Uloga klastera u unapreĊivanju konkuretnosti tekstilne i odevne … · 2010. 6. 14. · Pregledni naučni članak UDC: 339.13: 677 (497.11) Dejan ĐorĊević Sneţana Urošević

Pregledni naučni članak UDC: 339.13: 677 (497.11)

Dejan ĐorĊević

Sneţana Urošević

Janko M. Cvijanović

Uloga klastera u unapreĊivanju konkuretnosti tekstilne i odevne industrije u Republici

Srbiji

Rezime: Klasteri predstavljaju vaţan element u procesu unapreĊenja konkurentnosti,

produktivnosti i razvoja malih i srednjih preduzeća. Ovo je posebno znaĉajno za zemlje u tranziciji, ĉija preduzeća mogu da postanu konkurentna u meĊunarodnim okvirima jedno po osnovu udruţivanja. Ovo se posebno odnosi na preduzeća iz tekstilne industrije koja već duţi niz godina imaju problema sa konkurentskom sposobnošću na domaćem trţištu.

Kljuĉne reĉi: klaster, mala i srednja preduzeće, tekstilna i odevna industrija

Summary: Clusters present important element in the process of enhancement of

competition, productivity and small and medium companies development. This is specially important form countries in transition, whose companies may become competitive in international scope only if joined. This specially refers to textile industry companies which have problems with competitive ability on domestic market for many years.

Keywords: cluster, small and middle enterprises, textile and clothing industry

1. UVOD

ovezivanje preduzeća u parterstva i strateške alijanse postaje sve ĉešći oblik trţišnog nastupa. Preduzeća se meĊusobno povezuju da bi mogla da ostvare konkurentsku prednost na globalnom trţištu. Poslovni savezi

Rad je primljen 14. maja 2009. godine i na zahtev recenzenata, bio je jednom na

reviziji kod autora Tehniĉki fakultet «Mihajlo Pupun» Zrenjanin

Tehniĉki fakultet u Boru, [email protected]

Fakultet za poslovne studije, Beograd

Rad predstavlja deo rezultata istraţivanja na projektu 149011 „Determinisanje

dimenzija organizacione strukture u funkciji kvantifikacije uticaja najvaţnijih kontingentnih faktora preduzeće“ finansiranog od strane MNTR

P

DD .. ĐĐ oo rr đđ ee vv ii ćć ,, SS .. UU rr oo šš ee vv ii ćć ,, JJ .. MM .. CC vv ii jj aa nn oo vv ii ćć UU ll oo gg aa kk ll aa ss tt ee rr aa uu uu nn aa pp rr ee đđ ee nn jj uu .. .. ..

178

su sve potrebniji zbog ĉinjenice da su imperativi globalnog trţišta permanentno povećanje produktivnosti i neprestano generisanje inovacija sa jedne strane, kao i potreba za ostvarivanjem ekonomije obima, sa druge strane.

Prema Drakeru ([1], str. 24), sve je izrazitiji trend da se preduzeća integrišu u svetsku privredu kroz poslovne saveze, a razlozi koji su doprineli naglom ubrzanju ovog trenda su sledeći:

mnoga preduzeća srednje veliĉine, a ĉak i mala će morati da postanu aktivna u okviru svetske ekonomije;

finansijski gledano, samo Japanci još sebi mogu da priušte multinacionalne kompanije;

tehnologija i trţišta se brzo menjaju, integrišu, presecaju i preklapaju.

S druge strane, uoĉljiv je trend smanjivanja proseĉne veliĉine organizacije. Riderstral i Nordstrom smatraju da savremena organizacija treba da se zasniva na sedam principa: manja, pljosnatija, privremena, horizontalna, cirkularna, otvorena, izmerena, ([2[, str. 195).

Nova organizacija mora da bude mala, da bi imala što više prostora za delovanje. Mala veliĉina omogućuje trţišnu i tehnološku fleksibilnost, što direktno utilĉe na konkurentsku sposobnost na trţištu. Veliĉina organizacije je još jedan od veoma bitnih faktora za postizanje konkurentske prednosti u savremenom poslovanju. Velike poslovne organizacije, opterećene predimenzioniranom i neproduktivnom administracijom postaju stvar prošlosti. Male i srednje organizacije, a posebno one srednje veliĉine postaju sve ozbiljniji globalni konkurenti. Organizacije koje se mogu orkarakterisati kao mala i srednja preduzeća (MSP) poseduju trţišnu i tehnološku fleksibilnost, a svoj razvoj zasnivanju na unapreĊenju produktivnosti znanja i inovativnom radu.

Draker smatra da su najuspešnije kompanije srednje veliĉine. S druge strane, velike kompanije organizacije moraju da nauĉe da inoviraju, inaĉe neće preţiveti. Za pojedine kompanije to znaĉi da moraju da se ponovo pronaĊu, ([3], str. 81). Spoj ovih dijametralno suprotstavljenih zahteva nalazi se u autsorsingu. Prema Drakeru autsorsing zaposlenih i radnih odnosa je meĊunarodni trend.

Smanjivanje proseĉne veliĉine preduzeća uslovljava neophodnost razliĉitih oblika povezivanja i saradnje preduzeća koja nastupaju na meĊunarodnom trţištu u funkciji ostvarivanja sinergetskog efekta. U prilog udruţivanju MSP u poslovne saveze i partnerske grupacije, u funkciji uspešnog nastupa na meĊunarodnom trţištu, govore sledeće prednosti:

udruţivanje MSP u poslovne saveze omogućava postizanje sinergetskog efekta u nastupu na meĊunarodnom trţištu;

prevazilazi se problem resursnog siromaštva;

dramatiĉno se sniţavaju troškovi opsluţivanja meĊunarodnog trţišta, pa samim tim i poslovanja;

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 22 // 22 00 11 00 ..

179

stvaraju se uslovi za rašireniju primenu savremenih menadţment tehnika;

tempo internacionalizacije poslovanja je znaĉajno brţi, uz mogućnost daljeg osvajanja inostranog trţišta, ([4], str. 178).

2. ULOGA KLASTERA U RAZVOJU KONKURETNOSTI MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA

Jedan od znaĉajnih oblika povezivanja malih i srednjih preduzeća jesu klasteri. Klasteri su pokazali svoju delotvornost tek osamdesetih godine u Italiji, kao i tokom devetesetih u SAD u domenu razvoja visokih tehnologija. Klaster predstavlja geografski omeĊenu koncetraciju sliĉnih ili komplementarnih biznisa sa aktivnim kanalima za poslovne transakcije, komunikacije i saradnju. Klasteri predstavljaju jedan od mogućih odgovora procesu globalizacije i neujednaĉenom regionalnom rastu i razvoju.

Osnovni ciljevi rada klastera su sledeći:

permanentno profesionalno usavršavanje zaposlenih u ĉlanicama klastera;

inoviranja znanja i primena savremenih tehnika upravljanja;

standardizacija poslovanja,

formiranje uspešne robne marke,

pruţanje savetodavnih usluga preduzetnicima i potencijalnim preduzetnicima;

pruţanje savetodavnih usluga poslodavcima (preporuka za izbor nezaposlenih koji su prošli razliĉite oblike obrazovanja i/ili rada u Preduzetniĉkom centru);

pristup opremi i poslovnom prostoru;

organizovanje razliĉitih dogaĊaja/skupova tipa seminara u oblasti sticanja preduzetniĉkih veština;

organizovanje mentorskog rada za sticanje znanja i radnih iskustava, posebno za mlade (mladi nezaposleni koji ţele da postanu preduzetnici);

povezivanje sa organima drţavne uprave na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou, u funkciji razvoja privatnog preduzetništva i konkurentnosti;

povezivanje preduzetnika sa inostranim partnerima, velikim preduzećima, nadnacionalnim organizacijama, meĊunarodnim donatorima, fondacijama koje finansiraju razvoj civilnog društva (obrazovanje, razvoj specifiĉnih znanja, specijalizacija, itd).


180

Regionalni klasteri (udruţivanje) u poslednjih 30 godina prošlog veka izazvali su veliku paţnju. Regionalni klasteri predstavljaju koncentraciju meĊusobno zavisnih firmi na jednom geografskom podruĉju. Oni su ograniĉeni na geografskim podruĉjima, a u svom svojstvu imaju veliki broj preduzeća i zaposlenih unutar malog broj srodnih industrijskih sektora. U evropskim zemljama i u SAD formiraju se ĉitavi regioni ĉija se privreda preteţno zasniva na malim i srednjim preduzećima (Italija: Venecija, Julijska Krajina, Emilia Romana; SRN: Porurje, Baden Vitenberg, Bavarska; SAD: Kalifornija). Ovi regioni su brţe napredovali od proseka nacionalnih ekonomija

U praksi postoje i primeri pograniĉnih regionalnih klastera, koji stvaraju uslove za povezivanje preduzeća iz više zemalja. Kao primer pograniĉnih regionalnih klastera se mogu uzeti:

Klaster stakla - Gornja Austrija (Austrija), Bavarija (Nemaĉka) i Bohemija (Ĉeška),

Tekstilni klaster - Donja Austrija (Austrija) i Bohemija (Ĉeška),

Region Tvente na holandsko-nemaĉkoj granici sadrţi regionalni klaster i mreţu u plastiĉno tehnološkom, bio medicinskom i metalo preraĊivaĉkom sektoru,

Region Öresund u Danskoj i Švedskoj ukljuĉujući i Medicon dolinu sadrţi znaĉajan broj farmaceutskih i biotehnoloških preduzeća, univerziteta i univerzitetskih bolnica,

Bio-dolina je smeštena u regionu Gornje Rajne i obuhvata podruĉja tri regije: severozapadne Švajcarske, Juţnog Badena (Nemaĉka) i Alzasa (Francuska) i predstavlja evropski centar za biotehnologiju, ([5], str. 174).

Ovo primeri pokazuju da regionalni klasteri nepoznaju nacionalne granice i da se na taj naĉin mogu razvijati regioni i nacionalne ekonomije. MeĊutim, za ostvarivanje ovakvih dugoroĉnih strategija neophodna je regionalna integracija, koja podrazumeva prevazilaţenje barijera nastalih od strana drţava koje formiraju klaster. Barijere su vezane za: socijalne usluge, okruţenje i planove, obrazovanje i istraţivanje, politiku poreza, graĊevinarstvo, logistiku i infrastrukturu, kulturni identitet i politiku industrije.

U pojedinim zemljama Evropske Unije (EU), razvoj regionalnih klastera predstavlja novi vid industrijske politike, dok u drugim zemljama kao što su Portugal, Danska i Velika Britanija postoji inicijativa za stvaranjem karte klastera i formulisanju politike klastera. Postoje dve vrste politika klastera i to kao:

podrška rastu postojećeg ili onog koji tek treba da se razvije u regionalni klaster,

širenje znanja o tome kako se industrijski razvoj odvija u regionalnim klasterima, posebno u odnosu na informacije bitne za kreiranje opšte politike.


181

U osnovi politika klastera je stimulativna veza lokalnog poslovnog okruţenja kroz javno-privatni dijalog, koji je definisan zajedniĉkim istraţivanjem potreba, ko-razvojem izmeĊu ugovaraĉa i nabavljaĉa.

Finska predstavlja zemlju u kojoj je više ministarstava i agencija ukljuĉeno u politiku klastera, rangiranih od tehnoloških i agencija za istraţivanje, do brojnih specifiĉnih ministarskih oblasti kao što su: transport i kominikacije (telekom klaster, klaster transporta), poljoprivreda i šumarstvo (klaster hrane, klaster drva), socijalnog rada i zdravstva, ekologije (ekološki klaster) i rada (razvoj radnog mesta). Iz ovoga se moţe zakljuĉiti da politika klastera je dobro prihvaćena politika prilaza u Finskoj, koja obuhvata mnogo podruĉja politike. Prilaţenje klasteru nije samo ohrabrivanje iz perspektive razvoja tehnologija ili konkurentosti MSP, već takoĊe i socijalni momenat.

3. ORGANIZOVANJE KLASTERA

Analiza klasterskog organizovanja u razliĉitim zemljama u svetu ukazuje na razliĉite oblike povezivanja i udruţivanja preduzetnika. Znaĉajan broj klastera u svetu su zapoĉinjali svoj rad samo na bazi jednostavnog dogovora o zajedniĉkom radu i istraţivanju mogućnosti za saradnju izmeĊu ĉlanova klastera tokom prve godine postojanja. Naime, na samom poĉetku rada klastera, mnogo su znaĉajniji sporazumi o zajedniĉkom delovanju i saradnji preduzeća ĉlanica, nego definisanje konkretne strukutre za pribavljanje finansijskih sredstava. Sa razvojem trţišnog poslovanja i širenjem nastupa na inostranim trţištima, klasteri se transformišu i to u pravcu osnivanja strukovnog udruţenja ili formiranja konzorcijuma. Iskustva govore da postoje sledeći naĉini za formiranje klastera:

1. Ugovor, odnosno sporazum o zajedniĉkom delovanju prduzeća koja saĉinjavaju klaster,

2. Osnivanje privredne asocijacije, odnosno udruţenja preduzetnika iz odreĊene oblasti,

3. Formiranje konzorcijuma.

Prvi oblik organizovanja klastera jeste sporazum. Već smo napomenuli da je ovaj oblik uspostavljanja klastera dobar samo za inicijalno delovanje, ne duţe od jedne godine. Nakon isteka jedne godine, nepohodno je da se klaster transformiše u neku formalniju organizaciju. Sporazumi su dobri jer obavezuju samo u smislu ispunjenja zajedniĉkih ciljeva, ali ne nose u sebi dugoroĉni razvojni karakter.

Drugi naĉin formiranja klastera jeste formiranje privredne asocijacije – granskog udruţenja, ĉiji su osnivaĉi vlasnici preduzeća koja saĉinjavaju klaster. Radi se o udruţenju koje ima karakterisitke komorskog tipa. Klaster ovog tipa je na većem stepenu formalne organizacije u odnosu na prethodni i njegove ingerencije su u domenu informisanja, obuke i promotivnog delovanja, kao i


182

nastupa na inostranim trţištima. Sredstva za formiranje informacija, obuku ili promotivno delovanje se obezbeĊuju uglavnom iz sopstvenih sredstva, na bazi ĉlanarine koju uplaćuju preduzeća. Funkcije udruţenja preduzetnika su:

Interesna asocijacija privrede - zastupa zajedniĉke interese preduzeća i pred drţavnim organima i organizacijama, u kreiranju privrednog sistema, mera ekonomske politike, uslova privreĊivanja i poslovanja;

Mesto okupljanja i dogovaranja - usklaĊivanje interesa i aktivnosti preduzeća, utvrĊivanje zajedniĉkih stavova, razmena iskustava, uspostavljanje meĊusobnih poslovnih veza, i dr.;

Poslovno-struĉna institucija - svojim ĉlanicama daje odreĊene informacije i pruţa struĉnu pomoć i konsalting usluge,

UsklaĊivanje razvoja - uĉesnik u kreiranju i realizaciji strategije razvoja, politike regionalnog razvoja, infrastrukture i novih projekata;

Negovanje dobrih poslovnih obiĉaja - jaĉanje poslovnog morala u privredi, sudovi ĉasti i arbitraţa.

Problem i kod ovog oblika klasterskog orgnizovanja jeste u voluntaristiĉkom pristupu, koji dugoroĉno moţe da utiĉe na neadekvatan razvoj samog klastera. Lideri u klasteru su zadovoljni efektima koje ima pruţa oblik privredne asocijacije, prevashodno u promovisanju sopstvenih ciljeva, dok manje ĉlanice klastera mogu da budu vremenom marginalizovane.

Najsloţeniji oblik klasterske organizacije jeste osnivanje akcionarskog društva, gde su osnivaĉi preduzeća koja ulaze u sastav klastera i koja su društva sa ograniĉenom odgovornošću. Najbolji oblik povezivanja privrednih društava za ovu svrhu jeste formiranje konzorcijuma. Konzorcijum jeste neimenovani ugovor koji je tvorevina poslovne prakse. Ugovorom o konzorcijumu se stvara grupacija više privrednih društava, koja zadrţavaju svoj pravni i poslovni subjektivitet, a koja je okupljena oko jednog poslovnog cilja. Konzoricijum ima skupštinu i upravni odbor. Konzoricijum se bavi realizovanjem zajedniĉkih poslova, kao što su formiranje robne marke, uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom, razvoj integrisanih menadţment sistema, inovaciono delovanje, istraţivanje i razvoj, unapreĊenje produktivnosti znanja, dakle svim onim poslovima i funkcijama, kojim se pojedinaĉna MSP osnivaĉi klastera ne mogu baviti. Ovaj oblik klasterskog organizovanja ima za cilj i kontinualno pribavljanje finansijskih sredstava za razvoj, plasiranje sopstvenih finansijskih sredstava, konkurisanje za dobijanje poslova, podela dobiti, itd.

Bez obzira na to koja se organizaciona forma odabere za start klastera, neophodno je shvatiti da će se ona vremenom menjati, kako klaster postaje trţišno uspešniji. Suština je u sledećem – forma treba da prati funkcionisanje klastera i da omogući ostvarivanje razvojnih ciljeva klastera.


183

Klastersko organizovanje omogućuje da se iskoriste prednosti uzajamnih kompetencija i znanja u raznim oblastima kako bi se stvorila nova poslovna rešenja. Socijalni kapital zavisi od udruţene sredine i infrastrukture koja omogućuje poslovnim ljudima da indentifikuju zajedniĉke interese, da se bolje upoznaju i steknu poverenje. Uspeh klastera zavisi kako od formiranja formalnih mreţa, tako i od formiranja neformalnih mreţa. Udruţivanje moţe da snizi troškove poslovanja, preko objedinjenih nabaki, zajednĉkih isporuka, zajedniĉkog nastupa, delenja troškova obuke, transporta, marketinga i sl.

4. KLASTERI KAO PREDUSLOV RAZVOJA KONKURENTSKE SPOSOBNOSTI DOMAĆIH MSP

Sektor malih i srednjih preduzeća igra veoma vaţnu ulogu u razvoju domaće ekonomije. Najveći deo preduzeća koja posluju na trţištu Republike Srbije se prema zvaniĉnim pokazateljima svrstavaju u grupu malih i srednjih preduzeća (MSP). U Republici Srbiji mala i srednja preduzeća uĉestvuju u ukupnom broju preduzeća sa 99,8%, as 65,5% u zaposlenosti, sa 67,6% u prometu, sa oko 36% u bruto domaćem proizvodu. U ukupnom izvozu sektor MSP uĉestvuje sa 50,2%, u uvoz sa 64% i sa 51,2% u investicijama u nefinansijskom sektoru. Mikro preduzeća dominjiraju u sektoru MSP sa uĉešćem od 95,6% ukupnog broja i zapošljavaju skoro 50% ukupnog broja zaposlenih, ([6]).

Razvoj sektora MSP u znaĉajnoj meri utiĉe na unapreĊenje konkurentske sposobnosti nacionalne ekonomije. MSP se delujući inovativno fleksibilno razvijaju trţište, a u nekim sluĉajevima i vrše revolucionisanje postojećih delova trţišta. Najznaĉajnija uloga sektora MSP treba da se ogleda u razvoju konkuretnosti na nivou nacionalne ekonomije u funkcija unapreĊenja meĊunarodnog poslovanja domaće privrede. Razvoj sektora MSP predstavlja jedan od bitnih prioriteta domaće ekonomije.

Razvoj malih i srednjih preduzeća predstavlja najbrţi i svakako najjeftiniji naĉin za sveukupni razvoj nacionalnih ekonomija. Za to postoji nekoliko kljuĉnih razloga:

rizik poslovanja MSP je uglavnom na strani preduzetnika,

MSP su fleksibilnija u odnosu na velika preduzeća,

brţe se prilagoĊavaju zahtevima trţišta,

imaju niske troškove poslovanja i niţe cene proizvoda/usluga,

imaju veću pouzdanost i efikasnost u poslovanju,

imaju veću mogućnost za specijalizaciju,

brţe uvode inovacije,


184

lakše i jeftinije uvode informacione tehnologije.

Vlada Republike Srbije je usvojila Stretegiju razvoja konkuretnosti i inovativnosti MSP za period 2008-2013. godine. Pomenuta strategija treba da doprinese daljem jaĉanju i efikasnom korišćenju razvojnih potencijala sektroa MSP, što će se pozitivno odraziti na ekonomski rast Republike Srbije. Takvo usmerenje treba da doprinese povećanju konkuretnosti i izvoza, daljem jaĉanju inovacionih kapaciteta preduzeća, dinamiĉnom razvoju zaposlenosti i ravnomernijem regionalnom razvoju, ([6]).

S druge strane, jedan znaĉajan deo domaćih preduzeća nije spreman za izlazak na meĊunarodno trţište i za slobodnu trţišnu utakmicu sa meĊunarodnom konkurencijom. Razlog nekonkuretnosti moţe se naći u ĉinjenici da u Republici Srbiji nije još uvek dovoljno razvijena slobodna trţišna utakmica. Neke karakteristike iz prošlosti se i danas javljaju kao smetnja razvoju meĊunarodnog poslovanja kod domaćih privrednika, a meĊu njima se posebno istiĉu:

nedovoljna orijentacija proizvodnje na izvoz,

nesinhronizovani nastup domaćih privrednika,

nedovoljna implementacija savremenih principa upravljanja preduzećem, neusvajanje marketing koncepta i njegova primena u meĊunarodnom poslovanju i sl.

Podizanje konkurentnosti kod domaćih preduzeća je moguće uz sledeće preduslove:

privatizacija,

razvoj malih i srednjih preduzeća (MSP),

permanetno unapreĊivanje znanja preduzetnika,

uvoĊenje novih tehnologija,

privlaĉenje stranih direktnih investicija.

Privatizacija predstavlja izmenu vlasniĉke strukture privrede - od preovlaĊujućeg oblika drţavnog i/ili društvenog vlasništva ka preteţno privatnom vlasništvu u privrednim subjektima. Privatizacija podrazumeva izjednaĉavanje svih oblika vlasništva u statusnom smislu, ali i razumno smanjivanje razliĉitih oblika drţavnog vlasništva nad privrednim subjektima. Razvoj sektora malih i srednjih preduzeća je veoma bitan za privatizaciju jer omogućava ubrzavanje privatizacije - MSP predstavljaju autohtoni privatni sektor, pa samim tim omogućavaju razvoj domaćeg privatnog kapitala. Za razvoj privatne inicijative i privatnog vlasništva, privatizacija i liberalizacija ekonomskih odnosa predstavljaju kljuĉne faktore. Otvaranje nacionalne ekonomije prema meĊunarodnim ekonomskim tokovima predstavlja preduslov za uspešno ukljuĉivanje u globalnu privredu.

UnapreĊenje konkuretnosti MSP podrazumeva aktivnu primenu znanja, unapreĊenje produktivnosti znanja, kao i primenu savremenih menadţment


185

tehnika. Da bi sektor malih i srednjih preduzeća uspeo da ostvari adekvatan nastup na meĊunarodnom trţištu, potrebno je prihvatiti iskustva iz razvijenih zemalja, koja ukazuju na to da je udruţivanje najznaĉajniji faktor internacionalizacije poslovanja malih i srednjih preduzeća.

Ono što mala i srednja preduzeća, a posebno ona koja se svrstavaju u grupu mikro preduzeća, ĉini posebnim jesu resursi. Ova preduzeća posluju sa vrlo ograniĉenim poslovnim resursima. Dakle, kao osnovno obeleţeje koje upravljanje moţe da MSP uĉini specifiĉnim jeste nedostatak resursa. Upravljanje malim i srednjim preduzećima poprima oblik upravljanja preduzećem u uslovima ograniĉenih resursa.

Ovo utiĉe na definisanje organizacione strukture malih i srednjih preduzeća - mali je broj zaposlenih (pogotovu u mikro firmama), zaposleni obavljaju po više funkcija u preduzeću (nije redak sluĉaj da sam vlasnik obavlja po nekoliko funkcija), a neke funkcije/aktivnosti su dislocirane izvan preduzeća. U konaĉnom ishodu ovo podrazumeva da je stvaranje saveza ili alijansi neophodnost i trţišna realnost.

U prilog udruţivanju MSP u poslovne saveze i partnerske grupacije, u funkciji uspešnog nastupa na meĊunarodnom trţištu, govore sledeće prednosti:

udruţivanje MSP u poslovne saveze omogućava postizanje sinergetskog efekta u nastupu na meĊunarodnom trţištu;

prevazilazi se problem resursnog siromaštva;

dramatiĉno se sniţavaju troškovi opsluţivanja meĊunarodnog trţišta, pa samim tim i poslovanja;

stvaraju se uslovi za rašireniju primenu savremenih menadţment tehnika;

tempo internacionalizacije poslovanja je znaĉajno brţi, uz mogućnost daljeg osvajanja inostranog trţišta, ([7]).

Stretegija razvoja konkuretnosti i inovativnosti MSP za period 2008-2013. godine pozicionira klastere kao jedan od instrumenata za povećanje konkuretnosti na inostranim trţištima U Republici Srbiji trenutno posluje 22 klastera, od ĉega je u toku 2008. godine 14 klastera dobilo pomoć od drţave – Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj je obezbedilo 52 miliona dinara bespovratne pomoći za osniovanje i razvoj klastera (31 milion su predstavljala budţetska sredstva, a 21 milion je bila donacija Norveške), ([8], str. 11). Od 14 klastera, 4 su bila u osnovanju – klaster medicinoskog turizma, turistiĉki klaster u Sremu, Asocijacija za razvoj poslovnog i manifestacionog turizma i klaster raĉunarskih ureĊaja. Od 22 klastera smo su dva nacionalna – klaster auto industrije i drvni klaster, dok su ostalih 19 regionalni klasteri. Klasteri se osnivaju kao udruţenja graĊana.

Mogu se pomenuti još neki klasteri – klaster proizvoĊaĉa poljoprivrednih mašina iz Vojvodine, klaster proizvoĊaĉa obuće u Zajeĉarskog okrugu, graĊevinski klaster iz Niško-topliĉkog okruga, turistiĉki klaster iz Rasinskog okruga, kao i iz


186

podunavlja, klaster prerade voća, alkoholnih i bezalokolnih pića iz jablaniĉko-pĉinjskog okruga, itd.

Organizovanje malih i srednjih preduzeća je svakako pitanje preduzetniĉke inicijative - preduzetnici moraju da sami naĊu interes za udruţivanjem, ali ne bi trebalo da u ostvarivanju svojih interesa budu destimulisani. Organi drţavne uprave treba da stvore institucionalne okvire koji će omogućiti nesmetano udruţivanje preduzetnika, ali pitanje organizovanja preduzetnika je ipak iskljuĉivo njihovo pitanje. Preduzetnici na bazi privatne inicijative treba da se organizuju u funkciji uspešnog trţišnog nastupa, pogotovu u meĊunarodnim razmerama. Pitanje organizovanja preduzetnika na domaćem trţištu je nedovoljno zastupljeno, bez obzira na odreĊene pomake koji su postignuti u poslednje tri godine.

Zemlje u okruţenju imaju više klastera nego što je to sluĉaj na trţištu Republike Srbije. U Hrvatskoj je registrovano 44, u MaĊarskoj 48, a u Bugarskoj 50 klastera. U Italiji postoji 213 klastera, ([9]).

Italijansko iskustvo moglo bi posluţiti kao model u smislu relevantnosti klastera MSP. Koncept «Treća Italija» poĉeo se koristiti u kasnim 1970-im i odnosio se na severoistok Italije i centar, koji je pokazao brz rast, u kontrastu sa Severozapadom (Prva Italija) i siromašnim Jugom (Druga Italija). U brojnim sektorima, gde male firme dominiraju, grupe preduzeća povezane u klastere u odreĊenim regijama vrlo brzo rastu, razvijaju se više na izvoznim trţištima i nude nove mogućnosti zapošljavanja. Oko 200 registrovanih industrijskih klastera zapošljava oko 2,2 miliona ljudi i proizvodi oko trećinu onoga što Italija izvozi. Većina njih proizvodi tzv. tradicionalnu robu i propratnu opremu.

Italija ima dugogišnju tradiciju proizvodnje odeće, svetske poznate brendove, kao što su Gucci, Armani i Versace, a danas italijanski sektor tekstila i odeće ĉini 80.000 kompanija sa 900.000 zaposlenih (od toga 550.000 ţena), ([16]). Italijanski sektor odeće i tekstila igra vaţnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji. Pokrajnu Treviso - gde postoji Treviso klaster tekstila i odeće, karakteriše prisutnost nekih od najvaţnijih italijanskih grupa vezanih za odeću, ukljuĉujući kompanije poput diva Benetton Group i Stefanel. U proseku klaster firme imaju 30 do 40 zaposlenih i gotovo sve male firme rade kao kooperanti ĉesto samo sa jednim kupcem. Oko 40% od prometa kompanije ostvaruju na stranim trţištima. Od poĉetka 90-ih mnoge su firme pomerile veliki deo njihove produktivne aktivnosti u zemlje u okruţenju koje su imale jeftiniju radnu snagu.

U Italiji postoji klaster Carpi koji bi mogao dobro da posluţi i našim lokalnim vlastima, pogotovu zbog toga što se on odnosi na tekstilnu industriju. Centralna taĉka za klaster Carpi je CITER, centar koji je kreiran od strane regiona Emilia Romagna da pomogne Carpi preduzećima i omogući njihov razvoj. Centar je specijalizovan za tekstilnu industriju i nudi: servisne informacije, specifiĉne trening programe, asistenciju u transferu tehnologija MSP, kao i pomoć u internacionalizaciji procesa i implementaciji sistema kontrole kvaliteta. Sledeći primeri, najbolje demonstriraju znaĉaj i ulogu klastera za tekstilnu industriju:


187

• Biela (Biella), Italija (populacija 48.000) je vodeći svetski centar luksuzne tekstilne industrije. Polovina preduzeća u ovom gradu, koji je veliĉine Sombora, bavi se poslovima vezanim za preradu vune. U Bieli se nalazi 1.300 proizvoĊaća tekstila i 200 proizvoĊaća mašina. TakoĊe, u njoj su kompanije iz drugih zemalja i sa drugih kontinenata (na primer preduzeća proizvoĊaĉa Merino vune sa Novog Zelanda) osnovale svoja predstavništva i preduzeća za Evropu.

• Kastel Gofredo (Castel Goffredo), Italija (populacija 7.000), zajednica veliĉine Temerina, ima 200 radionica za proizvodnju ĉarapa koje zajedno pokrivaju više od polovine potreba evropskog trţišta, ([14]).

Odnose izmeĊu kompanija ĉlanica klastera karakteriše visok stepen interakcije izmeĊu zainteresovanih strana za razmenu znanja, informacija i deljenje zajedniĉkih problema. Vladine strukture kao posrednici igraju vitalnu ulogu i deluju kao kljuĉni referentni ĉinioci za firme unutar sistema i za sistem spoljnih odnosa.

Klastere su veoma dobro opisali profesor Majkl Porter, struĉnjaci OECD-a (organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj) i mnogi drugi. Usled globalizacije, mnogo lokaliteta širom sveta prave specifiĉna okruţenja u kojima se specijalizuju u odreĊenim industrijskim oblastima što im omogućava da se probiju na globalno trţište. Ovakav razvoj dovodi do toga da te zajednice akumuliraju bogatstvo mnogo brţe od ostalih lokaliteta u istoj drţavi. Po rezultatima mnogih nezavisnih istraţivanja kao i onih koje je sprovela OECD, savršeno je jasno da je kreativnost rezultat direktne komunikacije meĊu ljudima. Savremeno poslovanje karakteriše saradnja, a izgraĊeno je na poverenju, dijalogu i kompromisu.

5. KLASTERI KAO OBLIK UNAPREĐENJA KONKURETNOSTI DOMAĆIH PREDUZEĆA IZ OBLASTI TEKSTILNE I ODEVNE INDUSTRIJE

Tekstilna industrija Srbije imala je znaĉajne proizvodne kapacitete i ĉinila je bitan faktor u industrijskoj proizvodnji. Pre 1991. godine tekstilna industrija je uĉestvovala sa 11% u bruto nacionalnom dohotku Srbije, u izvozu sa 20%, sa pozitivnim saldom od 450 miliona dolara i u zaposlenosti sa oko 16%, (10).

Već više godina tekstilna industirja Srbije se nalazi na prekretnici, koja treba da opredeli da li će se razviti u granu koja je konkurentna na meĊunarodnom trţišti, ili će ostati u faţi preţivljavanja, koja će je na kraju svrstati u granu koja je od zanemarljivog znaĉaja ĉak i u okvirima naše zemlje.

Tekstilne fabrike koje su bile organizovane u velike sisteme, zapale su u krizu koja je sa sobom nosila višak radne snage, smanjeni obim prodaje, problem nabavke sirovina usled sankcija, nemogućnost izlaska na ino trţište i normalno nemogućnost praćenja i nabavke novih tehnologija koje je okruţenje osvojilo i time znatno povećalo svoju konkurentnost. Tokom kriznih devedesetih godina


188

veliki deo radne snage izgubio se kroz razliĉite socijalne programe, a tekstilna industrija se razbila na komade. Struktrura tekstilnih preduzeća u Srbiji promenjena je poslednjih nekoliko godina usled procesa privatizacije i prilagoĊavanje nefleksibilnih i velikih organizacija novim zahtevima trţišta. Sada se proizvodnja prediva i tkanina javljaju kao iz drugog reda. Odevna idnustrija ili tekstilna konfekcija se javlja ne više u obliku velikih kombinata konfekcije, već kao mala i srednja preduzeća koja zauzimaju prvi plan i postaju traţeni.

Zbog teškog stanja sa kojim su se tekstilci suoĉavali u prethodnoj deceniji, došlo je do smanjenja zaposlenih u tekstilnoj industriji, (sektor tekstilne industrije zapošljava 59 500 radnika), kako u proizvodnji prediva i tkanina, tako i okviru odevnih predmeta. MeĊutim ako se negativni trendovi nastave, koji traju od 1989. godine, broj radnika bi mogao da opadne na svega 15-20.000, ([11] str. 16). Proizvodnja tekstilnih prediva, tkanina,odevnih predmeta odvija se u 1.489 preduzeća, što ĉini oko dva odsto od ukupnog broja preduzeća.

Tekstilna industrija predstavlja industrijsku granu najviše pogoĊenu krizom sa najmanjim obrtnim kapitalom i proseĉnom platom na nivou minimalne zarade u Republici Srbiji. Proseĉna neto zarada kod preraĊivaĉke industrije u avgustu 2008.god, iznosi 27.255 dinara, dok proseĉna neto zarada kod proizvodnje prediva i tkanina iznosi 12.589 dinara, a kod proizvodnje odevnih proizvoda 12.019 dinara, što se vidi u tabeli 1.

Tabela 1. Proseĉno isplaćene zarade za avgust 2008.god. Izvor [13]

Proseĉno isplaćene zarade za avgust 2008/07.

Bruto (u din)

Neto (u din)

Indeksi

Nominalne zarade

Realne zarade

PreraĊivaĉka industrija 37.723 27.255 118,85 106,50

Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina

16.899 12.589 115,82 103,78

Proizvodnja odevnih predmeta i krzna

16.519 12.019 125,47 112,43

I pre izbijanja ekonomske krize ovaj sektor je imao najmanje proseĉne neto zarade u Srbiji i oteţano poslovao zboge velike nelojalne konkurencije (siva ekonomije u sektoru tekstila je 44% na nivou Republike, a na jugu Srbije 50,5% ukupnog prometa) vidi ([18]).

Uĉešće tekstilne i odevne industrije u izvozu preraĊivaĉke industrije iznosi 6%, a u uvozu 5%. U strukturi izvoza, najviše su zastupljene ĉarape, zatim odeća, muška odela, rublje, tepisi, prekrivaĉi za pod, teksturirana prediva i drugo. U strukturi uvoza najviše uĉestvuju ĉarape, teksturiana prediva, «denim» tkanina, pamuĉna prediva, rublje, odeća i drugo.


189

Industrija tekstila i odeće u periodu januar-avgust 2008.godine ostvarila je manju proizvodnju za 11,6% u odnosu na januar-avgust 2007. godine, dok je istom periodu ostvarila izvoz u vrednosti od 435,8 miliona dolara, što predstavlja povećanje za 34% u odnosu na isti period prethodne godine, Uvoz je ostvaren u vrednosti od 700,3 milona dolara i veći je za 37%.

Tekstilna industrija (proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina i proizvodnja odevnih predmeta), ostvarila je negativan spoljnotrgovinski saldo u odnosu od 264,4 miliona dolara što je više za 42% nego za posmatrani period, januar-avgust 2007.godine, što je prikazano u tabeli 2.

Tabela 2. Spoljnotrgovinska razmena tekstilne industije Srbije u periodu januar-avgust 2008.god (u milionima dolara)

IZVOZ Ind. UVOZ Ind. SALDO Ind.

PreraĊivaĉka industrija

7.586.303 144 12.960.530 139 -

5.374.227 133

17- Proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina

237.479 155 460.292 126 - 222.814 105

18- Proizvodnja odevnih predmeta

198.363 116 239.995 164 - 41.632 161

Ukupno: Tekstilna industrija

435.841 134 700.287 137 - 264.446 142

Esperti smatraju da ova niskoakumulativna grana još uvek ima snage da prevlada nagomilana dugovanja, tehnološko zaostajanje i povrati trţišta izgubljena tokom višegodišnje izolacije zemlje.

Izlaz iz se mora traţiti u brţem ukljuĉivanju malih i srednjih preduzeća u privredne tokove i podsticaj njihovom brţem razvoju. Iskustva u ovom razvoju mogu posluţiti zemlje iz okruţenja, koje su za kraći vremenski period uspele da ova preduzeća ukljuĉe u proizvodnju razliĉitih asortimana proizvoda, posebno u domenu malih serija. Evidentno je da za brz i kvalitetan razvoj MSP u delu tekstila nisu potrebna velika sredstva. Neophodno je pre svega, poboljšanje abmijenta za poslovanje uz obaveznu izmenu zakonskih akata uz korišćenje postojećih resursa u okviru infrastrukture, ljudi, institucija i trţišta.

Znaĉajan deo domaće tekstilne i odevne industrije danas ĉine preduzeća koja se prema zvaniĉnim pokazateljima svrstavaju u grupu malih i srednjih preduzeća (MSP). Ova preduzeća su u uglavnom u privatnom vlasništvu, što stvara dobre preduslove za uspešan trţišni nastup. Mala i srednja preduzeća u cilju unapreĊenja konkurentnosti na trţištu, kao rešenje uzimaju strateško povezivanje u klastere. Udruţujući se u klastere MSP pokušavaju da nadoknade ono što svakom preduzeću nedostaje, a to su kadrovi, finansije, sirovine, nova


190

znanja, tehnologije i sl. MeĊutim u procesu formiranja klastera bitnu ulogu ima i drţava. Naime, bez njene podrške u vidu zakona koji stimulišu razvoj klastera, poreskih olakšica, podsticajnih sredstava i sl., budućnost klastera će biti dosta nesigurna. TakoĊe, u cilju ravnomernog razvoja regiona u drţavi, problematika klastera mora biti u konkretnoj privrednoj politici te drţave.

Razvijanje modela klastera na loklanom nivou u okviru nacionalne ekonomije predstavlja znaĉajni impuls sveobuhvatnijem i intezivnijem razvoju sektora MSP i privatnog kapitala, kao i produktivnom zapošljavanju, pogotovu u oblasti tekstilne i odevne industrije. Razvoj modela klastera se nalazi na liniji napora EU ka jaĉanju lokalnog razvoja odnosno pospešivanje ekonomskog razvoja na nivou lokalne uprave i brţeg integrisanja potencijalnih zemalja ĉlanica u EU. TakoĊe i razvoj regionalnih klastera na podruĉju Zapadnog Balkana bi omogući preduzećima iz zemalja tog regiona da steknu znaĉajnu konkurentsku prednost u odnosu na druga preduzeća iz Evrope.

Kooperacija izmeĊu proizvoĊaĉa na lokalnom, ali i meĊunarodnom nivou, jeste sve prisutnija tendencija u oblasti tekstilne industrije. U pitanju su razliĉite forme udruţivanja, kao što su klasteri, regionalna udruţenja, udruţenja proizvoĊaĉa iz susednih zemalja i sl. Cilj jeste obavljanje zajedniĉkih aktivnosti (istraţivanje trţišta, objedinjene nabavke, nastupi na sajmovima i sl.), razmena iskustava i veština, zajedniĉke istraţivaĉko-razvojne aktivnosti, zajedniĉki nastup u odnosu na drţavu i sl.

Proizvodnja tekstila u zemljama u regionu praktiĉno ne postoji i u teškoj je krizi, što je sluĉaj i sa tekstilnom industrijom u Hrvatskoj. Osnovni je problem u tome što nema primarne proizvodnje i što 75 posto tekstilne industrije ĉini odevna industrija koja je u savremenim uslovima na trţištu EU nekonkurentna, ([17]). Plate tekstilaca su meĊu najniţima u drţavi – proseĉnih 400 EUR, što menadţeri opravdavaju velikim udelom ţenske radne snage i većim prosekom bolovanja, i sezonskim obimom poslova. Ozbiljne probleme kompanijama predstavlja popunjavanje proizvodnih kapaciteta u meĊusezoni, mali obim porudţbina kupaca i otvorenost trţišta zahvaljujući kojem je deficit robne razmene stalan i samo je u prošloj godini premašio 510 miliona ameriĉkih dolara. Najveći potencijal za opstanak imaju kompanije one koje koje su zadnjih godina znatno investirale i modernizovale tehnologiju proizvodnje ili su se usko specijalizirale za odreĊenu vrstu proizvoda. Prošle godine javnosti je predstavljena Strategija razvoja tekstilne i odevne industrije, za period od 2008. do 2012. godine koji predviĊa da u restrukturiranje i razvoj te delatnosti uloţi 200 miliona EUR. Strategija predviĊa i razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, struĉno usavršavanje i zapošljavanje, zaštitu okoline i uštedu energije i pomoć za razvoj i istraţivanje. Prema operativnom programu sredstva će se dodeljivati na osnovu projekata preduzetnika, a u njima će uĉestovati drţava sa najviše 30 posto troškova.

Većoj konkurentnosti tekstilne i odevne industrije Hrvatske doprineće i klasteri. Hrvatska još od 2006. godine ima klaster tekstila, ([15]) koji trenutno ima 31 ĉlanicu, a Hrvatska agencija za razvoj tekstilne industrije HARTI-(Ĉlanice HARTI-ja su Varteks, Kotka, Ĉateks, Estare Culto, Regeneracija, Kamensko,


191

Potomac i TKZ Zlatna igla-Siscia), postala je radno telo klastera sa glavnim ciljem koordinacije projekta implementacije Razvojne strategije i Operativnog programa hrvatske industrije tekstila i odeće.

Nedavno je osnovan i drugi klaster - Klaster modne kolaboracije - radi razvoja i promocije premium robnih marki hrvatskih proizvoĊaĉa modne odeće i obuće. Vizija i plan toga klastera zasnivaju se na udruţivanju, najpre malih i srednjih proizvoĊaća tekstila sa najboljim hrvatskim dizajnerima i marketinškim struĉnjacima, kako bi se radilo na dizajnu i promociji. Njime će koordinirati Hrvatska udruţenje poslodavaca (HUP) u treniranju i umreţenju klaster menadţmenta. Tekstilnoj industriji Hrvatske se ukazala velika šansa posle uĉešća Hrvatskog klastera odeće (HKO) na meĊunarodnom sajmu Intrade Malaysia, odrţanom u Kuala Lumpuru, otvaranjem trţišta osam azijskih drţava koje su okupljene u organizaciji ASEAN-u i koje broje više od 500 miliona ljudi. Reĉ je o velikoj prilici da Hrvatska napokon razvije punu proizvodnju tekstilnih proizvoda i prodaje ih u većim koliĉinama, ([17]).

TakoĊe u Hrvatskoj postoji Klaster OGO (odeća, galanterija i obuća) koji je otvoren za sve koji teţe razvoju distributivnih kanala u zemljama istoĉne Evrope, zajedniĉki nastup u izvozu, nastup na sajmovima i promovisanje ovih hrvatskih proizvoda na izvoznim trţištima. Cilj im je i otvaranje franšiza i vlastitih prodajnih mesta u Hrvatskoj, osnivanje kompanija i prodavnica u jugoistoĉnoj Evropi, otvaranje predstavništva u Rusiji, razvoj zajedniĉke trgovaĉke marke OGO klastera, nastup na sajmovima, modnim revijama, nabavka sofisticirane opreme, repromaterijala, sirovina, uvoĊenje tehnologija i sl.

Potencijali ovakvih oblika saradnje u Srbiji još nisu dovoljno iskorišćeni. Ne postoji dovoljna saradnja niti poverenje izmeĊu malih i velikih, ili privatnih i društvenih preduzeća. U Srbiji je osnovan klaster tekstilne industrije, ali njegove aktivnosti treba znaĉajno da budu unapreĊene da bi ovaj vid udruţivanja mogao da pruţi one efekte koji se od njega oĉekuju. To znaĉi da je potrebno povećati broj preduzeća i institucija koje saraĊuju u okviru njega, što se odnosi kako na bolju zastupljenost proizvoĊaĉa svih vrsta tekstilnih proizvoda, tako i na uĉešće ostalih aktera koji su povezani sa aktivnostima tekstilne industrije (univerziteti, prodajni lanci i sl.), ([11] str 84).

Uspostavljanje klastera u tekstilnoj industriji u Srbiji je od posebnog strateškog znaĉaja za razvoj privrede Srbije i do sada postoje udruţenja-klasteri u oblasti odevne i tekstilne industrije, ĉiji je jedini cilj okupljanje struĉnjaka iz ove branše, radi boljeg zastupanja sopstvenih interesa:

Klaster odevne industrije u regionu juţnog Banata sa sedištem u Panĉevu,

Klaster tekstilne i odevne industrije u Novom Pazaru-«Asoteks»-asocijacija tekstilaca, raniji naziv Unija proizvoĊaĉa tekstilaca i obućara,

Tekstilni klaster nišavskog okruga,

Unija proizvoĊaĉa tekstila, koţe i obuće «ADA» u Adi i


192

Opše udruţenje preduzetnika u Arilju, sekcija Ariljski tekstil.

Svi formirani klasteri-udruţenja se nalaze se u poĉetnoj fazi-rad klastera u poĉetnom periodu organizovanja rada i nemaju zakonsku formu. Po pitanju ĉlanica u klasteru, najveći broj ĉlanica ima Klaster tekstilne i odevne industrije u Novom Pazaru, koji broji 65 ĉlanica, Tekstilni klaster Nišavskog okruga ima 50 ĉlanica, zatim Udruţenje Ariljski tekstil sa 47 i Unija proizvoĊaĉa tekstila Ada sa 25 ĉlanica. Glavne aktivnosti organizovanih udruţenja-klastera tekstilaca u Srbiji su:

1. Obuka kadrova kroz saradnju sa srednjim tekstilnim školama, Visokim strukovnim školama i fakultetima koji obrazuju kadrove za tekstilnu industriju,

2. Uspešna saradnja sa nacionalnom sluţbom za zapošljavanje,

3. Saradnja sa Regionalnim komorama i Privrednom komorom Srbije,

4. Obilazak meĊunarodnih sajmova, kolektivni nastupi na meĊunarodnim sajmovima u Diseldorfu i Moskvi, kolektivni nastupi na sajmovima u Beogradu ili osnivanje sajmova- (napr. Sajam tekstila u Novom Pazaru),

5. Razmena informacija, zastupanje zajedniĉkih interesa, zaštita prava prema drţavnim organima,

6. Kooperacijske veze u „lohn” poslovima i ispomoć u kadrovima, sredstvima za rad pri ispunjenju rokova isporuke itd.

Iako klasteri tekstila u Srbiji još nemaju zakonsku formu, njih samoorganizuju grupe graĊana ili društava koji se se udruţili da bi dobrineli uvećanju profita ĉlanica klastera. Klasteri se osnivaju potpisivanjem memoranduma o razumevanju izmeĊu ĉlanica klastera i sa aspekta organizacione strukture ĉlanica sastoji se od Skupštine, Upravnog odbora i struĉnih odbora i predsednika udruţenja-klastera. Nosioci klastera su tekstilna preduzeća-lideri u tekstilnoj industriji Srbije. Odlukom osnivaĉa, klaster je otvoren za prijem novih ĉlanica-proizvodnih i trgovinskih preduzeća i radnji, obrazovno-istraţivaĉkih institucija, sektorskih asocijacija i sluţbi poslovne podrške. Jaĉanjem mreţe ĉlanica klastera, cilj je ostvarivanje veće konkurentnosti i profita ĉlanica klastera, kreiranjem sopstvenog brenda na evropskom trţištu, transferom znanja, tehnike i tehnologije.

Proces tranzicije je pojaĉao hroniĉne probleme preduzeća iz oblasti tekstilne i odevne industrije u Srbiji, a da bi se definisale smernice za unapreĊenje poslovanja u ovom sektoru, sprovedeno je istraţivanje na teritoriji Srbije, koje je imalo za cilj dobijanje mišljenja eksperata raznih zanimanja i funkcija iz oblasti tekstilne i odevne industrije, privrede, obrazovanja, nauĉno-istraţivaĉkog rada, a u cilju razvoja i perspektive budućeg razvoja tekstilne i odevne industrije i znaĉaja za razvoj nacionalne ekonomije.

Upitnik je projektovan tako da obuhvata pitanja unapreĊenja poslovanja, obrazovanja u poslovnom subjektu, preporuke i sugestije za unapreĊenje. U


193

grupu eksperata svrstani su profesori tehnoloških i tehniĉkih fakuleta obrazovnog profila tekstilne struke i visokih strukovnih škola tekstilne struke, istraţivaĉi u nauĉno-istraţivaĉkim institutima, vodeći inţenjeri i rukovodioci u velikim privrednim sistemima u Srbiji, preduzetnici i menadţeri u malim i srednjim preduzećima u tekstilnoj industriji širom Srbije (Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Stara Pazova, Novi Pazar itd). Najveći broj anketiranih eksperata su ţenskog pola (70%), dok su muškarci eksperti zastupljeni sa (30%) u uzorku eksperata. Kada se radi o drugom demografskom pokazatelju, starosnoj strukturi, najveći broj ispitanika se nalazi u starosnoj dobi od 30-39 godina (34%), zatim slede ispitanici izmeĊu 40-49 godina (26%) i izmeĊu 50-59 godina (22%), zatim izmeĊu 20-29 godina (14%) i preko 60 godina (4%). Kada se radi o obrazovnim profilima ispitanika najveći broj ispitanika ĉine inţenjeri (54%), dizajneri (24%), zatim slede ekonomisti (16%) i ostali profili (6%).

U odnosu na izraţene stavove u vezi sa potrebom poreĊenja domaćih poslovnih organizacija sa trţišnim liderima, nametnula se potreba i za utrvrĊivanjem ocene tehnološkog nivoa domaćih poslovnih organizacija. Naime, najveći broj ispitanika iz grupe eksperata smatra da je tehnološki nivo domaćih organizacija na nivou proseĉnosti, kao i konkurentska sposobnost domaćih organizacija tekstilne industrije u poreĊenju sa razvijenim zemljama.

Eksperti smatraju (njih 90%) da preduzeća tekstilne industrije Srbije imaju perspektivu. Najveći broji ispitanika (50%) smatra da je tehnološki nivo domaćih organizacija proseĉan, zatim nizak (26%), zadovoljavajući (16%), nezadovoljavajući (6%) dok samo 2% smatra da je tehnološki nivo visok, što je grafiĉki projektovano na slici 1.

2%

16%

50%

26%

6%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

visok

zadovoljavajući

prosečan

nizak

nezadovoljavajući

Izvor [12]

Slika 1. Tehnološki nivo domaćih organizacija tekstilne industrije Kada se radi o oceni konkurentske sposobnosti domaćih organizacija tekstilne industrije najveći broj eksperata (58%) smatra da je proseĉna, a da je zadovoljavajuća (22%), manji deo eksperata smatra da je nivo konkurentske


194

sposobnosti nizak 18%, dok samo 2% ispitanika smatra da je on visok, što je prikazano na slici 2 .

prosečan

58%

zadovoljavajući

22%

visok

2%nizak

18%

Izvor [12]

Slika 2. Konkurentska sposobnost domaćih organizacija tekstilne industrije

Istraţivanje se jednim delom odnosilo i na probleme sa kojima se susreću domaće organizacije u tekstilnoj industriji. Eksperti smatraju da su najznaĉajniji problemi sa kojima se susreću domaće organizacije u tekstilnoj i odevnoj industriji zastarela oprema (27,54%), nedostatak finansijskih kapitala (17,39%), nedostatak struĉnog usavršavanja kadrova (16,67%), nedostatak inovativnosti (10,14%) i neadekvatna primena informatiĉkih tehnologija (10,14%).

Mala i srednja preduzeća predstavljaju deo privrede koji u sebi nosi znaĉajne razvojne potencijale. Razvoj preduzetniĉke inicijative omogućava formiranje autohtonog privatnog kapitala, a razvoj sektora malih i srednjih preduzeća stvara uslove za brţi lokalni razvoj, jaĉanje privatne svojine i rešavanje odreĊenih makroekonomskih problema, kao što je nezaposlenost. Zbog svega navedenog, najveći broj eksperata (98%) uspon Srbije vide u razvoju malih i srednjih preduzeća, što se vidi na slici 3.

98%

2%

0%

50%

100%

da ne

Izvor [12]

Slika 3. Stav eksperata da li uspon Srbije vide u razvoju malih i srednjih preduzeća


195

Glavni faktori u vezi sa postizanjem konkurentske sposobnosti preduzeća tekstilne industrije su unapreĊenje znanja zaposlenih (32,29%), privatizacijom (18,75%), primenom koncepta upravljanja kvalitetom (16,67%), privlaĉenjem stranih investicija (12,50%), razvojem malih i srednjih preduzeća (11,46%), razvojem klastera i udruţivanjem (7,29%) i brzo prilagoĊavanje trendovima (1,04%) što ilustruje slika 4.

unapređenje

znanja zaposlenih

32,29%

primena koncepta

upravljanja

kvalitetom

16,67%

privlačenjem

stranih investicija

12,50%

privatizacijom

18,75%

razvojem MSP

11,46%

brzo prilagođavanje

trendovima

1,04%razvojem klastera i

udruživanjem

7,29%

Izvor [12]

Slika 4. Faktori postizanje konkurentske sposobnosti preduzeća tekstilne industrije

Kao i u ostalim zemljama u tranziciji, proizvodnja odeće ima veći znaĉaj nego proizvodnja prediva i tkanina. Razlog je što najveći broj preduzeća proizvodnje prediva i tkanina raspolaţe zastarelom opremom i zaostaje za savremenim tehnološkim dostignućima. Proizvodnja prediva i tkanina je više tehnološki intenzivna od proizvodnje odevnih predmeta, tako da je i osetljivija na razlike u nivou tehnološke opremljenosti kapaciteta. U svetu je poslednjih petnaestak godina u oblasti proizvodnje prediva i tkanina došlo do usavršavanja opreme, u pravcu produktivnosti i efiksnije upotrebe energenata i sirovina, a takoĊe i do uvoĊenja novih materijala. Stoga je potreban znaĉajan nivo investicija u osnovna sredstva kako bi se proizvodnja prediva i tkanina u Srbiji povećala i postala konkurentna na domaćem i na inostanim trţištima. Kada je reĉ o proizvodnji odeće, postoji kvalitet opreme i nivo neiskorišĉenih kapaciteta koji pruţaju mogućnost da se u kratkom roku znaĉajnije poveća proizvodnja u ovoj


196

grani. Sam problem modernizacije opreme je u ovoj oblasti moguće rešiti i nabavkom dodatnih mašine koje bi se povezale na postojeće.

Zbog te ĉinjenice i ĉinjenice da su sva MSP a pogotovu ona u klasterima iz oblasti odevne industrije, veliki broj veliki broj anketiranih eksperata (62%) ima pozitivan stav, da tekstilna industrija treba da se preorijentiše u pravcu odevne industrije, što se vidi na slici 5.

ne

38%

da

62%

Izvor [12]

Slika 5. Stav eksperata da li tekstilna industrija treba da se preorijentiše u pravcu odevne industrije

Najveći broj eksperata (98%) smatra da u oblasti odevne industrije moţemo da postignemo zavidne rezultate, a razlozi su:

flaksibilnost domaćih odevnih preduzeća (35%),

iskustvo u «lohn» poslovima (33,33%),

jeftina radna snaga (28, 33%),

praćenje modnog trenda (1,67%) i

inovativnost i kreativnost (1,67%).

Za efikasno ostvarivanje razvoja tekstilnog sektora (rast društvenog proizvoda, podizanje konkurentnosti, zauzimanje bolje strateške pozicije, tehnološka, poslovna i druge modernizacije itd.) nedostaju kadrovi sa savremenim sposobnostima i zbog toga obrazovanje svih zaposlenih predstavlja preduslov za postizanje boljih poslovnih efekata, prevashodno unapreĊivanja produktivnosti poslovanja.

6. ZAKLJUĈAK Klasteri predstavljaju vaţan element u procesu unapreĊenja konkurentnosti, MSP. Uspešni klasteri omogućavaju malim i srednjim preduzećima sledeće prednosti: bolji pristup ka novim veštinama i znanjima, zajedniĉke usluge, podršku za partnerstvo, brendiranje proizvoda, razvoj marketing strategija,


197

zajedniĉki rad na inovacijama, efikasnije implementiranje QMS, sufinansiranje od privatnih i društvenih subjekata. U procesu formiranja klastera bitnu ulogu ima i drţava. Politika klastera podrazumeva incijativu drţave u formiranju klastera, kao i unapreĊivanje poslovnih kontakata i relacija izmeĊu saradnika zasnovanih na trgovinskim vezama, inovacijskim vezama, toku znanja i obezbeĊenju specijalizovane infrastrukturne podrške.

Mala i srednja preduzeća tekstilne industrije u cilju unapreĊenja konkurentnosti na trţištu, kao rešenje uzimaju strateško povezivanje u klastere. U Srbiji je osnovan klaster tekstilne industrije, ali njegove aktivnosti treba znaĉajno da budu unapreĊene da bi ovaj vid udruţivanja mogao da pruţi one efekte koji se od njega oĉekuju.

LITERATURA

1. Drucker Peter, Menadţment za budućnost, PS Grmeĉ-Privredni pregled, Beograd, 1996.

2. Riderstrale J., Nordstrom K., Funky Business, Plato, Beograd, 2004.

3. Drucker Peter, Upravljanje u novom društvu, Adiţes, Novi Sad, 2005.

4. ĐorĊević D., Ćoćkalo D., Osnove marketinga, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2004.

5. Sajfert Z., ĐorĊević D., Bešić C., Menadţment trendovi, TF Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2006.

6. Stretegija razvoja konkuretnosti i inovativnosti MSP za period 2008-2013. godine, Sluţbeni glasnik RS, br.55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08, Beograd, 2008.

7. ĐorĊević D., AnĊelković M., Bogetić S., Udruţivanje malih i srednjih preduzeća - šansa za uspešnu internacionalizaciju poslovanja, New Deal, New deal International, Novi Sad, 2002.

8. Klasterima u lov na trţišta, Novac, 04.10.2008., Ringier, Beograd, str. 11.

9. www.klasteri.merr.gov.rs

10. Tekstilna industrija Srbije, Udruţenje za industriju tekstila, odeće, koţe i obuće PKS, Bilten.

11. Privredna komora Srbije, Tekstilna industrija Srbije, Beograd, 2006. pks.komora.net

12. Urošević S., “Savremeni koncept poslovanja i unapreĊenja struĉnih kadrova u tekstilnoj industriji“, TF „Mihajlo Pupin Zrenjanin“, 2007. doktorska disertacija

13. Privredna komora Srbije, udruţenje za industriju tekstila, odeće, koţe I obuće, Tabelarni prikaz poslovanja industrije tekstila, odeće, koţe i obuće, januar-avgust 2008.godine

14. www.agro-tejp.com

15. www.business.hr

http://www.klasteri.merr.gov.rs/

http://www.agro-tejp.com/

http://www.business.hr/


198

16. www.eurofound.europa.eu/publications/htmlfiles/ef08475.htm

17. www.javno.com

18. www.poslovnimagazin.biz/vesti/spasavanje-tekstilne-industrije-1-4270

http://www.eurofound.europa.eu/publications/htmlfiles/ef08475.htm

http://www.javno.com/

http://www.poslovnimagazin.biz/vesti/spasavanje-tekstilne-industrije-1-4270

Documents

Uloga klastera u unapreĊivanju konkuretnosti tekstilne i odevne … · 2010. 6. 14. · Pregledni naučni članak UDC: 339.13: 677 (497.11) Dejan ĐorĊević Sneţana Urošević