Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultetnasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/1032/3. Sastav i procesi u litosferi.pdf · Elementarni sastav Zemljine kore U njen sastav ulaze

Sastav i procesi u litosferi

Univerzitet u NišuUniverzitet u NišuPrirodnoPrirodno--matematički fakultetmatematički fakultet

Treće predavanjeTreće predavanje

1 Hemija životne sredine (T. Anđelković)

Sadržaj 3. predavanja Struktura litosfere. Sastav Zemljine kore. Minerali i stene u sastavu Zemljine kore (fizičke i hemijske

osobine; struktura). Degradacija stena i minerala

Struktura litosfere. Sastav Zemljine kore. Minerali i stene u sastavu Zemljine kore (fizičke i hemijske

osobine; struktura). Degradacija stena i minerala


LITOSFERALitos – kamen, sfera – lopta

Litosfera je spoljašnji kameni omotač Zemlje.Prosečna deblijna litosfere je 40-60 km.

KORA + OMOTAČ + JEZGRO

LITOSFERALitos – kamen, sfera – lopta

Litosfera je spoljašnji kameni omotač Zemlje.Prosečna deblijna litosfere je 40-60 km.



Kora0 do 40 km

0°CGornji omotačdo 670 km

1,000°C

Donji omotač670 do 2,890 km

2,000°C

Radijus = 6 370 kmDijametar = 12 740 km


Konradov disk.Moho disk.Mintropdisk.

Spoljašnje jezgro2,890 do 5,150 km

3,700°C

Unutrašnje jezgro5,150 do 6,370 km

4,300°C

Donji omotač670 do 2,890 km

2,000°C

Hemija životne sredine I (T. Anđelković)4

Mintropdisk.


Kakav je sastav Zemljine kore?


Mg

Na

OSiAl

ElementarniElementarni sastavsastav ZemljineZemljine korekoreU njen sastav ulaze svi u prirodi poznati hemijski elementi.U njen sastav ulaze svi u prirodi poznati hemijski elementi.Elementi nisu ravnomerno rasporeElementi nisu ravnomerno raspoređđeni.eni.

Samo osam elemenata čini oko 98% Zemljine kore!


Mg

NaK

OSiAlFeCa

75% celokupnog sastavaZemljine kore čine kiseoniki silicijum.

KiseonikKiseonik 49.149.1SilicijumSilicijum 26.026.0AluminijumAluminijum 7.47.4GvožđeGvožđe 4.24.2KalcijumKalcijum 3.33.3KalcijumKalcijum 3.33.3NatrijumNatrijum 2.42.4MagnezijumMagnezijum 2.32.3KalijumKalijum 2.32.3

98.0098.00


Minerali su prirodna tela, sastavljena od jednog ili više elemenata,imaju stalan hemijski sastav i određena fizička svojstva.

Minerali su homogena tela, za razliku od stena.

Minerali mogu nastati: kristalizacijom magme, sublimacijom gasova i para, taloženjem iz vrelih ili hladnih rastvora, metamorfnim putem, hemijskim raspadanjem primarnih minerala.

Minerali su prirodna tela, sastavljena od jednog ili više elemenata,imaju stalan hemijski sastav i određena fizička svojstva.

Minerali su homogena tela, za razliku od stena.

Minerali mogu nastati: kristalizacijom magme, sublimacijom gasova i para, taloženjem iz vrelih ili hladnih rastvora, metamorfnim putem, hemijskim raspadanjem primarnih minerala.


Minerali nastali kristalizacijom magme nazivaju se primarniminerali

Hemijskim raspadanjem primarnih minerala stvaraju sesekundarni minerali

Kristalni minerali/amorfni minerali

Minerali nastali kristalizacijom magme nazivaju se primarniminerali

Hemijskim raspadanjem primarnih minerala stvaraju sesekundarni minerali

Kristalni minerali/amorfni minerali


Fizička svojstva minerala Boja Tvrdoća Cepljivost Specifična masa - gustina Sjaj, ogreb, providnost

Kakve će se promene desiti na nekomKakve će se promene desiti na nekommineralu tokom površinske degradacijemineralu tokom površinske degradacije

zavisi od njegovih fizičkih i hemijskihzavisi od njegovih fizičkih i hemijskihsvojstava.svojstava.

Boja Tvrdoća Cepljivost Specifična masa - gustina Sjaj, ogreb, providnost


Zavisi od hemijskog sastavaZavisi od hemijskog sastavaUtiUtičče na raspadanje stena i mineralae na raspadanje stena i minerala

Boja mineralaBoja minerala

Kvarc (SiO2) sepojavljuje u više boja.

Hemija životne sredine (T. Anđelković)12

Kvarc (SiO2) sepojavljuje u više boja.

Tvrdoća minerala

Tvrdoća minerala je otpornost prema grebanju. Kod amorfnih minerala kohezija je ista u svim pravcima, pa im je tvrdoća

svuda jednaka. Kod kristala kohezija nije ista u svim pravcima. Određuje se upoređivanjem tvrdoće standardom iz Mosove skale.

Hemija životne sredine (T. Anđelković) 13

Cepljivost minerala je sposobnost nekih minerala dase pod pritiskom ili udarom razdvajaju po ravnimpovršinama u manje delove istog oblika

Cepljivost mineralaCepljivost minerala


Specifična masa- gustina


Hemijski sastav minerala Pored glavnih elemenata, postoje i sporedni elementi, kao

primese, ali oni ne menjaju glavna svojstva minerala, većutiču na boju. Ako su izgrađeni samo od jednog elementa, onda su to prosti

minerali (dijamant, grafit, zlato, platina ...) Ako su izgrađeni od 2, 3 ili više elemenata onda su to složeni

minerali

Pored glavnih elemenata, postoje i sporedni elementi, kaoprimese, ali oni ne menjaju glavna svojstva minerala, većutiču na boju. Ako su izgrađeni samo od jednog elementa, onda su to prosti

minerali (dijamant, grafit, zlato, platina ...) Ako su izgrađeni od 2, 3 ili više elemenata onda su to složeni

minerali


Petrografski sastav Zemljine koreStene su agregati minerala koji izgrađuju litosferu.Proste stene/složene stene.Prosta stena mermer sadrži mineral kalcit.Složene stena granit sadrži minerale ortoklas, liskun, kvarc i dr.


Sedimentnestene

Metamorfnestene

Magmatskestene

Prema načinu nastanka sve stene se dele u tri velike grupe:

Podela minerala Silikati Primarni anhidridni silikati

feldspatipirokseniamfiboliolivini

Primarni sa konstituc. vodomliskuni

Sekundarni hidratisaniserpentinminerali gline

Ostali minerali Oksidi

kvarc, magnetit, hematit

Hidratisani oksidiopal, limonit, boksit

Karbonatikalcit, magnezit, dolomit

Sulfatigips, anhidrit

Fosfatiapatit, fosforit

Hloridihalit

Silikati Primarni anhidridni silikati

feldspatipirokseniamfiboliolivini

Primarni sa konstituc. vodomliskuni

Sekundarni hidratisaniserpentinminerali gline

Ostali minerali Oksidi

kvarc, magnetit, hematit

Hidratisani oksidiopal, limonit, boksit

Karbonatikalcit, magnezit, dolomit

Sulfatigips, anhidrit

Fosfatiapatit, fosforit

Hloridihalit18 Hemija životne sredine (T. Anđelković)

Raspadanje stena i minerala

Degradacija,alteracija,preobražavanje ilipovršinsko raspadanje stena iminerala

Magmatskestene

Sedimentnestene

Degradacija,alteracija,preobražavanje ilipovršinsko raspadanje stena iminerala Metamorfne

steneMagma

Ciklus transformacije stena19 Hemija životne sredine (T. Anđelković)

P: Zašto se stene i minerali raspadaju?O: Stene i minerali su nastali u drugačijim uslovima u

poređenju sa uslovima koji vladaju na površini Zemljinekore - egzogeni uslovi.

detritacija ili regolitizacija

Stvara se detritus ili regolit, raspadnut stenovit materijal uvidu komadića. Od ovog regolita nastaje zemljište. Ovajproces je važan sa ekološkog aspekta zbog mobilizacije iprenosa štetnih materija, koje se tokom degradiranjaoslobađaju.

P: Zašto se stene i minerali raspadaju?O: Stene i minerali su nastali u drugačijim uslovima u

poređenju sa uslovima koji vladaju na površini Zemljinekore - egzogeni uslovi.

detritacija ili regolitizacija

Stvara se detritus ili regolit, raspadnut stenovit materijal uvidu komadića. Od ovog regolita nastaje zemljište. Ovajproces je važan sa ekološkog aspekta zbog mobilizacije iprenosa štetnih materija, koje se tokom degradiranjaoslobađaju.


Fizičko raspadanje preovlađuje u hladnim, polarnim ivisokoplaninskim rejonima, kao i u suvim pustinjskim rejonima.Predstavlja prosto mehaničko drobljenje kompaktne stene nasitnije delove, a stena mineraloški, tj. hemijski ostajenepromenjena.

Hemijsko raspadanje preovlađuje u tropskim, toplim i vlažnimrejonima. Menja se hemijski sastav minerala i stvaraju sesekundarni minerali.

Ove razlike uslovljavaju i različite proizvode ovih procesa:- fizičkim raspadanjem nastaje kamenje, šljunak i pesak- hemijskim raspadanjem nastaje glina (od alumosilikata) ioslobađaju se baze.

Fizičko raspadanje preovlađuje u hladnim, polarnim ivisokoplaninskim rejonima, kao i u suvim pustinjskim rejonima.Predstavlja prosto mehaničko drobljenje kompaktne stene nasitnije delove, a stena mineraloški, tj. hemijski ostajenepromenjena.

Hemijsko raspadanje preovlađuje u tropskim, toplim i vlažnimrejonima. Menja se hemijski sastav minerala i stvaraju sesekundarni minerali.

Ove razlike uslovljavaju i različite proizvode ovih procesa:- fizičkim raspadanjem nastaje kamenje, šljunak i pesak- hemijskim raspadanjem nastaje glina (od alumosilikata) ioslobađaju se baze.


Fizičko raspadanje Česta temperaturna kolebanja Taloženje soli u pukotinama stena Česta zamrzavanja i topljenja Biljke


Fizičko raspadanje

Nema hemijske promene minerala i stena.Dominira u aridnim i polarnim klimama.Usitnjavanje stena – povećanje specifične površine čestica.Fizičko raspadanje se odvija na

nekoliko načina: Česta temperaturna kolebanja Taloženje soli u pukotinama stena Česta zamrzavanja i topljenja Termalna ekspanzija i kontrakcija Biljke


Fizičko raspadanje se odvija nanekoliko načina:

Česta temperaturna kolebanja Taloženje soli u pukotinama stena Česta zamrzavanja i topljenja Termalna ekspanzija i kontrakcija Biljke

Česta temperaturna kolebanjaZagrevanjem u toku dana stene se šire, a pošto su

sastavljene od različitih minerala, to će i zagrevanje iširenje biti nejednako. Minerali tamnije boje ihrapave površine bolje upijaju toplotu, jače sezagrevaju i šire od svetlo obojenih minerala.

Hlađenjem u toku noći mineralni sastojci se skupljaju ivraćaju na svoju prvobitnu zapreminu. Tako u steninastaju prsline.

Ovakav način raspadanja stena je karakterističan zapustinjske oblasti gde su jako izražena temperaturnakolebanja. Dnevne temperature i do 80 ºC, a noćneoko 10ºC, znači temperaturna razlika iznosi oko70ºC u toku 24 časa.

Zagrevanjem u toku dana stene se šire, a pošto susastavljene od različitih minerala, to će i zagrevanje iširenje biti nejednako. Minerali tamnije boje ihrapave površine bolje upijaju toplotu, jače sezagrevaju i šire od svetlo obojenih minerala.

Hlađenjem u toku noći mineralni sastojci se skupljaju ivraćaju na svoju prvobitnu zapreminu. Tako u steninastaju prsline.

Ovakav način raspadanja stena je karakterističan zapustinjske oblasti gde su jako izražena temperaturnakolebanja. Dnevne temperature i do 80 ºC, a noćneoko 10ºC, znači temperaturna razlika iznosi oko70ºC u toku 24 časa.


Česta zamrzavanja itopljenja

• U oblastima umerene klime(mnogo manje je izraženo uoblastima dugotrajnog leda) čestasmrzavanja i topljenja vode koja jeprodrla u pukotine i pore stena,dovodi do ubrzanog raspadanjastena.•Voda se smrzne, povećavazapreminu (oko 9%) i vrši ogromanpritisak na zidove pora i pukotinausled čega se stena raspada.


• U oblastima umerene klime(mnogo manje je izraženo uoblastima dugotrajnog leda) čestasmrzavanja i topljenja vode koja jeprodrla u pukotine i pore stena,dovodi do ubrzanog raspadanjastena.•Voda se smrzne, povećavazapreminu (oko 9%) i vrši ogromanpritisak na zidove pora i pukotinausled čega se stena raspada.

Taloženje soli u pukotinama stenaso sa različitim termalnim ekspanzionim koeficijentom od stene

ostrvo Gozo, Malta


Degradacija stena biljkamakorenje drveća

lišaji, mikroorganizmi


Ukupni efekat ovih procesa je da se masivne stene raspadaju na materijal samanjom čestičnom veličinom, samim tim većom specifičnompovršinom. Poznato je da je veličina čestica veoma važna za hemijskeprocese koji se na njima odvijaju.


ukupna površinaukupna površina

Hemijsko raspadanje je rezultathemijskih rpocesaNeke hemijske reakcije su vezane za aktivnost mikro i

makroorganizama zemljišta, a neke su abiotičke.Tendencija sistema stena / voda / mineral da dostigne

stanje ravnoteže.Voda predstavlja aktivni agens u procesu hemijskog

raspadanja.Odvija se veoma sporo u suvim, toplim uslovima, kao i u

oblastima niske temperature, gde je voda najčešće učvrstom stanju, a nekoliko reda veličine brže u tropskimpredelima, gde je obilje vlage.

Neke hemijske reakcije su vezane za aktivnost mikro imakroorganizama zemljišta, a neke su abiotičke.

Tendencija sistema stena / voda / mineral da dostignestanje ravnoteže.

Voda predstavlja aktivni agens u procesu hemijskograspadanja.

Odvija se veoma sporo u suvim, toplim uslovima, kao i uoblastima niske temperature, gde je voda najčešće učvrstom stanju, a nekoliko reda veličine brže u tropskimpredelima, gde je obilje vlage.


Hidratacija / dehidratacija

FeFe22OO33 + H+ H22O →O → 22FeOFeOOHOHhematithematit getitgetit

CaSO4 (s) + 2H2O → CaSO4·2H2Oanhidrit gips


Rastvaranje

COCO22 + H+ H22OO⇌⇌ HH22COCO33

CaCOCaCO33 + H+ H22COCO33⇌⇌ CaCa+2+2 + 2HCO+ 2HCO33--

((rastvoreno u vodirastvoreno u vodi))

CaSO4·2H2O (s) (voda) → Ca2+ + SO42- + 2 H2O

COCO22 + H+ H22OO⇌⇌ HH22COCO33

CaCOCaCO33 + H+ H22COCO33⇌⇌ CaCa+2+2 + 2HCO+ 2HCO33--

((rastvoreno u vodirastvoreno u vodi))


kišnicaugljenakiselina

I manje rastvorni minerali se takođe mogurastvarati, pri čemu zaostaje depozitnerastvornog materijala.

Npr., feldspati se delimično rastvaraju nakonreakcije sa vazduhom i vodom, ostavljajućičvrsti ostatak, glinu za sobom.


KKAlSiAlSi33OO88 (s) + H(s) + H22O + HO + H22COCO33 ((aqaq)) →→ AlAl22SiSi22OO55(OH)(OH)44 (s) + 4H(s) + 4H44SiOSiO44 ++ KK++ + HCO+ HCO33--

KK--feldspatfeldspat kaolinitkaolinit

silikat

kafa u zrnu + voda = kafa (aq) + ostatak

K-feldspat + voda = K+(aq) + kaolinit

kafa uzrnu


Hidroliza feldspata(ortoklasa)

Feldspati su najrasprostranjeniji minerali uFeldspati su najrasprostranjeniji minerali uZemljinoj kori.Zemljinoj kori.

Osnovni sastojci magmatskih stena.Osnovni sastojci magmatskih stena.

Alumosilikati K, Na i Ca.Alumosilikati K, Na i Ca.

KK22O.AlO.Al22OO33.6SiO.6SiO22 = K= K22AlAl22SiSi66OO1616=KAlSi=KAlSi33OO88

KAlSiKAlSi33OO88 (s)(s) + H+ H33OO++(aq)(aq) + H+ H22O →O → AA ll22SiSi22OO55(OH)(OH)44 (s)(s) + H+ H44SiOSiO44 ((aqaq)) + K+ K++

((aqaq))AlAl22SiSi22OO55(OH)(OH)4 (s)4 (s) + H+ H22O → Al(OH)O → Al(OH)33 + H+ H44SiOSiO44 ((aqaq))

gibsitgibsit

Feldspati su najrasprostranjeniji minerali uFeldspati su najrasprostranjeniji minerali uZemljinoj kori.Zemljinoj kori.

Osnovni sastojci magmatskih stena.Osnovni sastojci magmatskih stena.

Alumosilikati K, Na i Ca.Alumosilikati K, Na i Ca.

KK22O.AlO.Al22OO33.6SiO.6SiO22 = K= K22AlAl22SiSi66OO1616=KAlSi=KAlSi33OO88


Hidroliza

Mg2SiO4 (s) + H2O → Mg(OH)2 (aq) + H4SiO4 (aq)

Mg2+(aq) + OH-

(aq)

CaCO3 (s) + H2O → Ca(OH)2 (aq) + H2CO3 (aq)

Ca2+(aq) + OH-

(aq)

Fe2(SO4)3 (s) + H2O → Fe(OH)3 (aq) + H2SO4 (aq)

H+(aq) + SO4

2-(aq)

Hidroliza je proces u kome voda i rastvara i reaguje sa mineralima. U prvadva primera, hidrolize fosterita i kalcita nastaju slabe kiseline. Ovo je opštiobrazac hidrolize minerala, kada se stvaraju jaka baza i slaba kiselina.Postoje i izuzeci, u rudničkim vodama. Fe2(SO4)3 nastao oksidacijom pirita(FeS2) hidrolizom stvara veoma kisele vode (pH 1-2).

Mg2SiO4 (s) + H2O → Mg(OH)2 (aq) + H4SiO4 (aq)

Mg2+(aq) + OH-

(aq)

CaCO3 (s) + H2O → Ca(OH)2 (aq) + H2CO3 (aq)

Ca2+(aq) + OH-

(aq)

Fe2(SO4)3 (s) + H2O → Fe(OH)3 (aq) + H2SO4 (aq)

H+(aq) + SO4

2-(aq)


Kisela hidrolizaCO2 (g) + H2O (l) H2CO3 (aq)

SO2 (g) + H2O (l) H2SO3 (aq) H2SO4 (aq)

Mg2SiO4 (s) + H2CO3 (aq) Mg2+(aq) + HCO3

-(aq) + H4SiO4 (aq)

CaCO3 (s) + H2CO3 (aq) → Ca2+(aq) + HCO3

-(aq) + H2O (l) + CO2 (g)

OxCO2 (g) + H2O (l) H2CO3 (aq)

SO2 (g) + H2O (l) H2SO3 (aq) H2SO4 (aq)

Mg2SiO4 (s) + H2CO3 (aq) Mg2+(aq) + HCO3

-(aq) + H4SiO4 (aq)

CaCO3 (s) + H2CO3 (aq) → Ca2+(aq) + HCO3

-(aq) + H2O (l) + CO2 (g)


H2CO3 (aq)

Smanjenje kiselosti zemljišta krečomSmanjenje kiselosti zemljišta krečom Ovaj princip se primenjuje i u agrokulturi da bi se redukovala kiselostzemljišta (koja je česta pojava zbog primene različitih agrotehničkih sredstava,kao i zbog kisele precipitacije). Po zemljištu razbaca kreč (CaO), gašeni kreč (Ca(OH)2) ili krečnjak(CaCO3). Ovi materijali zamene H+ jone zemljišta i prevode ih u vodu. CaO prvoreaguje sa zemljišnom vodom, gradi se Ca(OH)2 koji dalje neutrališe kiselostzemlje prema prikazanoj reakciji.


CaCO3 (s) + HH-zemljište Ca-zemljište + H2O (l) + CO2 (g)

Ca(OH)2 (s) + HH-zemljište Ca-zemljište + H2O (l)

Ovaj princip se primenjuje i u agrokulturi da bi se redukovala kiselostzemljišta (koja je česta pojava zbog primene različitih agrotehničkih sredstava,kao i zbog kisele precipitacije). Po zemljištu razbaca kreč (CaO), gašeni kreč (Ca(OH)2) ili krečnjak(CaCO3). Ovi materijali zamene H+ jone zemljišta i prevode ih u vodu. CaO prvoreaguje sa zemljišnom vodom, gradi se Ca(OH)2 koji dalje neutrališe kiselostzemlje prema prikazanoj reakciji.

Oksidacija/redukcija


Fe2SiO4 (s) + CO2 (aq) + H2O → Fe2+ + HCO3- + 4SiO4

fajalit

Fe2+ + HCO3- + O2 (g) → Fe2O3 (s) + CO2 + H2O

FeO gvožđe(II) oksid Fe2O3 gvožđe(III) oksid

mineral

Fe(OH)3 limonitFe3O4 magnetit

Goldričovaserija

stabilnosti

Prvi kristališe Brzo seraspada

Otpornost na raspadanjeOtpornost na raspadanje

Bovenovareakciona

serija

Goldričovaserija

stabilnosti

Zadnji kristališe Sporo seraspadaHemija životne sredine I (T. Anđelković)40

Proizvodi površinskog raspadanjaProizvodi raspadanja

Nerastvorni proizvod Rastvorni proizvod

Kvarc Kvarcna zrna (pesak)

Feldspat

Amfibol

Minerali gline

Minerali gline


Nerastvorni proizvodi: kvarc, glina, limonit & hematit,predstavljaju glavne mineralne konstituente zemljišta

Amfibol

Olivin

(hornblenda)Minerali glineLimonit

Limonit

Hematit

Hematit

Feldspat se raspada do gline

+ H2CO3


Olivin/piroksen se raspada do gline

+ H2CO3


Kvarc se raspada do kvarca (!)

+ bilo koji agens


Kalcit se raspada do …….

+ bilo koji agens


ništa

Pitanja za utvrđivanje trećegpredavanja


Prvo pitanjeNajrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori je

kiseonik, zatim sledi aluminijum, a na trećem mestuje silicijum.

Tačno Netačno

Najrasprostranjeniji element u Zemljinoj kori jekiseonik, zatim sledi aluminijum, a na trećem mestuje silicijum.

Tačno Netačno


Drugo pitanjeMinerali su homogena tela, za razliku od stena, tako da se

sastoje uvek od jednog elementa.

Tačno Netačno


Treće pitanjeTamniji minerali brže podležu procesu raspadanja na površini

Zemlje.

Tačno Netačno

Tamniji minerali brže podležu procesu raspadanja na površiniZemlje.

Tačno Netačno


Četvrto pitanjeCepljivost minerala je sposobnost nekih minerala da se

pod pritiskom ili udarom razdvajaju po ravnimpovršinama u manje delove istog oblika i određuje seMosovom skalom.

Tačno Netačno

Cepljivost minerala je sposobnost nekih minerala da sepod pritiskom ili udarom razdvajaju po ravnimpovršinama u manje delove istog oblika i određuje seMosovom skalom.

Tačno Netačno


Peto pitanjeProsti minerali su minerali koji su prvi nastali u prirodi, a

hemijskim razlaganjem prostih minerala nastaju složeniminerali.

Tačno Netačno

Prosti minerali su minerali koji su prvi nastali u prirodi, ahemijskim razlaganjem prostih minerala nastaju složeniminerali.

Tačno Netačno


Šesto pitanjeLiskuni spadaju u grupu primarnih minerala.

Tačno Netačno

Liskuni spadaju u grupu primarnih minerala.

Tačno Netačno


Sedmo pitanjeMermer spada u grupu prostih stena.

Tačno Netačno


Osmo pitanjeStene i minerali se raspadaju jer su nastali u drugačijim

uslovima u poređenju sa uslovima koji vladaju na površiniZemljine kore.

Tačno Netačno

Stene i minerali se raspadaju jer su nastali u drugačijimuslovima u poređenju sa uslovima koji vladaju na površiniZemljine kore.

Tačno Netačno


Deveto pitanjeFizičkim raspadanjem stena i minerala nastaje šljunak, a

hemijskim raspadanjem nastaje pesak.

Tačno Netačno


Deseto pitanje

Feldspati se delimično rastvaraju nakon reakcije sa vazduhomi vodom, ostavljajući čvrsti ostatak, glinu za sobom.

Tačno Netačno

Feldspati se delimično rastvaraju nakon reakcije sa vazduhomi vodom, ostavljajući čvrsti ostatak, glinu za sobom.

Tačno Netačno


Documents

Univerzitet u Nišu Prirodno-matematički fakultetnasport.pmf.ni.ac.rs/materijali/1032/3. Sastav i procesi u litosferi.pdf · Elementarni sastav Zemljine kore U njen sastav ulaze