Ugostiteljstvo Ovo poglavlje će vas upoznati sa kreiranjem ugostiteljskih ulaznih kalkulacija, trebovanja, šank listi, razduženja. U uvodnom delu su data podešavanja koja su neophodna da se izvrše da bi ugostiteljski modul pravilno funkcionisao.

Podešavanja šifarnika

Sva podešavanja se nalaze u stavci menija Šifarnici → Artikli i prateći šifarnici i stavci menija Ugostiteljstvo → Šifarnici. Sva navedena podešavanja odgovaraju istoimenim stavkama menija koja se nalaze u ovoj grupi.

Mesta izdavanja: Definišu se sva mesta iz kojih se mogu izdavati gotovi proizvodi. O primeni ovog šifarnika pogledajte više u delu koji objašnjava popunjavanje cenovnika. U primeru na slici je dati tipična organizacija mesta izdavanja. Naravno u slučaju kompleksnije organizacije ova podela može i drugačije izgledati.

Regioni: Regioni se unose ukoliko postoji potreba izdavanjem računa na više mesta u objektu. Svaki region predstavlja određenu oblast (određeni broj stolova) koji pripadaju tom regionu. Na kasi će biti omogućemo izdavanje računa samo za stolove koji pripadaju tom regionu.

Stolovi: Za svaki region možemo definisati jedan ili više stolova. Sto predstavlja logičku jedinicu po kojoj zadužejete mušterije. Sto ne mora predstavljati strogo bukvalno preslikanu fizičku organizaciju stolova već zavisno od potreba može imati i drugačije značenje. Ukoliko ne postoji potreba za preciznijim označavanjem stolovi mogu biti označeni običnim rednim

brojevima. Naravno moguće i i složenije označavanje stolova gde će se tačno znati položaj svakog stola u prostoriji, bašti i sl. U primeru koji je dat vidimo jednu tipičnu organizaciju stolova po regionima. U koloni redosled se unosi redosled po kojem će se stolovi prikazivati u programu Kasa.

Vrste robe: Ovo podešavanje je neophodno zbog pravilnog formiranja šank liste. Prilikom otvaranja nove vrste robe treba obratiti pažnju na polje normirano Ovo polje može imati jednu od sledećih vrednosti:

- Proizvod – pod ovom vrstom robe se podrazumeva ono sto se služi u ugostiteljskom objektu. Prozivod je normirana roba što znači da je za artikal kojeg otvorimo pod ovom vrstom robe neophodno da se napravi i normativ (recept)

- Sirovina – ovom vrstom robe ćemo označavati sve artikle koji će biti sirovine koje će ulaziti u normative gotovih proizvoda

- Poluprozivod – artikli koji ulaze u sastav proizvoda a sami su sastavljeni od više artikala koji su sirovine

Klasifikacija artikala:

Klasifikacija artikala služi da se zavisno od vrste artikala lakše manipuliše sa određenom grupom artikala. Klasificiranje artikala koji pripadaju normiranim artiklima olakšava rad na kasi. Podelom artikala na grupe prilikom rada na ugostiteljskoj kasi na brz i lak način se pristupa artiklu (pogledati primere klasifikacije koje su date kao i primere kako to izgleda u programu kasa). Klasificiranje sirovina služi za praćenje stanja sirovina na lageru po grupama, kao i za olakšani unos artikala na ulaznim dokumentima. Pri samoj instalaciji dobili ste primer standardne klasifikacije ako ste je zahtevali. Preporučuje se da je klasifikacija uradjena tako da nema više od 10 vrsta i ne više od 10 oznaka u okviru svake vrste.

Klasifikacija nije nicim ogranicena, ova preporuka se daje radi preglednosti. U ugostiteljstvu se koriste vrsta i oznaka.. Primetićete da se u okviru klasifikacije pojavljuje i podela, ali nije potrebno koristiti je u ugostiteljstvu. Nakon unosa vrste i oznake,u stavci menija Šifarnici→ Artikli i prateći šifarnici→Klasifikacija→Grafički prikaz pogledajte grafički

prikaz klasifikacije artikala , a zatim pogledajte kako to izgleda na kasi. Obratite pažnju na veličinu polja na kasi da biste imali u vidu koliko dugačak naziv artikla možete koristiti a da taj naziv ceo stane u polje na kasi. O samom unosu klasifikacije pogledajte deo upustva o unosu klasifikacije u program. Na sledećim slikama možete

pogledati primere standardne klasifikacije koja dolazi uz program. Primer unosa osnovne kategorije artikala (Vrsta):

Primer unosa podkategorije (Podela):

Grafički prikaz klasifikacije artikala:

Unos artikala

U ovom poglavlju ćemo objasniti kroz dva primera unos artikla koji predstavlja gotov prozvod kao i unos artikala koji predstavlja sirovinu. Pre samog unosa dajemo par napomena za organizaciju artikala. Preporučljivo je da se artiklima koji su gotovi proizvodi dodeljuju šifre od 1 do recimo 2000 (preptostavka je da je to dovoljan broj rezervisanih šifara) dok se za sirovine preporučuje opseg od 2000 pa naviše. Takođe preopruka je da se prilikom unosa opisa gotovih proizvoda unose velika slova dok se sirovine se preporučuje mala slova. Ovo se preporučuje jer će se često dešavati situacija da će se gotov proizvod i sirovina od koje se sastoji (pogledati deo o jednosložnim i višesložnim normativima u delu unosa

normativa) imati isti opis. Na ovaj način ćemo vizuleno razlikovati šifre što će smanjiti mogućnost zabune.

Šifra Artikla - kreće od broja 1 za prozivode, a npr. od 2000 za sirovine (o sirovinama cemo kasnije). Šifra artikla je broj od 1 do 999999. Kataloška šifra je niz alfanumeričkih znakova(možete koristiti i slova i cifre )i ona se prepisuje iz šifre artikla ako se ne koriste interne šifre u kafani. Naziv artikla - ne treba da je dugačak da bi stao u polje na kasi. Naziv artikla može biti i više aritkala koji su iste nabavne cene i iste(slične) prodajne cene. Npr Fanta, Kokakola, Pepsi i Mirinda mogu biti jedan artikal (pogledati primer za otvaranje sirovine) Tarifa poreza - za proizvode onog koji nije pdv obveznik odaberite 010, ako jeste pdv obveznik onda 18% ya sve gotovoe proiyvode, za sirovine morate konsultovati knjigovođu da biste bili sigurni kojoj poreskoj stopi pripada artikal. Jedinica mere - se preporučuje da bude komad. Na taj način korisnik je posteđen unošenja koeficijenata pri unosu i sve vreme mu se roba vodi u istim jedinicama mere. Ako korisnik insistira da robu vodi u jedinicama mere u kojima nabavlja robu, onda obratiti pažnju na polje koeficijent pri unosu barkodova i to ce kasnije objašnjeno. Primer: Radimo ulaz nekog pića koje se nabavlja u flasi od 7 decilitra a služi po 0.03 litara, dakle imamo 23,33333 doza (komada) u jednoj flaši . Treba da se uradi ulaz robe od 5 flaša. Ako je jedinica mere komad tj na ulazu smo već razbili šifru na komade onda ovako izgleda rad sa takvim artiklom: Jedinica mere kom Ulaz 116,66666 kom ( 5*23,333333) Razdužuje 1kom (1 dozu) pri prodaji U suprotnom ovako izgleda zaduživanje i razduživanje tog artikla: Jedinica mere litar Ulaz 3,5 litara ( 5*0.7) Razdužuje 0.03 litara pri prodaji Tarifna grupa - je 'normirano' za prozivod i 'nenormirano' za poluprozivod i sirovine. Ovo je jako važno! Vrstu i oznaku - odaberite tako da se lako snalazite na kasi. Ako ne znate sve vrste i oznake može vam pomoći grafički prikaz u stavci menija Šifarnici/Klasifikacija/Grafički prikaz Kalo - Unesete standard i to samo za sirovine. Prozivod ne moze da kalira. Kalo može biti i npr. otpadak pri čišćenju krompira, kao i ono sto se gubi od mase stajanjem. Šank lista - Ako je čekirano polje šank lista znači da artikal uzlazi u šank listu. Evo male pomoći koji artikli ulaze u šank listu:

-ako sirovina od koje možete napraviti jednosložni proizvod koji je u šanku, onda taj proizvod ulazi u šank listu -ako je višesložni prozivod koji je u šanku onda taj proizvod ulazi u šank listu -ako je sirovina koja nije prozivod onda taj proizvod ne ulazi u šank listu U konkretnom primeru gotov proizvod ne ide u šank listu već ćemo umesto toga staviti u šank listu sirovine iz koje je ovaj proizvod nastao (pogledati donji primer otvaranja artikla koji je sirovina).

Unos barkodova Preporučljivo je da se nakon unosa svakog artikla unosi barkod za njega, ili ako ima više barkodova za jednu šifru, onda uneti sve te barkodove odmah nakon unošenja artikla sa tom šifrom. U stavci menija Šifarnici/Bar-kodovi dodajete barkodove. Evo opisa važnih polja pri unosu bar-kodova: Vrsta stavke - je ugostiteljska za prozivode a trgovačka za sirovine. Koeficijent - u barkodu se popunjava naknadno. Jedinica mere - treba da je komad i koeficijent 1, a ako unosimo robu u jedinicama mere u kojima se roba nabavlja (npr.pića unosimo u litrima a ne u dozama tj.komadima) onda ovo treba promeniti, ali ne mora pri unosu bar-koda,već može i kasnije. Primer unosa barkoda za gotov proizvod: Obratiti pažnju na polje Vr.stavke gde je stavljeno da je to ugostiteljska roba.

Primer unosa barkoda za sirovinu: Obratiti pažnju na polje Vr.stavke gde je stavljeno da je to ugostiteljska roba. Takođe obratiti pažnju na vrednost polja koeficijent gde je stavljeno 23.33333 jer će najveći broj nabavki biti u flašama od 0.7 litara. U slučaju da se za ovu grupu artikala imamo ulaz u flašama koje je različiti od 0.7 lit na samoj ulaznoj kalkulaciji će biti omogućeno da se promeni koeficijent.

Unos Cenovnika Prilikom odabira stavke menija Ugostiteljstvo→Pregledi→Cenovnik otvara se prozor kao na primeru koji dat. U

cenovnik se može dodati samo artikala koji je označen kao gotov proizvod. U nastavku dajemo opis polja koje neophodno popuniti u cenovniku: Šifra – Na standardan način se bira šifra iz padajuće liste koju želimo da dodamo u cenovnik Mesto izdavanja – Bira se mesto izdavanja artikla iz šifarnika mesta izdavanaje koje smo ranije uneli. Tipična organizacija je da mesta izdavanja budu šanka ili kuhinja zavisno od toga odakle se artikal izdaje. Cena – Unosi se prodajna cena tog artikla. Cena reprezentacija – Unosi se cena koja se odnosi na prodajnu cenu artikla ako je u pitanju reprezentacija. Ovo polje se unosi samo u slučajevima kada postoji odvojeni cenovnik ze redovne kupce i povlašćene kupce.

Nabavna cena – se ne unosi. Ona se automatski ažurira na osnovu nabavnih cena sastojaka koji ulaze u normativ gotovog proizvoda. Za detaljenije objašnjenje pogledati primer na drugoj slici.

Primer kalkulacije prodajne vrednosti artikla: Prilikom dvoklika na izabranu stavku cenovnika se otvara prozor kao na slici. Tu možemo videti strukutru nabavne cene gotovog proizvoda i po potrebi na osnovu toga korigovati prodajnu cenu. Podaci u ovom prozoru imaju smisla tek nakon unosa svih ulaznih dokumenata i kreiranja svih normativa.

Nakon unosa cenovnika moze da krene posao u ugostiteljskom objektu jer se ništa ne skida automatski sa lagera, pa nije ni potrebno da postoji ulaz robe pre početka rada. Unos normativa Normativ ili sastavnica predstavlja opis od čega se sastoji jedan gotov prizvod. Svaki artikal kojeg smo prilikom otvaranja definisali da je normiran mora imati normativ koji se sastoji od jedne ili više sirovina. Normativi mogu biti jednoslosložni i višesložni. Jednosložni normativ se javlja kad se prozivod sastoji od jedne sirovine a višeslozni kad se sastoji od više sirovina tj. kad je pravi proizvod.

Unos normativa se vrši preko stavke menija Ugostiteljstvo→šifarnici→normativi. Nakon otvaranja prozora možete birati vrstu pregleda: ako oznacite pojedinčano dobićete pregled svih artikala koje ste označili da pripadaju normiranim artiklima. Unos normativa se vrši duplim klikom na artikal čiji normativ hoćemo da zadamo. Otvoriće se forma za unos normativa tog artikla i tu dodajemo sirovine koje ulaze u taj artikal sa količinom koja ulazi u normativ prozivoda. U toku unosa normativa unosite sirovine u šifranik artikala i to kao nenormirane, i to preporučenim malim slovima. Važno je da se sirovine unose malim a prozivodi velikim slovima da bi se sam korisnik lakše snalazio. Često se proizvodi sa jednosložnim normativima zovu isto kao i sirovina od koje se sastoje i zato je važno da se razlikuju i da vodite računa o slovima. Kada označite knjiga normativa dobićete propisani oblik knjige normativa. Knjiga normativa mora da bude odštamapna i da stoji u objektu gde se vrše ugostiteljske usluge. Primer pregleda normaranih artikala:

Primer unosa jednosložnog normativa: Flasica Koka kole od 0.25l je jednosložni normativ.To je artikal koji se sastoji samo od te jedne flašice.U ovom slučaju unosi se flašica Koka kole od 0.25l kao sirovina i kao artikal u šifarnik artikala, dakle dva puta, s'tim što će se prvo uneti u širanik artikala kao proizvod "Kokakola0.25", velikim slovima sa oznakom"normirano". Zatim kao sirovina"kokakola0.25" ,malim slovima sa oznakom"nenormirano". Nakon toga u šifranik normativa unećete da je "Kokakola0.25" sastoji od jedne merne jedinice (tj.jednog komada) "kokakola0.25" Mnog bolja ideja je da KokaKolu,Fantu i Schweppes vodimo kao različite artikle, s'tim što se oni sastoje od iste sirovine "kkola-fanta-schweppes0.25" . Flasica 0.25 svakog od tih sokova se unosi kao artikal u šifarnik artikala kao proizvod "Kokakola0.25", "Fanta0.25", "Schweppes0.25", velikim slovima sa oznakom"normirano". Zatim se u šifarnik artikala unosi sirovina "kkola-fanta-schweppes0.25" , malim slovima sa oznakom"nenormirano". Nakon toga u šifranik normativa unećete da se "Kokakola0.25", "Fanta0.25", "Schweppes0.25", sastoje od jedne merne jedinice (tj.jednog komada) sirovine " kkola-fanta-schweppes0.25" . Dakle,za svaki od ovih proizvoda napravimo normativ,ali će taj normativ da izgleda isto. Na slici ispod je upravo dat primer unosa takvog normativa.

Napomena: Vaš je izbor da li ćete ove sirovine razdvajati ili ne. Praksa je pokazala da je mnogo lakše voditi magacin, vršiti popis i pratiti razduženje sirovina kad se objedine sirovine iste nabavne cene i slicnog tipa. Naročito kad su u pitanju srodni proizvodi kao FantaOrange i FantaLemon gde se često pogreši koji je artikal ustvari prodat. Ovim ćete izbeći da imate grešku kad proveravate stanje u magacinu sirovina,a na računu će pisati naziv konkretnog prozivoda. Primer unosa višeložnog normativa: Na primeru na slici imao unos normativa za jedan popularan koktel. Kao što se iz priloženog vidi noramtiv nije ništa drugo do recept po kome se neki proizvod priprema i takav prodaje gostu.

Primer knjige normativa:

Primeri normativa za različite jedinice mere pri ulazu robe: Podsetite se prvo da se ulaz moze raditi na različite načine tj.da se pri ulazu različito mogu definisati jedinice mere. Sad ćemo videti u oba slučaja kako ćemo raditi normativ. - Flasha Rizlinga od 1 litar ušla je u magacin sirovina kao "rizling"sa jedinicom mere litar i količinom 1. Tada je normativ za artikal "Časa Rizlinga0.2" je 0.2 sirovine "rizling",jer u tom prodajno artiklu imamo 0.2 od ulazne jedinice mere(litra). - Flasha Rizlinga od 1 litar ušla je u magacin sirovina kao "rizling"sa jedinicom mere čaša i količinom 5. Tada je normativ za artikal "Časa Rizlinga0.2" je 1 sirovine "rizling",jer u tom prodajnom artiklu imamo 1 ulaznu jedinicu mere(čašu).

Ulazna kalkulacija Stavka menija: Ugostiteljstvo→Kalkulacija→Unos Opis dokumenta: Za sve primljene račune koji se ne odnose na robu u magacinu (tj. računi za troškove) potrebno je takodje voditi posebnu poresku i finansijsku evidenciju. Da bi se kroz program mogao evidentirati trošak potrebno ga je uneti kroz stavku menija Finansijski promet. Zaglavlje dokumenta: Magacin - je magacin u koji će ući roba za koju se radi kalkulacija Broj - će program sam dodeliti (prvi sledeći slobodan za odabrani magacin) Datum – datum unosa dokumenta Valuta – Datum plaćanja fakture Dostavnica - je oznaka otpremnice komitetna od kog smo kupili robu Veza - je broj fakture komitenta Povraćaj - ako označite,znači da je u pitanju kontrakalkulacija tj vraćanje robe Dobavljaču. Zavisni trošak - ako se označi 'obr', to znači da se dobavljaču plaća zavisni trošak (na istoj fakturi) Vrsta evidincije – biramo poresku evidinciju u koju će se proknjižiti dokument. U većini slučajeva biramo 1 – Nabavka

dobara i usluga. POPDV - Ovo polje je obavezno popuniti. Opcija koja odredjuje način knjiženja poreza u KPR. Podatak unet u ovom polju prepisuje se u stavkama, ali ga je tamo moguće izmeniti. Ovo će detaljnije biti objašnjeno u opisu stavki dokumenta. Ukoliko za datog komitenta postoji popunjena šifra POPDV u šifarniku komitenata, ovo polje će se popuniti tom vrednošću. Ako to nije slučaj ovo polje će biti postavljeno na 8a.2, ali je moguće promeniti po potrebi, odabirom iz padajuće liste ovog polja. Za detaljnija uputstva oko odabira vrste POPDV obratiti se svom knjigovodji.

Stavke dokumenta: Šifra - unosimo šifru artikla Barkod – Ukoliko za jedan artikal imamo više barkodova sa različitim koeficijentima onda biramo barkod u suprotnom sistem će sam popuniti ovo polje Kataloška šifra – popunjava se automatski Koeficijent – ovo polje se prepisuje iz osobina barkoda. To je odnos koji ima ulazna količina prema izlaznoj količini. Količina nab- je količina u nabaci i ovde morate voditi računa za koji način vođenja ulaza ste se opredelili npr1: Za flašu od 0.7 koju ćete prodavati u dozama od po 0.05, ako vodite u litrima unosite 0.7,a ako vodite u dozama unosite 14 komada npr2: Imamo ulaz 2 parčeta kačkavalja od po 350 grama. Kako ćete raditi kalkulaciju zavisi od toga kako ste zadali normative.

-- Ako ste uneli kačkavalj kao sirovinu čija je jedinica mere kg, onda ćete raditi ulaz sirovine "kačkavalj" , količina 0.7 a cena će biti cena jednog kg kačkavalja tj.cena jedinice mere.U ovom slučaju ,ako u pizza-u treba da se stavi 35g kačkavalja,u normativu će pisati količina 35. -- Ako ste uneli kačkavalj kao sirovinu čija je jedinica mere komad, onda ćete raditi ulaz sirovine "kačkavalj" , količina 2, a cena će biti cena jednog komada kačkavalja tj.cena jedinice mere. U ovom slučaju ,ako u pizza-u treba da se stavi 35g kačkavalja,u normativu za pizza-u će pisati količina 0.1 (ovo je 10% od jednog komada).Očigledno

je da je ovaj način komplikovan i zato se preporučuje da se ovakvi merljivi artikli uvek unose u kg. Dakle,važno je shvatiti da se cena odnosi na jednu jedinicu mere(ako je jedinica mere komad,cena je cena komada,ako je jedinica mere kg,cena je cena jednog kg...).isto tako količina se odnosi na jedinicu mere i treba voditi računa o tome

Količina - Količina koja se dobija kada se količina nabavka pomnoži sa koeficijentom za taj artikal. Tar nab -čita iz šifranika artikala tarifu poreza.Ovo se može prepraviti jer tarifa poreza u nabavci zavisi i od komitenta jer

ako uzimate robu od komitenta koji recimo nije u pdv onda nemate pravo odbitka pdv-a. Cena nab – cena sa fakture dobavljača bez pdv-a. Pogledati objašnjenje za unos cena dato na kraju ovog dela. PDV cena – cena sa fakture dobavljača sa pdv-om. Pogodno je nekada unositi ovu cenu jer često se dešava da je na fakturama dobavljača ova cena preglednije data. Rabat - je rabat koji odobrava dobavljač. Fakturna cena – cena koja se dobija kada se cena_nab podeli sa koeficijentom za taj artikal. Na primeru na slici možemo videti da nas artikal sa šifrom 2031 košta 1003.51 din. To je cena za celu flašu. Međutim pošto se radi

pretvaranje u doze jedna doza nas u nabaci košta 10003.51/33.33333=43.01din. Nabavna cena - je cena sa uračunatim rabatom MP cena - se (tj maloprodajna cena) se povlači automatski iz cenovnika prozivoda koji su jednosložno normativni. Na primer za gore pomenutu šifru ona ulazi u normativ dve šifre i obe imaju cenu od 170. Šifra POPDV- U ovo polju unosimo odgovarajuću šifru POPDV koja odredjuje način knjiženja poreza u KPR. Inicijalno će se popuniti podatkom unetim u zaglavlje dokumenta, ali je moguće promeniti taj podatak klikom na padajuću listu i izborom odgovarajuće šifre. Generalno, način knjiženja poreza u KPR odredjuje se šifrom POPDV u stavkama, polje u zaglavlju služi samo radi lakše i brže obrade dokumenta. Ukoliko su sve stavke sa istom šifrom POPDV onda nema potrebe tu kolonu popunjavati u stavkama. Ako za neke od stavki treba drugacija šifra POPDV, samo njih treba promeniti. U dokumentu se mogu nalaziti stavke sa različitom šifrom POPDV i softver će u KPR-u kreirati onoliko redova koliko ima različitih šifara POPDV u stavkama. Npr. u donjem slučaju u KIR će se upisati 2 reda, jedan za šifru 8a.2 a drugi za 8a.3

Ukoliko se promeni podatak u zaglavlju automatski će se promeniti sva polja Šifra POPDV u stavkama bez obzira da li su imali različite vrednosti ili ne tako da se ovakva promena ne preporučuje ukoliko su izvršene promene na stavkama dokumenta. Primer unosa ulazne kalkulacije: Na primreru vidimo različite tipove artikala. Kod većine je koeficijent 1 jer ne menjamo oblik prodaje dok zavisno od pakovanja vidimo da za isti artikal koeficijent može da se razlikuje zavisno da li je ulaz u flaši od 1l ili 0.7l (pogledati za primer šifru 2122).

Primer štampe ulazne kalkulacije: Da biste znali da ste valjano uneli kalkulaciju treba provertit sumarne vrednosti na štampi gde možete prekontrolisati vrednost za pdv i ukupnu uplatu dobavljaču.

Trebovanje

Razduženje

Dnevna prodaja

Šank lista

Formiranje dnevnog pazara 1 deo Pre formiranja dnevnog pazara proveravamo da li se slažu sledeće 4 stavke: -Pregled dnevnog pazara(suma) -Izveštaj po konobarima sa kase(ukupno) -Ug/računi/dnevni promet stavke/promet po atriklima(ukupno) -Cet izveštaj Može se desiti da je cet izveštaj manji (npr. kasirka se ne obazire na poruku da će traka nestati pa neki račun ne prođe kroz cet izveštaj i kasirka mora da napiše račun na paragon bloku da bi pokrila tu razliku). Ako je sve u redu i sve se slaže, kliknete na "snimi Pazar". Nakon formiranja dnevnog pazara mora da se zatvori prozor Promet po artiklima je tipičan menadžerski izveštaj na kome treba da sa upoznate sa korišćenjem "filtera" i "sortova"i kako se zadaju periodi za izveštaj tj kako se pretražuje i po danu i po periodu. Filtriranje i sortiranje podataka kroz primere:

1) Filter po selekciji: kliknite na podatak po kome želite da filtrirate, a zatim obeležite deo teksta ili ceo tekst u tom

polju i kliknite na sličicu na tul-baru koja izgleda ovako: . Dobićete samo one redove koji sadrže podatak na koji ste kliknuli.

2) Filter izuzev selekcije: kliknite na podatak po kome želite da filtrirate i kliknite na sličicu na tulbaru koja izgleda

ovako: . Dobićete samo one redove koji ne sadrže podatak na koji ste kliknuli. 3) Opšti filter: Kliknite na bilo koji podatak u koloni po kojoj želite da filtrirate podatke, a zatim kliknite na sličicu na

tulbaru koja izgleda ovako: . Pojaviće se mali prozor u kome treba da unesete kriterijum za filtriranje. Simbol * (zvezdica) predstavlja zamenu za bilo koji niz karaktera (džoker znak). Zatim pritisnite Enter ili kliknite na dugme Prihvati.

4) Ako želite da povratite redove koji su isfiltrirani, klikite na sličicu koja izgleda ovako: Pogledajte praktične primere. 1)U izveštaju promet po artiklima želite da vidite samo promet po jedom artiklu,npr MB pivo.Kliknite na

Opis,selektujte 'MB pivo' i klinite na sličicu na tul-baru koja izgleda ovako:

2)U izveštaju promet po artiklima želite da vidite promet po svim aritiklima osim MB piva. Kliknite na Opis,selektujte

'MB pivo' i klinite na sličicu na tul-baru koja izgleda ovako: 3) U izveštaju promet po artiklima želite da vidite promet po svim aritiklima koji u sebi sadrže reč 'voda'. Kliknite na

bilo koji podatak u koloni voda, a zatim kliknite na sličicu na tulbaru koja izgleda ovako: . Pojaviće se mali prozor u kome treba da unesete kriterijum za filtriranje,sto je u ovom slučaju *voda* . Zatim pritisnite Enter ili kliknite na dugme Prihvati.

Ako koristite verziju programa za benzinske pumpe(koja nema šank listu) , razduženje se formira iz dnevne prodaje. Inače se razduženje formira iz šank liste.

Šank lista Šank lista je izveštaj za dan, unesete magacin, prvi sledeći slobodan broj se sam postavi, kao i datum rada, i onda kliknite na "Formiraj". Za artikle koji su proizvodi automatski će ulaz u šank biti jednak izlazu. U šank listi će se pojaviti i artikli koji nemaju promet i to sa nulama. U koloni razduženo biće ono što je prodato + ono što je u normativima bilo u nečemu od gotovoh prozivoda.U koloni primljeno je sve što je prošlo kroz kalkulaciju kao i ono što je ulaz neposredno pre izlaza za gotove proizvode. Otpis je ono što se polomilo , pokvarilo..na otpis se plaća pdv i otpis se radi samo za sirovine, ne i za prozivode. Ako kliknete na otpis formira se izlaz robe. U šank listi dupli klik za proizvod daje delove, a za sirovine daje gde se sve nalazi ta sirovina u šank listi za zadati dan. Za ono što ne ide u šank listu nešto može da ode u minus, pa moramo da proverimo razduženje za taj dan. Robna kartica U stavci menija Ugostiteljstvo/Pregledi/Robna kartica mozete videti robnu karticu. Robna kartica ima sve kao i šank lista ali kroz robnu karticu možemo pratiti samo proknjižene ulaze i razduženja,tj. stanje u magacinu sirovina nakon poslednjeg proknjiženog razduženja ili ulaza. Svi artikli vode se po prosečnoj nabavnoj ceni. Kada otvorite robnu karticu, datum 'Od' je uvek prvi januar tekuće godine, a datum 'Do' datum kada radite. Ono što ćete dobiti u robnoj kartici sa tako zadatim datumima je robna kartica za celu tekuću godinu. Ako vam je potrebna robna kartica samo za neki period ili dan, promenite datume u zaglavlju robe kartice. Za sirovine se vodi razlika između ulaza i izlaza. Podsetite se klasifikacije proizvoda i da postoje vrste veće od 90: 'Piće za šank listu' i 'Hrana za robu karticu'. U robnoj kartici u koloni vrsta se vidi da li su ove sirovine zadužene u kuhinji ili u šanku. Ako se u objektu vodi ručna šank lista, ovaj izveštaj možete koristiti kao osnovu za sravnjenje. Razduženje Roba iz magacina može da se razduži i da se izda. Ako postoji jednosložno normirani prozivod od te sirovine, onda sirovina ima izlaz, a ako je nenormirana onda se razdužuje. pr: 1000 espresa je ušlo, 60 je prodato kao jednosložni espreso a 10 kao sirovina u espreso sa mlekom, onda je u šank listi 60 prodato a 10 razduženo i novo stanje šanka je 930 Proveravate stanje na razduženju

Kad otvorite razduženje sve su cene nula. Treba kliknuti na dugme 'Cene' da bi se videle cene u tom trenutku za artikle koji postoje na lageru.

Za objekte koji vode punu šank listu proverava se šank lista pre razduženja. Ako je nešto otišlo u minus, razlog je najčešće da se stavlja manje sirovina u koktele nego što je predviđeno normativima. Ovakvo stanje ne možete da razdužite, već morate prvo da ga sredite. Rešenje je da za taj artikal u kolonu stanje unesete realno stanje, pa će program izračunati višak, a onda uradite popis tog artikla na taj dan. Klikom na dugme 'Cene' povlači se cena sirovina koje se nalaze u magacinu. Ako se ne nalaze u magacinu u količini dovoljnoj za razduženje, program će vam to javiti. Ovo je odlična kontrola da li imate dovoljno sirovina u magacinu za razduženje. Kliknete dugme razduženje, a ako negde nemate razduženje ništa se neće desiti, ali će Vas upozoriti ako negde nedostaje neki od normativa za proizvode. Kad smo radužili šank listu , razdužili smo sve a ne samo ono u šanku, ali na izveštaju se vidi samo ono sto smo razdužili u šanku.

Napomena: U trenutku kada proknjižite razduženje zaista se razduže sirovine. Formirano razduženje knjižite pa tek onda formirate novo razduženje U slučaju da ne proknjižite formirano razduženje, a formirate novo razduženje može doći do problema. Npr. prilikom prvog razduženja u šanku je bilo 3 doze pelinkovca. Formirano je razduženje kojim bi trebalo da se 3 doze pelinkovca razduže iz magacina, ali nije proknjiženo. Pošto se tek u trenutku knjiženja dolazi do pravog razduženja Pelinkovca kao

sirovine, ta tri komada su još u magacinu. Ovo nam dozvoljava da formiramo novo razduženje sa istom tom sirovinom, iako je realno nemamo na raspolaganju. Kad proknjižimo prvo formirano razduženje neće nam ostati pelinkovaca u magacinu. Kad pokušamo da proknjižimo drugo razduženje, knjiženje neće uspeti jer ne možemo razdužiti nepostojeće sirovine.

Popis U stavci menija Ugostiteljstvo/Popis/Unos popisa unosi se popis. -Vrsta je Popis. Ako odaberemo vrstu Interni popis onda ovaj popis ne ide u trgovačku knjigu, nije zvanican popis, ali korisnički se radi isto kao običan popis. Kada se otvara objekat u popis se unosi početno stanje , a takođe i kada se uvodi novi informacioni sistem, vrsta treba da bude početno stanje.

-Vrsta knjiženja bira se po vrsti robe tj. po kontima za knjiženje popisa određene vrste robe - Kada se otvara objekat u popis se unosi početno stanje , a takođe i kada se uvodi novi informacioni sistem, Akcija ne treba da bude označeno. Akcija treba da bude Početno stanje (iz prošle godine) u slučaju da želite da prenesete početno stanje iz prethodne u novu godinu ,a koristile ste Tbs software prošle godine. Ako odaberete da akcija bude Prenos artikala (sa lagera) onda kliknite ne dugme Izvrši i u stavke će se popuniti svi artikli koje imate na lageru, pa Vi posle unosite popisane realne količine u kolonu Kol.Popis. Kada nakon toga kliknete na Izvrši, izvršiće se popis na stanja unešene u kolonu Kol.Popis. Ako odaberete da akcija bude Knjiži i nakon toga kliknete na Izvrši promeniće se stanje na lageru na ono po popisu. Ne označavajte da je akcija Knjiži finansijsko ako niste knjigovođa. -Nabavna cena će se sama popuniti ako postoji (ako nije u pitanju početno stanje pa program ima odakle da je pročita) a ako ne, ne morate je popunjavati ako ne želite. Cena je prodajna cena i mora se uneti ako je u pitanju početno stanje. Ako je u pitanju popis robe koaj već postoji na lageru program će sam povući cenu. Kada se u stavkama odabere artikal, količina lag se popunjava iz magacinskih kartica za svaki artikal do datuma popisa zaključno sa datumom popisa. Ako je stanje početno količina lag biće 0. Kol.Popis je ustvari glavna kolona u koju unosimo koliko smo izbrojali jedinica mere artikla na popisu. Ako je jedinica mere komad, onda u kolonu količina unosimo broj komada artikla, ako je jedinica mere litar, onda u kolonu količina unosimo broj litara artikla itd... Popis se često koristi i za ispravljanje grešaka npr. -Uneli ste pogrešan artikal. Realno ste uneli pivo, ali ste u program uneli da ste uneli đus. Ovo se često dešava kada artili imaju slične šifre . Rešenje je da uradite popis za pivo i đus i proknjižite taj popis. Time će se srediti stanje na lageru. -Od kilo kačkavalja napravili ste 55 sendviča a po normativima je treabalo 50.Prilikom razduženja razduženo je više kačkavalja nego što je realno potrošeno.Rešenje je da uradite popis kačkavalja i proknjižite taj popis. Izlaz robe Izlaz robe treba raditi u slučajevima kad je neka roba potrošena na način koji se ne evidentira kroz razduženja. Najčešće se izlaz robe radi kada proizvod kalira, kada je u pitanju otpis ili kada se neka sirovina koristi kao potrošni materijal. npr. Ulje koje se koristi za prženje ne ulazi u normativ. Ulje koje se potroši na ovaj način vodi se kao potrosni materijal i za njega se radi izlaz robe.