за оцењиваче у појединим областима оцењивања усаглашености, идентификовање потенцијалних оцењивача и пружање помоћи Акредитационом телу Србије у погледу признавања шема међулабораторијских поређења и РТ шема.

Надзорни одбор врши надзор над законитошћу рада Акредитационог тела Србије и његових органа, али и прегледа извештаје о пословању и финансијски извештај и утврђује да ли су сачињени у складу са законом и врши контролу њихове веродостојности и усклађености са законом и другим прописима. Директора Акредитационог тела Србије именује Оснивач. Унутрашња организација Акредитационог тела Србије је утврђена Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији послова.

31

Оцењивачи

Влада Републике

Србије

Управни одбор Надзорни одбор

Савет за акредитацију

ДиректорЗаменик директора - представник

руководства за систем менаџмента Саветник

директора за односе са јавношћу

Сектор за послове

акредитације

Одељење за финансијске послове

Одељење за прaвне и опште послове

Одсек за лабораторије

Одсек за контролнa и сертификациона тела

Технички комитети за лабораторије,

контролне организације и сертификациона тела

Комисија за оцењиваче

Акредитационо тело Србије има 30 стално запослених, а за потребе оцењивања ангажује оцењиваче и техничке експерте из Регистра оцењивача и техничких експерата Акредитационог тела Србије (у Регистру се налази 38 водећих оцењивача, 57 техничких оцењивача и 95 техничких експерата за различите области акредитације).

27. Да ли има склопљене споразуме са европским или другим међународним организацијама?

Од 2002. године Акредитационо тело Србије, као придружени члан, односно потписник уговора о сарадњи, учествује у раду ЕА. Представници Акредитационог тела Србије редовно учествују у раду Генералне скупштине, техничких комитета и радних група ЕА. У циљу потписивања споразума о билатералној сарадњи (BLA), односно споразума о мултиратералној сарадњи (MLA), Акредитационог тела Србије је послала 12. фебруара 2009. године пријаву ЕА за колегијално оцењивање. Током прве половине 2011. године тим оцењивача ЕА спровешће колегијално оцењивање (видети одговор на питање бр. 26.) У региону Акредитационо тело Србије има за сада склопљене споразуме о билатералној сарадњи у области акредитације са: (Прилог 1.13 – Споразуми АТС)

• Мађарским акредитационим телом (NAT) 3.4.2003. године • Институтом за акредитирање Босне и Херцеговине (BATA) 22.12.2004;

32

Уговор је обновљен 24.2.2010. • Акредитационим тијелом Црне Горе 13.12.2007. • Институтом за акредитацију Републике Македоније од 20.12.2005;

Уговор је обновљен 29. 1. 2009. Поред већ потписаних споразума током 2011. биће потписани већ припремљени билатерални споразуми са Хрватском агенцијом за акредитацију (HAA) и Грчким акредитационим телом (ESYD). Сви ови споразуми се односе на међусобну сарадњу у области акредитације, а не на узајамно призвавање извештаја и сертификата акредитованих ТОУ.

28. Да ли је члан или улаже напоре у правцу остваривања чланства у некој од тих организација?

Поред веома интензивне сарадње у региону и у Европи, Акредитационо тело Србије је 17. фебруара 2009. године постало придружени члан Међународне кооперације за акредитацију лабораторија (ILAC). Акредитационо тело Србије тренутно ради на изради и попуњавању пријаве за чланство у Међународном акредитационом форуму (IAF – International Accreditation Forum) која ће бити послата током 2011. године.

29. Колико тела за оцењивање усаглашености је до сада акредитовано и колико њих је поднело захтев за акредитацију?

До сада је акредитовано укупно 403 тела за оцењивање усаглашености и то: - 291 лабораторије за испитивање, - 3 медицинске лабораторије, - 35 лабораторија за еталонирање, - 49 контролних организација, - 18 сертификационих тела за производе, - 7 сертификациона тела за системе менаџмента. Тренутно је у поступку 50 пријава за акредитацију. D. Метрологија

30. Каква је садашња структура метрологије у вашој земљи? Основни оквир за организовање система метрологије у Републици Србији представља Закон о метрологији (Прилог 1.). Приликом израде новог закона узети су у обзир документи Међународне организације за законску метрологију (International Organization of Legal Metrology – ОIМL D1 и ОIМL D9) и регулативе EУ која се односи на метрологију (Тhe acquis of the Еuropean Union under the management of DG Enterprise and Industry, поглавље 5. Legal metrology and pre-packaging). Такође, овај закон преузима појмове и дефиниције Међународног речника термина у законској метрологији, као и појмове и дефиниције Међународног речника основних и општих термина у метрологији. Метролошки систем у Републици Србији моделован је у складу са међународним и европским трендовима и њега чине следећи субјекти: Министарство надлежно за послове метрологије, односно Министарство економије и регионалног развоја (МЕРР);

33

Дирекција за мере и драгоцене метале (ДМДМ); Метролошки савет; именована тела за оцењивање усаглашености, овлашћена тела за оверавање мерила и акредитоване лабораторије за еталонирање. МЕРР обавља послове који се односе на стратегију развоја метрологије, ДМДМ обавља стручне послове из области научне и законске метрологије и има улогу Националног метролошког института (НМИ), док Метролошки савет представља стручно саветодавно тело кога чине истакнути стручњаци и представници заинтересованих страна. У складу са чланом 7. Закона о метрологији ДМДМ обавља следеће послове: 1) стара се о систему законских мерних јединица у Републици Србији; 2) развија, остварује, проглашава, чува, одржава, усавршава еталоне Републике Србије; 3) обезбеђује метролошку следивост; 4) обавља послове метролошке експертизе; 5) спроводи испитивање претходно упакованих производа, ради провере испуњености метролошких захтева; 6) представља Републику Србију у међународним и регионалним метролошким организацијама и успоставља сарадњу у области метрологије; 7) врши метролошки надзор; 8) оцењивања усаглашености мерила; 9) одлучује у управним поступцима из области метрологије; 10) учествује у припреми прописа из области метрологије; 11) води регистар мерила која подлежу законској контроли; 12) обезбеђује метролошке информације и издаје службено гласило; 13) дистрибуције времена; 14) обавља и друге послове из области метрологије у складу са законом. Осим наведених послова Дирекција обавља и послове оверавања мерила за чије оверавање нема овлашћених тела. Имајући у виду напред наведено ДМДМ је надлежна за обављање послова и у области индустријске и у области законске метрологије. Улога ДМДМ-а, као националног метролошког института Републике Србије, је да обавља истраживања ради унапређења SI јединица, да примењује SI јединице кроз остварење нових и унапређење постојећих националних еталона и обезбеди њихову следивост до међународног нивоа, да развија и унапређује методе еталонирања, да еталонира мерну опрему акредитованим лабораторијама за еталонирање и другим организацијама и корисницима и пружи им потребну техничку помоћ, да оствари везу са регионалним и међународним метролошким институцијама и да учествује у одговарајућим аранжманима о међусобном признавању (MРA). Дирекција је такође, на основу Закона о метрологији, одговорна за обављање послова из домена законске метрологије, што обухвата првенствено оцењивање усаглашености мерила са метролошким захтевима, као што су на пример захтеви прописани у директивама MID и NAWI, односно одобрење типа и оверавање мерила, испитивање претходно упакованих производа, метролошки надзор и слично. Дирекција је своју организациону структуру ускладила са надлежностима које су јој дате на основу Закона о метрологији. Кључне целине организационе структуре Дирекције су: Сектор за развој метрологије, Сектор за контролу и надзор, Група за

34

сертификацију и Одељење за опште, правне и финансијске послове. Сектор за развој метрологије обавља послове НМИ док Сектор за контролу и надзор обавља послове који се односе на законску метрологију. Сектор за развој метрологије чини седам организационих јединица које обухватају националне лабораторије у којима се обавља развој, остваривање, одржавање и унапређивање националих еталона Републике Србије. То овим лабораторијама се чувају и примењују следећи национални еталони: национални (примарни) еталон јединице дужине остварен преко два фреквенцијски стабилисана хелијум-неонска (He-Ne) ласера на таласној дужини од 633 nm; национални еталон угла у равни; национални еталон звучног притиска остварен преко шест еталон микрофона; национални еталон масе који представља еталон килограма број 33 направљеног од челика Nicral D и две гарнитуре тегова класе тачности Е1 у мерном опсегу од 1 mg до 10 kg; национални еталон јединице пеитиска остварен помоћу клипног манометра (pressure balance – deadweight tester) са теговима у опсегу до 1 000 bar; национални еталони запремине течности – еталон преливне пипете од метала називних запремина 10 L, 50 L и 100 L и еталон преливне пипете од стакла називних запремина 1 L, 2 L, 5 L и 10 L; национални (примарни) еталон јединице времена и фреквенције чији је најважнији део атомски цезијумски часовник са млазом, и национална временску скалу UTC(DMDM); национални еталон једносмерног електричног напона (електромоторне силе) – група еталон ћелија и група електронских еталона емс; национални еталон јединице електричне отпорности који чине четири еталон отпорника Thomas типа називне вредности 1 Ω; национални еталони јединица наизменичног напона и струје (AC-DC трансфер еталон и AC-DC термичких конвертори); национални еталони електричне снаге, фазног угла, хармоника електричне струје и напона и фликера; национални еталон јединице електричне енергије-трофазни компаратор; еталон струјни трансформатор са електронском компензацијом грешке; национални (примарни) еталон јединице светлосне јачине и национални еталони светлосног флукса, осветљености, луминанције, температуре боје, спектралне пропустљивости, спектралне осетљивости и хроматских координата; национални еталон густине; национални (примарни) еталони у области дозиметрије јонизујућих зрачења- јединице керме у ваздуху и јединице апсорбоване дозе у води; национални (примарни еталон) термодинамичке температуре – група од три ћелије тројне тачке воде и серија фиксних тачака температуре (He, H2, Ne, O2, Ar, Hg, H2O, Ga, In, Sn, Zn, Al, Ag, Cu) којима се реализује Међународна температурна скала (ITS-90). Поред националних еталона у овим лабораторијама су реализоване и премељују се најтачније методе еталонирања за преношење вредности SI јединица до крајњих корисника и успостављање везе са међународним еталонима. У оквиру лабораторије за метрологију у хемији постоји опрема којом се реализују најтачније инструменталне аналитичке методе: гасни хроматограф са FID и ECD детектором (GC-FID, GC-ECD), гасни хроматограф самасеним детектором (GC-MS), спектрофотометар UV-VIS као и велики број оверених референтних матријала који чине основ за квалитативне анализе и остваривање референтних материјала са широком применом и могућношћу организовања међулаборатиријских поређења за велики број лабораторија из различитих области индустрије а нарочито прехрамбене, здравства и заштите животне средине. Следивост резултата мерења у области метрологије у хемији, првенствено за лабораторије које се баве аналитичким испитивањима за потребе хемијске, прехрамбене и фармацеутске индустрије, у области медицине и заштите животне средине, остварује се помоћу сертификованих референтних материјала (специфичних за различите области). Ови референтни материјали су произведене од признатих произвоџача из иностранства (BAM, MERKLE, NIST и др.). Може се рећи

35

да ова област метрологије тренутно није довољно развијена и њен интезивнији развој биће обухваћен програмом развоја за наредних 5 година. Велики део опреме која подржава еталонирања и мерења у овим лабораторијама за националне еталоне Србија је добила као донацију ЕУ у оквиру пројеката који су чинили подршку развоју институција инфраструктуре квалитета (CARDS пројекти). У лабораторијама овог сектора обављају се и одређена испитивања типа мерила, првенствено испитивања карактеристика вага, бројила електричне енергије, мерила притиска и др. Сектор за контролу и надзор чине: Одељење за метролошки надзор, шест Одсека за контролу и надзор и Одељење за испитивање предмета од драгоцених метала. Одсеци за контролу и надзор обављају оверавања мерила, за која је прописано обавезно оверавање. Ови одсеци нису опремљени за оверавања свих мерила. Они располажу углавном еталонима и опремом која се користи за оверавање мерила масе и запремине течности, док се тренутно за оверавања осталих мерила користи опрема других лабораторија што често проузрокује тешкоће у раду. На основу Закона о метрологији, оверавање мерила (прво, редовно периодично или ванредно), односно оцењивања усаглашености мерила са прописаним захтевима, моћи ће да обављају привредни субјекти и друга правна лица која су, на основу одговарајућег поступка, овлашћена, односно именована за обављање послова оверавања/оцењивања усаглашености мерила (овлашћена/именована тела). Оверавање мерила, за чије оверавање нема овлашћених тела, обавља Дирекција. Начин овлашћивања и услови које морају испунити овлашћена тело, прописани су Правилником о условима за обављање послова оверавања мерила (Сл. гласник РС, бр.89/10) и Правилником о начину овлашћивања привредних субјеката и других правних лица за обављање послова оверавања мерила и о вођењу регистра овлашћених тела (Сл. гласник РС, бр.89/10), респективно. Законом о метрологији и наведеним прописима прописано је да је акредитација предуслов овлашћивању за послове оверавања мерила. Наиме, привредни субјекти и друга правна лица могу обављати послове оверавања мерила ако су претходно акредитовани за обим и врсте мерила која оверавају. Врсте мерила за која је обавезна законска контрола, односно оверавање, прописане су Правилником о врстама мерила за која је обавезно оверавање и временским интервалима њиховог периодичног оверавања („Службени гласник РС“ 49/2010). На основу овог Правилника, у Србији обавезном оверавању подлеже 38 различитих врста мерила. Оверавања се обављају у складу са тренутно важећим метролошким прописима и поступцима, који су за одређени број мерила, неусклађени са међународним и европским захтевима. У табели је дат списак прописа на основу којис се обавља оверавање одређених врста мерила (прилог Упитника). Усклађивање ових прописа као и транспоновање одговарајућих директива (првенствено MID и NAWI) планирано је за 2011. годину, а неки су већ у поступку израде и доношења. Нова организациона јединица у структури Дирекције јесте Група за сертификацију. Групи за сертификацију тренутно обавља послови одобрења типа одређених врста мерила, оцењивање усаглашености и издавање сертификат, као и послове који се односе на систем менаџмента квалитетом. Према новом Закону о метрологији Група за сертификацију се припрема за будуће именовано тело (Notified Body) за оцењивање усаглашености неких врста мерила која су обухваћена са MID и NAWI, првенствено

36

оних за која постоје домаћи произвођачи (ваге са неаутоматским и аутоматским функционисањем, бројила електричне енергије, таксиметри, водомери и сл.). Дирекција располаже центарлном зградом која се налази у Београду и зградама у којима своје активности угланом обављају Одсеци за контролу и надзор и које се налазе у Суботици, Новом Саду, Зрењанину, Крушевцу и Нишу. У згради у Београду смештене су лабораторије за националне еталоне, Група за сертификацију, Одељење за опште, правне и финансијске послове, менаџмент и Одсек за контролу и надзор Београд. Претходних година урађене су адаптације неколико лабораторија у циљу побољшања услова неопходних за спровођење мерења али и поред тога тренутно је лабораторијски простор недовољан и у неким случајевима неадекватан (на пример за у случају јонизујућих зрачења, физичко-хемијских мерења и сл.). Укупан број запослених у Дирекцији износи 120.

31. Да ли постоји национални програм за развој структуре метрологије? Молимо вас да пружите детаљне податке.

У Републици Србији је тренутно у припреми израда стратегије за развој метролошког система за период од наредних 5 година. При изради ове стратегије води се рачуна нарочито о потребама индустрије, привреде, здравства, безбедности, заштите животне средине и потреба грађана Републике Србије. Стратегија развоја метрологије у Србији само је један од стратешких докумената који ће представљати Стратегију развоја целокупне инфраструктуре квалитета у Србији, која ће се припремати током 2011. године. У овом тренутку постоји само стратегија доношења прописа коју је донела Влада Републике Србије. У складу са новим Законом о метрологији, сва подзаконска акта за пуну имплементацију Закона морају да буду донета у року од две године од дана ступања на снагу овог Закона. Предвиђено је да се у 2010. години на основу овог закона донесе 6 подзаконских аката, док ће се остали прописи донети до краја 2012. године. Такође је планирано да се 2011. Транспонују две директирве које се односе на мерила, MID и NAWI, а 2012. директиве ЕУ које се односе на упаковане производе. Мисија Министарства економије и регионалног развоја и Дирекције за мере и драгоцене метале, а то је посебно омогућено Законом о метрологији из 2010. године, јесте допринос Републике Србије испуњењу захтева за приступ у чланство Светске трговинске организације и Европске уније, тако што ће бити омогућена јединства мерења у Републици Србији кроз обезбеђење тачних и упоредивих мерења, употребу мерила чији су захтеви усклађени са међународно утврђеним захтевима, употребу SI мерних јединица и кроз обезбеђење следивости свих резултата мерења до националних, односно међународних, еталона.

32. На који начин је обезбеђена следивост до међународних еталона? Дирекција за мере и драгоцене метале, као Национални метролошки институт (NMI) Србије и потписник CIPM MРA, за одређене могућности еталонирања и мерења (CMC) које се налазе у BIPM (Bureau International des Poids et Mesures – Међународни биро за тегове и мере) бази података (BIPM KCDB) еталонирањем обезбеђује следивост до међународних еталона SI јединица за све кориснике у Републици Србији (привреда, индустрија, лабораторије за еталонирање, тела за оцењивање усаглашености и др.). У непрекидном ланцу следивости, непосредно испод Дирекције, налазе се акредитоване лабораторије за еталонирање (акредитоване од Акредитационог тела Србије) које

37

еталонирањем обезбеђују својим корисницима следивост до националних еталона SI јединица. Корисници из Србије се могу, за обезбеђивање следивости, обратити и NMI других држава чије се CMC налазе у BIPM KCDB бази или акредитованим лабораторијама за еталонирање, које су акредитоване од стране Акредитационих тела других држава, а која су потписници ЕА MLA, односно ILAC MРA. Потреба за остваривањем одговарајуће следивости мерења до SI јединица је нарочито изражена у области индустријске метрологије. На слици је приказан начин на који се ланац следивости до националних, односно међународних, еталона тренутно остварује у Србији.

Приказ националних еталона до којих се остварује следивост до SI јединица као и начин остваривања следивости у области хемијских мерења дати су у одговору на 30. питање у делу у коме се описују активности Сектора за развој метрологије. Могућности мерења и еталонирања (CMC) Дирекција за мере и драгоцене метале која се налазе у KCDB BIPM бази кључних поређења дате су у следећој табели. Дирекција своје CMC објављује у KCDB преко ЕURAMETа (своје РМО- Регионалне метролошке организације)

Области мерења и одговарајући ЕURAMET технички комитет

CMCs објављене у BIPM KCDB

CMCs у поступку провере

Кључна и допунска поређења

TC-EM ЕЛЕКТРИЦИТЕТ И МАГНЕТИЗАМ

ДА ДА

TC-L ДИМЕНЗИОНЕ ВЕЛИЧИНЕ ДА ДА TC-M МАСА ДА ДА TC-PR ФОТОМРТРИЈА ДА ДА TC-T ТЕМПЕРАТУРА ДА ДА TC-TF ВРЕМЕ И ФРЕКВЕНЦИЈА ДА ДА

38

Дирекција у KCDB има објављено 149 CMCs и то из области: електрицитета и магнетизма 93; димензионих величина и фреквенције ласерског зрачења 9; масе 10; фотометрије 11; температуре 13 и времена и фреквенције 12. У овим областима, у складу са CIPM MRA, национални еталони Србије и уверења о еталонирању и резултати мерења које издаје Дирекција за мере и драгоцене метале узајамно су признати широм света од свих НМИ који су потписници овог споразума.

Е. Тржишни надзор

33. Како ваша земља осигурава да производи на тржишту у целој земљи испуњавају захтеве стандарда? (Као алтернатива, да ли имате поуздан и стандардизован систем ауторизације пре стављања у промет?) Која су то расположива средства, инфраструктура (нпр. упозоравање корисника, праћење рекламација/незгода, итд) и општи принципи (нпр. процена ризика) који дозвољавају предузимање одговарајућих корективних мера? Које казне следе за кршење? На који начин је обезбеђена координација између сектора? На који начин се врши координација тржишног надзора између органа тржишног надзора и царине у погледу контроле усаглашености производа и провере безбедности на спољним границама? Да ли ваша држава има национални програм тржишног надзора? Каква мрежа постоји за размену информација између различитих органа? На који начин је обезбеђена независност и непристрасност органа тржишног надзора? Колико често се обављају испитивања? Mолимо вас да обезбедите статистичке податке за претходну годину.

Тржишни надзор у Републици Србији обављају надлежни републички органи који су овлашћени да спроводе активности и предузимају мере да би обезбедили да производи пласирани на тржиште буду усаглашени са прописаним техничким захтевима и да не угрожавају здравље, безбедност и друге аспекте јавног интереса. Законски оквир релевантан за надзор тржишта, представљају следећи закони:

1. Закон о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености 2. Закон о стандардизацији 3. Закон о метрологији 4. Закон о акредитацији 5. Закона о општој безбедности производа („Службени гласник РС“, бр. 41/09) са

подзаконским актима: Уредбом о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним производима („Службени гласник РС”, број 89/2009) и Правилником о форми и садржини обавештења о опасном производу („Службени гласник РС”, број 112/2010);

6. Закон о трговини („Службени гласник РС”, број 53/10) - почиње да се примењује 1. јануара 2011. године;

7. Закон о заштити потрошача („Службени гласник РС”, број 73/10); 8. Закон о хемикалијама („Службени гласник РС”, број 36/09, 88/10); 9. Закон о биоцидним производима („Службени гласник РС”, број 36/09,88/10); 10. Закон о електроенергетској и грађевинској инспекцији и инспекцији парних

котлова („Службени гласник СРС”, бр. 5/83, 15/83-исправка, 24/85-др.закон, 45/85, 12/96-др.закон и 6/89-др. закон и „Службени гласник РС”, бр. 53/93-др. закон, 67/93-др.закон, 48/94-др. закон и 44/95-др. закон);

39

11. Закон о енергетици („Службени гласник РС”, број 84/04); 12. Закон о рударству („Службени гласник РС”, бр. 44/95, 85/05-др. закон, 101/05-

др. закон, 34/06 и 104/09); 13. Закон о електронским комуникацијама („Службени гласник РС“, број 44/10); 14. Закон о санитарном надзору („Службени гласник РС”, број 125/04); 15. Закон о ветеринарству („Службени гласник РС” , бр. 91/05 и 20/10); 16. Закон о лековима и медицинским средствима („Службени гласник РС”, број

30/10; 17. Царински закон („Службени гласник РС”, број 18/10).

Закон о општој безбедности производа, поред добровољних и корективних мера произвођача и дистрибутера, прописује и обавезне мере, као и санкције. Санкције (новчане казне) прописане су чл. 22-24. Закона о општој безбедности производа и износе:

- за привредне преступе од 500.000 до 3.000.000 динара за произвођача, правно лице и од 50.000-200.000 за одговорно лице код произвођача:

- за привредне преступе од 300.000 до 3.000.000 динара за дистрибутера и од 50.000-200.000 за одговорно лице код дистрибутера ;

- за прекршаје од 100.000 до 1.000.000 динара за произвођача и дистрибутера, за правно лице и од 20.000 до 50.000 за одговорно лице код произвођача и дистрибутера;

- за прекршаје од 100.000-500.000 динара за предузетнике и од 10.000-50.000 динара за физичка лица.

Сарадња између надлежних органа у спровођењу надзора је обавезујућа према члану 21. Закона о општој безбедности производа. Координација међу секторима се усаглашава путем споразума/протокола о сарадњи. Усаглашен је Протокол о сарадњи између Министарства економије и регионалног развоја, Министарства финасија-Управе царина и Министарства трговине и услуга-Сектора тржишне инспекције. Поред улоге органа тржишног и органа царинског надзора, дефинисана су начела тржишног надзора. Утврђена је претежна одговорност органа за примену сваког појединачног начела које је у функцији остваривања заштите потрошача; пружања подршке привредним субјектима у развоју конкуренције и активностима чија је делотворност заснована на консултацијама свих заинтересованих страна. Такође, пројекција развоја се односи на примену мера тржишног надзора, на производе који представљају озбиљан ризик, рестриктивне мере и ознаку СЕ. Дат је предлог распореда одговорности надлежних органа за транспоновање одговарајућих директива и надлежних органа за тржишни надзор према директивама новог приступа које се односе на СЕ означавање и према директивама старог приступа које се односе на одређене групе производа. Опредељен је и начин координације тржишног надзора и унапређење сарадње у овој области на националном нивоу и прекогранично (међународна сарадња). Утврђени су приоритети за унапређење тржишног надзора у периоду од 2010. до 2014. године. Поред даље хармонизације техничког законодавства, приоритет је Закон о тржишном надзору (планиран у 2011. години). У складу са Стратегијом тржишног надзора, институционализоваће се тело за координацију тог надзора. Координацију ће вршити

40

Владино тело које ће у првој фази бити образовaнo као Комисија, а након доношења Закона о тржишном надзору, образоваће се Одбор за безбедност производа, такође Владино тело. Успостављена је координација у систему брзе размене информација о опасним производима у складу са Законом о општој безбедности производа и Уредбом о начину успостављања и рада система брзе размене информација о опасним производима. Координацију у том систему обавља Министарство трговине и услуга - Сектор тржишне инспекције. Надлежни органи у систему брзе размене информација користе НЕПРО програм са процедурама идентичним RAPEX систему. Експерти ЕУ извршили су евалуацију процеса израде и имплементације НЕПРО програма. Информације о опасним производима и мерама предузетим од стране надлежних органа доступне су на сајту www.nepro.gov.rs. Усмерења за сарадњу органа надлежних за тржишни надзор са привредним субјектима садржи и Правилник о облику и садржини обавештења о опасним производима („Службени гласник РС”, број 112/09), који је донео министар трговине и услуга, на основу овлашћења прописаног Законом о општој безбедности производа. Надлежни органи и привредни субјекти имају заједничке састанке едукативног типа, као и састанке за размену искустава у вези са процедурама процене ризика, израде упутстава, примене корективних мера за усаглашавање производа са прописаним захтевима и за одлучивање одређених обавештења и упутстава потрошачима за потрошачке производе и корисницима професионалних производа. Такође постоји међусекторска сарадња у размени искустава, нарочито у вези са проценом ризика производа са аспекта безбедности. Информације Центра за заштиту потрошача који пружа савете и помоћ потрошачима у решавању потрошачких проблема, систем праћења и обраде притужби потрошача које су доступне Сектору тржишне инспекције, информације добијене од тела за оцењивање усаглашености и систем брзе размене информација о опасним производима и процена ризика, представљају основу за предузимање мера тржишног надзора. Системски и секторски прописи дају овлашћења и обавезу надлежним органима тржишног надзора да врше сталну контролу и предузимају корективне мере сходно утврђеном стању. Осим контроле формалне усаглашености (тражења документације и означавања производа) тржишни инспектори спроводе и контроле са узорковањем производа са тржишта ради испитивања истих. Те контроле, у 2010. години, чине 10% од укупног броја контрола са циљем утврђивања испитивања општих услова безбедности прописаних техничким прописима. Такође, врши се и надзор са аспекта опште безбедности производа и за производе који нису обухваћени техничким прописима.У 2010. години, тржишни инспектори су извршили 861 контролу усаглашености и 431 контролу опште безбедности производа и са тржишта је узето 135 узорака. Стратегијом тржишног надзора у делу који утврђује правце развоја, утврђено је да органи тржишног надзора у Републици Србији врше своје дужности независно, непристрасно и објективно, што представља основни принцип на ком се заснива рад тих органа.

41

34. Молимо вас да објасните како је осигурана координација између сектора производа и између органа тржишног надзора и царинских органа.

Координација у делу размене информација обезбеђена је у Министарству трговине и услуга, у складу са Уредбом о начину функционисања и рада система брзе размене информација о опасним производима, која је донета на основу Закона о општој безбедности производа.

Планирани облици унапређења координације дати су у одговору на питање број 33.

ЗАКОНОДАВСТВО СТАРОГ ПРИСТУПА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ПРОИЗВОДЕ

За сваки сектор и подсектор који су наведени у наставку, молимо вас да обезбедите следеће податке: А. Хармонизација закона, укључујући техничке прописе

35. Молимо вас да пружите следеће податке: а) тренутни статус, укључујући и опис садашњег система за одобрење типа за сваки од подсектора наведених у наставку; b) предвиђање (датум усвајања и примене директива ЕУ и прописа).

B. Еталонирање, стандарди, испитивање, сертификација, оцењивање усаглашености, акредитација и тржишни надзор

36. Молимо вас да пружите податке о релевантним режимима за производе: а) кратак опис и

b) даљи развој. Одговори на претходна два питања би требало да обухвате следеће секторе и подсекторе:

Моторна возила

35 а) тренутном стању, укључујући и опис садашњег система за одобрење типа за сваки од доле наведених подсектора У области возила са точковима (wheeled vehicles), Република Србија примењује међународни Споразум о усвајању једнообразних техничких прописа за возила са точковима, опреме и делова који могу бити уграђени и/или коришћени на возилима са точковима и условима за узајамно признавање додељених хомологација на основу тих прописа (у даљем тексту: Споразум из `58.) (ранији назив Споразума: Споразум о прихватању једнообразних услова за хомологацију и узајамно признавање хомологација опреме и делова моторних возила, установљен је у Женеви 20. марта 1958. године), ратификован Уредбом о ратификацији („Сл. лист ФНРЈ”, бр. 5/62 - међународни уговори). Као десета страна уговорница Република Србија (правни следбеник Југославије) има ознаку Е10. Усвојено је 57 UN/ECE правилника и нотификовано за

42

усвајање 39. Постоји 8 овлашћених лабораторија у систему хомологације. Одлуком Владе Републике Србије, установљена је Агенција за безбедност саобраћаја, која је оперативно почела са радом 1. септембра 2010. године, и након тога је нотификована, код Генералног секретара UN, за спровођење Споразума из `58. У области возила са точковима у Републици Србији примењују се следећи прописи: - Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС”, бр. 41/09 и 53/10)

(Видети Поглавље 14) - Правилник о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за

возила у саобраћају на путевима („Службени гласник РС”, бр. 64/10 и 69/10); - Одлука о одређивању робе за чији је увоза, извоза, односно транзит прописано

прибављање одређених исправа („Службени гласник РС”, бр. 7/10), односи се на увоз нових возила са точковима;

- Уредба о увозу моторних возила („Службени гласник РС”, бр. 23/10), односи се на

увоз коришћених моторних возила категорије М и N;

43

Прописи о хомологацији, који чине саставни део Споразума из `58, су следећи: - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију главних фарова моторних возила који емитују асиметрично оборено светло и/или велико светло који су опремљени сијалицама категорије R2 (UN/ECE R. 1) („Сл. лист СФРЈ” - додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр. 2/69), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију електричних лампи са жарењем за светла за пут која емитују један асиметрични оборени светлосни сноп и један светлосни сноп за пут, или један или други од тих светлосних снопова (UN/ECE R. 2) („Сл. лист СФРЈ” -додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр.2/69), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију рефлексно рефлектујућих уређаја за моторна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 3), („Сл. лист СФРЈ” - додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр.2/69), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/757); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију уређаја за осветљавање задње регистарске таблице моторних возила (изузимајући мотоцикле) и њихових приколица (UN/ECE R. 4), („Сл. лист СФРЈ” - додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр.2/69), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/760); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију заптивених фарова („Sealed beam”) за моторна возила, који емитују асиметрични оборени европски светлосни сноп за пут или један велики светлосни сноп за пут, или оба светлосна снопа (UN/ECE R. 5), („Сл. лист СФРЈ” - додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр. 2/69), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију показивача правца за моторна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 6) („Сл. лист СФРЈ” - додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр. 2/69), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/759); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију предњих светала за означавање возила, задњих светала за означавање возила и стоп светла моторних возила (изузимајући мотоцикле) и њихових приколица (UN/ECE R. 7) („Сл. лист СФРЈ” - додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр.2/69), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/758); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију главних фарова моторних возила који емитују асиметрично оборено светло или велико светло или оба и који су опремљени халогеним сијалицама ( H1,H2 или H3) (UN/ECE R. 8) („Сл. лист СФРЈ - додатак: Међународни уговори и други споразуми, бр.2/69), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију возила са три точка у погледу буке (UN/ECE R. 9) („Сл. лист СФРЈ”, бр. 16/72 - Међународни уговори и други

44

споразуми), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 97/24); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију возила у погледу спречавања радио сметњи (UN/ECE R. 10) („Сл. лист СФРЈ”, бр. 16/72 - Међународни уговори и други споразуми), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 72/245 и 97/24); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације возила у погледу брава и уређаја за причвршћивање врата (UN/ECE R. 11) („Сл. лист СФРЈ”, бр. 59/90 - Међународни уговори и други споразуми), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/387); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације моторних возила у погледу кочења (UN/ECE R. 13) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 54/85, 26/89), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 71/320); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације моторних возила у погледу прикључака за сигурносне појасеве у путничким аутомобилима (UN/ECE R. 14) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 4/85), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/115); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију возила опремљених ото или дизел моторима у погледу емисије гасовитих загађивача из мотора - метода мерења снаге ото-мотора - метод мерења потрошње горива (UN/ECE R. 15) („Сл. лист СФРЈ”, бр. 57/75 - Међународни уговори и други споразуми), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/220); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију сигурносних појасева за одрасла лица која се налазе у моторним возилима (UN/ECE R. 16) („Сл. лист СФРЈ”, бр. 47/74 -Међународни уговори и други споразуми), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 77/541); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију возила у погледу чврстоће седишта и њиховог причвршћивања, као и у погледу карактеристика наслона за главу, који могу бити уграђени на та седишта (UN/ECE R. 17) („Сл. лист СФРЈ”, бр. 47/74 - Међународни уговори и други споразуми), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 74/408); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације моторних возила у погледу заштите од неовлашћене употребе (UN/ECE R. 18) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији („Сл. лист СФРЈ”, бр. 11/85, 1/87, 23/88), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 74/61); - Једнообразни прописи који се односе на хомологацију светла за маглу моторних возила (UN/ECE R. 19) („Сл. лист СФРЈ”, бр. 14/75 - Међународни уговори и други споразуми), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/762);

45

- Једнообразни прописи који се односе на хомологацију великих светала за моторна возила која дају асиметрични светлосни сноп за укрштање и/или светлосни сноп за пут а опремљена су халогеним сијалицма (сијалице H4) као и на хомологацију самих сијалица (UN/ECE R. 20) („Сл. СФРЈ”, бр. 14/75 - Међународни уговори и други споразуми), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације моторних возила у погледу њихове унутрашње опреме (UN/ECE R. 21) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/90), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 74/60); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације заштитних кацига за возаче бицикла са мотором и мотоцикла и путнике на тим возилима (UN/ECE R. 22) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 18/88); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације светала за вожњу уназад за моторна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 23) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 59/90), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 77/539); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације: I дизел мотора у погледу видљивих гасовитих загађивача; II моторних возила у погледу уградње хомологованог мотора; III моторних возила опремљених са дизел моторима у погледу видљивих гасовитих загађивача; IV једнобразни прописи за мерење снаге дизел мотора (UN/ECE R. 24) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 11/85, 1/87), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 72/306); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације наслона за главу на седиштима моторних возила (UN/ECE R. 25) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 59/90), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 78/932); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације у погледу њихових спољашњих испуста (UN/ECE R. 26) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 70/90), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 74/483); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације звучних уређаја за упозорење, као и моторних возила у погледу звучних сигнала (UN/ECE R. 28) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 60/86) (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/388); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације пнеуматика за путничка возила и њихове приколице (UN/ECE R. 30) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 43/83), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 92/23);

46

- Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације возила у погледу распореда ножних команди (UN/ECE R. 35) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 59/90); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације сијалица са ужареним влакном за моторна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 37) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 4/85), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације задњих светала за маглу за моторна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 38) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 59/90), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 77/538); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације возила у погледу брзиномера и његове уградње у возило (UN/ECE R. 39) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 11/85, 1/87), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 75/443); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације мотоцикла са ото-моторима у погледу емисије гасовитих загађивача из мотора (UN/ECE R. 40) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 60/86), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 97/24); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације мотоцикла у погледу буке (UN/ECE R. 41) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 60/86), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 97/24); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације моторних сигурносних стакала и материјала за њихову уградњу за моторна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 43) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 68/85), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 92/22); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације бицикла са ото-моторима у погледу емисије гасовитих загађивача из мотора (UN/ECE R. 47) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 60/86), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 92/24); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације возила у погледу уградње светлосних и светлосно-сигналних уређаја (UN/ECE R. 48) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 68/85, 1/87, 46/87), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/756); - Једнообразни технички услови о испитивању и спровођењу хомологације дизел мотора и мотора на природни гас (ПГ) као и ото-мотора на течни нафтни гас (ТНГ) и возила опремљена дизел моторима на ПГ и ото-моторима на ТНГ, у погледу емисије загађивача од мотора (UN/ECE R. 49) (На основу Наредбе о хомологацији „Сл. лист

47

СРЈ”, бр. 60/02, 64/02), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 88/77, 2005/55 и 595/2009); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације предњих позиционих светала, задњих позиционих светала, стоп-светла, показивачи правца и светла задње регистрационе таблице за бицикле са мотором, мотоцикле и возила која се третирају као таква (UN/ECE R. 50) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 67/86); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације моторних возила са најмање четири точка у погледу буке (UN/ECE R. 51) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 48/84, 1/87), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/157); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације мотоцикла у погледу уградње светлосних и светлосно-сигналних уређаја (UN/ECE R. 53) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 68/85), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 93/92); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације пнеуматика за привредна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 54) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 11/85), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 92/23); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације механичких уређаја за спајање вучних и прикључних возила (UN/ECE R. 55) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 63/89), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 94/20); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације фарова за бицикле са мотором и возила која се третирају као таква (UN/ECE R. 56) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 67/86); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације фарова за мотоцикле, и возила која се третирају као таква (UN/ECE R. 57) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 68/85); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације: I) Задњих заштитних уређаја (ЗЗУ), II) Возила у односу на уградњу задњих заштитних уређаја (ЗЗУ) који имају хомологацију типа; III) Возила у односу на заштиту са задње стране (ЗЗ) (UN/ECE R. 58) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 85/87), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/221); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације заменљивих система за смањење буке (UN/ECE R. 59) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СРЈ”, бр. 43/92), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/157 и 81/334); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације бицикла са

48

мотором, у погледу буке (UN/ECE R. 63) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 73/87), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 97/24); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације моторних возила у односу на мерење максималане брзине (UN/ECE R. 68) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СРЈ”, бр. 17/92); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење хомологације табли за означавање спорих возила (по конструкцији) и њихових приколица, које се постављају на задњу страну возила и њихових приколица (UN/ECE R. 69) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/90) - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације табли за означавање тешких и других возила, које се постављају на задњу страну возила (UN/ECE R. 70) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 24/90); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације теретних возила, приколица и полуприколица у односу на бочну заштиту (UN/ECE R. 73) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СРЈ”, бр. 43/92), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 89/297); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације бицикала са мотором и мотоцикла у погледу кочења (UN/ECE R. 78) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 17/89), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 93/14); - Једнообразни теханички услови за испитивање и спровођење хомологације возила у односу на емисије загађивача из мотора од горива које захтева мотор (UN/ECE R. 83) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СРЈ”, бр. 61/02), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/220 и 715/2007); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације моторних возила опремљених моторима са унутрашњим сагоревањем у односу на мерење потрошње горива (UN/ECE R. 84) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СРЈ”, бр. 24/92), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 80/1268); - Једнообразни прописи за испитивање и спровођење обавезне хомологације мотора са унутрашњим сагоревањем који служе за погон моторних возила категорије М и N у смислу мерења нето снаге (UN/ECE R. 85) (На основу Наредбе о обавезној хомологацији „Сл. лист СФРЈ”, бр. 12/92), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 80/1269); - Једнообразни теханички услови о испитивању и спровођењу обавезне хомологације возила намењених за превоз опасних материјала у односу на њихове специфичне конструкционе карактеристике (UN/ECE R. 105) (На основу Наредбе о хомологацији „Сл. лист СРЈ”, бр. 48/02), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим

49

изменама и допунама: 98/91); - Једнообразни теханички услови о испитивању и спровођењу хомологације главних фарова за моторна возила која емитују асиметричан сноп великог светла или сноп обореног светла или оба, опремљени сијалицама са ужареним влакном (UN/ECE R. 112) (На основу Наредбе о хомологацији „Сл. лист СРЈ”, бр. 46/02), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); Следећи UN/ECE правилници (EСE/TРANS/WP.29/343/Rev. 18) су нотификовани: - Једнообразни прописи о хомологацији путничких аутомобила у погледу кочења (UN/ECE R. 13-H); - Једнообразни прописи о хомологацији предсигналних троуглова (UN/ECE R. 27); - Једнообразни прописи о хомологацији возила великог капацитета за превоз путника у односу на њихову општу конструкцију (UN/ECE R. 36); - Једнообразни прописи о хомологацији уређаја за заштиту деце у моторним возилима (UN/ECE R. 44); - Једнообразни прописи о хомологацији уређаја за индиректно осматрање и моторних возила у односу на уградњу ових уређаја (UN/ECE R. 46); - Једнообразни прописи о хомологацији возила малог капацитета категорије М2 и М3 у односу на њихову општу конструкцију (према UN/ECE R. 52); - Једнообразни прописи о хомологацији привредних возила у односу њихових спољашњих избочина испред задњег дела кабине (UN/ECE R. 61); - Једнообразни прописи о хомологацији возила у односу на њихову опрему која може укључити резервни точак и пнеуматик за привремену употребу, скуп точка и тнеуматика, “run flat” пнеуматик и/или “run flat” систем (UN/ECE R. 64), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 92/23); - Једнообразни прописи о хомологацији специјалних сигналних светала за моторна возила и њихове приколице (према UN/ECE R. 65); - Једнообразни прописи о хомологацији возила великог капацитета за превоз путника у односу на чврстоћу њихове надградње (UN/ECE R. 66); - Једнообразни прописи о хомологацији: I) Специфичне опреме за моторна возила која користе течне нафтне гасове (ТНГ) у њиховом погонском систему; II) Возила које је опремљено сапецифичном опремом која користи ТНГ у њиховом погонском систему у односу на уградњу такве опреме (UN/ECE R. 67); - Једнообразни прописи о хомологацији пољопривредних трактора у односу на видно поље возача (UN/ECE R. 71), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим

50

изменама и допунама: 74/347); - Једнообразни прописи о хомологацији возила категорије L1 у односу на уградњу светлосних и светлосно-сигналних уређаја (UN/ECE R. 74), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 93/92); - Једнообразни прописи о хомологацији пнеуматика за мотоцикле и мопеде (UN/ECE R. 75); - Једнообразни прописи о хомологацији светла за паркирање за моторна возила (UN/ECE R. 77), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/540); - Једнообразни прописи о хомологацији возила у односу на управљачки механизам (UN/ECE R. 79), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/311); - Једнообразни прописи о хомологацији седишта возила великог капацитета за превоз путника и тих возила у односу на чврстоћу седишта и њихових прикључака (UN/ECE R. 80), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 74/408); - Једнообразни прописи о хомологацији пољопривредних и шумских трактора у односу на уградњу светлосних и светлосно-сигналних уређаја* (UN/ECE R. 86), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 2009/61); - Једнообразни прописи о хомологацији: I) Возила у односу на ограничавање њихове највеће брзине или подешавања функције за ограничавање брзине; II) Возила у односу на уградњу хомологованог типа уређаја за ограничавање брзине (УОБ) или хомологованог типа подешавајућег уређаја за ограничавање брзине (ПУОБ); III) Уређаја за ограничавање брзине (УОБ) и подешавајућег уређаја за ограничавање брзине (ПОУБ) (UN/ECE R. 89), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 92/24); - Једнообразни прописи о хомологацији склопова заменљивих кочних облога и кочних облога за добош кочнице за моторна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 90); - Једнообразни прописи о хомологацији бочних габаритних светала за моторна возила и њихових приколица (UN/ECE R. 91), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/758); - Једнообразни прописи о хомологацији не-оригиналних пригушних система намењених замени на мотоциклима, мопедима и возилима са три точка* (UN/ECE R. 92); - Једнообразни прописи о хомологацији мотора са упаљењем сабијањем (дизел мотори) који се уграђују у пољопривредне и шумске тракторе и у покретне машине које се користе ван путева у односу на емисије загађивача од мотора (UN/ECE R. 96), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 97/68); - Једнообразни прописи о хомологацији алармних система за возила (ВАС) и моторних

51

возила у односу на њихове алармне системе (UN/ECE R. 97), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 74/61); - Једнообразни прописи о хомологацији фарова са гасним изворима светлости за моторна возила (UN/ECE R. 98), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); - Једнообразни прописи о хомологацији гасних извора светлости за коришћење у фаровима са гасним изворима светлости за моторна возила (UN/ECE R. 99), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761); - Једнообразни прописи о хомологацији возила на електрични погон у односу на специфичне захтеве за конструкцију, безбедност и емисију хидрогена (UN/ECE R. 100); - Једнообразни прописи о хомологацији путничких возила погоњених само са моторима са унутрашњим сагоревањем, или погоњених електричним хибридним погоном у односу на мерење емисије угљен диоксида и потрошње горива и/или мерење потрошње електричне енергије и радијуса кретања, и возила категорије М1 и N1 погоњених само са електричним погоном у односу на мерење потрошње електричне енергије и домета кретања (UN/ECE R. 101), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 80/1268); - Једнообразни прописи о хомологацији заменљивих каталитичких конвертора за моторна возила (UN/ECE R. 103), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 70/220 и 715/2007); - Једнообразни прописи о хомологацији ретро-рефлексног означавања возила категорије М, N и О (UN/ECE R. 104); - Једнообразни прописи о хомологацији пнеуматика за пољопривредна возила и њихиве приколице (UN/ECE R. 106); - Једнообразни прописи о хомологацији за производњу обновљених пнеуматика за моторна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 108); - Једнообразни прописи о хомологацији за производњу обновљених пнеуматика за привредна возила и њихове приколице (UN/ECE R. 109); - Једнообразни прописи о хомологацији: I) Специфичних компоненти моторних возила која користе компримовани прородни гас (КПГ) у њиховом погонском систему; II) Возила у односу на уградњу специфичних компоненти хомологованог типа за коришћење компримованог природног гаса (КПГ) у њиховом погонском систему*; (UN/ECE R. 110); - Једнообразни прописи о хомологацији главних фарова за моторна возила која емитују симетричан сноп великог светла или сноп обореног светла или оба, опремљени сијалицама са ужареним влакном (UN/ECE R. 113) (На основу Наредбе о хомологацији „Сл. лист СРЈ”, бр. 46/02), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 76/761);

52

- Једнообразни прописи о хомологацији: I) Заменљивих специфичних ТНГ (течни нафтни гасови) система који се уграђују у моторна возила за употребу ТНГ у њиховом погонском систему; II) Заменљивих специфичних КПГ (компримовани природни гас) система који се уграђују у моторна возила за употребу КПГ у њиховом погонском систему; (UN/ECE R. 115); - Једнообразни прописи о хомологацији моторних возила у односу на заштиту од неовлашћене употребе (према UN/ECE R. 116), (одговара директиви/правилнику EU са одговарајућим изменама и допунама: 74/61); - Једнообразни прописи о хомологацији пнеуматика у односу на емисију буке од котрљања и пријањање на влажну површину (према UN/ECE R. 117); - Једнообразни прописи о хомологацији мотора са унутрашњим сагоревањем који се уграђују у пољопривредне и шумске тракторе и у покретне машине које се користе ван путева у односу на мерење нето снаге (према UN/ECE R. 120). Треба имати у виду да се у Републици Србији прихватају сертификати о хомологацији према директиви/правилнику ЕU, који одговарају UN/ECE правилнику који се примењује у Републици Србији.

35. б) предвиђање Агенција за безбедност саобраћаја ће сходно нотификацијама UN/ECE правилника из предходне тачке а) покренути поступак имплементације у 2011. години. У 2011. години биће донет план имплементације директива/правилника EU из области возила са точковима, уважавајући датуме престанка важења појединих директива EU, који обухвата:

• 70/157/EEC, • 715/2007 (EC), • 72/306/EEC, • 80/1268/EEC, • 2005/64/EC, • 2006/40/EC, • 78/2009 (EC), • 79/2009 (EC), • 661/2009 (EC), • 595/2009 (EC) и • директиве за категорију L и T.

С тим у вези потребно је остварити договоре са одговарајућим органима ЕK (Directorate – General for Mobility and Tansport) за могућност издавања сертификата о хомологацији у односу на план имплементације директива/правилника ЕU од стране Агенције за безбедност саобраћаја, као државног органа за спровођење система хомологације, контроле саобразности и овлашћивања организација за хомологациона испитивања у Републици Србији, имајући у виду досадашње искуство у активном спровођењу

53

система хомологације преко 35. година. План имплементације директива (2002/24/ЕЗ, 2003/37/ЕЗ и 2007/46/ЕЗ), које се односе на хомологацију типа возила у целини, такође биће донет у 2011. години.

36. а) кратак опис еталонирање, метрологија, стандарди, испитивање, сертификација, оцењивање усаглашености, акредитација и тржишни надзор

Закон о безбедности саобраћаја на путевима, Закон о међународном друмском превозу у друмском саобраћају и ратификовани међународни Споразум о усвајању једнообразних техничких прописа за возила са точковима, опреме и делова који могу бити уграђени и/или коришћени на возилима са точковима и условима за узајамно признавање додељених хомологација на основу тих прописа, чине законски оквир којим се уређује област за возила са точковима. Закон о безбедности саобраћаја на путевима је ступио је на снагу 10. децембра 2009. године. Према наведеном закону, на предлог министарства надлежног за послове саобраћаја, Влада је основала Агенцију за безбедност саобраћаја у чијој је надлежности област возила са точковима 36. б) даљи развој У наредном периоду планира се даље праћење и усклађивање законодавства са законодавством EU у области возила са точковима. Како је Агенција за безбедност саобраћаја почела са радом 1. септембра 2010. године, као надлежни орган Владе Републике Србије у области возила са точковима, урађени су следећи нацрти:

• Правилник о испитивању возила, • Правилник о оспособљавању и провери знања за контролоре техничког

прегледа, и • Правилник о условима за издавање дозвола радионицама за тахографе.

Такође се планира:

• доношење Уредбе о хомологацији возила и реализација нотификованих UN/ECE правилника из тачке а),

• успостављање базе података о возилима са точковима и • овлашћивање организација за испитивања и надзор.

Агенција за безбедност саобраћаја је расписала тендер за израду меморијских картица за дигиталне тахографе тако да се у 2011. години очекује реализација имплементације система дигиталних тахографа у Републици Србији. Све напред наведене активности захтевају даље јачање Агенције за безбедност саобраћаја по питању људских и материјалних ресурса. Припремање и реализовање мулти-секторске пилот студије у безбедности саобраћаја (студија ће бити финансирана средствима Светске банке). Пројекти који су директно повезани са модернизацијом возног парка су израда базе података о возилима, увођење дигиталних тахографа, модернизација возног парка и систем хомологације возила.

54

Хемикалије Ограничења, класификација, паковање и обележавање (REACH, CLP)

35. а) тренутно стање Правни основ за ограничење и забране производње, стављања у промет и коришћења одређених опасних хемикалија дат је у чл. 49. и 50. Закона о хемикалијама („Службени гласник РС бр.36/09) (Видети Поглавље 27) Правилник о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину („Службени гласник РС” бр.89/10) усаглашен је са Анексом XVII, Уредбе (ЕЗ) број 1907/2006 о регистрацији, евалуацији и ауторизацији хемикалија (REACH), Уредбом (ЕЗ) број 552/2009 – о изменама и допунама, Анекс XVII (REACH), Уредбом (ЕЗ) број 276/2010 – о изменама и допунама Анекс XVII (REACH), Уредбом (ЕЗ) број 850/2004 – о дуготрајним органским загађујућим супстанцама (РОРѕ) и Директивом 2004/42/EЗ о ограничењима емисије испарљивих органских једињења код употребе органских растварача у одређеним бојама и лаковима и производима за репарацију друмских возила. Ступањем на снагу одредби Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину, у национално законодавство уводе се забране и ограничења у погледу производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које су важеће у ЕУ. Имајући у виду да неке одредбе овог правилника условљавају измену технолошких постројења или саме технологије производње (забрана азбестна влакана и производа који их садрже, ограничење хрома у цементу и др.), за ступање на снагу ових одредби Агенција за хемикалије је у преговорима са представницима индустрије прописала прелазне периоде али под условом строге контроле од стране инспекције Министарства животне средине и просторног планирања или органа надлежних за безбедност и здравље на раду. Законом о хемикалијама, чл. 9. до 20. обезбеђена је легислативна основа да хемикалије у Србији буду класификоване, обележене и упаковане на начин и према критеријумима који су у потпуности усклађени са легислативом ЕУ (Уредба 1272/2008 и Директиве 67/548 и 99/45). Према овим одредбама произвођач, увозник или даљи корисник који ставља хемикалије и одређене производе у промет дужан је да их класификује, а снабдевач хемикалија да их обележава и пакује у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега. Такође, у овим одредбама дат је правни основ за доношење подзаконских прописа којима се ближе уређује начин класификације, паковања и обележавања хемикалија и одређених производа. На основу ових одредби донети су следећи подзаконски прописи: 1. Правилник о класификацији, паковању, обележавању и рекламирању хемикалије и одређеног производа („Службени гласник РС бр. 59/10). Овај правилник је у потпуности усклађен са Директивом 67/548/ЕЕЗ и Директивом 99/45/ЕЗ. 2. Правилник о класификацији, паковању, обележавању и рекламирању хемикалије и одређеног производа у складу са Глобално хармонизованим системом за класификацију и обележавање УН („Службени гласник РС бр. 64/10). Овај правилник је у потпуности усклађен са Уредбом (ЕЗ) 1272/2008 Европског парламента и Савета и истовремено у правни систем Републике Србије уводи Глобално хармонизовани систем за класификацију и обележавање хемикалија (GHS).

55

3. Списак класификованих супстанци („Службени гласник РС” бр.82/10) преузет је из Aнекса 6. Уредбе 1272/2008 укључујући и измене и допуне које су дате у Уредби (ЕЗ) број 790/2009. У прелазном периоду, слично као и у ЕУ, примењиваће се оба правилника која уређују класификацфију и обележавање, паралелно. Транзициони периоди за пуну примену GHS су такође слични као у ЕУ, пуна примена GHS је обавезујућа за супстанце од 1. октобра 2011. године, а за смеше од 1. јуна 2015. године. Наведени национални прописи о класификацији, паковању и обележавању хемикалија примењују се на све хемикалије, а додатни специфични захтеви за обележавање и паковање одређених хемикалија са специфичном наменом, као што су биоцидни производи и детергенти, прописани су другим подзаконским прописима. Законом о биоцидним производима („Службени гласник РС”, бр. 36/09), који је усаглашен са ЕУ директивом 98/8/ЕЗ, дат је правни основ за прописивање, између осталог, специфичних захтева за паковање, обележавање, и рекламирање биоцидног производа. У складу са овим законским овлашћењем донесен је Правилник о специфичним захтевима за обележавање, паковање и рекламирање биоцидног производа („Службени гласник РС”, бр. 59/10) који је хармонизован са чланом 20. директиве 98/8/ЕЗ, чиме је осигурано да специфични захтеви за обележавање, паковање и рекламирање биоцидног производа у националном законодавству буду усаглашени са захтевима у ЕУ.

Примена ових прописа обезбедиће да хемикалије у Србији буду класификоване на начин и према критеријумима који су у потпуности усклађени са легислативом ЕУ, да корисници хемикалија буду адекватно информисани о њиховим опасним својствима кроз обележавање на етикети, као и да хемикалије буду упаковане у адекватну амбалажу у складу са захтевима који су хармонизовани са захтевима у ЕУ.

35. б) предвиђање

У наредном периоду предузеће се аквтивности којима ће се олакшати имплементација одредби које се односе на ограничења и забране производње, стављања у промет и коришћења хемикалија кроз пружање информација и израду стручних упутстава за привредне субјете и инспекторе који су надлежни за контролу и надзор наведених одредби од стране Агенције за хемикалије.

С обзиром да је национална легислатива којом се уређују класификација, паковање и обележавање хемикалија хармонизована са прописима ЕУ и ступила на снагу, привредни субјекти су дужни да у прописаном року ускладе своје пословање са горе наведеним прописима.

36. а) кратак опис који се ондоси на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор Све методе испитивања односно стандарди који су препоручени у Анексу XVII (REACH), а који се односе на одређивање односно контролу дозвољених концентрација опасних супстанци у одређеним смешама и производима, дати су у Правилнику о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину. Надзор над применом одредби којима се уређује област забрана и ограничења, код произвођача и у велепродаји, врши инспекција Министарства животне средине и

56

просторног планирања (МЖСПП), а у малопродаји надзор врши инспекција Министарства трговине и услуга, члан 86. Закон о хемикалијама. Сви стандарди (ISO, EN, DIN, ASTM и др.) који се захтевају у поменутим прописима ЕУ који уређују класификацију, паковање и обележавање хемикалија, преузети су као национални. Како су ови национални прописи ступили на снагу у другом кварталу 2010, у наредном периоду може се очекивати акредитација лабораторија за ове стандарде. Преузимање стандарда као националних извршио је Институт за стандардизацију, а акредитацију лабораторија у складу са овим стандардима вршиће Акредитационо тело Републике Србије. За обезбеђивање услова за издавање GLP сертификата надлежно је Министарство здравља. Поред тога, у изради је Правилник о методама испитивања опасних својстава хемикалија који ће бити у потпуности усаглашен са Уредбом (ЕЗ) бр. 440/2008 и са изменама и допунама ове уредбе које су дате у Уредби (ЕЗ) бр. 761/2009. Овим правилником ће се детаљно прописати методе испитивања које се могу користити ради класификације хемикалија и поставити стандарди у испитивањима који су важећи у ЕУ. Инспекцијски надзор над применом Закона о хемикалијама и подзаконским прописима донетим на основу њега врши Министарство надлежно за заштиту животне средине, преко инспектора за заштиту животне средине. Инспекцијски надзор у малопродаји који се односи на класификацију, паковање, обележавање хемикалија и одређених производа, ограничења и забране производње, стављања у промет и коришћења хемикалија, као и на услове продаје и складиштења хемикалија, врши министарство надлежно за послове трговине преко тржишних инспектора. 36. б) даљи развој

Развојне активности које су планиране у области ограничења и забрана односе се пре свега на изградњу капацитета за спровођење одредби кроз бројне обуке које се организију како за запослене у Агенцији за хемикалије, тако и за инспекцију, царинске органе и привредне субјекте, подстицање употребе безбеднијих алтернатива и безбеднијих технологија и сарадњи на развоју методологије инспекцијског надзора.

Планирани развој у области класификације паковања и обележавања усмерен је ка подизању капацитета за примену услова из прописа који уређују ову област, пре свега кроз израду детаљних упутстава која ће бити прилагођена различитим циљним групама односно субјектима који треба да примењују прописе и инспекцијским органима који су одговрни за контролу и надзор. Такође, спроводе се активности у вези са подизањем административних капацитета кроз бројне обуке које се организију за запослене у Агенцији за хемикалије, као и за инспекторе, представнике царинских органа и др. Поред тога, у току је кампања о новим прописима, а нарочито о новим правилима за класификацију, паковање, обележавање, као и методама испитивања и стандардима који су усаглашени са захтевима у ЕУ како би се и индустрија и научно-наставни и истраживачки сектор припремили за примену ових прописа. Планирано је унапређење националног информационог система (укључујући Регистар хемикалија); Обезбеђивање услова да Агенција за хемикалије учествује у раду Европске агенције за хемикалије као посматрач, ради праћења централизованих процедура у ЕУ; У вези са даљим развојем прописа континуирано се прате измене у релевантним прописима ЕУ ради правовременог усклађивања усвојених националних прописа.

57

Детергенти 35. а) тренутно стање Законом о хемикалијама дат је правни основ за регулисање услова стављања у промет детергената (чл.73-81) са становишта биоразградљивости сурфактаната. Све одредбе Закона о хемикалијама детаљано су разрађене у Правилнику о детергентима („Службени гласник РС” бр. 40/10). Одредбе Закона о хемикалијама које се односе на детергенте и Правилника о детергентима усаглашене су са одредбама Уредбе (ЕЗ) број 648/2004 о детергентима, Уредбе (ЕЗ) број 907/2006 о изменама и допунама Анекс III и VII као и Уредбе (ЕЗ) број 551/ 2009 о изменама и допунама Анекс V и VI.

Према прописаним одредбама за све сурфактанте који се користе у детергентима захтева се да испуњавају критеријуме потпуне аеробне биоразградљивости. Сурфактанти који не испуњавају наведене критеријуме могу се користити у детергентима за индустријску или професионалну употребу само ако је за тај сурфактант издато одобрење од Агенције за хемикалије или је такво одобрење издато у ЕУ. Агенција издаје одобрење за коришћење сурфактанта у детергенту на основу техничког досијеа о сурфактанту применом прописаних критеријума или прихвата акт којим се одобрава коришћење оваквог сурфактанта у детергенту у ЕУ.

Агенција може да забрани употребу одређеног сурфактанта у детергенту и да нареди повлачење детегрента са тим сурфактантом са тржишта. Поред елемената обележавања који су у складу са прописима о класфикацији, паковању и обележавању, на етикети односно амбалажи детергента намењених за општу употребу морају се налазити и елементи који су у складу са специфичним начином обележавања детергената у циљу заштите потрошача. Листа сурфактаната за које је издато одобрење или донет акт којим се одобрава коришћење сурфактанта у детергенту у ЕУ и Листа сурфактаната за које је одбијен захтев за одобрење и сурфактаната који су забрањени у ЕУ, усвојене су од стране Агенције за хемикалије. 35. б) предвиђање Правилник о детергентима је ступио на снагу у априлу 2010. године, прописане су прелазне одредбе које се односе на обележавање детергената и оне ступају на снагу у априлу 2011. године. Као будуће активности у циљу имплементације одредби које се односе на детергенте, подстицаће се употреба безбеднијих алтернатива за сурфактанте кроз информисање привредних субјеката о сурфактантима који не испуњавају прописане критеријуме и контролом од стране инспектора МЖСПП. Ради што ефикасније имплементације одредби планирана је израда стручних упутстава за привредне субјекте и инспекторе који су надлежни за контролу и надзор наведених одредби од стране Агенције за хемикалије.

58

36. а) кратак опис који се ондоси на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор

Све методе испитивања биоразградљивости сурфактаната садржаних у детергентима односно стандарди, који су дати у Уредби (ЕЗ) бр. 648/2004 о детергентима, Уредби (ЕЗ) бр. 907/2006 о изменама и допунама Анекс III и VII и Уредбом (ЕЗ) бр. 551/2009 о изменама и допунама Анекс V и VI о детергентима, преузети су као национални и дати су у Правилнику о детергентима. У Србији тренутно не постоје акредитоване лабораторије за испитивање биоразградљивости сурфактаната. Преузимање прописаних метода односно стандарда као националних, извршио је Институт за стандардизацију. Акредитационо тело Републике Србије овлашћено је да врши акредитацију лабораторија у складу са прописаним стандардима за биоразградљивост сурфактаната. За обезбеђивање услова за издавање GLP сертификата надлежно је Министарство здравља. Надзор над применом одредби којима се уређује стављање у промет детергената, као и начин обележавања детергената код произвођача и у велепродаји врши инспекција Министарства животне средине и просторног планирања, а у малопродаји надзор врши инспекција Министарства трговине и услуга, члан 86. Закон о хемикалијама. 36. б) даљи развој Изградња капацитета кроз бројне обуке за запослене у Агенцији за хемикалије, инспекцију, и привредне субјекте. Затим развој на подизању свести о употреби безбеднијих алтернатива као састојака детергената.

Ђубрива

35. а) тренутно стање 1. Правни оквир (садашњи/планирани) Закон о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта („Сл. гласник РС“, бр. 41/09) (Видети Поглавље 12) уређујe разврставање, квалитет, обележавање, фитосанитарну контрола и узорковање у промету, увозу и примени средстaва за исхрану биља и оплемењивача земљишта и испитивање средстaва за исхрану биља и оплемењивача земљишта, као и друга питања од значаја за средства за исхрану биља и оплемењиваче земљишта. Закон о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта је хармонизован са Уредбом Европског Парламента и Савета бр.2003/2003, која се односи на минерална ђубрива и делимично са директивом 91/676/ЕЕЗ, која се односи на заштиту вода од загађења узрокованог нитратима из пољопривредних извора. У складу са овим законом:

• средства за исхрану биља су ђубрива и супстрати;

59

• ђубриво је хемијско једињење минералног и органског порекла и мешавине тих једињења без обзира на агрегатно стање, као и микроорганизми чија је основна намена да обезбеде хранљиве елементе за исхрану биља;

• супстрат је производ органског или неорганског порекла или мешавина органских и неорганских материја, различитог хемијског и механичког састава, који служи за директну сетву или садњу;

• оплемењивач земљишта је средство за побољшање физичких, хемијских и биолошких особина земљишта, које има низак садржај примарних и/или микрохранљивих елемената или их не садржи и које се ради тога не сматра ђубривом;

• амонијум нитратно ђубриво са високим садржајем азота јесте производ заснован на амонијум нитрату и произведен за примену као ђубриво, који садржи 28% и више азота по маси ђубрива у односу на амонијум нитрат и који може да садржи неорганске или инертне супстанце.

То значи, да овим законом нису обухваћена само минерална ђубрива, већ и органска, органо-минерална, микробиолошка, друга ђубрива и специјални производи, супстрати, као и област оплемењивача земљишта, и то у смислу регистрације (одобравања), разврставања (у смислу типа), квалитета, испитивања, услова за стављање у промет, контроле и примене. Органска ђубрива, поред услова из овог закона, морају испуњавати и услове везане за нуспроизводе животињског порекла који се не користе за исхрану људи (у складу са Уредбом (ЕЗ) бр. 1774/2002), а средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта који се користе у органској производњи и услове из Закона о органској производњи и органским производима. Средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта могу се ставити у промет у Републици Србији ако су уписана Регистар средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта, односно ако су прописане врсте, типа и квалитета, ако су обележена на прописани начин и ако се њиховом правилном применом не угрожава здравље људи, животиња и биља, плодност земљишта и животна средина. Средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта могу се разврстати у одређену врсту и тип:

• ако обезбеђују биљке хранљивим материјама; • ако су обезбеђена одговарајућа узорковања и испитивања и методе испитивања када су

те методе потребне; • ако у условима практичне примене не утичу штетно на здравље људи, животиња,

биља, плодност земљишта и животну средину. У Регистар средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта се не уписују средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта:

• која се производе ради извоза; • која се користе у научно-истраживачке сврхе и у количинама потребним за те

сврхе; • која су остатак од извоза; • која се из разлога пробне производње, у одређеној количини и на одређено време,

стављају у промет;

60

• стајњак и осока. За горе наведена средства за исхрану биља и оплемењиваче земљишта чланом 20. Закона прописан је поступак за стављање у промет, каои документација коју је неопходно доставити да би се одобрило њихово стављање у промет на територији Републике Србије. Ако, у складу са новим научним и техничким сазнањима, постоји разлог да средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта одређене врсте и типа представљају ризик за безбедност или здравље људи, животиња или биља или ризик за плодност земљишта и животну средину Управа за заштиту биља може за таква средстава за исхрану биља и оплемењиваче земљишта:

• привремено или трајно забранити производњу и промет или • одредити услове под којима се могу производити, стављати у промет и

примењивати. Средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта која садрже и средства за заштиту биља, односно хемикалије, могу се производити, стављати у промет и примењивати на територији Републике Србије ако су разврстана, упакована и обележена у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега и прописима којима се уређују средства за заштиту биља, односно хемикалије. Минерално ђубриво које испуњава услове за промет на подручју земаља чланица Европске уније може се у Републици Србији обележити ознаком „EC FERTILISER”. Ознака „EC FERTILISER” не сме се користити ако минерално ђубриво није у сагласности са прописаним условима за квалитет и стављање у промет на подручју земаља чланица Европске уније. Документи надлежног органа или лабораторије ЕУ којим се потврђује да се минерално ђубриво може обележити са ознаком „EC FERTILISER” морају бити достављени при упису у Регистар средства за исхрану биља и оплемењивача земљишта и доступни фитосанитарној инспекцији. Амонијум нитратна ђубрива са високим садржајем азота (28% и више азота по маси ђубрива у односу на амонијум нитрат) се могу стављати у промет у Републици Србији након испитивања отпорности на експлозивност, односно мора се доказати да су таква врста испитивања извршена. Докази о томе се морају доставити Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде најмање пет дана пре његовог стављања у промет, односно при увозу најмање пет дана пре пристизања пошиљке на гранични прелаз. Поред услова из Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта амонијум нитратна ђубрива морају испуњавати и услове из Закона о хемикалијама односно Правилника о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину који је усаглашен са Додатком (тачка 58) Уредбе Комисије бр. 552/2009. Једини изузетак јесте да је забрањено стављати у промет амонијум нитрат као супстанцу, или у смешама које садрже 20% азота обрачунатог на амонијум нитрат после 14. јула 2014. године (у ЕУ после 27.12.2010. године), а после 14. јула 2014. године концентација азота не сме бити једнака или већа од 16% (m/m).

61

Сви прописи који су донети на основу Закона о средствима за заштиту биља и оплемењивачима земљишта су усаглашени са Уредбом Европског парламента и Савета бр. 2003/2003. Табела тренутног стање хармонизације са EU Acquis у облaсти ђубрива – Прилог 1.14 Поред прописа који су усаглашени са ЕУ правним тековинама, на основу Закона о средствима за заштиту биља донета су следећи национални прописи:

• Правилник о садржини захтева за упис у Регистар средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта и садржини и начину вођења тог регистра, садржини захтева и документације која се прилаже уз захтев за коришћење средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта који се користе у научно истраживачке сврхе и стављање у промет на одређено време и у одређеној количини („Сл. гласник РС“, бр. 104/09),

• Правилник о обрасцу и садржини захтева за упис у Регистар дистрибутера и увозника средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта и садржини и начину вођења тог регистра („Сл. гласник РС“, бр. 66/09),

• Правилник о условима у погледу објеката за складиштење средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта и просторија за продају и смештај средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта („Сл. гласник РС“; бр. 78/09),

• Правилник о условима за разврставање и утврђивање квалитета средстава за исхрану биља, одступањима садржаја хранљивих материја и минималним и максималним вредностима дозвољеног одступања садржаја хранљивих материја и о садржини декларације и начину обечежавања средстава за исхрану биља („Сл гласник РС“, бр. 78/09),

• Правилник о начину стављања у промет средстава за исхрану биља у расутом стању („Сл. гласник РС“, бр. 106/09),

• Правилник о начину паковања средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта („Сл. гласник РС“, бр. 13/2010),

• Правилник о начину достављања података о произведеним и у промет стављеним средствима за исхрану биља („Сл. гласник РС“, бр. 56/2010).

У првом кварталу 2011. године планирано је доношење још три национална прописа на основу Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта:

• Правилник о елементима добре пољопривредне праксе, којим ће се прописати одређени, еколошки прихватљиви, а технолошки не сувише захтевни критеријуми, чијом применом се у највећој могућој мери спречавају негативне последице пољопривредне производње на животну средину,

• Правилник о Годишњем програму пострегистрационе контроле средстава за исхрану биља, којим ће се прописати план узимања узорака; врсту и број узорака; начин узимања и испитивања узорака; објекте из којих се узима узорак; динамику узимања узорака; мере које се предузимају када се утврди да хемијске и физичке особине средстава за исхрану биља нису у сагласности са решењем о регистрацији, односно извршити утврђивање усклађености испитиваних средстава за исхрану биља са прописаним условима и међународним стандардима, у погледу врсте, садржаја хранљивих материја, садржаја штетних материја и биолошке хранљиве вредности,

• Одлука о висини накнада у области средстава ѕа исхрану биља и оплемењивача земљишта.

62

2. Надлежни органи/надлежности, овлашћене иснтитуције Надлежни орган за област средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта јесте Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МПШВ), а у оквиру МПШВ послове који се односе на средства за исхрану биља и оплемењиваче земљишта обављају следећи органи у саставу МПШВ:

• Управа за заштиту биља; • Генерални инспекторат; • Дирекција за националне референтне лабораторије.

МПШВ врши надзор над законитошћи и целисходношћу рада органа у свом саставу.

2.1. Управа за заштиту биља Управа за заштиту биља, основана је 2004. године Законом о министарствима, којим се оснивају министарства и други органи државне управе, утврђује начин рада органа државне управе и уређују друга питања од значаја за рад државне управе, и то као орган у саставу МПШВ. У области средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта Управа за заштиту биља обавља послове који се односе на:

• креирање политике у области средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта, односно припрему стручних основа за израду прописа, праћење стања у области средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта, припремање извјештаја, анализа, информација и других материјала, као и спровођење међународних конвенција, уговора и размену информација;

• регистрацију средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта (упис у Регистар Регистар средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта);

• промет средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта (утврђивање услова за упис и упис дистрибутера и увозника у Регистар дистрибутера и увозника);

• евиденције производње, промета и примене средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта;

• успостављање Годишњег плана испитивања средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта која су уписана у Регистар Регистар средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта (план узимања узорака; врсту и број узорака; начин узимања и испитивања узорака; објекте из којих се узима узорак; динамику узимања узорака; мере које се предузимају када се утврди да хемијске и физичке особине средстава за исхрану биља нису у сагласности са решењем о упис у Регистар);

• увођење начела добре пољопривредне праксе; • учешће у међународним органима и организацијама.

У оквиру Управе за заштиту биља послове везане за ову област обавља Одељење за средства за заштиту биља и средства за исхрану биља. Послови унутрашњих организационих јединица Управе за заштиту биља, Организациона шема Управе за заштиту биља (садашња и планирана), Дијаграм тока - нивои надлежности - линије управљања служби надлежних за фитосанитарну политику дати су у одговору на питање број 3. у тачки 1.2, Подпоглавље I - Уопштено, Поглавље 12.

2.2. Генерални инспекторат

63

Генерални инспекторат основан је 2008. године Законом о министарствима, као орган у саставу МПШВ. У оквиру Генералног инспектората Фитосанитарна инспекција је одговорна за контролу у области средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта. Овлашћења фитосанитарне инспекције заснивају се на примени: Закона о општем управном поступку, Закона о државној управи, Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта, правилницима, наредбама, уредбама, програмима, инструкцијама и др. Послови унутрашњих организационих јединица Генералног инспектората и Организационе шеме дати је у одговору на питање број 3. у тачки 1.3, Подпоглавље I - Уопштено, Поглавље 12. Инспекцијски надзор у спољно-трговинском промету Одељење граничне фитосанитарне инспекције Генералног инспектората је одговорно за контролу увоза и транзита средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта. Увоз средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта може се вршити преко граничних прелаза на којима је организована фитосанитарна инспекција. Царинске службе не могу започети поступак царињења док фитосанитарни инспектор не обави преглед. Увозници, провозници и њихови овлашћени заступници граничном фитосанитарном инспектору у прописаном року најављују пошиљку и подносе пријаву за преглед. Пријава се подноси писмено, уз навођење свих исправа које прате пошиљку. Процедура инспекцијске контрола пошиљака средстава исхрану биља и оплемењивача земљишта на граничном прелазу обухвата:

• преглед документације (исправа) које прате пошиљке у циљу идентификације са ознакама на амбалажи, паковањима и утврђеним садржајем пошиљке и провере испуњености услова прописаних законом: - цертификат о квалитету, - товарни лист/бродски товарни лист, - решење о упису у Регистар дистрибутера и увозника, - решење о упису у Регистар средстава за исхрану биља, - фактуре, отпремнице и друге исправе које прате пошиљку;

• физички преглед пошиљке: - визуелни преглед, - преглед транспортног средства, - амбалаже и свих ознака (етикета, жигова и др.);

• узорковање. Узорци се, ради испитивања физичких и хемијских особина, шаљу у институције овлашћене од стране МПШВ. Поступак узорковања прописан је Правилником о условима и начину вршења прегледа и узорковања пошиљке при увозу, начину најављивања приспећа пошиљке, обрасцу и садржини захтева за преглед пошиљке и условима које увозник мора да обезбеди ради обављања фитосанитарног прегледа, као и начину достављања узорака, броју и величини узорака ради испитивања и начину поступања са одузетом пошиљком („Сл. гласник РС“, бр. 86/2010), који је усаглашен са Додатком IV Регулативе Европског парламента и Савета 2003/2003.

64

Пошиљке које су узорковане од стране фитосанитарног инспектора налазе се под царинским надзором и не смеју бити стављене у промет до добијања резултата испитивања. У случају да средставо за исхрану биља и оплемењивач земљишта:

• не одговара декларисаном квалитету, што је потврђено лабораторијским испитивањем, фитосанитарни инспектор решењем забрањује увоз и наређује да се пошиљка врати пошиљаоцу;

• одговара декларисаном квалитету што је потврђено лабораторијским испитивањем, фитосанитарни инспектор решењем одобрава увоз.

Пошиљка која се увози контејнерима, преко граничног прелаза на коме се не врши преглед контејнера, фитосанитарни инспектор прегледа само пратеће документе и ако утврди да је пошиљка у контејнеру снабдевена прописаном документацијом и одобрава превоз контејнера под царинским надзором до одређеног места за вршење прегледа контејнера где је обезбеђено њихово отварање. Пошиљке које се превозе железницом прегледају се на железничким станицама које су одређене од стране МПШВ. Авионске, денчане и поштанске пошиљке прегледају се у царинском складишту на простору који је за то одређен и на којем су обезбеђени услови за преглед. Обавезном прегледу на граничном прелазу подлежу и пошиљке које се провозе преко територије Републике Србије, а које се претоварају или деле. Инспекцијски надзор у унутрашњем промету Контролу у унутрашњем промету врши Одељења фитосанитарне инспекције. Фитосанитарни инспектор приликом контроле :

• проверава да ли се средставо за исхрану биља и оплемењивач земљишта производе или стављају у промет супротно привременој или трајној забрани производње и стављања у промет;

• проверава да ли се средставо за исхрану биља и оплемењивач земљишта које представља ризик за безбедност или здравље људи, животиња или биља или ризик за плодност земљишта и животну средину производи, ставља у промет и примењује у складу са условима која су одређена;

• проверава да ли произвођач врши контролу квалитета сваке партије произведених средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта и води и чува евиденцију о контроли квалитета пре њиховог стављања у промет;

• проверава да ли је дистрибутер, односно увозник, уписан у Регистар дистрибутера и увозника и да ли су испуњени услови за упис у Регистар дистрибутера и увозника;

• проверава да ли произвођач и дистрибутер достављају податке о производњи и промету средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта у прописаним роковима;

• проверава испуњавање уговорних обавеза Правног лица које обавља послове од јавног интереса;

• проверава да ли су средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта уписана у Регистар средства за исхрану биља и оплемењивачи земљишта;

• проверава примену средстава за исхрану биља и оплемењивачи земљишта у научно-истраживачке сврхе;

65

• проверава квалитет средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта у производњи, промету и примени;

• проверава декларисање и обележавање средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта у производњи, промету и примени;

• проверава начин паковања; • проверава промет средстава за исхрану биља у расутом стању; • проверава да ли се средства за исхрану биља примењују у складу са добром

пољопривредном праксом; • проверава да ли произвођач биља води евиденцију о примени средстава за

исхрану биља и оплемењивача земљишта и да ли ту евиденцију доставља у прописаним роковима;

• проверава да ли се рекламирање средстава за исхрану биља врши у складу са прописаним условима;

• проверава да ли је произвођач пре стављања у промет извршио испитивање отпорности на експлозивност амонијум нитратног ђубрива са високим садржајем азота;

• узима узорке средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта, биља и земљишта без накнаде њихове вредности.

Поступак узорковања прописан је Правилник о условима и начину вршења прегледа средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта, начину узорковања и достављања узорака и броју и величини узорака ради испитивања у промету и примени („Сл. гласник РС“, бр. 86/2010), који је усаглашен са Додатком IV Регулативе Европског парламента и Савета 2003/2003.

2.3. Дирекција за националне референтне лабораторије (ДНРЛ) ДНРЛ је основана 2009. године Законом о безбедности хране („Службени гласник РС“, бр. 41/09), као орган у саставу МПШВ, надлежан за лабораторијске послове у ланцу хране. Послови унутрашњих организационих јединица ДНРЛ и Организациона шема ДНРЛ (садашња и планирана), дати су у одговору на питање број 3. у тачки 1.4, Подпоглавље I - Уопштено, Поглавље 12. У складу са чланом 35. Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта ДНРЛ врши испитивање средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта која су уписана у Регистар у средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта складу са Годишњим планом испитивања. Због неоперативности ДНРЛ испитивање средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта у складу са Годишњим планом (чије доношење се планира за први квартал 2011. године) вршиће институције (лабораторије), овлашћене од стране МПШВ.

2.4. Овлашћене институције Овлашћење за обављање физичко-хемијских испитивања и биолошке хранљиве вредности у поступку регистрације средстава за исхрану биља (уписа у Регистар), као и инспекцијске контроле МПШВ је доделило одређеним стручним и научним институцијама. Овлашћењима МПШВ су дефинисани послови и услови за уступање послова, у складу са чланом 51. Закона о заштити биља. Међутим, како је Закон о заштити биља у овом

66

делу престао да важи, ове институције ће, у складу са чланом 49. Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта, обављати послове за које су овлашћени до окончања конкурса за обављање послова од јавног интереса, који се спроводи у складу са овим законом. Правна лица, којима ће се на основу конкурса уступити обављање послова од јавног интереса, вршиће:

• испитивање хемијских и физичких особина и биолошке хранљиве вредности средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта ради уписа у Регистар;

• лабораторијско испитивање узорака средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта узетих у поступку инспекцијске контроле ради провере хемијских и физичких особина.

У складу са чланом 14. Закона о средствима за заштиту биља један од критеријума за избор правног лица које ће обављати послове од јавног интереса, у овом случају испитивање ради уписа у Регистар и лабораторијско испитивање узорака узетих у поступку инспекцијске контроле, јесте доказ о испуњености услова у погледу техничке и професионалне оспособљености, односно акредитације у складу са EN/ISO/IEC 17025 (српски стандард SRPS/ISO/IEC 17025:2006). Овај критеријум је у складу са Делом Б) Додатка V Регулативе Европског парламента и Савета 2003/2003. Овлашћене институције, које ће до расписивања конкурса, обављати послове испитивање хемијских и физичких особина и биолошке хранљиве вредности средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта ради уписа у Регистар и лабораторијско испитивање узорака средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта узетих у поступку инспекцијске контроле ради провере хемијских и физичких особина:

Врста испитивања Институција Акредитација Хемијске и физичке особине

и биолошка хранљива вредност неорганских, органских, органско-

неорганских и микробиолошких средстава

за исхрану биља и оплемењивача земљишта

Институт за земљиште, Београд SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

Пољопривредни факултет, Департман за ратарство и повртарство, Нови Сад

SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

Пољопривредни факултет, Земун У поступку акредитације

према SRPS/ISO/IEC 17025:2006

Хемијске и физичке особине и биолошка хранљива вредност неорганских, органских и органско-

неорганских средстава за исхрану биља и

оплемењивача земљишта

Институт за заштиту биља и животну средину, Београд

У поступку акредитације према SRPS/ISO/IEC

17025:2006

Хемијске и физичке особине неорганских, органских и

органско-неорганских средстава за исхрану биља и

оплемењивача земљишта

Зорка-Центар за истраживања, Шабац

SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

Институт за примену неклеарне енергије – ИНЕП, Земун

SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

Испитивање органских и органско-неорганских

Институт за биолошка истраживања „Др Синиша -

67

средстава за исхрану биља биотест методама

(специјални производи)

Станковић“, Београд

Хемијске и физичке особине неорганских, органских, органско-неорганских и

хемијске и физичке особине и биолошка хранљива вредност микробиолошких средстава

за исхрану биља и оплемењивача земљишта

Институт за пестициде и заштиту животне средине, Земун

SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад

- SRPS/ISO/IEC 17025:2006 (цертификат АТС)

- BS EN ISO 14001:2004 (BSI цертификат)

- ISO 9001:2000 (BSI цертификат)

Методе испитивања хемијских и физичких особина и биолошке хранљиве вредности средстава за исхрану биља и оплемењивачина земљишта прописане су Правилником о методама испитивања средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта (Сл. гласник РС”, бр. 71/2010), који је усаглашен са Додатком IV Регулативе Европског парламента и Савета 2003/2003.

35. б) предвиђање Одговор је дат у одговору на подтачку а) питања бр. 35, под 1. Правни оквир (садашњи/планирани), Тренутно стање хармонизације са Acquis EU. 36. а) кратак опис који се ондоси на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор и б) даљи развој Стандарди, Испитивање, сертификација, оцењивање усаглашености и акредитација су дати у одговору на подтачку а) питања бр. 35, под 2. Надлежни органи/надлежности, овлашћене иснтитуције, 2.4. Овлашћене институције. Тржишни надзор дат је у одговору на подтачку а) питања бр. 35, под 2. Надлежни органи/надлежности, овлашћене иснтитуције, 2.2. Генерални инспекторат. Прекурсори за наркотике

35. а) тренутно стање Важећа законска регулатива обухвата:

- Закон о супстанцама које које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци („Службени гласник РС“, број 107/05);

- пратеће правилнике; - ратификовану Конвенцију Уједињених нација против незаконитог промета

опојних дрога и психотропних супстанци (1988).

68

Закон о супстанцама које које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци у складу је са ратификованим међународним конвенцијама и прописима ЕУ којима се уређује област прекурсора:

- EC/111/2005 - EC/1277/2005 - EC/273/2004 - EEC/3677/90

До сада су усвојени следећи правилници:

- Правилник о облику и садржају дозволе за увоз, извоз односно транзит прекурсора прве, друге или треће категорије;

- Правилник о утврђивању списка супстанци које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци.

Постојећим Законом је предвиђено издавање дозволе за обављање производње, односно промета прекурсора. Наш систем извоза/увоза прекурсора прве, друге и треће категорије укључује:

1. издавање извозне/увозне дозволе за прекурсоре у складу са Законом, пратећим правилницима и ратификованим конвенцијама Уједињених нација.

2. прикупљање повратних информација о реализацији сваке издате дозволе за извоз/увоз.

Наведени послови су у надлежности Одељења за опојне дроге и прекурсоре Министарства здравља. Дозволом се омогућава једнократан извоз/увоз. Рок важења дозволе је четири месеца. Извозник/увозник је дужан да по обављеном извозу/увозу у року од 15 дана достави Одељењу доказ о реализацији извоза/увоза. Одељење једанпут годишње припрема и шаље извештаје о увезеним количинама прекурсора Међународном бироу за контролу наркотика (ИНЦБ). Такође, Одељење припрема и шаље периодичне извештаје ИНЦБ-у. 35. б) предвиђање У току је израда пратећих правилника у складу са Законом о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци („Службени гласник РС“, број 107/05):

- Правилник о начину вођења, садржају и обрасцу евиденције о прекурсорима и другим супстанцама које могу бити употребљене за недозвољену производњу опојних дрога и психотропних супстанци;

- Правилник о испуњености посебних услова за производњу, односно промет прекурсора прве категорије;

- Правилник о садржају захтева за добијање дозволе за производњу, односно промет прекурсора прве, друге или треће категорије;

- Правилник о испуњености услова за хемијску анализу прекурсора прве, друге или треће категорије;

69

- Правилник о изгледу и садржају легитимације инспектора за опојне дроге и прекурсоре.

36. а) кратак опис који се ондоси на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор

Систем извоза/увоза прекурсора прве, друге и треће категорије у Републици Србији укључује:

1. издавање извозне/увозне дозволе за прекурсоре, у складу са Законом о

супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци прописима донетим за спровођење овог закона и ратификованим конвенцијама Уједињених нација;

2. прикупљање повратних информација о реализацији сваке издате дозволе за извоз/увоз.

Наведени послови су у надлежности Одељења за опојне дроге и прекурсоре Министарства здравља. Дозволом се омогућава једнократан извоз/увоз. Рок важења дозволе је четири месеца. Извозник/увозник је дужан да по обављеном извозу/увозу у року од 15 дана достави Одељењу доказ о реализацији извоза/увоза. Одељење једанпут годишње припрема и шаље извештаје о увезеним количинама прекурсора Међународном бироу за контролу наркотика (ИНЦБ). Такође, Одељење припрема и шаље периодичне извештаје ИНЦБ-у.

36. б) даљи развој У току је израда пратећих прописа, у складу са Законом о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци. Правилници треба да буду усвојени до краја 2010. године. У Радној подгрупи 28. Заштита потрошача и заштита здравља, из надлежности Министарства здравља планирано је доношење новог Правилника о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет до краја 2011.године, који ћe бити усаглашен са европским законодавством (Директива 76/768/EZ i Уредба број 907/2006 о детергентима. До краја 2011. године, биће донети: 1.Закон о предметима опште употребе, који ће бити усклађен са следећим директивама: (89/109/ЕЕЗ, 78/142/ЕЕЗ, 81/432/ЕЕЗ, 82/711/ЕЕЗ, 85/572/ЕЕЗ, 2002/72/ЕЗ, 90/128/ЕЕЗ, 2004/1/ЕЗ, 2004/19/ЕЗ, 84/500/ЕЕЗ, 93/10/ЕЕЗ, 93/111/ЕЕЗ, 93/11/ЕЕЗ, 2002/16/ЕЗ, 2004/13/ЕЗ, 80/590/ЕЕЗ, 1935/2004 2.Правилник о козметици (Директива 76/768/EEЗ. За сада се планира само Правилник о здравственој исправности предмета опште употребе)

70

Експлозиви за цивилну употребу (Директива Новог приступа)

35. а) тренутно стање

У Републици Србији област експлозива за цивилну употребу уређена је: Законом о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС“, бр. 44/77) (Прилог 1.17) и то:

• подела експлозивних материја, • да се под производњом експлозивних материја у смислу овог Закона сматра

смештај сировина експлозивног карактера, производња, прерада, дорада, унутрашњи транспорт и смештај готових производа експлозивног карактера код произвођача,

• да се под прометом експлозивних материја, у смислу овог Закона, подразумева набавка и продаја експлозивних материја, као и смештај експлозивних материја у магацинима и продавницама,

• издавање сагласности за изградњу објеката за производњу и складиштење експлозива и инспекцијски надзор над спровођењем мера заштите од пожара и експлозија у овим објектима.

• Овим Законом се не уређује област утврђивања техничких захтева за експлозивне материје, нити начин оцењивања усаглашености.

Законом о промету експлозивних материја („Службени лист СФРЈ“, бр. 30/85) и то: • да се под прометом експлозивних материја, у смислу овог закона, подразумева

набавка, продаја и употреба експлозивних материја, као и смештај експлозивних материја у магацинима, приручним складиштима и продавницама субјеката који врше набавку, ускладиштење, односно продају ових материја.

• утврђује поступак прибављања одобрења за бављење пословима промета експлозивних материја,

• утврђује да је могућа само набавка и употреба оних експлозивних материја које се налазе на Листи експлозивних материја које се могу стављати у промет,

• утврђује услове за стављање експлозивних материја на Листу експлозивних материја које се могу стављати у промет. При томе за сваку експлозивну материју мора постојати стручно мишљење институције која је вршила испитивање, а за сваку експлозивну материју произведену у иностранству увозник је дужан да приложи и стручно мишљење страног произвођача којим се доказују њене особине. Испитивање може вршити институција која је за обављање овог посла прибавила одобрење Министарства унутрашњих послова Републике Србије. Уз стручно мишљење субјекат који се бави пословима промета експлозивних материја издаје декларацију. Поступци утврђивања усаглашености тренутно нису посебно утврђени.

Правилником о заштити на раду при производњи екплозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима („Службени лист СФРЈ“, број 55/69) и то:

• мере заштите од пожара и експлозија у процесу производње и складиштења експлозива и то у смислу дефинисања безбедносних зона за објекте у којима се спроводе наведене радње, грађевинске контсрукције ових објеката, захтева за сигурност инсталација у овим објектима (електричне и темотехничке инсталације).

• Овај Правилник не дефинише техничке захтеве за експлозивне материје.

71

35. б) предвиђање Министарство унутрашњих послова – Сектор за ванредне ситуације има у надлежности израду новог Закона о експлозивним материјама који ће бити усклађен са директивом ЕУ 93/15/ЕЕЗ – стављање у промет и надзор над експлозивима за цивилну уоптребу. Рок за доношење овог закона је други квартал 2011. године. Рок за доношење Правилника о техничким захтевима за експлозиве за цивилну употребу, којом ће бити имплементирана Директива 93/15/ЕЕЗ је трећи квартал 2011. године.

36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор У Републици Србији постоји производња експлозива за цивилну употребу. Ови експлозиви се користе у рударству (надземна и подземна експлоатација), грађевинарству (изградња инфраструктурних објеката), експлоатацији минералних сировина, фармацеутској индустрији, производњи противградних ракета, производњи ловачке и спортске муниције. На тржишту су присутни и експлозиви из увоза. Министарство унутрашњих послова врши инспекцијски надзор над спровођењем мера заштите од пожара и експлозија у процесу производње, складиштења и транспорта. При томе не врши послове еталонирања, метрологије, испитивања и оцењивања усаглашености. 36. б) даљи развој Упоредо са транспоновањем битних захтева Директиве 93/15/ЕЕЗ, кроз технички пропис ће се прихватити хармонизовани ЕН стандарди у овој области - Правилник о техничким захтевима за експлозиве за цивилну употребу. На тај начин ће бити уређено питање оцењивања усаглашености. О потреби нотификовања тела за оцену усаглашености одлуку ће донети надлежно министарство на основу издатих овлашћења. Биће донети и правилници који ће уредити мере безбедности приликом производње, складиштења и употребе, о начину вођења надзора и евиденције експлозива за цивилну употребу.

Пиротехничка средства (Директива Новог приступа) 35. а) тренутно статус, укључујући опис садашњег типа система одобрења

Одговор је истоветан одговору везаном за експлозиве за цивилну употребу, обзиром да не постоје посебно прописани услови за пиротехничка средства. 35. б) предвиђање Министарство унутрашњих послова – Сектор за ванредне ситуације – Управа за превентивну заштиту има у надлежности израду новог Закона о експлозивним материјама који ће бити усклађен са директивом 2007/23/ЕЗ – стављање у промет пиротехничких средстава. Рок за доношење овог закона је други квартал 2011. године.

72

Рок за доношење Правилника о техничким захтевима за пиротехничка средства је трећи квартал 2011. године.

36. а) кратак опис који се ондоси на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор У Републици Србији постоји производња пиротехничких средстава. Министарство унутрашњих послова врши инспекцијски надзор над спровођењем мера заштите од пожара и експлозија у процесу производње, складиштења и транспорта. При томе не врши послове еталонирања, метрологије, испитивања и оцењивања усаглашености. 36. б) даљи развој Упоредо са транспоновањем битних захтева Директиве 2007/23/ЕЗ, кроз технички пропис ће се прихватити хармонизовани ЕН стандарди у овој области - Правилник о техничким захтевима за пиротехничка средства. О потреби нотификовања тела за оцену усаглашености одлуку ће донети надлежно министарство на основу издатих овлашћења. Биће донети и правилници који ће уредити мере безбедности приликом производње, складиштења и употребе, о начину вођења надзора и евиденције пиротехничких средстава.

Добра лабораторијска пракса (GLP)

35. а) тренутно стање

Законом о лековима и медицинским средствима („Службени гласник РС”, број 30/10), (Видети Поглавље 28) који је ступио на снагу 15. маја 2010. године, прописано је да се предклиничко испитивање лека који се употребљава у хуманој, односно ветеринарској медицини, као и испитивање безбедности супстанци које улазе у састав лека, пестицида, козметичких производа, додатака храни, додатака храни за животиње и индустријских хемикалија, врши у складу са Смерницама Добре лабораторијске праксе. Резултати наведеног лабораторијског испитивања, који омогућавају оцењивање потенцијалне опасности по живот и здравље људи, животиња, односно животну средину, користе се у поступцима добијања дозволе за лек, као и у административним поступцима прописаним за стављање у промет пестицида, козметичких или сличних производа, додатака храни, додатака храни за животиње, индустријских хемикалија, у складу са посебним законима који уређују стављање у промет ових производа.

Законом о лековима и медицинским средствима прописано је да је, ради спровођења поступка издавања дозволе за лек и административних поступака стављања у промет других производа у складу са посебним законима којима се уређује стављање у промет ових производа, лабораторија која је извршила лабораторијска испитивања у складу са Смерницама Добре лабораторијске праксе, дужна да уз резултате испитивања достави сертификат Добре лабораторијске праксе подносиоцу захтева за испитивање, као и надлежним министарствима и организацијама са јавним овлашћењима у области управљања хемикалијама.

Лабораторије које обављају претклиничка испитивања дужне су да ускладе свој рад са Смерницама Добре лабораторијске праксе. Законом је такође прописано да је

73

лабораторија која је извршила лабораторијско испитивање у складу са Смерницама Добре лабораторијске праксе дужна да уз резултате лабораторијског испитивања достави сертификат Добре лабораторијске праксе, који издаје министарство надлежно за послове здравља у складу са овим законом, односно одговарајући сертификат који је издао надлежни орган друге земље која утврђује усклађеност лабораторија са Смерницама Добре лабораторијске праксе.

Утврђивање и контролу усаглашености лабораторијског испитивања са Смерницама Добре лабораторијске праксе организује и спроводи министарство надлежно за послове здравља, односно усаглашеност процњују надлежни инспектори министарства здравља у поступку инспекцијског надзора.

Поступак утврђивања усаглашености са Смерницама Добре лабораторијске праксе врши се на основу:

1) надзора који се врши ради издавања сертификата Добре лабораторијске праксе, на основу захтева лабораторије;

2) периодичног надзора који се врши на две године од дана издавања сертфиката о Доброј лабораторијској пракси ради провере усаглашености са смерницама добре лабораторијске праксе;

3) посебног надзора који се врши на захтев надлежних органа, односно организација којима се доставља сертификат Добре лабораторијске праксе у поступку издавања дозволе за лек, регистрације, пријављивања или издавања дозволе за стављање у промет и коришћења хемикалија;

4) ванредног надзора.

Смернице Добре лабораторијске праксе („Службени гласник РС”, број 28/08) у потпуности су усклађене са Директивом 2004/9/ЕЗ и Директивом 2004/10/ЕЗ.

35. б) предвиђање

У складу са Законом о лековима и медицинским средствима до маја 2011. године предвиђено је доношење подзаконских аката, који ће детаљно уредити: - начин уписа у Регистар лабораторија које врше лабораторијско испитивање у складу са Смерницама Добре лабораторијске праксе, - садржај обрасца сертификата Добре лабораторијске праксе, - начин уписа у Регистар издатих сертификата о примени Добре лабораторијске праксе, а који су хармонизовани са Директивом 2004/9/ЕЗ и Директивом 2004/10/ЕЗ.

36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор Добра лабораторијска пракса је регулисана Смерницама добре лабораторијске праксе. Принципи Добре лабораторијске праксе примењују се на сва претклиничка испитивања безбедности супстанци које улазе у састав лекова за употребу у хуманој медицини, производа за заштиту биља, козметичких производа, лекова за употребу у

74

ветеринарској медицини, додатака храни, додатака храни за животиње и индустријских хемикалија. Законом о лековима и медицинским средствима прописано је да је, ради спровођења поступка издавања дозволе за лек и административних поступака стављања у промет других производа у складу са посебним законима којима се уређује стављање у промет ових производа, лабораторија која је извршила лабораторијска испитивања у складу са Смерницама Добре лабораторијске праксе, дужна да уз резултате испитивања достави сертификат Добре лабораторијске праксе подносиоцу захтева за испитивање, као и надлежним министарствима и организацијама са јавним овлашћењима у области управљања хемикалијама. Лабораторије које обављају претклиничка испитивања дужне су да ускладе свој рад са Смерницама Добре лабораторијске праксе. Законом је такође прописано да је лабораторија која је извршила лабораторијско испитивање у складу са Смерницама Добре лабораторијске праксе дужна да уз резултате лабораторијског испитивања достави сертификат Добре лабораторијске праксе, који издаје министарство надлежно за послове здравља у складу са овим законом, односно одговарајући сертификат који је издао надлежни орган друге земље која утврђује усклађеност лабораторија са Смерницама Добре лабораторијске праксе. Утврђивање и контролу усаглашености лабораторијског испитивања са Смерницама Добре лабораторијске праксе организује и спроводи министарство надлежно за послове здравља, односно усаглашеност процњују надлежни инспектори министарства здравља у поступку инспекцијског надзора. Поступак утврђивања усаглашености са Смерницама Добре лабораторијске праксе врши се на основу: 1) надзора који се врши ради издавања сертификата Добре лабораторијске праксе, на основу захтева лабораторије; 2) периодичног надзора који се врши на две године од дана издавања сертфиката о Доброј лабораторијској пракси ради провере усаглашености са смерницама добре лабораторијске праксе; 3) посебног надзора који се врши на захтев надлежних органа, односно организација којима се доставља сертификат Добре лабораторијске праксе у поступку издавања дозволе за лек, регистрације, пријављивања или издавања дозволе за стављање у промет и коришћења хемикалија; 4) ванредног надзора.

36. б) даљи развој

У складу са Законом о лековима и медицинским средствима до маја 2011. године предвиђено је доношење подзаконских аката, који ће детаљно уредити начин уписа у Регистар лабораторија које врше лабораторијско испитивање у складу са Смерницама Добре лабораторијске праксе, садржај обрасца сертификата Добре лабораторијске праксе и начин уписа у Регистар издатих сертификата о примени Добре лабораторијске праксе.

Фармацеутски производи

35. а) тренутно стање Законом о лековима и медицинским средствима уређују се услови и поступак издавања дозволе за стављање лека у промет, односно упис лекова у регистре које води Агенција

75

за лекове и медицинска средства Србије, производња и промет лекова и медицинских средстава и надзор у овим областима, рад Агенције за лекове и медицинска средства Србије и друга питања од значаја за област лекова и медицинских средстава. У циљу даље хармонизације са регулативом ЕУ у овој области, у вом закону је извршено даље усаглашавање са: - Директивом 2001/83/ЕЗ, која је измењена и допуњена Директивама (ЕЗ) 2002/98, 2003/63, 2004/24, 2004/27, 2008/29, 2009/53 и 2009/120, као и Уредбом ЕУ 726/2004 и 1394/2007 – за хумане лекове; - Директивом 2001/82/ЕЗ, која је измењена и допуњена Директивом 2004/28/ЕЗ, 2009/9/ЕЗ, 2009/53/ЕЗ и Уредбом бр. 726/2004 и 2377/90 – за ветеринарске лекове, - Директивом 2003/94/ЕЗ и 91/412/ЕЕЗ- за производњу лекова и Добру произвођачку праксу; - Директивом 2004/9/ЕЗ и 2004/10/ЕЗ - за претклиничко испитивање лекова; - Директивом 2001/20/ЕЗ и 2005/28/ЕЗ – за клиничко испитивање лекова и Добру клиничку праксу; - Директивама 92/25/ЕЕЗ и 63/03/ЕЗ – за Добру дистрибутивну праксу; - Директивама Новог приступа 93/42/ЕЗ, 98/79/ЕЗ и 90/385/ЕЗ – за медицинска средства; - Директивом 89/105/ЕЗ – за цене лекова и рефундирање.

35. б) предвиђање

У складу са Законом о лековима и медицинским средствима до 15. маја 2011. године планирано је доношење подзаконских аката за спровођење овог закона, којима се прописују: - садржај дозволе за лек, као и начин добијања дозволе за лек, - ближи услови и начин уписа у Регистар традиционалних биљних лекова, као и издавања дозволе за традиционални биљни лек, - ближи услови и начин уписа лека у Регистар хомеопатских лекова, као и издавања дозволе за хомеопатски лек, - услови у погледу простора, опреме, кадра, као и другим условима за израду галенских лекова као и Добра праксу у изради галенских лекова, - начин добијања дозволе за лек са скраћеном документацијом, - услови, садржај документације и начин одобрења варијације, - услови, садржај документације и начин преноса дозволе за лек, - начин обнове дозволе за лек, - образац и садржину рецепта за лекове који се издају уз лекарски рецепт, као и начин издавања и прописивања лекова, - садржај захтева за одобрење клиничког испитивања лека, као и начин спровођења клиничког испитивања лека, - услови у погледу простора, опреме, кадра као и други услови за производњу лекова, - програм и начин стицања лиценце, као и начин одузимања лиценце квалификованом фармацеуту одговорном за пуштање серије лека у промет, - образац сертификата о примени Смерница Добре произвођачке праксе за лекове који се употребљавају у хуманој медицини, - услови у погледу простора, опреме, кадра, као и другим условима за промет лекова и медицинских средстава на велико, - начину увоза лекова који немају дозволу за лек, - о начину контроле квалитета лека и медицинског средства,

76

- начину обележавања спољњег и унутрашњег паковања лека, додатном обележавање лека, као и садржају упутства за лек, - начину пријављивања, прикупљања и праћења нежељених реакција на лекове и медицинска средства, - о начину оглашавања лека и медицинског срадства, а који су хармонизовани са Директивом 2001/83, која је измењена и допуњена Директивама (ЕЗ) 2002/98, 2003/63, 2004/24, 2004/27, 2008/29, 2009/53 и 2009/120, као и Уредбом ЕУ 726/2004 и 1394/2007 – за хумане лекове; Директивом 2001/82/ЕЗ, која је измењена и допуњена Директивом 2004/28, 2009/9, 2009/53 и Уредбом 726/2004 и 2377/90 – за ветеринарске лекове, Директивом 2003/94/ЕЗ и 91/412/ЕЕЗ - за производњу лекова и Добру произвођачку праксу; Директивом 2001/20/ЕЗ и 2005/28/ЕЗ – за клиничко испитивање лекова и Добру клиничку праксу; Директивама 92/25/ЕЕЗ и 63/03/ЕЗ – за Добру дистрибутивну праксу.

36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор У Републици Србији лек се ставља у промет на основу дозволе за стављање у промет, издате од стране Агенције за лекове и медицинска средства Србије. У складу са Законом о лековима и медицинским средствима, Агенција за лекове и медицинска средства Србије даје одобрење за употребу промотивног материјала и друге документације која се односи на оглашавање лекова, односно рекламирање лекова путем средстава јавног информисања, као и промоцију лекова здравственим и ветеринарским радницима који прописују лекове и то обавештавањем на стручним скуповима, у стручним часописима и другим облицима промоције. У складу са Законом о лековима и медицинским средствима производњу лекова може обављати само правно лице које има дозволу за производњу, издату од надлежног министарства. Произвођач лека који је од надлежног министарства добио дозволу за производњу лекова дужан је да производи лекове у складу са дозволом за производњу, Смерницама Добре произвођачке праксе и Добре праксе у дитрибуцији лекова, као и да за производњу лекова употребљава само оне активне супстанце и одређене помоћне супстанце које су произведене у складу са Смерницама Добре произвођачке праксе за активне супстанце. Утврђивање и контролу усаглашености производње лекова, односно активних супстанци са Смерницама Добре произвођачке праксе организује и спроводи министарство надлежно за послове здравља. На основу Закона о лековима и медицинским средствима прометом лекова на велико (увоз, извоз, набавка, складиштење и дистрибуција) могу се бавити само правна лица која имају дозволу издату од надлежног министарства и која испуњавају услове прописане овим законом и прописима донетим за његово спровођење. Такође, на основу овог закона, промет лекова на велико може се вршити само са лековима који имају дозволу за стављање у промет, осим ако Агенција одобри увоз лека који нема дозволу за стављање у промет. Агенција, на захтев здравствених или ветеринарских установа, може одобрити увоз лекова који немају дозволу за стављање у промет, а намењени су лечењу одређеног пацијента или групе пацијената, с тим да испоруку, односно издавање врши правно лице које има дозволу за промет на велико и апотека. За увоз лекова који немају дозволу за стављање у промет, под условом да су намењени научним или медицинским истраживањима, подноси се захтев Агенцији. Носилац дозволе за промет лекова на великом има право да увози или извози лекове у складу са

77

законом. На основу Закона, правно лице које обавља само послове увоза или извоза лекова може обављати те послове под условом да обавља послове увоза и царињења лекова у име и за рачун носиоца дозволе за промет лекова на велико до места пуштања робе у слободан промет, у складу са царинским прописима. Правно лице које обавља само послове увоза или извоза лекова није дужно да има дозволу за промет лекова на велико издату од стране надлежног министарства и не сматра се носиоцем дозволе за промет лекова на велико, у смислу овог закона. Произвођач лекова може да увози или извози лекове из свог производног програма, полазне материјале за производњу, полупроизводе и супстанце, у складу са законом. На основу Закона о лековима и медицинским средствима, Агенција за лекове и медицинска средства Србије, која је чланица OMCL мреже европских лабораторија (Official Medicines Control Laboratory Network), врши контролу квалитета лекова и издаје сертификат анализе. У складу са Законом о лековима и медицинским средствима, носилац дозволе за промет на велико лекова дужан је да пре стављање у промет увезене серије лека, достави Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, ради контроле квалитета лека, узорке те серије увезеног лека, са сертификатом анализе произвођача лека или сертификатом анализе стручног тела за контролу квалитета лекова друге државе. Агенција врши само документациону контролу квалитета, ако је сертификат анализе о квалитету лека издат од произвођача или стручног тела за контролу квалитета лекова земље Европске уније или друге земље која има исте или сличне захтеве за издавање дозволе за лек. Оваква контрола квалитета лека сматра се документационом контролом квалитета у поступку издавања сертификата анализе и представља поступак прихватања техничких захтева за производе и оцењивање усаглашености, у складу са законом. У складу са Законом о лековима и медицинским средствима, носилац дозволе за лек дужан је да води евиденцију о свим нежељеним реакцијама на лек а које су пријављене у Републици Србији, земљама Европске уније или у некој трећој земљи, као и да их прослеђује Агенцији за лекове и медицинска средства Србије. Агенција за лекове и медицинска средства Србије организује и прати начин прикупљања и процену нежељених реакција на лекове, као и обраду и процену добијених података. Агенција за лекове и медицинска средства Србије је дужна да прикупља и размењује податке о фармаковигиланци са овлашћеним центром за фармаковигиланцу Светске здравствене организације, као и с другим агенцијама и установама. У складу са Законом о лековима и медицинским средствима, Агенција за лекове и медицинска средства Србије издаје дозволу за спровођење клиничког испитивања лекова, одлучује о измени и допуни дозволе, односно протокола о спровођењу клиничког испитивања. Контролу спровођења клиничког испитивања лека врши Агенција за лекове и медицинска средства Србије у складу са Законом о лековима и медицинским средствима, прописима донетим за спровођење овог закона, протоколом клиничког испитивања и Смерницама Добре клиничке праксе. Надзор над спровођењем Закона о лековима и медицинским средствима и прописа донетих за спровођње овог закона врши надлежно министарство (министарство надлежно за послове здравља, односно министарство надлежно за послове ветерине) преко инспектора.

78

36. б) даљи развој За спровођење овог закона, до маја 2011.године, биће донета сва подзаконска акта, у складу са овим законом.

Транспарентност у контексту формирања цена и надокнаде за медицинске производе

35. а) тренутно стање Одредбе Директиве 89/105/ЕЕЗ, која се односи на транспарентност мера којима се регулишу цене лекова за хуману употребу и њихово укључивање у оквир државних система здравственог осигурања, Република Србија примењује од 2004. године, од ступања на снагу Закона о лековима и медицинским средствима односно Уредбе о критеријумима за формирање цена лекова („Службени гласник РС”, број 37/08, 84/08, 88/08, 113/08, 18/09, 72/09 и 13/10). Законом о здравственом осигурању („Службени гласник РС”, број 107/05 и 109/05), прописано је да Републички завод за здравствено осигурање доноси општи акт којим се утврђује Листа лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања. Наведена Листа лекова не садржи све регистроване лекове на тржишту Републике Србије, већ садржи лекове који покривају сва потребна индикациона подручја. Број лекова који се налазе на Листи лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања се повећава из године у годину, захваљујући порасту финансијских средстава која се издвајају за лекове.

35. б) предвиђање

Законом о лековима и медицинским средствима прописано је утврђивање критеријума за формирање цена лекова који се употребљавају у хуманој медицини и који су добили дозволу за лек, а чији је режим издавања на рецепт. На овај начин је остварена либерализација цена лекова чији је режим издавања без рецепта, односно цене тих лекова ће се слободно формирати од стране носиоца дозволе за лек.

36. а) кратак опис На основу члана 58. Закона о лековима и медицинским средствима, Влада Републике Србије доноси одлуку којом се утврђују критеријуми за формирање цена лекова који су добили дозволу за лек и који се употребљавају у хуманој медицини, а чији је режим издавања на рецепт, као и највише цене тих лекова, на основу заједничког предлога министра надлежног за послове здравља и министра надлежног за послове трговине. Сходно томе, Влада доноси Уредбу о критеријумима за формирање цена лекова, на основу које Влада доноси и Одлуку о ценама лекова за хуману употребу, а чији је режим издавања на рецепт. Носилац дозволе за лек формира цене лекова за употребу у хуманој медицини чији је режим издавања без рецепта и дужан је да министарству надлежном за послове здравља доставља податке о ценама тих лекова најмање једном у току календарске

79

године. Уредба о критеријумима за формирање цена лекова прописује следеће критеријуме: 1) упоредива цена лека на велико у референтним земљама; 2) просечна упоредива цена лека на велико у референтним земљама; 3) однос цене лека на велико у Републици Србији и просечне упордиве цене лека на велико у референтним земљама; 4) постојећа цена лека на велико; 5) показатељи фармакоекономске студије; 6) трошкови промета на велико. На основу наведених критеријума носилац дозволе за лек подноси одговарајућу документацију надлежним министарствима (Министарству здравља и министарству надлежном за послове трговине). Након анализе поднете документације надлежна министарства сачињавају предлог цене лека и достављају Влади на усвајање. Из наведеног произилази да се цене лекова формирају на основу прописаних критеријума, који су објављени (принцип дотупности и јавности) и документације коју су у поступку анализе дужне да пруже све заинтересоване стране. Поступак утврђивања цене лека врши се за све лекове који добију дозволу за лек од Агенције за лекове и медицинска средства Србије и независан је од државе производње лека, односно исти критеријуми се примењују како за лекове из домаће производње, тако и за лекове из увоза. Као метод за утврђивање цене лека на велико у Републици Србији, користи се упоређивање цене лека на велико у Републици Србији са просечном упоредивом ценом лека у референтим земљама (Република Словенија, Република Хрватска и Република Италија). Уколико није могуће утврдити упоредиву цену ни у једној од три наведене земље, референтна земља је земља Европске уније у којој се лек производи и у којој је лек добио дозволу за стављање у промет, а ако лек није добио дозволу за стављање у промет у земљи производње, референтне земље су земље Европске уније у којима је лек добио дозволу за стављање у промет. Критеријуми за стављање лекова на Листу лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања прописани су Правилником о критеријумима, начину и поступку за стављање, односно скидање лекова са Листе лекова који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања („Службени гласник РС“, број 95/08 и 7/10). Наведеним правилником су прописани критеријуми који регулишу поступак стављања лека на Листу лекова у погледу услова који се тичу предложене цене лекова, највећег броја лекова истог ИНН и истог или сродног фармацеутског облика који могу бити на Листи лекова, утврђивања одређених индикација и напомена за лек, као и услова које мора да испуни подносилац захтева за стављање лека на Листу лекова. Број и врста лекова који се налазе на Листи лекова су утврђени према критеријумима из наведеног правилника, а у складу са финансијским могућностима Републичког завода за здравствено осигурање. У погледу ограничења броја лекова који могу бити присутни на Листи лекова, важећим правилником је прописано да, у оквиру истог или сродног фармацеутског облика, може бити најмање два (уколико на тржишту има више од једног регистрованог лека за који је поднет захтев за стављање лека на Листу лекова), а највише шест лекова различитих произвођача, од којих највише пет лекова могу бити генерички лекови, узевши у обзир

80

и домаће и стране произвођаче, јер се сматра да су тим бројем задовољене и осигуране потребе осигураних лица у Републици Србији.

36. б) даљи развој

Ступањем на снагу Закона о лековима и медицинским средствима, од 15.маја 2010. године остварена је либерализација цена лекова чији је режим издавања без рецепта, односно цене тих лекова ће се слободно формирати од стране носиоца дозволе за лек.

Козметички производи

35. а) тренутном стању, укључујући и опис садашњег система за одобрење типа за сваки од доле наведених подсектора

Преглед важећих прописа који се односе на козметичке производе: Закон о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 65/2008, 36/2009); Закон о санитарном надзору („Службени гласник РС”, Бр.125/2004); Закон о здравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе („Службени гласник СРС”, бр. 48/77, 29/88, 44/91. и „Службени гласник РС”, бр. 8/94), у делу који се односи на предмете опште употребе; Закон о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе („Службени лист СФРЈ”, Бр. 53/91 и „Службени лист СРЈ”, Бр. 24/94, 28/96 и 37/2002), у делу који се односи на предмете опште употребе и подзаконска акта која су донешена на основу обих закона: - Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет („Службени лист СФРЈ”, бр. 18/91); Правилник о условима у погледу стручних кадрова, просторије и опреме које морају да испуњавају здравствене и друге организације за вршење анализа и суперанализа намирница и предмета опште употребе („Сл. лист СРЈ”, бр. 60/02); Упуство о начину узимања узорака за обављање анализа и супер анализа намирница и предмета опште употребе („Сл. лист СФРЈ”, бр. 60/1978); Правилник о методама за одређивање пх вредности и количине токсичних метала и неметала у средствима за одржавање личне хигијене, негу и улепшавање лица и тела и за утврђивање микробиолошке исправности тих средстава („Службени лист СФРЈ”, бр. 46/83) Постојеће законодавство из ове области није у потпуности усаглашено са законодавством ЕУ.

35. б) предвиђање У Радној подгрупи 28. Заштита потрошача и заштита здравља, из надлежности Министарства здравља планирано је доношење новог Правилника о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет до краја 2011. године који ћe бити усаглашен са европским законодавством (Директива 76/768/EЗ i 907/2006 о козметичким производима).

81

36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор

Сада ову област уређују два закона и правилник:

1. Закон о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе /„Сл. лист СФРЈ”, бр.53/91) ,и

2. Закон о здравственом надзору над животним намирницама и предметима опште употребе („Службени Гласник СРС”, бр. 48/77, 44/91, 48/94)

3. Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет („Сл.лист СФРЈ”, бр.26/83, 18/91)

Лабораторијско испитивање врше акредитоване и овлашћене лабораторије /здравствене и нездравствене лабораторије. Надзор у смислу здравствене исправности у производњи и промету врши санитарна инспекција.

36. б) даљи развој

У плану је израда закона о предметима опште употребе /козметика спада у ову област/ у складу са прописима ЕУ.

Законска метрологија, претходно упаковане производе и мерне јединице (Директива старог приступа)

35. а) тренутно стање

Правилник о метролошким условима за мерила масе – ваге са неаутоматским функционисањем је усклађен са међународном препоруком OIML Р76 чиме су усвојени технички захтеви Директиве 90/384/ЕЕЗ (NAWI). Захтеви за вредности гравитационе силе нису примењени. Директива о мерилима – MID није транспонована. Мерила обихваћена овим директивама подлежу одобравању типа мерила и/или првом оверавању мерила. Област законске метрологије је дефинисана Законом о метрологији и Правилником о врстама мерила за која је обавезно оверавање и временским интервалима њиховог периодичног оверавања (Сл. гласник РС, 49/10). Овим Правилником је прописано да обавезном оверавању у Републици Србије подлеже 38 различитих врста мерила, од којих је за 27 обавезно претходно одобрење типа. Претходно упаковани производи су нова област која је прописана Законом о метрологији. Законске мерне јединице су прописане Уредбом о законским мерним јединицама, којом је у целини транспонована директива старог приступа која се односи на мерне јединице („Council Directive 80/181/EEC of 20 December 1979 on the approximation of the laws of the Member States relating to units of measurement and on the repeal of Directive 71/354/EEC”). Одобрење типа мерила је обавезно само за оне врсте мерила за које је прописано Правилником о врстама мерила за која је обавезно оверавање и временским интервалима њиховог периодичног оверавања. Дирекција за мере и драгоцене метале

82

врши испитивање типа мерила на захтев домаћег произвођача, овлашћеног увозника, односно овлашћеног дистрибутера страног произвођача мерила и на основу којег издаје Уверење о одобрењу типа мерила којим се потврђује да је тај тип мерила усклађен са прописаним техничким и метролошким захтевима. Мерила за која је обавезно испитивање типа могу се оверавати само ако је за то мерило издато уверење о одобрењу типа мерила. Првом оверавању подлежу нова мерила пре њиховог стављања на тржиште док периодичном оверавању подлежу мерила која су у употреби. У прилогу је дата табела са 38 врста мерила за која је обавезно оверавање и постојећи метролошки прописи на основу којих се она оверавају и типски одобравају. Директиве старог приступа које се односе на мерила (THE ACQUIS OF THE EUROPEAN UNION UNDER THE MANAGEMENT OF DG ENTERPRISE AND INDUSTRY, поглавље 5. LEGAL METROLOGY AND PRE-PACKAGING) нису транспоноване тако да су постојећи метролошки прописи (Правилници о метролошким условима и Метролошка упутства) наведени у табели, у већини случајева застарели и у појединим деловима само усклађени са одговарајућим OIML препорукама. Обзиром да правилник за претходно упаковане производе још није донет, нема примене одобравања за стављање на тржиште претходно упакованих производа.

35. б) предвиђање Директива 2009/23/EЗ о неаутоматским вагама биће транспонована у нови правилник о метролошким условима за мерила масе – ваге са неаутоматским функционисањем. Директива 2004/22/EЗ о мерилима биће транспонована у нови правилник о метролошким условима за мерила. Мерила обухваћена овим директивама, подлежу одобравању типа мерила и/или оверавању мерила сходно модулима. Предвиђено је да се у 2011. донесе нова Уредба о законским мерним јединицама којим ће Влада РС уредити законске мерне јединице и начин њихове употребе у РС, и која ће бити усаглашена са ЕУ директивом (Directive 2009/3/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 2009 amending Council Directive 80/181/EEC on the approximation of the laws of the Member States relating to units of measurement). Такође је планирано да се у току 2011. и 2012. обави усклађивање свих метролошких прописа са одговарајућим OIML препорукама и WELMEC у путствима, за оне врсте мерила (38 из табеле) које нису обухваћене директивама новог приступа (првенствено MID и NAWI). Претходно упаковани производи су нова област која је прописана Законом о метрологији. Правилници који ће прописати наведене поступке и метролошке захтеве биће усклађен са одговарајућим директивама Европске уније за претходно упаковане производе до 2012. године.

1) Правилником о поступку испитивања претходно упакованих производа означених масом и запремином биће транспонован део Council Directive 76/211/EEC of 20 January 1976 on the approximation of the laws of the Member States relating to the making-up by weight or by volume of certain prepackaged products. Доношење овог правилника планирано је за 2011. годину.

83

2) Правилником о метролошким захтевима за претходно упаковане производе означене масом и запремином биће транспонован преостали део директиве 76/211/EC и DIRECTIVE 2007/45/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 5 September 2007 laying down rules on nominal quantities for prepacked products, repealing Council Directives 75/106/EEC and 80/232/EEC, and amending Council Directive 76/211/EECdirektiva 2007/45/EC. Доношење овог правилника планирано је за 2012. годину

3) Правилником о метролошким захтевима за мерне боце и начину испитивања мерних боца биће транспонована Council Directive 75/107/EEC of 19 December 1974 on the approximation of the laws of the Member States relating to bottles used as measuring containers. Доношење овог правилника планирано је за 2012. годину.

Имплементација директива ЕУ за претходно упаковане производе почеће након њиховог транспоновања у наведени правилник. С обзиром да овакав правилник још није донет, нема примене одобравања за стављање на тржиште претходно упакованих производа.

36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор За оверавање мерила у Републици Србији употребљавају се еталонирани радни еталони, односно сертификовани референтни материјали. Начин остаривања следивости описан је у оквиру питања под бројем 32. Одобрење типа мерила је обавезно само за оне врсте мерила за које је то прописано Правилником о врстама мерила за која је обавезно оверавање и временским интервалима њиховог периодичног оверавања. Дирекција за мере и драгоцене метале врши испитивање типа мерила на основу којег издаје Уверење о одобрењу типа мерила којим се потврђује да је тај тип мерила усклађен са прописаним техничким и метролошким захтевима. Првом оверавању подлежу нова мерила пре стављања на тржиште док периодичном оверавању подлежу мерила која су у употреби. Овлашћена тела која обављају оверавање мерила морају бити претходно акредитована за послове оверавања које обављају. Метролошки надзор обухвата надзор над производњом, прометом, увозом, уградњом, употребом, одржавањем и поправком мерила. Метролошки надзор се обављена да би се проверило да ли мерила испуњавају прописане захтеве, односно да ли се користе у складу са законом и другим прописима из области метрологије, као и проверила тачност количина назначених и садржаних у претходно упакованим производима. Метролошки надзор над мерилима и претходно упакованим производима и надзор над употребом законских мерних јединица на основу Закона о метрологији врши Дирекција преко лица овлашћених за вршење метролошког надзора. Редован метролошки надзор врши се над мерилима која се стављају на тржиште и која се налазе у употреби. При вршењу надзора Дирекција сарађује са тржишном инспекцијом и другим инспекцијским органима као и са царинским органима. Због недостатка правилника за сада се не спроводи тржишни надзор над претходно упакованим производима. Део опреме потребан за вршење контролисања током надзора Дирекција је набавила у току 2010.

84

36. б) даљи развој

Програмом развоја за наредних 5 година планиран је интензивнији развој метрологије у хемији у циљу обезбеђивања следивости и упоредивости резултата мерења у овој облати. Развој ће првенствено обухватити развој референтних метода и примену референтних материјала које ће обезбедити следивост до међународног нивоа за потребе хемијске, прехрамбене и фармацеутске индустрије, у области медицине и заштите животне средине.

Планиран је даљи развој метода испитивања количина назначених и садржаних у претходно упакованим производима. Овај развој обухвата набавку потребне опреме за мерења и еталона за еталонирање ове опреме као и развој поступака испитивања количина упакованих производа и поступака еталонирања те опреме у циљу обезбеђења следивости. Како се за испитивање количина назначених и садржаних у претходно упакованим производима углавном користе мерила масе (ваге) и мерила запремине, развој ће обухватити поступке еталонирања у овим областима. Развој области претходно упакованих производа Дирекције је започела 2009. а предвиђено је да се заврши 2012.

Уредба о начину вршења метролошког надзора („Службени гласник РС”, бр.88/10) је основа за разрађивање процедуре и методе вршења метролошког надзора над мерилима и над упакованим производима.

Емисије гасовитих и чврстих загађивача из мотора покретних машина које се користе ван путева

35. а) тренутно стање

У Републици Србији тренутно не постоји одређен закон нити подзаконска акта која дефинишу дозвољени ниво емисије гасовитих и чврстих загађивача из мотора покретних машина које се користе ван путева. Извршена је нотификација UN/ECE Правилника бр. 96.

35. б) предвиђање Агенција за безбедност саобраћаја ће сходно нотификацији UN/ECE Правилника бр. 96 из предходне тачке а) покренути поступак имплементације у 2011. години.

36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор

Видети: А. Хармонизација закона укључујући техничке прописе, део моторна возила, под 35. а).

36. б) даљи развој

Видети: А. Хармонизација закона укључујући техничке прописе, део моторна возила, под б).

85

Аеросолни распршивачи (ADD)

35. а) тренутно стање Претходно упаковани производи (који обухватају и аеросоле) су нова област која је прописана Законом о метрологији. Тренутно је ова област регулисана једино поглављем VIII.Упаковани производи, у Закону о метрологији. Подзаконска акта нису донета. Обзиром да правилник није донет, нема примене одобравања за стављање на тржиште аеросола. 35. б) предвиђање Прописаће се правилник за претходно упаковане производе (који обухвата аеросоле) према одговарајућој директиви Европске уније. Правилник ће прописати поступак испитивања аеросола у паковању ради провере испуњености метролошких захтева, захтеве за опрему која секористи у надзору количине аеросола, метролошке захтеве које морају да испуне количине аеросола у паковању, начин означавања количина и дозвољена одступања стварних количина од означених називних количина. Планирано је да сви прописи који се односе на упаковане производе буду донети у 2012. години. До краја 2012. године биће транспонована и директива која се односи на аеросолне распршиваче (Council Directive 75/324/EEC of 20 May 1975 on the approximation of the laws of the Member States relating to aerosol dispensers).

36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор

Претходно упаковани производи, који обухватају и распршивачи аеросола, представљају нову област која је тренутно регулисана једино поглављем VIII.Упаковани производи, у Закону о метрологији. Законом о метрологији је предвиђено да Министар, надлежан за послове метрологије, ближе прописује поступак испитивања претходно упакованих производа (што обухвата и АДД) ради провере испуњености метролошких захтева, захтеве за опрему која се користи у надзору количине претходно упакованих производа, метролошке захтеве које морају да испуне количине претходно упакованих производа, начин означавања количина и дозвољена одступања стварних количина од означених називних количина. Опрема која се користи за испитивање количина претходно упакованих производа мора бити еталонирана да би се остварила следивост резултата. Обзиром да се при испитивању количина распршивача аеросола (АДД) користе углавном мерила запремине еталонирање ових мерила се може обавити у лабораторијама које су акредитоване за еталонирање мерила запремине течности гравиметријском или волуметријском методом. Метролошки надзор поред надзора над мерилима обухвата и надзор над претходно упакованим производима којим су обухваћени и распршивачи аеросола. Обзиром да овај пропис није донет, нема примене одобравања за стављање на тржиште аеросола.

36. б) даљи развој.

Планиран је даљи развој метода испитивања количина назначених и садржаних у претходно упакованим производима. Овај развој обухвата набавку потребне опреме за

86

мерења и еталона за еталонирање ове опреме као и развој поступака испитивања количина упакованих производа и поступака еталонирања те опреме у циљу обезбеђења следивости. Како се за испитивање количина назначених и садржаних у претходно упакованим производима углавном користе мерила масе (ваге) и мерила запремине, развој ће обухватити поступке еталонирања у овим областима. Развој области претходно упакованих производа Дирекција је започела 2009. године, а предвиђено је да се заврши 2012.

Кристално стакло

35. а) тренутно стање Националном програмом за интеграцију Републике Србије у ЕУ одређено је да је доношење техничких прописа у области производа од кристалног стакла у надлежности МЕРР-а. За ову групу производа – производи од кристалног стакла, у Републици Србији тренутно не постоје посебни технички прописи којима су прописани технички захтеви за састав и означавање производа од кристалног стакла, као и методе за одређивање хемијских и физичких својстава врста кристалног стакла. Како за ову групу производа не постоји посебни технички пропис, уређење тржишта у погледу безбедности и означавања производа спроводи се применом:

- Закона о општој безбедности производа - Закона о заштити потрошача и - Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености

Производи од кристалног стакла не подлежу обавезној сертификацији производа, нити постоји обавеза издавања уверења о квалитету производа од кристалног стакла од стране произвођача, односно увозника (којим би било утврђено да производ од кристалног стакла испуњава услове за стављање у промет утврђене одговарајућим српским стандардом), јер не постоје посебани технички прописи којим би биле прописане ове обавезе.

35. б) предвиђање Националним програмом за интеграцију Републике Србије у ЕУ, у 2012. години планирана је израда Правилника о техничким и другим захтевима за производе од кристалног стакла, а његово усвајање за IV квартал исте године. Правни основ за доношење овог правилника садржан је у члану 6. став 1. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, којим је прописано да технички пропис припрема и доноси министарство у оквиру свог делокруга. Овим правилником ће се у српско законодавство транспоновати директива 69/493/ЕЕЗ која се односи на производе од кристалног стакла 36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор Производи од кристалног стакла не подлежу обавезној сертификацији производа, нити постоји обавеза издавања уверења о квалитету производа од кристалног стакла од

87

стране произвођача, односно увозника (којим би било утврђено да производ од кристалног стакла испуњава услове за стављање у промет утврђене одговарајућим српским стандардом), јер не постоје посебани технички прописи којим би биле прописане ове обавезе. Институт за стандардизацију Републике Србије је 1991. године донео стандард којим је дефинисана класификација и обележавање производа од кристалног стакла SRPS B.E5.250 - Кристално стакло - Класификација и обележавање етикетом који је у сагласности са Директивом 69/493/ЕЕЗ. Примена овог стандарда је добровољна. Министарство трговине и услуга – Сектор тржишне инспекције спроводи тржишни надзор у складу са одредбама Закона о општој безбедности производа, Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености и Закона о заштити потрошача. 36. б) даљи развој. Правни основ за транспоновање Директиве старог приступа - 69/493/ЕЕЗ која се односи на производе од кристалног стакла садржан је у члану 6. став 1. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености. Након транспоновања ове директиве у домаће законодавство, које је планирано за IV квартал 2012. године, односно преузимања одговарајућих европских стандарда на подручју производа од кристалног стакла спроводиће се активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености односно надзора над применом новог оквира за стављање ових производа на тржиште. Текстил

35. а) тренутно стање Ова област је тренуто регулисана следећим прописима:

- Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, - Наредбом о текстилним производима који у промету морају бити снабдевени

уверењем о квалитету („Сл. лист СРЈ”, бр. 14/92), - Правилником о техничким и другим захтевима за означавање обележавање и

паковање текстилних производа („Сл. гласник РС“ бр. 56/09), - Наредбом о обавезном атестирању памука („Сл. гласник СФРЈ“ бр. 65/84, 44/88), - Наредбом о обавезном атестирању вуне („Сл. гласник СФРЈ“ бр. 65/84) и - Правилником о обавезном атестирању јуте и о условима које морају испуњавати

организација удруженог рада овлашћена за атестирање тих производа („Сл. гласник СФРЈ“ бр. 8/91)и

Наредбом о текстилним производима који у промету морају бити снабдевени уверењем о квалитету прописује издавање уверења о квалитету текстилних производа којим се утврђује да ли текстилни производи испуњавају услове за стављање у промет утврђени одговарајућим српским стандардима, односно уговореним карактеристикама за производе за које нису донети српски стандарди. Испитивање текстилних производа ради издавања Уверења о квалитету врши се по јединственим методама испитивања квалитета и узимања узорака, утврђеним у одговарајућим српским стандардима на које се позива конкретна наредба, односно по методама које утврде заинтересоване стране, ако за те производе не постоје одговарајући српски стандарди.

88

35 б) предвиђање Националним програмом за интеграцију Републике Србије у ЕУ, у 2012. години планирана је израда Правилника о техничким и другим захтевима за текстил, а његово усвајање за IV квартал исте године. Правни основ за доношење овог правилника садржан је у члану 6. став 1. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, којим је прописано да технички пропис припрема и доноси министарство у оквиру свог делокруга. Овим правилником ће се у српско законодавство транспоновати следеће директиве које се односе на текстил:

- Директива 2008/121/ЕЗ о називима текстила, којом је опозвана директива 96/74/ЕЗ и њени сукцесивно доношени амандмани: 97/37/ЕЗ, 2004/34/ЕЗ, 2006/3/ЕЗ, 2006/96/ЕЗ, 2007/37/ЕЗ,

- Директива 2006/2/ЕЗ о техничком напретку Анекса II директиве 96/73/ЕЗ, - Директива 2007/4/ЕЗ о техничком напретку Анекса II директиве 96/73/ЕЗ , - Директива 96/73/ЕЗ о одређеним методама квантитативне анализе бинарних

мешавина текстилних влакана и - Директива 73/44/ЕЕЗ о квантитативној анализи трокомпонентних мешавина

текстилних влакана. 36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор Наредбом о текстилним производима који у промету морају бити снабдевени уверењем о квалитету прописано је издавање уверења о квалитету текстилних производа од стране произвођача, када су у питању текстилни производи домаће производње, односно увозника, односно заступника стране фирме, када су у питању производи из увоза. Уверењем о квалитету утврђује се да текстилни производи испуњавају услове за стављање у промет утврђене одговарајућим српским стандардима, односно уговореним карактеристикама за производе за које нису донети српски стандарди. Испитивање текстилних производа ради издавања Уверења о квалитету врши се по јединственим методама испитивања квалитета и узимања узорака, утврђеним у одговарајућим српским стандардима, односно по методама које утврде заинтересоване стране, ако за те производе не постоје одговарајући српски стандарди. Домаћи произвођачи текстилних производа, односно предузећа која су увезла текстилне производе издају Уверење о квалитету са подацима добијеним испитивањима у сопственим лабораторијама и у техничкој припреми или подацима добијеним од добављача, односно предузећа или других правних лица која су регистрована у Србији за испитивање квалитета текстилних производа. Међу важећим прописима из области текстила су и три прописа која предвиђају обавезно атестирање текстилних производа и то: памука, јуте и вуне. Испитивања, ради обавезног атестирања, подлежу одређене карактеристике ових текстилних производа (дефинисане у овим прописима) чије су вредности утврђене одговарајућим српским стандардима на које се ти прописи позивају. Узорци за испитивање прописаних карактеристика квалитета ових текстилних производа узимају се на начин одређен у српским стандардима и то за: вуну у стандарду SRPS ISO 105-A02:2001 (идентичан са ISO 105-A02:1993 + Cor. 1:1997), за памук у стандарду SRPS ISO 1130:2003 (идентичан са ISO 1130:1975) и за јуту у стандарду SRPS F.S2.501. За текстилне производе за које

89

се испитивањем утврди да испуњавају прописане услове, организација овлашћена за атестирање издаје атест, уз који се прилаже извештај о испитивању. Текстилни производи за који је издат атест, произвођач, односно увозник означава знаком усаглашености. Последњи у низу прописа који је донет овој области је правилник којим се прописују технички и други захтеви за означавање, обележавање и паковање текстилних производа, а који су утврђени српским стандардом SRPS F.A0.011 Текстил - Означавање, обележавање и паковање текстилних производа. Број акредитованих организација у Републици Србији према стандарду SRPS ISO/IEC 17021:2007 за обављање послова: - сертификације система менаџмента квалитетом према стандарду SRPS ISO 9001 (производња текстила и текстилних производа) има шест, - сертификације система менаџмента заштитом животне средине према стандарду SRPS ISO 14001 (производња текстила и текстилних производа) има две, - сертификација система управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду према стандарду SRPS OHSAS 18001 има једна. Такође, У Републици Србији има десет лабораторија за обављање послова испитивања текстила акредитованих према стандарду SRPS ISO/IEC 17025:2006. Контролних организација акредитованих према стандарду SRPS ISO/IEC 17020:2002, тип А (контролисање текстилних производа) има четири, а акредитованих према стандарду SRPS ISO/IEC 17020:2002, тип Ц (узорковање и квалитативно контролисање текстилних хемијских влакана) има једна. Сертификационих тела за сертификацију производа од текстила тренутно у Републици Србији нема ни једног. Министарство трговине и услуга – Сектор тржишне инспекције спроводи тржишни надзор у складу са одредбама Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, Наредбом о текстилним производима који у промету морају бити снабдевени уверењем о квалитету, Правилником о техничким и другим захтевима за означавање обележавање и паковање текстилних производа, Наредбом о обавезном атестирању памука, Наредбом о обавезном атестирању вуне, Правилником о обавезном атестирању јуте и о условима које морају испуњавати организација удруженог рада овлашћена за атестирање тих производа и Закона о заштити потрошача. 36. б) даљи развој Производњом текстила и текстилних производа у Републици Србији се тренутно бави око 1541 предузећа (податак из 2009.године). У 2009. години у овој грани индустрије остварен је извоз у вредности од 340,708,398 USD, односно увоз у вредности од 386,405,695 USD. Српска привреда има интересовања за инвестирање у овој грани индустрије. Након усклађивања домаћег законодавства са директивама у области текстила, које је планирано за IV квартал 2012. године, односно преузимања одговарајућих европских стандарда спроводиће се активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање текстилних производа на тржиште Републике Србије.

90

Обућа

35. а) тренутно стање Ова област је уређена:

- Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, - Правилником о техничким и другим захтевима за означавање, декларисање и

начин паковања готове коже и крзна, производа од природне и вештачке коже („Службени гласник РС”, број 56/09)

У складу са наведеним правилником, производи на које се примењује овај правилник, осим захтева прописаних посебним техничким прописима, приликом стављања на тржиште или у употребу, морају да испуне и захтеве утврђене српским стандардом SRPS G.B1.035 – Готова кожа, крзно, производи од природне и вештачке коже. Означавање, декларисање и начин паковања.

35. б) предвиђање Националним програмом за интеграцију Републике Србије у ЕУ, у 2012. години планирана је израда Правилника о техничким и другим захтевима за обућу, а његово усвајање за IV квартал исте године. Правни основ за доношење овог правилника садржан је у члану 6. став 1. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености којим је прописано да технички пропис припрема и доноси министарство у оквиру свог делокруга. Овим правилником ће се у српско законодавство транспоновати Директива 94/11/ЕЗ која се односи на означавање материјала који се употребљава за главне саставне делове обуће намењене продаји потрошачу. 36. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, испитивање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и тржишни надзор на тржишту Важећи пропис којим су прописани технички и други захтеви за означавање, декларисање и начин паковања готове коже и крзна, производа од природне и вештачке коже и који се примењује и на обућу, предвиђа да овај производ приликом стављања на тржиште или у употребу, мора да испуни и захтеве утврђене српским стандардом SRPS G.B1.035. У Републици Србији је активна једна акредитована организација према стандарду SRPS ISO/IEC 17021:2007 за обављање послова сертификације-система менаџмента квалитетом према стандарду SRPS ISO 9001:2001, сертификације система менаџмента заштитом животне средине према стандарду SRPS ISO 14001:2005 и сертификације система управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду према стандарду SRPS OHSAS 18001:2008. Такође, у Републици Србији има четири лабораторије за обављање послова хемијских и физичких испитивања обуће акредитованих према стандарду SRPS ISO/IEC 17025:2006. Контролних организација акредитованих према стандарду SRPS ISO/IEC 17020:2002, тип А (узорковање, контролисање величина, паковања, означавања и маркирања) има три, а акредитованих према стандарду SRPS ISO/IEC 17020:2002, тип Ц (квалитативно

91

контролисање и контролисање паковања, означавања и декларисања коже, крзна и производа од крзна, као и квалитативно контролисање гумених и пластичних материјала за обућу и гумене обуће) има једна. Сертификационих тела за сертификацију ове врсте производа и процеса тренутно у Републици Србији нема. Министарство трговине и услуга – Сектор тржишне инспекције спроводи тржишни надзор у складу са одредбама Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености и Правилника о техничким и другим захтевима за означавање, декларисање и начин паковања готове коже и крзна, производа од природне и вештачке коже, док са аспекта стављања на тржиште безбедног производа, тржишни надзор се спроводи у складу са одредбама Закона о општој безбедности производа. 36. б) даљи развој Након транспоновања директиве 94/11/ЕЗ у домаће законодавство, које је планирано за IV квартал 2012. године, односно преузимања одговарајућих европских стандарда, спроводиће се активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање ових производа на тржиште.

ЗАКОНОДАВСТВО НОВОГ И ГЛОБАЛНОГ ПРИСТУПА КОЈЕ СЕ ОДНОСИ НА ПРОИЗВОДЕ

За сваки сектор и подсектор који су наведени у наставку, молимо вас да пружите следеће податке: А. Хармонизација закона, укључујући техничке прописе

37. Молимо вас да пружите следеће податке: а) тренутни статус, укључујући и опис садашњег система за одобрење типа за сваки од подсектора наведених у наставку б) предвиђање (датум усвајања и примене директива ЕУ).

B. Еталонирање, стандарди, испитивање, сертификација, оцењивање усаглашености, акредитација и тржишни надзор

38. Молимо вас да обезбедите податке о релевантним режимима за производе:

а) кратак опис и b) даљи развој.

Одговори на претходна два питања би требало да обухвате следеће секторе и подсекторе:

92

Законска метрологија: неаутоматске ваге, мерни инструмент (мерила)

37. а) тренутно стање Област законске метрологије је дефинисана Законом о метрологији и Правилником о врстама мерила за која је обавезно оверавање и временским интервалима њиховог периодичног оверавања. Директиве новог приступа које се односе на: ваге са неаутоматским функционисањем (Directive 2009/23/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on non-automatic weighing instruments) и мерила (Directive 2004/22/EC of the European Parliament and of the Council of 31 March 2004 on measuring instruments) нису транспоноване. Правилник о метролошким условима за мерила масе – ваге са неаутоматским функционисањем је усклађен са међународном препоруком OIML Р76. На овај начин су прописани и усвојени само метролошки захтеви Директиве 90/384/EEЗ (NAWI). Захтеви за вредности гравитационе силе нису примењени. Мерила обихваћена овим директивама подлежу одобравању типа и/или првом оверавању у складу са домацим прописима и регулативом. 37. б) предвиђање Директива која се односи на ваге са неаутоматским функционисањем биће транспонована у нови правилник о метролошким условима за мерила масе - ваге са неаутоматским функционисањем до краја 2011. године. Имплементација наведене директиве ће почети одмах након њеног транспоновања у наведени правилник. Неаутоматске ваге су врста мерила за које је сада обавезно одобрење типа, па Дирекција за мере и драгоцене метале врши испитивање типа мерила на основу којег издаје решење о одобрењу типа. Директива о мерилима - MID - биће транспонована у нови правилник о метролошким условима за мерила до краја 2011. године. Имплементација ове директиве ће почети након њеног транспоновања у наведени правилник. Мерила обухваћена овом директивом се сада налазе у Правилнику о врстама мерила за која је обавезно оверавање и временским интервалима њиховог периодичног оверавања („Службени гласник РС”, 49/10), па ће се, у току 2011. и 2012., и за ове појединачне врсте мерила донети нови прописи усклађени са међународним и европским захтевима. Пуна примена ових директива очекује се након 2012. године.

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Погледати одговор на питање број 36. Законска метрологија, претходно упаковани производи и мерне јединице (директиве старог приступа) под а). Неаутоматске ваге су врста мерила за које је поред одобрење типа, обавезно прво и периодично оверавање мерила. Дирекција за мере и драгоцене метале одобрава тип неаутоматских вага. Мерила обухваћена Директивом о мерилима – MID се налазе у Правилнику о врстама мерила за која је обавезно оверавање и временским интервалима њиховог периодичног оверавања, па је за те врсте мерила обавезно одобрење типа, прво и периодично

93

оверавање мерила. Дирекција за мере и драгоцене метале врши одобрење типа ових врста мерила. 38. б) даљи развој. Након транспоновања наведених директива (MID и NAWI), за мерила која су овим директивама обухваћена, обављаће се оцењивање усаглашености са прописаним захтевима. Поступак оцењивања усаглашености биће усклађен са могућношћу да произвођач мерила може изабрати, у складу са модулима које су овим директивама такође прописани, један од наведене комбинације модула: B + F или B + D или H1. То значи, да поред комбинације модула B и F (испитивање типа и прво оверавање мерила), оцењивање усаглашености ће се спроводини према модулу H1 (потпуно обезбеђење квалитета и испитивање прототипа) као и комбинације модула B + D (испитивање типа и обезбеђење квалитета процеса производње мерила). Оцењивање усаглашености, на основу Закона о метрологији, спроводиће именована тела и Дирекција. У овом смислу Дирекција планира надградњу и унапређење својих ресурса (обуке кадра и развој поступака и процедура оцењивања усаглашености).

Нисконапонска електрична опрема (LVD)

37. а) тренутно стање

Правилник о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених граница („Службени гласник РС”, број 13/10) (Прилог 1.15) је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 2006/95/ЕЗ. Приликом израде овог правилника, осим наведене директиве ЕУ, узета су у обзир и решења из референтних прописа ЕУ у области техничког законодавства, а нарочито из Одлуке број 768/2008/ЕЗ Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године о заједничком оквиру за трговање производима. Имајући у виду да један број домаћих произвођача електричне опреме неће бити у могућности да одмах по његовом ступању на снагу примењују овај правилник и српске стандарде на које са тај правилник позива (то су, пре свега, они произвођачи који до сада нису извозили електричну опрему на тржиште Европске уније, односно који нису ту опрему усаглашавали са ЕУ директивом из ове области), овим правилником је предвиђен прелазни период у трајању до 1. јануара 2012. године. У том периоду тзв. двојне примене, првенствено ради оспособљавања тих произвођача за спровођење интерне контроле производње, предвиђена је могућност да произвођачи, заступници, односно увозници могу да стављају на тржиште и/или употребу и електричну опрему чија усаглашеност је оцењена у складу са захтевима из прописа који су престали да важе. Даном ступања на снагу овог правилника престали су да важе следећи прописи:

1) Правилник о техничким и другим захтевима за електричне акумулационе загрејаче воде („Службени лист СРЈ”, број 5/99);

2) Правилник о техничким и другим захтевима за електричне изворе светлости („Службени лист СЦГ”, број 44/05);

3) Наредба о обавезном атестирању електронских апарата за домаћинство и сличну употребу („Службени лист СФРЈ”, број 8/87);

4) Наредба о обавезном атестирању грла за сијалице са навојем („Службени лист СФРЈ”, број 43/88);

94

5) Наредба о обавезном атестирању електричних апарата за домаћинство („Службени лист СФРЈ”, број 43/88);

6) Наредба о обавезном атестирању трансформатора за раздвајање и сигурносних трансформатора за раздвајање („Службени лист СФРЈ”, број 43/88);

7) Наредба о обавезном атестирању електроенергетских изолованих проводника и каблова („Службени лист СФРЈ”, број 43/88);

8) Наредба о обавезном атестирању склопки за направе („Службени лист СФРЈ”, број 43/88). Дакле, иако су ступањем на снагу престали да важе наведени правилници и наредбе, и даље се, до 1. јануара 2012. године, могу примењивати оне одредбе ових прописа који се односе на техничке и друге захтеве за електричну опрему, оцењивање њене усаглашености са захтевима из тих прописа, као и врсту исправа о усаглашености која се издаје за ту опрему.

Овај правилник праћен је списком српских стандарда из области електричне опреме намењене за употребу у оквиру одређених граница напона („Службеном гласнику РС”, број 25/10) којима су преузети европски хармонизовани стандарди. Применом ових стандарда остварује се претпоставка усаглашености са битним захтевима из овог правилника. 37. б) предвиђање У току 2011. године планирана је израда Водича за примену Правилника по угледу на „Guidelines on the application of Directive 2006/95/EC” којим би се олакшала његова примена произвођачиима, увозницима, телима за оцењивање усаглашености и потрошачима. 38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту У складу са директивом 2006/95/ЕЗ (LVD), као и Законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, овим правилником се прописују битно нова решења у области електричне опреме, нова решења у погледу врсте субјеката који спроводе, односно учествују у оцењивању усаглашености и врсте исправа о усаглашености, као и у погледу добровољне примене српских стандарда којима се преузимају хармонизовани европски стандарди из ове области. Битна новина која се постиже овим правилником огледа се у томе што електрична опрема на коју се примењује овај правилник, више не подлеже обавезној сертификацији од стране именованих тела за оцењивање усаглашености. Овај правилник, у складу са преузетом директивом, прописује само битне захтеве за безбедност електричне опреме пре њеног стављања на тржиште и/или употребу. Искључива и потпуна одговорност је на произвођачу да електрична опрема која се ставља на тржиште Републике Србије мора бити усаглашена са битним захтевима за безбедност из овог правилника, што се постиже оцењивањем усаглашености коју спроводи произвођач, у поступку интерне контроле производње. Произвођач или његов заступник сачињава и издаје Декларацију о усаглашености за електричну опрему којом потврђују да та опрема у целости испуњава битне захтеве за безбедност из овог правилника. Међутим, Декларација о усаглашености за електричну опрему није довољна да би се та опрема могла ставити на тржиште Републике Србије. Наиме, пре

95

стављања електричне опреме на тржиште Републике Србије, произвођач те опреме, његов заступник или увозник у случају да произвођач или његов заступник није регистрован на територији Републике Србије, дужан је да достави Именованом телу примерак Декларације о усаглашености или њену оверену фотокопију са припадајућим извештајем о испитивању, ради потврђивања усаглашености те опреме са захтевима из овог правилника. На основу приложене документације Именовано тело, ако утврди усаглашеност електричне опреме (на основу прегледа документације) издаје Потврду о усаглашености те опреме са битним захтевима из овог правилника. Именовано тело води евиденцију о издатим потврдама о усаглашености и објављује је на својој службеној интернет страници и на захтев произвођача или његовог заступника, односно увозника издаје извод из евиденције у случају нове испоруке електричне опреме истог произвођача и исте врсте, односно типа опреме за коју је издата већ потврда о усаглашености. На основу Потврде о усаглашености или извода из евиденције издатих од Именованог тела, произвођач или његов заступник, односно увозник ставља на електричну опрему Српски знак усаглашености. Прибављање потврде о усаглашености не односи се на произвођача електричне опреме која је произведена у Републици Србији и за коју је оцењивање усаглашености спроведено од стране Именованог тела. Ово решење, којим се уводи Потврда о усаглашености као врста исправе о усаглашености, је прелазног карактера и трајаће само до ступања на снагу потврђеног међународног уговора о оцењивању усаглашености и прихватању индустријских производа са Европском унијом за електричну опрему на коју се примењује овај правилник, а најкасније до приступања Републике Србије Европској унији. Овим правилником предвиђена је и могућност да произвођачи, њихови заступници, односно увозници могу да стављају на тржиште и/или употребу, у току прелазног периода односно до 1. јануара 2012. године и електричну опрему која је израђена и чија усаглашеност је оцењена у складу са захтевима из прописа који предвиђају обавезну сертификацију производа, а сертификати о усаглашености издати на основу тих прописа важиће до 1. јануара 2012. године. Поступак атестирања производа спроводи се на исти начин и за домаће и за производе из увоза и обухвата атестирање типа производа (производ одређеног произвођача са истим техничко-конструкцијским карактеристикама и за исту намену). Испитивању производа у поступку атестирања подлежу све карактеристике производа које су утврђене у одговарајућим српским стандардима на које се прописи позивају. За производе за које се испитивањем утврди да испуњавају прописане услове, организација овлашћена за атестирање издаје атест, уз који прилаже извештај о испитивању. Производ за који је издат атест, произвођач, односно увозник, означава знаком усаглашености. Правилник о електричној опреми намењеној за употребу у оквиру одређених граница напона праћен је списком српских стандарда из области електричне опреме којима су преузети хармонизовани (европски) стандарди из области електричне опреме, чијом применом се, остварује претпоставка усаглашености са битним захтевима из овог правилника. На овом списку се налази 367 стандарда и 188 амандмана (од тога 114 донето као појединачни документи, а 74 као консолидована издања). Овај списак је усаглашен са списком хармонизованих стандарда за LVD преузет из Official Journal of the European Union од 5.6.2009. године. У складу са овим списком, од укупног броја докумената на листи за LVD – 1085 (од тога укупан број стандарда 603, а укупан број амандмана 482) Институт за стандардизацију је према плану предвидео преузимање односно доношење 530 стандарда (број претходних издања стандарда који се неће доносити је 73) и 401 амандмана (број амандмана на претходна издања стандарда је 81),

96

а до објављивања списка српских стандарда је донео 367 стандарда и 188. С обзиром да је марта месеца 2010. године објављен нови списак стандарда у Official Journal of the European Union, према плану ИСС-а, до краја 2010. године је предвиђено преузимање свих хармонизованих стандарда са ове листе и у складу са тим биће ревидиран и објављен нови списак српских стандарда. Надзор над применом прописа из области нисконапонске електричне опреме спроводи Министарство трговине и услуга преко Сектора тржишне инспекције. 38. б) даљи развој. Даљи развој у овој области биће усмерен на успостављању сталне међусобне сарадње између надлежног министарства које доноси прописе, министарства које те прописе примењује, ИСС-а, АТС-а, тела за оцењивање усаглашености, као и привредника и потрошача на које се ти прописи примењују, а све у цињу спровоћења активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање ових производа на тржиште. Такође, даље ће се пратити и усклађивати домаће законодавство са законодавством ЕУ на подручју електричне опреме намењене за употребу унутар одређених граница напона. Такође, неопходно је преузимање целокупног броја хармонизованих стандарда и обука за поптуну имплементацију Правилника. Електромагнетска компатибилност (EMC)

37. а) тренутно стање Правилник о електромагнетској компатибилности („Службеном гласнику РС”, број 13/10) (Прилог 1.16) је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 2004/108/ЕЗ. Приликом израде овог правилника, осим наведене директиве ЕУ, узета су у обзир и решења из референтних прописа ЕУ у области техничког законодавства, а нарочито из Одлуке број 768/2008/ЕЗ Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године о заједничком оквиру за трговање. Имајући у виду да један број домаћих произвођача апарата неће бити у могућности да одмах по његовом ступању на снагу примењују овај правилник и српске стандарде на које са тај правилник позива, овим правилником је предвиђен прелазни период у трајању до 1. јануара 2012. године. У том периоду тзв. двојне примене, првенствено ради оспособљавања тих произвођача за спровођење интерне контроле производње, предвиђена је могућност да произвођачи, заступници, односно увозници могу да стављају на тржиште и/или употребу и апарате чија усаглашеност је оцењена у складу са захтевима из прописа који су престали да важе. Даном ступања на снагу овог правилника престали су да важе следећи прописи:

1) Правилник о обавезном атестирању кабловског дистрибуционог и заједничког антенског система („Службени лист СФРЈ”, број 37/87) и

2) Правилник о обавезном атестирању производа који проузрокују радио-фреквенцијске сметње и о условима које морају испуњавати предузећа и друга правна лица овлашћена за атестирање тих производа („Службени лист СФРЈ”, број 30/91).

97

Дакле, иако су ступањем на снагу престали да важе наведени правилници, и даље се, до 1. јануара 2012. године, могу примењивати оне одредбе ових прописа који се односе на техничке и друге захтеве за опрему-апарате, оцењивање њихове усаглашености са захтевима из тих прописа, као и врсту исправа о усаглашености која се издаје за ту опрему односно апарате.

Овај правилник праћен је списком српских стандарда из области електромагнетске компатибилности („Службеном гласнику РС”, број 25/10) којим су преузети европски хармонизовани стандарди. Применом ових стандарда остварује се претпоставка усаглашености са битним захтевима из овог правилника. 37. б) предвиђање У току 2011. године планирана је израда Водича за примену Правилника по угледу на „Guide for the EMC Directive 2004/108/EC” којим би се олакшала његова примена произвођачиима, увозницима, телима за оцењивање усаглашености и потрошачима. 38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту У складу са директивом 2004/108/ЕЗ (EMC) као и Законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, предвиђају се битно нова решења у области захтева за електромагнетску компатибилност опреме која може да проузрокује електромагнетске сметње и/или на коју те сметње могу да утичу погоршавајући њене радне карактеристике, нова решења у погледу врсте субјеката који спроводе, односно учествују у оцењивању усаглашености и врсте исправа о усаглашености, као и у погледу добровољне примене српских стандарда којима се преузимају хармонизовани (европски) стандарди из ове области. Битна новина која се постиже овим правилником огледа се и у томе што опрема-апарати на које се примењује овај правилник, више не подлежу обавезној сертификацији од стране именованих тела за оцењивање усаглашености. Овај правилник, у складу са преузетом директивом, прописује само битне захтеве за безбедност опреме пре њеног стављања на тржиште и/или употребу. Искључива и потпуна одговорност је на произвођачу да опрема-апарат која се ставља на тржиште Републике Србије мора бити усаглашена са битним захтевима за безбедност из овог правилника, што се постиже оцењивањем усаглашености коју спроводи произвођач, у поступку интерне контроле производње. Произвођач или његов заступник сачињава и издаје Декларацију о усаглашености апарата којом потврђују да тај апарат испуњава битне захтеве за електромагнетску компатибилност из овог правилника. Међутим, Декларација о усаглашености за апарат није довољна да би се тај апарат могао ставити на тржиште Републике Србије. Наиме, пре стављања апарата на тржиште Републике Србије, произвођач тог апарата, његов заступник или увозник у случају да произвођач или његов заступник није регистрован на територији Републике Србије, дужан је да достави Именованом телу примерак Декларације о усаглашености или њену оверену фотокопију са припадајућим извештајем о испитивању ради потврђивања усаглашености тог апарата са захтевима из овог правилника. На основу приложене документације Именовано тело, ако утврди усаглашеност апарата (на основу прегледа документације) издаје Потврду о усаглашености тог апарата са битним захтевима из овог правилника. Именовано тело води евиденцију о издатим потврдама о усаглашености и објављује је на својој службеној интернет страници и на захтев

98

произвођача или његовог заступника, односно увозника издаје извод из евиденције у случају нове испоруке апарата истог произвођача и исте врсте, односно типа апарата за коју је издата већ потврда о усаглашености. На основу Потврде о усаглашености или извода из евиденције издатих од Именованог тела, произвођач или његов заступник, односно увозник ставља на апарат Српски знак усаглашености. Прибављање потврде о усаглашености не односи се на произвођача апарата који су произведени у Републици Србији и за коју је оцењивање усаглашености спроведено од стране Именованог тела. Ово решење, којим се уводи Потврда о усаглашености као врста исправе о усаглашености, је прелазног карактера и трајаће само до ступања на снагу потврђеног међународног уговора о оцењивању усаглашености и прихватању индустријских производа са Европском унијом за електричну опрему на коју се примењује овај правилник, а најкасније до приступања Републике Србије Европској унији. У току прелазног периода, односно до 1. јануара 2012. године предвиђена је и могућност да произвођачи, заступници, односно увозници могу да стављају на тржиште и/или употребу, и апарат који је израђен и чија усаглашеност је оцењена у складу са захтевима из прописа који предвиђају обавезну сертификацију производа, а сертификати о усаглашености издати на основу тих прописа важиће до 1. јануара 2012. године. Обавезно атестирање производа спроводи се за сваки тип производа који својим радом проузрокују радио-фреквенцијске сметње, чије су граничне вредности утврђене у српским стандардима из области радио-комуникација. За производе за које се испитивањем утврди да испуњавају прописане услове, организација овлашћена за атестирање издаје атест, уз који прилаже извештај о испитивању. Производ за који је издат атест о типу, произвођач, односно увозник, означава знаком усаглашености. У Републици Србији има четири лабораторија за испитивање RFS сметњи акредитоване према стандарду SRPS ISO/IEC 17025:2006, три Сертификациона тела за сертификацију производа и процеса акредитована према стандарду: SRPS EN 45011:2004 за обављање послова сертификације производа који проузрокују радиофреквенцијске сметње и једна контролна организација акредитована према стандарду : SRPS ISO/IEC 17020:2002, тип А за обављање послова контролисања радио-фреквенцијских сметњи производа који својим радом проузрокују радио-фреквенцијске сметње. Правилник о електромагнетској компатибилности праћен је списком српских стандарда из области електромагнетске компатибилности („Службеном гласнику РС”, број 25/10) којима су преузети хармонизовани (европски) стандарди из области EMC-a, чијом применом се, остварује претпоставка усаглашености са битним захтевима из овог правилника. На овом списку се налази 107 стандарда и 32 амандмана (од тога 5 донето као појединачни документи, а 27 као консолидована издања). Овај списак је усаглашен са списком хармонизованих стандарда за EMC преузет из Official Journal of the European Union од 5.6.2009. године. У складу са овим списком, од укупног броја докумената на листи за EMC – 213 (од тога укупан број стандарда 144, а укупан број амандмана 69) Институт за стандардизацију је према плану предвидео преузимање односно доношење 122 стандарда (број претходних издања стандарда који се неће доносити је 22) и 41 амандмана (број амандмана на претходна издања стандарда је 28), а до објављивања списка српских стандарда је донео 107 стандарда и 32. С обзиром да је априла месеца 2010. године објављен нови списак стандарда у Official Journal of the European Union, према плану ИСС-а, до краја 2010. године је предвиђено преузимање свих хармонизованих стандарда са ове листе и у складу са тим биће ревидиран и објављен нови списак српских стандарда.

99

Надзор над применом прописа из области електромагнетске компатибилности спроводи Министарство трговине и услуга преко Сектора тржишне инспекције. 38. б) даљи развој Даљи развој у овој области биће усмерен на успостављању сталне међусобне сарадње између надлежног министарства које доноси прописе, министарства које те прописе примењује, ИСС-а, АТС-а, тела за оцењивање усаглашености, као и привредника и потрошача на које се ти прописи примењују, а све у цињу спровоћења активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање ових производа на тржиште. Такође, даље ће се пратити и усклађивати домаће законодавство са законодавством ЕУ на подручју електромагнетске компатибилности. Такође, неопходно је преузимање целокупног броја хармонизованих стандарда и обука за поптуну имплементацију Правилника. Играчке 37. а) тренутно стање Ова област је регулисана: Законом о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе („Службени лист СФРЈ”, бр. 53/91, „Службени лист СРЈ”, бр. 24/94, 28/96, 37/2002, „Службени гласник РС”, бр. 79/2005, 101/2005) – напомена - У „Сл. гласнику РС”, бр. 41/2009 од 2. јуна 2009. године објављен је Закон о безбедности хране, који у члану 89. прописује да даном ступања на снагу тог закона (осмог дана од дана објављивања) - престаје да важи Закон о здравственој исправности намирница и предмета опште употребе - у делу који се односи на животне намирнице. - Правилник о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет („Службени лист СФРЈ”, бр. 26/83, 61/84, 56/86, 50/89, 18/91). Из горе наведеног Правилника - дечије играчке, да би се нашле у промету морају да испуне опште и посебне услове. 1. Општи услови за промет Члан 84. Дечије играчке могу се израђивати само од материјала који испуњава следеће услове: 1) да не садржи састојке штетне по здравље; 2) да је потпуно чист - без механичких загађења; 3) да може хигијенски да се одржава (пере). Забрањено је израђивати дечије играчке од материјала који је био употребљаван. Длачице са дечијих играчака и коса лутки не смеју отпадати при протресању, чешљању, извлачењу или при неком другом поступку. Члан 85. Играчке за одојчад могу се израђивати само од материјала који се може дезинфиковати, односно прокувати, с тим да играчка при том не мења квалитет. Те играчке морају бити израђене тако да их деца не могу прогутати и ставити у нос или ухо. Играчке за одојчад не смеју бити краће од 7 цм. Ако су играчке за одојчад састављене из више делова који се могу лако раставити, њихов најмањи део не сме бити краћи од 7 цм.

100

Члан 86. У погледу конструкције, дечије играчке морају испуњавати следеће услове: 1) да не буду шиљате, нити да имају оштре или назубљене ивице којима се могу озледити одојчад и мала деца: 2) да буду добро углачане или превучене лаком, односно лак-бојама (дрвене играчке или дрвени делови играчака); 3) да електрични напон у играчкама које се напајају електричном енергијом не буде већи од 24 В. Члан 87. Боје које се употребљавају за бојење играчака не смеју прелазити са играчака у пљувачку ни у сирћетну киселину, 3% (в/в) на температури од 20±2°Ц за време од 24 часа, а у погледу чистоће морају одговарати условима из члана 7. овог правилника. Дечије играчке не смеју се бојити пигментима на бази кадмијума, живе, селена, олова, арсена и хромата, као ни са 4-диметил-аминоазобензеном. Члан 88. Боје које се употребљавају за бојење дечијих играчака морају чврсто приањати за подлогу играчке, морају бити без мириса и не смеју се скидати услед дејства зноја и пљувачке, трљањем сувом ватом и ватом овлаженом раствором сапуна, затим у току игре, услед прања растворима сапуна у топлој води или дезинфиковања. 2. Посебни услови за промет Члан 89. За израду металних дечијих играчака не смеју се употребљавати олово и цинк нити легура која садржи више од 1% олова. Одредба става 1. овог члана у погледу цинка не односи се на моделе аутомобила - дечије играчке. За лемљење металних дечијих играчака не сме се употребљавати легура калаја која садржи више од 10% олова. Члан 90. Дечије играчке од вештачких маса могу се израђивати само од полимера који одговарају условима из чл. 25 - 36. овог правилника. Члан 91. За израду дечијих играчака од целулоида може се употребљавати само тешко запаљив целулоид. Члан 92. Гумене дечије играчке морају, осим општих услова предвиђених за производњу и промет, испуњавати и услове из чл. 25 - 36. овог правилника осим гума на аутомобилима - дечијим играчкама. Члан 93. За израду дечијих играчака од текстила не сме се употребљавати текстил обрађен средствима која садрже арсен. Забрањена је израда дечијих играчака: 1) од текстила који садржи више од 0,01 г антимона, рачунајући на површину од 100 цм2; 2) од тканина, конца и плетива који су обрађени оловним или живиним солима; 3) од тканина пуњених струготином или вуном. Одредбе овог члана важе и за израду дечијих играчака од папира, перја или сличног материјала. Члан 94.

101

За израду дечијих играчака од коже или крзна може се употребљавати само кожа, односно крзно које је претходно било подвргнуто сувој стерилизацији на температури од 140°Ц за време од три часа, односно на температури од 180°Ц за време од једног часа. Члан 95. Забрањена је израда дечијих играчака од стакла, порцулана, карамике или глине. Од одредбе става 1. овог члана изузимају се кликери и украсни предмети (украси за јелке, разне фигуре и сл.), израђени од пуног стакла које се при игри тешко разбија. Члан 96. Дечије играчке израђене од воска или сличног материјала који служи за моделирање не смеју садржавати раствараче ни омекшиваче штетне по здравље, као ни састојке који отпуштају боје, односно, материје наведене у члану 87. овог правилника. Члан 97. За израду дечијих играчака не сме се употребљавати пиротехнички материјал од кога ће деца у игри могу озледити. Забрањена је израда дечијих играчака од живиног роданида. Члан 98. Ваздушна пушка, ваздушни пиштољ и стартерски пиштољ, не сматрају се дечијим играчкама у смислу овог правилника. Члан 99. Дечије играчке које се при игри стављају у уста и играчке за одојчад морају бити упаковане у посебну, затворену амбалажу. Члан 100. Механички квалитет дечијих играчака од гуме или вештачких маса које се пуне ваздухом (фудбалске лопте, фигуре животиња, појасеви за пливање и сл.), може се у производњи и промету проверавати само пнеуматским апаратом намењеним за ту сврху. Поступак: Увозник предмета опште употребе дужан је да: непосредно или преко свог представника (шпедиције) по приспећу пошиљке обавести санитарног инспектора за гранично подручје, тако што за сваку приспелу пошиљку подноси писмени захтев за преглед пошиљке.

• декларацију и намену пошиљке, • о евентуалној хаварији за време превоза, • назив и адресу организације која сноси трошкове анализе, • време потребно да се пошиљка припреми за преглед и место прегледа, • број и датум царинске пријаве, (ЈЦИ-а или сличног документа за идентификацију

пошиљке).

Захтев за преглед пошиљке мора бити таксиран сходно Закону о административним таксама.

Захтев садржи следеће податке: • име и тачну адресу пошиљаоца, увозника и корисника, • садржину пошиљке и њену тежину, • стање и врсту амбалаже као и број амбалажних јединица, • ознаку превозног средства (брода, вагона, аутомобила, итд.),

102

Уз захтев за преглед, увозник је дужан да приложи и следећа документа:

• исправу надлежног органа земље извозника да је пошиљка предмета опште употребе здравствено исправна;

• спецификацију производа, ако по фактури пошиљка садржи више различитих артикала;

• произвођачку спецификацију за хемијске супстанце, адитиве и сличне производе;

• превод декларације производа у оригиналном паковању и друга документа евентуално потребна за вођење поступка ради утврђивања здравствене исправности производа који се контролишу.

За сва наведена документа достављају се фотокопије оригинала и превод на српски језик овлашћеног судског тумача. У оквиру санитарно – инспекцијског надзора спроводе се следеће процедуре:

(Количина садржаја пошиљке потребна за узорковање, број потребних узорака и начин узорковања предвиђени су Упутством о начину узимања узорака за вршење анализе и суперанализе намирница и предмета опште употребе („Службени лист СФРЈ”, бр. 60/78). По извршеном лабораторијском испитивању:

ако увозник није сагласан са резултатом анализе, он има право да у року од три дана од дана саопштења резултата анализе поднесе захтев за вршење суперанализе узорака узетих у исто време, на исти начин и испитаних истом методом.

Суперанализе предмета опште употребе врше се у једној од лабораторија одређених Решењем о здравственим и другим организацијама удруженог рада које испуњавају услове за вршење суперанализе животних намирница и предмета опште употребе. Суперанализа се не може вршити у лаборатори у којој је вршена прва анализа.

На захтев увозника, узорци лако кварљивих намирница могу се истовремено послати на анализу и суперанализу.

Поступак санитарног инспектора за гранично подручје по окончању санитарно – инспекцијског надзора (првостепени поступак): Ако се здравственим прегледом утврди да пошиљка испуњава све услове предвиђене важећим прописима о здравственој исправности намирница и предмета опште употребе инспектор ће одобрити увоз те пошиљке доношењем решења у првостепеном управном поступку. Ако се приликом увоза утврди да пошиљка не испуњава све услове предвиђене важећим прописима о здравственој исправности животних намирница и предмета

1) преглед документације; 2) утврђивање хигијенских услова под којима је пошиљка допремљена; 3) физички преглед пошиљке на превозном средству или у месту

складиштења; 4) органолептички преглед пошиљке; 5) узимање узорака предметне пошиљке ради лабораторијских испитивања.

103

опште употребе, инспектор ће у циљу заштите здравља људи, применом члана 26. став 1. Закона о здравственој исправности животних намирница и предмета опште употребе - забранити промет и употребу здравствено неисправних предмета опште употребе (ова мера се примањује код производа домаћег порекла, који су извезени па се враћају у Републику Србију, уколико се утврди да су они здравствено неисправни. Ови производи подлежу обавезном санитарном прегледу по повратку у земљу.)

- забранити увоз здравствено неисправних предмета опште употребе и наредити њихово враћање пошиљаоцу;

- наредити уништење здравствено неисправних предмета опште употребе уколико се они не могу вратити пошиљаоцу. О забрани увоза инспектор обавезно доноси писмено решење. Против решења санитарног инспектора за гранично подручје може се поднети жалба. Жалба против решења санитарног инспектора за гранично подручје се подноси министру надлежном за послове здравља (у својству другостепеног органа) и то у року од осам дана од дана достављања решења. Жалба се:

таксира административном таксом; прослеђује преко санитарног инспектора за гранично подручје који је у

првостепеном поступку донео решње на које се жалба улаже;

37. б) предвиђање Предвиђено је доношење Закона о предметима опште употребе до 2011/IV.

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту

Санитарна инспекција врши надзор над производњом и прометом детерџената, козметичких производа и играчака на основу овлашћења из закона. Лабораторијску контролу здравствене исправности ових производа врше институти и заводи за јавно здравље и лабораторије ван здравственог система на основу овлашћења које издаје Министарство здравља Републике Србије. Акредитацију лабораторијских метода за испитивање здравствене исправности врши Акредитационо тело Србије, и то није у домену Министарства здравља. Супстанце са CAS No: 117-81-7, 84-74-2, 85-68-7, 28553-12-0, 26761-40-0, 68515-49-1 и 117-84-0 не смеју се користити у концентрацијама већим од 0,1% масених у играчкама. Услови ограничења дати у Правилнику о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину су:

1. Забрањено је користити их као супстанце, или у смешама у концентрацијама већим од 0,1 % масених у пластификованим материјалима у играчакама и предметима намењеним за негу деце.

104

2. Забрањено је стављати у промет играчке и предмете намењене за негу деце који садрже више од 0,1 % масених ових фталата - у складу са Анексом XVII (REACH)

38. б) даљи развој У Радној подгрупи 28. Заштита потрошача и заштита здравља, из надлежности Министарства здравља планирано је доношење новог Правилника о условима у погледу здравствене исправности предмета опште употребе који се могу стављати у промет до краја 2010.године (најкаснија ¼ 2010.године), који ћe бити усаглашен са европским законодавством (Директива 88/378/EEZ о безбедности играчака). Машине

37. а) тренутно стање Правилник о безбедности машина („Службеном гласнику РС”, број 13/10) (Прилог 1.17) је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 2006/42/ЕЗ о машинама. Приликом израде овог правилника, осим наведене директиве ЕУ, узета су у обзир и решења из референтних прописа ЕУ у области техничког законодавства, а нарочито из Одлуке број 768/2008/ЕЗ Европског парламента и Савета од 9. јула 2008. године о заједничком оквиру за трговање производима. Имајући у виду да један број домаћих произвођача машина неће бити у могућности, да одмах по његовом ступању на снагу, примењују овај правилник и српске стандарде на које са тај правилник позива, овим правилником је предвиђен прелазни период у трајању до 1. јануара 2012. године. У том периоду тзв. двојне примене, првенствено ради оспособљавања тих произвођача за спровођење интерне контроле производње, предвиђена је могућност да произвођачи, заступници, односно увозници могу да стављају на тржиште и/или употребу и машине које су пројектоване и израђене и чија усаглашеност је оцењена у складу са захтевима из прописа који су престали да важе. Даном ступања на снагу овог правилника престали су да важе следећи прописи:

1) Правилник о техничким нормативима за сигурност од статичког електрицитета („Службени лист СФРЈ”, број 62/73);

2) Правилник о техничким нормативима за ливничку индустрију („Службени лист СФРЈ”, бр. 14/79 и 65/91);

3) Правилник о техничким нормативима за примену моторних ланчаних тестера (пила) у шумарству („Службени лист СФРЈ”, број 34/80);

4) Правилник о техничким нормативима за фасадне лифтове на електрични погон („Службени лист СФРЈ”, број 19/86);

5) Правилник о техничким нормативима за висеће скеле на електрични погон („Службени лист СФРЈ”, број 19/86);

6) Правилник о техничким нормативима за пластичну прераду обојених метала („Службени лист СФРЈ”, број 25/86);

7) Правилник о техничким нормативима за лифтове на електрични погон за вертикални превоз терета са кабином у коју није могућ приступ људи („Службени лист СФРЈ”, број 55/87);

8) Правилник о обавезном атестирању лифтова на електрични погон за вертикални превоз терета са кабином у коју није могућ приступ људи и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа („Службени лист СФРЈ”, број 18/91);

105

9) Правилник о техничким нормативима за дизалице („Службени лист СФРЈ”, број 65/91);

10) Правилник о техничким нормативима за покретне степенице (ескалаторе) и покретне стазе за превоз лица („Службени лист СФРЈ”, број 83/94);

11) Правилник о техничким нормативима за пољопривредне машине („Службени лист СРЈ”, број 34/95); 12) Правилник о техничким и другим захтевима за аутомобилске лестве на моторни погон („Службени гласник РС”, број 56/09); 13) Наредба о обавезном атестирању ланаца и саставних елемената ланаца („Службени лист СФРЈ”, број 9/83); 14) Наредба о обавезном атестирању челичне ужади за општу намену („Службени лист СФРЈ”, бр. 61/83 и 17/88); 15) Наредба о обавезном атестирању преносних алата са електромоторима („Службени лист СФРЈ”, број 43/88). Дакле, иако су ступањем на снагу престали да важе наведени правилници и наредбе и даље се, до 1. јануара 2012. године, могу примењивати оне одредбе ових прописа који се односе на техничке и друге захтеве за машине, оцењивање њихове усаглашености са захтевима из тих прописа (обавезна серификација, испитивање, контрола и сл.) као и врсту исправа о усаглашености која се издаје за такве машине. Овај правилник праћен је списком српских стандарда из области машина (којим су преузети европски хармонизовани стандарди из ове области) који је објављен 21. априла. 2010. године у „Службеном гласнику РС”, број 25/10. Применом ових стандарда остварује се претпоставка усаглашености са битним захтевима из овог правилника. 37. б) предвиђање Правилник који регулише ову област је усклађен са свим начелима и битним захтевима из Директиве 2006/42/ЕЗ, као и Одлуке број 768/2008/ЕЗ. У току је рад Комисија за именовање тела за оцењивање усаглашености за производе на које се примењује овај правилник. У току 2011. године планирана је израда Водича за примену Правилника по угледу на „Guide to application of the Machinery Directive 2006/42/EC” којим би се олакшала његова примена произвођачиима, увозницима, телима за оцењивање усаглашености и потрошачима. 38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту У складу са Директивом 2006/42/ЕЗ и законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености, предвиђају се битно нова решења у области машина, нова решења у погледу врсте субјеката који спроводе, односно учествују у оцењивању усаглашености и врсте исправа о усаглашености, као и у погледу добровољне примене српских стандарда којима се преузимају хармонизовани (европски) стандарди из ове области. Битна новина која се постиже овим правилником огледа се и у томе што машине, осим машина из Прилога 4 овог правилника, више не подлежу обавезној сертификацији од стране именованих тела за оцењивање усаглашености. Имајући у виду да је овим правилником предвиђена и могућност да произвођачи, заступници, односно увозници могу да стављају на тржиште и/или

106

употребу, у току прелазног периода односно до 1. јануара 2012. године и машину која је израђена и чија усаглашеност је оцењена у складу са захтевима из прописа који су престали да важе (и који предвиђају обавезну сертификацију производа), сертификати о усаглашености издати на основу тих прописа важиће до 1. јануара 2012. године. Овај правилник, у складу са преузетом директивом, прописује само битне захтеве за безбедност машина које морају да буду испуњене, пре њиховог стављања на тржиште Републике Србије. Искључива и потпуна одговорност је на произвођачу да машина која се ставља на тржиште Републике Србије мора бити усаглашена са битним захтевима за безбедност из овог правилника. То се постиже оцењивањем усаглашености коју најчешће спроводи произвођач, у поступку интерне контроле производње и/или у поступку за потпуно обезбеђивање квалитета. Произвођач или његов заступник сачињава и издаје Декларацију о усаглашености машине којом потврђује да та машина испуњава битне захтеве за безбедност из овог правилника. За оцењивање усаглашености одређених машина, а пре свега оних које су наведене у Прилогу 4. овог правилника, произвођач који примењује поступак интерне контроле производње може да ангажује Именовано тело које додатно спроводи поступак оцењивања усаглашености прегледом типа. Међутим, Декларација о усаглашености за апарат није довољна да би се тај апарат могао ставити на тржиште Републике Србије. Наиме, пре стављања на тржиште Републике Србије одређених машина, и то: лифтова на електрични погон за вертикални превоз терета са кабином у коју није могућ приступ људи; ланаца и саставних елемената ланаца; челичне ужади за општу намену и преносних алата са електромоторима називног наизменичног напона до 250 V за употребу у домаћинству и сличну употребу, произвођач такве машине, његов заступник или увозник у случају да произвођач или његов заступник није регистрован на територији Републике Србије, дужан је да достави Именованом телу примерак Декларације о усаглашености или њену оверену фотокопију са припадајућим извештајем о испитивању ради потврђивања усаглашености те машине са захтевима из овог правилника. На основу приложене документације Именовано тело, ако утврди усаглашеност за наведене машине, издаје Потврду о усаглашености тих машина са битним захтевима из овог правилника. Именовано тело води евиденцију о издатим потврдама о усаглашености и објављује је на својој службеној интернет страници и на захтев произвођача или његовог заступника, односно увозника издаје извод из евиденције у случају нове испоруке машине истог произвођача и исте врсте, односно типа машине за коју је издата већ потврда о усаглашености. На основу Потврде о усаглашености или извода из евиденције издатих од Именованог тела, произвођач или његов заступник, односно увозник ставља на машину Српски знак усаглашености. Прибављање потврде о усаглашености не односи се на произвођача машине који су произведени у Републици Србији и за коју је оцењивање усаглашености спроведено од стране Именованог тела. Ово решење, којим се уводи Потврда о усаглашености као врста исправе о усаглашености, је прелазног карактера и трајаће само до ступања на снагу потврђеног међународног уговора о оцењивању усаглашености и прихватању индустријских производа са Европском унијом за машине на коју се примењује овај правилник, а најкасније до приступања Републике Србије Европској унији. Овај правилник праћен је списком српских стандарда из области машина („Службеном гласнику РС”, број 25/10) којима су преузети хармонизовани (европски) стандарди из ове области, чијом применом се, остварује претпоставка усаглашености са битним захтевима из овог правилника и који. На овом списку се налази 442 стандарда и 62

107

амандмана (од тога 16 донето као појединачни документи, а 46 као консолидована издања). Овај списак је усаглашен са списком хармонизованих стандарда за MD преузет из Official Journal of the European Union од 5.6.2009. године. У складу са овим списком, од укупног броја докумената на листи за MD – 802 (од тога укупан број стандарда 686, а укупан број амандмана 116) Институт за стандардизацију је према плану предвидео преузимање односно доношење свих 686 стандарда и 116 амандмана, а до објављивања списка српских стандарда је донео 442 стандарда и 62. Надзор над применом прописа из области безбедности машина спроводи Министарство трговине и услуга преко Сектора тржишне инспекције и Министарство рада и социјалне политику преко инспекције рада .

38. б) даљи развој Даљи развој у овој области биће усмерен на успостављању сталне међусобне сарадње између надлежног министарства које доноси прописе, министарства које те прописе примењује, ИСС-а, АТС-а, тела за оцењивање усаглашености, као и привредника и потрошача на које се ти прописи примењују, а све у цињу спровоћења активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање ових производа на тржиште. Такође, даље ће се пратити и усклађивати домаће законодавство са законодавством ЕУ на подручју безбедности машина.. Такође је неопходно преузимање целокупног броја хармонизованих стандарда и обука за поптуну имплементацију Правилника.

Бука коју емитује опрема која се користи на отвореном (Директива Глобалног приступа заснована на елементима Новог приступа) 37. а) тренутно стање Члан 16. Закона о заштити од буке у животној средини („Службени гласник РС” бр. 36/09) прописује да машине, опрема и превозна средства која се производе у Србији, или се увозе на територију Републике Србије, морају бити усклађени са техничким прописима који се односе на гранични ниво буке под одређеним условима употребе који морају бити означени на производима у складу са посебним прописима. 37. б) предвиђање Планирана је имплементација директива директива 2000/14/EЗ и 2005/88/EЗ. 38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Мерење буке у животној средини може да врши овлашћена стручна организација ако испуњава прописане услове за мерење буке у складу са Законом о заштити од буке. Мониторинг буке врши се систематским мерењем, оцењивањем или прорачуном индикатора буке, у складу са овим законом.

108

Правно лице или предузетник које је власник, односно корисник извора буке дужно је да на прописан начин обезбеди мерење буке и израду извештаја о мерењу буке и сноси трошкове мерења буке у зони утицаја, у складу са овим законом.

У вршењу инспекцијског надзора инспектор заштите животне средине је овлашћен забрани употребу машина, опреме и уређаја који немају податке о нивоу звучне снаге.

38. б) даљи развој Планирана је имплементација директива 2000/14/EЗ и 2005/88/ EЗ.

Лифтови

37. а) тренутно стање

Ова област је тренутно регулисана следећим прописима:

- Закон о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености - Закон о стандардизацији - Правилник о техничким нормативима за лифтове на електрични погон за

вертикални превоз лица и терета (Сл. лист СФРЈ, бр.16/86, 28/89, 22/92, и Сл. лист СРЈ, бр. 47/95 и 14/96),

- Правилник о обавезном атестирању лифтова на електрични погон за вертикални превоз лица и терета лица и терета и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа (Сл. лист СФРЈ, број 27/90),

- Правилник о техничким нормативима за лифтове на електрични погон за коси превоз лица и терета (Сл. лист СФРЈ ,број 49/86),

- Правилник о обавезном атестирању забраве врата возног окна за лифтове и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа (Сл. лист СФРЈ, бр. 18/91),

- Правилник о обавезном атестирању хватачког уређаја за лифтове и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа (Сл. лист Сфрј, бр. 18/91),

- Правилник о обавезном атестирању граничника брзина за лифтове и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа Сл. лист СФРЈ, бр. 18/91),

- Правилник о обавезном атестирању одбојника који се употребљавају на лифтовима и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа (Сл. лист СФРЈ, бр. 18/91). Важећи прописи из области лифтова прописују обавезно атестирање лифтова, као и појединих уређаја на лифтовима и услове које морају испуњавати организације овлашћене за атестирање тих производа

37. б) предвиђање У току 2011. године планирана је израда и Водича за примену Правилника по угледу на „Guide to the application of the lifts directive 95/16/EC” којим би се олакшала његова

109

примена произвођачиима, увозницима, телима за оцењивање усаглашености и потрошачима. 38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Важећи прописи из области лифтова прописују обавезно атестирање лифтова, као и појединих уређаја на лифтовима и услове које морају испуњавати организације овлашћене за атестирање тих производа. Поступак атестирања лифтова спроводи се атестирањем сваког лифта домаће производње и из увоза, уз повремену контролу саобразности атестираном лифту. Карактеристике квалитета лифтова које подлежу испитивању за обавезно атестирање утврђене су у српском стандарду SRPS М.D1.510 - Лифтови. Уградња лифтова I, II и III врсте. Мере, носивост и брзине у југословенском стандарду SRPS М.D1.511 - Лифтови. Уградња лифтова IV врсте. Мере, носивост и брзине. За лифт за који се испитивањем утврди да испуњава прописане услове овлашћена организација издаје атест, уз који прилаже записник о извршеном прегледу и извештај о испитивању. Лифт за који је издат атест овлашћена организација означава знаком усаглашености. Саобразност лифта атестираном лифту контролише се једанпут годишње, на основу чега се атест потврђује или повлачи. Саобразност контролише организација овлашћена за послове обавезног атестирања која је издала атест. У Републици Србији има пет сертификованих тела за сертификацију производа и процеса акредитованих према стандарду SRPS EN 45011:2004 - сертификација производа на основу испитивања типа производа: лифтови на електрични погон за вертикални превоз лица и терета, сертификација лифтова према техничким прописима о обавезној сертификацији. Такође, у Републици Србији има осам контролних организација акредитованих према стандарду SRPS ISO/IEC 17020:2002, Контролисање лифтова на електрични погон - контролисање лифтова пре пуштања у погон, повремено контролисање лифтова, контролисање комплетности техничке документације, контролисање поправки и модификација, периодично контролисање, повремена техничка контрола, техничка контрола пре пуштања у погон, техничка контрола реконструисаних лифтова и лифтова на којима је извршена замена опреме. Институт за стандардизацију Републике Србије је закључно са 2010. годином донео српске стандарде којима су преузети сви хармонизовани европски стандарди из области лифтова у складу са листом хармонизованих стандарда објављеној у Службеном листу ЕУ OJ C 052 од 2. марта 2010.

38. б) даљи развој Након транспоновања директиве 95/16/EC о лифтовима у домаће законодавство, које је планирано за IV квартал 2010. године, односно преузимања одговарајућих европских стандарда, спроводиће се активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање ових производа на тржиште. Такође, даље ће се пратити и усклађивати домаће законодавство са законодавством ЕУ на подручју безбедности лифтова.

110

Лична заштитна опрема (PPE)

37. а) тренутно стање

Ова област је тренутно регулисана следећим прописима: - Закон о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености

- Правилник о техничким и другим захтевима за лична заштитна средства („Сл. гласник РС“, бр. 56/09),

- Наредба о обавезном атестирању шлемова за заштиту у индустрији („Сл. лист СФРЈ“, бр. 4/82 и 43/82),

- Наредба о обавезном атестирању шлемова за ватрогасце („Сл. лист СФРЈ“, бр. 67/86)

- Наредба о обавезном атестирању апарата за заштиту органа за дисање („Сл. лист СФРЈ“, бр. 49/87)

- Правилник о обавезном атестирању заштитних опасача и о условима које морају удовољавати организације овлашћене за атестирање тих производа („Сл. лист СФРЈ“, бр. 67/89)

- Правилник о обавезном атестирању пењалица за дрвене стубове за водове и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа („Сл. лист СФРЈ“, бр. 67/89)

- Важећи прописи из области личне заштитне опреме прописују обавезно атестирање личне заштитне опреме уз издавање извештаја о испитивању и атеста од стране организације овлашћене за атестирање када се испитивањем утврди да производ испуњава прописане услове из одговарајућих српских стандарда. Испитивање личне заштитне опреме ради издавања извештаја о испитивању и атеста врши се по јединственим методама испитивања квалитета и узимања узорака, утврђеним у одговарајућим српским стандардима на које се наведени подзаконски акти позивају.

37. б) предвиђање Усвајање Правилника о техничким захтевима за личну заштитну опрему је планирано за 2011. годину, којим ће се у српско законодавство транспоновати директиве 89/686/ЕЕЗ , 93/68/ЕЕЗ, 93/95/EEЗ, 96/58/EEЗ о личној заштитној опреми. Овај правилник биће праћен списком српских стандарда из области личне зештитне опреме (којима ће се преузети европски хармонизовани стандарди) чијом применом ће се остварити претпоставка усаглашености са битним захтевима из правилника. 38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Постојећи прописи из области личне заштитне опреме прописују обавезно атестирање личне заштитине опреме. Обавезном атестирању подлежу: апарати за заштиту органа за дисање, шлемови за ватрогасце, шлемови за заштиту у индустрији, заштитни опасачи и пењалице за дрвене стубове за водове. Атестирање се спроводи: за производе из домаће производње атестира се тип производа, уз контролу саобразности производа из

111

производње атестираном типу, а за производе из увоза атестира се тип производа, уз контролу саобразности производа из сваке партије испоруке истог типа и порекла (тип производа је одређен у одговарајућим српским стандардима). Испитивању ради обавезног атестирања подлежу одређене карактеристике квалитета ових производа које се испитују на начин и методама утврђеним у одговарајућим српским стандардима. Величине узорака за испитивање и захтеви у вези са узимањем узорака утврђени су у одговарајућим сршским стандардима. Узорке за атестирање узима организација овлашћена за атестирање. За производе за које се испитивањем утврди да испуњавају прописане услове и захтеве у погледу карактеристика квалитета, организација овлашћена за атестирање издаје атест уз који прилаже извештај о испитивању. Производ за који је издат атест , произвођач, односно увозник означава српским знаком усаглашености. У Републици Србији има две лабораторије за испитивање које су акредитоване према стандарду: SRPS ISO/IEC 17025 за обављање послова испитивања: високонапонска испитивања средстава и опреме личне заштите и испитивање ударом, механичка, термичка и електрична испитивања шлемова за заштиту у индустрији и шлемова за ватрогасце; једно Сертификационо тело за сертификацију производа и процеса акредитовано према стандарду: SRPS EN 45011 за обављање послова сертификације у следећем обиму: Сертификација производа на основу испитивања типа производа: шлемови за заштиту у индустрији, шлемови за ватрогасце, ручни и превозни апарати за гашење пожара, заштитни опасачи и једна контролна организација акредитована према стандарду: SRPS ISO/IEC 17020:2002, тип А за обављање послова контролисања у обиму: квалитативно контролисање личних заштитних средстава. У току је интензивно преузимање европских хармонизованих стандарда у области личне заштитне опреме како би се у 2012. години 2011. години створили услови за потпуну примену правилника којим ће се транспоновати директиве које се односе на личну заштитну опрему. Институт за стандардизацију је са листе хармонизованих стандарда који се односе на личну заштитну опрему (листа објављена у Службеном листу ЕУ од 6. маја 2010. године број С118/10) од укупног броја од 274 стандарда преузео односно донео 222 стандарда. 24 стандарда са ове листе и 4 амандмана је предвиђено да се донесу до краја 2010. године, а преосталих 28 стандарда и 5 амандмана у току 2011. године. Надзор над применом прописа из области личне заштитне опреме спроводи Министарство рада и социјалне политике преко Инспектората за рад. 38. б) даљи развој Након преузимања одговарајућих европских стандарда, спроводиће се активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање ових производа на тржиште. Опрема и заштитни системи намењени употреби у експлозивном окружењу (АТЕX) 37. а) тренутно стање Постојећа регулатива: 1. Закон о рударству („Сл.гласник РС” бр. 44/95,34/06 и 104/2009) 2. Закон о стандардизацији

112

3. Закон о безбедности и здрављу на раду („Сл.гласник РС”, бр.101/05). 4. Закон о заштити од пожара („Сл.гласник РС” бр.111/09) 5. Правилник о техничким нормативима за електрична постројења и уређаје у рудницима са површинском експлоатацијом минералних сировина („Сл.лист СФРЈ” бр.66/87,бр.16/92 и „Сл.гласник РС” бр.37/2009). 6. Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад(„Сл.гласник РС”. бр.94/06), 7. Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од статичког електрицитета („Сл. лист СФРЈ” бр. 62/73); 8. Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења, („Сл. лист СРЈ” бр. 11/96); 9. Сви електрични уређаји намењени за експлозивне атмосфере подлежу обавезном атестирању сходно: - Наредби о обавезном атестирању електричних уређаја експлозивнеатмосфере („Сл.листСРЈ”,бр.35/95) Поступак обавезног атестирања спроводи се према стандарду SРPS А.К2.401- Шеме атестирања . Електрични уређаји за експлозивне атмосфере. 10. Решења о донесеним и повученим српским стандардима и сродним документима („Сл. гласник РС” бр.7/09); и друга која се објављују у Институту за стандардизацију.

37. б) предвиђање Закон о експлозивним материјама (предлог закона израдио је МУП - Сектор за ванредне ситуације), потпуније ће дефинисати заштиту објеката у којима се складиште и користе експлозивне материје. Поред наведеног закона неопходно би било да се донесу подзаконска акта (правилници, уредбе, одлуке, наредбе и сл.) којима би се потпуније уређивале поједине обавезе које су законима начелно урађене. При спровођењу наведених закона и подзаконских аката неопходна је примена техничких прописа, техничких препорука, стандарда који треба да се ускладе пре свега са регулативом Европске уније (Директиве 93/15/ЕЕЗ и 2007/23/ЕЕЗ), а затим и са међународном регулативом. Да би се то остварило неопходна је сарадња Сектора за ванредне ситуације са институцијама које су надлежне за те послове (Институт за стандардизацију, акредитационо тело – АТС, министарства и др.) и другим организацијама које се баве делатностима уређеним наведеним законима. 38. а) тренутном статусу, укључујући и опис садашњег система за одобрење типа за сваки од доле наведених подсектора Постојећа регулатива: 1. Закон о рударству ( Сл.гласник РС бр.44/95,34/06 и 104/2009); 2. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености 3. Закон о стандардизацији 4.Закон о безбедности и здрављу на раду 5.Закон о заштити од пожара

113

6. Правилник о техничким нормативима за електрична постројења и уређаје у рудницима са површинском експлоатацијом минералних сировина („Сл.лист СФРЈ” бр.66/87,бр.16/92 и „Сл.гласник РС” бр.37/2009); 7. Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад („Сл.гласник РС”. бр.94/06); 8. Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од статичког електрицитета („Сл. лист СФРЈ” бр. 62/73); 9. Правилник о техничким нормативима за заштиту објеката од атмосферског пражњења, („Сл. лист СРЈ” бр. 11/96); 10. Наредба о обавезном атестирању електричних уређаја експлозивн еатмосфере („Сл.листСРЈ”,бр.35/95); Поступак обавезног атестирања спроводи се према стандарду SРPS А.К2.401- Шеме атестирања .Електрични уређаји за експлозивне атмосфере; 11. Решења о донесеним и повученим српским стандардима и сродним документима („Сл. гласник РС” бр.7/09); и друга која се објављују у Институту за стандардизацију; 12. Правилник о техничким нормативима за подземну експлоатацију угља ("Сл. лист СФРЈ", бр. 4/89, 45/89, 3/90 и 54/90); 13. Правилник о техничким нормативима за електрична постројења, уређаје и инсталације у рудницима са подземном експлоатацијом.(Сл.гласник РС бр.21/88, и бр.90/91). ВАЖЕЋИ СТАНДАРДИ: - Опрема и компоненте намењене за употребу у подземним рудницима у потенцијалној експлозивној атмосфери – СРПС ЕН 1710 (ен); - Заштита од експлозије и заштита у подземним рудницима .Заштитни системи . Део 1: Вентилациони канали издржљиви на експлозију 2 бара- СРПС ЕН 14591-1 (ен); - Заштита од експлозије и заштита у подземним рудницима .Заштитни системи . Део 1: Вентилациони канали издржљиви на експлозију 2 бара- СРПС ЕН 14591-1:2008/А1 (ен); - Електрични уређаји за потенцијално експлозивне атмосфере. Део 0 : Општи захтеви– СРПС ЕН 60079-0 (ен); - Електрични уређаји за потенцијално експлозивне атмосфере.Део 1 : Непропаљиво кућиште ''д'' – СРПС ЕН 60079-1 (ен); - Електрични уређаји за потенцијално експлозивне атмосфере.Део 2 : Повећани притисак ''п'' – СРПС ЕН 60079-2 (ен); - Електрични уређаји за потенцијално експлозивне атмосфере.Део 11 : Својствена безбедност ''и'' – СРПС ЕН 60079-11 (ен); -Електрични уређаји за потенцијално експлозивне атмосфере. Део 18 : Инкапсулација ''м'' – СРПС ЕН 60079-18 (ен); -Електрични уређаји за потенцијално експлозивне атмосфере.Део 25 : Својствена безбедни електрични системи ''и'' – СРПС ЕН 60079-25 (ен); - СРПС Н.С8.910- Против експлозијска заштита. Наглавне рударске светиљке; - СРПС Н.С8.911- Против експлозијска заштита. Испитивање машина за паљење мина; - Електрични уређаји за потенцијално експлозивне атмосфере. Електрични уређаји са врстом заштите ''с'' нарочита врста заштите; - СРПС Б.З1.043 Сигурност у рудницима. Бензинска сигурносна светиљка .Технички услови; - СРПС Н.С8.901 Противексплозијска заштита. Посебни захтеви за вентилаторе у просторима угроженим експлозивном атмосфером;

114

- СРПС М.Ј5.102 , Вентилација рудничких просторија –Аксијални вентилатори за сепаратно проветравање радилишта-Технички услови; - СРПС М.Ј5.103, Вентилација рудничких просторија-Вентилатори за сепаратно проветравање – пригушивачи шума; - СРПС Н.С8.201- Против експлозијска заштита.Повећана безбедност (сигурност) ''е''; - ИЕЦ 60529 –Степени заштите које пружају кучишта (ИП код); - СРПС Б.З1.071 Сигурност у рудницима. Категоризација јаме и разврставање просторија у подземним рудницима; - СРПС Б.З1.069 Сигурност у рудницима. Методе одређивања степена опасности од метана у рудницима; - Машине за подземне руднике. Преносне машине које раде под земљом. Сигурност. Део 1: Возила са гуменим точковима – СРПС ЕН 1889-1 (ен); - Машине за подземне руднике. Преносне машине које раде под земљом. Сигурност. Део 2: локомотиве – СРПС ЕН 1889-2 (ен); - СРПС Б.Х9.005 Методе узимања узорака угља за одређивање експлозивности угљене прашине; - СРПС Б.З1.063 Методе узимања узорака угљене прашине за одређивање експлозивности и утврђивања интезитета издвајања угљене прашине. - СРПС Б.З1.065 Методе одређивања експлозивности угљене прашине; - ИЕЦ 60529 –Степени заштите које пружају кучишта (ИП код); - Ознаке и типови каблова према табели 12 и 13 и према одговарајућим СРПС стандардима за каблове: СРПС Н.Ц5 ......... 38. б) предвиђање Поступање са опремом и системима заштите који се употребљавају у потенцијално експлозивним атмосферама регулисано је постојећом законском регулативом, у коју за сада није имплементирана АТЕX Директива. Имплементација диретива планирана је да се заврши до 2012. године.

Медицинска средства

37. а) тренутно стањe

Законом о лековима и медицинским средствима извршено је усаглашавање националне регулативе у области медицинских средстава са Директивама новог приступа 93/42/ЕЕЗ, 98/79/ЕЗ и 90/385/ЕЕЗ. 37. б) предвиђање До маја 2011. године донеће се Прописи за спровођење овог закона који ближе прописују:

- правила за класификацију општих медицинских средстава, - начин уписа медицинског средства у Регистар медицинских средстава, - услови у погледу простора, опреме и кадра за производњу медицинских

средстава, - начин обележавања спољњег и унутрашњег паковања медицинског средства као

и садржај упутства за употребу медицинског средства, а који су хармонизовани са Директивама новог приступа 93/42, 98/79 и 90/385.

115

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту На основу Закона о лековима и медицинским средствима, медицинска средства могу бити у промету у Републици Србији ако су уписана у Регистар медицинских средстава у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије. Упис у Регистар медицинских средстава врши се на основу: 1) сертификата о усклађености који је издат од надлежног нотификационог тела, односно изјаве о усклађености; 2) дозволе за стављање у промет медицинског средства које није усаглашено са директивама ЕУ за област медицинских средстава. Производњу медицинских средстава може обављати само правно лице, односно физичко лице које има дозволу за производњу, издату од надлежног министарства. На основу Закона о лековима и медицинским средствима, прометом медицинских средстава на велико (увоз, извоз, набавка, складиштење и дистрибуција) могу се бавити само правна лица која имају дозволу издату од надлежног министарства и која испуњавају услове прописане овим законом и прописима донетим за његово спровођење. Такође, на основу овог закона, промет медицинских средстава на велико може се вршити само са медицинским средствима која су уписана у Регистар медицинских средстава, осим ако Агенција за лекове и медицинска средства Србије одобри увоз медицинских средстава која нису уписана у Регистар. Агенција за лекове и медицинска средства Србије, на захтев здравствених или ветеринарских установа, може одобрити увоз медицинских средстава која немају дозволу за стављање у промет, а намењени су лечењу одређеног пацијента или групе пацијената, с тим да испоруку, односно издавање врши правно лице које има дозволу за промет на велико и апотека. За увоз медицинских средстава која немају дозволу за стављање у промет, под условом да су намењени научним или медицинским истраживањима, подноси се захтев Агенцији за лекове и медицинска средства Србије. Носилац дозволе за промет медицинских средстава на велико има право да увози или извози медицинска средства у складу са законом. На основу Закона, правно лице које обавља само послове увоза или извоза медицинских средстава може обављати те послове, под условом да обавља послове увоза и царињења медицинских средстава у име и за рачун носиоца дозволе за промет медицинских средстава на велико до места пуштања робе у слободан промет, у складу са царинским прописима. Правно лице које обавља само послове увоза или извоза медицинских средстава није дужно да има дозволу за промет медицинских средстава на велико издату од стране надлежног министарства и не сматра се носиоцем дозволе за промет медицинских средстава на велико,у смислу овог закона. Произвођач медицинских средстава може да увози или извози медицинска средства из свог производног програма, полазне материјале за производњу, полупроизводе и супстанце, у складу са законом. Надзор над спровођењем Закона о лековима и медицинским средствима и прописа донетих за спровођење овог закона врши надлежно министарство (министарство надлежно за послове здравља, односно министарство надлежно за послове ветерине) преко инспектора.

116

38. б) даљи развој За спровођење Закона о лековима и медицинским средствима до маја 2011. године, биће донета сва подзаконска акта, у складу са Директивама новог приступа. Новим подзаконским актима је прописан поступак пуштања у промет медицинског средства које је усаглашено са ЕУ директивама, односно признавање сертификата о усклађености који је издат од надлежног нотификационог тела (СЕ знак) земаља ЕУ, а који ће се примењивати .

Гасни уредаји (GAD)

37. а) тренутно стање Област гасних уређаја у Републици Србији регулисана је тренутно следећим прописима:

1. Закон о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености 2. Закон о стандардизацији 3. Правилник о техничким нормативима за покретне гасне пећи за грејање без

прикључка на димњак („Службени лист СФРЈ“, број 43/80) 4. Наредба о обавезном атестирању гасних апарата („Службени лист СРЈ“, број

58/94) 5. Наредба о обавезном атестирању покретних гасних пећи за грејање без

прикључка на димњак („Службени лист СФРЈ“ број 1/82) Наведеним прописима дефинисани су услови и начини за израду и испитивање, односно атестирање појединих гасних апарата. Послове везане за оцењивање усаглашености гасних апарата тренутно обављају тела акредитована за сертификацију производа. 37. б) предвиђање Транспоновањем Директиве 90/396/ЕЕЗ која се односи на гасне уређаје у виду Правилника о гасним апаратима стећи ће се услови да тела за оцењивање усаглашености, у складу са Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, преузму послове везане за оцењивање усаглашености гасних апарата. Доношење овог правилника планирано је за четврти квартал 2011. год. Овај правилник биће праћен списком српских стандарда из области гасних апарата (којима ће се преузети европски хармонизовани стандарди) чијом применом ће се остварити претпоставка усаглашености са битним захтевима правилника.

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Важећим прописима из области гасних апарата прописани су услови и начин за израду и испитивање, односно атестирање појединих гасних апарата позивањем на српске стандарде.

117

Послове везане за оцењивање усаглашености гасних апарата тренутно обављају тела акредитована за сертификацију производа. Институт за стандардизацију Републике Србије је закључно са 2010. годином донео српске стандарде којима је преузето око 90% хармонизованих европских стандарда из области гасних апарата. 38. б) даљи развој Транспоновањем Директиве 90/396/ЕЕЗ која се односи на гасне уређаје у виду Правилника о гасним апаратима тела за оцењивање усаглашености преузеће послове везане за оцењивање усаглашености. Спроводиће се активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање ових производа на тржиште. Такође је неопходно преузимање целокупног броја хармонизованих стандарда. Опреме под притиском (PED)

37. а) тренутно стање Област опреме под притиском у Републици Србији регулисана је тренутно следећим прописима:

1. Закон о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености 2. Закон о стандардизацији 3. Правилник о техничким нормативима за стабилне посуде под притиском

(„Службени лист СФРЈ“, бр.16/83); 4. Правилник о техничким и другим захтевима за котловска постројења

(„Службени гласник РС“, бр. 50/2009); 5. Правилник о техничким и другим захтевима за стабилне посуде под притиском

(„Службени гласник РС“, бр. 50/2009); 6. Правилник о техничким нормативима за стабилне судове под притиском за

течне атмосферске гасове („Службени лист СФРЈ“ бр.9/86) и 7. Правилник о техничким нормативима за преглед и испитивање стабилних

судова под притиском за течни угљен-диоксид („Службени лист СФРЈ“ бр.76/90) Наведеним прописама дефинисани су технички услови за израду, монтажу, употребу и испитивање стабилних посуда под притиском и котловских постројења Послове везане за оцењивање усаглашености опреме под притиском, односно инспекцијски надзор над израдом ове опреме тренутно обавља Инспекција опреме под притиском у Министарству рударства енергетике. 37. б) предвиђање Транспоновањем Директиве 97/23/EЗ која се односи на опрему под притиском у виду Правилника о опреми под притиском стећи ће се услови да тела за оцењивање усаглашености, у складу са Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, преузму послове везане за оцењивање усаглашености опреме под притиском. Доношење овог правилника планирано је за други квартал 2011. год. Овај правилник биће праћен списком српских стандарда из области опреме под

118

притиском (којима ће се преузети европски хармонизовани стандарди) чијом применом ће се остварити претпоставка усаглашености са битним захтевима правилника.

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Важећим прописима из области опреме под притиском прописани су услови за израду, монтажу, употребу и испитивање стабилних посуда под притиском и котловских постројења позивањем на српске стандарде. Надзор над израдом и свим испитивањима опреме под притиском у експлоатацији тренутно обавља Инспекција опреме под притиском. Институт за стандардизацију Републике Србије је закључно са 2010. годином донео српске стандарде којима су преузети сви хармонизовани европски стандарди из области опреме под притиском. 38. б) даљи развој Транспоновањем Директиве 97/23/EЗ која се односи на опрему под притиском у виду Правилника о опреми под притиском тела за оцењивање усаглашености преузеће послове везане за оцењивање усаглашености. Спроводиће се активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање опреме под притиском на тржиште. Такође, до краја другог квартала 2011. године биће донет и Правилник о прегледима и испитивању опреме под притиском којим ће се прописати поступци и рокови прегледа и испитивања опреме под притиском у употреби, као и критеријуми које морају да испуне тела која ће спроводити прегледе и испитивања. Једноставни судови под притиском

37. а) тренутно стање Област једноставних посуда под притиском у Републици Србији регулисана је тренутно следећим прописима:

1. Закон о техничким захтевима за производе и оцењивање усаглашености 2. Закон о стандардизацији 3. Правилник о техничким нормативима за стабилне посуде под притиском

(„Службени лист СФРЈ“, бр.16/83); 4. Правилник о техничким и другим захтевима за стабилне посуде под притиском

(„Службени гласник РС“, бр. 50/2009) и 5. Правилник о техничким нормативима за стабилне судове под притиском за

течне атмосферске гасове („Службени лист СФРЈ“ бр.9/86). Наведеним прописама дефинисани су технички услови за израду, монтажу, употребу и испитивање једноставних посуда под притиском. Послове везане за оцењивање усаглашености једноставних посуда под притиском, односно инспекцијски надзор над израдом ове опреме тренутно обавља Инспекција опреме под притиском у Министарству рударства енергетике.

119

37. б) предвиђање Транспоновањем Директиве 2009/105/EЗ која се односи на једноставне посуде под притиском у виду Правилника о једноставним посудама под притиском стећи ће се услови да тела за оцењивање усаглашености, у складу са Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености, преузму послове везане за оцењивање усаглашености једноставних посуда под притиском. Доношење овог правилника планирано је за други квартал 2011. год. Овај правилник биће праћен списком српских стандарда из области једноставних посуда под притиском (којима ће се преузети европски хармонизовани стандарди) чијом применом ће се остварити претпоставка усаглашености са битним захтевима правилника.

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Важећим прописима из области једноставних посуда под притиском прописани су технички услови за израду, монтажу, употребу и испитивање једноставних посуда под притиском позивањем на српске стандарде. Надзор над израдом и свим испитивањима једноставних посуда под притиском у експлоатацији тренутно обавља Инспекција опреме под притиском. Институт за стандардизацију Републике Србије је закључно са 2010. годином донео српске стандарде којима су преузети сви хармонизовани европски стандарди из области једноставних посуда под притиском. 38. б) даљи развој Транспоновањем Директиве 2009/105/EЗ која се односи на једноставне посуде под притиском у виду Правилника о једноставним посудама под притиском тела за оцењивање усаглашености преузеће послове везане за оцењивање усаглашености. Спроводиће се активности на унапређењу инфраструктуре за оцењивање усаглашености, односно надзора над применом новог оквира за стављање опреме под притиском на тржиште. Такође, до краја другог квартала 2011. године биће донет и Правилник о прегледима и испитивању опреме под притиском којим ће се прописати поступци и рокови прегледа и испитивања опреме под притиском у употреби, као и критеријуми које морају да испуне тела која ће спроводити прегледе и испитивања. Жичаре

37. а) тренутно стање

Закон о железници („Службени гласник РС”, број 18/05), у члану 50, прописао је да се посебним законом регулишу услови за изградњу, реконструкцију и одржавање, као и услови за организовање превоза на жичарама. Према важећим прописима, који су из делокруга рада Министарства за инфраструктуру, ова област још није регулисана.

120

37. б) предвиђање Релевантан пропис ЕУ за ову област је Директива 2000/9/ЕЗ о инсталацијама жичара за превоз људи. Израда Закона о жичарама има статус средњерочног приоритета и у овом тренутку не може се прецизирати када ће отпочети рад на његовој изради. У наредном периоду је планирано да ово министарство, у сарадњи са Министарством животне средине и просторног планирања, припреми план активности на изради Закона о жичарама.

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту

Према важећим прописима, који су из делокруга рада Министарства за инфраструктуру, ова област још није регулисана. 38. б) даљи развој

Релевантан пропис ЕУ за ову област је Директива 2000/9/ЕЗ о инсталацијама жичара за превоз људи (Directive: „Cableway installations designed to carry persons”). Израда Закона о жичарама има статус средњерочног приоритета и у овом тренутку не може се прецизирати када ће отпочети рад на његовој изради. У наредном периоду је планирано да ово министарство, у сарадњи са Министарством животне средине и просторног планирања, припреми план активности на изради Закона о жичарама.

Грађевински производи 37. а) тренутно стање На основу члана 30. став 2. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености Влада је донела Уредбу о начину признавања иностраних исправа и знакова усаглашености којом се уређује се начин признавања важења у Републици Србији исправа о усаглашености које издају инострана тела за оцењивање усаглашености и знакова усаглашености издатих у иностранству. Испуњеност услова за признавање важења иностране исправе за грађевинске производе утврђује Комисија коју, образује министар надлежан за послове грађења. Комисија на основу поднетог захтева за признавање и приложених доказа, утврђује да ли:

1) захтеви из иностраног техничког прописа обезбеђују најмање исти степен заштите безбедности живота и здравља људи, заштите животиња и биљака, заштите животне средине, заштите потрошача и других корисника и заштите имовине, који су одређени захтевима одговарајућег српског техничког прописа;

2) захтеви из иностраног техничког прописа које инострано тело за оцењивање усаглашености мора да испуни да би спроводило поступак оцењивања усаглашености производа, обезбеђују најмање исти степен испуњености захтева који су утврђени одговарајућим српским техничким прописом за именовано, односно овлашћено тело за оцењивање усаглашености.

Комисија на основу поднетог захтева за признавање, приложених доказа и утврђених чињеница, утврђује да ли инострана исправа, односно знак усаглашености, испуњава услове из члана 8. ове уредбе.

121

Надлежни министар, на предлог Комисије, доноси решење о признавању важења иностране исправе, односно знака усаглашености, ако је утврђено да инострана исправа, односно знак усаглашености испуњава прописане услове.

37. б) предвиђање Правилник о грађевинским производима би преузео CPD (89/106/EEZ) и увео претпоставку погодности грађевинских производа за предвиђену употребу. Планирано време израде Правилника о грађевинским производима је 2011. година, а усвајање правилника је планирано за децембар 2011. 38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Наслеђена техничка регулатива на подручју грађевинских производа има свој главни правни основ у Закону о стандардизацији и Закону о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености. Постојећи Закон о планирању и изградњи („Сл. Гласник РС” бр. 72/09), који је у надлежности Министарства животне средине и просторног планирања, има правни основ за израду техничких прописа којима се утврђује битни захтеви за грађевинске и друге производе који се користе приликом грађења објеката или извођења радова (члан 201. тачка 3.). До усвајања техничких прописа одређивање нивоа и опсега захтева сасвим је у рукама одговорних (лиценцираних) пројектаната и одговорних извођача радова.

Постојећи технички прописи или обавезни стандарди:

- ПОА 34/85 Наредба о обавезном атестирању цемента („Сл.лист СФРЈ”, бр. 34/85 и 67/86)

- ПОА 61/83/1 Наредба о обавезном атестирању плоча иверица за општу употребу у грађевинарству („Сл. лист СФРЈ”, 61/83/1).

- ПОА 34/85/1 Наредба о обавезном атестирању префабрикованих елемената од ћелијастог бетона („Сл.лист СФРЈ”, бр. 34/85)

- ПОА 4/85 Наредба о обавезном атестирању челичних средстава за затварање отвора за кретање у склоништима и двонаменским објектима („Сл.лист СФРЈ”, бр.4/85)

- ПОА 13/85 Наредба о обавезном атестирању армирано-бетонских средстава за затварање отвора за кретање у склоништима и двонаменским објектима („Сл.лист СФРЈ”, бр.13/85).

- ПОА 34/85/3 Наредба о обавезном атестирању бетонских цеви за канализацију дужине изнад једног метра („Сл.лист СФРЈ”, бр.34/85)

- ПОА 34/85/3 Наредба о обавезном атестирању бетонских цеви за канализацију дужине изнад једног метра („Сл.лист СФРЈ”, бр.34/85)

- ПОА 34/85/2 Наредба о обавезном атестирању додатака бетону („Сл.лист СФРЈ”, бр.34/85)

- ПОА 35/86 Наредба о обавезном атестирању профилисаних гумених заптивних трака за врата, капке и покретне преграде склоништа и двонаменских објеката са херметичним затварањем крила („Сл.лист СФРЈ”,бр.35/86).

122

- ПОА 41/87 Наредба о обавезном атестирању фракционисаног каменог агрегата за бетон и асфалт („Сл.лист СФРЈ”, бр.41/87)

- ПОА 46/87 Наредба о обавезном атестирању хидроизолационих материјала импрегнисаних битуменом и битуменских трака („Сл.лист СФРЈ”, бр.46/87)

- ПОА 24/90/2 Наредба о обавезном атестирању елемената типских грађевинских конструкција на отпорност према пожару и о условима које морају испуњавати ОУР-и овлашћени за атестирање тих производа („Сл.лист СФРЈ”, бр.24/90)

- ПОА 24/90/1 Наредба о обавезном атестирању фасадних опека и блокова од глине и о условима које морају испуњавати ОУР-и овлашћени за атестирање тих производа („Сл.лист СФРЈ”, бр.24/90)

- ПОА 24/90 Наредба о обавезном атестирању црепова од глине и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа („Сл.лист СФРЈ”, бр.24/90)

- ПОА 24/90/3 Наредба о обавезном атестирању противударних вентила за склоништа и двонаменске објекте и о условима које морају испуњавати организације удруженог рада овлашћене за атестирање тих производа („Сл. лист СФРЈ”, бр.24/90)

- ПОА – 61/87 – Наредба о обавезном атестирању система за проветравање склоништа и двонаменских објеката („Сл.лист”, бр.61/87)

- ПОА – 61/85 – Наредба о обавезном атестирању вијака, навртки и подлошки за спојеве носећих челичних конструкција (“Сл. лист СЦГ”, бр. 61/85);

- ПОА – 62/04 – Правилник о техничким и другим захтевима за керамичку санитарну опрему (“Сл. лист СЦГ”, бр. 62/04); Министарство животне средине и просторног планирања је институција надлежна за предметну област. Приоритет је јачање кадровских и административних способности, као и промена у институционалним оквирима, везано за питања грађевинских производа. Структура и главна решења Правилника о грађевинским производима плaнирана је за септембар 2011, а усвајање правилника у децембру 2011. Правилник о грађевинским производима би најпре преузео CPD-у и увео претпоставку погодности грађевинских производа за предвиђену употребу, ако су они усклађени са хармонизованим стандардима, европским техничким одобрењима или признатим националним техничким спецификацијама. Министар доноси пропис, сходно Закону о министарствима, којим би прогласио листу стандарда и ставио ван снаге прописе који су у супротности са новим прописом и прописао прелазни период (и по појединачним елементима).

Како се није тачно знало које министарство ће бити надлежно да поменути закон, а сада је то јасно да је то Министарство животне средине и просторног планирања, које није у буџету определило средства, треба хитно пронаћи финансијски оквир за наставак рада на изради Правилника о грађевинским производима који ће дефинисати:

1. Листу прописа који остају на снази.

2. Листу прописа који престају да важе. 3. Ступање на снагу правилника.

123

4. Важење појединих одредби.

38. б) даљи развој Даљи развој у овој области везан је за усвајање Правилника о грађевинским производима, који би преузео CPD (89/106/EEZ) и увео претпоставку погодности грађевинских производа за предвиђену употребу. Планирано време израде Правилника о грађевинским производима је 2011. година, а усвајање правилника је планирано за децембар 2011.

Бродови за рекреацију 37. а) тренутно стање Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС“, број 73/10) уређено је питање техничког надзора, односно утврђивање способности пловила за пловидбу. Наведеним законом је прописано да се конструкциона и техничка способност бродова за унутрашњу пловидбу и сигурност њихових уређаја, опреме и материјала који служе за одржавање безбедности пловидбе тих бродова, заштите живота, безбедност и здравље на раду чланова посаде и других лица на броду и спречавање загађивања унутрашњих вода са бродова прописује Техничким правилима. Такође, уређено je и питање техничког надзора, односно утврђивање способности за пловидбу чамаца. По овлашћењу из наведеног закона, министар за инфраструктуру прописује Техничка правила за бродове унутрашње пловидбе и Техничка правила за чамце унутрашње пловидбе. Технички надзор за пловила унутрашње пловидбе врши Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу (орган управе у саставу Министарства за инфраструктуру). Управа ће у року од три месеца од ступања на снагу наведеног закона (ступио на снагу 20.11.2010. године) преузети послове Савезне јавне установе Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе „Југорегистар“. Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама остављене су на снази одредбе Закона о поморској и унутрашњој пловидби („Службени лист СРЈ“, бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/00 и „Службени гласник РС“, бр. 85/05 – др. закон и 101/05 – др. закон) у делу које се односе на поморску пловидбу, односно одредбе које се односе на поморске бродове и поморске чамце. Чланом 66. Закона о поморској и унутрашњој пловидби прописано је да овлашћено правно лице доноси техничка правила којима се обезбеђује конструкциона и техничка способност пловних објеката за пловидбу и други стандарди за изградњу истих. Прописи о техничким правилима објављују се у „Службеном листу СРЈ“, а техничка правила у посебном издању овлашћеног правног лица. Овлашћено правно лице у Републици Србији је Савезна јавна установа Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе „Југорегистар“, чије послове ће преузети Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу, образована Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама. Питања одобрења типа и признавања произвођача и испитних институција уређена су Одлуком о техничким правилима Југорегистра-типском одобрењу производа („Службени лист СФРЈ“, број 60/88), којим је дата сагласност на Правила о типском одобрењу производа и Одлуком о техничким правилима Југорегистра - о признавању произвођача и испитних институција („Службени лист СФРЈ“, број 60/88), којим је дата сагласност на Правила о признавању произвођача и испитних институција. Југорегистар као овлашћено правно лице издаје потврду о признавању произвођача и

124

потврду о типском одобрењу након чега уноси произвођаче у попис признатих испитних произвођача, односно у попис типских одобрених производа и признатих произвођача пловила за рекреацију.

37. б) предвиђање

Планирано је да се 2012. године у домаће законодавство имплементирају Директива 94/25/ЕЗ Европског парламента и Већа о усклађивању закона и других прописа земаља чланица која се односи на пловила за рекреацију и Директива 2003/44/ЕЗ Европског парламента и већа којом се мења и допуњује Директива 94/25/ЕЗ о усклађивању закона и других прописа држава чланица везано за пловила за рекреацију.

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту и даљи развој

Законом о поморској и унутрашњој пловидби, који је остао на снази у делу који се односи на поморску пловидбу, прописано је да овлашћено правно лице доноси техничка правила којима се обезбеђује конструкциона и техничка способност пловних објеката за пловидбу и други стандарди за изградњу истих (поморски бродови и поморски чамци). Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама прописано је да техничка правила за бродове унутрашње пловидбе и чамце доноси министар за инфраструктуру. Техничким правилима за градњу бродова унутрашње пловидбе уређени су технички захтеви за градњу бродова унутрашње пловидбе (надзор над градњом, труп, опрема, стабилитет и надвође, противпожарна заштита, машински уређаји, системи и цевоводи, машине, електрични уређаји, сигнална средства, навигациона опрема, заштита при раду, спречавање загађивања вода са бродова, радиоуређаји, баждарење и правила за градњу чамаца). Техничким правилима за градњу поморских бродова уређени су технички захтеви за поморске бродове (надзор над градњом, труп, опрема трупа, надвође, баждарење, стабилитет, материјал и заваривање, машине, цевоводи, противпожарна заштита, преграђивање, средства за сигнализацију, радио уређај, средства за спасавање, спречавање загађивања са бродова, заштита на раду, уређаји за руковање теретом, аутоматизација и др.). Надзор над издатим типским одобрењима производа код произвођача у складу са наведеним правилима врши Управа за утврђивање способности бродова за пловидбу, која ће преузети послове Савезне јавне установе Југословенски регистар бродова унутрашње пловидбе „Југорегистар“ у складу са чланом 281. Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама. Одлуком о техничким правилима Југорегистра-типском одобрењу производа и Одлуком о техничким правилима Југорегистра - о признавању произвођача и испитних институција, уређено је питање техничких правила за признавање произвођача и институције за испитивање, као и питање типског одобрење производа. Означеним техничким правилима прописано је да потврда о признавању произвођача важи четири године, а Југорегистар који издаје потврду може у наведеном року да изврши периодичан преглед код произвођача и ако сматра да је нарушен квалитет или добије информације о промени начина производње или у случају измене појединих захтева правила, спецификације, стандарда или конвенције и у случају

125

негативних резултата прегледа брисаће произвођача из Пописа признатих произвођача. Надзор готових пловила на тржишту није регулисан прописима којима је уређена пловидба. 38. б) даљи развој Планирано је да се 2012. године у домаће законодавство имплементирају Директива 94/25/ЕЗ Европског парламента и Већа о усклађивању закона и других прописа земаља чланица која се односи на пловила за рекреацију и Директива 2003/44/ЕЗ Европског парламента и већа којом се мења и допуњује Директива 94/25/ЕЗ о усклађивању закона и других прописа држава чланица везано за пловила за рекреацију.

Еколошки захтеви за производе који користе енергију (еко-дизајн) (EUP) 37. а) тренутно стање Директива 32/2005/ЕЗ која регулише ову област још увек није пренета у наш правни поредак; њено транспоновање се очекује кроз доношење Закона о рационалној употреби енергије, који ће бити донет у првој половини 2011. године.

37. б) предвиђање

Рационална употреба енергије треба да омогући и подстакне одговорно, ефикасно и дугорочно одрживо коришћење енергије, да допринесе повећању сигурности снабдевања енергијом, као и повећању запослености и конкурентности и побољшању стања животне средине, преко успостављања широког тржишта услуга енергетске ефикасности, промене понашања и навика у односу на употребу енергије.

Интеграција услова заштите животне средине у дизајн производа који користи енергију са циљем побољшања утицаја производа на животну средину током целокупног његовог животног циклуса је од великог значаја. Овде је од посебног интереса аспект пројектовања који се односи на потрошњу енергије у фази производње, експлатације и краја животног века производа.

Ови аспекти интегрисани су у директиви 32/2005/ЕЗ, која ће у се у нашем, законодавству транспоновати кроз доношење Закона о рационалној употреби енергије, чије усвајање се очекује у првој половини 2011. године. На овом закону раде експерти Министарства рударства и енергетике, Министарства животне средине и просторног планирања и Агенције за енергетску ефикасност. Нацрт Закона о рационалној употреби енергије предвиђа да ближе услове еко-дизајна прописује Влада РС.

Увођење концепта еко-дизајна кроз имплементацију ове законске регулативе требало би значајно да допринесе унапређењу рационалног газдовања енергијом и смањену њеног штетног утицаја по околину.

38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту

Област мерних јединица и еталонирања у РС уређено је Законом о метрологији док су питања стандарда, тестирања, сертификације и акредитације уређена Законом о

126

стандардизацији и Законом о акредитацији у складу са европском праксом и међународним стандардима. Нацртом Закона о рационалној употреби енергије, предвиђено је да надзор везан за еколошке захтеве за производе који користе енергију и налазе се на тржишту, врши тржишна инспекција.

У даљем раду очекујемо да Министaрство животне средине и просторног планирања, Министарство рударства и енергетике и Агенција за енергетску ефикасност изврше припрему за доношење подзаконског акта којим би се ближе дефинисале одредбе директиве 32/2005/ЕЗ и на време информишу заинтересоване стране са новинама које ће донети тај подзаконски акт.

38. б) даљи развој Сви планови ће се детаљно знати након консултације и састанка Радне групе Закона о рационалној употреби енергије.

Радио и телекомуникациона терминална опрема (Р&ТТЕ).

37. а) тренутно стање Доношењем Закона о електронским комуникацијама („Службени гласник РС“, број 44/10) престао је да важи Закон о телекомуникацијама („Службени гласник РС“, бр. 44/03, 36/06 и 50/09) и измењен је систем издавања сагласности за увоз робе који је раније, на основу члана 86. Закона о телекомуникацијама, био установљен. Систем контроле усаглашености са прописаним стандардима и нормативима и издавање техничких дозвола, односно сертификата који је био установљен чланом 86. Закона о телекомуникацијама и који се примењивао до ступања на снагу Закона о електронским комуникацијама дефинише да се телекомуникациони системи и средства могу ставити у промет само ако поседују одговарајућу техничку дозволу, односно сертификат. Тај систем је Републичка агенција за електронске комуникације (у даљем тексту: РАТЕЛ) спроводила у складу са чланом 65. став 3. Закона о телекомуникацијама и Одлуком о одређивању робе за чији је увоз, извоз односно транзит прописано прибављање одређених исправа („Службени гласник РС“, број 07/10). Одредбом члана 65. став 3. Закона о телекомуникацијама утврђено је да правно лице које се бави увозом радио станица ради њихове даље продаје, а регистровано је за обављање ове делатности, дужно је да за увоз радио станице претходно прибави сагласност РАТЕЛ-а. Такође, тачком 8. Одлуке прописано је да сагласност за увоз робе која је наведена у Прилогу 6 Одлуке, издаје РАТЕЛ. РАТЕЛ издаје и техничке дозволе-сертификате за стављање у промет телекомуникационих система и средстава, у складу са чланом 86. став 10. Закона о телекомуникацијама, којим је прописано да се исти могу ставити у промет само ако поседују одговарајућу техничку дозволу-сертификат. Техничка дозвола (сертификат) о усклађености са прописаним стандардима и нормативима ради стављања у промет телекомуникационих система и средстава издаје се у складу са Законом о телекомуникацијама, Правилником о контроли усклађености телекомуникационих мрежа, система и средстава са прописаним стандардима и нормативима („Службени гласник РС“, број 29/06) и Правилником о издавању техничких дозвола – сертификата („Службени гласник РС“, број 34/06).

127

У горе наведеним Правилницима РАТЕЛ-а, остварена је усаглашеност са чл. 3. и 5. Директиве 1999/5/ЕЕЗ Савета министара и Европског парламента о радио опреми и телекомуникационој терминалној опреми и заједничком признавању њихове усклађености, тј. у делу контроле усклађености телекомуникационих мрежа, система и средстава који се односи на:

• сигурност и здравље људи; • електромагнетну компатибилност; • пројектовање и производњу радио опреме која ефикасно употребљава радио-

фреквенцијски спектар намењен земаљским и сателитским радио комуникацијама, како би се избегле штетне сметње;

• другим захтевима, као што су захтеви који се односе на могућност умреженог рада са другим уређајима и прикључење на одређене врсте интерфејса, на заштиту телекомуникационих мрежа од могућих злоупотреба, ометања рада и неприхватљивог смањења квалитета услуга, на осигуравање спречавања злоупотреба и превара, итд;

• примену хармонизованих европских норми (стандарда).

Горе наведени систем издавања техничких дозвола-сертификата је ступањем на снагу Закона о електронским комуникацијама измењен тако што на основу члана 44. Закона о електронским комуникацијама Министарство за телекомуникације и информационо друштво, на предлог РАТЕЛ-а, доноси технички прописе којим прописује захтеве за поједине врсте електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме. Ако је поменутим прописом утврђено да оцењивање усаглашености спроводи тело за оцењивање усаглашености, Министарство именује то тело у складу са законом којим се уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености. РАТЕЛ може бити именована као тело за оцењивање усаглашености, у складу са законом. Установљавање техничких прописа из члана 44. Закона о електронским комуникацијама ће се вршити у складу са Законом о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености. 37. б) предвиђање На основу члана 142. Закона о електронским комуникацијама, Министарство за телекомуникације и информационо друштво доноси опште акте на основу овлашћења из закона у року од годину дана од дана његовог ступања на снагу. Стога, технички пропис из члана 44. Закона о електронским комуникацијама је предвиђен да буде усвојен до краја јуна 2011. године, којим ће бити транспонован део Р&ТТЕ Директивe који се односи на изградњу, постављање и коришћење електронске комуникационе и терминалне опреме. 38. а) кратак опис који се односи на еталонирање, метрологију, стандарде, тестирање, сертификацију, оцењивање усаглашености, акредитацију и надзор на тржишту Закон о електронским комуникацијама установљава систем контроле усаглашености производа који се заснива на Закону о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености тако што предвиђа да Министарство за телекомуникације и информационо друштво доноси технички пропис којим прописује захтеве за поједине врсте електронских комуникационих мрежа, припадајућих средстава, електронске комуникационе опреме и терминалне опреме.

128

На основу члана 34. став 1. Закона о техничким захтевима за производе и оцењивању усаглашености инспекцијски надзор над спровођењем одредаба овог закона и прописа донетих на основу њега, као и техничких прописа врши надлежно министарство. С тим у вези, инспекцијски надзор над применом прописа у области електронских комуникација врши Министарство за телекомуникације и информационо друштво (члан 132. Закона о електронским комуникацијама). Републичка агенција за електронске комуникације је овлашћена да врши послове контроле и мерења рада електронских комуникационих мрежа и услуга преко контролно-мерних центара (члан 131. Закона о електронским комуникацијама). 38. б) даљи развој Закон о електронским комуникацијама дефинише и установљава оквир контроле усаглашености са прописаним стандардима и нормативима и издавање техничких дозвола, а одговарајући подзаконски акт ће детаљније дефинисати механизам и систем контроле оцењивања усаглашености, као и имплементацију одговарајућих директива ЕУ. ПРОЦЕДУРАЛНЕ МЕРЕ

А. Мере које имају учинак једнак квантитативним ограничењима

39. Да ли постоје мере у оквиру закона, других прописа или других управних аката које су усвојене на државном или локалном нивоу, а односе се на производњу, дистрибуцију и трговину прехрамбених или индустријских производа:

а) Које мере се односе на цену таквих производа (нпр. одређивање цена изнад или испод којих је увоз или стављање у промет производа забрањен или ограничен, утврђивање маржи добити или других компоненти цене итд)? Законом о трговини, у члану 46. прописане су привремене мере заштите тржишта. Ради спречавања поремећаја на тржишту или отклањања штетних последица поремећаја на тржишту у погледу снабдевања робом и услугама од виталног значаја за живот и здравље људи и за рад привредних субјеката, установа и других организација од општег интереса, Влада може да одреди привремене мере које се односе на одређену врсту робе и услуга, одређену категорију трговаца или потрошача, на потребу спровођења обавеза преузетих међународним уговором, на цене, као и на друге услове за обављање трговине, осим мера које се односе на увоз и извоз робе. Влада ће одредити привремене мере из става 1. овог члана, као и временски период примене тих мера, срезмерно циљу и очекиваним резултатима, који не може бити дужи од шест месеци од дана одређивања привремене мере, односно најдуже до испуњења обавезе када је у питању спровођење обавеза преузетих међународним уговором.

Даном почетка примене овог закона престала су да важе следећа три закона: 1) Закон о трговини („Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 50/93, 41/94, 29/96 и

37/02 – др. закон и „Службени гласник РС”, бр. 101/05 – др. закон и 85/05 – др. закон); 2) Закон о условима за обављање промета робе, вршење услуга у промету робе

и инспекцијском надзору („Службени гласник РС”, бр. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01 – др. закон, 80/02 – др. закон и 101/05 – др. закон);

129

3) Закон о ценама („Службени гласник РС”, број 79/05).

Законом о трговини („Службени лист СРЈ”, бр. 32/93, 50/93, 41/94, 29/96 и 37/02 – др. закон и „Службени гласник РС”, бр. 101/05 – др. закон и 85/05 – др. закон), у члановима 28, 29. и 30. било је прописано да ако на јединственом тржишту настану већи поремећаји у производњи и промету одређене робе и ако се поремећаји не могу отклонити мерама текуће економске политике, Савезна влада може прописати привремене мере за спречавање и отклањање тих поремећаја, врсте мера као и рокове њиховог важења. Законом о условима за обављање промета робе, вршење услуга у промету робе и инспекцијском надзору („Службени гласник РС”, бр. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01 – др. закон, 80/02 – др. закон и 101/05 – др. закон) у члану 8а, било је прописано да ако на тржишту настану поремећаји у производњи и промету одређене робе, и ако се поремећаји не могу отклонити мерама текуће економске политике, Влада Републике Србије може прописати привремене мере за спречавање и отклањање поремећаја док они трају. Законом о ценама („Службени гласник РС”, број 79/05) у члану 9. је било прописано да ради обезбеђивања услова за уредно снабдевање тржишта појединим пољопривредно-прехрамбеним производима, Влада може да утврди цене тих производа на основу трошкова за њихову производњу и цена на домаћем и светском тржишту, а члановима 10, 11.и 12. било је прописано да ако на тржишту настану поремећаји у производњи, пружању услуга и промету одређених производа, односно услуга, који битно утичу на цене производа и услуга и ако се поремећаји не могу отклонити мерама текуће економске политике, Влада може да донесе привремене мере, као и рокове важења тих мера. У циљу очувања стандарда нижих социјалних категорија грађана као и равномерног снабдевања становништва основним врстама хлеба, Влада је у октобру месецу 2010. године донела Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна ''Т-500'' („Службени гласник РС“, број 75/10) на основу члана 8а Закона о условима за обављање промета робе, вршења услуга у промету робе и инспекцијском надзору („Службени гласник РС“, број 39/96, 20/97,46/98, 34/01-др. закон, 80/02 -др. закон и 101/05-др. закон) који је тада био на снази. Овом Уредбом се уређује производња и промет једне врсте хлеба од брашна ''Т-500'' и одређује максимална висина маржи, ремитенда, као и рокови плаћања привредним субјектима који се баве производњом хлеба од брашна ''Т-500''. Ова мера Владе је привремена. Уредба је донета као реакција на тренутно стање на тржишту и њен рок је ограничен до 31. марта 2010. године након чега престаје да важи. Цене лекова који су добили дозволу и који се употребљавају у хуманој медицини а чији је режим издавања на рецепт, административно се контролишу у циљу обезбеђења доступности лекова свим грађанима у потребним количинама и асортиману и рационалне употребе ограничених финансијских средстава намењених за лекове, који се прописују и издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања. Правни основ за контролу цена лекова садржан је у Закону о лековима и медицинским средствима према коме Влада Републике Србије утврђујe критеријуме за формирање цена лекова који су добили дозволу за лек и који се употребљавају у хуманој медицини а чији је режим издавања на рецепт, као и највише цене тих лекова, на основу

130

заједничког предлога министра надлежног за послове здравља и министра надлежног за послове трговине. Цене лекова утврђују се у складу са Уредбом о критеријумима за формирање цена лекова за употребу у хуманој медицини чији је режим издавања на рецепт. Начин утврђивања цена лекова је непристрасан, јер се цене утврђују на основу објективних критеријума и на транспарентан начин, а домаћи и увозни лекови се третирају на исти начин. За формирање цена лекова примењена је методологија интернационалних референтних цена. Критеријуми за формирање цена лекова у основи се базирају на компарацији цена, коришћењем цена идентичних лекова у прописаним референтним земљама (Република Словенија, Република Хрватска и Република Италија, односно земље Европске уније у којој се лек производи и у којој је лек добио дозволу за стављање у промет). Законом о комуналним делатностима („Сл. гласник РС”, бр.16/97 и 42/98), прописано је да ЈКП, односно друго предузеће или предузетник који обавља комуналну делатност, уз сагласност надлежног органа локалне самоуправе, одлучује о ценама комуналних производа и услуга коју плаћају непосредни корисници. При том, локална власт је у обавези да поступа и према Уредби о поступку привремене обуставе преноса трансферних срестава из буџета Републике Србије јединици локалне самоуправе, односно преноса припадајућег дела пореза на зараде и пореза на добит предузећа аутономној покрајини („Сл. гласник РС”, бр.6/06 и 108/08), која је донета на основу члана 22б став 4 Закона о ЈП и обављању делатности од општег интереса (Сл. гласник РС», бр.25/00, 25/02, 107/05, 108/05 и 123/07). Овом Уредбом ограничава се дозвољени раст цена свих ЈП, укључујући ЈКП, чији је оснивач локална самоуправа, до нивоа пројектованог раста цена који Влада утврђује Меморандумом о буџету и економској и фискалној политици за сваку годину и ближе уређује сам поступак привремене обуставе преноса трансферних средстава из буџета РС јединици локалне самоуправе. То практично значи да је надлежност Министарства трговине и услуга да према моделу из Уредбе, врши контролу усклађености кретања цена свих предузећа чији је оснивач локална самоуправа, па тако и оних предузећа која пружају комуналне услуге, са пројектованим растом цена за сваку годину. Такође, обавеза је Министарства трговине и услуга да обавештава министарство надлежно за привремену обуставу преноса трансферних средстава о резултатима контроле цена (свих предузећа чији је оснивач локална самоуправа) и констатованим прекорачењима дозвољеног оквира за повећање (њихових) цена, у месечној динамици. На основу Закона о посебној дажбини при увозу пољопривредних и прехрамбених производа („Службени лист СРЈ“, број 90/94), доношењем одговарајуће одлуке, Влада одређује пољопривредне и прехрамбене производе за које се плаћа посебна дажбина (прелевман) при увозу и утврђује износ те дажбине, у циљу стабилизације домаће поизводње као и њене заштите од прекомерног увоза, пре свега из земаља у којима је високо субвенционисана производња ових производа. Прелевмане плаћају привредна друштва, предузетници и физичка лица при увозу пољопривредних и прехрамбених производа и наплаћује се приликом царињења робе, по прописима који важе за наплаћивање царине.

b) Које мере захтевају издавање аутоматских или неаутоматских увозних лиценци или дозвола за увезену робу (нпр. дозвола за увоз аутомобила)? Дозволе се захтевају при увозу производа наведених у Одлуци о одређивању робе за чији је увоз, извоз, односно транзит прописано прибављање одређених исправа

131

(„Службени гласник РС“, бр. 7/2010) (Прилог 1.18.). Ова Одлука је донета на основу Закона о спољотрговинском пословању („Службени гласник РС“, бр. 36/09) и обухвата све дозволе за увоз, без обзира на основу ког прописа су уведене и који орган је надлежан за њихово издавање. Одлука садржи спискове роба које подлежу издавању дозвола односно упућује на прописе у којима су ти спискови садржани, уз навођење надлежног органа. Све увозне дозволе у Србији су неаутоматске.

c) Које мере забрањују одређене производе (прехрамбене, укључујући витамине и друге додатке исхрани, као и хемијске супстанце)? На основу Закона о генетички модификованим организмима („Службени гласник РС“ број 41/09) члан 2. „Ниједан модификовани живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на тереиторији Републике Србије.“ Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије припремило је нови нацрт Закона о изменама и допунама закона о генетички модофикованим организмима. На основу Закона о средствима за заштиту биља и Закона о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта средства за заштиту и ихрану биља и оплемењивачи земљишта се не могу ставити у промет на територији Републике Србије уколико нису регистрована у складу са поменутим законима. Средства за заштиту и исхрану биља која нису регистрована у Републици Србији могу се производити и складиштити у Републици Србији, односно њихов увоз и транзит преко територијие Републике Србије може се вршити само ако су намењени за стављање у промет у земљи у коју се извозе. Испитивање нерегистрованих средства за заштиту биља, за потребе поступка регистрације, односно њихов увоз се врши на основу решења Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Такође, у случају непредвидивих опасности које могу проузроковати штетни организми, а које није могуће сузбити или ограничити на одговарајући начин регистрованим средствимаза заштиту биља и другим мерама или услед несташице регистрованих средстава за заштиту биља на територији Републике Србије, решењем се одобрава увоз, односно њихова ограничена и контролисана примена. Административне мере којима се забрањује односно ограничава производња, стављање у промет и коришћење одређених опасних супстанци прописане су у Правилнику о ограничењима и забранама производње, стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину (Службени гласник РС“, број 89/10).

d) Које мере ограничавају или забрањују продају на даљину (поштанско наручивање, интернет продаја) одређених производа (фармацеутских производа, алкохолних пића и других)? Представници Министарства иностраних послова - Стална мисија Републике Србије при Уједињеним нацијама и другим међународним организацијама у Женеви у сарадњи са међуресорним стручним тимом састављеним од представника Министарства финансија-Управе царина и Управе за дуван, Министарства трговине и услуга- Сектор тржишне инспекције, Министарства правде и Министарства унутрашњих послова и уз

132

подршку Министарства здравља-Канцеларије СЗО и Савета за контролу дувана, активно су укључени у процес преговарања и усаглашавања текста Предлога Протокола о елеминисању недозвољене трговине дуванским производима. Члан 10. тог протокола садржи неколико алтернативних предлога који се односе на продају дуванских производа преко интернета, телекомуникационих средстава и других напредних технологија. У процесу усаглашавања ових питања Србија има сарадњу са државама чланицама Европске уније и другим европским државама.

Законом о лековима и медицинским средствима забрањен је промет лекова и медицинских средстава путем интернета и путем поште осим слања узорака лека у складу са овим законом.

е) Које мере условљавају приступ домаћем тржишту постојањем заступника или представника на територији ваше земље (нпр. законодавство које предвиђа да је продаја одређених врста роба у вашој земљи условљена добијањем дозволе коју може да прибави само лице настањено у вашој земљи)? Не постоје мере које условљавају приступ домаћем тржишту постојањем заступника или представника на територији Србије. f) Које мере обавезују увознике да располажу складишним капацитетима на територији ваше земље (нпр. законодавство које се примењује само на увезену робу, које захтева да се та увезена роба складишти одређено време пре стављања у промет)? Законом о промету експлозивних материја је утврђена обавеза правног субјекта који се бави пословима промета експлозивних материја да поседује одговарајући складишни простор за складиштење ових материја без обзира да ли се ради о увознику или не. Новим Законом о експлозивним материјама не предвиђа се измена оваквог стања. Приликом обављања послова промета експлозивних материја, правни субјекти морају испуњавати услове прописане Законом о промету експлозивних материја - прописано је да правни субјект мора имати складишни простор - сопствени или у закупу, који мора испуњавати услове Закона о експлозивним материјама, запаљивим течностима и гасовима и Правилника о заштити на раду при производњи експлозива и барута и манипулисању експлозивима и барутима. У поступку доношења нових законских аката, ово питање биће такође уређено на нов начин.“ У складу са Законом о лековима и медицинским средствима прометом лекова на велико (увоз, извоз, набавка, складиштење и дистрибуција), могу да се баве само правна лица која имају дозволу издату од Министарства здравља и која испуњавају услове прописане овим законом и прописима донетим за његово спровођење. Међутим, правно лице које обавља само послове увоза или извоза лекова може обављати те послове под условом да обавља послове увоза и царињења лекова у име и за рачун носиоца дозволе за промет лекова на велико до места пуштања робе у слободан промет, у складу са царинским прописима. Правно лице које обавља само послове увоза или извоза лекова није дужно да има дозволу за промет лекова на велико, као ни складишне капацитете, јер се не сматра носиоцем дозволе за промет лекова на велико.

133

g) Које мере прописују услове за стављање у промет увозних производа (који се нарочито односе на облик, величину, тежину, састав, изглед, препознавање и паковање, означавање), а који се разликују од услова који важе за домаће производе или код којих се захтева или подстиче употреба одређеног типа амбалаже (облика, величине, састава) при стављању у промет одређеног производа, без обзира да ли је домаћи или увозни (нпр. захтев да се одређена роба продаје само у амбалажи одређеног облика)? У Листи супстанци за које важе забране и ограничења датој у Нацрту правилника о ограничењима и забранама производње стављања у промет и коришћења хемикалија које представљају неприхватљив ризик по здравље људи и животну средину, дати су специфични захтеви који се односе на обележавање и паковање само за супстанце, смеше или производе намењене за индустријско или професионално коришћење. h) Које мере обавезују привредне субјекте да означе свој производ ознаком: „Произведено у...“ (обавезно означавање порекла)? У складу са Законом о трговини у делу који регулише услове за обављање трговине на мало, у члану 40. у којем се уређује декларисање робе у трговини на мало, прописана је обавеза навођења земље порекла на декларацији. У истом члану прописано је да се као земља порекла може навести Европска унија (ЕУ), у складу са правилима о пореклу робе. Правилник о декларисању и означавању упакованих намирница („Службени лист СЦГ, бр. 04/04, 12/04 и 48/04), прописује да декларација на намирници, поред осталог, садржи земљу порекла („произведено у …“) и земљу из које је намирница увезена („увезено из…“). i) Којим мерама се подстиче или одобрава куповина (од стране појединаца или државних органа) једино домаћих производа или се у рекламним кампањама даје предност куповини тих производа (нпр. промотивне акције уз учешће државних органа које се односе само на робу коју су произвели произвођачи у вашој земљи или од домаћих сировина)? Министарство трговине и услуга, Привредна комора Србије и дневни економски лист „Привредни преглед“, у оквиру акције „Најбоље из Србије“, организују избор најбољих робних и корпоративних брендова који послују на тржишту Републике Србије на годишњем нивоу. Акција је усмерена на јачање имиџа домаћих брендова и перцепције производа и услуга произведених у Србији. Право учешћа имају сви субјекти који послују на тржишту Србије за пословање остварено у Србији, а акција се базира на начелу добровољности. Избор брендова је транспарентан будући да је разрађена методологија и критеријуми који су унапред познати и који су доступни свим заинтересованим лицима и широј јавности. Најбоље оцењени брендови по категоријама добијају награде у виду статуа и плакета, најбољи брендови у категорији робе свакодневне куповине су посебно промовисани у продајним објектима водећих трговинских ланаца у трајању од месец дана, а сви награђени брендови промовишу се током године.

Министарство трговине и услуга у оквиру свог Програма рада већ неколико година спроводи активности различитих облика промоције привреде. Средства за ову намену обезбеђена су буџетом.

134

Изложбе које су до сада организоване: - Национална изложба српске привреде у Москви, организована 2005. године,

под називом „Србија 05“; - Национална изложба српске привреде у Краснодару, Руска Федерација,

организована 2008. године, под називом „Србија у Краснодару 2008“; - Национална изложба српске привреде у Минску, Белорусија, организована

2009. године, под називом „Србија у Минску 2009“. ј) Које мере, само за увозне производе, у потпуности или делимично, искључују могућност коришћења домаћих објеката или опреме или којим мерама се резервише могућност употребе објеката или опреме, у потпуности или делимично, само за домаће производе?

У законодавству Републике Србије нема таквих одредби. к) Које мере за увезене производе предвиђају контроле које се разликују од оних које су својствене процедури царињења, које се не врше код домаћих производа (нпр. ветеринарске, санитарне, фитосанитарне и друге контроле)?

У законодавству Републике Србије нема таквих одредби у смислу фитосанитарне контроле средстава за заштиту биља и средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта За увозне производе, тржишна инспекција не врши контролу која се разликује од оних које су својствене поступку царињења, односно од оних које се не врше за домаће производе. У складу са Законом о лековима и медицинским средствима, Агенција за лекове и медицинска средства Србије врши контролу квалитета лекова домаћих произвођача и увезених лекова и издаје сертификат анализе. Носилац дозволе за промет лекова дужан је да пре стављања у промет увезене серије лека, достави Агенцији, ради контроле квалитета, узорке те серије увезеног лека са сертификатом анализе стручног тела за контролу квалитета лекова земље ЕУ или друге земље која има исте или сличне захтеве за издавање дозволе за лек. Оваква контрола квалитета лека сматра се документационом контролом квалитета у поступку издаваља сертификата анализе и представља поступак прихватања техничких захтева за производе и оцењивање усаглашености, у складу са законом.

l) Које мере дозвољавају само трговцима који поседују дозволу за производњу или дозволу за велепродају да увозе одређену врсте робе (нпр. систем издавања дозвола за производњу и велепродају одређених врста робе, који омогућава само имаоцу дозволе да увози ту врсту робе)?

Случајеви када је потребно да се добију дозволе/лиценце за производњу, велетрговину, обављање промета (или регистрација) да би се остварило право на бављење увозом одређених производа постоје за: • нарочито опасне хемикалије – у складу са Законом о хемикалијама

Према Закону о хемикалијама, у складу са Ротердамском конвенцијом о поступку давања сагласности на основу претходног обавештења за одређене опасне хемикалије и пестициде у међународној трговини за увоз и извоз одређене супстанце за коју је утврђено ограничење и забрана производње, стављања у промет и коришћења, као и

135

одређене смеше и производа који садрже ту супстанцу, спроводи се поступак претходног обавештења, односно поступак давања сагласности на основу претходног обавештења (у даљем тексту: ПИЦ поступак). Поступак претходног обавештења примењује се за хемикалије са Списка хемикалија за поступак претходног обавештења, а ПИЦ поступак примењује се за хемикалије са Списка хемикалија за ПИЦ поступак. • пестициде – у складу са Законом о средствима за заштиту биља

У складу са Законом о средствима за заштиту биља (члан 39) дистрибуцијом средстава за заштиту биља се могу увозити, односно продавати од стране правних лица и предузетника који су уписани у Регистар дистрибутера и увозника средстава за заштиту биља. Дистрибутер, односно увозник се уписује у поменути Регистар уколико испуњава услове у погледу објеката, опреме и стручне оспособљености кадрова. Стручна оспособљеност кадрова подразумева обуку кадрова запослених код правних лица и предузетника који се баве увозом, односно дистрибуцијом средстава за заштиту биља. Образац захтева и начин уписа у поменути Регистар прописан је Правилником о обрасцу и садржини захтева за упис у Регистар дистрибутера и увозника средстава за заштиту биља и садржини регистра дистрибутера и увозника средстава за заштиту биља („Сл. гласник РС“, бр. 5/2010). Ближи услови које правна лица и предузетници морају испунити у погледу објеката и опреме да би били уписани у поменути Регистар ће бити прописани Правилником о условима у погледу објеката, опреме и стручне оспособљености кадрова које мора да испуњава дистрибутер, односно увозник за упис у регистар дитрибутера и увозника, као и о условима у погледу објеката, опреме и стручне спреме кадрова које мора да испуњава дистрибутер за стављање у промет нарочито опасних средстава за заштиту биља. Поменути правилник је израђен и налази се у поступку доношења. Истим правилником биће прописано и стручно оспособљавање кадрова, које ће се вршити у складу са Програмом стручног оспособљавања лица одговорних за складиштење и стављање у промет средстава за заштиту биља, прописаним овим правилником. Програм обука је усаглашен са Додатком I Упутства Европског парламента и Савета бр. 2009/128/ЕЗ од 21. октобра 2009. године којим је успостављен оквир зајенице за достизање одрживе примене пестицида. • ђубрива – у складу са Законом о средствима за исхрану биља и оплемењивачима

земљишта У складу са Законом о средствима за исхрану биља и оплемењивачима земљишта (члан 7) односно дистрибуцијом средстава за исхрану биља и оплемењивачи земљишта се могу увозити, односно продавати од стране правних лица и предузетника који су уписани у Регистар дистрибутера и увозника средстава за исхрану биља и оплемењивача земљишта. Правна лица и предузетници се уписују у поменути Регистар ако испуњавају услове у погледу објеката за складиштење, односно продају и запослена лица одговарајућег образовања (високо образовање за велетрговину и увоз, средње образовање за малопродају). Образац захтева и начин уписа у поменути Регистар прописан је Правилником о обрасцу и садржини захтева за упис у Регистар дистрибутера и увозника средстава за исхрану биља и садржини регистра дистрибутера и увозника средстава за исхрану биља („Сл. гласник РС“, бр. 66/2009). Ближи услови које правна лица и предузетници морају испунити да би били уписани у поменути Регистар прописан је Правилником о условима у погледу објеката за

136

складиштење средстава за исхрану биља и просторија за продају и смештај средстава за исхрану биља („Сл. гласник РС“, бр. 78/2009). • опојне дроге и психотропне супстанце – у складу са Законом о производњи и

промету опојних дрога („Службени лист СРЈ” бр. 46/96 и 37/02, „Службени гласник РС” бр. 101/05 - ДР. ЗАКОН)

Према Закону о производњи и промету опојних дрога („Сл. лист СРЈ“, бр. 46/96), опојне дроге могу увозити и извозити правна лица регистрована за производњу и промет опојних дрога. Према Закону о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци („Сл. гласник РС“, бр. 107/2005), Министарство здравља издаје дозволу за увоз, извоз, односно транзит прекурсора прве, друге или треће категорије правном лицу које има дозволу за обављање производње, односно промета прекурсора прве, друге или треће категорије. Према Закону о производњи и промету опојних дрога, опојне дроге могу увозити и извозити правна лица регистрована за производњу и промет опојних дрога. Новим Законом о психоактивним контролисаним супстанцама који је у изради, предвиђено је да Министарство здравља издаје дозволу за извоз, односно увоз психоактивних контролисаних супстанци правном лицу које има дозволу за обављање производње, односно промета психоактивних контролисаних супстанци. • прекурсоре – у складу са Законом о супстанцама које се користе у недозвољеној

производњи опојних дрога и психотропних супстанци На основу Закона о супстанцама које се користе у недозвољеној производњи опојних дрога и психотропних супстанци, Министарство здравља издаје дозволу за увоз, извоз, односно транзит прекурсора прве, друге или треће категорије правном лицу које има дозволу за обављање производње, односно промета прекурсора прве, друге или треће категорије. Према Закону о производњи и промету опојних дрога, опојне дроге могу увозити и извозити правна лица регистрована за производњу и промет опојних дрога. Новим Законом о психоактивним контролисаним супстанцама који је у изради, предвиђено је да Министарство здравља издаје дозволу за извоз, односно увоз психоактивних контролисаних супстанци правном лицу које има дозволу за обављање производње, односно промета психоактивних контролисаних супстанци • медицинска средства – у складу са Законом о лековима и медицинским средствима

У складу са Законом о лековима и медицинским средствима, прометом лекова на велико (увоз, извоз, набавка, складиштење и дистрибуција), могу да се баве само правна лица која имају дозволу за промет на велико издату од Министарства здравља и која испуњавају услове прописане овим законом и прописима донетим за његово спровођење. Међутим, правно лице које обавља само послове увоза или извоза лекова може обављати те послове под условом да обавља послове увоза и царињења лекова у име и за рачун носиоца дозволе за промет лекова на велико до места пуштања робе у слободан промет, у складу са царинским прописима. Правно лице које обавља само послове увоза или извоза лекова није дужно да има дозволу за промет лекова на велико, као ни складишне капацитете, јер се не сматра носиоцем дозволе за промет лекова на велико.

137

Произвођач лекова са седиштем у Републици Србији може да увози или извози лекове из свог производног програма, полазне материјале за производњу, полупроизводе и супстанце, у складу са законом. Поред наведеног, случајеви када је потребно да се добију дозволе/лиценце за производњу, велетрговину, обављање промета (или регистрација) да би се остварило право на бављење увозом одређених производа идентификовани су и у осталим секторима: • извори јонизујућег зрачења, радиоактивних и нуклеарних материјала – у складу са

Законом о заштити од јонизујућих зрачења и о нуклеарној сигурности („Службени гласник РС” бр. 36/09)

• спортско и ловачко оружје и муницију – Закон о оружју и муницији („Службени гласник РС” бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003, 101/2005 - ДР. ЗАКОН И 85/2005 - ДР. ЗАКОН)

• наоружање, војна опрему и робу двоструке намене – у складу са Законом о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Службени лист СЦГ” бр. 7/05 И 8/05-ИСПР.)

• дуван, обрађени дуван и дуванске производе – у складу са Законом о дувану („Службени гласник РС” бр.101/05 И 90/07)

• отпад – у складу са Законом о управљању отпадом („Службени гласник РС” бр.36/09,88/2010)

• заштићене животињске и биљне врсте – у складу са Законом о заштити природе („Службени гласник РС” бр., 91/2010 исправка)

• супстанце које оштећују озонски омотач – у складу са Законом о заштити ваздуха („Службени гласник РС” бр.36/09)

• семе и садни материјал – Закон о семену („Службени гласник РС” бр. 45/05 И 30/10-др.закон), Закон о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља („Службени гласник РС” бр.18/05 И 30/10)

m) Које мере стварају продајне монополе за одређене врсте робе (нпр. дуванских производа, алкохолних производа итд.)

У законодавству Републике Србије нема таквих одредби.

n) Које мере резервишу одређене комерцијалне називе само за домаће производе и, ако је то случај, под којим условима (нпр. правила којим се коришћење одређеног описа резервише за производе припремљене у вашој земљи од домаћих сировина)? Чланом 57. став 1. Закона о ознакама географског порекла прописано је које радње коришћења регистроване ознаке географског порекла се сматрају недозвољеним. Лица која немају статус овлашћених корисника ознаке географског порекла не смеју да: 1) користе регистровано име порекла, односно регистровану географску ознаку за обележавање производа на које се та ознака географског порекла не односи, уколико су ти производи слични производима који се обележавају регистрованом ознаком географског порекла, или уколико се таквим коришћењем нарушава репутација заштићене ознаке географског порекла; 2) копирају или подржавају, регистровану ознаку географског порекла, као и да користе превод, транскрипцију или транслитерацију регистроване ознаке географског порекла,

138

чак и ако се тој ознаци географског порекла, додају речи "врста", "тип", "начин", "имитација" и ако је наведено истинито географско порекло производа; 3) користе на паковању, рекламном материјалу или документима лажне или преварне ознаке о географском пореклу, природи или квалитету производа, које могу да створе забуну у погледу порекла производа; 4) врше било које друге радње које могу да створе забуну у промету у погледу стварног порекла производа. Чланом 84. став 1. наведеног закона прописано је да ће се у погледу ознака географског порекла које су регистроване на нивоу Европске заједнице у складу са прописом Европске заједнице, а које представљају уобичајене изразе у општој употреби за одређене производе у Републици Србији одредба члана 57. став 1. примењивати три године од дана ступања на снагу Прелазног споразум о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и Републике Србије. Сходно наведеном, домаћи произвођачи који у промету користе ознаку која је регистована као ознака географског порекла на нивоу Европске заједницe, а која у Републици Србији представља уобичајени израз у општој употреби, биће обавезни да ту ознаку уколоне са својих производа у прелазном периоду од три године од дана ступања на снагу Прелазног споразума о трговини и трговинским питањима између Европске заједнице и Републике Србије.

40. Да ли имате податке о томе колико пута су ваше власти интервенисале да би забраниле пуштање у промет производа или повукле производ са тржишта из било ког разлога током претходне две године, нпр. због ризика по здравље, непотпуног означавања производа, неадекватних информација за потрошаче, неиспуњавања обавезних стандарда итд?

Статистички подаци Сектора тржишне инспекције који се односе на неадекватно означавање, неадекватне информације намењене купцима и неусаглашеност са одређеним стандарима по групама одређених производа дати Прилогу 1.19.

Ветеринарски инспектори током обављања службених контрола у току гајења, производње и промета животиња, производа и хране животињског порекла, хране за животиња, лекова и медицинских средстава за употребу у ветерини и пратећих предмета састављају записнике о утврђеном стању, забрањују промет неисправних (из здравствених разлога, неодговарајућег квалитета, непрописног декларисања и сл.), доносе решења о поступку са утврђеном неусаглашености и подносе пријаве за привредни преступ, прекрђај и кривичне пријаве. У месечним и годишњим извештајима о раду ветеринарских инспектора приказани су подаци о повлаћењу и поништењу роба које су под ветеринарско-санитарним надзором. Као једну од наведених табела у прилогу су ексел табеле за 2008. и 2009. годину, дате у Прилогу 1.20. Рад граничне ветеринарске инспекције у медјународном промету роба, за 2008. годину из промета искључено укупно 84 неисправне пошиљке - од чега 8 пошиљака животиња, 65 пошиљака производа и 11 пошиљака хране за животиње. У 2009. годину од укупно 61 неисправна пошиљка су: 3 пошиљке животиња, 48 пошиљака производа и 10 хране за животиње. У периоду протекле две године гранична фитосанитарна инспекција извршила је пресретање пошиљака биља, средстава за исхрану и заштиту биља, као и хране и хране за животиње биљног порекла које подлежу по Закону о безбедности хране (табела 1). табела 1

139

Година Третирано Уништено Враћено Враћено (безб. хране)

Укупан број пошиљака

2008 39 36 189 - 264 2009 19 19 69 24 131 У овом периоду главни разлози пресретања су: непотпуна документација ( неадекватно попуњени фитосертификати), присуство штетних организама, односно квалитет који није у складу са прописаним. Фитосанитарна инспекција У унутрашњем промету у протекле две године извршено је повлачење из промета и одузимање семена, садног материјала, средстава за заштиту и исхрану биља, као и одређивање одређених мера као у табели 2. табела 2

Година Решење о наложеним мерама

Захтев судији за прекршаје

Пријава за привредни преступ

Кривичне пријаве

2008 2932 382 142 65 2009 1268 293 101 24 Главни разлози за ове мере декларације са истеклим роком употребе, истекао рок важности трајања декларације, неодговарајући квалитет. 41. Која општа правила за непрехрамбене производе се примењују у вашој земљи? На пример, да ли је дозвољено стављање у промет производа с етикетом и упутствима на страном језику? Које појединости морају бити наведене на етикети било ког индустријског производа намењеног продаји потрошачима? Од 1. јануара 2011. почели су да се примењују Закон о трговини и Закон о заштити потрошачa. Законом о трговини у члану 40. прописано је да роба у трговини на мало (роба намењена потрошачима, односно физичким лицима која купују робу ради задовољења личних потреба или потреба домаћинства) мора имати декларацију која садржи податке о називу и врсти робе, саставу и количини, као и друге податке у складу са посебним прописима и природи робе, а нарочито податке о произвођачу, земљи порекла, датуму производње и року употребе, увознику, квалитету (класи), као и упозорење на евентуалну опасност или штетност робе. Декларација се мора налазити на роби, односно на њеном паковању (укључујући привезак, етикету, алкицу, омот) или непосредно поред робе на месту продаје (нпр. ринфузна роба) у складу са посебним својствима робе, истакнута уочљиво, односно у каталогу или другом материјалу са понудом те робе који је бесплатно доступан потрошачима на продајном месту, пре куповине. Ови подаци морају бити наведени на јасан, лако уочљив и читљив начин, на српском језику, на ћириличном или латиничном писму. Декларација може да садржи и податке на страним језицима, као и жиг, GTIN идентификацију (бар-код) и друге податке којима се ближе идентификују роба и њена

140

својства. У истом члану прописано је да се као земља порекла може навести Европска унија (ЕУ), у складу са правилима о пореклу робе. Законом о заштити потрошача у члану 16. прописана је дужност обавештавања потрошача, односно, физичког лица лице које на тржишту прибавља робу или услуге у сврхе које нису намењене његовој пословној или другој комерцијалној делатности, пре закључења уговора. Трговац - правно или физичко лице које наступа на тржишту у склопу своје пословне делатности или у друге комерцијалне сврхе, дужан је да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин, обавести о свим битним елементима за доношење одлуке о куповини:

1. основним обележјима робе или услуге; 2. адреси и другим подацима који су од значаја за утврђивање идентитета трговца,

као што су назив трговца или назив другог трговца у чије име тај трговац поступа;

3. продајној цени или начину на који ће се продајна цена обрачунати ако се због природе производа продајна цена не може утврдити, као и о свим додатним поштанским трошковима и трошковима транспорта и испоруке и могућности да се ти трошкови могу ставити потрошачу на терет;

4. начину плаћања, начину и року испоруке, начину извршења других уговорних обавеза, као и начину на који се поступа по притужбама потрошача;

5. постојању права потрошача на једнострани раскид уговора под условима који су прописани овим законом;

6. подршци коју трговац пружа потрошачу после продаје, уговорним гаранцијама и условима под којима потрошач има право на уговорне гаранције;

7. времену на које је уговор закључен ако је закључен на одређено време, а ако је уговор закључен на неодређено време о условима за раскид уговора;

8. минималном трајању уговорне обавезе потрошача ако је потребно одредити њено трајање;

9. обавези потрошача да пружи било који облик обезбеђења на захтев трговца и о условима под којима та обавеза постоји.

Трговац није дужан да потрошача обавести о подацима из става 1. овог члана, ако те појединости очигледно произлазе из околности закључења уговора о продаји робе или пружања услуга. У случају јавне аукције, трговац може да уместо обавештења о подацима из става 1. тачка 2) овог члана обавести потрошача о адреси и подацима који су од значаја за утврђивање идентитета аукционара. Ако трговац и потрошач закључе уговор о продаји робе или пружању услуга, подаци из става 1. овог члана постају његов саставни део. Терет доказивања извршења обавезе обавештавања потрошача о подацима из става 1. овог члана сноси трговац. Трговац је дужан да на јасан и недвосмислен начин саопшти потрошачу комерцијалну сврху обавештавања о подацима из става 1. овог члана.

Ако приликом закључења потрошачког уговора трговац не поступи у складу са обавезом обавештавања из става 1. овог члана, потрошач може захтевати поништење

141

уговора, независно од тога да ли је трговац имао намеру да га пропуштањем обавештавања наведе на закључење уговора. Право да се захтева поништај уговора престаје истеком годину дана од дана закључења уговора.

B. Повраћај незаконито изнетих културних добарае

42. Да ли постоје законски прописи за повраћај културних добара незаконито изнетих са територије једне од држава чланица ЕУ?

За повраћај културних добара незаконито изнетих са територије других земаља примењује се Царински закон („Службени гласник РС”, број 18/2010). Поред тога, Република Србија је потписница релевантних међународних конвенција, којима се, између осталог, регулише и ова област: Конвенција о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза, извоза и преноса својине културних добара УНЕСКО 1970, ратификована Уредбом Савезног извршног већа бр. РС 83 од 31.05.1972. („Службени лист СФРЈ” – Међународни уговори, број 50/73) и Конвенција за заштиту културних добара у случају оружаних сукоба, УНЕСКО 1954, коју је ратификовала Савезна народна скупштина под бр. ПР бр. 33 од 29.12.1955, („Службени лист ФНРЈ”, Додатак број 4/56).

43. Које законске одредбе обезбеђују повраћај културних добара у вашој земљи? Конвенцијом о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза и преноса својине културних добара прописано је да се државе чланице ове Конвенције („Службени лист СФРЈ” -Међународни уговори, бр. 50/73) обавезују, између осталог, да предузму одговарајуће мере, на захтев државе порекла, чланице Конвенције, да се заплени и поврати свако украдено и увезено културно добро. Захтеви за заплену и повраћај упућују се замољеној држави дипломатским путем. Држава молиља је дужна да о свом трошку поднесе и све потребне доказе који оправдавају захтев за заплену и повраћај. Државе чланице неће оптерећивати царинама или другим таксама културна добра која се враћају. Сви трошкови који проистичу из повраћаја културног добра или културних добара падају на терет државе молиље. Чланом 8. Конвенције државе чланице конвенције обавезале су се да кривичним или административним санкцијама казне свако лице које се огреши о забране предвиђене овом конвенцијом. Док је чланом 13. Конвенције прописано да се државе чланице ове Конвенције обавезују према законодавству сваке државе да спречавају, свим одговарајућим средствима, преносе својине културних добара који могу да потпомажу незаконити извоз или увоз ових добара, да поступе тако да њихове надлежне службе сарађују у циљу олакшања повраћаја у најкраћем року њиховим законским власницима незаконито извезених културних добара, итд.

Међутим, самом Конвенцијом о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза и преноса својине културних добара није прописан начин враћања робе, осим одредбе да се молба за повраћај робе шаље дипломатским путем. Имајући у виду члан 250. Царинског закона, горе цитиране одредбе Конвенције о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза и преноса својине културних добара, на предлог Управе царина, под условом да се надлежни орган/органи (Мининистарство културе и други) сагласе да не постоје сметње да се заплањена културна роба врати са територије са које је украдена, Влада Републике Србије, на основу члана 43. Закона о Влади доноси акт о повраћају културних добара.

142

Такође, према одредбама члана 83. став.1. Царинског закона, за робу може да се, одреди царински дозвољено поступање или употреба, без обзира на њену врсту или количину, порекло, одредиште или начин отпреме, ако овим законом није друкчије одређено. Међутим , ставом 2. истог члана одређено је, између осталог, да се изузетно царинско дозвољено поступање или употреба робе неће одредити ако је то у супротности с мерама утврђеним ради, заштите природних реткости, културног наслеђа, уметничке, историјске, археолошке, етнолошке или технолошке вредности, заштите ауторских права и других сродних права . Такође, одредбама члана 100. Царинског закона прописано је, између осталог, да царински орган може да предузме потребне мере, укључујући враћање робе у иностранство, одузимање робе и њену продају, ако роба не може бити пуштена декларанту зато што роба подлеже забранама или ограничењима.

44. Уколико такви законски прописи постоје, које категорије културних добара они покривају?

Све категорије на које се примењују ратификоване конвенције које су наведене у питањима под бр. 42 и 43.

45. Који је централни орган, уколико постоји, одговорно за повраћај културних добара? Влада Републике Србије на основу члана 43. Закона о Влади може донети акт о повраћају културних добара, а у складу са Конвенцијом о мерама за забрану и спречавање недозвољеног увоза, извоза и преноса својине културних добара.

46. Да ли имате планове да измените постојеће законодавство? Молимо вас наведите детаљне податке и временски распоред. Сет закона који ће регулисати заштиту културног наслеђа биће усвојен према плану Владе РС за усклађивање прописа са законодавством ЕУ најкасније до 2014. године. У Националном програму за интеграцију (НПИ) налазе се следећи прописи ЕУ са којима ће се вршити усклађивање у овој области:

• Директива савета 93/7/ЕЕЗ од 15. Марта 1993. О повраћају културних добара незаконито изнетих са територије државе чланице

• Уредба савета (ЕЕЗ) бр. 3911/92 од 9. децембра 1992. О извозу културних добара • Уредба савета (ЕЗ) бр. 2469/96 од 16. децембра 1996. Којом се допуњује анекс

уредбе (ЕЕЗ) бр. 3911/92 о извозу културних добара • Уредба комисије (ЕЗ) бр. 1526/98 од 16. Јула 1998. Којом се допуњује уредба

комисије (ЕЕЗ) бр. 752/93 о утврђивању одредби за примену уредбе савета (ЕЕЗ) бр. 3911/92 о извозу културних добара

• Уредба савета (ЕЗ) бр. 974/2001 од 14. Марта 2001. Којом се допуњује уредба (ЕЕЗ) бр. 3911/92 о извозу културних добара

• Уредба комисије (ЕЗ) бр. 656/2004 од априла 2004. којом се допуњује уредба (ЕЕЗ) 752/93 којом се уређује примена уредбe савета (ЕЕЗ) бр. 3911/92 о извозу културних добара

• Резолуција савета од 21. Јануара 2002. О извештају комисије о примени уредбе (ЕЕЗ) бр. 3911/92 о извозу културних добара и упутства 93/7/ЕЕЗ о повраћају

143

културних добара незаконито изнетих са територије државе чланице • Уредба комисије (ЕЕЗ) бр. 752/93 од 30. Марта 1993 о утврђивању одредби за

примену уредбе савета (ЕЕЗ) бр. 3911/92 о извозу културних добара (Commission Regulation (ЕЕC) No. 752/93 of 30 march 1993 laying down provisions for the implementation of Council regulation (EEC) No. 3911/92 on the export of cultural goods)

• Директива 96/100/ЕЗ Европског парламента и савета од 17. фебруара 1997. године којим се мења и допуњује анекс директиве 93/7/ЕЕЗ о повраћају културних добара незаконито изнетих са територије државе чланице

• Уредба савета (ЕЗ) бр. 116/2009 од 18. децембра 2008. О извозу културних добара (кодификована верзија)

C. Контрола набавке и поседовања оружја

47. Да ли имате законодавство које прописује контролу набавке и поседовања оружја? Молимо вас да објасните и дате кратак преглед. Република Србија, својим Законом о оружју и муницији („Сл. гласник РС” бр. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003, 85/2005 и 101/2005), као и Правилником о ближим условима обављања, начину спровођења и програму обуке за руковање ватреним оружјем („Сл. гласник РС” бр. 1/99 и 30/2000), Правилником о ближим условима и начину смештаја и чувања оружја и муниције („Сл. гласник РС” бр. 1/99) и Правилником о обрасцима захтева, одобрења, оружног листа и других исправа и евиденција предвиђених Законом о оружју и муницији („Сл. гласник РС” бр. 1/99), уређује набављање, држање, ношење, промет, превоз, поправљање и преправљање оружја, делова за оружје и муницију. Одредбе Закона о оружју и муницији односе се и на странце којима је одобрено стално настањење или привремени боравак дужи од једне године, ако међународним уговором није друкчије одређено. Наведени Закон о оружју и муницији:

- одређује шта се сматра оружјем по врстама (ватрено оружје, ваздушно оружје, гасно оружје, распрскавајуће оружје, посебно оружје, оружје са тетивом и хладно оружје). Истим законом извршена је подела оружја према намени и посебним врстама (оружје за личну безбедност, ловачко оружје, спортско оружје, трофејно оружје, старо оружје и комбиновано оружје);

- одређује оружје чији је промет, набављање, држање, ношење, поправљање и преправљање забрањено;

- одређује услове под којима се одобрење за набављање неће издати; - одређује услове под којима ће се издати дозвола за ношење оружја за личну

безбедност; - одређује обавезу Министарства унутрашњих послова да води евиденције о поднетим захтевима и издатим одобрењима за набављање оружја и муниције, издатим оружним листовима и одобрењима за држање оружја, одузетом, нађеном и предатом оружју, деловима за оружје и муницију, пријављеном старом оружју и оружју са тетивом; Законом о оружју и муницији детаљно се уређују питања: набавке, држања, ношења оружја и муниције, начина поступања са оружјем и муницијом, одузимања оружја и муниције, поправљање и преправљање оружја, промет оружја и муниције, превоз

144

оружја и муниције, надзора и евиденција. Овим законом су такође прописани прекршаји и преступи за повреде одредби наведеног закона. Кривичним закоником Републике Србије („Сл. гласник РС” бр. 85/2005), предвиђено је чланом 347. кривично дело Израђивање и набављање оружја и средстава намењених за извршење кривичног дела које санкционише да ко оружје, експлозивне материје, средства потребна за њихово прављење или отров за које зна да су намењени за извршење кривичног дела израђује, набавља или другом омогућава да до њих дође, казниће се затвором од шест месеци до пет година, док је чланом 348. истог закона прописано као кривичнио дело недозвољено држање оружја и експлозивних материја. Наведеним чланом закона регулисано је да ко неовлашено израђује, продаје, набавља, врши размену или држи ватрено оружје, његове делове, муницију или експлозивне материје, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном. Ако је предмет дела ватрено оружје, муниција, експлозивне материје или средство на бази те материје, распрскавајуће или гасно оружје чија израда, продаја, набавка, размена, или држање није дозвољено грађанима, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном. Ако је предмет дела већа количина оружја, муниције или средстава или је у питању оружје или друга средства велике разорне моћи или се дело врши противно правилима међународног права, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година. Ко неовлашћено носи предмете дела овог члана, казниће се затвором од две до дванаест година. Ватрено оружје, његови делови, муниција и експлозивне материје, одузеће се. У Управи криминалистичке полиције МУП-а Р Србије, у Служби за борбу против организованог криминала постоји Одсек за сузбијање кријумчарења оружја. Приликом оперативног рада, сваки полицијски службеник који у току провера или претреса пронађе оружје у нелегалном поседу, исто одузима уз потврду о привремено одузетим предметима и против лица подноси кривичну пријаву надлежном јавном тужилаштву. Уколико се ради о организованој криминалној групи пријава се подноси Тужилаштву за организовани криминал.

48. Да ли постоји законодавство које прописује категорије ватреног оружја чија је набавка и поседовање од стране приватних лица забрањена или захтева претходно издавање одобрења или потврде?

Законом о оружју и муницији забрањен је промет, набавка, држање, ношење, поправљање и преправљање ватреног оружја са направама за пригушивање звука, направа за пригушивање звука, телескопских нишана са светлосним снопом, или са уређајем за електронско појачавање светлости или инфра-црвеним уређајем, распрскавајућег и гасног оружја и направа које нису израђене и прилагођене као ватрено оружје. Такође је физичким лицима забрањено и набављање, држање и ношење полуаутоматског и комбинованог дугог ватреног оружја, осим ловачког, као и набављање, држање и ношење аутоматског дугог ватреног оружја, аутоматског и комбинованог кратког ватреног оружја и посебног оружја. Забрањено је и ношење оружја за личну безбедност без дозволе за ношење. Забрањено је ношење ловачког, спортског и посебног оружја изван ловишта, објеката стрељачких организација и других наменских објеката.

Ватрено оружје за личну безбедност, (пиштољи и револвери калибра 5,6мм и већег калибра), ловачко оружје (ловачке пушке са олученим и неолученим цевима), спортско оружје (пушке, пиштољи и револвери великог калибра подешени за спортске сврхе,

145

малокалибарске пушке и револвери и малокалибарски пиштољи калибра 5,6мм, ваздушне пушке и ваздушни пиштољи и револвери и оружје са тетивом) могу се набављати искључиво на основу одобрења које издаје Министарство унутрашњих послова. Делови за наведено оружје и муниција за оружје са олученим цевима могу се набављати само на основу одобрења надлежног органа, за врсту оружја за коју је издат оружни лист. Муниција за оружје са неолученим цевима може се набављати на основу оружног листа издатог за то оружје.

Старо оружје може се набављати и држати уз претходну пријаву Министарству унутрашњих послова.

49. Ако се законодавство примењује: а) Које категорије ватреног оружја обухвата? Да ли правите разлику између „цивилног“ и „војног“ ватреног оружја? Ватрено оружје, сходно Закону о оружју и муницији, су све врсте пушака, пиштоља и револвера, као и све врсте направа које избацују пројектил потиском барутних или других гасова насталих као производ сагоревања погонске материје.

Ватрено оружје, које Закон о оружју и муницији регулише је: - оружје за личну безбедност које чине пиштољи и револвери калибра 5,6мм и

већег калибра; - аутоматско и полуаутоматско кратко и дуго оружје; - ловачко оружје које чине ловачке пушке разних калибара са олученим и

неолученим цевима; - спортско оружје које чине пушке, пиштољи и револвери великог калибра

подешени за спортске сврхе, малокалибарске пушке и револвери и малокалибарски пиштољи калибра 5,6мм;

- старо оружје Законом о оружју и муницији су посебно прописани услови за поседовање војног оружја, односно чланом 17. регулисано је да се одобрење за набављање и држање војног оружја, и то аутоматског и полуаутоматског оружја, осим аутоматских пиштоља може издати органима, предузећима, установама и другим правним лицима која непосредно обављају послове физичког обезбеђења и заштите објеката, ради обављања њихове делатности.

Чланом 5. Закона о оружју и муницији физичким лицима забрањено је набављање, држање и ношење војног оружја, односно полуаутоматског и комбинованог дугог ватреног оружја, осим ловачког, као и набављање, држање и ношење аутоматског дугог ватреног оружја, аутоматског и комбинованог кратког ватреног оружја и посебног оружја.

б) Који услови морају да буду испуњени да би се добило одобрење? Законом о оружју и муницији прописано је да се одобрење за набављање оружја, оружни лист за држање и ношење оружја може издати грађанима који су пунолетни, обучени у руковању ватреним оружјем, пословно способни, нису осуђивани на безусловну казну затвора за кривична дела са елементом насиља, нити кажњавани у последње три године од дана подношења захтева за прекршаје из Закона о јавном реду и миру и Закона о оружју и муницији, као и онима против којих се не води кривични или прекршајни поступак.

146

У поступку издавања одобрења за набављање оружја, надлежни орган унутрашњих послова, по службеној дужности, проверава да ли су испуњени сви наведени услови и доноси одлуку по поднетом захтеву.

ц) Која врста података мора да буде наведена у потврди? Правилником о обрасцима захтева, одобрења, оружног листа и других исправа и евиденција предвиђених Законом о оружју и муницији, прописано је да је образац за захтев за набављање, држање и ношење оружја величине 297х210 мм и састоји се од две стране. Прву страну попуњава подносилац захтева са следећим подацима: јединствени матични број грађана, презиме и име, име једног родитеља, датум рођења, пол, општина и место рођења, држављанство, занимање, да ли већ поседује оружје, пребивалиште и адреса, подаци о оружју за које се подноси захтев, односно за које се издаје оружни лист. Део обрасца које попуњава службено лице министарства је о исходу захтева за издавање одобрења за набављање оружја, као и о раније издатом оружном листу и одузетом оружју.

Приликом подношења захтева за издавање одобрења за набављање и држање оружја, физичка лица прилажу уверење да се против њих не води кривични поступак, као и уверење да су обучени у руковању ватреним оружјем.

50. Да ли постоје посебна правила за колекционаре и институције која се баве културним и историјским аспектима оружја? Ако постоје, да ли ти колекционари и институције морају да буду признати од стране локалних власти? Закон о оружју и муницији уређује питање трофејног оружја, које чини ватрено и хладно оружје, које се чува из устанака и ослободилачких ратова или које представља лични или породични трофеј власника. Трофејно оружје и оружје које због дотрајалости више није за употребу, може се држати на основу одобрења Министарства унутрашњих послова. Законом о оружју и муницији прописано је да старо оружје чине пушке, револвери, сабље, мачеви и друго оружје које више није у употреби, а има историјску или уметничку вредност. Старо оружје може се набављати и држати уз претходну пријаву Министарству унутрашњих послова. Закон о културним добрима („Службени гласник РС” бр. 71/94) не познаје колекционарство, већ само говори о музејској збирци и на то се односи члан 98. који каже: "Музејску збирку чини скуп истородних или разнородних уметничко-историјских дела. Музејску збирку могу да чувају установе, предузећа и друге организације и појединци. Музејска збирка може бити доступна јавности само ако је претходно стручно обрађена и на стручан начин изложена. Излагање музејске збирке одобрава музеј коме је поверена делатност заштите културно историјских дела на тој територији."

51. Да ли законодавство, ако постоји, искључује из свог делокруга оружје и муницију који се користе за лов и стрељаштво? Ако је то случај, која правила се примењују? Закон о оружју и муницији регулише питање оружја и муниције који се користе за лов и стрељаштво.

147

Одобрење за набавку ловачког и спортског оружја може се издати физичком лицу уколико испуњава услове за набавку оружја из Закона о оружју и муницији.

52. Да ли имате било какве планове за измену постојећег законодавства? Молимо вас да доставите детаље и распоред активности. Министарство унутрашњих послова ће у 2011. години, радити на припреми израде Нацрта Закона о оружју и муницији, који ће бити усклађен са следећим међународним прописима:

- Протокол Уједуњених нација о ватреном оружју; - Европска директива о ватреном оружју број 477/91 и - Шенгенски уговор.

53. Да ли постоји општа обавеза обележавања ватреног оружја током процеса производње? Које врсте обележавања примењујете?

Ватрено оружје, муниција, елементи муниције, направе, као и преправљено ватрено оружје и направе, подлежу, пре стављања у промет, испитивању, жигосању и обележавању, у складу са Законом о испитивању, жигосању и обележавању ватреног оружја и муниције („Службени гласник Републике Србије” бр. 46/95).

Испитивању, жигосању и обележавању не подлежу ватрено оружје, муниција, и елементи муниције и направе:

- Увезени из иностранства, а за које је утврђено да су испитани, жигосани и обележени на начин и по поступку који је утврђен Међународним споразумом о успостављању једнообразних поступака за узајамно признавање званичних ознака испитиваног ватреног оружја;

- Увезени из иностранства искључиво за истраживачке и судијске сврхе; - Намењени за искључиву употребу од стране Војске Србије и Министарства

унутрашњих послова; - Који се транзитно превозе преко територије Републике Србије и - За које је прописима о заштити на раду прописана обавеза издавања атеста.

Забрањен је промет ватреног оружја, муниције, елемената муниције, направа, као и преправљеног ватреног оружја и направа које нису испитане, жигосане и обележене на прописан начин.

Испитивање, жигосање, и обележавање ватреног оружја, муниције, елемената муниције и направа врши се ради проверавања, односно потврђивања њихове исправности и квалитета према стандардима, техничким нормативима и нормама квалитета.

Муниција и елементи муниције, за које се испитивањем утврди да испуњавају прописане услове, обележавају се.

Обележавање муниције и елемената муниције врши се на тај начин што се у свако основно паковање муниције исте серије за коју је испитивањем узорака утврђено да испуњава прописане услове, ставља писана потврда о извршеном испитивању, и на свако паковање ставља се прописана налепница (бандерола). Потврда о извршеном испитивању садржи и одређени знак за испитану врсту муниције или елементе муниције.

148

Испитивање, жигосање и обележавање ватреног оружја, муниције, елемената муниције и направа поверава се Заводу за испитивање, жигосање ручног ватреног оружја и муниције из Крагујевца. Послови испитивања, жигосања, обележавања Завод не може поверити другом предузећу, односно другом правном лицу. Испитивање ватреног оружја, муниције, елемената муниције и направа, као и преправљеног ватреног оружја и направа и њихово жигосање и обележавање, кад је утврђено да испуњавају прописане услове, Завод ће извршити у року од 30 дана од дана достављања. Предузећа, односно радња регистрована за поправљање и преправљање ватреног оружја у року од 15 дана од дана извршене преправке доставља то ватрено оружје и направу Заводу, ради испитивања, односно жигосања и обележавања. 54. Да ли трговци имају обавезу да воде евиденцију о преносу власништва ватреног оружја након производње или продаје? Ко има ту обавезу (држава, продавци)? Током колико година? Правилником о обрасцима захтева, одобрења, оружног листа и других исправа и евиденција предвиђених Законом о оружју и муницији, прописују се: обрасци захтева, одобрења и потврда за набављање, држање, ношење и преношење оружја, делова за оружје и муницију; обрасци оружног листа који се издају за држање и ношење оружја, односно за држање оружја за личну безбедност, и образац дозволе за ношење оружја за личну безбедност; евиденције о промету оружја, делова за оружје и муницију, о поправљеном и преправљеном оружју, о оружју државних и других органа, предузећа, организација и установа и других правних лица која поседују оружје и муницију ради обављања њихове делатности, односно активности; евиденције које о поднетим захтевима и издатим одобрењима за набављање оружја и муниције, издатим оружним листовима и одобрењима за држање оружја, одузетом, нађеном и предатом оружју, деловима за оружје и муницију води надлежни орган.

Државни и други органи, предузећа, организације, установе, друга правна лица и радње, воде прописане евиденције у регистрима који се воде на следећим обрасцима:

- регистар набављеног оружја и делова за оружје води се на обрасцу «Обр. бр. 19»;

- регистар набављене муниције води се на обрасцу «Обр. бр. 20»; - регистар продатог оружја и делова за оружје води се на обрасцу «Обр. бр.

21»; - регистар продате муниције води се на обрасцу «Обр. бр. 22»; - регистар поправљеног и преправљеног оружја и утрошене муниције за

испитивање сигурности и тачности оружја води се на обрасцу «Обр. бр. 23»; - регистар оружја и муниције државних и других органа, предузећа,

организација, установа и других правних лица, води се на обрасцу «Обр. бр. 24» и

- регистар лица обучених за руковање ватреним оружјем и издатих уверења води се на обрасцу «Обр. бр. 25».

Министарство унутрашњих послова води прописане евиденције у регистрима који се израђују на следећим обрасцима:

- регистар поднетих захтева и издатих одобрења за набављање оружја и делова за оружје води се на обрасцу «Обр. бр. 26»;

149

- регистар поднетих захтева издатих одобрења за набављање муниције води се на обрасцу «Обр. бр. 27»;

- регистар издатих оружних листова, одобрења за трофејно оружје и одобрења за држање оружја правних лица води се на обрасцу «Обр. бр. 28»;

- регистар издатих дозвола за ношење оружја за личну безбедност води се на орасцу «Обр. бр. 29»;

- регистар одузетог, нађеног и предатог оружја, делова за оружје и муницију води се на обрасцу «Обр. бр. 30 и

- регистар пријављеног старог оружја води се на обрасцу «Обр. бр. 31». Сви регистри чувају се трајно у писаној и у електронској форми.

55. На који начин се оружје тестира током процеса производње? Да ли имате државне институције за тестирање оружја? Испитивање оружја није у надлежности Министарства унутрашњих послова, већ Завода за испитивање оружја и муниције из Крагујевца. Део одговора који је сачињен на основу Прилога Завода за испитивање оружја и муниције: Правилником о условима, начину и поступку испитивања, жигосања и обележавања ватреног оружја и муниције ("Службени гласник РС", бр. 28/96) прописан је начин испитивања оружја и муниције, који врши Завод за испитивање оружја и муниције из Крагујевца. Резултати испитивања, односно жигосања ручног ватреног оружја, и мунииције испитаног у Заводу, у периоду од 1973. до 1992. године, били су међународно признати на основу чланства бивше СФРЈ у Сталној међународној комисији за испитивање ручног ватреног оружја и муниције (C.I.P.), а у складу са Конвенцијом о обостраном признавању жигова за ручно ватрено оружје и муницију од 1. јула 1969. године.

С циљем да Република Србија поново приступи Конвенцији о узајамном признавању жигова за ручно ватрено оружје и муницију, постоји иницијатива за измену постојећег законодавства тј. доношњење новог Закона о испитивању ручног ватреног оружја, направа и муниције.

56. Који су главни услови за „деактивирање/неутрализацију“ ватреног оружја? Које технике користите?

Република Србија, у складу са законским прописима, не врши деактивирање, већ неутрализацију (уништавање) ватреног оружја.

Вршећи контролу по питањима везаним за управљање залихама оружја које је у поседу државе, Република Србија спроводи уклањање његових вишкова.

На основу пројекта Министарства унутрашњих послова Републике Србије и међународних организација UNDP (Уједињене нације – Програм за развој) и SEESAC (Регионални центар за југоисточну Европу за контролу лаког и малокалибарског наоружања), извршена су следећа уништавања оружја и муниције: У току 2003. године, уништено је 11 228 комада оружја и 42 000 комада разне муниције. У 2004. години, у Старој железари у Смедереву, топљењем у високој пећи уништен је 9 621 комад ватреног оружја. 2005. године, на основу напред наведене сарадње, у железари ''US STEEL'' у Смедереву, извршено је уништавање 7 018 комада оружја које је постало власништво Републике Србије.

150

У железари ''US STEEL'' 2006. године, извршено је уништавање 7 916 комада оружја које је постало власништво Републике Србије. 2009. године, у два наврата, ово Министарство је уништило у Железнику, у Центру за рециклажу, 27 000 комада оружја. У 2010. години уништено је 28 285 комада оружја у Центру за рециклажу Београд у Железнику Овакве акције ће ово Министарство континуирано спроводити и у наредном периоду. Ово Министарство је у току 1992, 1997, 1999, 2003. и 2007. године, спровело поступак легализације илегалног оружја и том приликом је од грађана предато близу 100 000 комада разног оружја.

57. Да ли у вашој земљи поседујете статистичке податке о правним власницима ватреног оружја (ловци, стрелци, приватне особе или привредна друштва)? У Министарству унутрашњих послова постоји јединствена база података о евиденцији ситног оружја и лаког наоружања у легалном поседу, која се води у писаном и електронском облику. По најновијим статистичким подацима овог Министарства, закључно са 01.12.2010. године, укупно је регистровано 1 189 522 комада оружја, од тога 3 304 правна лица поседују 44 659 комада оружја, а 589 258 физичких лица поседују 1 144 863 комада оружја и то:

- оружје за личну безбедност физичких лица (пиштољи и револвери) 522 285 ком; - оружје за физичко обезбеђење и заштиту објеката правних лица (аутоматско

оружје, пиштољи и револвери...) 35 484 ком; - ловачко оружје (пушке, карабини, комбиновано оружје) 524 445 ком; - спортско оружје (малокалибарско и ваздушно оружје) 104 901 ком. и - посебно оружје (сигнално, стартно оружје и друге направе) 445 ком.

У електронским и писаним евиденцијама, ово Министарство поседује прецизне податке о томе коју количину, врсту, и за коју намену поседује оружје свако правно и физичко лице.

D. Провере усаглашености са правилима о безбедности производа у случају производа увезених из трећих земаља

58. Да ли имате законодавство које обезбеђује усаглашеност са правилима о безбедности производа у случају увозних производа? Ако је одговор да:

а) Од када се примењује? Од 11. децембра 2009. године примењује се Закон о општој безбедности производа који осигурава усаглашеност производа са општим захтевом за безбедност и примењује се на све производе, осим на производе за које је посебним прописом уређена њихова безбедност. Овај закон не прави разлику у погледу захтева за безбедност домаћих и увозних производа.

b) Молимо вас да дате његов општи опис (која служба је одговорна за граничне контроле и координацију у погледу увезених производа, који поступак је прописан итд?)

За граничну контролу одговорна је Управа царина. Чланом 17. ст. 3. Закона о општој безбедности производа, прописано је:

151

„Надлежни царински орган неће дозволити увоз производа, односно серије производа (партије, шарже, лота и сл) које не прати прописана документација о усаглашености са захтевима за безбедност производа, односно који нису означени прописаном ознаком усаглашености са захтевима за безбедност производа. Ако надлежни царински орган утврди да, и без обзира на постојање документације и ознака из става 4.овог члана производ изазива озбиљну сумњу у погледу постојања озбиљног ризика по здравље и безбедност потрошача и други корисника, дужан је да о томе хитно обавести надлежни инспекцијски орган“. Ради обезбеђења ефикасног надзора, надлежни органи су дужни да сарађују. Обавезу сарадње у надзору тржишта имају на основу чл. 21. Закона о општој безбедности производа, који обавезује органе тржишног надзора на брзу размену информација о опасним производима, укључујући производе из увоза који садрже озбиљан ризик и сваки други ризик за здравље и безбедност корисника. Координацију у том систему обезбезбеђује Министарство трговине и услуга преко Тржишне инспекције-Контакт тачка.