Unimet DOO - seminarski rad

  • Published on
    20-Oct-2015

  • View
    74

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Unimet DOO - Ka

Transcript

<ul><li><p>Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad </p><p>Smer: Industrijsko inenjerstvo </p><p>Predmet: Razvojni procesi u preduzeu </p><p>Mentor: Predrag Vidicki </p><p>Seminarski rad </p><p>Unimet DOO </p><p> Studenti </p><p>Br ind Prezime i ime Ocena rada </p><p>Ocena prezentacije </p><p>Ocena Izlaganja </p><p>Ukupna ocena </p><p>II1/2011 Radenko Kozomara </p><p>II27/2011 Jovana Radoevi </p><p>Novi Sad, 2013. </p></li><li><p>2 </p><p>Sadraj: </p><p>1. Osnovni podaci o preduzeu 3 </p><p>2. Istorija razvoja preduzea 4 </p><p>3. Proizvodi/usluge preduzea 4 </p><p>3.1. Spisak osnovnih proizvoda i usluga preduzea 4 </p><p>4. Struktura zaposlenih u preduzeu 5 </p><p>4.1. Struna sprema 5 </p><p>4.2. Starost radnika 5 </p><p>4.3. Duina rada u preduzeu 6 </p><p>5. Analiza tehnologije u preduzeu 6 </p><p>6. Analiza menadmenta ideja u preduzeu 7 </p><p>7. Razvojne aktivnosti u preduzeu 8 </p><p>7.1. Ostvarene razvojne aktivnosti 8 </p><p>7.2. Organizacija razvojnih aktivnosti 9 </p><p>7.3. Analiza trokova razvojnih aktivnosti 9 </p><p>7.4. Analiza efekata razvojnih aktivnosti 10 </p><p>7.5. Analiza izvora razvojnih aktivnosti 11 </p><p>7.6. Analiza ogranienja razvojnih aktivnosti 11 </p><p>8. Analiza trita 12 </p><p>8.1. Analiza trinog segmenta 12 </p><p>8.2. Analiza geografske lokacije trita 12 </p><p>8.3. Analiza konkurencije 12 </p><p>9. Analiza ire okoline 13 </p><p>10. Razvojna swot analiza 14 </p><p>11. Razvojni plan preduzea 19 </p><p>12. Zakljuak 21 </p><p>13. Literatura 21 </p></li><li><p>3 </p><p> 1. Osnovni podaci o preduzeu </p><p> Naziv preduzea: Unimet DOO Delatnost: metalopreraivaka Godina osnivanja: 1980. Broj zaposlenih: 250 Pravni oblik organizovanja: DOO </p></li><li><p>4 </p><p>2. Istorija razvoja preduzea </p><p>Godina Razvojne aktivnosti </p><p>1984 Uvezene su prve visokoproduktivne CNC maine iz vedske i proiren je poslovni prostor. Javlja se potreba za zapoljavanjem novih radnika i za </p><p>radom u dve smene. </p><p>1996-1998 Izgraen je novi objekat ukupne povrine preko 2000 m2. Pored proizvodnog </p><p>pogona, u okviru novog prostora nalazi se kancelarijski prostor, alatnica, kontrola i odravanje, kao i skladite repromaterijala. </p><p>1999 Izgraena je nova, druga po redu, proizvodna hala u koju su smetene </p><p>univerzalne maine, ureaji za zavarivanje, testere i novonabavljene CNC maine. </p><p>2005 Trea hala veliine 2000 m2 je poela sa radom. U ovom objektu je smeteno </p><p>deset CNC maina i linija za sklapanje pozicionera, kao i magacin gotovih proizvoda. </p><p>2005 Unimet 2005 godine usklauje svoje poslovanje sa zahtevima standarda ISO 9001, a 2007 uvodi ISO 14001 i OHSAS 18001 standarde. Sva tri standarda </p><p>sertifikovana su od strane kue TUV Sd iz Nemake. </p><p>2007 Unimetu se prikljuuje pogon za seenje i obradu lima u Jarmenovcima kod </p><p>Topole. U pogonu radi tridesetak zaposlenih na 42 maine. </p><p>2008 Unimet postaje bogatiji za jo 1200m2, koliko iznosi povrina novosagraene </p><p>etvrte hale, u kojoj se trenutno nalazi skladite. </p><p>*** Glavna prekretnica u poslovanju preduzea jeste promena vlasnika 2012. godine kao i prikljuivanje pogonu za seenje i obradu lima u Jermenovcima 2007 godine. </p><p> 3. Proizvodi/usluge preduzea </p><p>3.1. Spisak osnovnih proizvoda i usluga preduzea </p><p> Najzastupljeniji proizvod koji Unimet izrauje su jedinice za upravljanje protokom fluida (pozicioneri i davai poloaja), ventili, laserski ureaji za graevinarstvo, podsklopovi za pick and place maine za elektronsku industriju, delovi mana za pakovanje i delovi pneumatskih ureaja. S obzirom na to da ovo preduzee proizvodi veliki broj proizvoda, nije mogue obaviti ABC analizu. </p></li><li><p>5 </p><p>4. Struktura zaposlenih u preduzeu </p><p>4.1 Struna sprema </p><p>Struna sprema Broj radnika Procentualno uee </p><p>(%) </p><p>Osnovna kola 15 6 </p><p>Srednja kola 197 78,8 </p><p>Via kola 4 1,6 </p><p>Visoka struna sprema 34 13,6 </p><p>Specijalista 0 0 </p><p>Magistratura 0 0 </p><p>Doktorat 0 0 </p><p>Ukupno: 250 100 </p><p> *** to se tie strune spreme, moemo rei da meu zaposlenima u preduzeu preovlauju osobe sa srednjom strunom spremom (79%), dok je broj zaposlenih sa osnovnom i visokom strunom spremom relativno mali, dok uopte nema zaposlenih sa zavrsenom magistraturom, doktoratom i specijalizacijom. </p><p>4.2 Starost radnika </p><p>Starost radnika Broj radnika Procentualno uee </p><p>(%) </p><p>Ispod 20 godina 0 0 </p><p>Od 20 do 30 godina 51 20,4 </p><p>Od 30 do 40 godina 94 37,6 </p><p>Od 40 do 50 godina 49 19,6 </p><p>Preko 50 godina 56 22,4 </p><p>Ukupno: 250 100 </p><p> *** U preduzeu zaposleni su relativno ravnomerno rasporeeni po starosti u opsegu od 20 do 50 godina, s tim da ipak preovlauju osobe izmeu 30 i 40 godina (38%). </p></li><li><p>6 </p><p>4.2 Duina rada u preduzeu </p><p>Duina rada u preduzeu Broj radnika Procentualno uee </p><p>(%) </p><p>Manje od 1 godine 74 29,6 </p><p>Od 1 do 2 godine 94 37,6 </p><p>Od 2 do 3 godine 64 25,6 </p><p>Vie od 3 godine 18 7,2 </p><p>Ukupno: 250 100 </p><p> *** irenjem svojih usluga, asortimana, koliine proizvodnje, poveevao se i broj zaposlenih. S obzirom da se preduzee u poslednjih 10 godina bre razvija nego ranije, primeujemo da je u tom periodu zaposleno mnogo vie radnika nego u ranijem periodu - 168 od 250, to ini ak 67% zaposlenih od osnivanja preduzea. </p><p> *** Opti zakljuak je da preduzee zapoljava puno radnika, sa tendencijom daljeg rasta i irenja. </p><p>5. Analiza tehnologije u preduzeu </p><p>Starost opreme za proizvodnju Procentualno uee (%) </p><p>1 do 5 godina 15 </p><p>5 do 10 godina 40 </p><p>10 do 20 godina 40 </p><p>20 do 30 godina 5 </p><p>Preko 30 godina 0 </p><p>Ukupno: 100 </p><p> *** Iako je veina opreme sa kojom preduzee raspolae starosti od 5-20 godina, preduzee izdvaja velika sredstva kako bi obnovilo i unapredilo opremu, da bi na taj nain proirilo proizvodne kapacitete, ubrzalo proizvodnju, i postiglo bolji kvalitet proizvoda, koji je veoma znaajan za oblasti u kojima funkcioniu. </p><p>Starost racunarske opreme Procentualno uee (%) </p><p>1 do 2 godine 30 </p><p>2 do 5 godina 60 </p><p>5 do 10 godina 10 </p><p>Preko 10 godina 0 </p><p>Ukupno: 100 </p></li><li><p>7 </p><p>*** Oprema u IT sektoru je nova, i znaajna je zbog funkcionisanja novijih CNC maina koje su usklaene sa raunarima i softverima za modeliranje i projektovanje proizvoda i pozicija. </p><p>Starost voznog parka Procentualno uee (%) </p><p>1 do 5 godina 10 </p><p>5 do 10 godina 80 </p><p>10 do 20 godina 10 </p><p>20 do 30 godina 0 </p><p>Preko 30 godina 0 </p><p>Ukupno: 100 </p><p> *** Isto tako, vozni park se odrava na nekom nivou od 5 do 10 godina, i redovno se podmlauje, jer je neophodan za poslovanje i komunikaciju sa kooperantima. *** Kompletan zakljuak je da preduzee ima prostora za napredovanje u pogledu iskorienja proizvodnih kapaciteta, to je znaajno za dalji razvoj. </p><p>6. Analiza menadmenta ideja u preduzeu </p><p>U preduzeu postoji sistematizovana procedura i logistika za prikupljanje, klasifikaciju, ocenjivanje i sprovoenje ideja i predloga zaposlenih u vidu proste procedure tipa kutije za predloge ili knjige utisaka. U organizaciji postoji osoba koja je pored svog posla zaduena za upravljanje idejama i predlozima zaposlenih. Predlozi zaposlenih se prikupljaju putem papira koji se ubacuju u kutije za predloge to dalje razmatra top menadment. Zaposleni dobijaju pismeno obavetenje o tome da li je njihov predlog usvojen ili ne, i ukoliko jeste bivaju nagradjivani putem javne pohvale. </p></li><li><p>8 </p><p>7. Razvojne aktivnosti u preduzeu </p><p>7.1 Ostvarene razvojne aktivnosti </p><p>Preduzee je u periodu od 2011. godine do danas ponudilo svoje nove proizvode i usluge novom stranom tritu uz velike trokove i srednje efekte ove aktivnosti. Od 2011. godine do danas preduzee je razvilo novi ili unapreen proizvod ili uslugu uz spoljanju pomo i izuzetno velike trokove to je rezultiralo srednjim efektima. Preduzee je u periodu od 2011. godine do danas nabavilo novu opremu kroz tehnologiju neophodnu za proces proizvodnje proizvoda. Neophodnu novu opremu su platili sredstvima koja su dobili kreditom uz velike trokove i srednje efekte ove aktivnosti. U poslednjih par godina preduzee je razvijalo/unapreivalo svoj poslovni prostor tj. Infrastrukturu samostalno uz srednje trokove i srednje efekte ulaganja. U periodu od 2011. godine do danas preduzee je razvijalo/unapreivalo svoju organizacionu strukturu. Preduzee je ovu aktivnost obavljalo samostalno uz srednje trokove ulaganja i male efekte ove aktivnosti. Od 2011. godine do danas preduzee je instaliralo novi/unapredilo novi informacioni sistem samostalno uz srednje trokove ove aktivnosti i zanemarljive efekte. Preduzee je kreiralo/kupilo nova prava intelektualne svojine od 2011. godine pa do danas samostalno uz velike troskove to je rezultiralo velikim efektima. Preduzee je u periodu od 2011. godine do danas razvilo novi ili unapredilo novi proces proizvodnje proizvoda ili vrenja usluge samostalno uz velike trokove ove aktivnosti i srednje efekte. U periodu od 2011. godine do danas preduzee je razvilo nove ili unapredilo postojee aktivnosti u oblasti komercijale (prodaja, nabavka) samostalno uz zanemarljive trokove i srednje efekte. U poslednjih par godina preduzee je razvilo nove ili unapredilo postojee aktivnosti u oblasti logistike. Ovu aktivnost je obavilo samostalno uz srednje troskove ulaganja i male efekte ove aktivnosti. Preduzee je u periodu od 2011. godine do danas razvilo nove ili unapredilo postojee aktivnosti u oblasti ljudskiih resursa uz spoljanju pomo, izuzetno velike trokove i zanemarljive efekte. Takodje preduzee je u periodu od 2011. godine do danas slalo svoje radnike na obuke, seminare i edukacije van preduzea, kreirali su nova radna mesta koja do tada nije bilo, i na nova radna mesta su zapoljavali nove radnike. </p></li><li><p>9 </p><p>7.2 Organizacija razvojnih aktivnosti </p><p> U preduzeu su prisutne osobe/osoba koje se bave problemima razvoja preduzea. Ta osobe/osoba se bave i drugim poslovima u preduzeu kao sto je inenjer unapreenja procesa. Odeljenje/osobe zaduene za razvoj su odgovorni za aktivnoti kao sto su zatita na radu, unapreenje procesa proizvodnje. Preduzee ima definisane razvojne ciljeve za vremenski period od 1-2 godine. Neki od tih ciljeva su: </p><p> smanjenje karta optimizacija trokova proizvodnje </p><p>7.3 Analiza trokova razvojnih aktivnosti </p><p> Izuzetno velke trokove je iziskivala aktivnost razvijanja novog ii unapreenja postojeeg proizvoda ili usluge, i za razvijanja nove ili unapredjivanja postojece aktivnosti u oblasti upravljanja ljudskim resursima. Velike troskove preduzee je imalo prilikom nuenja svojih proizvoda i usluga novom tristu, prilikom aktivnosti nabavke nove opreme/tehnologije neophodne za proces proizvodnje proizvoda ili vrenja usluga, u aktivnostima kreiranja/kupovine nove intelektualne svojine, razvijanje novog ili unapreivanje novog procesa proizvodnje ili vrenja usluge. Srednje trokove je imalo u aktivnosti razvijanja/unapreivanja svog poslovnog prostora ili infrastrukture, razvijanja/unapreivanja svoje organizacione strukture, instalaciji novog ili unapreivanje postojeeg informacionog sistema, i kod aktivnosti razvijanja nove ili unapreivanja postojee aktivnosti u oblasti logistike. Zanemarljive trokove je iziskivala aktivnost razvijanja nove ili unapreivanja postojee aktivnosti u oblasti komercijale. *** Iz prethodnog rangiranja trokova ostvarenih razvojnih aktivnosti moe se zakljuiti da je preduzee uglavnom imalo srednje i velike trokove, dok su zanemarljivi i mali trokovi jako retki. </p></li><li><p>10 </p><p>7.4 Analiza efekata razvojnih aktivnosti </p><p> Prema kategorijama </p><p> Velike efekte je dala aktivnost kreiranja/kupovine novog prava intelektualne svojine. Srednje efekte je dala aktivnost nuenja svojih proizvoda i usluga na novo trite, razvijanje novih ili unapreenih proizvoda i usluga, aktivnost nabavke nove opreme i tehnologije neophodne za proces proizvodnje proizvoda ili vrenja usluge, aktivnost razvijanja/unapreivanja svog poslovnog prostora ili infrastrukture, razvijanje novog ili unapreivanje postojeeg procesa proizvodnje proizvoda ili vrenja usluge, i aktivnost razvijanja nove ili postojee aktivnosti u oblasti komercijale. Male efekte je dala aktivnost razvijanja/unapreivanja svoje organizacione strukture, i aktivnost razvijanja nove ili postojee aktivnosti u oblasti logistike. Zanemarljive efekte je dala aktivnost instaliranja novog ili unapreenja postojeeg informacionog sistema, i razvijanja nove ili unapreenja postojee aktivnosti u oblasti upravljanja ljudskim resursima. *** Iz rangiranja efekata ostvarenih razvojnih aktivnosti prema kategoriji moe se zakljuiti da dominiraju srednji efekti, dok su veliki i izuzetno veliki prisutni u manjoj meri. </p><p> Prema vrsti </p><p> Velike efekte na razvojne aktivnosti u preduzeu su imale sledee aktivnosti: poveanje asortimana, plasiranje proizvoda za novu grupu kupaca, plasiranje proizvoda na nova geografska trita, poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga, skraeno vreme potrebno za reakciju na potrebe kupaca, poveana sposobnost za razvoj novog proizvoda ili usluge, i smanjenje tetnog uticaja na okolinu. Srednje efekte na razvojne aktivnosti u preduzeu su imale sledee aktivnosti: zamenjeni zastareli proizvodi ili procesi, poveanje ili odravanje ueca na tritu, bolja komunikacija sa kupcima i saradnicima, poveanje fleksibilnosti proizvodnje, smanjenje trokova materijala i energije po jedinici proizvoda, poveanje kapaciteta, i poboljanje zdravlja i sigurnosti zaposlenih. Mali efekat na razvojne aktivnosti u preduzeu imala je samo aktivnost smanjenja trokova. Zanemarljiv efekat na razvojne aktivnosti u preduzeu imala je samo bolja komunikacija u preduzeu. *** Iz rangiranja efekata ostvarenih razvojnih aktivnosti prema vrsti moe se zakljuiti da su veliki i srednji efekti prisutni u velikoj meri dok su male i zanemarljive efekte prouzrokovale tek poneke aktivnosti. </p></li><li><p>11 </p><p>7.5 Analiza izvora razvojnih aktivnosti </p><p> Od velikog znaaja za preduzee su kupci/korisnici i konkurenti kao izvori ideja za razvojne aktivnosti. Od srednjeg znaaja za preduzee su zaposleni u preduzeu, konsultanti i fakulteti kao izvori ideja za razvojne aktivnosti. Od malog znacaja za preduzee su dobavljai, kooperanti i profesionalna udruenja kao izvori ideja za razvojne aktivnosti. Od zanemarljivog znaaja za preduzee su konferencije, sajmovi, nauni casopisi i publikacija, i istraivaki instituti, agencije kao izvori ideja za razvojne aktivnosti. *** Smatramo da predzee ideje za razvo...</p></li></ul>

Recommended

View more >