BIOGAS USING CH* VISUALIZATION Mentor doktorske disertacije: lanovi komisije za odbranu doktorske disertacije: dr Srbislav Geni, redovni profesor, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet; dr Aleksandar Milivojevi, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet; dr Goran Vorotovi, docent, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet; dr Marija ivkovi, vanredni profesor, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko geološki fakultet. Datum odbrane Saetak Zemlje Evropske unije su prihvatile, a time praktino i Srbija, da do 2030. koriste najmanje 32% energije iz obnovljivih izvora. Meu obnovljivim energetskim izvorima biogas zauzima znaajno mesto. Prisustvo CO2 (30 – 60%) u biogasu, sniava toplotnu mo goriva, temperaturu i brzinu prostiranja plamena, pogoršava stabilnost plamena, utie na emisiju zagaujuih komponenti i u krajnjem sluaju, dovodi do gašenja plamena. Promenljiv sadraja CO2 u gorivu oteava upravljanje procesom sagorevanja i utie na performanse ureaja za sagorevanje. Predmet ove disertacije je istraivanje uticaja vrste goriva - biogasa, metana i propana, sadraja CO2 u gorivu, koeficijenta viška vazduha i ugla lopatica usmernog kola vrtlonog gorionika, na poloaj i geometriju turbulentnog, kinetikog plamena, metodom vizuelizacije CH* hemiluminescencije pomou komercijalne digitalne kamere opremljene CCD senzorom i optikim filtrom, i korišenjem softvera za obradu slike. Za eksperimentalno istraivanje upotrebljen je namenski konstruisan vrtloni gorionik sa prethodno pripremljenom, predmešanom smešom goriva i vazduha i sagorevanjem u slobodnom prostoru. Dobijeni rezultati pokazuju da je intenzitet hemiluminescencije CH* propana oko dva puta vei u odnosu na biogas i metan. Sva ispitivana goriva su slino reagovala na sadraj CO2. Uticaj koeficijenta viška vazduha na intenzitet emisije CH*, poloaj i oblik plamena je vrlo izraen, dok je uticaj prisustva CO2 znatno manji. Postavljene su korelacije izmeu intenziteta emisije CH*, poloaja i geometrije plamena, koeficijenta viška vazduha i sadraja CO2 u gorivu. Pokazano je da je korišenjem predloene optike metode za vizuelizaciju plamena i merenjem relativnog intenziteta emisije CH* mogue identifikovati promenu kvaliteta goriva, promenu udela CO2 u gorivu i promenu koeficijenta viška vazduha. Praktina primena rezultata ove disertacije se odnosi na mogunost primene sistema za vizuelizaciju, kao i predloene korelacije za upravljanje radom gorionika i praenje njegovog rada. hemiluminescencija; vizuelizacija plamena; komercijalna CCD kamera. Nauna oblast: Tehnike nauke – Mašinsko inenjerstvo. Ua nauna oblast: Procesna Tehnika. CHARACTERIZATION OF KINETIC SWIRLING FLAME OF BIOGAS USING CH* VISUALIZATION Abstract The EU countries have accepted, and thus practically Serbia, to target for the share of renewable energy consumed, should be at least 32% by 2030. Among the renewable energy sources, biogas holds the important place. The presence of CO2 in biogas, decreases the fuel calorific value, flame temperature, and velocity, worsens flame stability, affects emission of pollutants and finally the flame is extinguished. The variable content of CO2 in fuel makes control of combustion more difficult and affects the performance of combustion devices. The subject of this dissertation is an investigation of the effects of fuel type: biogas, methane and propane, the content of CO2 in fuel, air equivalence ratio and the blade angle of swirl burner on position and geometry of turbulent, kinetic flame, making use of a commercial digital camera’s CCD sensor fitted with an optical filter for CH* chemiluminescence visualization and the software for image processing. For the experimental investigation a purposely built swirl burner is used with a prepared fuel and air mixture, burning in the open space. The results show that the CH* chemiluminescence the intensity of propane is about twice as the intensity of biogas and methane. All the tested fuels reacted in a similar way on the CO2 content in fuel. The effect of air equivalence ratio on the CH* chemiluminescence intensity, flame position, and the flame shape is very pronounced, while the impact of CO2 content is much smaller. The correlations were established between the CH* chemiluminescence intensity, the position and flame shape and the air equivalence ratio and the CO2 content in fuel. It is shown that using the proposed optical method for flame visualization and measurements of the relative CH* chemiluminescence intensity, it is possible to identify changes in fuel quality, the CO2 content in fuel and changes of the air equivalence ratio. The flame visualization and the proposed correlations can be used to monitor and control of a burner. Key Words: Biogas combustion; premixed swirling flame; CH* chemiluminescence; flame imaging; commercial CCD camera. Subfield: Process Engineering. 2.3 Biogas iz otpadnih voda ...................................................................................................... 11 2.4 Aerobni procesi ................................................................................................................... 12 2.5 Anaerobni postupci.............................................................................................................. 14 2.6 Komunalne otpadne vode (gradski kanalizacioni sistemi) i otpadne vode iz objekata za uzgoj stoke ...................................................................................................................................... 15 2.7 Biometan ............................................................................................................................. 16 3.3 Hemizam procesa sagorevanja ............................................................................................ 18 3.4 Temperatura adijabatskog plamena ..................................................................................... 19 3.5 Toplotna snaga gorionika .................................................................................................... 21 3.6 Koeficijent viška vazduha ................................................................................................... 23 3.7 Uticaj sadraja ugljendioksida na emisiju NOx i ugljen monoksida................................... 24 4 VIZUELIZACIJA PLAMENA .................................................................................................. 26 5.2 Nastajanje CH* .................................................................................................................... 31 6 EKSPERIMENTALNI RAD ...................................................................................................... 36 6.1 Eksperimentalna instalacija ................................................................................................. 36 6.3 Opis merenja........................................................................................................................ 45 7.2 Abelova transformacija ....................................................................................................... 51 8 REZULTATI EKSPERIMENTALNOG RADA ....................................................................... 60 8.1 Emisija CH* ........................................................................................................................ 60 8.4 Uticaj udela CO2 u metanu, propanu i biogasu ................................................................... 67 8.5 Reim konstantnog zapreminskog protoka goriva .............................................................. 73 8.6 Uticaj ugla lopatica usmernog kola ..................................................................................... 75 9 ANALIZA REZULTATA .......................................................................................................... 92 9.2 Koeficijent viška vazduha ................................................................................................... 96 9.3 Poloaj zone plamena .......................................................................................................... 97 10 ZAKLJUAK ........................................................................................................................... 100 11 LITERATURA ......................................................................................................................... 102 1 Pariskim sporazumom iz 2015. godine, u okviru 21. Konferencije Okvirne konvencije o klimatskim promenama Ujedinjenih Nacija (UNFCCC - United Nations Framework Convention on Climate Change), iji je osnovni cilj borba protiv klimatskih promena, zemlje potpisnice se zalau za ogranienje rasta prosene globalne temperature znaajno ispod 2°C u odnosu na predindustrijski nivo, kroz primenu principa odrivog razvoja, mera zaštite ivotne sredine, smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte i merama unapreenja energetske efikasnosti. Direktivom 2018/2001 Evropskog parlamenta i Evropske komisije o promociji korišenja obnovljivih izvora energije (Directive EU 2018/2001), zemlje Evropske unije se obavezuju da do 2030. godine smanje emisiju gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte za najmanje 40 % u odnosu na 1990. godinu i da proizvedu namanje 32% energije iz obnovljivih izvora energije (OIE). Osnovni obnovljivi izvori su energije sunca, vetra, hidroenergija, geotermalna energija i biomasa. Meu navedenim izvorima OIE biomasa zauzima znaajno mesto. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine (Strategija razvoja energetike Srbije, Slubeni glasnik RS, broj 101 od 8. decembra 2015.) predvia se znaajnije ueše obnovljivih izvora energije shodno mogunostima zemlje. Prema ovoj Strategiji Republike Srbije, ukupni raspoloivi potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji se procenjuje na oko 5,65 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje (TOE). Konverzioni faktor za 1 TOE = 41,868 GJ. Od toga se ve koristi 1,054 miliona TOE biomase, najveim delom kao ogrevno drvo i 909 hiljada TOE hidroenergije. U tabeli 1.1. prikazan je energetski potencijal biomase Srbije. Trenutno, korišenje biogasa u Srbiji je malo, meutim u bliskoj budunosti se oekuje znaajnije korišenje ovog energenta. Predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike Srbije su na zvaninoj konferenciji za štampu o biomasi i biogasu, marta 2019. izjavili sledee: „U odnosu na prošlu godinu (2018) trenutno je instalisano 11,3 MW elektrine snage iz biogasnih ureaja, što je porast od 130 %. Korišenje biomase je radno intenzivan proces koji doprinosi zapošljavanju, a dobro je i što se za dobijanje biogasa u velikom procentu upotrebljava i otpad iz poljopriveredne proizvodnje koji bi se inae odlagao na nepropisan nain i zagaivao okolinu, zbog ega je gradnja energetskih postrojenja zasnovanih na biomasi, kojih u Srbiji trenutno ima malo, velika razvojna šansa.” 2 Tabela 1.1 Vrste biomase i potencijali u milionima TOE godišnje; podaci Ministarstva rudarstva i energetike Srbije - Energija u Srbiji (2013). Vrsta biomase Ostaci poljoprivrednih kultura 0,033 0,99 1,023 Ostaci u voarstvu, vinogradarstvu i preradi biomase - 0,605 0,605 Teni stajnjak - 0,042 0,042 Biorazgradivi otpad 0 0,248 0,248 Biorazgradivi komunalni otpad 0 0,205 0,205 Biorazgradivi otpad (osim injenica da sagorevanje biomase proizvodi znaajne koliine CO2 nije argument protiv sagorevanja, jer, kao što je poznato, biološkim raspadom biomase svakako nastaje CO2, bez obzira da li biomasa sagoreva ili ne. Biogas u opštem sluaju ima promenljiv sastav. Najveim delom sadri metan (40 – 70 % vol), balastne komponente: CO2 (30 – 60 % vol) i N2 (0 – 5 % vol), vlagu, estice i H2S. Slian sastav imaju i deponijski kao i prirodni gas iz nekih naših gasnih leišta. Prisustvo balasta u biogasu i drugim gasovitim gorivima, smanjuje toplotnu mo svedenu na jedinicu mase goriva i brzinu prostiranja plamena, sniava adijabatsku temperaturu, što negativno utie na stabilnosti plamena i u krajnjem sluaju dovodi do njegovog gašenja. U sluaju sagorevanja gasovitog goriva promenljivog sastava, sa poveanim udelom balastnih komponenti, gore pomenuti uslovi mogu predstavljati ozbiljan problem u radu gorionika. Stabilizacija plamena se u praksi ostvaruje naješe povratnim strujanjem gorive smeše i produkata sagorevanja metodom vrtloga, pilot plamenom, sudarom struja i opstrujavanjem tela u struji koja formira povratnu strujnu zonu. Kompleksna priroda turbulentnog, vrtlonog sagorevanja nije još uvek potpuno razjašnjena (Syred et al 1974, Gupta et al 1984, Lefebvre 1998, Graham et al 2013), posebno pri korišenju razliitih 3 goriva. To je razlog što je predmet ove disertacije sagorevanje i karakterizacija plamena biogasa i drugih goriva u uslovima vrtlonog, turbulentnog kinetikog plamena u slobodnom prostoru. Sloenost meusobnog uticaja aerodimamikih parametara, temperature, vrste i koncentracije reaktanata i produkata reakcije, hemijske kinetike, transporta toplote i supstance u procesu sagorevanja, zahteva primenu razliitih eksperimentalnih istraivanja i analize plamena. Istraivanje plamena razliitim tehnikama vizuelizacija se vrši decenijama (Merzkirch, 1974; Post i Walsum, 1993). To su neinvazivne metode koje mogu da daju trenutnu informaciju o geometriji, poloaju i ponašanju plamena. Razvoj optikih metoda i ureaja, kao što su spektroskopija i laseri, omoguio je nove prodore u istraivanju plamena što je znaajno doprinelo boljem razumevanju procesa sagorevanja, ime se daju mogunosti za poboljšanje performansi postojeih i razvoj novih ureaja za sagorevanje. Meu optikim metodama, hemiluminescencije radikala plamena (OH*, CH*, C2*, NO*, CN*, C*, CO*, CO2*) pruaju interesantne mogunosti za istraivanja procesa sagorevanja. Hemiluminescencija predstavlja emisiju svetlosti plamena u ultraljubiastoj i vidljivoj oblasti spektra talasnih duina koja je posledica odreenih hemijskih reakcija. Izazvana je elektronski pobuenim, kratko iveim hemijskim vrstama, kao što su OH*, CH*, C2* i druge. Razvoj CCD1 senzora, digitalnih kamera i tehnika obrade slika je znaajno poveao interesovanje za korišenje metoda vizuelizacije u istraivanju sagorevanja. Meu razliitim tehnikama, hemiluminescencija plamena se pokazala kao korisna i proverena tehnika koja moe da prui vane informacije o geometriji i poloaju plamena, lokalnoj raspodeli koeficijenta viška vazduha u plamenu, adijabatskoj temperaturi plamena, oslobaanju energije i stabilnosti plamena (Gaydon i Wolfhard, 1960; Jensen, 1977; Hardalupas i Oran, 2004; Simona et al, 2015). Osnovna istraivaka metoda koja je korišena u ovoj disertaciji je eksperimentalna metoda vizuelizacije plamena, konkretno, hemiluminescencija CH* plamena. CH* radikal je odabran zbog pogodne talasne duine emisije od 430 nm, na granici vidljivog spektra, kao i zbog veeg intenziteta hemiluminescencije CH* u odnosu na ostale pomenute luminescentne radikale. Cilj disertacije je da istrai efekte promene sastava gasovitog goriva, posebno biogasa, u uslovima promenljivog koeficijenta viška vazduha, ugla vrtloenja koji je karakteristika gorionika, turbulentnog, kinetikog, slobodnog plamena, metodom vizuelizacije hemiluminescencije CH* praenjem promene intenziteta emisije CH*, poloaja i geometrije zone plamena, pomou 1 CCD (Charge Coupled Device) je integrisano elektronsko kolo koje je osetljivo na svetlost i kao takvo koristi se u digitalnim fotoaparatima za prikupljanje svetla i formiranje slike. 4 komercijalne digitalne CCD kamere sa uskopojasnim optikim filterom uz korišenje komercijalnih i i posebnih softvera za obradu slike, od kojih je jedan razvijen tokom rada na doktoratu. Ova disertacija se bavi karakterizacijom i analizom kinetikog, predmešanog, turbulentnog, vrtlonog plamena metana, biogasa, propana i njihovih mešavina sa CO2, u otvorenom prostoru i laboratorijskim uslovima, koristei komercijalnu CCD kameru i optiki filter za vizuelizaciju hemiluminescencije CH*. Pokazano je da primenjena tehnika vizuelizacije plamena moe da locira zonu plamena sa preciznošu reda veliine nekoliko milimetara. Za istraivanja u ovoj disertaciji korišen je savremeni, namenski konstruisan i razvijen vrtloni gorionik, koji je konstruisao M.Adi i saradnici 2007. u Laboratoriji za sagorevanje Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. (Adi et al, 2007). Konstrukcija gorionika je takva da se mogu sagorevati razliite vrste gasovitih goriva (višegorivni) u vrtlonoj struji. Gorionik je višenamenski. Pre svega se upotrebljava za sagorevanje u mikro gasnim turbinama ali moe biti korišen i u drugim ureajima u kojima se primenjuje gasovito gorivo kao osnovni energent. Vrtloenje gorive smeše je savremeni i efikasan nain stabilizacije plamena. Kontrola NOx emisije ovog tipa gorionika se ostvaruje tehnikom siromašne, prethodno pripremljene smeše goriva i vazduha, odnosno, kinetikim turbulentnim plamenom. Pored izuzetnih karakteristika emisije NOx i CO, gorionik ima visoki dinamiki opseg snage 10:1. Dok su temperature adijabatskog plamena i brzina prostiranja laminarnog plamena karakteristike smeše goriva i vazduha, stabilnost plamena je mogue donekle kontrolisati razliitim metodama. Metod stabilizacije plamena se zasniva na principu omoguavanja završetka hemijskih reakcija u datom prostoru i vremenu i u okviru datih radnih uslova ureaja (temperatura, pritisak, koncentracija reaktanata, brzinsko polje, geometrija i dimenzije komore za sagorevanje, odnosno, loišta). Postoji više praktinih metoda stabilizacije plamena, a naješe korišene su: vrtloenje gorive smeše, opstrujavanje tela uz formiranje povratne struje, naglo proširenje loišta ili komore za sagorevanje, pilot plamen, ili intenzivna recirkulacija produkata sagorevanja u komori za sagorevanje. Stvaranje vrtloga u struji gorive mešavine je najefikasniji aerodinamiki metod stabilizacije plamena. S obzirom na tu injenicu, mogue je stabilno sagorevati i vrlo siromašnu smešu iji je koeficijent viška vazduha (λ), do blizu granice zapaljivosti λ < 2,0, što je veoma povoljno za smanjenje emisije NOx, ali sa druge strane, smanjuje stepen korisnosti ureaja. 5 Veliki broj nezavisno promenljivih veliina utie na proces sagorevanja. U literaturi postoji veliki broj publikovanih radova iz oblasti hemiluminescencije, ali je broj radova koji se odnosi na tematiku ove doktorske disertacije mali. U nastavku je dat pregled literature i kritiki osvrt na rezultate istraivaa u oblasti karakterizacije plamena primenom metoda vizuelizacije. Jensen (1997) je prikazao stanje nauke, opšte tehnike i instrumente u oblasti vizuelizacije, merenja i analize. Bheemul i saradnici (2002) su koristili više istraivakih CCD kamera za snimanje dvodimenzionalnih slika plamena. Razvijen je numeriki algoritam za prikazivanje slika u tri dimenzije. Pokazano je da je mogue prikazati geometriju plamena za razliite uslove sagorevanja. Hemiluminescencija OH*, CH*, C2 * i CO2 * je korišena za istraivanje kinetikog, suprotnostrujnog plamena prirodnog gasa uz variranje koeficijenta viška vazduha. Za istraivanje plamena se koriste i namenski razvijani spektroskopski ureaji: (Hardalupas i Orain, 2004). Autori su pokazali da su intenziteti hemiluminescencije OH*, CH* i CO2 * radikala pogodni indikatori za odreivanje intenziteta oslobaanja toplote i koeficijenta viška vazduha. Guethe i saradnici (2012) su dali pregled mogue primene hemiluminescencije za istraivanje sagorevanja u komorama gasnih turbina i odredili vezu izmeu brzine oslobaanja toplote i nastanka NOx. Takoe su utvrdili da je hemiluminescencija pogodna za istraivanje nestabilnosti plamena. Orain i Hardalupas (2010) su istraivali uticaj vrste goriva – propana, izo-oktana, etanola i metanola na mereni koeficijent viška vazduha. Autori su utvrdili da je odnos OH*/CH* intenziteta hemiluminescencije povoljan indikator koeficijenta viška vazduha za sva goriva izuzev za etanol i metanol. Markandey i saradnici (2012) su istraivali hemiluminescenciju OH*, CH*, C2 * i CO2 * u zavisnosti od koeficijenta viška vazduha za kinetiki plamen metana i vazduha. Utvrdili su kao i Orain i Hardalupas (2010) da je odnos intenziteta OH*/CH* hemiluminescencije pogodan pokazatelj za koeficijent viška vazduha. Simona i saradnici (2015) su istraivali hemiluminescenciju plamena na talasnim duonama od 309 i 282 nm, mešavina butanola i dizel goriva pri sagorevanju u dizel motoru i utvrdili da je mogue pratiti promenu temperature plamena merenjem intenziteta hemiluminescencije. Jozsa i Sztanko (2017) su koristili hemiluminescenciju OH*, CH* i C2 * i uz pomo spektroskopskog ureaja uporeivali raspršivanje dizel goriva metodama ubrizgavanja pregrejane pare i vazduha pri atmosferskim uslovima i pratili ponašanje plamena siromašne smeše goriva i vazduha. Za praenje hemiluminescencije su koristili odnose OH*/CH*, OH*/C2* i CH*/C2*. Utvrdili su takoe da je sa padom temperature plamena intenzitet C2 * hemiluminescencije opao znatno više nego u sluaju OH* i CH*. Opšti zakljuak je da su istraivai kao gorivo koristili metan, propan, izo-oktan, metanol, etanol, dizel gorivo, kerozin i prirodni gas, a da se znaajno manji broj istraivaa bavio biogasom, ili mešavinama gasovitih goriva sa CO2. Guiberti i saradnici (2017) su kombinovali numerika i 6 eksperimentalna istraivanja emisija OH*, CH* i CO2 * laminarnog, kinetikog, koninog plamena metana u zavisnosti od ueša CO2 i N2. Koristili su spektrometar i ICCD2 kameru sa optikim filterima. Marsh i saradnici (2017) su koristili CCD kameru i optiki filter za OH* pri istraivanju vrtlonog plamena metana i vazduha u komori za sagorevanje, analizirajui uticaj udela CO2 i N2 na poloaj i oblik plamena i intenzitet oslobaanja toplote. Autori su zakljuili da je uticaj azota zanemarljiv dok je uticaj CO2 merljiv. osi (2013) je koristio CCD kameru i istraivao vezu izmeu hemiluminescencije CH* i koeficijenta viška vazduha laminarnog, kinetikog plamena propana i utvrdio da je ona priblino linearna. Ballachey i Johnson (2013) su istraivali nestabilnost i oduvavanje plamena koristei PIV (Particle Image Velocimetry) pri razliitim intenzitetima vrtloenja sa gorivima razliitog sastava (CH4, H2, CO2 i CO) i razliitim geometrijama gorionika. Littlejohn i Cheng (2007) su istraivali oduvavanje vrtlonog plamena siromašne smeše vazduha i goriva razliitih sastava (CH4, C2H4, C3H8, H2, CO2 i N2) u gasnoj turbini. Khallil i Gupta (2011) su istraivali turbulentni, kinetiki i difuzni plamen u komori za sagorevanje, varirajui koeficijent viška vazduha pri konstantnoj toplotnoj snazi. Pratili su hemiluminescenciju OH* radikala. Merili su, takoe i analizirali emisiju NOx i CO. Utvrdili su da poveanje recirkulacije produkata sagorevanja (takozvano distributivno sagorevanje), smanjuje emisiju CO, a posebno se smanjuje emisija NOx. To su postigli produavanjem komora za sagorevanje što je produilo vreme boravka reaktanata u zoni sagorevanja. Shi i saradnici (2015) su koristili zatvoreni plamen sa tangencijalnim uvoenjem metana ili smeše metana i CO2, a kroz posebne otvore uvodili su ist kiseonik ili smešu kiseonika i CO2. Za vizuelizaciju plamena korišene su klasine CCD kamere, dok je za fotografisanje hemiluminescencije CH*i OH* korišena brza istraivaka ICCD kamera sa optikim filterima. Autori su konstatovali da fotografski snimci plamena u vidljivom spektru ne omoguavaju analizu i razumevanje poloaja plamena, njegovu strukturu i ponašanje. Autori nisu primenili Abelovu transformaciju slike plamena iako je plamen bio osno-simetrian. Umesto toga snimali su plamen bono i u pravcu simetrale sa izlazne strane komore za sagorevanje. Za proraun vremena reakcija i brzinu prostiranja laminarnog plamena koristili su Chemkin Pro softver. Autori su analizirali snimke plamena, stabilnost plamena i raspodelu CH* u zavisnosti od dve promenljive: udela CO2 u oksidacionom sredstvu (kiseoniku) i koeficijenta viška oksidacionog sredstva. Lafay i saradnici (2006) su istraivali uticaje udela CO2 i N2 u metanu i koeficijenta viška vazduha na kinetiki, vrtloni, turbulentni plamen u komori za sagorevanje, koristei istraivaku ICCD kameru za vizuelizaciju CH* radikala. Brzinsko polje su merili laser-Doppler anemometrijom. Autori su istraivali stabilnost i strukturu plamena. Biogas je pokazivao ue granice stabilnog sagorevanja u 2 ICCD kamera je u osnovi CCD kamera sa predpojaavaem, Intensified charge-coupled device 7 odnosu na ist metan. Prisustvo CO2 je, pri konstantnom koeficijentu viška vazduha, bitno uticao na poloaj zone hemijskih reakcija. kinetikog, predmešanog, turbulentnog, vrtlonog plamena biogasa sa sagorevanjem u slobodnom prostoru pomou komercijalne CCD digitalne kamere a što su predmet i metoda istraivanja ove doktorske disertacije. 2 BIOGAS Evropska unija je postavila cilj da do 2020. godine obnovljivi izvori energije uestvuju sa najmanje 20% u ukupnoj energetskoj potrošnji Unije. Ostavljeno je svakoj zemlji lanici da, u meuvremenu, sama odreuje tempo ostvarivanja ovog cilja korišenja obnovljivih izvora (EASAC 2012). Srbija se obavezala da povea udeo na 27% iz obnovljivih izvora u ukupnoj energetskoj potrošnji (Nacionalni akcioni plan 2013). Strategijom razvoja energetike Srbije (Nacrt strategije 2015) predvia se znaajan rast potrošnje gasovitih goriva, ukljuujui biogas. Novim dokumentom iz 2018. godine Novim dokumentom iz 2018, Evropska unija je postavila cilj da do 2030. godine obnovljivi izvori energije uestvuju sa najmanje 32 % u ukupnoj energetskoj potrošnji. Taj cilj bi trebalo da postigne i Srbija, pri emu korišenje biogasa moe da dâ svoj doprinos. Biogas je svaki gasoviti…
