UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET … · 5.00). Prirodno–matematički fakultet Univerziteta u Nišu upisuje 2012. godine na Departmanu za biologiju i ekologiju,

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

MARTINA S. STOJANOVIĆ

Varijabilnost morfoloških osobina roda Sedum L.

(Crassulaceae) u flori Srbije: karakteri generativnog regiona

MASTER RAD

Niš, 2017

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Varijabilnost morfoloških osobina roda Sedum L.

(Crassulaceae) u flori Srbije: karakteri generativnog regiona

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Martina Stojanović 178 Dr Bojan Zlatković

Niš, 2017

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Variability of the morphological characteristics of the genus

Sedum L. (Crassulaceae) in the flora of Serbia: the

characteristics of the generative region

MASTER THESIS

Candidate: Mentor:

Martina Stojanović 178 Dr Bojan Zlatković

Niš, 2017

Biografija kandidata

Martina Stojanović, rođena je u Nišu 16.01.1993. godine. Osnovnu školu

„Vuk Karadžić“ završila je u selu Belotincu (Doljevac), a Srednju medicinsku

školu „Dr Milenko Hadžić“ (medicinska sestra-tehničar) u Nišu (obe sa prosekom

5.00).

Prirodno–matematički fakultet Univerziteta u Nišu upisuje 2012. godine na

Departmanu za biologiju i ekologiju, gde završava Osnovne akademske studije

2015. godine i iste godine upisuje Master akademske studije smer Biologija, koje

završava 2017. godine.

Zahvalnica

Pre svega želim da se zahvalim svom mentoru dr Bojanu Zlatkoviću, na ukazanom

poverenju, strpljenju, pomoći i sugestijama prilikom izrade ovog master rada.

Takođe, veliku zahvalnost na korisnim savetima u izradi rada dugujem i dr Zorici

Mitić.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici, koja je bila uz mene u svakom

trenutku i kojoj posvećujem ovaj rad! Hvala na razumevanju tokom svih godina

studiranja.

SAŽETAK

Osnovni cilj ovog master rada bio je određivanje stepena morfološke

varijabilnosti odabranih kvantitativnih i kvalitativnih karaktera generativnog regiona roda

Sedum L. u flori Srbije na osnovu prikupljenih literaturnih podataka. Takođe, u radu je

izvršena komparativna analiza literaturnih podataka sa izmerenim vrednosti za isti set

prikazanih osobina populacija vrste S. album L. sa područja Balkanskog poluostrva (Srbije,

Makedonije, Bugarske, Grčke, Crne Gore i Albanije). Obrada podataka obuhvatala je

morfometrijsku analizu u komjuterskom programu STATISTICA 8.0. Morfometrijskom

analizom obuhvaćeno je 15 kvantitativnih i kvalitativnih karaktera generativnog regiona

biljke (ukupno 315 jedinki). Merenja karaktera urađena su pomoću digitalnog, pomičnog

merila i kompjuterskog programa Digimizer Image Analysis software (MedCalc Software©,

Belgium).

Ključne reči: rod Sedum L., S. album L., morfometrija, varijabilnost, generativni region

ABSTRACT

The main goal of this master thesis was to determine the degree of morphological

variability of the selected quantitative and qualitative characteristics of the generative region of

the genus Sedum L. in the flora of Serbia based on the collected literature data. Also, a

comparative analysis of literary data with measured values for the same set of characteristics of

populations of the S. album L. species from the Balkan Peninsula (Serbia, Macedonia, Bulgaria,

Greece, Montenegro and Albania) was performed. Data processing included morphometric

analysis in the computer program STATISTICA 8.0. The morphometric analysis covered 15

quantitative and qualitative characteristics of the generative region of the plant (a total of 315

individuals). Character measurements were made using the Digimizer Image Analysis software

(Digital, Motion Scanner and Computer Program) software (MedCalc Software ©, Belgium).

Key words: genus Sedum L., S. album L., morphometry, variability, generative region

1

SADRŽAJ

1. UVOD ......................................................................................................................................................... 2

2. OPŠTI PODACI ............................................................................................................................................ 3

2.1. Sistematski položaj roda Sedum L. .................................................................................................... 3

2.2. Opšte karakteristike familije Crassulaceae DC. ................................................................................. 4

2.3. Opšte karakteristike roda Sedum L. ................................................................................................... 5

3. CILJEVI RADA ............................................................................................................................................. 8

4. MATERIJAL I METODE ............................................................................................................................... 9

5. REZULTATI I DISKUSIJA ............................................................................................................................ 14

5.1. Analiza varijabilnosti kvantitativnih i merističkih karaktera generativnog regiona ........................ 14

5.1.1. Varijabilnost kvantitaivnih i merističkih karaktera roda Sedum u flori Srbije .............................. 15

5.1.2 Varijabilnost kvantitativnih i merističkih karaktera vrste S. album ............................................... 17

5.2. Analiza varijabilnosti kvalitativnih karaktera generativnog regiona ............................................... 19

5.2.1. Varijabilnost kvalitativnih karaktera roda Sedum u flori Srbiji .................................................... 20

5.2.2. Varijabilnost kvalitativnih karaktera vrste S. album ..................................................................... 24

6. ZAKLJUČAK .............................................................................................................................................. 27

7. LITERATURA ............................................................................................................................................ 28

8. PRILOG .................................................................................................................................................... 31

2

1. UVOD

Varijabilnost životinjskih i biljnih organizama zavisi od različitih faktora sredine. Među

jedinkama postoje veće ili manje razlike koje utiču na njihove karakteristike i upravo ove pojave

nejednakosti predstavljaju osnovu varijabilnosti organizama. Mogu se razlikovati dve vrste

takvih karaktera: kvantitativni i kvalitativni. Biljke, odnosno njihovi genotipovi imaju

sposobnost da u različitim uslovima sredine formiraju različite fenotipove. Sposobnost genotipa

da stvara različite fenotipove u različitim sredinskim uslovima, nazivamo fenotipskom

plastičnošću (Tucić & Tucić, 2000). Životna sredina kao činilac razvića značajno utiče na opseg

fenotipova koje će proizvesti jedan genotip. Fiziološke i morfološke osobine biljaka pokazuju

fenotipsku plastičnost u interakcijama sa faktorima sredine pri čemu se javljaju promene u samoj

morfologiji kao i fiziologiji biljaka. Za utvrđivanje različitosti tih osobina koriste se metode

merenja i upoređivanja morfoloških osobina, odnosno, morfometrijska analiza, koja obuhvata

merenja vegetativnih i generativnih karaktera. Rezultati analiza ukazuju na moguću varijabilnost

između vrsta ali i populacija i mogu da dovedu do izdvajanja potencijalno novih taksona što se

može utvrditi taksonomskom analizom. Sedum album L. kao predmet istraživanja ovog rada je

upravo vrsta koju odlikuje visoka fenotipska plastičnost (Zlatković et al., 2016), kao i ceo rod

Sedum L.

3

2. OPŠTI PODACI

2.1. Sistematski položaj roda Sedum L.

Rod Sedum L. u filogenetskom smislu ima sledeći položaj (Marhold, 2011):

❖ Regnum- Plantae

❖ Divisio- Tracheophyta

❖ Subdevisio- Spermatophytina

❖ Classis- Magnoliopsida

❖ Superordo- Saxifraganae

❖ Ordo- Saxifragales

❖ Familia- Crassulaceae DC.

❖ Genus- Sedum L.

4

2.2. Opšte karakteristike familije Crassulaceae DC.

Ova familija pripada klasi dikotiledonih biljaka (Magnoliopsida). Obuhvata uglavnom

sukulentne biljke, a spada u red srednje bogatih familija sa oko 1300-1500 vrsta koje odlikuje

skoro kosmopolitsko rasprostranjenje (′t Hart, 1997). Familija broji oko 35 rodova koji su

rasprostranjeni na severnoj i južnoj hemisferi Zemlje, naseljavaju semi-aridna i planinska

područja (′t Hart & Eggli, 1995).

Familja Crassulaceae obuhvata 4 centra diverziteta:

-Meksiko i Jugozapadna Amerika,

-Južna Afrika,

-Mediteranski region i Makaronezija,

-Jugoistočna Azija.

U Mediteranskom i submediteranskom području, familija Crassulaceae broji 177 vrsta.

Na teritoriji Evrope ovo područje je najznačajnije u pogledu bogatstva vrsta. Na nivou

taksonomskog bogatstva, u mediteranskom području, Evropi, ali i na čitavoj severnoj hemisferi

dominira rod Sedum L. sa 60% vrsta familije Crassulaceae.

Familija Crassulaceae obuhvata jednogodišnje i višegodišnje zeljaste i poludrvenste

hamefitske forme. Listovi su uporedni ili naspramni, sukulentni. Cvetovi su u cimozim cvastima,

pravilini, hermafroditni, obično petočlani, retko tročlani ili četvoročlani. Čašični listići su

slobodni ili ujedinjeni u bazi. Krunični listići su slobodni ili srasli, bele, žute ili roze boje.

Prašnika obično ima dvaputa više nego kruničnih listića. Karpele su sitne, slobodne ili srasle u

bazi (′t Hart & Eggli, 1995).

5

2.3. Opšte karakteristike roda Sedum L.

Rod Sedum L. predstavlja jedan od najznačajnijih i najvećih rodova koji pripadaju

familiji Carassulaceae. Obuhvata oko 500 biljnih vrsta koje su pretežno zastupljene u

subtropskim i umerenim regionima sveta. Pored Severne i Centralne Amerike, Severne Afrike i

većeg dela Azije, na teritoriji Evrope, rod Sedum L. je najzastupljeniji u Mediteranskom

području (′t Hart, 1997). U Srbiji se sreće 21 vrsta (Josifović, 1972) ovog roda: S. acre L., S.

aetnense Tineo, S. album L., S. alpestre Vill., S. annuum L., S. atratum L., S. caespitosum (Cav.)

DC., S. cepaea L., S. dasyphyllum L., S. grisebachii Boiss. & Heldr., S. hispanicum L., S.

magellense Ten., S. ochroleucum Chaix, S. rubens L., S. rupestre L., S. sexangulare L., S. stefco

Stefanov, S. tuberiferum Stoj. & Stefanov, S. urvillei DC S. villosum L. i S. serpentini Janch.

(Slika 1.). Sve vrste klasifikovane su u okviru 14 serija prema podeli koju je predložio t‟Hart

(Hart, 1991): Acria, Aithales, Alba, Alpestria, Cepaea, Dasyphylla, Glauco-rubens,

Macrosepala, Magellensia, Rubra, Rupestria, Sedella, Stefco i Subrosea.

U flori Srbije (Gajić, 1972) rod Sedum L. obuhvata jednogodišnje i višegodišnje zeljaste

biljke, ređe hamefitske forme biljaka. Listovi su sukulentni, obično naizmenični ili naspramni,

ravni ili valjkasti. Zalisci nedostaju, a cvast je obično cimozna. Cvetovi su hermafroditni, retko

jednopolni, petočlaniali ali se javljaju i predstavnici sa četvoročlanim (S. caespitosum, S. stefco,

S. aetnense), šestočlanim (S. rupestre, S. hispanicum), devetočlanim (S. hispanicum) ili

dvanaestočlanim (S. amplexicaule, S. sediforme) cvetovima. Čašični listići su slobodni ili manje-

više srasli. Kruničnih listića najčešće ima isto toliko koliko i čašičnih, slobodni su, obično

štrčeći, najčešće uski ili šiljati. Takođe, pored predstavnika sa tipičnim simpetalnim cvetovima,

javljaju se i predstavnici sa cvetovima kod kojih su krunični listići srasli do 1/3 (S. fragrans, S.

alsinefolium) ili do 2/3 (S. dasyphyllum, S. candollei) svoje dužine (t' Hart, 1991). Prašnika

uglavnom dvostruko više od kruničnih listića, rasporedjenih u dva reda. Karpela isto koliko i

kruničnih listića, slobodne su ili samo pri osnovi srasle, a ispred svake karpele smeštene su

nektarije. Semeni zameci su anatropni i mnogobrojni. Plod je mešak sa kratkim šiljatim

stubićem. Semena ima mnogo, sitna su, bez hranljivog tkiva (Josifović, 1972).

6

Ime Sedum potiče od latinske reči „sedare“ što znači umiriti, pa su i neke vrste

pomenutog roda lekovite, a listovi nekih vrsta se koriste i u ishrani (Josifović, 1972). Od

autohtonih vrsta kod nas se gaje S. telephinum, S. acre, S. telephium subsp. fabaria, S. rupestre

koje se koriste u ishrani ljudi, kao dodatak uz salatu (Gajić, 1972). Međutim, neki predstavnici

ovog roda mogu biti i otrovni kao što je S. acre ali ujedno i lekoviti, pa su našli primenu u

narodnoj medicini. Mnogo vrste imaju privredni značaj, gaje se kao ukrasne biljke, npr. S.

oppositifolium, S. spectable, S. sieboldii i druge.

Neke vrste ovog roda su izuzetno retke pa su stoga zaštićene zakonom (S. stefco, S.

sartorianum, S. tuberiferum, S. villosum, S. grisebachii, S. magellense, S. caespitosum) prema

„Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i

gljiva“. (Sl.glasnik RS br. 5/10).

7

Slika 1. Floristička raznovrstnost roda Sedum na teritoriji Srbije: A) Sedum acre; B) Sedum sexangulare; C) Sedum

ochroleucum; D) Sedum dasyphyllum; E) Sedum atratum; F) Sedum hispanicum; G) Sedum ceaspitosum; H) Sedum

magellense; I) Sedum urvillei (Foto: B. Zlatković).

8

3. CILJEVI RADA

1) Određivanje stepena morfološke varijabilnosti odabranih kvantitativnih i

kvalitativnih generativnih karaktera roda Sedum u flori Srbije na osnovu prikupljenih

literturnih podataka;

2) Upoređivanje literaturnih podataka sa izmerenim vrednosti za isti set

prikazanih osobina vrste S. album.

9

4. MATERIJAL I METODE

Na osnovu literaturnih izvora analizirani su kvalitativni, meristički i kvantitativni

karakteri generativnog regiona vrsta roda Sedum na teritoriji Srbiji. Literaturni izvori (Gajic,

1972; Strid, 1986; Jordanov, 1970; Micevski, 1998; Davis, 1972; Webb et al.,1993; Strid et Tan,

2002; Gusuleac et Nyarady, 1956; Hayek, 1925; Eggli, 2003) su obuhvatali relevantne florističke

izvore za Balkansko poluostrvo. Za sve odabrane karaktere određeni su parametri deskriptivne

statistike u kompjuterskom softveru STATISTICA 8.0. Odstupanje literaturnih podataka od

realnih vrednosti osobina vršeno je na primeru vrste S. album. U tu svrhu isti parametri

varijabilnosti određeni su na nivou 21 populacije sa teritorije Balkanskog poluostrva (Albanija,

Bugarska, Grčka, Makedonija, Crna Gora i Srbija).

Sakupljeni biljni materijal je skladišten u Herbarijumu Instituta za Botaniku i Botaničku

baštu „Jevremovac“, na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu (BEOU) i Herbarijumu

Departamana za Biologiju i Ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Nišu

(HMN). Pozicije lokaliteta na kojima je vršeno sakupljanje materijala prikazane su na Mapi 1.

Detaljni podaci o lokalitetima i karakteristikama staništa prikazani su u Prilogu 1.

10

Mapa 1. Ispitivane populacije vrste S. album na području Balkanskog poluostrva.

11

Pre morfometrijske analize, individue svih populacija su bile izložene periodu

aklimatizacije u staklenoj bašti tokom vremenskog perioda koji je trajao minimalno 12 meseci.

Aklimatizaciju, odnosno uzgajanje populacija u identičnim uslovima, bilo je neophodno

sprovesti kako bi se uklonio uticaj abiotičkih faktora (pre svega količine vode u zemljištu) na

morfološku varijabilnost izabranih karaktera. Kultivacija je vršena u seriji plastičnih saksija istog

dijametra, na supstratu Floradur® (FloraGard Vertriebs GmbH fϋr Gartenbau, Germany)

izmešanim sa peskom u proporciji 4:1.

Za potrebe analize izdvojeno je po 15 jedinki iz svake populacije, tako da je zbirno

analizirano 315 jedinki iz 21 populacije. Svaka individua je, u procesu dalje pripreme, etiketirana

ceduljicom od paus-papira na kojoj je označen redni broj populacije i individue u formi „x-y“,

gde „x“ predstavlja redni broj populacije a „y“ redni broj individue. Potom je vršeno merenje

odabranih kvantitativnih karaktera generativnog regiona kao i određivanje stanja kvalitativnih

osobina kod biljaka.

Proučavani su sledeći kvantitativni karakteri generativnog regiona biljke: dužina glavne

cvasti (DGC), širina glavne cvasti (ŠGC), broj cvetova u cvasti (BCC), broj bočnih cvasti

(BBC), dužina brakteja (BK), širina brakteja (BŠ), dužina čašičnog listića (DČL), širina

čašičnog listića (ŠČL), dužina kruničnog listića (DKL), širina kruničnog listića (ŠKL), dužina

filamenta prašnika (DF), dužina tela karpele (DK), širina tela karpele u sredini (ŠK), širina tela

nektarije (ŠN) i dužina drške nektrije (DN).

Morfometrijska analiza 15 kvantitativnih karaktera (Tabela 1.) generativnog regiona je

izvršena na nivou svih individua (315). Karakteri kao što su: dužina (DGC) i širina (ŠGC)

glavne cvasti mereni su pomičnim merilom, nakon čega je vršeno prebrojavanje broja cvetova u

glavnoj cvasti (BCC) i određivan broj bočnih cvasti (BBC) na jedinkama. Dve poslednje osobine

mogu imati i meristički karakter.

12

Tabela 1. Pregled analiziranih kvantitativnih karaktera generativnog regiona.

Generativni regioni Akronim karaktera

Dužina glavne cvasti DGC*

Širina glavne cvasti ŠGC*

Broj cvetova u cvasti BCC**

Broj bočnih cvasti BBC**

Dužina brakteja BD*

Širina brakteja BŠ*

Dužina čašičnog listića DČL*

Širina čašičnog listića ŠČL*

Dužina kruničnog listića DKL*

Širina kruničnog listića ŠKL*

Dužina filamenta prašnika DF*

Dužina tela karpele DK*

Širina tela karpele u sredini ŠK*

Širina tela nektarije ŠN*

Dužina drške nektarije DN*

*dimenzija izražena u mm, ** dimenzija izražena prebrojavanjem

Kvalitativni karakteri generativnog regiona (Tabela 2.) podeljeni su na segmente

perijanta: oblik kruničnih listića (OKL), oblik čašičnih listića (OČL) i sekretorne strukture

cveta: prisustvo drške nektarije (PDN), prisustvo marginlnih ureza (PUN) i oblik tela nektarije

(ONEK).

Generativni delovi biljaka odnosno cvet, prašnici, karpele i nektarije su nakon pripreme

fotografisani na stereomikroskopu Leica MZ-16A (Leica Microsystems©, Wetzlar, Germany),

na sobnoj temperaturi. Priprema preparata rađena je na predmetnim pločicama, pod

binokularnom lupom. Kao podloga preparata kod fotografisanja lica i naličja korišćen je

milimetarski papir, dok je kod prašnika i karpela korišćena crna podloga kako bi zbog kontrasta

bili uočljiviji na fotografijama. Za pripremu nektarija, otvoreni cvetovi su stavljani na obostrano

lepljivim trakama pa su nektarije mehanički ispravljane pod stereomikroskopom i fotografisane

(Prilog 2.). Svi karakteri generativnih delova biljke merena su korišćenjem softverskog programa

Digimizer Image Analysis software (MedCalc Software©, Belgium) na fotografijama

zabeleženih digitalnom kamerom stereomikroskopa (Leica DFC320). Kvalitativni karakteri

generativnih delova biljaka određivani su na osnovu šeme oblika (Clausen, 1975).

13

Tabela 2. Pregled analiziranih kvalitativnih karaktera generativnog regiona.

Deo biljke Osobina

Segmenti perijanta Oblik kruničnih listića

(OKL)

Oblik čašičnih listića

(OČL)

Sekretorne strukture cveta

Prisustvo

drške

nektarije

(PDN)

Prisustvo

marginlnih

ureza (PUN)

Oblik tela

nektarije

(ONEK)

Svi izmereni podaci su inkorporirani u bazu podataka (Microsoft Office, Excel 2007), a

potom statistički obrađeni upotrebom kompjuterskog softvera STATISTICA 8.0. Obrada je

podrazumevala analizu osnovnih statističkih parametara (deskriptivna statistika), kao i

određivanje učestalosti stanja kvalitativnih osobina.

Analiziran je komparativni prikaz kvantitativnih i merističkih karaktera iz svih

literaturnih izvora za vrstu S. album. Upoređivane su dobijene srednje vrednosti za karakter

dužina čašićnih listića (DČL) i dužina kruničnih listića (DKL). Takođe su kvalitativni karakteri:

oblik čašičnih listića (OBČA), oblik kruničnih listića (OBKR) i oblik nektarija (OBNE) za sve

vrste roda Sedum u Srbiji poređeni sa našim rezultatima za S. album.

14

5. REZULTATI I DISKUSIJA

5.1. Analiza varijabilnosti kvantitativnih i merističkih karaktera generativnog

regiona

Na osnovu pregleda literaturnih izvora moguće je naći limitiran broj podataka koji se

odnose na varijabilnost vrsta roda Sedum u Srbiji. Analizom varijabilnosti kvantitativnih i

merističkih karaktera, obuhvaćeni su literaturni podaci istih i vršena je komparativna analiza

ovih karaktera sa izmerenim vrednostima vrste S. album.

Određeni su sledeći deskriptivni statistički parametri:

➢ x - srednja vrednost - statistički pokazatelj prosečne vrednosti merenih

karaktera;

➢ δ - standardna devijacija - ukazuje na odstupanje dobijenih vrednosti od

srednje vrednosti i predstavlja meru apsolutne varijabilnosti (Bojović &

Mitrović, 2010);

➢ Min - minimalne vrednosti merenih karaktera;

➢ Max - maksimalne vrednosti merenih karaktera;

➢ C.V. - koeficijent varijacije - koristi se za ocenjivanje i poređenje

varijabilnosti različitih svojstava, izražava se u procentima (Bojović &

Mitrović, 2010).

15

5.1.1. Varijabilnost kvantitaivnih i merističkih karaktera roda Sedum u flori

Srbije

U ovom radu analizirani su kvantitativni i meristički karakteri dobijeni iz literature za sve

vrste roda Sedum u Srbiji (Prilog 3.). Proučavane su sledeće kvantitativne i merističke osobine

(Tabela 3.): dužina brakteja (DUBR), dužina drške cveta (DUDR), dijametar cveta (DICV),

dužina čašičnih listića (DUČA), dužina kruničnih listića (DUKR), dužina prašnika (DUPR),

dužina plodnika (DUPL), dužna stubića (DUST), dužina semena (DUSE), broj grana na cvetu

(BRGR), broj cveta (BRCV), broj čašičnih listića (BRČA), broj kruničnih listića (BRKR), broj

pračnika (BRPR), broj nektarija (BRNE).

Tabela 3. Rezultati deskriptivne statistike za kvantitativne i merističke karaktere generativnog

regiona roda Sedum u Srbiji.

OSOBINA x Min Max δ C.V.

DUBR 3.5 3.0 4.0 0.5 15.6

DUDR 3.7 1.0 9.0 2.0 53.0

DICV 6.8 4.0 12.0 2.6 38.0

DUČA 2.5 1.0 8.0 1.5 60.5

DUKR 5.0 1.0 12.0 1.9 39.1

DUPR 4.0 2.0 10.3 2.7 68.6

DUST 0.7 0.2 1.0 0.3 41.5

DUPL 3.8 1.0 6.0 1.0 25.6

DUSE 0.6 0.3 1.0 0.2 31.5

BRGR 2.7 1.0 10.0 1.5 54.7

BRCV 9.0 1.0 45.0 8.1 89.9

BRČA 5.4 3.0 9.0 1.2 21.9

BRKR 5.4 3.0 9.0 1.2 22.4

BRPR 8.8 4.0 18.0 3.3 36.9

BRNE 1.7 1.0 3.0 0.6 37.5

Na osnovu dobijenih vrednosti možemo reći da je umerena varijabilnost. Ipak, da se

amplitude između minimlnih i maksimalnih vrednosti kreću od jako visokih, kao što je broj cveta

(BRCV), pa do izuzetno niskih vrednosti kod karaktera gde spadaju: dužina stubića (DUST) i

dužina semena (DUSE). Takođe, standardna devijacija ima veliku vrednost kod karaktera: broj

cveta (BRCV) i broj prašnika (BRPR). Kod karaktera: dužina prašnika (DUPR), dužina

plodnika (DUPL), dijametar cveta (DICV), dužina drške cveta (DUDR), dužina kruničnih listića

16

(DUKR), dužina čašičnih listića (DUČA), broj grana na cvetu (BRGR), broj čašičnih listića

(BRČA) i broj kruničnih listića (BRKL) ima umerenu vrednost, dok su najmanje vrednosti

standardne devijacije izražene kod karaktera: dužina semena (DUSE), dužina brakteja (DUBR),

dužina stubića (DUST) i broj nektarija (BRNE).

Na osnovu koeficijenta varijacije kao visoko varijabilne osobine izdvajaju se: broj cveta

(BRCV) sa vrednošću 89.9% i dužina prašnika (DUPR) sa vrednošću 68.6%. Svi ostali karakteri

su u opsegu umerene varijabilnosti, dok u zoni niske varijabilnosti (10%) nije zabeležen ni jedan

karakter.

U literatnim izvorima je zastupljen relativno mali broj konkretnih podataka za rod Sedum

L. pa se mogu porediti samo neke karakteristike generativnog regiona kao što su: broj čašičnih

listića, broj kruničnih listića i broj prašnika.

U literaturi Gajić (1972) i Hayek (1925) broj čašćnih i kruničnih listića je 5, retko 3 ili 7,

a na osnovu naših istraživanja broj čašičnih i kruničnih listića se kreće od 3 do 9, pa je

poklapanje sa literaturnim podacima delimično. U flori Grčke broj čašćnih i kruničnih listića je 4

ili 6-7 (-12), što odstupa od naših podataka. U drugim literaturama broj čašćnih i kruničnih listića

je 5 retko 4, 6 ili 9 (Jordanov, 1970), 4, 5 ili 6-9 (Micevski, 1998), 5, 4-6 ili 9 (Webb et al.,

1993), 5 ili 4-6 (Gusuleac et Nyarady, 1956), 4-8 (Davis, 1972), što se delimično slaže sa

dobijenim podacima. U flori Turske navodi se i jos jedan karakter a to je broj prašnika 1-2, dok

je u načim istaživanjima taj broj mnogo veći i iznosi 4-18 što ne odgovara literaturnim podacima.

U literaturi Strid et Tan (2002) za rod Sedum imamo najviše podataka: broj čašičnih i kruničnih

listića je 5, ponekad 4 ili 6-9 (-12), pa se ne poklapa sa istaživanim podacima; dužina kruničnih

listića, dužina stubića i dužina semena je oko 1 mm, što odgovara našim vrednostima jer se

dužina kruničnih listića kreće od 1-12 mm, dužina stubića 0.2-1 mm a dužina semena od 0.3-1

mm.

Na osnovu ovih podatka može se zaključiti da broj čašičnih i kruničnih listića jako varira

i da se razlikuje iz flore u floru.

17

5.1.2 Varijabilnost kvantitativnih i merističkih karaktera vrste S. album

Deskriptivni statistički parametri određeni su za set ispitivanih kvantitativnih i

merističkih karaktera generativnog regiona populacija vrste S. album sa područja Balkanskog

poluostrva. Rezultati srednjih (x), minimalnih (Min), maksimalnih vrednosti (Max), standardne

devijacije (δ) i koeficijenta varijacije (C.V.) prikazani su u Prilogu 4., a dostupni literaturni

podaci za ispitivane karaktere S. album prikazani su u Tabeli 4. kao i na Grafiku 1.

Na osnovu naših istraživanja možemo reći da svi karakteri pokazuju umeren do visok

stepen varijabilnosti. Najveće odstupanje od srednje vrednosti (x), koje se karakteriše velikom

amplitudom između dobijenih minimalnih i maksimalnih vrednosti kao i visokom standardnom

devijacijom pokazuju karakteri: broj cvetova u svasti (BCC), dužina glavne cvasti (DGC) i

širina glavne cvasti (ŠGC). Srednji nivo standardnog odstupanja pokazuju karakteri: broj bočnih

cvasti (BBC), dužina brakteja (BD), dužina karpela (DK), dužina kruničnih listića (DKL),

dužina filament (DF), širina brakteja (BŠ), širina karpela (ŠK), širina kruničnih listića (ŠKL),

dužina čašičnih lisića (DČL), širina čašičnih listića (ŠČL), dok su se karakteri širina nektarija

(ŠN) čija je vrednost 0.07 i dužina nektarija (DN) cija je vrednost 0.06 izdvojili po relativno

niskom standardnom odstupanju. Konkretne vrednosti korišćenih parametara deskriptivne

statistike navedene su u Prilogu 4.

Na osnovu vrednosti koeficijenta varijacije (C.V.) skoro svi karakteri pokazuju umereni

stepen varijabilnosti koji se kreće u dijapazonu 10-30%. Kao visoko varijabilni karakteri

izdvojili su se karakteri: broj bočnih cvasti (BBC) sa vrednošću 86.3%, broj cvetova u cvasti

(BCC) sa vrednošću 57.1% i karakter dužina glavne cvasti (DGC) sa vrednošću 31.6%. U zoni

niske varijabilnosti (10%) zabeležen je karakter dužina kruničnih listića (DKL) sa vrednošću

9.2%.

Vrednosti deskriptivne statistike vrste S. album poređene su sa kvantitativnim i

merističkim karakterima vrste S. album iz literaturnih izvora (Gajic, 1972; Strid, 1986;

Jordanov, 1970; Micevski, 1998; Davis, 1972; Webb et al., 1993; Strid et Tan, 2002; Gusuleac et

Nyarady, 1956; Hayek, 1925; Eggli, 2003).

18

Tabela 4. Literaturni podaci za kvantitativne i merističke osobine generativnog regiona vrste S.

album.

Lit. DUDR DUČA DUKR DUST DUPL DUSE BRČA BRKR BRPR

Gajic

(1972) 2.5 3.0 5.0 0.7 5.0 5.0 10

Strid

(1986) 3.0 2.0 6.0 5.0 5.0

Jordanov

(1970) 4.0 3.5 1.0 5.0 5.0 10

Micevski

(1998) 1.0 3.5 3.5 5.0 5.0 10

Davis

(1972) 1.5 3.0 5.0 5.0 10

Webb et

al. (1993) 3.0 5.0 5.0 10

Strid et

Tan (2002) 1.5 4.5 1.0 5.0 5.0

Gusuleac

et

Nyarady

(1956)

5.0 5.0 5.0 10

Hayek

(1925) 4.0

Eggli

(2003) 1.5 3.3 1.0 5.0 5.0

Poređenje dobijenih srednjih vrednosti vrste S. album sa literaturnim vrednostima je

ograničeno, s obzirom da se većina ovih karaktera ne pominje u dostupnoj literaturi. Jedini

dostupni podaci se odnose na karaktere: dužina čašičnih listića (DČL) i dužina kruničnih listića

(DKL). Za dužinu čašičnih listića (DČL) u literaturi se navode sledeće srednje vrednosti: 2.0 mm

(Strid, 1986), 1.0 mm (Micevski, 1998), 1.5 mm (Davis, 1972), 1.5 mm (Strid et al., 1993), 1.5

mm (Eggli, 2003). Za vrednosti dužine kruničnih listića (DKL) navode se sledeće srednje

vrednosti: 3.0 mm (Gajić, 1972), 6.0 mm (Strid, 1986), 4.0 mm (Jordanov, 1970), 3.5 mm

(Micevski, 1998), 3.0 mm (Davis, 1972), 3.0 mm (Webb et al., 1993), 4.5 mm (Strid et Tan,

2002), 4.0 mm (Hayek, 1925), 3.3 mm (Eggli, 2003).

Izmerene srednje vrednosti za dužinu čašičnih lisića (DČL) su manje od onih koje se

navode u literaturi samo se poklapaju sa „Florom Makedonije“ (Micevski, 1998) i imaju

vrednost 1.0 mm, dok izmerene srednje vrednosti za dužinu kruničnih listića (DKL) imaju

vrednost 4.9 mm, pa su kod nekih flora sa manjom vrednošću (Gajić, 1972; Davis, 1972; Webb

19

et al., 1993; Eggli, 2003; Micevski, 1998; Jordanov, 1970; Hayek, 1925; Strid et Tan, 2002), a u

„Flori Grčke“ ( Strid, 1986) sa vrednošću 6.0 mm, koja je veća u odnosu na izmerene vrednosti.

Grafik 1. Grafički prikaz literaturnih podataka za kvantitativne i merističke osobine

generativnog regiona vrste S. album.

Na grafiku 1. se vidi da najviše podataka imamo iz ,,Flore Srbije“ (Gajić, 1972), kao i da

broj prašnika (BRPR) ima najveću srednju vrednost koja iznosi 10.0 mm (Gajic, 1972; Jordanov,

1970; Micevski, 1998; Davis, 1972; Webb et al., 1993; Gusuleac et Nyarady, 1956) i da je

najmanja srednja vrednost dužine semena (DUSE), ispod 1.0 mm (Gajic, 1972; Jordanov, 1970).

5.2. Analiza varijabilnosti kvalitativnih karaktera generativnog regiona

Varijabilnosti kvalitativnih karaktera analizirana je kod vrste S. album, i svih vrsta roda

Sedum iz flore Srbije pri čemu je određivana učestalost njihovih stanja i proučavan je uporedni

pregled kvalitativnih karaktera istih. Detaljnije definisanje stanja kvalitativnih osobina bazirano

je na specifičnom odnosu (x:y) dužine (x) i širine (y) identifikovanog oblika.

20

5.2.1. Varijabilnost kvalitativnih karaktera roda Sedum u flori Srbiji

Isptitivana je i varijabilnost stanja kvalitativnih karaktera generativnog regiona kod svih

vrsta roda Sedum zastupljenih u Srbiji (Prilog 5.), a zatim je određivana učestalost istih. Analiza

kvalitativnih karaktera se odnosi na: tipove oblika, tipove indumentuma (Tabela 5.) i tipove boja

(Tabela 6.).

Poučavani su sledeći tipovi oblika: oblik čašićnih listića (OBČA), oblik kruničnih listića

(OBKR), oblik antera (OBAN), oblik nektarija (OBNE), oblik karpela (OBKA) i oblik semena

(OBSE).

Oblik čašićnih listića (OBČA) se javlja u 12 stanja, najveću učestalost ima jajast oblik

(26.58 %) dok se najmanje javljaju linearno-cilindričan, linearno-eliptičan i linearno-lancetast

oblik sa učestalošću od 1.27%. Oblik kruničnih listića (OBKR) se javlja u 10 stanja, pri čemu

najveću učestalost ima lancetast (59.26%) oblik, a najmanju eliptično-lancetast i linearno-

trouglast (1.23%). Oblici antera (OBAN) javljaju se u 4 stanja: bubrežast, eliptičan, ovalan i

ovalno-eliptičan. Najveću učestalost ima ovalan oblik (42.86%). Karakter oblik nektarija

(OBNE) se javlja u 9 oblika, a najveću učestalost ima četvrtast oblik i ona iznosi 42.86%. Oblik

karpela (OBKA) se javlja u 8 stanja: cilindričan, eliptično-jajast, jajast, lancetast, spljošteno

eliptičan, spatulatan, trouglasto-klinast sa učestalošću od 11.11% i eliptičan sa učestalošću od

22.22%. Za karakter oblik semena (OBSE) utvrđeno je da se pojavljuje u 4 oblika: eliptičan sa

učestalošću od 41.28% , jajast sa učestalošću od 36.36%, jajasto-eliptičan sa učestalošću od 20%

i spatulata sa učestalošću od 1.82%.

Tipovi indumentuma su sledeći: indumentum cvetne drške (ŽLDR), indumentum čašice

(ŽLČA), indumentum krunice (ŽLKR), indumentum karpele (ŽLKA) i indumentum semenjače

(ŽLSE).

Indumentum cvetne drške (ŽLDR) varira u sklopu 3 stanja: nedostaje sa učestalošću od

15.38%, žlezde ponekad prisutne sa učestalošću od 7.69% i žlezde uvek prisutne sa učestalošću

od 73.08%. Indumentum čašice (ŽLČA), indumentum krunice (ŽLKR), indumentum karpele

(ŽLKA) i indumentum semenjače (ŽLSE) se javlja u 2 stanja: nedostaje i žlezde uvek prisutne.

Žlezde su uvek prisutne na čašici, krunici i semenjači a nedostaju na karpeli.

21

U literaturnim izvorima možemo naći da se indumentum nalazi na ceo cvet (na čašicu,

krunicu, braktejama, drsci, tučku) na vrstama S. cepaea, S. dasyphyllum, S. hispanicum, S.

rubens i S. villosum. Sporadično se žlezdane dlake javljaju kod cvetova vrsta: S. ochroleucum, S.

rupestre i S. sexangulare (Giuliani et al. 2017), što se delimično poklapa sa našim rezultatima,

gde su žlezde uvek prisutne na čašici, krunici i semenjači a nedostaju na karpeli.

Proučavani su i sledeći tipovi boja: boja čašičnih listića (BOČA), boja kruničnih listića

(BOKR), boja filamenta (BOFI), boja antera (BOAN), boja nektarija (BONE), boja karpela

(BOKA) i boja semena (BOSE).

Boja čašičnih listića (BOČA) varira u okviru 6 stanja: crvenkasta, purpurna, ružičasta,

zelena, žuta, žuta do zelena, sa najvećom učestalošću je zelena boja (44.83%). Karakter boja

kruničnih listića (BOKR) se javlja u 16 stanja. Bela boja ima najveću učestalost koja iznosi

27.17%, a bela do ružičasta, narandžasta i žuta do zelenkasta najmanju učestalost od 0.38%.

Promenljivost boja filamenta (BOFI) i boja antera (BOAN) se odnosi na 8 različitih stanja. Boja

antera sa najvećom učestalošću je žuta, a boja filamenta bela. Karakter boja nektarija (BONE) se

javlja u 4 stanja: bela sa učestalošću od 23.08%, crvenkasta i zelenkasta sa učestalošću od 7.69%

i žuta sa najvećom učestalošću (61.54%). Za boju karpela (BOKA) utvrđeno je da se pojavljuje u

11 stanja, pri čemu je najviše zastupljena bela boja sa učstalošću od 16.67%. Boja semenjače

(BOSE) se javlja u 9 stanja. Smeđa (72.09%) i crna do smeđa (10.46%) su najzastupljenije boje

semenjače, dok ostale boje imaju učestalost manju od 5%.

U literaturi Strid (1986) nalazimo neke podatke vezane za boju čašičnih i kruničnih

listića. Boja čašičnih listića je zelena, što odgovara nažim rezultatima a kruničnih žuta, bela, roze

ili crvena. Takođe, u literaturi Strid et Tan (2002), imamo podatak za boju kruničnih listića i

filamenta (žuta, bela, roze, crvena ili purputna) i boju antera (crvena ili žuta), što se delimično

poklapa sa našim podacima. U literaturi se navodi da su nektarije bezbojne kod S. alpestre, ili

bledo-zelene kod vrsta S. album, do žute boje (S. rupestre) i tamno narandžaste kod S. atratum

(Giuliani et al. 2017), što se opet manje-više poklapa sa našim rezultatima.

22

Tabela 5. Analiza kvalitativnih karaktera generativnog regiona roda Sedum u flori Srbije (tipovi oblika; tipovi indumentuma).

Strukture

generativnog

regiona

Osobina Stanje

Tipovi oblika

Oblik čašićnih

listića OBČA eliptičan

eliptično-

lancetast jajast

jajasto-

lancetast

jajasto-

trouglast lancetast

lancetasto-

trouglast linearan

linearn-

cilindričan

linearno-

eliptičan

linearno-

lancetast objajast

Učestalost 5.06% 7.59% 26.58% 6.33% 17.72% 13.92% 10.17% 6.33% 1.27% 1.27% 1.27% 2.53%

Oblik

kruničnih

listića OBKR

eliptičan eliptično-

lancetast jajast

jajasto-

eliptičan

jajasto-

lancetast lancetast

linearno-

lancetast

linearno-

trouglast objajast oblancetast

Učestalost 3.70% 1.23% 2.47% 2.47% 14.81% 59.26% 6.17% 1.23% 3.70% 4.94% Oblik antera

OBAN bubrežast eliptičan ovalan ovalno-eliptičan

Učestalost 28.57% 14.29% 42.86% 14.29% Oblik

nektarija

OBNE

četvrtast eliptičan eliptično-linearan

jajasto-linearan lancetast linearno-spatulatan

pravougaon spatulatan toruglasto-klinast

Učestalost 42.86% 14.28% 4.76% 4.76% 9.52% 4.76% 4.76% 9.52% 4.76%

Oblik karpela

OBKA cilindričan eliptičan eliptično-jajast jajast lancetast spljošteno eliptičan sptulatan trouglasto-klinast

Učestalost 11.11% 22.22% 11.11% 11.11% 11.11% 11.11% 11.11% 11.11%

Oblik semena

OBSE eliptičan jajast jajasto-eliptičan spatulatan

Učestalost 41.82% 36.36% 20% 1.82%

Tipovi

indumentuma

Indumentum

cvetne drške

ŽLDR

nedostaje žlezde ponekad prisutne žlezde uvek prisutne

Učestalost 15.38% 7.69% 73.08%

Indumentum

čašice ŽLČA nedostaje žlezde uvek prisutne

Učestalost 40.63% 59.37%

Indumentum

krunice

ŽLKR

nedostaje žlezde uvek prisutne

Učestalost 25% 75%

Inumentum

karpele ŽLKA nedostaje žlezde uvek prisutne

Učestalost 73.91% 26. 09%

Indumentum

semenjače

ŽLSE

nedostaje žlezde uvek prisutne

Učestalost 25% 75%

23

Tabela 6. Analiza kvalitativnih karaktera generativnog regiona roda Sedum u flori Srbije (tipovi boja).

Strukture

generativnog

regiona

Osobina Stanje

Tipovi boja

Boja

čašišnih

listića

BOČA

crvenkasta purpurna ružičasta zelena žuta žuta do zelena

Učestalost 13.79% 10.34% 10.34% 44.83% 17.24% 3.45%

Boja

kruničnih

listića

BOKR

bela bela do

ružićasta

bela

do zelena

krem narandžasta purpurna

purpurna

do zelena

ružičasta

ružičasta

do crvena

ružičasta

do purpurna

sa

tamnom prugom

zelenkasta zlatnožuta žuta žuta do

zelenkasta

žuta do

crvenkasta

Učestalost 27.17% 0.38% 1.13% 2.26% 0.38% 2.64% 0.38% 21.13% 10.19% 0.75% 6.42% 2.26% 4.53% 18.87% 0.38% 1.13%

Boja

filamenata

BOFI

bela crvena krem purpurna ružičasta zelena zlatnožuta žuta

Učestalost 52.54% 5.08% 5.08% 5.08% 6.78% 3.39% 1.69% 20.34%

Boja

antera

BOAN

crvena crvenkasta do

purpurna crvenkasta do

smeđa krem purpurna ružičasta ružičasta do crvena žuta

Učestalost 34.15% 6.09% 3.66% 1.22% 13.41% 3.66% 1.22% 36.59%

Boja

nektarija

BONE

bela crvena zelenkasta žuta

Učestalost 23.08% 7.69% 7.69% 61.54%

Boja

karpela

BOKA

bela bela do

ružičasta crvenkasta

crvenkasta do

smeđa narandžasta purpurna ružičasta smeđa zelena zelena do žuta žuta

Učestalost 16.67% 0.98% 13.73% 1.96% 0.98% 3.92% 7.84% 0.36% 3.92% 1.96% 11.76%

Boja

semena

BOSE

crna crna do smeđa crvena do

smeđa crvenkasta

maslinasto

zelena

narandžasta do

crvena

narandžasta do

smeđa smeđa žuta do smeđa

Učestalost 4.65% 10.46% 2.33% 1.16% 1.16% 3.49% 2.33% 72.09% 2.33%

24

5.2.2. Varijabilnost kvalitativnih karaktera vrste S. album

Analiza izdvojenih kvalitativnih karaktera odnosi se na oblike segmenata cveta (Tabela

7.). Segmenti perijanta obuhvataju: oblik čašičnih listića (OČL) i oblik kruničnih listića (OKL)

a sekretorne strukture cveta: prisustvo drške nektarije (PDN), prisustvo marginlnih ureza (PUN)

i oblik tela nektarije (ONEK).

Oblik čašičnih listića (OČL) predstavlja kvalitativnu osobinu koja se kod vrste S. album

L. pojavljuje u 3 različita stanja: jajast 2:1 sa učestalošću od 35.8%; jajast 3:2 (46.66%); široko

jajast 6:5 (17.46%). Oblik kruničnih listića (OKL) pojavljuje se u dva stanja: eliptičan 2:1 sa

učestalošću od 77.46% i usko eliptičan 3:1 (22.54%). Prisustvo drške nektarije (PDN) pojavljuje

se takođe u dva stanja: nektarija sedeća (22.54%) i nektarija sa drškom (100%). Prisustvo

marginlnih ureza (PUN) se pojavljuje u dva stanja: nektarija cela sa učestalošću od 57.46%;

nektarija sa jednim urezom sa učestalošću od 22.22% i nektarija sa dva ureza sa učestalošću od

20.32%. Oblik tela nektarije (ONEK) varira u sklopu 5 stanja: spljošteno-objajast 1:2 sa

učestalošću od 4.44%; spljošteno-objajast 2:3 (31.11%); spljošteno-jajast 1:2 (14.6%);

spljošteno-jajast 2:3 (8.25%) i široko spljošteno-objajast 5:6 sa učestalošću od 1.59% ukupnog

uzorka.

Na osnovu analiza možemo ustanoviti da najveću učestalost za oblik čašičnih listića

(OČL) ima jajast 3:2, a za oblik kruničnih listića (OKL) eliptičan 2:1. Sve nektarije su sa

drškom, a 57.46% su cele, dok oblik varira pa je procentualno najzastupljeniji spljošteno-objajast

2:3.

25

Tabela 7. Pregled ispitivanih kvantitativnih karaktera generativnog regiona vrste S. album.

Deo biljke Osobina Stanje Akronim Učestalost

Seg

men

ti p

erij

anta

Oblik čašičnih listića (OČL)

jajast 2:1 OVAT

(2:1) 35.87%

jajast 3:2 OVAT

(3:2) 46.66%

široko jajast

6:5

WOVA

(6:5) 17.46%

Oblik kruničnih listića (OKL)

eliptičan 2:1 ELIP (2:1) 77.46%

usko

eliptičan 3:1 NELI (3:1) 22.54%

Sek

reto

rne

stru

ktu

re c

vet

a

Prisustvo drške nektarije (PDN)

nektarija

sedeća NEKD: 0 0%

nektarija sa

drškom NEKD: 1 100%

Prisustvo marginlnih ureza (PUN)

nektarija

cela NEKU: 0 57.46%

nektarija sa

1 urezom NEKU: 1 22.22%

nektarija sa

2 ureza NEKU: 2 20.32%

Oblik tela nektarije (ONEK)

spljošteno-

objajast 1:2

DOBO

(1:2) 4.44%

spljošteno-

objajast 2:3

DOBO

(2:3) 31.11%

spljošteno-

jajast 1:2

DOVA

(1:2) 14.6%

spljošteno-

jajast 2:3

DOVA

(2:3) 8.25%

široko

spljošteno-

objajast 5:6

WDOB

(5:6) 1.59%

26

Rezultati analize varijabilnosti kvalitativnih karaktera su poređeni sa našim rezultatima za

vrstu S. album i literaturnim za sve vrste roda Sedum u Srbiji. Mogu se porediti oblik čašičnih

listića. oblik kruničnih listića i oblik nektarija.

Kod svih vrsta roda Sedum oblik čašićnih listića se javlja u 12 stanja, najveću učestalost

ima jajast oblik (26.58 %) dok se najmanje javljaju linearno-cilindričan, linearno-eliptičan i

linearno-lancetast oblik sa učestalošću od 1.27%. Kod vrste S. album oblik čašićnih listića se

javlja u 3 stanja: jajast 2:1 sa učestalošću od 35.8%, jajast 3:2 (46.66%) i široko jajast 6:5

(17.46%), pa je kod svih vrsta roda Sedum ali i vrste S. album najviše zastupljen jajast oblik

čašičnih listića. Kada je u pitanju oblik kruničnih listića kod S. album je eliptičan 2:1 sa

učestalošću od 77.46%, a kod svih vrsta roda Sedum u Srbiji dobijen prelistavanjem literature

lancetast (59.26%) oblik, a sa najmanjom učestalošću eliptično-lancetast i linearno-trouglast

(1.23%). Za oblik nektarija možemo reći da je sa najvećom učestalošću kod S. album spljošteno-

objajast 2:3 (31.11%), a kod vrsta roda Sedum u Srbiji oblik nektarija se javlja u 9 oblika, a

najveću učestalost ima četvrtast i ona iznosi 42.86%.

27

6. ZAKLJUČAK

U cilju ispitivanja morfološke varijabilnosti odabranih kvantitativnih i kvalitativnih

karaktera generativnog regiona roda Sedum u analizu je uključena 21 vrsta opisana u flori Srbije.

Takođe, izvršena je komparativna analiza literaturnih podataka sa izmerenim vrednosti za isti set

prikazanih osobina 21 populacije S. album sa područja Balkanskog poluostrva (Srbije,

Makedonije, Bugarske, Grčke, Crne Gore i Albanije). Cilj komparacije je da se vidi na primeru

jedne vrste (S. album) da se jedne osobine iste vrste interpretiraju na ražličit način u ražličitim

literaturnim izvorima i da se vidi kakvo je realno stanje u prirodi kada se uporede literaturni

podaci sa izmerenim vrednostima za isti set prikazanih osobina.

Testirane su kvantitativne, merističke i kvalitativnih osobine izdvojene na nivou

generativnog regiona.

Generalno, kad razmatramo kvantitativne i merističke karaktere koji su analizirani,

karakter broj cveta pokazuje visok stepen varijabilnosti i u literaturnim i našim populacijama,

dok su se kao slabo varijabilni karakteri izdvojili: dužina semena (DUSE), dužina brakteja

(DUBR), dužina stubića (DUST) i broj nektarija (BRNE) za vrste roda Sedum a širina i dužina

nektarija za S. album. U zoni niske varijabilnosti je dužina kruničnih listića (DKL) sa

vrednnošću 9.2%.

Uporedna analiza rezultata za kvalitativne osobine pokazuje visok stepen morfološke

platičnosti jer se pojavljuju u širokom spektru stanja, ali oblik čašičnih listića (jajast) se poklapa

sa literaturnim i našim podacima.

Možemo zaključiti da dobijeni rezultati pokazuju statistički značajnu varijabilnost

umerenog intenziteta većine analiziranih osobina.

28

7. LITERATURA

1. Bojović, S., Mitrović, S., 2010: Biostatistika – Institut za šumarstvo, Beograd.

2. Clausen, R. T., 1975: Sedum of North America and North of the Mexican Plateau.

London: Cornell University Press.

3. Davis, P. H., 1972: Flora of Turkey and the East Aegean Islands. Edinburgh University

Press.

4. Eggli, U., 2003: Illustrated Handbook of Suculent Plants: Crassulaceae. Spreenger-

Vergal Berlin Heidelberg.

5. Gajic, M., 1972: Sedum L. In Josifović, M. (ed.): Flora SR Srbije IV. – SANU. Beograd.

221-237.

6. Giuliani, C., Foggi, B. & Mariotti, L. M., 2017: Floral morphology, micromorphology

and palinology of selected Sedum s.l. species (Crassulaceae)

7. Gusuleac, M., Nyarady, E.I., 1956 Crassulaceae DC.: Editura Academiei Republicii

Populare Romine, 4: 49-72, In Romanian.

8. Hayek, A., 1925 Prodromus Florae Peninsulae Balcanicae 1. Repertorium Speciorum

novarum Regni vegetabilis, 30, (1), 353-672.

9. Jordanov, D., 1970: Sedum L. In Jordanov, D. (ed.): Flora na Narodna Republika B’lgaria

IV. B’lgarskata. Akademija na Naukite, Sofia. 620-644.

10. Marhold, K., 2011: Crassulaeceae.- In: Euro+Med PlantBase-the information resource for

Euro-Mediterranean plant diversity.

29

11. Micevski, K., 1998: Flora na Republika Makedonija, Tom I, sv. 4. Makedonska

Akademija na Naukite i Umetnostite. Skopje.

12. Stevanović, V., 2001: O biodiverzitetu. In: Lakušić, D., 2001: Biodiverzitet i novi

milenijum. Društvo ekologa Srbije.

13. Strid, A., 1986: Mountain Flora of Greece. Cambridge University Press, I: 336-358.

14. Strid, A. & Tan K. 2002: Flora Hellenica. Koeltz Scientific Books. Germany. II: 304-335.

15. t' Hart, H., 1982: The white-flowered European Sedum species; Principles of a

phylogenetic classification of the Sedoideae (Crassulaceae) and the position of the

white-flowered Sedum species. Proc. Kon. Ned. Akad. Wetensch, ser C, 85: 663-675.

16. t' Hart, H., 1991: Evolution and classification of the European Sedum species

(Crassulaceae). Flora Mediterranea, 1: 31-61.

17. t' Hart, H., 1995: Infrafamilial and generic classification of Crassulaceae. Evolution

and systematics of Crassulaceae, pp. 159-172. Backhuys Publishers. Leiden.

18. t' Hart, H., 1997: Diversity within Mediterranean Crassulaceae. Legiscalia, 19(1-

2): 93-100. t' Hart, H., Eggli, U., 1995: Evolution and systematics of the

Crassulaceae. Leiden Bckhuys.

19. t' Hart, H., Sandbrink, J. M., Csikos, I., Ooyen, A., van, Brederode, J., 1993: Natural

hybrids in Sedum (Crassulaceae) 4. The allopolyploid origin of Sedum rupestre

subsp. rupestre (Crassulaceae). Plant Systematics and Evolution, 184: 195-206.

20. t' Hart, H., Eggli, U., 1995: Evolution and systematics of the Crassulaceae. Leiden

Bckhuys.

21. Thide, J., Eggli, V., 2007: Crassulaceae. In: Kubitzki, K. (Ed.). Families and Genera

30

of Vascular Plants, IX: 83-118. Springer.

22. Tucić, N., Tucić, B., 2000: Prirodna selekcija i adaptacije. IP NNK. Beograd.

23. Urs Eggli, ed., 2003. Illustrated Handbook of Succulent Plants: Crassulaceae. Springer.

239-331.

24. van Ham, R., t' Hart, H., 1998: Phylogenetic relationships in the Crassulaceae infered

from chloroplast DNA restriction-site variation. American Journal of Botany, 85(1):

123-134.

25. Webb, D. A., 1980: Sedum L. in: Tutin, T. G., Heywood, V. H., Burges, N. A.,

Moore, D. M., Valentine, D. H., Walters, S. M., Webb, D. A., (eds). Flora Europea 1:

XX-XX. Cambridge: University Press, Cambridge.

26. Webb, D. A., Akeroyd J. R., t' Hart, H., 1993: Sedum L. in: Tutin, T. G., Burges, N. A.,

Chater, A. O., Edmonson, J. R., Heywood, V. H., Moore, D. M., et al editors. Flora

Europea, 2nd ed., vol 1. Cambridge: University Press. pp. 429-436.

27. Zlatković, B., Mitić, Z. Š., Jovanović, S., Lakušić, D., Lakušić, B., Rajković, J.,

Stojanović, G., 2016: Epidermal structures and composition of epicuticular waxes of

Sedum album sensu lato (Crassulaceae) in Balkan Peninsula. Plant Biosystems.

31

8. PRILOG

Prilog 1. Lista lokaliteta sa legatorima i karakterisikama staništa na kojima je vršeno sakupljanje biljnog

materijala vrste S. album.

NO LOKALITET LEGATOR PODLOGA STANIŠTE NADM.VIS.

(m)

1.

Makedonija, Rožden,

Mrežičko, Klisura Majdanske

reke

Zlatković , B., Tomović,

G. krečnjak stene 541

2. Grčka, Asprovalta, Stavros Bogosavljević, S. krečnjak kamenjari 5

3. Makedonija, Bistra, Medenica Zlatković , B., Tomović,

G., Anačkov, G. krečnjak stene 1941

4. Bugarska, Dospat, Tešel Zlatković , B., Vukojičić,

S., Kuzmanović, N. krečnjak stene 859

5. Srbija, Novi Pazar, Ribariće,

Klisura reke Ibar Zlatković , B., Tosić, S. krečnjak kamenjari 840

6. Makedonija, Prespa, Stenje Zlatković , B., Tomović,

G. krečnjak kamenjari 995

7. Makedonija, Demir Kapija,

Klisura Demir Kapija



8. Srbija, Klisura Svrljiškog

Timoka, Podvis

Zlatković , B.,

Bogosavljević, S. krečnjak stene 280

9. Crna Gora, Berane, Donji

Zaostro, klisura reke Lim



10. Makedonija, Bistra, Sence Zlatković , B., Tomović,

G., Anačkov, G. krečnjak sipari 1299

11. Bugarska, Goce Delčevo,

Dobrotino

Zlatković, B.,

Randjelović, V. krečnjak kamenjari 974

12. Srbija, Prijepolje, Mileševo,

Klisura reke Mileševke

Zlatković , B., Marković,

M. krečnjak sipari 661

13. Srbija, Čiflik Zlatković , B., Marković,

M. krečnjak kamenjari 379

14. Grčka, Pangeion Lakušić, D. krečnjak stene /

15. Srbija, Stara Planina, Temska,

Topli Do Zlatković , B. silikat stene 732

16. Albanija, Skadar, Qafe,

TvrdjvaRozalija


G., Anačkov, G. krečnjak stene 71

17. Makedonija, Klisura Matke Zlatković , B., Tomović,

G., Anačkov, G. krečnjak / 367

18. Bugarska, Asenovgrad,

KuruDere

Zlatković , B., Vukojičić,

S., Kuzmanović, N. krečnjak sipari 343

19. Bugarska, Pirin, Banderica Lakušić, D. et al. silikat / /

20.

Makedonija, Veles,

RajkoŽinzifov, Klisurareke

Vardar


G. serpentintit stene 191

21. Srbija, Prizren,

klisuraPrizrenskeBistric

Zlatković , B., Lazarević,

P., Tomašević, M. krečnjak kamenjari 540

32

Prilog 2. Preparati generativnog regiona S. album: A) prašnici; B) karpele; C) lice cveta; D) naličje cveta;

E) nektarije.

A

B

C

D

E

33

Prilog 3. Pregled kvantitativnih i merističkih karaktera generativnog regiona vrsta roda Sedum u flori Srbije.

VRSTA SERIJA DUBR

(mm)

DUDR

(mm)

DICV

(mm)

DUČA

(mm)

DUKR

(mm)

DUPR

(mm)

DUST

(mm)

DUPL

(mm)

DUSE

(mm) BRGR BRCV BRČA BRKR BRPR BRNE LIT.

S .dasyphyllum Dasyphylla / 3-6 / 1-3 3-5 10.3 0.8-1 3.5-4 0.5-0.7 1-3 3-15 5-7 5-7 10-12 / 3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 26

S. hispanicum Glauco-

rubens / / 9 1-2 4-7 / / 2-3 0.5 1-4 1-40 5-9 5-9 12-18 /

3, 5, 7, 9, 11, 13, 14, 23, 26

S. aetnense Macrosepala / / 4-5 1-4 2-3 / / / 0.7 1-2 2-6 4-6 4-6 4-5 2 3, 8, 9, 11, 23,

29

S .magellense Magellensia / 2-5 / 1-2 3-5 / 0.25 3-5 0.7 / 5-15 5 5 10 / 3, 5, 8, 9, 11,

13, 14, 23, 26

S. caespitosum Rubra 3-4 / / 1-1.5 2.5-4 / / 3-5 0.5 1-3 1-4 3-5 3-5 4-10 1-2 3, 5, 7, 9, 11,

14, 23, 26

S. ochroleucum Rupestria / / 4-7 4-8 7-12 / / / / 3-10 / 5-8 5-8 / 1 3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 26

S. rupestre Rupestria / / / 2-4 6-7 / / / / 3-7 20-30 5-9 5-9 10-18 / 3, 5, 7, 8, 23,

26

S. atratum Sedella / 2-5 / 1-2 3-5 2.5-3 0.5 3-4 0.5-0.8 2-4 3-12 5-6 5-6 10-12 1 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 23, 26

S .stefco Stefco / 1-3 / 1-2 4-5 / / / / 2-4 5-20 4 4 8 1-3 9, 11, 13, 14,

23, 26

S. villosum Subrosea / 3-8 / 4-5 3-4.5 / 0.8-1 4-5 1 / / 5 5 5-10 / 5, 7, 8, 23, 26

S. acre Acria / / / 2-3 5-10 / 1 1-3.5 0.8 1-10 2-17 5 5 10 2 3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 26

S .grisebachii Alpestria / / 5 2-5 4-10 / / / 0.3-0.4 2-4 2-9 5 5 10 2 5, 8, 9, 11, 13,

14, 23

S .sexangulare Alpestria / 4-5 8-10 2-3 4-8 / / / 0.3 1-5 5-7 5-6 5-6 / 2 5, 7, 8, 9, 14,

23

S .annuum Alpestria / 1,5 / 1.5-5 3-7 5 / 5-6 0.5-1 1-4 3-30 5-6 5-6 8-12 / 3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 23,

26

S .urvillei Alpestria / / / 2.5-4 4.5-10 / / 4-5 0.4-0.5 1-4 3-20 5 5 10 2 3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 23

S.alpestre Alpestria / / 7-12 2-4 3-5 / 0.2-1 / 0.4-0.5 1-5 1-10 5 5 10 2 3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 23

S. tuberiferum Alpestria / / / 2-3 5-6 / / / 0.8-1 2-4 6-8 5 5 10 2 9, 11, 13, 14,

23

S. rubens Aithales / 3,5 / 1-3 4-6 / 0.5 3.5 0.5-0.9 1-4 6-45 5 5 5-10 2-3

3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 23, 26

S. album Alba / 1-4 / 1-2 2-9 / 1 3-5 0.7-1 / / 5 5 10 1

3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 23,

26

S. serpentini Alba / / / / 4 / / / / / / / / / / 5

S. cepaea Cepaea / 1-9 / 1-2 3-5 2-3 / 3-4 0.6-0.7 / / 5 5 10 1 3, 5, 7, 8, 9,

11, 13, 14, 23,

26

34

Prilog 4. Rezultati deskriptivne statistike za kvantitativne i merističke karaktere generativnog regiona

vrste S. album.

Osobina x Min Max δ C.V.

Dužina glavne

cvasti (DGC)

29.6 12.0 66.7 9.34 31.6

Širina glavne

cvasti (ŠGC)

27.2 11.6 50.9 7.65 28.1

Broj bočnih

cvasti (BBC)

1.4 0.0 7.0 1.23 86.3

Broj cveta u

cvasti (BCC)

46.6 11.0 174.0 26.60 57.1

Dužina brakteja

(BD)

2.6 1.1 4.7 0.69 26.8

Širina brakteja

(BŠ)

1.3 0.5 2.8 0.33 26.3

Dužina čašičnog

listića (DČL)

1.0 0.5 1.5 0.16 16.2

Širina čašičnog

listića (ŠČL)

0.8 0.5 1.1 0.12 15.3

Dužina

kruničnog

listića (DKL)

4.9 3.6 6.6 0.45 9.2

Širina

kruničnog

listića (ŠKL)

1.6 1.0 2.2 0.18 11.1

Dužina filament

prašnika (DF)

3.1 1.9 4.4 0.39 12.8

Dužina tela

karpele (DK)

3.5 2.4 4.7 0.46 13.4

Širina tela

nektarije u

sredini (ŠK)

0.9 0.4 1.3 0.20 22.4

Dužina drške

nektarije (DN)

0.4 0.2 0.6 0.06 16.2

Širina tela

nektarije (ŠN)

0.4 0.3 0.6 0.07 15.1

35

Prilog 5. Kvalitativni karakteri (oblik čašičnih listića OBČA, oblik kruničnih listića OBKR, oblik antera OBAN,

oblik nektarija OBNE, oblik karpela OBKA, oblik semena OBSE, boja čašičnih listića BOČA, boja kruničnih listića

BOKR, boja filamenta BOFI, boja antera BOAN, boja nektarija BONE, boja karpela BOKA, boja semena BOSE,

žlezde na dršci cveta ŽLDR, žlezde na čašičnim listićima ŽLČA, žlezde na kruničnim listićima ŽLKR, žlezde na

karpeli ŽLKA i žlezde semena ŽLSE) generativnog regiona vrsta roda Sedum u flori Srbije.

Vrsta i serija Kvalitativne osobine i njihova stanja Literatura

S. dasyphyllum, Ser. Dasyphylla

OBČA

jajast, objajast, trouglast, eliptičan

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 26

OBKR jajasto-lancetast, lancetast, eliptičan,

eliptično-lancetast

OBAN /

OBNE /

OBKA /

OBSE eliptičan, jajast

BOČL /

BOKR

bela, ružičasta, sa tamnom prugom,

žuta, purpurna, ružičasta do crvena,

purpurna do zelena, zelenkasta

BOFI crvena, purpurna, bela

BOAN crvenkasta do purpurna, crvena,

ružičasta, purpurna

BONE žuta

BOKA smeđa, purpurna

BOSE smeđa

ŽLDR žlezde uvek prisutne

ŽLČA žlezde uvek prisutne, nedostaje

ŽLKR žlezde uvek prisutne

ŽLKA žlezde uvek prisutne

ŽLSE /

S. hispanicum, Ser. Glauco-rubens

OBČA

jajast, trouglast, lancetasto-trouglast,

eliptičan

3, 5, 7, 9, 11, 13, 14, 23, 26

OBKR lancetast, eliptično-lancetast

OBAN /

OBNE /

OBKA eliptičan, spljošteno eliptičan

OBSE jajasto-eliptičan, jajast, eliptičan

BOČL zelena

BOKR

bela, sa tamnom prugom, ružičasta do

crvena, ružičasta, ružičasta do crvena,

purpurna

BOFI bela, purpurna

BOAN crvenkasta do purpurna, crvena,

ružičasta, žuta, purpurna

BONE bela, žuta

BOKA ružičasta, bela, smeđa, crvenkasta

BOSE smeđa

ŽLDR nedostaje, žlezde uvek prisutne

ŽLČA nedostaje, žlezde uvek prisutne

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje, žlezde uvek prisutne

ŽLSE /

36


S. aetnense, Ser. Macrosepala

OBČA

lancetast, jajast

3, 8, 9, 11, 23, 29

OBKR objajast, eliptičan

OBAN /

OBNE /

OBKA /

OBSE jajasto-eliptičan, jajast

BOČL /

BOKR bela,ružičasta, ružičasta do crvena

BOFI bela

BOAN žuta, crvena

BONE /

BOKA crvenkasta, crvenkasta do smeđa

BOSE smeđa, crna

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA prisutne žlezde

ŽLSE /

S. magellense, Ser. Magellensia

OBČA

trouglast, lancetast, jajasto-trouglast

3, 5, 8, 9, 11, 13, 14, 23, 26

OBKR lancetast, eliptično-lancetast

OBAN /

OBNE lancetast, spatulatan

OBKA /


BOČL zelena

BOKR bela, ružičasta do crvena, ružičasta

BOFI bela

BOAN crvena, crvenkasta do smeđa,

purpurna

BONE žuta

BOKA smeđa, bela

BOSE smeđa

ŽLDR žlezde ponekad prisutne

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje

ŽLSE /

37


S. caespitosum, Ser. Rubra

OBČA

lancetast, lancetasto-trouglast,

trouglast, objajast

3, 5, 7, 9, 11, 14, 23, 26

OBKR lancetast, eliptičan

OBAN /

OBNE linearno-spatulatan

OBKA lancetast

OBSE jajast, eliptičan

BOČL zelena

BOKR bela, ružičasta, sa tamnom prugom,

zelenkasta, ružičasta do crvena

BOFI bela

BOAN žuta, crvena

BONE crvena, bela

BOKA purpurna, smeđa

BOSE smeđa

ŽLDR /


ŽLKR /

ŽLKA nedostaje

ŽLSE nedostaje

S. ochroleucum, Ser. Rupestria

OBČA

lancetasto-trouglast, lancetast

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 26

OBKR linearno-trouglast, linearno-

lancetast, eliptičan

OBAN /

OBNE /

OBKA /

OBSE eliptičan

BOČL /

BOKR žuta, bela, krem, zlatnožuta, bela

do zelena

BOFI žuta, bela, krem, zelena

BOAN /

BONE zelenkasta

BOKA zelena do žuta, zelena

BOSE smeđa, crna


ŽLČA žlezde uvek prisutne

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje

ŽLSE /

38


S. rupestre, Ser. Rupestria

OBČA jajasto-lancetast, eliptičan, lancetast

3, 5, 7, 8, 23, 26

OBKR linearno-lancetast, lancetast,

eliptičan

OBAN /

OBNE četvrtast, eliptičan

OBKA /

OBSE eliptičan

BOČL /

BOKR zlatnožuta, bela, žuta

BOFI žuta

BOAN žuta

BONE žuta

BOKA Žuta, smeđa

BOSE smeđa

ŽLDR /


ŽLKR /

ŽLKA /

ŽLSE /

S. atratum, Ser. Sedella

OBČA

jajasto-trouglast, trouglast, jajast

5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 23, 26

OBKR jajasto-eliptičan, eliptično-lancetast,

jajast

OBAN bubrežast

OBNE eliptičan

OBKA eliptičan

OBSE jajasto-eliptičan

BOČL zelena, crvenkasta

BOKR

bela, zelenkasta, ružičasta do

crvena, krem, žuta, ružičasta, žuta

do zelenkasta, sa tamnom prugom,

bela do zelena

BOFI bela, ružičasta

BOAN crvena, žuta

BONE /

BOKA crvenkasta

BOSE smeđa

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje

ŽLSE /

39


S. stefco, Ser. Stefco

OBČA

jajasto-trouglast, trouglast

9, 11, 13, 14, 23, 26

OBKR eliptično-lancetast, eliptičan,

lancetast

OBAN /

OBNE /

OBKA /

OBSE eliptičan

BOČL zelena, purpurna

BOKR bela, ružičasta, sa tamnom prugom,

ružičasta do crvena

BOFI purpurna, bela, ružičasta, crvena

BOAN purpurna, crvena

BONE /

BOKA smeđa, ružičasta, crvenkasta

BOSE smeđa

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA /

ŽLSE

S. villosum, Ser. Subrosea

OBČA

jajast

5, 7, 8, 23, 26

OBKR jajast, objajast

OBAN /

OBNE četvrtast

OBKA jajast

OBSE Jajast

BOČL purpurna, ružičasta

BOKR purpurna, ružičasta

BOFI /

BOAN crvena, purpurna

BONE /

BOKA purpurna, zelena, bela, smeđa

BOSE Smeđa




ŽLKA /

ŽLSE /

40


S. acre, Ser. Acria

OBČA

jajast, eliptično-lancetast, jajasto-

lancetast

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 26

OBKR lancetast, linearno-lancetast

OBAN eliptičan

OBNE pravougaon, četvrtast

OBKA /

OBSE eliptičan, jajasto-eliptičan

BOČL zelena do žuta, žuta

BOKR zlatnožuta, žuta

BOFI žuta, krem, zlatnožuta

BOAN žuta

BONE /

BOKA žuta, smeđa, zelena, bela

BOSE smeđa, narandžasta do smeđa, crna

do smeđa

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje

ŽLSE žlezde uvek prisutne

S. grisebachii, Ser. Alpestria

OBČA

jajast, linearan, linearno-lancetast,

eliptičan

5, 8, 9, 11, 13, 14, 23

OBKR eliptičan, lancetast, eliptično-

lancetast

OBAN /

OBNE /

OBKA eliptičan

OBSE jajasto-eliptičan

BOČL zelena

BOKR žuta

BOFI žuta

BOAN žuta

BONE /

BOKA žuta, bela, crvenkasta, smeđa

BOSE smeđa, crna do smeđa

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje


41


S. sexangulare, Ser. Alpestria

OBČA

linearan, linearno-cilindričan,

eliptično-lancetast, linearno-

eliptičan

5, 7, 8, 9, 14, 23

OBKR lancetast

OBAN /

OBNE četvrtast

OBKA /

OBSE spatulatan

BOČL zelena

BOKR žuta, zlatnožuta

BOFI žuta

BOAN /

BONE žuta

BOKA smeđa

BOSE smeđa

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA /


S. annuum, Ser. Alpestria

OBČA

jajast, eliptičan

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 23, 26

OBKR jajast, eliptičan, oblancetast,

eliptično-lancetast, jajasto-lancetast

OBAN ovalno-eliptičan

OBNE četvrtast, eliptičan

OBKA eliptično-jajast

OBSE eliptičan, jajasto-eliptičan

BOČL zelena

BOKR žuta, žuta do zelenkasta, sa tamnom

prugom, ružičasta do crvena

BOFI zelena, crvena, žuta

BOAN žuta

BONE /

BOKA bela, crvenkasta, žuta, ružičasta,

zelena, smeđa, zelena do žuta

BOSE smeđa, narandžasta do smeđa, crna

do smeđa, narandžasta do crvena

ŽLDR /

ŽLČA nedostaje

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje

ŽLSE /

42


S. urvillei, Ser. Alpestria

OBČA

lancetast

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 23

OBKR lancetast

OBAN /

OBNE četvrtast

OBKA /

OBSE /

BOČL /

BOKR zlatnožuta, sa tamnom prugom, žuta

BOFI žuta, krem

BOAN žuta, krem

BONE /

BOKA žuta, smeđa

BOSE crvena do smeđa, crvenkasta, crna

do smeđa

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje


S. alpestre, Ser. Alpestria

OBČA

trouglast, eliptičan, jajast, linearan

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 23

OBKR eliptičan, jajast, jajasto-lancetast,

jajast

OBAN /

OBNE jajasto-linearan, eliptično-linearan

OBKA /


BOČL purpurna

BOKR

ružičasta, žuta, ružičasta do crvena,

žuta do crvenkasta, narandžasta,

ružičasta do purpurna

BOFI bela, ružičasta, žuta

BOAN crvena, žuta, ružičasta do crvena,

purpurna

BONE /

BOKA narandžasta, crvenkasta do smeđa,

crvenkasta, smeđa

BOSE smeđa, smeđa do crna

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA nedostaje


43


S. tuberiferum , Ser. Alpestria

OBČA

jajast, eliptičan, eliptično-lancetast

9, 11, 13, 14, 23

OBKR lancetast

OBAN /

OBNE četvrtast

OBKA /

OBSE jajast

BOČL /

BOKR žuta

BOFI žuta

BOAN žuta

BONE /

BOKA smeđa

BOSE smeđa, maslinasto zelena

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA /

ŽLSE /

S. rubens, Ser. Aithales

OBČA

jajasto-trouglast, lancetasto-

trouglast, trouglast

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 23, 26

OBKR eliptično-lancetast, lancetast

OBAN ovalan

OBNE četvrtast

OBKA lancetast

OBSE jajast

BOČL zelena, crvenkasta, ružičasta

BOKR

ružičasta, bela, purpurna, sa

tamnom prugom, ružičasta do

crvena

BOFI bela, ružičasta

BOAN Crvena, crvenkasta do purpurna,

žuta

BONE bela

BOKA bela, crvenkasta, smeđa

BOSE Smeđa, smeđa do crna, crna




ŽLKA žlezde uvek prisutne, prisutne

žlezde

ŽLSE /

44


S. album, Ser. Alba

OBČA

jajast, jajasto-trouglast, trouglast

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 23, 26

OBKR eliptično-lancetast, lancetast,

jajasto-lancetast

OBAN bubrežast

OBNE spatulatan

OBKA cilindričan


BOČL zelena

BOKR

bela, purpurna, ružičasta, sa

tamnom prugom, ružičasta do

purpurna, ružičasta do crvena

BOFI bela

BOAN crvenkasta do smeđa, crvena,

purpurna

BONE /

BOKA ružičasta, bela do ružičasta, bela,

smeđa

BOSE smeđa, žuta do smeđa

ŽLDR nedostaje, žlezde uvek prisutne

ŽLČA nedostaje

ŽLKR /

ŽLKA /

ŽLSE /

S. serpentini, Ser. Alba

OBČA

jajasto-lancetast

5

OBKR /

OBAN /

OBNE /

OBKA /

OBSE /

BOČL /

BOKR /

BOFI /

BOAN /

BONE /

BOKA /

BOSE /

ŽLDR /

ŽLČA /

ŽLKR /

ŽLKA /

ŽLSE /

45


S. cepaea, Ser. Cepaea

OBČA

jajast, trouglast, jajasto-lancetast,

eliptično-lancetast

3, 5, 7, 8, 9, 11, 13, 14, 23, 26

OBKR jajasto-eliptičan, jajasto-lancetast,

objajast, lancetast, jajast

OBAN ovalan

OBNE toruglasto-klinast

OBKA toruglasto-klinast, sptulatan


BOČL /

BOKR

ružičasta do crvena, bela,

ružičasta, sa tamnom prugom,

bela do ružićasta

BOFI bela

BOAN crvena, purpurna, žuta, ružičasta

BONE žuta

BOKA žuta, bela, smeđa

BOSE smeđa



ŽLKR žlezde uvek prisutne, nedostaje

ŽLKA /

ŽLSE /

46

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: монографска

Тип записа, ТЗ: текстуални /графички

Врста рада, ВР: мастер рад

Аутор, АУ: Мартина Стојановић

Ментор, МН: Бojaн Златковић

Наслов рада, НР: Варијабилност морфолошких особина рода Sedum L.

(Crassulaceae) у флори Србије: карактери генеративног

региона

Језик публикације, ЈП: српски

Језик извода, ЈИ: енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2017.

Издавач, ИЗ: ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО:

(поглавља/страна/

цитата/табела/слика/графика/прилога)

7 стр.; слика. 11, 12, 14, 16, 19, 22, 23 стр.; табеле. 17 стр.;

графички приказ. 9 стр.; мапа. 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36,

37, 38, 39, 40, 41, 42, 43 стр.; прилог.

Научна област, НО: биологија

Научна дисциплина, НД:

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ

ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

47

Предметна одредница/Кључне речи, ПО:

род Sedum L., S. album L., морфометрија, варијабилност,

генеративни регион

УДК 582.715:581.5:581.9) (497.11)

Чува се, ЧУ: библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: У раду је анализирана морфолошка варијабилност особина

вегетативног региона рода Sedum L. (Crassulaceae) на

територији Србије. На основу литературнх извора

анализирани су квалитативни и квантитативни карактери

генеративног региона врста рода Sedum које расту у Србији.

Литературни извори су обухватили релевантне флористичке

изворе за Балканско полуострво. За све одабране карактере

одређени су параметри дескриптивне статистике у

компјутерском софтверу STATISTICA 8.0. Одступање

литературних података од релевантних вредности особина

вршено је на примеру врсте Sedum album. У ту сврху исти

параметри варијабилности одеђени су на нивоу 21

популације са територије Балканског полуострва.

Констатована је умерена варијабилност генеративних

особина на нивоу целог рода.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО:

Председник: др Зорица Митић

Члан: др Данијела Николић

Члан, ментор: др Бојан Златковић

Образац Q4.09.13 - Издање

48

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO:

Identification number, INO:

Document type, DT:

monograph

Type of record, TR:

textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU:

Martina Stojanović

Mentor, MN:

Bojan Zlatković

Title, TI: Variability of the morphological characteristics of the genus Sedum

L. (Crassulaceae) in the flora of Serbia: the characteristics of the

generative region

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA:

English

Country of publication, CP:

Republic of Serbia

Locality of publication, LP:

Serbia

Publication year, PY: 2017

Publisher, PB:

author’s reprint

Publication place, PP:

Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD:

(chapters/pages/ref./tables/pictures/

graphs/appendix es)

page 7; picture. page 11, 12, 14, 16, 19, 22, 23; table. page 17;

graphic representations. page 9; map. page 29, 30, 31, 32, 33, 34,

35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43; attachment.

Scientific field, SF: biology

Scientific discipline, SD:

Subject/Key words, S/KW: genus Sedum L., S. album L., morphometry, variability, generative

region

UC 582.715:581.5:581.9) (497.11)

49

Образац Q4.09.13 - Издање

Holding data, HD: library

Note, N:

Abstract, AB: The paper analyzes the morphological variability of the properties of

the vegetative region of the genus Sedum L. (Crassulaceae) in the

territory of Serbia. Based on literature sources, the qualitative and

quantitative characteristics of the generic region of the genus Sedum

that grow in Serbia have been analyzed. Literary sources included

relevant floristic sources for the Balkan Peninsula. For all selected

characters, parameters of descriptive statistics in computer software

STATISTICA 8.0 are determined. The deviation of the literature

data from the relevant value values was done on the example of the

Sedum album type. For this purpose, the same parameters of

variability were dressed at the level of 21 population from the

territory of the Balkan Peninsula. A moderate variability of

generative properties at the level of the whole genus was observed.

Accepted by the Scientific Board

on,

Defended on, DE:

Defended Board, DB:

President: dr Zorica Mitić

Member: dr Danijela Nikolić

Member,

Mentor: dr Bojan Zlatković

Documents

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET … · 5.00). Prirodno–matematički fakultet Univerziteta u Nišu upisuje 2012. godine na Departmanu za biologiju i ekologiju,