Univerzalnost Prava u Praksi

Univerzalnost prava U praksi: analiza primene konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom U odnosU na osobe sa intelektUalnim tekocama U srbiji

jUli 2012. godine

Univerzalnost prava U praksi: analiza primene konvencije Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom u odnosu na osobe sa intelektualnim tekocama u srbiji

(u originalu: practicing universality of rights: analysis of the implementation of the Un convention on the rights of persons with disabilities in view of persons with intellectual disabilities in serbia)

ova publikacija je izradena uz finansijsku podrku evropske unije u okviru projekta balkanska mrea za soci-jalnu inkluziju koji sprovode: kosovo mental disability rights initiative (k-mdri), inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom mdri-s, people in need (pin) i savez organizacija za podrku osobama s intelektual-nim tekocama Fbih sUmero. sadraj ove publikacije je iskljucivo odgovornost organizacija people in need i mdri-s i ne odraava stavove evropske unije.

projekat je sufinansiran od strane ceke agencije za razvoj i ministarstva spoljnih poslova republike ceke u okviru cekog razvojnog programa za saradnju.

autorke:

sneana lazarevic dragana ciric milovanovic lea imokovic

saradnici:

kosana beker ivona gvozdenovic bojan gavrilovic

korektura i lektura:

sonja vinjic iovic

graficki dizajn: ekd studio

tampa: manuarta, beograd

tira: 500 primeraka

isbn: 978-86-88501-03-3

inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom mdri-s and people in need, 2012

Sadraj

Uvod 7

rezime 8

ravnopravnost pred zakonom 11

pravna analiza 11

Razlozi za produavanje roditeljskog prava i liavanje poslovne sposobnosti 11

Posledice liavanja poslovne sposobnosti ili produenja roditeljskog prava 12

Postupak liavanja poslovne sposobnosti 12

Vracanje poslovne sposobnosti 13

Starateljstvo procedura, tipovi i uloge 14

analiza prakse 16

Sudska praksa u oblasti poslovne sposobnosti 16

Sutinska pitanja iz sudske prakse 20

zakljucak 22

samostalan ivot i ukljucivanje u zajednicu 24

pravna analiza i analiza politika 24

Novi principi u socijalnoj zatiti 24

Smetaj u institucije 24

Podrka porodici kao prevencija institucionalizacije 25

Nove usluge u zajednici, finansiranje i standardi 25

Buduci pravci deinstitucionalizacije u zakonu i politici 26

analiza prakse 28

Analiza podataka o institucionalnom sistemu za osobe sa intelektualnim tekocama 28

Ljudska prava u institucijama 31

Finansiranje i investicije 33

Kako potencijalni korisnici vide usluge u zajednici u Srbiji 35

zakljucak 38

obrazovanje 40

pravna analiza 40

Upis dece sa smetnjama u razvoju u kolu 40

Mere podrke 41

Drugi vani zakonski aspekti inkluzivnog obrazovanja 42

analiza prakse 43

Istraivanje o praksi osnovnih kola u inkluzivnom obrazovanju 44

Mere podrke 45

Podizanje kapaciteta zaposlenih u kolama 47

Anketa sa roditeljima dece sa intelektualnim tekocama 49

Obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju koja ive

u ustanovama socijalne zatite 50

zakljucak 54

rad i zapoljavanje 55

pravna analiza i analiza politika 55

Ko moe da radi? 55

Procena radne sposobnosti 55

Afirmativne mere 56

Zabrana diskriminacije i zatita 57

Posebni oblici zapoljavanja 57

Buduci strateki prioriteti 58

praksa 58

Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u praksi 58

Uloga Nacionalne slube za zapoljavanje: procene radne sposobnosti i pozitivne mere 59

Zapoljavanje na otvorenom tritu 61

Zapoljavanje u zaticenim uslovima 61

zakljucak 65

Zakljucni komentar 66

aneks i 67

Metodologija 67

bibliografija 69

7Uvod

Ovaj izvetaj deo je ireg regionalnog izvetaja o poloaju osoba sa intelektualnim tekoama u zemljama jugoistone Evrope, u ijoj su izradi uestvovale tri organizacije Savez organizacija za podrku osobama s intelektualnim tekoama Federacije Bosne i Hercegovine SUMERO, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Kosovo Mental Disability Rights Initiative (K-MDRI). Regionalna saradnja ove tri organizacije uspostavljena je u okviru Balkanske mree za socijalnu inkluziju (Balkan Regional Network for Social Inclusion), kojom koordinira People in Need (PIN). Zajednika akcija ovih organizacija u zemljama koje su istorijski i kulturoloki povezane pruila je jedinstvenu priliku za saradnju u prevazilaenju slinih prepreka koje vode neravnopravnom polo-aju osoba sa invaliditetom u drutvu.

Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom jednako titi osobe sa invaliditetom, bez obzira na vrstu ili stepen potekoa. Ipak, osobe sa intelektualnim tekoama esto nisu obuhva-ene reformskim procesima koji se njih tiu. Kroz ovaj izvetaj pokuali smo da predstavimo trenutan poloaj dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa intelektualnim tekoama kroz nekoliko oblasti koje smatramo kljunim za ivot svakog pojedinca i pojedinke. Analiza zakonodavnog okvira i njegove praktine primene bila je usmerena na etiri lana Konvencije o pravima osoba sa invali-ditetom: lan 12 Jednako priznanje lica pred zakonom, lan 19 Samostalni ivot i ukljuenost u lokalnu zajednicu, lan 24 Obrazovanje i lan 27 Rad i zapoljavanje.

Smatramo da su gore navedeni lanovi Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom od kljune vanosti za ispunjavanje najosnovnijih ivotnih potreba svih osoba, pa samim tim i osoba sa invalidi-tetom. Oni se meusobno proimaju i tako stvaraju preduslov za ispeno ostvarivanje prava kako bismo iveli samostalno, moramo imati mogunost da donosimo odluke o svom ivotu i da zaradimo za ivot sopstvenim radom. Ali, za sve ovo nam je potrebno adekvatno obrazovanje kroz koje emo stei neophodne vetine i iskustvo. Dakle, ovaj izvetaj opisuje stanje u Srbiji po pitanju ostvarivanja prava garantovanih ovom konvencijom i ukazuje na aktivnosti koje javne vlasti i drugi akteri moraju preduzeti kako bi se ova prava i ostvarila. Prikupljene informacije mogu koristiti svim akterima uklju-enim u procesu reforme sistema socijalne zatite, sistema obrazovanja, predstavnicima Evropske unije i zastupnicima prava osoba sa invaliditetom, kako na nacionalnom tako i na meunarodnom nivou. One e olakati dalje praenje napora i postignua drave u cilju potovanja i zatite prava osetljivih grupa.

Izvetaj je posveen deci sa smetnjama u razvoju, odraslim osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama. Zahvaljujemo se Beogradskom centru za ljudska prava, preduzeima za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, osnovnim kolama, osnovnim i viim sudovima, Ministarstvu rada i socijalne politike, ustanovama socijalne zatite, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i ostalim slubama i pojedincima na podrci, pruenim informacijama i ueu u istraivanju.

8rezime

Osobe sa intelektualnim tekoama u Srbiji ive pod tekim okolnostima, na marginama drutva i bez ikakvih mogunosti za inkluziju. Mogunosti koje su ve ograniene i optoj populaciji (kao to su pristup i kvalitet obrazovanja, zdravstvenih usluga i posla), jo su i manje dostupne osobama sa invaliditetom. I u mnogim drugim ivotnim oblastima osobe sa intelektualnim tekoama nailaze na velike prepreke. ini se da nedavni razvoj legislature i politika nije postigao eljene rezultate. Jedan od presudnih elemenata ovog neuspeha je izostanak vizije vladajuih institucija za pruanje ozbiljnih i sveobuhvatnih odgovora na probleme sa kojima se susreu osobe sa invaliditetom. Uprkos znaajnom, ali nedovoljnom, poveanju obima doneenih dokumenata i izraavanju volje za adresiranje problema invaliditeta u nedavnoj prolosti, jo uvek je potrebno pravilno sprovesti zakone i promeniti mentalni sklop glavnih aktera i opte populacije tako da i oni prihvate i praktikuju ove ideale.

U julu 2009. godine, Srbija je ratifikovala Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa inva-liditetom (UN CRPD), ukljuujui Opcioni protokol Konvencije. No, nije postignuta puna primena Konvencije i njenih lanova. U odreenim poljima, ponajpre u ouvanju mogunosti nezavisnog donoenja odluka osoba sa invaliditetom, napori u dostizanju standarda Konvencije nisu jo ni za-poeli. Uz to, akutni problem u srpskom drutvu ostaje to to ove osobe mogu biti liene poslovne sposobnosti. Samo tokom 2010. godine, ukupno je 11,721 odraslih osoba bilo pod starateljstvom (to ne ukljuuje osobe koje su pod produenim roditeljskim pravom). Drava jo mora da ispuni svoju obavezu prema CRPD-u tako to e da uvede sistem koji e omoguavati osobama da sauvaju mogunost nezavisnog donoenja odluka. Mogunost da se koriste dravni zakoni da bi se oduzela poslovna sposobnost osobama sa invaliditetom pokazuje manjak razumevanja i posveenosti vlasti pitanju osoba sa invaliditetom i njihove jednakosti sa ostalim graanima i graankama. Trenutno ne postoji nikakva strategija za uspostavljanje sistema koji e osobama sa invaliditetom omoguiti punu informisanost, ukljuivanje u donoenje odluka i aktivno uee u ivotu.

Liavanje poslovne sposobnosti i stavljanje pod starateljstvo regulisano je arhainim zakonima. Prema tim, trenutno vaeim zakonima, ovaj postupak se vrlo esto koristi u sluaju osoba sa intelek-tualnim tekoama. Na osnovu opaanja koja su proizala iz ove studije, moe se rei da su osobe koje su liene poslovne sposobnosti proizvoljno ocenjene nesposobnima da se brinu o sebi samo na osnovu njihovih intelektualnih ili psihosocijalnih tekoa. Osobe koje su liene poslovne sposobnosti upadaju u zaarani krug gde im se s jedne strane ne doputa da odluuju o svom ivotu i da aktivno uestvuju u drutvu, a s druge strane im se ne prua odgovarajua podrka kojom bi razvijali ove vetine neophodne za sa