UNIVERZITET U NIU

PRAVNI FAKULTET

Unifikacija i harmonizacija prava

meunarodne prodaje

(master rad)

Mentor Student

Prof. dr Predrag Cvetkovi Milica orevi

Broj indeksa: M054/13

Ni, 2015.

S A D R A J

UVOD .................................................................................................................................1

I MEUNARODNI UGOVORNI ODNOSI

1. Nacionalni sistemi prava i meunarodni ugovorni odnosi .................................. 3

1.1. Metodi regulisanja meunarodnih ugovornih odnosa ............................3

1.2. Unifikacija i harmonizacija prava .......................................................... 4

1.3. Instrumenti unifikacije ............................................................................ 5

1.4. Naela meunarodnih odnosa ................................................................ 8

1.5. Subjekti unifikacije i harmonizacije ........................................................ 9

II UNIFIKACIJA I HARMONIZACIJA PRAVA MEUNARODNE PRODAJE

1. Cilj i metode uniformnosti ................................................................................ 10

2. Razvoj procesa unifikacije u pravu meunarodne podaje robe ......................... 11

3. Problemi unifikacije prava meunarodne prodaje robe .................................... 12

4. Pretpostavke i strategija u ostvarivanju uniformnosti-nova lingua facta .......... 13

5. Znaaj sudske prakse i pravne doktrine u procesu uniformizacije .................... 14

III BITNA POVREDA UGOVORA

1. Pojam i karakteristike ........................................................................................ 17

2. Sankcije u sluaju bitne povrede ugovora ......................................................... 18

2.1. Pravna sredstva kupca u sluaju bitne povrede ugovora

od strane prodavca ................................................................................ 19

2.2. Pravna sredstva prodavca u sluaju bitne povrede ugovora

od strane kupca ..................................................................................... 21

3. Bitna povreda ugovora sa uzastupnim isporukama ........................................... 22

3.1. Pravna dejstva raskida ugovora ........................................................... 23

4. Pravna doktrina u bitnoj povredi ugovora ......................................................... 25

4.1. Faktori odreivanja bitne povrede ugovora ......................................... 26

5. Sudska praksa u bitnoj povredi ugovora ........................................................... 30

5.1. Priroda ugovorne obaveze .................................................................... 31

5.2. Najee korieni pristupi u odreivanju bitne povrede ugovora ...... 33

6. Ostvarivanje uniformnosti prilikom odreivanja bitne povrede ugovora ......... 34

ZAKLJUAK .................................................................................................................. 38

LITERATURA ................................................................................................................ 40

SAETAK ........................................................................................................................ 41

ABSTRAKT ..................................................................................................................... 42

BIOGRAFIJA .................................................................................................................. 43

1

U V O D

Prvi oblici unifikovanog prava meunarodne prodaje robe datiraju jo iz srednjeg veka iz

korpusa pravila koje su definisali sami trgovci (u okviru autonomnog trgovinskog prava-lex

mercatoria). Razvojem drava dolazi i do specifikacije prava prodaje robe to je znatno otealo

obavljanje meunarodne trgovine, a poveava se i stepen pravne nesigurnosti prilikom

meunarodnog poslovanja. To je uslovilo formulisanje meunarodnih pravila koja se primenjuju

na ugovorne odnose sa inostranim faktorima, odnosno dovelo do oblikovanja unifikovanog prava

meunarodne prodaje robe. Unifikacija prava je neminovnost koja proizilazi iz inteziviranja

meunarodnog prometa u procesu globalizacije u savremenom svetu.

Osnovni cilj unifikacije prava je olakanje meunarodnog prometa robe i usaglaavanje

nacionalnih zakonodavstva koja vae u pojedinim zemljama. Primena konvencija, kao pravnog

instrumenta, ima poseban znaaj. Pri to je primena odredaba Beke konvencije osnova daljeg

postojanja prava meunarodne prodaje robe. Osnovni principi ove konvencije su uniformnost i

internacionalnost. Ostaje otvoreno pitanje da li je mogue postizanje meunarodnog pravnog

koncenzusa po pitanjima ove konvencije. Upravo je to glavna tema razmatranja u uvom radu.

Cilj ovog rada je, da se primenom opte prihvaenih instrumenata tumaenja teksta

Beke konvencije, dokae da je uniformnost u primeni odredaba ove konvencije mogue

ostvariti, kao i da je mogue uniformno interpretirati i primeniti prioritetnu odredbu o bitnoj

povredi ugovora.

Preduslov za uniformnu primenu i tumaenje pravila o raskidu ugovora je uniformno

definisanje instituta bitne povrede ugovora. Ovim se znaajno doprinosi unifikaciji prava

meunarodne trgovine i poveava se stepen pravne sigurnosti u meunarodnom trgovinskom

prometu.

Unifikacija i harmonizacija prava meunarodne prodaje se moe postii usaglaavanjem

postojeih pristupa karakteristinih za razliita nacionalna zakonodavstva, a posebno u

usaglaavanju pristupa u odreivanju bitne povrede ugovora. Unifikacijom i harmonizacijom

prava meunarodne prodaje obezbeuje se vea pravna sigurnost u meunarodnom pravnom

prometu.

2

U radu e biti koriene sledee tri metode:

-komparativna analiza sudske prakse,

-pregled i analiza pravne doktrine,

-analiza jezikog znaenja koncepta.

Komparativna analiza sudske prakse. Meunarodna sudska praksa bie sagledana kroz

analizu razliitih odluka nacionalnih sudova. Bie izvrena komparativna analiza odluka

nacionalnih sudova i njihov odnos sa meunarodnim standardima. Poseban akcenat bie stavljen

na znaaj analize sudske prakse, statistiku analizu sudske prakse, znaaj meunarodne sudske

prakse, uniformnost i autonomno tumaenje, probleme u analizi sudske prakse i drugo.

Pregled i analiza pravne doktrine-ima za cilj analiziranje i uporeivanje razliitih

stavova poznatih eksperata iz domena meunarodne prodaje robe u okvirima Beke konvencije.

Neophodno je analizirati i jeziko znaenje odredbi Beke konvencije kako bi se izbegli

komflikti u tumaenju zajednikog pravnog jezika.

3

I MEUNARODNI UGOVORNI ODNOSI

1. Nacionalni sistemi prava i meunarodni ugovorni odnosi

Poetkom XIX veka zapoinje proces nastanka kodifikovanih nacionalnih sistema prava

iz kojih su proistekli dananji savremeni sistemi. U srednjem i poetkom novog veka postajali su

izuzetno divergentni pravni sistemi vezani za odreene nacionalne drave. Izuzetak je bila oblast

trgovinskog prava, gde su trgovinski odnosi bili mnogo kompleksnije regulisani. Na

srednjevekovnim sajmovima, uz meunarodnu bankarsku potporu, stvorena je osnova

jednoobraznog trgovinskog prava (lex mercatoria), kojima su bili regulisani meunarodni

trgovinski odnosi.

Razvojem nacionalnih pravnih sistema, koji su doprineli poveanju pravne sigurnosti

unutar drave, umanjena je sigurnost u domenu meunarodnog prometa robe. Ti nacionalni

pravni sistemi stvoreni su procesom kodifikacije. Nain regulisanja ugovornih odnosa u veini

ovih pravnih sistema ne odgovara zahtevima savremenog prometa robe. Danas, prema srodnosti,

postoji vie nacionalnih pravnih sistema koji se iz praktinih razloga grupiu u sledee

kategorije:

-srednjeevropski (germanski) sistem prava;

-romanski sistem prava;

-angloameriki sistem prava;

-skandinavski (nordijski) sistem prava.

1.1. Metodi regulisanja meunarodnih ugovornih odnosa

Primena nacionalnog prava na meunarodne ugovorne odnose moe se ostvariti samo

preko odgovarajuih pravila meunarodnog privatnog prava, tzv. Kolizionih normi. (Draki,

Stanovukovi, 2005:13) Primenom ovih normi odreuje se uee pojedinih nacionalnih pravnih

sistema u regulisanju ugovornih odnosa, pri emu pravila meunarodnog privatnog prava imaju

prioritet u odnosu na nacionalna prava. Primena kolizionog metoda predstavlja osnovno sredstvo

za prevazilaenje prepreka u meunarodnim ugovornim odnosima.

4

Ne postoje univerzalno vaea koliziona prava za reavanje sukoba nacionalnih sistema

prava, ve svaki sistem ima svoja vaea koliziona pravila. (Draki et al. 2005:13) Takoe,

svaki sud u sporovima primenjuje svoje meunarodno privatno pravo sa svim svojim

specifinostima. Danas se ulau veliki napori za meunarodnu unifikaciju kolizionog prava,

mada ovaj metod kolizione unifikacije nije dao zadovoljavajue rezultate. Osnovni nedostatak

kolizionog metoda je u tome to se njime nacionalizuju pravni odnosi koji su po svojoj prirodi

meunarodni. (Draki et al. 2005:14) Zato se danas koriste i drugi metodi kao to su:

-metod substancijalne unifikacije (stvaranje zajednikih jednoobraznih pravila-ius

commune- putem meunarodne unifikacije substancijalnih pravnih pravila);

-kliniki metodkoristi se u iznalaenju najboljih reenja kod akutnih sluajeva pred

sudom.

Izjednaavanjem pravnih normi postie se visok stepen unifikacije prava.

1.2. Unifikacija i harmonizacija prava

U osnovi unifikacija prava podrazumeva izjednaavanje pravnih normi. Razlikujemo dva

vida unifikacije prava:

-unutranja unifikacija (unifikacija pravnih normi koje vae na razliitim podrujima

unutar jedne zemlje);

-meunarodna unifikacija (unifikacija pravnih normi koje vae u razliitim dravama).

Unifikacija prava u domenu meunarodne prodaje robe je najbolji nain prevazilaenja

prepreka u meunarodnoj trgovini. Meutim, u praksi se pokazalo da je veoma teko postii

konsenzus meu dravama. Zato se nude i alternativni metodi kao to je harmonizacija prava.

Harmonizacija prava podrazumeva smanjenje rizika izmeu nacionalnih pravnih sistema, bez

nametanja jedinstvene forme i sadrine harmonizovanih zakona. (Draki et al. 2005:18)

Harmonizacijom se ne postie jednoobraznost, ve se samo vri pribliavanje pravnih sistema.

Unifikacija meunarodnog ugovornog prava ima dva osnovna vida:

-spontana unifikacija-putem recepcije i kroz praksu meunarodne trgovine;

-zvanina unifikacija-putem organizovane delatnosti zainteresovanih drava i

meunarodnih subjekata.

5

1.3. Instrumenti unifikacije

Postoje brojni instrumenti unifikacije i harmonizacije:

- meunarodni ugovor;

- jednoobrazni tipski ugovori i opti uslovi ugovora;

- jednoobrazna pravila i pravni vodii;

- naela meunarodnih ugovora;

- nacionalno zakonodavstvo.

Meunarodni ugovor. Sporazumnim ujednaavanjem unutranjeg prava prodaje stvara

se novi korpus prava - meunarodno konvencionalno trgovinsko pravo. Unifikacija sprovedena

putem meunarodnih ugovora moe imati regionalni ili univerzalni karakter. Klasian primer

regionalne unifikacije je Skandinavska unija, kao i unifikacija graanskog prava u okviru Saveta

Evrope i u okviru Evropske unije. Univerzalni karakter ima Parika unija, nastala Parikom

konvencijom o zatiti industrijske svojine (1883. godine), u kojoj funkcionie preko sto pedest

drava lanica.

Unifikacija prava putem meunarodnih ugovora moe se realizovati primenom

jednoobraznog zakona (kao poseban prilog). Drugi nain je da tekst meunarodnog ugovora

sadri jednoobrazne odredbe koje se nakon ratifikcije neposredno primenjuju bez potrebe

implementacije u neki unutranji zakon. (Draki et al. 2005:25) Ovakav tip unifikacije

primenjen je u Konvenciji UN o ugovorima o meunarodnoj prodaji robe. (1980. godine) U

odnosu na irinu primene, unifikacija moe biti ograniena ili potpuna.

Ipak, meunarodni ugovor nije idealno sredstvo unifikacije iz vie razloga: (Draki et al.

2005:26)

- teko je postii saglasnost o materijalno-pravnim reenjima (zbog razlika u

pravnim sistemima, razliitih interesa, jezikih barijera i drugo);

- favorizovanje sopstvenog prava od strne pregovaraa;

- rad na unificiranom tekstu je esto neefikasan i dugotrajan;

- problemi prilagoavanja primeni unificiranog prava i drugo.

Model zakon. Za izjednaavanje nacionalnih zakonodavstva koristi se i tzv. model

zakon. On je fleksibilniji u odnosu na meunarodni ugovor, a usvaja se na nacionalnom nivou.

Ovim zakonom je omogueno svakoj dravi da, prilikom usvajanja, unese u njegov tekst izmene

i dopune za koje smatra da su neophodne. Naroito je pogodan za harmonizaciju prava u onim

6

oblastima gde su razlike u nacionalnim sistemima velike. Model zakoni nisu meunarodni

ugovori i ne podleu ratifikaciji, ve su dostupni svakoj zemlji na korienje u smislu izrade svog

zakona. (Draki et al. 2005:28) Prvi ovakav model zakon, usvojen 1848. godine, bio je Zakon o

menici izmeu Nemake, Austrije i Lihtentajna. Danas se najvie koristi u Skandinaviji, Kanadi

i Sjedinjenim amerikim dravama.

Model zakon ima izvesne prednosti u odnosu na meunarodni ugovor koje se sastoje u

sledeem:

- neobaveznost formulacija (omoguava da se ponuena reenja prilagode

nacionalnom pravu);

- jednostavnija aplikacija u unutranji pravni sistem;

- ne postoji obaveza prema drugim dravama koji ga takoe prihvataju i drugo.

Jednoobrazni tipski ugovori. Meunarodne organizacije, u svrhu razvoja meunarodne

trgovine, sainjavale su jednoobrazne model ugovora i optih poslova. Ovi pravni akti nemaju

obavezujuu snagu, ve se primenjuju u sluajevima kada se ugovorne strane na njih pozivaju.

Tako je Evropska komisija UN za Evropu donela, tokom pedesetih i ezdesetih godina prolog

veka, mnotvo tipskih ugovora i optih uslova oznaenih kao enevski ugovori. U takve

ugovore, izmeu ostalih, spadaju: Opti uslovi za nabavku i montau investicione opreme za

izvoz, Opti uslovi za prodaju u uvozu i izvozu trajnih potronih dobara i industrjske robe

serijske proizvodnje, Opti uslovi za izvoz i uvoz vrstih goriva itd. Ovi enevski ugovori su

dobrovoljnog karaktera, to znai da ih ugovorne strane mogu prihvatiti u celini ili delimino,

upotrebiti ih kao model za svoje tipske ugovore, unositi izmene i dopune i drugo. (Draki et al.

2005:29)

Jednoobrazna pravila i pravni vodii. Jednoobrazna pravila predstavljaju pravne akte

kojima se regulie nain vrenja odreenih poslovnih transakcija, kao i prava i obaveze uesnika

u tim transakcijam. Incoterms i Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive su

najpoznatija pravila Meunarodne trgovinske komore u Parizu. Incontermsi su pravila kojima se

reguliu znaenja termina (klauzula) primenjenih u spoljnotrgovinskim ugovorima. (Draki et

al. 2005:31) Ovim pravilima se reguliu obaveze prodavaca i kupaca koje proistiu iz ugovorne

transportne klauzule.

Jednoobrazna pravila i obiaji za dokumentarne akreditive (Uniforms Customs and

Practice for Documentary Credits UCP) su pravila po kojima banke u svetu otvaraju i

isplauju akreditive. Time su regulisani postupci, prava i obaveze u bankarskim poslovima.

UNCITRAL je 1983. godine predloio jednoobrazna pravila o klauzulama o ugovorenoj

sumi zbog neispunjenja meunarodnim ugovorima koja su od strane UN preporuena dravama

da ih unesu u svoja zakonodavstva.

7

Pravni vodii su pak neobavezni pravni akti namenjeni ugovornim stranama kao model

za ugovaranje poslova. (Draki et al. 2005:33) esto se donose i akti namenjeni prvenstveno

zakonodavstvu kao model za regulisanje odreenih pravnih poslova. U daljem tekstu bie

navedeni pojedini pravni vodii u okviru UNCITRAL-a:

-za meunarodne poslove vezane trgovine-countertrade transactions (1992.)

-za sastavljanje meunarodnih ugovora za izgradnju industrijskih postrojenja (1998.)

-za elektronski prenos sredstava (1987.)

-zakonodavni vodi UNCITRAL-a za privatno finansirane objekte infrastrukture

(2001.)

Ekonomska komisija UN za Evropu usvojila je vodie za sastavljanje ugovora koji se

odnose na:

-meunarodni prenos know-how u mainskoj industriji (1970.)

-velika industrijska postrojenja (1973.)

-zajedniko izvravanje projekata (1978.)

-industrijsku kooperaciju (1976.)

-konsalting inenjering i tehniku pomo (1983.) i dugi.

Evropska komisija je usvojila i vodie namenjene zakonodavstvima zemalja u

tranziciji:

-vodi o pravnim aspektima privatizacije (1992.)

-vodi za menadere u ekonomiji u tranziciji (1993.)

-vodi o finansiranju privatnih preduzea i trgovine (1996.)

8

1.4. Naela meunarodnih ugovora

Najpoznatiji akti ove vrste su:

-Naela meunarodnih trgovinskih ugovora (Naela UNIDROIT-UCP),

-Naela evropskog ugovornog prava (Evropska naela-PECL)

Primena novih instrumenata unifikacije optih pravila ugovornog prava pokazuje

tendenciju nametanja ovih instrumenata kao nadnacionalni izvor prava, bez formalnog postupka

ratifikacije. (Draki et al. 2005:34)

Naelima UNIDROIT se nastoji da se uspostavi neutralan i uravnoteen sistem

pravila koji bi se koristio u svetu, bez obzira na razlike u pravnim sistemima, privrednim i

politikim osobenostima zainteresovanih zemalja. (Naela UNIDROIT-uvodne napomene)

Ova pravila su predviena prvenstveno u postupcima pred arbitraom i to kao glavni izvor

materijalnih prava za reavanje sporova meunarodnog karaktera ili kao pomoni izvor za

tumaenje i dopunu pravnih normi merodavnog prava. (Draki et al. 2005:35)

Pored ove, Naela UNIDROID imaju i druge namene:

-da mogu da se primenjuju u postupcima pred nacionalnim sudovima na isti nain kao i

pred arbitraam;

-da ih nacionalni i meunarodni zakonodavci koriste kao model pri modernizaciji

zakonodavstva u oblasti ugovornog prava;

-da ih koriste ugovorne strane kao osnov za pregovore o sadrini budueg ugovora i

drugo.( Draki et al. 2005:35)

Arbitraa ili sudovi mogu ova naela primeniti u sledeim sluajevima:

-ukoliko su se ugovorne strane dogovorile da se na njihov ugovor primenjuju opta

pravna ili druga naela;

-prilikom tumaenja ili dopune meunarodnih dokumenata (tipa meunarodnih ugovora

ili jednoobraznih zakona) koji sadre unifikovane pravne norme;

-u svrhu pronalaenja reenja za sporna pitanja u sluajevima nepostojanja odgovarajueg

pravila meunarodnog prava. (Draki et al. 2005:35)

Nadnacionalno zakonodavstvo se zasniva na delatnostima pojedinih meunarodnih

organizacija na ije organe su drave prenele odreena zakonska ovlaenja. U Evropskoj uniji

unifikacija i harmonizacija prava drava lanica se obavlja primenom dva glavna izvora

komunitarnog prava: uredbe, odnosno regulativa (regulations) i direktiva (directives). Uredbe

predstavljaju opte pravne propise doneene od strane saveta ili komisija uz uee parlamenta.

Ove uredbe se primenjuju neposredno u dravama lanicama bez potrebe donoenja posebnih

unutranjih zakona. Direktive su pak opti propisi kojima se uspostavlja harmonizacija prava

9

drava lanica. (Draki et al. 2005:36) Njima se odreuju ciljevi koje treba postii to

omoguava dravama lanicama donoenje unutranjih propisa.

1.5. Subjekti unifikacije i harmonizacije

Nosioci unifikacije i harmonizacije odnosa u meunarodnoj trgovini su meunarodne

organizacije sa svojim radnim telima, agencijama i komisijama. Znaajnu ulogu u ovim

procesima imaju nevladine meunarodne organizacije i profesionalna udruenja trgovaca i

pravnika. One su obino autori nacrta koji se kasnije razrauju i usvajaju na meunarodnim

komferencijama. Ne treba zanemariti ni ulogu uglednih pravnika, profesora prava i dravnika u

ovim procesima.

Izmeu meunardnih organizacija, koje uestvuju u izradi uniformnog prava, treba

izdvojiti sledee:

-Ujedinjene nacije (United Nations-UN);

-Meunarodni institut za unifikaciju privatnog prava- UNIDROA (Institut

international pour lunification du droit prive-UNIDROIT);

-Komisija UN za meunarodno trgovinsko pravo UNCITRAL (The United Nations

Commission for International Trade Law-UNCITRAL);

-Ekonomska komisija UN za Evropu (United Nations Economic Commission for

Europe);

-Evropska unija (European Union);

-Meunarodna trgovinska komora (International Chamber of Commerce-ICC) i

druge.

10

II UNIFIKACIJA I HARMONIZACIJA PRAVA

MEUNARODNE PRODAJE

1. Cilj i metode uniformnosti

Ubrzani razvoj svetskog trita doprineo je stvaranju izuzetno dinamikog procesa

prometa ljudi, robe i kapitala. Meunarodna trgovina je osnovni oblik meunarodnih

ekonomskih odnosa, koji podrazumeva razmenu razliitih vrednosti i dobara izmeu aktera

razliitih nacionalnih ekonomija. To je doprinelo i razvoju meunarodnih ugovornih odnosa. Na

teritorijama pojedinanih drava ovi odnosi se reguliu donoenjem pravnih normativa koji vae

na teritoriji svake pojedinane drave. Meunarodni ugovorni odnosi pak nastaju iz ugovora koji

su vezani najmanje za dve drave. Zato na te odnose mogu uticati najmanje dva razliita

nacionalna pravna sistema. To se moe postii posredstvom pravila meunarodnog privatnog

prava ili se primenjuju meunarodna uniformna pravna pravila.

Prilikom regulisanja meunarodnih ugovornih odnosa mogu se primeniti tri vrste pravnih

pravila:

-pravila meunarodnog privatnog prava (kolizione norme);

-pravila nacionalnog obligacionog prava (graanskog ili trgovinskog);

-uniformna pravila meunarodnog trgovinskog prava.

Prvobitni oblici uniformnog prava meunarodne prodaje robe prisutni su jo u srednjem

veku u okviru autonomnog trgovinskog prava-lex mercatoria, koje su trgovci sami formulisali.

Sa formiranjem modernih drava sa elementima suverenosti dolazi do donoenja nacionalnih

kodifikacija graanskog prava i nacionalnih zakona koji reguliu meunarodnu prodaju robe.

Sobzirom na specifinosti tih nacionalnih propisa, odvijanje meunarodne trgovine je bilo znatno

oteano. Primena nacionalnih pravnih regulativa na meunarodnu trgovinu doprinosi poveanju

stepena pravne nesigurnosti, ak i u sluajevima primene kolizionih propisa meunarodnog

privatnog prava. Zato se nametnula neophodna potreba unifikacije i harmonizacije prava

meunarodne prodaje.

11

Cilj unifikacije prava meunarodne prodaje je:

-olakavanje meunarodnog prometa robe;

-regulisanje razliitosti koje proizilaze iz nacionalnih pravnih regulativa.

Uspena unifikacija prava meunarodne prodaje se ne realizuje stupanjem na snagu,

odnosno ratifikacijom teksta konvencije, ve i uniformnom interpretacijom i primenom tih

pravila. Iz ovog proizilazi da je osnovni metod u ostvarivanju efektivne uniformnosti autonomna

interpretacija koja podrazumeva upotrebu interpretativnih pomonih sredstava:

-komparativnu analizu sudske prakse,

-pravnu doktrinu i

-travaux preparatoires (pripremni tekst o namerama odreenog ugovora).

Svrha konvencije, kao pravnog instrumenta, je da se lica iz razliitih pravnih kontesta

podvrgnu setu istih principa i pravila. Nacionalni pravni sistemi se takoe moraju prilagoditi

pomenutim pravilima i principima. Vano je napomenuti i injenicu da se uniformnost ne moe

ostvariti samo prostom ratifikacijom konvencije od strane razliitih pravnih sistema.

Prisustvo meunarodne zajednice, u kojoj se mnoga pitanja reguliu zajednikim pravnim

sistemom, je od velikog znaaja u regulisanju prava meunarodne prodaje robe. Dobar primer za

to je tzv. Beka konvencija ijim odredbama se reguliu dva osnovna principa: uniformnosti i

internacionalnosti.

Polazei od optih principa na kojima se zasniva Beka konvencija, u daljem tekstu bie

razmatrana mogunost uniformne interpretacije i primene jedne od odredbi konvencije, a to je

odredba o bitnoj povredi ugovora. Uniformnim definisanjem institucije bitne povrede ugovora

obezbeuje se preduslov za uniformnu primenu i tumaenje pravila o raskidu ugovora, ime se

istovremno poveava stepen pravne sigurnosti u meunarodnoj trgovini. (Spai, 2007:10)

2. Razvoj procesa unifikacije u pravu meunarodne prodaje robe

Poetak procesa unifikacije se vezuje za kraj tridesetih godina prolog veka kada je 1929.

godine Ernst Rabel, nemaki profesor prava, predloio izradu unifikovanog prava

meunarodne prodaje. Iste godine na Meunarodnom institutu za unifikaciju privatnog prava

(UNIDROIT) formirana je komisija koja je dobila zadatak da izradi elaborat uniformnog prava

meunarodne prodaje. Komisiju su inili eksperti iz zemalja sa najrazvijenijim sistemom

privatnog prava (Engleska, Francuska, Nemaka, Skandinavija). Godine 1939. usvojen je

predlog nacrta ovog dokumenta, ali je poetak Drugog svetskog rata odloio naredne aktivnosti.

12

Nastavak ovog procesa je vezan za konferenciju, koju je inicirala vlada Holandije 1951.

godine, na kojoj su formirane dve komisije na osnovu ijih predloga su doneene dve Hake

konvencije: Konvencija o jednoobraznom zakonu o meunarodnoj prodaji telesnih pokretnih

stvari (Uniform Law on the International Sale of Goods-ULIS) i Konvencija o

jednoobraznom zakonu o zakljuivanju ugovora o meunarodnoj prodaji telesnih pokretnih

stvari (Uniform Law prava on the Formation of Contacts for the International Sale of

Goods-ULFIS).

Od 1966. godine dalje kreiranje uniformnog prava meunarodne prodaje preuzima

komisija Ujedinjenih nacija za meunarodno trgovinsko pravo (ULCITRAL). Konvencija

Ujedinjenih nacija o meunarodnoj prodaji robe (Beka konvencija) je danas najire prihvaen i

primenjivan zakon u oblasti meunarodne prodaje robe. Prednost Beke konvencije je u tome to

predstavlja merodavan zakon u ovoj oblasti prava, a istovremeno je validan za mnoge nacionalne

pravne sistem. Ovom konvencijom se, izmeu ostalog, regulie:

-zakljuivanje ugovora o meunarodnoj prodaji robe;

-utvrivanje obaveza prodavaca i kupaca;

-utvrivanje pravnih sredstava u sluaju povrede ugovora i drugo.

Beka konvencija je postala punosnana 1988. godine kada je 11 drava potpisnica

deponovalo instrumente ratifikacije. Donoenje Beke konvencije je najznaajniji potez

meunarodne pravne zajednice u stvaranju jednoobraznog zakona o meunarodnoj prodaji robe.

Osnovni cilj odredaba Beke konvencije je da otkloni pravne barijere i da promovie dalji

razvoj meunarodne trgovine.

3. Problemi unifikacije prava meunarodne prodaje robe

Postojanje prava meunarodne prodaje sa uniformnom interpretacijom je prvenstveno

sredstvo izbegavanja komflikata, to je mnogo povoljnije u odnosu na sredstva reavanja

komflikata tipa arbitrae. (Spai, 2007:38) Dokumenti Beke konvencije su podloni razvojnim

promenama uvoenjem novih metoda kojima e se jo vie unaprediti kompleksni odnosi u

meunarodnoj prodaji. Od sutinskog znaaja je:

-da zemlje koje su ratifikovale Beku konvenciju prihvate i primenjuju metod

interpretacije koji je definisan u samoj konvenciji;

-da se obaveu na novi zajedniki pravni sistem koji su meusobno kreirale;

-da nacionalni sudovi interpretiraju i primenjuju odredbe Beke konvrncije na uniforman

nain.

13

lanom 7 Beke konvencije definisano je usaglaavanje uniformnih interpretacija

razliitih nacionalnih sudova, arbitara, advokata i drugih subjekata, to direktno utie na

ostvarivanje ciljeva Beke konvencije. U preambuli Beke konvencije pie: Drave lanice su

postigle saglasnost o Konvenciji, smatrajui da je usvajanje uniformnih pravila kojima bi

se regulisali ugovori o meunarodnoj prodaji robe, a koja bi uzela u obzir razliite

drutvene, ekonomske i pravne sisteme, doprinelo uklanjanju pravnih barijera u

meunarodnoj trgovini i unapreenju razvoja meunarodne trgovine.

Jedan od razvojnih problema u okviru Beke konvencije je pokuaj stvaranja

meunarodnih sudova nadlenih za reavanje sporova u domenu meunarodne prodaje robe.

Ovaj proces zahteva ogromna finansijska sredstva i zahtevnu administrativnu strukturu, tako da

se danas sporovi reavaju od strane arbitraa i domaih sudova. Ratifikacijom Beka konvencija

postaje i deo nacionalnog prava svake drave lanice, ali pri tom ona ne sme izgubiti svoj

meunarodni i autonomni karakter. Ukoliko razliiti tumai prava uzmu u razmatranje odluke

drugih nacionalnih sudova, onda e princip uniformnosti biti zadovoljen.

Izvrenje odredba ugovora definisano je lanovima 46 i 62 Beke konvencije. Ukoliko

doe do povrede ugovora usled neizvrenja, a ugovorne strane sporno pitanje reavaju

meusobnim pregovorima, a ne preko suda, onda je razmatranje prodavevog prava na

otklanjanje neizvrenja od prioritetnog znaaja. (Spai, 2007:41)

4. Pretpostavke i strategija u ostvarivanju uniformnosti-nova lingua franca

Meunarodni karakter Beke konvencije se ogleda u tome da oni koji je tumae ne treba

da primenjuju odrednice nacionalnog prava. Meunarodni karakter beke konvencije oznaava

da termini i koncepti ove konvencije moraju biti interpretirani nezavisno od znaenja

nacionalnih pravnih sistema. Struktura i jezik Beke konvencije je rezultat dugotrajnih pregovora

i usaglaavanja predstavnika razliitih pravnih i drutvenih sistema. Izbor jezika i teksta

konvencije je izvren konsenzusom pri emu su uvaene specifinosti pravnog sistema, ali i

terminologija zemalja redaktora. Upravo zbog toga su redaktori Beke konvencije usvojili

neutralni jezik bez mogunosti upliva nacionalne terminologije. Ovakav pristup znatno doprinosi

autonomnosti Beke konvencije i promovie osnove njene specifinosti: meunarodni karakter

i uniformnost u interpretaciji i primeni . Internacionalnost Beke konvencije se ogleda i u

tome to je tekst objavljen na est zvaninih jezija Ujedinjenih nacija. To znatno olakava proces

interpretacije, posebno sudovima i arbitraama, a omoguava primenu komparativne metode

interpretacije. Meutim, ovakav pristup ne garantuje i apsolutno ostvarivanje uniformnosti

sobzirom na injenicu da su pristupi i tumaenje korisnika Beke konvencije uglavnom odreeni

njihovim nacionalnim i drugim obelejima.

14

Bekom konvencijom je prihvaen set uniformnih pravila u domenu meunarodne

prodaje robe u svrhu smanjenja komflikata koji uglavnom proizilaze iz: (Spai, 2007:44)

-neizvesnosti u izboru domaeg prava u sluaju spora;

-neizvesnosti u pravilnoj primeni strane sudske prakse od strane domaih sudova.

Korienjem specifinih nacionalnih pristupa u interpretaciji i primeni uniformnih

odrednica meunarodnog prava moe biti naruen princip uniformnosti kojem tei Beka

konvencija. Praktino i teoretski postoji irok dijapazon sredstava protiv rizika od naruavanja

principa uniformnosti, ali taj proces najrealnije zavisi od onih koji interpretiraju odrednice Beke

konvencije, a to su sudije i arbitri. Postoje razliiti mehanizmi koji se mogu koristiti kako bi se

spreile konfliktne interpretacije i naruavanje uniformnosti Beke konvencije: sudska praksa,

pravna doktrina, travaux preparatoires i drugo.

5. Znaaj sudske prakse i pravne doktrine u procesu

uniformizacije prava meunardne prodaje

Jedan od najznaajnijih i najefikasnijih elemenata u procesu uniformne interpretacije

Beke konvencije je svakako razvoj sudske prakse u skladu sa odredbama Beke konvencije, kao

i precizna analiza odrednica od strane sudova. Pri tom je bitno da sudija ili arbitar, prilikom

interpretacije odredbi, uzme u obzir razmatranja od strane sudova drugih zemalja lanica.

Razmatranje sudske prakse stranih sudova prilikom tumaenja odrednica Beke konvencije je od

presudnog znaaj u cilju ostvarivanja unirformnosti.

Na svojoj 21. sednici UNCITRAL je 1988. godine ustanovio proceduru prema kojoj bi

odluke doneene primenom jednoobraznih zakona u dravama uesnicama bile prikupljane i

prosleivane od strane nacionalnih korespodenata, a nakon toga bi bile upuene Sekretarijatu

UNCITRAL-a ime bi se omoguila dostupnost teksta odluke na izvornom jeziku svim

zainteresovanim subjektima.(Spai, 2007:47) Nacionalni korespodenti imaju obavezu pripreme

abstrakta presuda koji se prevode na jedan od est zvaninih jezika Ujedinjenih nacija i koji se

prikljuuju kao redovna dokumentacija komisije. (111) Ovi abstrakti se redovno objavljuju od

strane Sekretarijata UNCITRAL-a kao deo CLOUT sistema standardizovanih izvetaja o

nacionalnim sudskim odlukama. (Spai, 2007:47) Postoji i Centar za komparativne i strane

studije u Rimu koji odrava bazu podataka UNILEX i koji sadri bazu sudskih presuda i

internacionalnih bibliografskih odrednica o Bekoj konvenciji. (Spai, 2007:48) O svim

relevantnim informacijama o Bekoj konvenciji mogu se dobiti podaci preko vebsajta Pace Law

School koji, pored bibliografskih jedinica, prua i opirne komentare na pojedine lanove i

materijale, ali i na pojedinosti sudske prakse u zemljama lanicama.

15

Analizirajui postojeu sudsku praksu Beke konvencije moe se konstatovati da

problematine situacije nastaju onda kada sudija ili arbitar dobiju dva razliita reenja upuena

od strane razliitih nacionalnih sudova. U takvim situacijama postoje dve realne mogunosti: ili

izabrati optimalnije reenje izmeu dva predloena reenja ili umesto predloenih reenja

pronai novo optimalno reenje.

Pravna diktrina je takoe bitno sredstvo protiv neujednaene interpretacije Beke

konvencije. Uloga pravne doktrine u interpretaciji legislative varira u razliitim pravnim

sistemima. U zemljama sa civil law sistemima (kao to je naprimer Engleska) doktrina, kao

instrument interpretacije domaeg i stranog prava, nikada nije bila sporna. (Spai, 2007:59) U

Kanadi i Sjedinjenim amerikim dravama postoje znatna odstupanja u odnosu na tradicionalnu

praksu common law sistema. Zato je neophodno, prilikom razmatranja tumaenja Beke

konvencije od strane stranih sudova, da svi nacionalni sudovi ispitaju pravnu doktrinu koja je

uticala na stvaranje odreenih interpretacija u stranim sudovima. (Spai, 2007:49)

Travaux preparatoires je takoe koristan instrument koji se koristi prilikom

razjanjavanja sumnji prilikom tumaenja odredbi Beke konvencije. Analiza travaux

preparatoires obuhvata kako zakljuke sa zasedanja Beke konvencije, tako i zapise nastale u

okviru rada UNCITRAL-a. Meutim, sve zemlje lanice nemaju ista pravila pri tumaenju

ugovora, a i stavovi redaktora prema ovim dokumentima su razliiti.

Sporovi koji su proistekli iz ugovornog prava meunarodne prodaje, najee se reavaju

u skladu sa pravilima meunarodnog privatnog prava (lex loci contractus, lex loci solutionis,

lex fori) to oteava razvoj modernog lex mercatoria. (Spai, 2007:62) U savremnoj pravnoj

doktrini prihvaen je stav da drava nema legitimitet da ureuje odnose u meunarodnoj

trgovini, pogotovu kada su oni van dometa njenog suvereniteta, tako da sve radnje u

okviru njenih ovlaenja predstavljaju ujedno i svojevrsnu zloupotrebu prava. (Spai,

2007:63) Zato se ukazala neophodna potreba kreiranja meunarodnih pravila kojima treba

regulisati ugovorne odnose meu zemljama uesnicama. Usvajanjem uniformnih pravila

doprinosi uklanjanju prepreka u odvijanju procesa meunarodne trgovine. Takoe se stvaraju

uslovi za ostvarenje pravne sigurnosti privrednih subjekata iz razliitih pravnih, ekonomskih i

socijalnih sistema. (Spai, 2007:63) Unifikacija meunarodnog trgovinskog procesa stvara

uslove za bolju korespodenciju meu dravama, smanjuje mogunost pravnih komflikata, a

znatno smanjuje i transnacionalne trokove.

Odredbama beke konvencija stvara se nov nain reavanja kompleksnih odnosa u

meunarodnoj trgovini. Beka konvencija je definisana i kreirana kao meunarodna zajednica

prodavaca i kupaca, kao i nova unifikovana pravna regulativa. Pri tom, lanice konvencije nisu

samo predmet primene zajednikog pravnog sistema, ve su i aktivni kreatori istog sistema. Za

postizanje uniformnosti meunarodne prodaje robe od krucijalnog je znaaja nain na koji

nacionalni sudovi ili tribunali interpretiraju i primenjuju odredbe Beke konvencije. Ukoliko

16

nacionalni sudovi podstiu divergentne interpretacije odredaba konvencije, perspektive Beke

konvencije e biti ugroene. (Spai, 2007:65)

Uspeh primene odredaba Beke konvencije zavisi prvenstveno od:

-koherentnosti i kvaliteta tretmana koji ona dobija od sudova, arbitara, addvokat i

teoretiara;

-od naela internacionalnosti, autonomnosti i uniformnosti.

Uniformnost e biti postignuta tek uniformnom primenom jednoobraznog teksta

konvencije. Uniformnost Beke konvencije u meunarodnoj prodaji bie ostvarena ukoliko

nacionalni pristupi ili koncepti budu od sekundarnog znaaja. Treba pri tom razmotriti i koncept

moguih reformi sudstva.(Spai, 2007:65)

17

III BITNA POVREDA UGOVORA

1. Pojam i karakteristike

Opte je poznato da se uspena unifikacija prava meunarodne prodaje ne ostvaruje

stupanjem na snagu i ratifikacijom konvencije, ve istovetnom primenom jednoobraznog zakona.

To otvara novo pitanje u oblasti uniformnosti-mogunost substantivne uniformnosti, odnosno

uniformnosti u primeni. Takoe otvara pitanje da li je mogue ostvariti uniformnost u primeni?

Pozivajui se na opte principe Beke konvencije, u daljem tekstu razmatraemo mogunost

uniformne interpretacije i primene jedne od odredbi konvencije-odredbe o bitnoj povredi

ugovora.

Bitna povreda ugovora predstavlja jednu od nejasnih i spornih odredaba Beke

konvencije, koja ima vanu ulogu u sistemu sankcija za povredu ugovora (remedial system).

Odrednica bitne povrede ugovora je definisana lanom 25 Beke konvencije: bitna povreda

ugovora postoji ako se njome prouzrokuje takva teta koja drugu ugovornu stranu

sutinski liava onog to je opravdano oekivala od ugovora, izuzev ako takvu posledicu

nije predvidela strana koja ini povredu niti bi je predvidelo razumno lice istih svojstva u

istim okolnostima. Postaje veoma uoljivo da se u ovoj definiciji iznose neprecizni termini

(opravdano oekivanje, predvidljivost i drugo) to znatno oteava stranama u sporu da odrede da

li je povreda bitna, a daje mogunost izbegavanja raskida ugovora od strane onih koji su poinili

povredu.

Analizirajui definiciju bitne povrede ugovora uoavmo dva konstitutivna elementa:

-sutinsko liavanje i

-predvidljivost.

Sutinsko liavanje. Pod detrimentom se podrazumevaju sve negativne posledice

povrede. Ovaj pojam obuhvata stvarnu povredu (gubitak), materijalnu tetu, kao i tetu nastalu

onemoguavanjem ili smanjenjem drugih aktivnosti oteene strane. Pri tom, procena da li je

neka povreda bitna zahteva posmatranje svakog sluaja posebno, u zavisnosti od vrednosti

ugovora, tete prouzrokovane povredom ili tete nastale onemoguavanjem ili smanjenjem

drugih aktivnosti oteene strane. (Spai, 2007:68) Po odredbama lana 25 Beke konvencije

povreda se smatra bitnom ako je njome prouzrokovana teta kojom se ugovorena strana

sutinski liava onog to je opravdano oekivala od ugovora. Iz ovog se zakljuuje da

udluujui kriterijum nije veliina tete, ve znaaj interesa koji ugovorna obaveza ima za

18

oteenu stranu. (2) Sutinsko liavanje mora biti takvo da ugovorna strana izgubi interes da se

ugovor realizuje, odnosno da se oteena strana ne moe obetetiti.

Predvidljivost. Povreda ugovora, prema lanu 25 Beke konvencije, nije bitna ako

ugovorna strana koja je poinila tetu nije mogla predvideti posledice povrede niti bi je

predvidelo razumno lice istih svojstva u istim okolnostima. Ovo moe omoguiti strani, koja je

sutinski poinila povredu, da izbegne pravne posledice bitne povrede ugovora, ako se utvrdi da

takvu tetu ne bi predvidelo razumno lice istih svojstva i istih okolnosti. To znai da element

predvidljivosti ograniava prava oteene ugovorne strane kada druga strana nije predvidela

dalekosene posledice. Element predvidljivosti se dakle koristi da bi se strani koja je poinila

povredu dala mogunost oslobaanja od odgovornosti za povredu ugovora. (Spai, 2007:71)

Takoe je veoma diskutabilna odrednica razumno lice istih svojstva u istim okolnostima.

2. Sankcije u sluaju bitne povrede ugovora

Analizirajui odrednice Beke konvencije moemo zakljuiti da je bitna povreda ugovora

odluujui element koji predstavlja osnovni uslov za procenu prava na raskid ugovora ili prava

na isporuku druge robe kao zamene. Kada doe do bitne povrede ugovora, oteena strana ima

pravo da raskine ugovor u sledeim okolnostima:

-kada se utvrdi da neizvrenje obaveze druge ugovorne strane predstavlja bitnu povredu

ugovora (lan 49, 64);

-kada se delimino neizvrenje ili nedostatak saobraznosti smatra bitnom povredom

ugovora (lan 51);

-kada postane jasno da e do bitne povrede ugovora doi pre isteka roka za izvrenje

obaveze druge ugovorne strane (lan 72);

-kada neizvrenje bilo koje obaveze pri uzastopnim isporukama stvara uslove da e doi

do bitne povrede ugovora pri narednim isporukama (lan 73.2).

Prilikom reavanja sporova u meunarodnoj prodaji robe, prema odredbama Beke

konvencije, polazi se od utvrivanja da li dolo do povrde ugovora i da li je ta povreda bitna. Da

bi se shvatio koncept bitne povrede ugovora neophodno je detaljno analizirati i prava kupaca i

prava prodavaca. (Spai, 2007:73)

19

2.1. Pravna sredstva kupca u sluaju bitne povrede ugovora od strane prodavca

Ukoliko doe do bitne povrede ugovora kupac kao oteena ugovorna strana, prema

odredbama Beke konvencije, ima sledea prava:

-da zahteva od prodavca izvrnje ugovornih obaveza, kao i da mu odredi dodatni

prihvatljiv rok za izvrenje obaveza;

-da zahteva od prodavca isporuku druge robe (kao zamenu) ili pak da otkloni nedostatak

popravkom, u sluaju nesaobraznosti robe;

-da raskine ugovor, ako prodavac ne izvri obavezu koja predstavlja bitnu povredu

ugovora;

-da raskine ugovor, ako je roba delom isporuena ili je isporuena nesaobrazno ugovoru;

-da raskine ugovor u sluaju zakasnele isporuke, ali u razumnom roku, od momenta

saznanja da je isporuka obavljena;

-da prihvati isporuku i snizi cenu za nesaobraznu robu;

-da zahteva nadoknadu tete.

Dakle, kad se utvrdi da postoji bitna povreda ugovora, kupac moe da raskine ugovor, da

prihvati produenje njegovog ispunjenja, zahtevajui isporuku druge robe kao zamene,

odklanjanje nedostataka ili snienje cena. Prilikom odreivanja dodatnog roka, on mora biti

razuman uz jasno definisan datum ili duinu trajnja roka. Ukoliko se radi o zakasneloj

isporuci, kupac procenjuje da li je nastala bitna povreda ugovora i da li e prihvatiti naknadno

ispunjenje. Ako prodavac i nakon tog roka nije u mogunosti da ispuni svoju obavezu, kupac

moe raskinuti ugovor. Izjava o raskidu ugovora mora takoe biti u razumnom roku. Raskid

ugovora je ipak krajnje sredstvo koje stoji na raspolaganju oteenoj ugovornoj strani.

Za odreivanje postojanja bitne povrede ugovora potrebno je prevashodno utvrditi, ne

kolika je visina tete koja je prouzrokovana nesaobraznom isporukom, ve da li je nesaobraznost

takva da dovodi do opadanja interesovanja kupca za ispunjenje ugovora. (Spai, 2007:77) U

sluaju kada je bitna povreda ugovora ve utvrena, prodavac moe odkloniti neispunjenje:

-ako je u mogunosti da to uradi bez nerazumnog odlagnja i bez naknadnog nanoenja

kupcu drugih nepogodnosti;

-ako kupac ne odbije njegovu ponudu da otkloni neizvrenje.

20

Ako posle prodavevog zahteva kupac ne odgovori u razumnom roku, prodavac moe

izvriti ugovor u roku navedenom u njegovom zahtevu. Meutim, ostaje za razmatranje odnos

prava prodavca i prava kupca na raskid ugovora, odnosno postavlja se pitanje da li kupac koji je

primio nesaobraznu ponudu i utvrdio bitnu povredu ugovora, moe raskinuti ugovor i time liiti

pravo prodavca na otklanjanje nedostatka.

Prema lanu 48, prodavac ima pravo da otkloni nedostatak samo ukoliko kupac ne izjavi

da raskida ugovor, to ukazuje da je kupevo pravo da raskine ugovor jae od prodavevog prava

da otkloni neizvrenje. Pri tom, problem kupca je u tome to ne moe uvek biti siguran da je

nesaobrazna isporuka ujedno i bitna povreda ugovora. Pravna praksa potvruje da je za oteenu

stranu sigurnije da prihvati ponudu, jer sebe moe izloiti riziku da neprihvatanjem sama izvri

bitnu povredu ugovora.

Kupac ima pravo, kada primi nesaobraznu robu i kada odlui da je zadri u primljenom

stanju, na snienje cena. Ovim se izbegava podizanje tube. Ukoliko kupac prihvati opciju

snienja cena, nema pravo da naknadno raskine ugovor. U sluajevima kada kupac trai snienje

cena, prodavac moe ponuditi isporuku druge robe kao zamenu ili otklanjanje nedostataka. Ako

prodavac uspeno otkloni nedostatak u skladu uslovima iz lana 37 (pravo na otklanjanje

nedostataka kada rok isporuke nije istekao) ili lana 48 (pravo na otklanjanje nedostataka kada je

rok isporuke istekao), kupac gubi pravo na snienje cena. (Spai, 2007:80) Pravo na snienje

cena je posebno bitno u sluajevima kada trina cena nesaobrazne robe raste neproporcionalno

ceni saobrazne robe u momentu zakljuenja ugovora. (Spai, 2007:80) Ukoliko je iznos snienja

cene manji od iznosa tete, kupac moe podneti tubu, stim to se od kupca oekuje da najpre

snizi cenu, a potom trai nadoknadu razlike.

Prema odredbama Beke konvencije postoji i mogunost deliminog raskida od strane

kupca. Kupac ima pravo da raskine ugovor za deo koji nije isporuen ili koji nije saobrazan

ugovoru. Kupac moe koristiti i druga prava koja mu omoguava Beka konvencija: pravo da

zahteva ispunjenje ili zamenu, pravo na snienje cene. Raskid ugovora u celini je predvien

samo ako je delimino neizvrenje ili nedostatak saobraznosti jasno bitna povreda ugovora.

Raskid ugovora je zadnja mera koju kupac moe koristiti ukoliko doe do prodaveve

povrede ugovora. Kupac ima pravo na raskid ugovora u sluaju da roba nije isporuena. U

sluaju da je prodavac isporuio robu, prava kupca su ograniena. Bekom konvencijom takoe

nije predvien automatski raskid ugovora. Kupac i u sluajevima kada ima pravo na raskid

ugovora, mora o tome obavestiti drugu stranu u razumnom roku. Kupac takoe nema pravo da

raskine ugovor ukoliko nije u mogunosti da vrati isporuenu robu u stanju u kojem ju je primio.

(Spaji, urovi, 2005:85)

21

2.2. Pravna sredstva prodavca u sluaju bitne povrede ugovora od strane kupca

Prema odredbama Beke konvencije prodavac kao oteena ugovorna strana ima

odreena prava:

-da zahteva od kupca plaanje po ugovorenoj ceni, da preuzme isporuku ili da preuzme

druge obaveze (lan 62 Beke konvencije);

-da odredi dodatni tazumni rok za izvrenje obaveze kupca;

-da raskine ugovor ukoliko postoji bitna povreda ugovora (u razumnom roku ili po isteku

dodatnog roka u okviru kojeg kupac nije izvrio obavezu);

-da raskine ugovor ukoliko kupac nije platio kupovnu cenu;

-da zahteva naknadu tete.

Prodavac moe odrediti kupcu rok razumne duine za ispunjenje obaveza. Odreivanjem

razumnog roka, prodavac zadrava pravo da raskine ugovor, ukoliko kupac ne izvri obavezu,

(Spai, 2007:83) Prodavac moe raskinuti ugovor u sluaju da kupac nije platio kupoprodajnu

cenu i da je ustanovljena bitna povreda ugovora. Prodavac koji je utvrdio bitnu povredu ugovora

usled zakanjenja u izvrenju, mora najaviti raskid ugovora odmah, da kupac, koji je izvrio

obavezu sa zakanjenjem, ne bi pobijao pravo prodavca na raskid ugovora.

Situacija je znatno kompleksnija kada kupac plati ugovorenu cenu, a bitna povreda

ugovora nije zbog zakanjenja, ve zbog nekog drugog razloga. U tom sluaju prodavac mora

ispuniti odreene uslove da bi raskinuo ugovor. Prodavac mora izjaviti da raskida ugovor u

razumnom roku od momenta kada je saznao za povredu. Ukoliko prodavac odredi kupcu dodatni

rok za izvrenje obaveza, a kupac tu obavezu ne izvri, onda prodavac moe raskinuti ugovor ili

odrediti naknadni rok za izvrenje. Ugovor se raskida automatski ukoliko prodavac odredi

dodatni rok, a kupac izjavi da nee izvriti obavezu (lan 64 Beke konvencije).

Za delimini raskid ugovora od strane prodavca, Beka konvencija prua eksciplitno

reenje. Ima autora koji smatraju, da za delimini raskid ugovora od strane prodavca, treba

primeniti reenja predviena za sluaj deliminog raskida od strane kupca. (Spai, 2007:84)

22

3. Bitna povreda ugovora sa uzastopnim isporukama

Principijelno vae ista pravila kod ugovora sa uzastupnim isporukama kao i kod

jednokratnih isporuka. lanom 73 Beke konvencije razmatraju se tri pojedinane situacije:

-mogunost raskida ugovora u sluaju neizvrenja obaveze koja se odnosi na jednu

isporuku (lan 73-1);

-mogunost raskida ugovora za ubudue-pro futuro (lan 73-2);

-mogunost raskida celog ugovora-ab initio (lan 73-3).

lanom 73(1) definisane su meusobne nezavisne isporuke, koje se praktiki mogu

posmatrati kao autonomni ugovori i na koje se primenjuju opta pravila Beke konvencije o

raskidu ugovora zbog bitne povrede. Potom se utvruje da li se dato neizvrenje obaveze smatra

bitnom povredom ugovora u odnosu na pojedinanu isporuku. Ukoliko se utvrdi da se radi o

bitnoj povredi ugovora, oteena ugovorna strana moe izjaviti da raskida ugovor u odnosu na

pojedinanu isporuku ili pak moe koristiti druga raspoloiva pravna sredstva.

U lanu 73(2) se definiu sluajevi kada je neizvrenje obaveze vezano za jednu isporuku

takve prirode da nevinoj ugovornoj strani daje takav osnov da veruje da obaveze u pogledu

ostalih isporuka nee biti ispunjene. To praktino znai da neizvrenje obaveze u odnosu na

pojedinanu isporuku daje mogunost prodavcu ili kupcu da raskine ugovor u odnosu na budue

isporuke. Ukoliko oteena ugovorna strana odlui da raskine ugovor u odnosu na budue

isporuke, to mora uraditi u razumnom roku od momenta neizvrenja jedne isporuke.

lanom 73(3) definisani su ugovori koji su po svojoj prirodi takvi da se njihova svrha

moe ostvariti ukoliko su sve sukcesivne isporuke uredno ispunjene. Oteena ugovorna strana

ima pravo da raskine ugovor u celini ako ispuni odreene uslove:

-ukoliko kupac izjavi da raskida ugovor u odnosu na pojedinanu isporuku-po nastupanju

bitne povrede ugovora u odnosu na tu isporuku;

-ukoliko kupac izjavi da raskida ugovor u odnosu na ve primljene i budue isporuke;

-ukoliko su isporuke meuzavisne. (Spai, 2007:87)

23

3.1. Pravna dejstva raskida ugovora

Ukoliko se ostvari osnov za raskid ugovora, ugovara moe: da raskine ugovor ili da ga

odri na snazi. Kada ugovorna strana odlui da raskine ugovor, mora preduzeti odreene radnje u

cilju realizacije raskida, a prvenstveno mora obavestiti drugu stranu, sobzirom na to da Beka

konvencija nije usvojila sistem raskida ugovora po samom pravu. Po lanu 26 Beke konvencije

izjava o raskidu ugovora ima dejstvo jedino ako je o njoj obavetena druga ugovorna strana.

Ugovorna strana koja raskida ugovor je obavezna da drugoj ugovornoj strani poalje obavetenje

o raskidu ugovora usled bitne povrede ugovora ili usled neizvrenja obaveza u naknadnom roku.

Obavetenje treba da bude u pisanoj formi i da sadri razlog zbog kojeg se raskida ugovor. Posle

raskida ugovora sledi vraanje onog to je ugovorna strana isporuila ili platila, kao i eventualna

nadoknada tete. U lanu 81(1) pie: Raskidom ugovora strane se oslobaaju svojih

obaveza, izuzev eventualne obaveze da se nadiknadi teta. Raskid ne utie na odredbe

ugovora o reavanju sporova ili o ureenju prava i obaveza strana posle raskida. Obaveza

vraanja se ne odnosi samo na datu koliinu robe, ve i na iznos novca koji je kupac uplatio.

Ukoliko ugovorna strana koja eli da raskine ugovor nije u mogunosti da vrati primljeno

u istom stanju u kojem ga je primila, gubi pravo na raskid ugovora.( Spai, 2007:88) Posle

raskida ugovora, kupac od prodavca moe zahtevati povraaj novca, kao i kamatu na tu cenu.

ukoliko se ugovor raskine posle prodaveve isporuke robe, kupac e imati obavezu da prodavcu

nadoknadi sve koristi koje je imao od robe.

Utvrivanje visine nadoknade tete u sluaju bitne povrede ugovora ima poseban znaaj.

Kada se utvrdi postojanje bitne povrede ugovora, oteena ugovorna strana ima dve mogunosti:

da izjavi da raskida ugovor ili da odri ugovor na snazi. U oba sluaja oteena ugovorna strana

moe zahtevati nadoknadu tete. Da bi se utvrdila visina nadoknade tete obino se polazi od

gubitka koji je pretrpela oteena ugovorna strana, ali i od utvrivanja razlike izmeu

imovinskog stanja poverioca koje bi postajalo da je ugovor bio ispunjen.( Spai, 2007:89) Nakon

raskida ugovora visina nadoknade tete se moe utvrditi prema sledeim modelima:

-kupovine ili prodaje radi pokria;

-tekue ili trine cene;

-unikatne robe.

Prema lanu 75 Beke konvencije nadoknada tete kod kupoprodaje radi pokria

dobija se razlikom ugovorene i realizovane cene, uveane za predvidljivu, odnosno

nepredvidljivu tetu, kao i izgubljenu dobit umanjenu za uteene trokove.

Drugi model nadoknade tete podrzumeva odreivanje iznosa fingiranjem kupovine,

odnosno prodaje radi pokria. Ovako dobijeni iznos tete jednak je razlici izmeu ugovorene

cene i tekue cene robe u vreme raskida ugovora, uveane za iznos predvidljive ili nepredvidljive

tete i izgubljene dobiti, a umanjene za trokove koji su uteeni. U veini sluajeva tekua cena

je trina cena u mestu isporuke robe.

24

Za raskid ugovora koji se odnosi na prodaju unikatne ili specijalno proizvedene robe, za

koje ne postoji trite niti tekua cena, koristi se trei model nadoknade tete. Ukoliko prodavac

naini bitnu povredu ugovora, kupac moe zahtevati nadoknadu u naturi ili moe traiti

nadoknadu tete. Sluaj kada kupac naini bitnu povredu ugovora, usled koje prodavac raskine

ugovor, nije eksplicitno ureen odredbama Beke konvencije. Ovde vae uslovi predvieni u

lanu 74 Beke konvencije.

Na osnovu predhodnih razmatranja i analize odredaba Beke konvencije, moemo izvui

odreene zakljuke. U sluaju da prodavac ne ispuni svoje obaveze u skladu sa ugovorom,

kupac, prema odredbama Beke konvencije, ima sledee mogunosti:

-da od prodavca zahteva izvrenje u nature ili da prodavcu odredi dodatni razumni rok za

izvrenje obaveza;

-da zahteva isporuku druge robe kao zamenu ili popravku iste, ukoliko je roba

nesaobrazna;

-da zahteva raskid ugovora u sledeim sluajevima: ako prodavac ne izvri obavezu koja

predstavlja bitnu povredu ugovora, ako je nesaobrazna roba delimino ili u celosti isporuena,

ako se radi o zakanjenju isporuke; pri tom izjava o raskidu mora biti data u razumnom roku od

momenta utvrivanja bitne povrede ugovora;

-da nakon preuzimanja nesaobrazne robe zahteva snienje cena.

Ukoliko pak kupac oteti prodavca neispunjenjem obaveza, prema odredbama Beke

konvencije, prodavac ima na raspolaganju sledee mogunosti:

-da zahteva izvrenje u nature ili da trai od kupca da plati cenu, preuzme isporuku ili da

izvri druge obaveze;

-da dostavi obavetenja ili termin dodatnog roka za izvrenje obaveza;

-da raskine ugovor u sledeim sluajevima: kada je kupac platio ugovorenu cenu i kada

bitna povreda ugovora nije prouzrokovana zakanjenjem u isporuci, ve nekom drugom

povredom, u sluaju kada postoji kanjenje u izvrenju, pre nego to je prodavac saznao za

kanjenje u izvrenju, kao i ako kupac nije platio ugovorenu cenu, bez utvrivanja daljih uslova.

to se tie nadoknade tete, kada s utvrdi postojanje bitne povrede ugovora, oteena

strana moe traiti nadoknadu tete, nezavisno od toga da li e zahtevati raskid ugovora.

Oteena ugovorna strana, koja se nije opredelila za raskid ugovora, moe traiti nadoknadu tete

u skladu sa lanom 74. Ovim lanom se omoguava oteenoj strani nadoknada tete koja je

jednaka pretrpljenom gubitku (kao posledici povrede), uveanom za iznos izgubljene dobiti.

Oteena ugovorna strana koja se odlui za raskid ugovora ima pravo na nadoknadu tete

u sluaju: kupovine ili prodaje radi pokria, postojanja tekue cene i unikatne robe.

25

Analizom Beke konvencije moemo konstatovati da jedinstveni sistem sankcija poiva

na sledeim odrednicama:

-kvalifikacijom povrede na bitne i nebitne;

-jednakom tretmanu svih obaveza prodavca i kupca;

-mogunosti raskida samo u sluajevima bitne povrede ugovora;

-ostavljanja naknadnog roka za ispunjenje kod nebitne povrede ugovora.

Ovakav jedinstveni sistem sankcija za sve povrede kupca i prodavca ima i pozitivne

implikacije: sve sankcije za povredu obaveza prodavca i kupca su grupisane i tako definisane da

olakavaju snalaenje i odluivanje u pravnom prometu.

Pored jedinstvenosti sistema sankcija, prema odredbama Beke konvencije, postoje jo

dve kljune karakteristike ove konvencije:

-odravanje ugovora na snazi-pacta sunt servanda;

-pokuaj izbegavanja raskida ugovora kad god je to mogue.

Konvencija, u skladu sa meunarodnim trendovima, predvia tri instrumenta kojima se

ograniava primena sredstava raskida ugovora:

-institut bitne povrede ugovora;

-ponuda za otkazivanje neispunjenja;

-odreivanje naknadnog roka za ispunjenje.

4. Pravna doktrina o bitnoj povredi ugovora

Sobzirom na to da se jezikim tumaenjem lana 25 Beke konvencije ne moe precizno

odrediti pojam bitne povrede ugovora, namee se prouavanje pravne doktrine kao pomo u

interpretaciji ovog pojma. (Spai, 2007:98) Pravni eksperti smatraju da se odreivanje bitne

povrede ugovora mora sagledati u okolnostima svakog pojedinanog sluaj. Ne postoji pak

saglasnost u pogledu faktora koji se smatraju kljunim u proceni da li je povreda sutinska u

proceni bitne povrede ugovora.

26

4.1. Faktori odreivanja bitne povrede ugovora

Prilikom odreivanja da li je jedna povreda bitna, ispitivani su, od strane mnogih

teoretiara ugovornog prava, razliiti faktori:

-priroda ugovorne obaveze;

-ozbiljnost posledica povrede;

-nemogunost ispunjenja obaveza;

-anticipiranje povrede;

-bitna povreda u odnosu na buduu isporuku;

-ponuda za otklanjanje neizvrenja;

-mogunost otklanjanja neizvrenja i drugo.

Priroda ugovorne obaveze. Priroda ugovorne obaveze je jedan od vanih faktora bitne

povrede ugovora. Ako postoji izriita odredba ugovora, kojom se jednoj ugovornoj strani daje

pravo da raskine ugovor kada doe do bitne povrede ugovora, onda je ispunjenje obaveze od

sutinskog znaaja i svako odstupanje od istog se smatra bitnom povredom ugovora. (Spai,

2007:99) Meutim, i bez takve izriite odredbe, kada su ugovorne strane ugovorile da ispunjenje

treba biti u tano odreeno vreme (Spai, 2007:99) i kada je znaaj blagovremenog ispunjenja

odreen prirodom robe vremenskom preuzimanju robe ili okolnostima plaanja, smatra se da je

vreme isporuke od sutinskog znaaja, te je kanjenje u izvrenju bitna povreda ugovora.

Ukoliko ugovorne strane izriito ugovore kvalitet robe, onda se svaki nedostatak koji ima

znaaja na naroitu upotrebu robe, smatra bitnom povredom ugovora.

Ozbiljnost posledica povrede. Prema odredbama Beke konvencije vidi se da su

redaktori razmatrali utvrivanje ozbiljnosti i znaaja posledica tete koja jednu ugovornu stranu

sutinski liava onog to je opravdano oekivala od realizacije ugovora. Stoga je odluujui

kriterijum u odreivanju bitne povrede ugovora znaaj interesa koji su ugovor i ugovorne

obaveze imale za ugovorne strane. U mnogim pravnim sistemima neispunjenje obaveza i

ozbiljnost posledica su osnovni kriterijumi za ocenu bitne povrede ugovora i prava na raskid

ugovora.

Procena posledica povrede ugovora obino se razmatra na osnovu sledeih parametara:

-materijalni gubitak oteene ugovorne stran;

-izigravanje cilja ugovora;

-dostupnost sredstava.

27

Utvrivanje materijalne tete je bitan faktor u proceni ozbiljnosti posledica tete usled

povrede ugovora. Osnovne pretpostavke prilikom utvrivanja materijalne tete su:

-trgovci zakljuuju ugovor o prodaji iz isto materijalnih razloga;

-oteena ugovorna strana moe izvriti kompenzaciju nadoknadom tete.

Meutim, analiziranjem ovakvih pretpostavki namee se zakljuak da je ugroeno pravo

na raskid ugovora i pravo na isporuku druge robe kao zamene. Stoga teoretiari prava smatraju

da je ovakav pristup arbitraran, jer je teko proceniti koji iznos materijalnog gubitka ili procenat

nesaobrazne robe u odnosu na ukupnu vrednost ugovora predstavlja bitnu povredu ugovora.

(Spai, 2007:101) Takoe smatraju da nadoknada tete u odreivanju bitne povrede ugovora ne

moe biti odluujui kriterijum. Prednost se daje posebnim interesima oteene ugovorne strane

koji su odreeni stavkama ugovora. Analizom sudske prakse pak moemo konstatovati da je ovaj

pristup ipak dosta zastupljen (pristup ekonomskog gubitka-economic loss approach).

Nadoknada tete je najznaajnije pravno sredstvo one strane koja je pretrpela tetu.

Prema lanu 74 Beke konvencije visina nadoknade tete za povredu ugovora jednaka je

pretrpljenom gubitku (stvarna teta) i izmakloj dobiti. (iri et al, 2005:98) Osnovne

karakteristike postupka nadoknade tete su:

-nadoknada tete se realizuje u monetarnoj formi;

-za pravo na nadoknadu tete dovoljna je injenica nastupanja tete, a ne pojedinosti

vezane za nju;

-nadoknada objedinjuje stvarnu tetu i igubljenu dobit;

-nadoknauje se teta koju je ugovorna strana predvidela ili je morala predvideti u

momentu zakljuivanja ugovora. (iri et al, 2005:98)

Izigravanje cilja ugovora je sledei faktor koji se analizira prilikom procene bitne

povrede ugovora. On se prvenstveno koristi za procenu da li povredom onemoguena planirana

upotreba robe, tako da se uglavnom primenjuje na robu koja je nesaobrazna ugovoru. Neki autori

smatraju da, kada roba nema karakteristike potrebne za odreenu svrhu, odnosno kada trea lica

istiu svoja prava na robu ili zabranjuju njenu upotrebu zbog patentirnja, prava industrijske ili

intelektualne svojine, onda je poinjena bitna povreda ugovora. ( Spai, 2007:103) Bitna povreda

ugovora se definie i u sluajevima:

-kada su za raspolaganje robom ili za njeno preuzimanje potrebna adekvatna dokumenta

(predaja nepotpunih i neadekvatnih dokumenata definie bitnu povredu ugovora);

-kada je uredna i saobrazna isporuka nuna za nameravanu upotrebu robe, onda

delimina isporuka ili isporika oteene robe mogu biti osnov za raskid ugovora od strane kupca.

Dostupnost sredstava. Sredstvima kojima raspolae oteena ugovorna strana u

sluajevima bitne povrede ugovora takoe se koristi za sagledavanje ozbiljnosti posledica povrde

ugovora. Ovaj faktor je predloen od strane nemakog Vrhovnog suda, a odnosi se na sluajeve

isporuke nesaobrazne robe. Pri tom se uvek favorizuje mogunost odravanja ugovora na snazi,

kad god je to mogue, a ne raskid ugovora. Ovakvim pristupom se ne postavlja pitanje da li je

28

prodavac povredom lien opravdanih oekivanja, ve da li je za njega razumno da zadri robu sa

manom, a potom zahteva nadoknadu tete. U sluajevima da nesaobrazna roba nije pogodna za

prodaju na tritu ili kada razumna cena ne moe biti realizovana, nee postajati ni obaveza

kupca da ublai gubitke. (Spai, 2007:104)

(Ne)mogunost ispunjenja. Nemogunost ispunjenja obaveza je znaajan faktor za

odreivanje bitne povrede ugovora, u sluaju da se odnosi na isporuku robe, isplatu ili

preuzimanje isporuke. Neizvrenje se smatra bitnom povredom ugovora u sluaju da je izvrenje

objektivno nemogue, odnosno kada je predmet pravnog posla unikatan ili uniten, a nezavisno

od toga da li je rok za ispunjenje ve nastupio. (Spai, 2007:106)

Anticipiranje povrede. Zasniva se na odredbama Beke konvencije (lan 72), a odnosi

se na situaciju u kojoj je pre roka za ispunjenje obaveza jasno da e jedna od ugovornih strana

izvriti bitnu povredu ugovora. U takvim sluajevima ne treba oekivati da druga strana bude

duna da izvri svoje obaveze. Ovakav stav moe biti neadekvatan, jer iako je dolo do

poremeaja u poslovanju, to jo uvek ne znai da i ugovor nee biti ispunjen. Stoga je izuzetno

teko unapred obezbediti nesporne dokaze o buduoj povredi ugovora, osim u nekim izuzetnim

sluajevima, kao to je pokretanje steajnog postupka.

Bitna povreda ugovora u odnosu na budue isporuke. Kod ugovora sa uzastopnim

isporukama prvo se ispituje postojanje bitne povrede ugovora, a onda se utvruje da li ugovor sa

uzastupnim isporukama treba tretirati kao celinu (kod meuzavisnih isporuka) ili svaku isporuku

pojedinano. Pri tom mogu postojati tri razliite situacije:

-postojanje bitne povrde ugovora u vezi sa jednom isporukom sa izjavom o raskidu;

-kada se moe oekivati da e doi do bitne povrede ugovora u odnosu na budue

isporuke sa izjavom o raskidu ugovora pro future;

-kada kod meuzavisnih isporuka isporuena roba ne moe da se koristi u svrhu koja je

odreena prilikom zakljuivanja ugovora, a jedna strana eli raskid ugovora.

Ponuda za otklanjanje ispunjenja. Prilikom procene bitne povrede ugovora postavlja se

pitanje da li mogunost otklanjanja ispunjenja treba razmatrati prilikom procene da li je povreda

bitna ili ne. Grupa autora smatra da ponudu za otklanjanje nedostataka ne treba razmatrati

prilikom odreivanja bitne povrede ugovora (Spai, 2007:108) Ako se prihvati stav da ponuda za

otklanjanje nedostataka mora biti uzeta u razmatranje prilikom odreivanja bitne povrede

ugovora, onda se dovodi u pitanje konzistentnost i doslednost reenja Beke konvencije. Naime,

ukoliko prodavac ponudi da otkloni nedostatak, prevoenje nebitne u bitnu povredu ugovora e

biti onemogueno, ime e se kupac liiti da zahteva isporuku druge robe kao zamenu ili da

raskine ugovor. To bi bilo u suprotnosti sa lanom 46(2) Beke konvencije.

Veina autora pak smatra da prodaveva ponuda za otklanjanje neizvrenja negira

postojanje bitne povrede ugovora dokle god su uslovi iz lana 48((1) ispunjeni:

-otklanjanje neizvrenja je mogue u razumnom roku;

-otklanjanje neizvrenja je mogue bez nanoenja kupcu znaajnog rizika da mu

prodavac nee nadoknaditi trokove koje je imao usled neispunjenja.

29

Bitna povreda ugovora e postojati onda kada je za kupca nerazumno da zadri

popravljenu robu ili kad kupac razumno ne moe oekivati nameru ili mogunost da prodavac

otkloni nedostatak u razumnom roku. Ovi autori smatraju da lan 48(1) ne odreuje eksplicitno

odnos izmeu prodavevog prava na otklanjanje nedostataka i kupevog prava na raskid

ugovora, pri emu je teko predvideti da li e prevagnuti raskid ili otklanjanje nedostataka.

Prema drugim autorima, bitna povreda ugovora nee postojati ukoliko je mogue

obavezu naknadno izvriti. (Spai, 2007:110) Oni bitnu povredu ugovora odreuju ne u kontestu

ponude za otklanjanje neizvrenja, ve procenjuju da li je naknadno ispunjenje mogue.

Druga grupa autora pak smatra da odreivanje bitne povrede zavisi ne samo od posledica

povrede, ve i od mogunosti predvienja teih posledica od strane koja ini povredu ugovora.

Prema njihovom shvatanju elemenat predvidljivosti ima dve funkcije:

-materijalnu-odnosi se na saznanje i predvidljivost posledica povrede od strane koja je

poinila povredu;

-proceduralnu-definie da je teret dokazivanja na ugovornoj strani koja je poinila

povredu (pri emu treba dokazati da se posledice nisu mogle predvideti).

Stvarna predvidljivost sutinske tete (substantial detriment) uzrokovane povredom zavisi

od velikog broja relevantnih okolnosti. Ukoliko se ugovorne strane izriito dogovore da je

ispunjenje obaveza u svemu od sutinskog znaaja, svako odstupanje od tog dogovora ini bitnu

povredu ugovora i u takvim sluajevima teta je predvidljiva.

Ima autora koji smatraju da relevantni momenat u odnosu na koji se predvidljivost

odreuje mora biti u korelaciji sa lanom 74. Ovim lanom se ureuje pitanje monetarne tete u

vezi sa povredom, kao i upotreba sredstava za nadoknadu tete. Oni smatraju da bi bilo pogreno

dozvoliti kupcu raskid ugovora, ako bi razlozi za opravdanje raskida bili nedovoljni za izricanje

nadoknade tete. (Spai, 2007:111)

Ima autora koji se zalau za definisanje vie zatitnih mehanizama za oteenu ugovornu

stranu. Oni smatraju da je momenat zakljuivanja ugovora odluujui, posebno u sluajevima

kada izvrenje obaveze jo nije poelo i kada druga ugovorna strana jo uvek moe da prihvati

novonastalu situaciju. (Spai, 2007:113)

Bitna povreda ugovora kod dokumentarne prodaje. Dokumentarni oblik prodaje

zahteva i poseban pristup, sobzirom na postojanje velikog broja dokumenata. Aktuelnost ovog

oblika prodaje proistie iz poveane potrebe za:

-pruanjem obezbeenja kojim se ugovarai dodatno motiviu na zakljuivanje ugovora;

-dravnom intervencijom u meunarodnim poslovnim odnosima;

-za sigurnijim i preciznijim regulisanjem odnosa izmeu stranaka i treih lica, uesnika u

ispunjenju obaveza.

30

Postoji razliiti tip dokumenata koji se mogu klasifikovati na:

-dokumenta koja prate ugovor o prodaji robe-accompanying documents (sertifikati o

poreklu, sertifikati o inspekciji, sertifikat o carinjenju, polise osiguranja i drugo);

-dokumenta kojima se zamenjuje roba-documents in title (menica, tovarni list,

dokument o skladitenju i drugo);

-dokumenti o ugovorenom plaanju uz otvaranje akreditiva-letter of credit.

Posebno je vano pratiti nedostatke u dokumentima i njihov uticaj na ograniavanje

kupca u preprodaji robe. Ukoliko se na osnovu utvrenih nedostataka kupac ne ograniava u

raspolaganju robom, ne postoji ni elemenat za bitnu povredu ugovora. Ukoliko su nedostaci

ograniavajui za kupca, onda treba proceniti da li se roba moe upotrebiti na adekvatan nain i

da li se mogu obezbediti adekvatna dokumenta. Ukoliko se utvrdi da je kupac spreen u

raspolaganju ili korienju robe na utvren nain, onda postoje elementi bitne povrede ugovora.

Hartije od vrednosti. Hartije od vrednosti se smatraju bitnim elementom ugovora. To

daje pravo kupcu da odbije neista dokumenta, nezavisno od toga da li je isporuena roba kao

predmet transakcije saobrazna ugovoru. Takoe, prodavac moe otkloniti svaki nedostatak

saobraznosti u dokumentima. (Spai, 2007:115) Prema lanu 34 Beke konvencije otklanjanje

nedostataka saobraznosti je mogue ukoliko je prodavac predao neista dokumenta pre roka

isporuke, to mu daje mogunost dopune ili ispravke istih. Posle isteka ovog roka, otklanjanje

nedostataka je jedino mogue u skladu sa odredbama lana 48 Beke konvencije.

Dokumentarni akreditiv. Neizvrenje obaveze otvarnja dokumentarnog akreditiva u

predvienom roku i njen uticaj na bitnu povredu ugovora je kontraverzno prema miljenju

mnogih autora. Pojedini autori smatraju da uvek kada kupac ne otvori akreditiv u predvienom

roku, prodavac ima pravo na raskid ugovora. Drugi pak smatraju da kanjenje u izvrenju

obaveze otvaranja akreditiva doprinosi bitnoj povredi ugovora samo onda kada je ugovoreno

plaanje tano u odreeno vreme, jer je tad vreme isporuke od sutinskog znaaja.

5. Sudska praksa o bitnoj povredi ugovora

Analiziranje sudske prakse iz dostupnog materijala (Sajt Pace Law School) pokazalo je

znatnu neujednaenost u proceni bitne povrede ugovora, kao i bitna odstupanja od stavova

relevantnih teoretiara meunarodnog prava. Ovakva neujednaenost u tumaenju bitne povrede

ugovora proistie uglavnom iz dva razloga:

-veina odluka o bitnoj povredi ugovora donesena je od strane sudova u civil law

jurisdikcijama;

-pre stupanja na snagu Beke konvencije, u nedostatku sudske prakse, korieni su

komentari o Bekoj konvenciji, kao jedini izvor prava vezan za konvenciju.

U daljem tekstu bie razmatrani odreeni pristupi, ali sa aspekta sudske prakse u primeni

odredaba Beke konvencije, odnosno definisanju bitne povrede ugovora.

31

5.1. Priroda ugovorne obaveze

U sudskoj praksi, bitna povreda ugovora koja proizilazi iz neispunjenja striktno

ugovorene obeveze (strict performance), ustanovljena je u sluajevima:

-neispunjenja ugovorenog kvaliteta;

-nepotovanje ugovorenog roka;

-zanemarivanje prodavevog distributivnog sistema.

Analizom primera iz sudske prakse sudovi su koristili sledee pristupe:

-uvek kada je ugovorom precizirano da e se ispunjenje odreene obaveze smatrati

bitnim elementom ugovora, neispunjenje je davalo pravo oteenoj stani na raskid ugovora;

-u sluajevima kada nije postojala izriita odredba ugovora ili kada se ne moe precizno

utvrditi da li je kvalitete robe bitni elemenat ugovora, sud je razmatrao da li su ugovorne strane

pretrpele znaajan ekonomski gubitak;

-u sluajevima kanjenja u isporuci robe, a u nedostatku izriitih odredbi, sudovi su

odreivali da li je datum isporuke od naroitog znaaja za kupca i da li prodavac ima saznanje o

tome.

Ukoliko navedene okolnosti nisu prisutne, sud primenjuje lan 47(1) Beke konvencije

prema kojem kupac ima pravo da raskine ugovor u sluaju da prodavac neizvri obavezu ni u

dodatnom roku.

Utvrivanje ozbiljnosti posledica povrede sudovi su razmatrali uglavnom sa tri bitna

aspekta:

-materijalnog gubitka koji je pretrpela oteena ugovorna strana;

-pogodnosti robe za naknadnu upotrebu (intended use of the goods);

-adekvatnosti sredstava (naknade tete) za zatitu oteene ugovorne strane.(Spai,

2007:118)

32

Daljom analizom sudske prakse moemo konstatovati da je pristup ekonomskog gubitka

najee primenjivan kao bitan elemenat za procenu bitne povrede ugovora. Ovaj pristup se

zasniva na utvrivanju visine iznosa gubitka koji je pretrpela oteena ugovorna strana. Pri tom

se visina gubitka moe utvrditi na osnovu:

-koliine (procenta) nasaobrazne isporuke;

-iznosa trokova popravke nesaobrazne robe u odnosu na ukupnu vrednost ugovora.

Ukoliko postoji nemogunost ispunjenja obaveza, nenamera ispunjenja obaveza ili

garancije za isplatu kupovne cene, moe se traiti raskid ugovora i pre isteka roka za ispunjenje,

ako je jasno da e bitna povreda ugovora nastupiti, odnosno ukoliko ne postoji dovoljno

obezbeenja da se obaveza ispuni.

Ako postoji opravdana sumnja o nastupanju bitne povrede ugovora, krenju ekskluzivnih

prava kupca i prodavca, kao i zavisnosti isporuke od elemenata koji nisu predvieni ugovorom,

treba ispitati mogue posledice nastupanja bitne povrede ugovora kod ugovora sa uzastopnim

isporukama.

Ukoliko prodavac ima nameru da otkloni nedostatak, pri emu se kupcu time ne nanose

dodatne nepogodnosti, onda ni nesaobraznost od veeg znaaja nee konstituisati bitnu povredu

ugovora. Cilj odredaba Beke konvencije da se sankcije prestanka ugovora izbegnu uvek kada je

njegovo odravnje na snazi mogue. Ponudu za otklnjanje neizvrenja, odnosno naknadnog

izvrenja obaveze, treba sagledavati sa aspekta dejstva koje bi takvo ispunjenje imalo u odnosu

na oekivanja oteene strane.

Iz svega navedenog moemo zakljuiti, a to potvruje i iskustvo iz sudske prakse, da

nesaobraznost robe i docnjenje u isporuci robe najee konstituiu bitnu povredu ugovora i

predstavljaju osnov za raskid ugovora. Iako Brka konvencija definie pitanje nesaobraznosti

robe, ona ne odreuje okolnosti i nedostatke usled kojih nesaobraznost robe konstituie bitnu

povredu ugovora. U sluaju isporuke nesaobrazne robe, neki sudovi su u odreenim situacijama

pribegavali pristupu sredstava, procenjujui da li se nesaobrazna roba moe dalje preprodavati.

Ovim pristupom se istovremeno ispituje i mogunost zadovoljenja interesa oteene strane,

odnosno prava na raskid ugovora.

U utvrivanju da li zakanjenja u isporuci predstavljaju bitnu povredu ugovora, sudovi

ispituju da li je isporuka u roku od posebnog interesa za kupca i da li postoji izriita odredba ili

sankcija koja odreuje bitnost povrede ugovora. Ako znaaj isporuke u roku nije izriito

odreen, onda se pristupa ispitivanju okolnosti svakog pojedinanog sluaja. Ako ispitivane

okolnosti nisu od znaaja, onda sud primenjuje lan 47(1) Beke konvencije koji daje pravo

kupcu na raskid ugovora samo posle isteka odreenog dodatnog roka za ispunjenje obaveze.

(Spai, 2007:122)

33

5.2. Najee korieni pristupi u odreivanju bitne povrede ugovora

U sudskoj praksi, za utvrivanje bitne povrede ugovora, najee se koriste sledei

pristupi:

-pristup striktnog ispunjenja;

-pristup ekonomskog gubitka;

-pristup izigravanja cilja ugovora;

-pristup sredstva;

-pristup anticipativne povrede;

-pristup budueg ispunjenja;

-pristup ponude otklanjanja neispunjenja i drugo.

Pristup striktnog ispunjenja. Ovaj pristup se koristi uvek kada se ugovorne strane

eksplicitno ili posredno saglase da u sluaju da jedna ugovorna strana ne ispuni ugovornu

obavezu, druga strana moe raskinuti ugovor. Uvek je nuno pokuati primenu ovog principa

ispunjenja obaveza u svemu kako glasi. Ukoliko je to nemogue sprovesti na adekvatan nain,

potrebno je pokuati sa primenom nekog drugog pristupa.

Pristup ekonomskog gubitka. Ovo je takoe jedan od najprimenjivanijih pristupa u

sudskoj praksi. Sudovi prilikom utvrivanja bitne povrede ugovora i postojanja mogunosti

raskida ugovora, obino procenjuju ukupnu vrednost ugovora kao i pretrpljeni gubitak. Pri tom

razmatraju obim nesaobraznog dela isporuke i utvruju iznos trokova koji su potrebni za

saniranje posledica povrede.

Pristup izigravanja cilja ugovora. Sudovi veoma esto u sporovima utvruju i to da li

je definisani cilj ugovora povredom izigran. Sud polazi od stanovita da je kupac pribavio robu

sa tano odreenim ciljem i da nemogunost upotrebe isporuene robe konstituie bitnu povredu

ugovora. Primenom ovog pristupa omoguuje se oteenoj ugovornoj strani da izae iz

ugovornog odnosa onda kada prestane svrha daljeg odravanja ugovornog odnosa. Ovim

pristupom se pak ne razmatra sistem sredstava Beke konvencije i njen bazini pristup-pacta sunt

servanda. (Spai, 2007:188)

Pristup sredstava. Pristup sredstava je najaktuelniji kada postoji nesaobrazna isporuka.

Ovim pristupom se procenjuje da li je za kupca razumno da zadri robu sa nedostatkom ili da je

upotrebi, a potom da zahteva nadoknadu tete za pretrpljeni gubitak. Raskidu ugovora pristupie

se tek onda kada se utvrdi da se oteena ugovorna strana ne moe obetetiti nadoknadom tete

ili snienjem cene.

Pristup anticipativne povrede. Ovaj pristup se primenjuje kada pre isteka roka za

ispunjenje ugovora jedna ugovorna strana pokae neizvesnost za budue ispunjenje obaveza.

Drugoj ugovornoj strani se pri tom daje pravo da se zatiti od budue povrede ugovora. Time se

omoguava strani koja potuje ugovor da izae iz ugovornog odnosa to pre i uz manje gubitaka.

34

Pristup budueg ispunjenja. Ovaj pristup tretira ugovore sa uzastopnim isporukama,

kao i pitanje raskida ugovora sa aspekta: neispunjenja obaveza (ugovor o ostalim delovima ostaje

na snazi), buduih obaveza i ispunjenja celog ugovora.

Pristup ponude otklanjanja neizvrenja. Razmatranje ponude otklanjanja neizvrenja

nije izriito predvieno samom definicijom institute bitne povrede ugovora. (Spai, 2007:189)

Ovaj pristup ima ogranienu primenu. On se moe primeniti kada se kumulativno ispune sledei

uslovi:

-kada je mogue otklanjanje neizvrenja;

-kada ugovorna strana koja nije izvrila obavezu ponudi ispunjenje;

-ukoliko otklanjanjem nedostataka oteena ugovorna strana ne bude sutinski liena

oekivanja prema ugovoru.(Spai, 2007:190)

Predvidljivost. Kada sudovi utvrde da je oteena ugovorna strana sutinski liena onog

to je mogla oekivati od ugovora i kada su ispunjeni zahtevi iz lana 38 i 39, onda se utvruje

bitna povreda ugovora. U takvim sluajevima oteena ugovorna strana se moe pozvati na

nepredvidljivost samo onda kada posebni interes za izvrenje obaveza ne proizilazi iz elemnata

ugovora niti iz pregovora ugovornih strana.

6. Ostvarivanje uniformnosti prilikom odreivanja bitne povrede ugovora

Primenom odredaba Beke konvencije i analizom sudske prakse prilikom odreivanja

bitne povrede ugovora moemo konstatovati da su sudovi primenjivali uglavnom sedam

raspoloivih naela meu kojima su najznaajnija:

-pristup ekonomskog gubitka (economic loss approach);

-pristup izigravanja cilja ugovora (frustration of the purpose approach);

-pristup sredstava (remedy-oriented approach).

Neki od ovih pristupa su u sudskoj praksi dovedeni u pitanje zbog njihove polazne

pretpostavke da se ugovori poslovnog prava najee zakljuuju iz isto ekonomskih razloga, te

se i teta nastala kao posledica povreda moe nadoknaditi (pristup sredstva) (Spai, 2007:195)

Tumaei odredbe Beke konvencije prema kojima je povreda uzgovora bitna ako se njome

prouzrokuje takva teta drugoj ugovornoj strani da se sutinski liava onog to je opravdano

oekivala od ugovora, moemo konstatovati da primarni kriterijum za kvalifikaciju bitne

povrede ugovora nije ekonomski gubitak, ve ciljevi ugovora, kao i oekivanja oteene

ugovorne strane. Takoe Beka konvencija, pored sredstava nadoknade tete, odreuje i druga

raspoloiva sredstva, te oteena ugovorna strana moe zahtevati i snienje cena, naknadno

izvrenje ili raskid ugovora.

35

Raskid ugovora se najee ralizuje u sledeim sluajevima:

-insolventnosti jedne ugovorne strane;

-delimine ili potpune nepopravljivosti pretrpljene tete;

-kada je tetu teko odrediti, dokazati ili naplatiti;

-kada je ugovorna strana, koja nije izvrila obavezu, osloboena nadoknade

tete usled okolnosti koje su bile van njene kontrole.

Odredbama Beke konvencije se uglavnom titi interes oteen ugovorne strane

primenom prava na raskid ili isporuku druge robe kao zamene. Bekom konvencijom se titi

interes i druge strane koja je poinila povredu time to bitnu povredu ugovora definie time da

povreda sutinski liava oteenu ugovornu stranu i kada je takvo liavanje moglo biti

predvieno od strane koja je poinila povredu. lanom 48 Beke konvencije predviena je i

ponuda za otklanjanje neispunjenja kojom se izbegava raskid ugovora. Takoe je predvieno i

naknadno ispunjenje obaveza u razumnom roku. Time Beka konvencija ne predvia raskid

ugovora po samom pravu, ve izriito odreuje da izjava o raskidu ugovora ima dejstvo jedino

ako je o njoj obavetena druga ugovorn strana, Iz ovog se izvodi zakljuak da se odredbama

Beke konvencije favorizuje ouvanje ugovora na snazi.( Spai, 2007:196)

Analizom teksta Beke konvencije moemo dalje zakljuiti da odreivanje bitne povrede

ugovora predvia dvostruki test kojim se ispituje:

-da li povreda utie na realizaciju cilja ugovora;

-da li oteena ugovorna strana moe biti objektivno obeteena upotrebom

sredstava nadoknade tete ili treba primeniti raskid ugovora.

I sam pristup sredstava bazira na dvofaznosti kojom se utvruje da li se nesaobrazna roba

moe upotrebiti, odnosno preprodati, kao i da li se interes oteene ugovorne strane moe

znaajno zatititi sredstvom nadoknade tete. Pristup sredstava je u primeni ogranien, jer se

odnosi na isporuku nesaobrazne robe i na procenu da li je kupac moe preprodati po razumnoj

ceni i time ublaiti gubitak, ime se favorizuije nadoknada tete u odnosu na sredstva raskida

ugovora.

Daljom analizom korienih pristupa moe se sugerisati proirenje pojedinih pristupa,

posebno pristupa izigravanja cilja ugovora u smislu ispitivanja:

-da li je povredom oteena strana liena oekivanja koja je imala zakljuivanjem

ugovora;

-da li se sredstvom nadoknade tete ista moe adekvatno obetetiti;

-da li joj pravedna nadoknada moe biti obezbeena samo raskidom ugovora ili

isporukom druge robe kao zamene.

36

Spaji A. (2009.) predlae dvostruki test kojim se ispituje da li povreda oteenu

ugovornu stranu sutinski liava oekivanja u skladu sa ugovorom i da li je nadoknada tete

dovoljno sredstvo obeteenja. Isti autor predle metodologiju ovog kombinovanog testa.

Prema ovoj metodologiji, novi pristup bi se sastojao iz dve etape (faze). Ukoliko bi uslovi

iz obe faze ovog pristupa bili kumulativno ispunjeni, sud bi imao osnova da konstatuje bitnu

povredu ugovora i presudi u smislu raskida ili isporuci druge robe kao zamene. U prvoj etapi

treba utvrditi da li je cilj ugovora izigran povredom ugovora. Pri tom cilj ugovora se ne treba

odnositi samo na nesaobraznu isporuku, ve i na druge sluajeve neispunjenja (koji su prikazani

u tekstu Beke konvencije), kao to su zakanjenje u ispunjenju ili plaanju, zatita ekskluzivnih

distributivnih prava, nesaobraznost i nepostojanje dozvola, sertifikata, potvrda ili drugih

neophodnih dokumenata.( Spai, 2007:199)

U drugoj etapi treba ispitati interes oteene ugovorne strane i d