UČENJEZALAGANJEMU LOKALNOJZAJEDNICI

Autorke:

Sara Rakovićdr Bojana Perić Prkosovački

Izdavač:

Kolping društvo Srbije

Za izdavača:

Melinda Tomić

Novi Sad, 2020. godine

Ovaj materijal zasnovan je na šestogodišnjem radu Kolping društva Srbije u implementacijiprojekta „Iskustveno učenje – znanje na dobrom delu (Service-learning)“, koji je finansijskipodržan od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Značajna podrška u izradi publikacije dobijena je od partnera Kolping društva Srbije, CLAYSS(Latin-American Centre for Service-learning) i MIOS (Međunarodno udruženje “Interaktivneotvorene škole”), kroz stručne obuke i edukativne materijale.

Priručnik bi trebalo da pomogne nastavnicima i učenicima u preduzimanju prvih koraka kakreiranju i sprovođenju uspešnog projekta iskustvenog učenja u lokalnim zajednicama.

U uvodnom delu Priručnika mogu se naći teorijska osnova, karakteristike, svrha i korist odprimene učenja zalaganjem u zajednici. Nakon opisa ključnih kriterijuma kvaliteta uspešnogprojekta datog oblika učenja i indikatora njihove ispunjenosti, sledi detaljan prikaz faza pro-jektnog ciklusa.

U prilogu Priručnika se mogu naći dodatni resursi koji mogu biti od pomoći, kao što su radnilistovi i pregled dosadašnjih školskih praksi u Srbiji.

Autorke

Sara Rakovićdr Bojana Perić Prkosovački

Uvod

Sadržaj:

UČENJE ZALAGANJEM U ZAJEDNICI (SERVICE-LEARNING)

Šta je učenje zalaganjem u zajednici?

Metodologije učenja zalaganjem u zajednici

Vrste učenja zalaganjem u zajednici

Zašto učenje zalaganjem u zajednici

Koristi od iskustvenog učenja

Uloga nastavnika

OSAM KRITERIJUMA KVALITETA UČENJA ZALAGANJEM UZAJEDNICI I INDIKATORI NJIHOVE ISPUNJENOSTI

UČENJE ZALAGANJEM U ZAJEDNICI - CIKLUS PROJEKTA

Faza I: Motivacija i rađanje ideje

Faza II: Istraživanje i dijagnostifikovanje lokalnog problema

Faza III: Dizajn i plan aktivnosti

Faza IV: Lokalna akcija - znanje na delu

Faza V: Finalizacija

DRUŠTVENO KORISNE AKCIJE ŠKOLAU SRBIJI U OKVIRUPROJEKTA “ISKUSTVENO UČENJE”

PRILOZI

Radni list

Izveštaj o projektu

Radni list za organizovanje završne proslave

Ček lista za nastavnike

Evaluacija za učenike

Evaluacija za nastavnike

5

5

6

6

7

7

11

12

16

20

22

26

29

31

36

46

47

50

55

56

57

59

UČENJEZALAGANJEM UZAJEDNICI(SERVICE-LEARNING)

Service-learning je metod izvođenja nastave koji podrazumeva povezivanje jednog ili višedelova nastavnog sadržaja sa društveno korisnim radom ili angažmanom u zajednici. Na-jbliži prevod na naš jezik bio bi učenje zalaganjem u lokalnoj zajednici¹, iskustvenoučenje, društveno aktivno učenje ili učenje kroz društveno koristan rad.

Projekti iskustvenog učenja su najbolji način da se učenici, nastavnici, članovi društvai društvene institucije uključe i zajednički doprinesu rešavanju lokalnih problema ipostizanju promena u zajednici. Osim produbljivanja znanja koja će im pomoći da boljeupoznaju svet i da se lakše snađu u njemu, učenici razvijaju veštine potrebne za rad u ra-zličitim oblastima, kao i društvenu odgovornost.

Učenje zalaganjem u zajednici se može primenjivati na svim nivoima obrazovanja odpredškolskog, osnovog, srednjeg do visokog obrazovanja.

Na jednom projektu moguća je i poželjna sinteza više nastavnih predmeta (interdisci-plinarnost).

U našem školskom obrazovanju već postoji mnogo elemenata iskustvenog učenja -humanitarne i akcije uređenja okoline, zbrinjavanja životinja, recikliranja, međuetničke ilimeđugeneracijske saradnje, aktivnosti različitih školskih timova. Mnogi projekti, kursevi, ak-tivnosti koje škola ima mogu biti obogaćeni ovom metodologijom.

Volonterski rad - tokom volontiranja se zadovoljavaju primarne potrebe korisnika, bezobaveze da volonter nešto nauči, već je učenje spontani proces, koji može da se dogodi iliizostane.Učenje zalaganjem u zajednici ima uporište u akademskom programu. Učeniciimaju priliku da neposredno i kroz iskustvo provere, obogate i ojačaju ono što su učili uučionici.

Pojedinačne aktivnosti u zajednici (dobrotvorne akcije, uređenje životne sredine, zbrinja-vanje životinja i aktivnosti različitih školskih timova) - samo angažovanje nema elemenataobaveznog učenja, refleksije, prenošenja znanja drugima, kao ni obostranu korist.

Stručna praksa - usmerena je samo na uvežbavanje veština i produbljivanje znanja, a nemora biti društveno korisna.

U iskustvenom učenju znanje učenika se koristi za unapređenje zajednice, tako da usluga uzajednici postaje sredstvo za učenje kroz iskustvo, primenu znanja i sticanje veština, jačanjemotivacije za rad na sebi i unapređenje zajednice, tako da je korist obostrana.

Šta je učenje zalaganjem u zajednici?

Šta nije učenje zalaganjem u zajednici?

UVO

D

¹ Više informacija o prevodu termina „Service-learning“ na srpski jezik dostupno je očitavanjem QR koda naposlednjoj strani

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI(SERVICE-LEARNING)

6-7

Takođe, projekti učenja zalaganjem u zajednici neguju inkluzivni pristup, pa ranjive grupemogu da budu lideri i organizatori, a ne ugrožena populacija kojoj se pomaže. Imaju prilikuda budu faktori promena, a ne korisnici pomoći. Akcenat je na solidarnosti i saradnji, a ne namilosrđu.

Tri ključne komponente od kojih se svaki projekat učenja zalaganjem u zajednici sastoji su:

smišljeno povezivanje nastavnog sadržaja sa društveno korisnom akcijom –projekat bi trebalo da bude planiran i realizovan tako da se u učenju i u lokalnoj akcijiostvare najbolji rezultati;

Direktni projekti podrazumevaju neposredan rad sa korisnicima, kada su učesnicidirektno uključeni i pružaju pomoć članovima zajednice (rad sa starima, mentorstvo,vršnjačka medijacija).

istinska, proverljiva solidarnost, kroz praktično delovanje SA zajednicom, ne ZA nju.

Indirektni projekti najčešće se dešavaju u školi i bez direktnog kontakta sa korisnici-ma – sakupljanje hrane i garderobe, izrada različitih radova koji se prodaju na aukcijiu cilju prikupljanja određenih sredstava, zaštita životne sredine, restauracija. Donosedobrobit zajednici u celini, a pojedinci imaju indirektnu korist.

aktivno angažovanje i liderstvo učenika u svim fazama, jer se time ostvarujenajviša dobit projekta za učenike.

Metodologija učenja zalaganjem u zajednici

Vrste učenja zalaganja u zajednici

1.

A.

2.

B.

3.

Direktniprojekti

IndirektniProjekti

Istraživačkiprojekti

JavnaZastupanja

Istraživački projekti - istraživanja, studije, eksperimenti, prikupljanje podataka,intervjuisanje, anketiranje i ostale istraživačke metode.

Projekti javnog zastupanja - takođe indirektno, učenici svojim aktivnostima, kampa-njama i zalaganjima kod lokalnih vlasti i institucija nastoje da utiču na uzrok problemaod javnog značaja, kao što su zdravlje, bezbednost u saobraćaju, infrastruktura, brigao okolini i sl.

C.

D.

Metod učenja kroz društveno angažovanje doprinosi širenju demokratskih vrednostimeđu učenicima, jer ih stavlja u poziciju da aktivno deluju, zajedno SA članovima svoje lo-kalne zajednice, a ne samo ZA nju. Učenici dobijaju priliku da osveste vlastitu odgovornostu društvenom životu, kao i kapacitet da doprinesu njegovom kvalitetu, paralelno uviđajućii potencijal zajednice u kojoj žive.

Promoviše se socijalna inkluzija, tako da u projektnim aktivnostima ravnopravno učetvujusvi, bez obzira na međusobne razlike, što podstičemeđusobno poštovanje.

Učenici kroz direktan rad sa različitim vulnerabilnim grupama razvijaju viši nivo tolerancijei senzitivnosti ka ranjivim i ugroženim članovima lokalne zajednice.

Ne samo da jačaju empatiju, koja im omogućuje deljenje osećanja i misli sa drugima, već isaosećanje, koje podrazumeva i samoinicijativno delovanje i pružanje konkretne pomoći ipodrške onima sa manje mogućnosti, moći i resursa.

Ukoliko smo uključeni u ono što učimo ili radimo, više ćemo razumeti i zapamtiti. Količinazapamćenog gradiva je veća ukoliko ono što smo videli i naučili demonstriramo i prenesemodrugima.

Nasuprot teoretisanju i pasivnom slušanju o demokratskim vrednostima, aktivno korišćenjei primena znanja u realnom kontekstu, “sada i ovde”, vodi ka efektivnijoj internalizaciji huma-nosti i solidarnosti.

Mnoge studije pokazuju da ovaj nastavni metod može imati višestruke koristi, ako suusklađene ključne komponente iskustvenog učenja. Efekti i dobiti vidljivi su kroz korišćenjestečenog znanja i veština izvan i nakon projekta, u kasnijim životnim aktivnostima i oba-vjanju profesije.

Zašto učenje zalaganjem u zajednici

Koristi od iskustvenog učenja

UVO

D

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI(SERVICE-LEARNING)

8-9

Učenje zalaganjem uzajednici obezbeđuje

značajne ljudske resurse kojizadovoljavaju humane,

obrazovne i ostale potrebe uzajednici

Uspostavljaju se ineguju raznovrsnapartnerstva između

institucija i udruženja.

Partneri u zajednicimogu dobiti značajnupomoć, ali i mnogo

toga naučiti

Neki “gorući”problemi u lokalnojzajednici se mogu

rešiti ili barem ublažiti

Roditelji postaju zadovoljnijiuspehom

dece i razvijaju boljumeđusobnu komunikaciju, a

mogu i da se uključe uprojekte i time doprinesu

kvalitetu celokupne nastave Učenici postaju aktivničlanovi društva

spremni da učestvuju umalim i velikim

promenama

Neguje moralnukomponentu delovanja uzajednici među učenicima,povećavajući šansu da se u

budućnosti bavevolonterskim radom i davode udruženja građana

Širi se pozitivnaenergija i entuzijazammeđu mladim ljudima

Podstiče razvoj nematerijalnihvrednosti kod članova

društva, kao što su empatija,vera, poverenje,samopoštovanje,

samopouzdanje, svesnost,socijalna odgovornost

KORIST ZAZAJEDNICU

“Na dobrom je glasu” zbogsocijalne odgovornosti i

inovativne metodologije, štododatno jača njenureputaciju u društvu

Nastavno gradivo seobogaćuje i činirelevantnijim za

učenike, a učenje jelakše i dugotrajnije

Nastavnici imaju šansuda otkriju nove prilike

za saradnju, kao ipotencijale i afinitete

učenika

Unapređuju seprofesionalnekompetencijenastavnika

Škola ima priliku dapreuzme jednu od vodećih

uloga u zajednici i darazvije različita vredna

partnerstva sainstitucijama i udruženjima

Nastavnici i učenici sumotivisaniji za rad i

učenje, jer je iakademski uspeh veći

Stvaraju se nove prilike zaistraživanje i rad, a samim

tim i za profesionalnopriznanje i nagrade

KORIST ZAŠKOLE

UVO

D

Jača senzitivnostučenika ka osetljivim

grupama

Unapređujeinterpersonalne

veštine i timski rad

Olakšava spoznajuprofesionalnih afiniteta i

mogućnosti

Podstiče motivaciju zaučenjem i privrženost

školi

Olakšava i obogaćujenačin učenja

Razvija ličnu igrađansku odgovornost

Podstiče aktivno učenje,istraživački duh i kritičko

mišljenje

KORIST ZAUČENIKE

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI(SERVICE-LEARNING)

10-11

Moguće oblasti primene učenja zalaganjem u zajednici:

Tokom projekta iskustvenog učenja nastavnik bi trebalo da:

obezbedi vreme i uslove za realizaciju radnih zadataka

pruži učenicima što više informacija o projektu, da ih podrži davanjem smernica iuputstava

omogući učenicima da postavljaju pitanja, reše nedoumice, da budu sastavni deoprocesa

prepozna njihove mogućnosti u konkretnom projektu, ali i u budućim aktivnostima(volonterizam, hobi, profesija)

omogući refleksiju i evaluaciju

obezbedi saglasnosti roditelja, ukoliko se organizuju vannastavne ili aktivnosti van škole

vodi računa o neophodnim merama sigurnosti tokom projekta, zajedno sa direktorom

Uloga nastavnika

·

·

·

·

·

·

·

Rad sa decom Kulturna razmena

Reciklaža

Uzgoj zdrave hrane

Pomoć napuštenim životinjama

Multietnička saradnja

Odnosi sa javnošću

Zaštita i uređenje životnesredine

Vršnjačka edukacija

Politički angažman (u viduzastupanja i lobiranja za ideje)

Pomoć nevladinimorganizacijama oko aktivnosti

Zdravstvene kampanje

Prikupljanje humanitarnepomoći

Međugeneracijska saradnja

UVO

D

OSAM KRITERIJUMAKVALITETAUČENJAZALAGANJEM UZAJEDNICII INDIKATORINJIHOVEISPUNJENOSTI

Da bi učenje zalaganjem u zajednici imalo efekta i uspelo, kao projekat i kao ideja, trebalo biobratiti pažnju na kriterijume kvaliteta, koji mogu dati smernice u planiranju i realizaciji pro-jekta. Radi lakšeg dostizanja kvaliteta, nabrojani su i indikatori ispunjenosti datih kriterijuma.

U svakoj fazi projekta učesnici treba da procenjuju kvalitet svog rada kako bi bili sigurni da-postupaju u skladu sa kriterijumima i njihovim indikatorima.

Ciljevi učenja su jasno definisani.

Učenje zalaganjem u zajednici je usklađeno sa akademskim/nastavnim planom i programom.

Učenicima je jasna veza između gradiva i projektnih ak-tivnosti u lokalnoj zajednici.

Učenje zalaganjem u zajednici olakšava učenicima transferznanja i veština stečenih na času na različite i stvarne životneokolnosti.

Projekat iskustvenog učenja je odobren i podržan od stranedirektora škole.

Projekat se sprovodi u unapred planiranom vremenskomokviru, najčešće u periodu od nekoliko nedelja ili meseci.

Period implementacije projektnih aktivnosti je dovoljan zaostvarenje željenih promena u zajednici i nastavnih ciljeva.

Projekat obuhvata istraživanje potreba zajednice, planiranjei sprovođenje lokalne akcije, kontinuiranu refleksiju, demo-nstraciju naučenog, evaluaciju ostvarenih rezultata u školi idruštvu, završnu proslavu.

Učenici se bave stvarnim potrebama zajednice, rešavajućikonkretne (a ne hipotetičke) probleme, pa samim tim boljerazumeju celokupan proces, posvećeniji su i imaju znatnojači osećaj odgovornosti.

KRITERIJUM

POVEZANOST SAKURIKULUMOM

TRAJANJE I INTENZITET

RELEVANTNOST AKCIJE ZAŠKOLU I ZA ZAJEDNICU

INDIKATORI

Osam kriterijuma kvaliteta učenja zalaganjem uzajednici i indikatori njihove ispunjenosti

KRITERIJUMIKVALITETA

OSAMKRITERIJUMAKVALITETAUČENJA

ZALAGAN

JEMUZAJEDNICIIINDIKATORINJIHOVE

ISPU

NJENOSTI

14-15 Akcija je prilagođena uzrastu i razvojnim mogućnostima

učesnika.

Obrađuju se pitanja koja su relevantna i zanimljiva učenicima.

Radi se na ishodima koji su važni, dostižni i vidljivi u zajednici.

Učenici su uključeni u proces generisanja ideja tokomplaniranja, implementacije i evaluacije projekta.

Učenici su uključeni u proces odlučivanja u svim fazamaprojekta.

Učenici zajedno sa odraslima kreiraju sigurno okruženje kojeuliva poverenje i ohrabruje otvoreno izražavanje ideja.

Projekat podstiče sticanje znanja i veština za razvoj liderstvai odlučivanja mladih.

Učenici su uključeni u evaluaciju kvaliteta i efikasnostiprojekta.

Učenici se podstiču da analiziraju različite tačke gledišta u ra-zmišljanju kako bi stekli razumevanje više perspektiva.

Podstiče se razvoj interpersonalnih veština u rešavanju ko-nflikata i grupnom odlučivanju među učenicima.

Ohrabruje se razumevanje i vrednovanje razlike u poreklu iperspektivama onih koji pružaju i onih koji primaju pomoć.

Učenicima se pomaže u prepoznavanju i prevazilaženju pre-drasuda i stereotipa, kako bi spoznali prednosti različitosti imogućnosti za bogatiji socijalni život.

Projekat iskustvenog učenja uključuje različite partnere (mla-de, nastavnike, porodice, edukatore, članove zajednice, prav-na lica, društvene organizacije...).

Partneri međusobno dele znanje, razumevanje školskih idruštvenih dobara i potreba, i vide jedni druge kao vredneresurse.

GLAS DECE I MLADIH

RAZNOLIKOST – PODSTIČESE RAZUMEVANJERAZLIČITOSTI IPOŠTOVANJE SVIHUČESNIKA

OBOSTRANO KORISNAPARTNERSTVA, KOJAISPUNJAVAJU POTREBEZAJEDNICE.

Partneri zajedno razvijaju i realizuju akcione planove za ispu-njenje postavljenih ciljeva.

Partneri međusobno sarađuju kako bi uspostavili zajedničkuviziju i ciljeve, koji odgovaraju potrebama zajednice.

Komunikacija sa partnerima je kontinuirana, tj. česta i redo-vna, kako bi svi bili dobro informisani o aktivnostima inapretku.

Đaci prikupljaju podatke i dokaze iz više izvora o:- stepenu ostvarenosti postavljenih ciljeva- kvalitetu implementacije iskustvenog učenja

Ostvareni rezultati se koriste za unapređenje rada iprezentuju široj zajednici, kao i relevantnim predstavnicimau oblasti obrazovanja, da bi se produbilo razumevanjeiskustvenog učenja i osigurala održivost kvalitetne nastavneprakse.

Refleksija uključuje razne (ne)verbalne, pisane i umetničkeaktivnosti kojima se demonstriraju promene u znanju, vešti-nama i stavovima učenika.

Refleksija je prisutna pre, tokom i nakon projektnih aktivnosti.

Refleksija podstiče učenike na dublju analizu kompleksnihdruštvenih problema i potencijalnih, alternativnih rešenja.

Refleksija podstiče učenike da ispitaju vlastite predrasude ipretpostavke u vezi sa društvom, kako bi bolje razumeli svojegrađanske uloge i odgovornosti.

Refleksivne aktivnosti su kontinuirane i međusobno povezane.

Refleksivne aktivnosti omogućavaju procenu kvaliteta pro-jekta i pružaju povratne informacije.

PRAĆENJE TOKA PROCESA

KONTINUIRANAREFLEKSIJA KROZRAZLIČITE AKTIVNOSTI

KRITERIJUMIKVALITETA

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI(SERVICE-LEARNING)

14-15

UČENJEZALAGANJEM UZAJEDNICI(CIKLUS PROJEKTA)

Humanoid

Pregled primera dobreprakse

Edukativni seminari

Da imammilion eura…

Koje kompetencije želim darazvijem?

Projekat na točkovima

Sesija razmišljanja

Pregled i analiza informacijaiz medija

Kolektivna tura kroz lokalnuzajednicu

Mapa nastavne integracije

Prelazak preko mosta

Procena izvodljivosti iodrživosti

Radni list

Plakati

Stvarnost kroz objektivumetnosti

Anketa

Evaluacija usklađenosticiljeva

Proces učenja zalaganjem u zajednici se odvija kroz pet sukcesivnih faza. Kroz svaku od njihodvijaju se tri poprečna, međusobno paralelna procesa. U narednoj tabeli predstavljene sufaze, poprečni procesi i alati. U nastavku priručnika svaka od navedenih stavki je detaljno

Učenje zalaganjem u zajednici - ciklus projekta

FAZE POPREČNI PRESECI ALATI

IMOTIVACIJA I RAĐANJEIDEJE

REFLEKSIJA

REFLEKSIJA

BELEŽENJE IKOMUNIKACIJA

EVALUACIJA

BELEŽENJE IKOMUNIKACIJA

EVALUACIJA

IIISTRAŽIVANJE IDIJAGNOSTIFIKOVANJELOKALNIH PROBLEMA

CIKLUSUČENJA

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

18-19 Procena timskih uloga

Dijalog sesije

Portfolio učenika

Prezentacija učenika

Moj suvenir

Pisanje izveštaja i ček listaza nastavnika

Sa vrha planine

Digitalne aplikacije

Aktivnosti na otvorenom

Dnevnik iskustva

Participativna evaluacija

Analiza iskustva

Plus, minus, delta grafikon

Društvene mreže i mediji

Oblak reči

Grupna fotografija

Završna proslava

Partnerska karta

CANVAS platno

Interna komunikacija ipromocija projekta

Pregled projekta krozvođeni razgovor

Igra gluvih telefona

IIIDIZAJN I PLANAKTIVNOSTI

REFLEKSIJA

REFLEKSIJA

REFLEKSIJA

BELEŽENJE IKOMUNIKACIJA

EVALUACIJA

BELEŽENJE IKOMUNIKACIJA

EVALUACIJA

IVLOKALNA AKCIJA: ZNANJENA DELU

VFINALIZACIJA

BELEŽENJE IKOMUNIKACIJA

Evaluacijski upitnici

Testovi znanja i pisanjeeseja

Praktična demonstacija

Semafor

EVALUACIJA

Razmišljanje unazad o svakom načinjenom koraku, radi uviđanja pozitivnih i negativnih stra-na, mogućih snaga i slabosti. Kao proces, podrazumeva razmenu iskustava među učesnici-ma, viđenje svog iskustva i davanje povratnih informacija, korišćenjem širokom spektra ra-zličitih metoda. Neke od njih biće predstavljene u ovom priručniku.

Analiza celokupnog iskustva, uspeha i grešaka, kao i obezbeđivanje konkretnih, proverljivihdokaza o rezultatima projekta. Važno je uzeti u obzir i procese i konačni rezultat projekta.Neophodna je evaluacija u kontekstu obrazovanja (usvojeni akademski sadržaji, razvijeneveštine, stavovi, kvalitet veze između gradiva i lokalne akcije, broj učenika koji su učestvovali,raznovrsnost refleksivnih aktivnosti...) i u kontekstu društveno korisne akcije (kvalitetsaradnje, uticaj na kvalitet života i na zadovoljstvo u zajednici, adekvatnost pružene usluge,individualni i grupni doprinosi, komunikacijske mreže...).

Stalno beleženje tokom celog projekta, a ne samo po završetku, ima neprocenjivu vrednost.Evidentiranje početka projekta, njegovog razvoja i završetka omogućava viđenje datogiskustva kao smislene sveobuhvatne celine.

Sistematizacija je važan element refleksije, ali podrazumeva i procenu, tj. identifikaciju speci-fičnih odlika projekta, na individualnom i grupnom nivou. Sistematizacija predstavlja organi-zovanje i selektovanje zabeleženih informacija po prioritetu, na strateški način, u svrhu ko-munikacije o projektu.

Uspešan projekat ima efikasne kanale komunikacije među učesnicima, škole i nastavnika,učenika i lokalne zajednice, u cilju deljenja informacija, podsticanja učešća, podizanja svestio lokalnim problemima, kao i širenja postignutih rezultata.

I Refleksija²

III Procena i praćenje procesa (evaluacija)

II Kontinuirano i pravovremeno beleženje, sistematizacijaiskustava i komunikacija

² Detaljan i praktičan vodič za refleksiju (A Practitioner’s Guide to Reflection in Service-Learning: Student Voices and Re-flection, Eyler, J., Giles, D., & Schmiede, A.) dostupan je na engleskom jeziku očitavanjem QR koda na poslednjoj strani.

CIKLUSUČENJA

20-21

Prvi korak u planiranju projekta je da se svim učesnicima omogući razumevanje konceptaučenja zalaganjem u zajednici.

Nastavnici bi učenicima trebalo da jasno i slikovito prenesu ključne informacije. Potrebno jeda im se objasni važnost projekta za školu, obrazovanje i zajednicu, kao i na koji način jepovezan sa nastavnim planom i programom. U tu svrhu mogu koristiti prezentaciju, ali i do-datne materijale, kao što su fotografije i video snimci iz škola koje su uspešno implementi-rale srodne projekte. Osim što će im na taj način omogućiti lakše razumevanje prezento-vanog, dodatno će ih inspirisati na kreiranje vlastitih ideja za projekat.

Ovo je faza u kojoj postajemo svesni realnosti i prepoznajemo potencijalne probleme udruštvu i potrebe lokalne zajednice. Predstavnici škola bi trebalo da identifikuju projekte iaktivnosti koje već imaju ili u kojima učestvuju, i da razmisle sa kojim organizacijama i insti-tucijama se mogu povezati ili sa kim već imaju dobru saradnju. Važno je razmišljati na načinkoji omogućuje dolaženje do rešenja problema u lokalnoj zajednici kroz istovremeno zado-voljenje potreba škole i uzimanje u obzir interesovanja i kompetencija učenika.

“Humanoid” – aktivnost koja jača grupni identitet i pomaže grupi da razmišlja o svom iden-titetu, snagama i slabostima.

Na sto se postavi što više slika različitih oblika i sadržaja, a svako odabere po dve, pa se for-miraju podgrupe od oko 5 članova. Zadatak svake od njih je da zapiše problem koji bi želelada reši, a potom od odabranih slika formiraju ljudsku figuru. Uz vođena pitanja, identifikujukarakteristike svog “lika” u kontekstu rešavanja problema, tj. realizacije cilja projekta.

Faza I: Motivacija i rađanje ideje

MOTIVACIJA RAĐANJE I IDEJE

Upoznavanjeučesnika sakonceptomiskustvenog učenja

Identifikovanjesnaga, slabosti ipotencijala svihučesnika

Identifikovanjeindividualne iinstitucionalnemotivazije zarazvoj projekta

Identifikovanjeobrazovnogpotencijalaprojekta

Generisanje ideja

KORISNI ALATI TOKOM I FAZE

Refleksija

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

Arhiviranje inicijalnih snimaka, izjava, fotografija i diskutovanje o idejama može biti odličnapolazna osnova i referentna tačka prilikom procene finalnih projektnih rezultata, jer namtada ostvarena promena biva očiglednija, što deluje motivišuće na učesnike.

Javni razgovori sa ciljnom grupom značajno olakšavaju otkrivanje problema. Način komuni-kacije treba prilagoditi osobinama grupe. Može se odvijati putem društvenih mreža ili pos-tavljanjem postera u lokalnim ustanovama, npr. gerontološkim centrima.

Radni list – Sažet prikaz inicijalne ideje za projekat popunjavanjem formulara, koji osimmogućnosti pisanog dokumentovanja ideja olakšava i osmišljavanje projektnih aktivnosti, uskladu sa kriterijumima kvaliteta (u prilogu).

Plakati na oglasnoj tabli škole – Kako bi informacije bile dostupne široj javnosti, važno jeda plakati budu informativni, pregledni i jasni.

Stvarnost kroz objektiv umetnosti – Ova aktivnost omogućava učenicima da uvide na kojinačin im ekspresivni i estetski resursi mogu olakšati plasiranje ideja u javnost i uspostavl-janje saradnje sa relevantnim organizacijama koje im mogu pomoći u realizovanju ideja. Utu svrhu škole mogu organizovati konkurs za crtanje, modeliranje odeće, fotografisanje, itome sličn

Na primer, ako glavu predstavlja slika stene, to može značiti da je “lik” tvrdoglav; ako je uoblasti grudnog koša vatra – impulsivan je; ako nema usta – nije vešt u izražavanju mišljenjaili osećanja; ako su usta predstavljena trubom – preglasan je... Nakon ove vežbe, sledi među-sobna razmena zaključaka. Učenicima često treba dodatni podsticaj da osveste slabe strane“lika”, tj. svoje grupe.

Pregled primera dobre prakse - društveno korisne akcije u okviru projekta “Iskustvenoučenje” koje su realizovane u saradnji Kolping društva i škola sa teritorije cele Srbije (u pri-logu ovog Priručnika). Važno je imati u vidu da one ne ispunjavaju nužno sve kriterijumekvaliteta uspešnog projekta, ali mogu poslužiti kao inspiracija u osmišljavanju vlastitihpraksi.

Edukativni seminari na temu omladinskog aktivizma – koje mogu osmisliti nastavnici, alii učenici, u cilju dodeljivanja odgovornosti i dodatnog edukovanja budućih donosioca odlukau projektu. Kroz seminare mogu doći od odgovora na pitanja kao što su: zašto i kako trebada učestvujem u društvu, kako mogu da poboljšam ono što već radim i ko mi može pomoćiu tome, kako da svoj rad učinim održivim tokom vremena, na koji način da podelim svojeiskustvo u cilju motivisanja drugih.

Beleženje i komunikacija

CIKLUSUČENJA

Evaluacija, tj. praćenje toka projekta u prvoj fazi usmerena je na procenu zainteresovanostii odzivnosti učesnika, kao održivosti ideje, na osnovu podataka prikupljnih tokom beleženja.

Anketa – Kroz kratku anketu mogu se ispitati razlozi mladih za učešće u projektu, tj. u kojojmeri im je primamljivo i korisno rešavanje određenog problema u lokalnoj zajednici. Korisnoje identifikovati očekivanja mladih od projekta, koliko vremena su spremni da mu posvete,koje oblasti rada ih privlače... Prikupljene podatke treba dodatno razjasniti putem usmenograzgovora sa mladima, a dobijeni nalazi se mogu koristiti kao argumentacija prilikom upući-vanja motivacionog pisma potencijalnim partnerima na projektu.

Evaluacija usklađenosti ciljeva – Da bi projekat bio uspešan, važno je da željeni rezultatiodražavaju usklađenost pojedinačnih, grupnih i institucionalnih ciljeva.

Dobro definisatni ciljevi su:

Evaluacija

SMART (specifični (specific), merljivi (measurable), dostižni (attainable), realistični (rea-listic) i vremenski određeni (time phased));

komponenta istraživanja – odabrana metoda treba da obezbedi dokumentovanjeproblema, jer proverljivi dokazi služe kao osnova za merenje uticaja sprovedenih pro-jektnih aktivnosti. Vidljivost i merljivost ostvarene promene pozitivno i motivišuće de-luje na decu i mlade, jer postaju svesni svojih mogućnosti, važnosti ličnog doprinosa ijačaju osećaj samoefikasnost;

mogućnost aktivnog učešća učenika u identifikovanju i odabiru problema – prilikada sami otkriju i odluče gde će, šta i sa kim raditi doprinosi doživljaju da je problem„njihov“, što jača motivaciju za učenjem i angažovanjem. Prilikom odabira problema tre-ba uzeti u obzir kriterijume kvaliteta projekta.

CLEAR (izazovni (challenging), lokalizovani (localized), ekološki prihvatljivi (environme-ntally sound), dogovoreni (agreed), zabeleženi (recorded));

PURE (pozitivno definisani (positively stated), razumljivi (understood), relevantni (rele-vant), etički korektni (ethical);

·

·

·

·

·

22-23

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

Postoje različite metode identifikovanja ciljne grupe i problema u lokalnoj zajednici na čijemrešavanju će se raditi u okviru projekta. Dve ključne komponente svake od njih:

Faza II: Istraživanje i dijagnostifikovanje lokalnogproblema

U ovoj fazi je važno odrediti način procene usvojenih znanja i veština učenika kroz projektneaktivnosti. U tu svrhu mogu se koristiti klasične metode poput testova i usmenog ispitivanja,a učenici mogu takođe i praktično demonstrirati stečene kompetencije (više o tome u delu oposlednjoj fazi ciklusa)

ITRAŽIVANJE I DIJAGNOSTIFIKOVANJE LOKALNOG PROBLEMA

Identifikovanjepotreba ciljnegrupe

Identifikovanjeciljne grupe(u lokalnojzajednici, zemlji ilisvetu)

Odabir potrebeciljne grupe nakojoj će se raditi,tj. hitnog i važnogproblema

Razvoj planaprocene kvalitetaučenja

„Da imam milion eura...“ – zabavan način razmišljanja o problemima u lokalnoj zajednici,tokom kog učenici predstavljaju probleme koje smatraju važnih i hitnim za rešavanje i disku-tuju o njima.

Koje kompetencije želim da razvijem? – učenici mogu da razmišljaju o željenim oblastimaza lični i/ili profesionalni razvoj, a potom i o načinima da to ostvare kroz odgovarajućudruštveno korisnu akciju.

Projekat na točkovima – učenici se dele u grupe i imaju zadatak da tokom 30-45 minutazamisle projekat kao automobil, da ga nacrtaju, a komponente projekta povežu sa delovimaautomobila. Potom svaka grupa predstavlja svoj „automobil“, uz pomoć vođenih pitanja:kakvo je vozilo, koliki prtljag nosimo, koliko će trajati putovanje, ima li prepreka na putu, štapokreće vozilo (koja komponenta je „motor“ projekta, a koja predstavlja „točkove“), koliko jebezbedno, šta sadrži komplet prve pomoći... Nakon toga, mogu napraviti izložbeni salon au-tomobila ili predstaviti zajednički automobil sa doprinosom svake grupe.

Sesije razmišljanja – Učenici se mogu podstaći na izražavanje emocionalnih i kognitivnihreakcija na projekat kroz zadatak da na karticama ili papirićima napišu svoja osećanja i mislipovodom sadržaja učenja i lokalne akcije. Ovu aktivnost treba organizovati u tri navrata:nakon odluke o implementaciji ove nastavne metode u školi, nakon terenskog rada, tj.lokalne akcije, i na samom kraju projektnog ciklusa. Učenike treba motivisati da koriste višekartica ili papirića kako bi izrazili različite misli i osećanja. Učenici zajedno sa nastavnikom

KORISNI ALATI TOKOM II FAZE

Refleksija

CIKLUSUČENJA

treba da klasifikuju prikupljene kartice u tri kategorije, u zavisnosti od toga da li reflektujusreću, tugu ili zbunjenost. Mogu ih prikazati na flipčart tabli ili na posebnim hamerima saizrazima lica koji se najviše podudaraju sa njihovim doživljajima. Na kraju se učenici okupljajuoko hamera na koji su zalepili najviše svojih kartica i da navedu razloge reakcija i budućaočekivanja od projekta. Data aktivnost uključuje pisanje i govor, kao i ličnu i javnu refleksiju.

24-25

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

Pregled i analiza informacija iz medija – U tu svrhu se mogu namenski čuvati medijskevesti tokom određenog perioda, recimo par sedmica pre realizacije projektnih aktivnosti.Učenici mogu dobiti zadatak da ih međusobno podele (individualno ili po grupama) i da na-prave rezime ključnih snaga i izazova na lokalnom, nacionalnom ili globalnom nivou. Ovametoda često dovodi do ideje o rešavanju globalnih problema, kao što su zaštita životne sre-dine i unapređenje položaja socijalno osetljivih grupa.

Kolektivna tura kroz lokalnu zajednicu / Mapiranje potreba zajednice – Učenici istražu-ju uslove i okolnosti u lokalnoj zajednici na osnovu unapred definisanih pitanja, koja seodnose na stepen očuvanosti i celokupan izgled lokalnih ulica, parkova, klupa na šetalištu,de-čjih igrališta...kao i na položaj određenih društvenih grupa (deca, mladi, starije osobe,beskućnici...). Vođeni datim pitanjima, učenici fokusiraju svoju pažnju i lakše dolaze do klju-čnih problema i ciljne grupe. Mogu i sami konstruisati kratku anketu ili pripremiti pitanja zaintervjuisanje članova zajednice. Preporuka je da se mlađi učenici usredsrede na neposre-dnu okolinu, recimo na školsko dvorište ili na spoljašnji/ unutrašnji izgled i opremljenostsame škole, jer na taj način često otkriju probleme koje si u skladu sa njihovim mogućnosti-ma i koje mogu rešati relativno lako (reciklaža, ulepšavanje zidova škole, sađenje cveća udvorištu...).

Mapa nastavne integracije – poželjno je da se kroz projekat uključi primena znanja i veštinaiz više nastavnih predmeta, a njihova interakcija se može prikazati dijagramom kako bi uče-nici imali jasnu predstavu o povezanosti gradiva sa ostalim aktivnostima. Primer dijagrama:

Beleženje i komunikacija

OPŠTI CILJ PROJEKTA

Specifični cilj 1

Specifični cilj 3

Specifični cilj 2

Specifični cilj 4

Nastavni sadržaj(nastavni predmet 1)

Nastavni sadržaj(nastavni predmet 3)

Nastavni sadržaj(nastavni predmet 2)

Nastavni sadržaj(nastavni predmet 4)

Problem treba definisati u vidu negativne izjave, recimo „nedostatak...“, „nizak procenat...“,„loš kvalitet...“, a ciljeve u formi pozitivne izjave: „prisustvo...“, „dovoljan broj/procenat...“, „do-bar kvalitet...“.

Nakon toga, treba testirati konzistentnost projekta odgovaranjem na pitanje da li su ciljevirelevantni za dati problem. Ukoliko nisu, treba preformulisati problem ili ciljeve. Iako zvučijednostavno, važno je da se ovo uradi dobro, jer je to uslov da ostvareni rezultati budu vidljivi.

Potom se definišu projektne aktivnosti u delu koji predstavlja most. Svaki učenik treba da ra-zume i objasni da li će i na koji način date aktivnosti doprineti ostvarenju ciljeva.

Procena izvodljivosti i održivosti projekta

Izvodljivost projekta znači da imamo resurse neophodne za sprovođenje planiranih aktivno-sti, a samim tim i za ostvarenje ciljeva tj. rešenje problema. Ona zavisi od institucionalne po-drške, motivacije nastavnika i učenika, dostupnosti resursa i nivoa poznavanja metodologijeiskustvenog učenja u lokalnoj zajednici.

Održivost projekta znači da je nešto izvodljivo, kao i da se može realizovati u našem konkre-tnom kontekstu i dovesti do rezultata koji se mogu multiplikovati.

Prelazak preko mosta

Evaluacija

PROBLEM CILJEVI

PLANIRANJE AKTIVNOSTI

CIKLUSUČENJA

Razrada akcionog plana podrazumeva jasnu konkretizaciju projektnih aktivnosti za reša-vanje odabranog problema; ko će i kako sprovoditi projektne aktivnosti; koji su očekivani re-zultati tih aktivnosti; definisanje vremenskog okvira i mesta njihove realizacije; definisanjeciljne grupe i (in)direktnih učesnika. U ovoj fazi je važna adekvatna priprema svih učesnikana ono što sledi, što iziskuje i potrebu za kvalitetnom međusobnom komunikacijom iinformisanjem.

Raspored projektnih aktivnosti daje jasan okvir delovanja i smislenost u međusobnoj pove-zanosti aktivnosti, kao i uvid u podelu zadataka i odgovornosti među učesnicima. Važno je urasporedu definisati da li se aktivnosti sprovode tokom redovne nastave ili kao vanškolskaaktivnost, što treba evidentirati u školskoj adminitraciji. Takođe, obavljanje aktivnosti vanškole zahteva blagovremeno obezbeđivanje saglasnosti roditelja učenika, potencijalno orga-nizovanje prevoza, davanje jasnih instrukcija učenicima o načinu obavljanja aktivnosti na si-guran način, nabavka zaštitne opreme po potrebi i preduzimanje sličnih bezbednosnihmera.

Definisanje obrazovnih ciljeva podrazumeva definisanje nastavnih oblasti/predmeta, akti-vnosti učenja i ciljeva učenja, što pomaže u identifikovanju resursa koji se mogu koristiti to-kom implementacije projekta.

Definisanje načina načina integracije gradiva sa uslugom u zajednici pomaže u osvešćivanjuobrazovne komponente lokalne akcije, po kojoj se prvenstveno razlikuje od volonterizma.

Faza III: Dizajn i plan aktivnosti

DIZAJN I PLAN AKTIVNOSTI

Rasporedprojektnihzadataka

Akcioni plan Oblasti i ciljeviobrazovanja

Integracija gradivasa lokalnomakcijom

26-27

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

Procena timskih uloga – Učenici treba da razmišljaju i razmene vlastita shvatanja o tomena koji način projektu doprinose indirektni i direktni učesnici, dakle oni sami, njihovi nasta-vnici, škola, ostali članovi lokalne zajednice (saradnici i partneri), kojim resursima svako od

KORISNI ALATI TOKOM III FAZE

Refleksija

Partnerska karta – grafikon sa podacima o potencijalnim saradnicima i partnerima u proje-ktu, tj. zainteresovanim stranama koje rade na rešavanju sličnog problema ili mogu pružitipotrebne resurse (finansijska sredstva, znanje, informacije, prostor, sredstva za rad...) i do-datno doprinele rezultatima projekta, bez nepotrebnog ponavljanja istih i preopterećenja.

CANVAS – projektno platno – vizualizacija ključnih aspekata projekta na sažet, grafički i do-padljiv način. Ono je “živi sistem”, te se može stalno korigovati, dopunjavati i unapređivatitokom trajanja projekta.

njih raspolaže (finansijskim sredstvima, znanjem, prostorom, materijalom za rad, kontakti-ma sa relevantnim osobama/ institucijama, lokalnim medijima), ali i koje koristi oni imaju odprojekta. Takođe, važno je da prodiskutuju o benefitima projektnih aktivnosti za direktne ko-risnike usluge, tj. ciljnu grupu. Na taj način učenici sagledavaju celokupan projekat iz višerazličitih perspektiva, uviđajući njegove jake i slabe strane.

Beleženje i komunikacija

7. Ključni partneri

6. Ključne aktivnosti1. Stvaranjedruštvene vrednosti

4. Komunikacijai umrežavanje

3. Specifične akcije

2. Učesnici iciljna grupa

8. Poreklo resursa

5. Ključni resursi

9. Struktura troškova i vremena

Stvaranje društvene vrednosti – Definisati šta će projekat ponuditi zajednici, u vidujasne i pozitivne izjave, a ne problema, ko to realizuje i ko su korisnici.

Učesnici i ciljna grupa – Ko su lideri projekta, partneri i saradnici, kao i ciljna grupa.Definisanje primalaca usluge jača njihovu svest o vrednosti rada učesnika projekta, aujedno pomaže u odabiru strategije komunikacije.

Specifične akcije – Društveno korisne akcije, definisane u vremenu i prostoru. Ovdene treba uključiti akcije planiranja i pripreme projekta.

Komunikacija i umrežavanje – Definisati komunikacioni kanali koji će se koristiti saučesnicima projekta (npr. društvene mreže). Svi kanali zahtevaju kontinuiranopraćenje i ažuriranje tokom projekta, da bi komunikacija bila efikasna.

Ključni resursi - Materijalni i ljudski resursi neophodni za razvoj projekta u svim fazama.

1.

2.

3.

4.

5.

CIKLUSUČENJA

Ključne aktivnosti – Aktivnosti bez kojih realizacija projekta ne bi bila moguća ni smi-slena. One imaju logičan redosled, koji treba uspostaviti i slediti.

Ključni partneri – Osobe/ustanove koje učestvuju u realizaciji projekta.

Poreklo resursa – Definisati način obezbeđivanja resursa, pri čemu treba biti i kreati-van, i racionalan. Resursi mogu biti u vidu novca, usluga i dobara. Mogu se prikupiti ikroz određene akcije, npr. izložbe, predstave, koncerte, recikliranje...

Struktura troškova i vremenski okvir – Na koji način, kada i za šta će se resursi koristiti.

6.

7.

8.

9.

Interna komunikacija i promocija projekta – definisanje načina i kanala komunikacijeučesnika u projektu, kako bi svi bili informisani i obavešteni, ali i medija koji će se koristiti usvrhu promocije (na lokalnom ili nacionalnom nivou).

Vođeni razgovor – Učenici se dele u grupe od po 4 člana i tokom 30-45 minuta odgovarajuna pitanja u vezi sa različitim aspektima projekta, a potencijalno negativni odgovori ukazujuna aspekte koje treba promeniti i unaprediti. Pitanja na koja treba da odgovore su:

Evaluacija

Da li je problem jasno identifikovan i definisan?

Da li su planirane aktivnosti u skladu sa ciljem?

Da li je jasno definisan cilj lokalne akcije?

Da li su jasno definisani obrazovni ciljevi?

Da li su zadaci i odgovornosti svih učenika jasni?

Da li postoji utvrđen raspored rada? Da li je jasan vremenski okvir aktivnosti i prostor ukom će se realizovati? Da li su postavljeni rokovi dovoljni za njihovo sprovođenje?

Da li je predviđeno vreme za refleksiju, davanje povratnih informacija i beleženje?

Da li su jasni načini procene obrazovnih ciljeva, tj. efekata učenja? Koji su to načini?

Da li su poznate metode evaluacije ciljeva lokalne akcije, tj. ostvarenih rezultata u zaje-dnici? Koje su to metode?

Da li su dostupni materijalni resursi? Da li dovoljni? Da li su traženi dodatni izvori fina-nsiranja?

·

·

·

·

·

·

·

·

·

·

28-29

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

„Igra gluvih telefona“ – Na presavijenim papirićima se ispišu ključne komponente projekta(problem, cilj, glavne aktivnosti...), a učenik bira jednu od njih koju treba da šapne učeniku sanjegove desne strane, i tako redom do poslednjeg učenika koji sedi levo od prvog učenika.Poslednji učenik zapisuje ono što je čuo i to upoređuje sa originalnim papirićem. Ukoliko seispostavi da je izgubljen ili izmenjen smisao, moguće je da datu komponentu projekta nerazumeju svi učesnici na isti način, te je treba dodatno pojasniti i učiniti nedvosmislenom.

Ključna faza projekta u kojoj se kreirani akcioni plan praktično implementira u lokalnoj zaje-dnici, uz kolektivni angažman. Podrazumeva realizaciju učenja kroz društveno korisnu akciju,odnosno aktivnosti koje imaju svrhu, smisao i vrednost (obezbeđivanje potrebnih resursa,formalizovanje dogovora i saveza, vođenje projekta i kontinuirano praćenje njegovog tokaradi eventualnog revidiranja i korigovanja).

Da li su definisani učesnici projekta i ciljna grupa?

Da li učenici imaju aktivnu i vodeću ulogu tokom svake faze projekta?

·

·

Faza IV: Lokalna akcija - znanje na delu

U ovoj fazi je izuzetno važno sprovoditi refleksivne aktivnosti kako bi učenici što lakše i boljepovezali gradivo sa građanskim aktivizmom, odgovornošću, solidarnošću. One takođe po-mažu učenicima da osveste vlastitu ulogu u kreiranju pozitivnih društvenih promena.

Dijalog sesije – Redovni, savetodavni sastanci učesnika tokom kojih iz različitih perspektiva(lične, svoje grupe ili organizacije koju predstavljaju) sumiraju i analiziraju najveća dosti-gnuća, ali i izazove sa kojima su se susretali, potencijalne uzroke i rešenja uočenih poteškoća.Vrlo je važno odrediti koordinatora sesija, koji će održavati fokus na temi i voditi računa oobjektivnosti i međusobnom uvažavanju tokom sastanka. Korisno je da se odredi i poštujesatnica sesija, a kako bi se dodatno osigurala pažnja učesnika i organizacija sastanka moguse uvesti jednostavna pravila, recimo da pravo na reč ima učesnik koji drži gumenu lopticu.Takođe, učesnici mogu formirati krug i razmotavati vuneni klupko tokom razgovora (govorionaj koji u datom trenutku drži klupko) formirajući „paukovu mrežu“, što sesije čini zanimlji-vim, dinamičnim i produktivnijim, jer se na taj način lakše održava koncentracija učesnika.

Portfolio učenika – Svaki učenik može pripremati lični portfolio o projektu – beleške o isku-stvu u vidu dnevnika ili eseja, fotografije, spisak stečenih znanja, veština i ostale materijalekreirane i prikupljene tokom sprovođenja lokalne akcije. Dati portfolio se može koristiti i u

KORISNI ALATI TOKOM IV FAZE

Refleksija

CIKLUSUČENJA

30-31

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

svrhu evaluacije kvaliteta učenja po zavšetku projektnih aktivnosti. Kroz ovu vrstu dokume-ntacije učenici vode evidenciju i stiču organizacione veštine. Nastavnik treba blagovremeno(pre početka akcije) da im da jasne instrukcije o sadržaju i formi portfolija, kako bi znali štase od njih očekuje i adekvatno organizovali svoj rad. Portfolio treba da bude profesionalan,jer može poslužiti kao dopuna biografije prilikom apliciranja za posao u budućnosti.

Digitalne aplikacije za deljenje dokumenata među učesnicima, poput WeTransfer-a iGoogle drive-a – mogu značajno olakšati i ubrzati komunikaciju, tako da svi budu upućeni uproces, a ujedno se može pratiti i učešće učesnika. Dodatna mogućnost je da učesnici pro-dube postojeće znanje i steknu nove veštine u oblasti informatike i računarstva.

Aktivnosti na otvorenom – Ovakve aktivnosti se organizuju sa konkretnim ciljem, u jasnodefinisanom vremenu i prostoru. Dobra su opcija kada projekat treba učiniti vidljivim većembroju ljudi, koji drugačije ne bi saznali o njemu. Mogu se organizovati edukativne igre, za-natske radionice, praktične demonstracije...

Dnevnik iskustva – Dnevnik može biti u elektronskoj ili štampanoj verziji, a služi za hrono-loško beleženje projektnih zadataka, aktivnosti i događaja. Osim toga, poželjno je da sadrži ianegdote, fotografije, direktna iskustva i doživljanje. Dnevnik može biti vrlo koristan i usvrhu refleksije i kasnije komunikacije o projektu.

Ključno je da se beleške upišu neposredno nakon aktivnosti i da se učenicima istakne većavažnost sadržaja dnevnika od forme. Korisno im je dati smernice i ideje o tome šta sve mogubeležiti, i podstaći ih na kreativnost i spontanost tokom vođenja dnevnika, kako ne bi bilipreopterećeni pravopisom i gramatičkim pravilima. Obavezno je proveriti sa njima da li suvoljni da sadržaj dnevnika podele sa drugima ili da ga koriste isključivo interno, unutar škole.

Participativna evaluacija projekta – procena ključnih aspekata projekta od strane učenika,nastavnika, ali i ostalih članova lokalne zajednice, putem otvorenog intervjua ili kraćegupitnika.

Tokom evaluacije je važno uzeti u obzir:

Beleške i komunikacija

Evaluacija

efekte na kvalitet života u lokalnoj zajednici;

efekte na kvalitet obrazovanja i vaspitanja učenika.

·

·

Analiza iskustva – dopuna Dnevnika iskustva, a predstavlja kvalitativnu analizu i sumiranjenjegovog sadržaja.

Plus, minus, delta grafikon – metoda prikupljanja podataka o jakim i slabim stranama pro-jekta. Svi učesnici treba zajedno da popunjavaju tri kolone sa podacima o tome šta je bilodobro i korisno (+), šta je bilo loše i neadekvatno (-), šta bi i kako uradili drugačije (Δ). Datigrafikon se može koristiti i u ostalim fazama projekta, kao i u svrhu evaluacije sprovedenihaktivnosti.

+ - Δ

Završna procena i sistematizacija celokupnog iskustva, evaluacija postignutih lokalnih i cilje-va učenja, organizovanje završne proslave radi sumiranja utisaka i odavanja priznanja uče-snicima, obezbeđivanje održivosti ostvarenih promena i njihovo multiplikovanje i promovi-sanje.

Faza V: Finalizacija

Prezentacija učenika – Učenici rezimiraju i na slikovit način predstavljaju sprovedene pro-jektne aktivnosti. To je prilika da pokažu šta su i na koji način postigli kroz demonstracijustečenih znanja, veština i ishoda akcije. Osim formalnih aspekata projekta, prezentacija tre-ba da sadrži i “lični pečat”, odnosno subjektivni doživljaj učenika o celokupnom iskustvu. Izlične perspektive, učenici opisuju šta su videli, uradili, sa kim su sarađivali, kako su se osećali,na šta su ponosni, a šta bi voleli da su drugačije uradili, da li je akciju bilo lako ili izazovnorealizovati. Dodatno, bilo bi korisno da navedu konkretna znanja i veštine stečene tokomprojekta, da li ih je i kako dato iskustvo promenilo, da li su potvrdili ili promenili neke predra-sude i stereotipe.

Mlađi učenici mogu da nacrtaju trenutak u kom su posebno uživali ili koji im je bio najkorisniji.Alternativno, mogu odabrati fotografiju koja ilustruje dati trenutak i da obrazlože svoj izbor.Sve crteže/ fotografije sa izjavama učenika treba objediniti i zajedno prikazati (na panou).

KORISNI ALATI TOKOMV FAZE

Refleksija

CIKLUSUČENJA

Osim refleksije, prezentacija sadrži i elemente evaluacije. Dodatno, pomaže učenicima darazvijaju veštine prezentovanja i da javno predstave svoj rad.

“Moj suvenir” – Učenici treba da pronađu i donesu u školu predmet koji ih asocira naučešće u projektu i da drugim učenicima objasne na koji način dati predmet reflektuje njiho-va osećanja i misli. Ovakvi predmeti mogu poslužiti kao odlična vizuelna sredstva za inspiri-sanje učenika na davanje interesantnih komentara. Na ovaj način im se pruža prilika za me-taforičko razmišljanje o svom iskustvu i povezivanju apstraktnog sa konkretnim. Deljenje li-čnih doživljaja i osećanja jača osećaj pripadnosti i smisla.

Pisanje izveštaja o projektu – U ovu svrhu semože koristiti i formular Kolping društva. Izve-štaj svakako obuhvata i elemente sistematizacije i komunikacije (u prilogu).

Ček lista za nastavnike – kratak podsetnik važnih aspekata projekta u cilju orijentacije na-stavnika prilikom koordinisanja aktivnosti, kreirana od strane Kolping društva (u prilogu).

Sa vrha planine – Grupama učenika se podele listovi papira sa crtežom planine (poput bo-janke), a njihov zadatak je da nacrtaju svoje putovanje od njenog dna do vrha, kao prikazsvog iskustva tokom projekta. Po završetku zadatka, dele crteže sa ostalim grupama, uz osvrtda li su stigli do vrha i rezimiranje celokupnog iskustva.

32-33

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

Kroz vođena pitanja treba ih podstaći da razmisle o sledećim aspektima:

Potok za osveženje – trenuci koji su doneli “dah svežeg vazduha” i oslobodili ih napetosti.

Okupljanje oko vatre – trenuci u kojima je istinsko povezivanje bilo od ključne važnosti.

Vidikovac – trenuci u kojima su imali širok i sveobuhvatan pogled na projekat.

Prečice kroz šumu – događaji/ situacije ili resursi koji su ubrzali razvoj projekta.

Aktiviran GPS – okolnosti koje su podstakle promenu smera kretanja.

·

·

·

·

·

Kreiranje web sajta ili stranice na društvenim mrežama u cilju promocije i deljenja svogiskustva, ali i unapređenje projekta u budućnosti.

Mediji - Škola može uspostaviti saradnju sa lokalnom (ili nacionalnom) televizijom u ciljujačanja vidljivosti i promocije projekta. U zavisnosti od karakteristika ciljne grupe, u nekimslučajevima članak u lokalnim novinama može imati dobar efekat.

Beleške i komunikacija

Slično kao i u prethodnoj fazi, važno je proceniti ispunjenost kako obrazovnih, tako i ciljevalokalne akcije. Osim procene ostvarenih rezultata, evaluacija treba da omogući davanje ko-mpletnog izveštaja o projektu partnerima, donošenje odluka o budućim koracima i saradnji,kreiranje kvalitetnog istraživačkog materijala, kao i inspirisanje drugih na slične projekte.

U svrhu procene nivoa stečenih znanja i veština u vezi sa školskim gradivom, nastavnicimogu organizovati sledeće aktivnosti učenika:

Evaluacija iskustvenog učenja u lokalnoj zajednici od strane učenika/ca – Upitnik Kolpi-ng društva Srbije razvijen u cilju procene uticaja projekta na učenike (u prilogu).

Testovi znanja iz konkretnih nastavnih predmeta.

Praktična demonstracija naučenog putem određenog performansa učenika ili držanja pre-zentacije. Učenici mogu dobiti zadatak da nađu relevantne pesme ili citate koji adekvatnopredstavljaju njihovo iskustvo učenja, kao i građanskog aktivizma. Treba ih usmeriti na sa-držaje koji govore o važnosti učenja, timskog rada, solidarnosti, lične i građanske odgovorno-sti. Mogu i sami napisati tekst pesme, koju će otpevati i odsvirati tokom završne proslave.Važno je da obrazlože svoje ideje, tj. povezanost između nađenih ili kreiranih sadržaja sadoživljenim iskustvom. Osim podsticanja razvoj veština pisane i usmene komunikacije, ovaaktivnost im pruža priliku da istraže kako različite situacije i znanja utiču na njih.

Oblak reči – Od ključnih reči kojima učenici opisuju svoje najsnažnije utiske o projektu moguse kreirati slike različitih oblika pomoću web aplikacija. Što je neka reč učestalija, to će bitiveća na slici. Poželjno je izabrati oblik koji najbolje reprezentuje projekat. Kreirana slikamožese odštampati i okačiti na oglasnoj table škole.

Grupna fotografija svih učesnika – Tradicionalni deo projekta, jer jača grupni identitet ipredstavlja vid zahvalnosti učesnicima. Veoma je važno da se fotografišu svi učesnici projek-ta, kako iz škole, tako i iz lokalne zajednice. Fotografija se može napraviti na početku i nakraju projekta kako bi se videla promena u broju ili strukturi učesnika.

Završna proslava – važan deo projekta, koji ne treba tretirati samo kao zabavu i druženje,već i kao priliku da se svim učesnicima pošalje poruka da se ceni njihovo zalaganje i ono štosu učinili. U tu svrhu mogu se podeliti priznanja i zahvalnice. Treba pripremiti prezentacijusa informacijama o projektnim aktivnostima, fotografijama i video snimcima. Dati događajtreba da uključi i razmenu iskustava u cilju sagledavanje projekta iz različitih perspektiva, od-nosno u kontekstu obrazovanja i života u lokalnoj zajednici. Kao pomoć u planiranju datogdogađaja može se koristiti Radni list za organizovanje završne proslave (u prilogu).

Evaluacija

CIKLUSUČENJA

34-35

UČENJEZALAGAN

JEMUZAJEDNICI-CIKLUSPROJEKTA

Pisanje eseja – Lični, narativni prikaz projektnog iskustva, koji podstiče razmišljanje i kreati-vnost kod učenika. Učenici se u esejima mogu fokusirati na lični razvoj, povezanost školskoggradiva sa lokalnom akcijom, kao i ideje za buduće projekte. Važno je da nastavnik blagovre-meno uspostavi kriterijume za ocenjivanje datih eseja, kako bi i učenicima bilo jasno šta seod njih očekuje. Esej može biti u slobodnoj formi ili zasnovan na konkretnim pitanjima.

U svrhu procene uticaja lokalne akcije na kvalitet života u lokalnoj zajednici može se koristiti:

Anketiranje/ intervjuisanje članova lokalne zajednice/ ciljne grupe – Učenici i nastavnicitreba zajedno da sprovedu ovu aktivnost, kao i da uspostave kriterijume procene uspeha iuticaja projekta.

Semafor – Svi učesnici se podele u vršnjačke grupe (nastavnici, učenici, partneri, članovi zaje-dnice…) u cilju da razgovaraju, procenjuju i opisuju sledeće faktore:

Potom grupe međusobno razmenjuju mišljenja i izvode zaključke.

koji su olakšali razvoj projekta (zeleno svetlo);

koje treba ojačati, poboljšati (žuto svetlo);

koje treba eliminisati ili smanjiti radi postizanja boljih rezultata (crveno svetlo).

·

·

·

CIKLUSUČENJA

DRUŠTVENOKORISNE AKCIJEŠKOLAU SRBIJIU OKVIRUPROJEKTA“ISKUSTVENOUČENJE”

PRAKTIČN

IPRIMERI

U saradnji sa lokalnim radiom, Ekonomsko-trgovinska škola iz Bečeja je 2014. godine odlu-čila da pomogne slepima i slabovidima kreiranjem audio knjiga na osnovu dela stranih autora(Molijer „Tvrdica“, Sofokle „Antigona“, Čehov „Ujka Vanja“...), koji su deo sadržaja redovnog na-stavnog plana i programa. Ovakva vrsta knjiga takođe olakšava usvajanje novih informacija au-ditivnim tipovima ličnosti.

Tokom realizacije datog cilja učenici su primenjivali postojeće znanje, ali i unapređivali kompe-tencije iz oblasti srpskog jezika i književnosti, informatike, marketinga i likovne kulture, bavećise identifikovanim problemom kroz interdisciplinarni pristup. Ključne faze projekta su bile:formiranje ekipa, čitalačke probe, snimanje, dizajn, autorizovanje i promocija knjiga.Celokupno iskustvo ispratila je TV Bečej.

Ova škola, odnosno smer za obrazovanje budućih agenata osiguranja, tokom 2015. godinesprovela je akciju sa ciljem pružanja pomoći trenutnim i budućim učenicima u sticanju profe-sionalnih znanja, kao i osobama koje tek započinju karijeru u oblasti osiguranja. Detektovali suproblem nepostojanja udžbenika koji na jednom mestu objedinjuje najvažnije teme u vezi sarazličitim vrstama osiguranja i pruža jasne primere i objašnjenja potrebna za uspešno ovlada-vanje ovom oblašću. Vrednim višemesečnim radom kreirali su „Vodič za rad u virtuelnom osi-guravajućem društvu”, koji su postavili na sajt škole, kako bi bio dostupan što većem brojuzainteresovanih.

Tokom 2018. godine ova škola organizovala je akciju Obrok solidarnosti u cilju podizanja svestijavnosti o važnosti nebacanja hrane u smeće, odnosno njenom adekvatnom odlaganju.Građani su podstaknuti da u svoja susedstva postave „obrok kutije” za odlaganje hrane kakobi sugrađani koji su primorani da jedu iz kontejnera to mogli da učine na higijensko prihvatljivnačin i dostojanstveno. Na dva prometna mesta u gradu učenici su postavili punktove sa„obrok kutijama”, plastičnim kutijama na kojima je ispisana njihova namena i svrha. Organizo-vali su i protestnu šetnju tokom koje su nosili transparent na kojem je bio ispisan naziv akcije,slogan „Svojim viškom nadomesti nečiji manjak”, kao i motivacione poruke. Tom prilikom sudelili i promotivni materijal sugrađanima – letke sa opisom i ciljem akcije, koje su samostalnoosmislili i dizajnirali, apelujući i na lokalnu samoupravu da ih podrži radi postizanja dugoročnihefekata akcija usmerenih na smanjenje globalne gladi. Akciju Obrok solidarnosti ispratila je TVBečej, a dodatne informacije se mogu naći i u članku lokalnih novina Bečejski mozaik.

Gimnazija Bečej je 2015. godine organizovala i sprovela dve lokalne, društveno korisne akcijeu cilju pružanja pomoći dvema ranjivim grupama: osobama sa blažim oblicima mentalnoginvaliditeta i starijim ljudima.

Društveno korisne akcije škola u Srbiji u okviruprojekta “iskustveno učenje”

U saradnji sa udruženjem koje radi sa osobama sa lakšim mentalnim poremećajima i smetn-jama gimnazijalci su organizovali i učestvovali na zajedničkim radionicama, tokom kojih sustvarali muziku i izvodili različite timske igre. Svrha radionica se ogledala u pružanju pomoćiovim osobama u socijalizaciji i jačanju njihovog osećaja pripadnosti društvu, dok su učenicimaomogućile podizanje svesti o mentalnim bolestima.

Druga akcija se sastojala u organizovanju kulturno umetničkog programa u prostorijamaGerontološkog centra u Bečeju za starije sugrađane, kako bi im boravak u domu učinili prija-tnijim i interesantnijim. Nakon programa su se posvetili razgovoru sa korisnicima centra, do-prinoseći tome da se osećaju kao ravnopravni članovi društva i da dostojanstvenije proživlja-vaju svoju starost.

Srednja tehnička škola „Šinković Jožef“ i Gimnazija i ekonomska škola „DositejObradović“ iz Bačke Topole su tokom 2019. godine organizovale akciju uređenja gradskogtrga ispred Biblioteke „Eržebet Juhas”, koja je ujedno imala za cilj i promovisanje kulture čitanja.Klupe koje su bile izbledele od sunca i propale od kiše učenici su preneli u školske radionice, apotom su obrađivali drvo, zamenili dotrajale daske na klupama i ponovo ih ofarbali. Osim toga,u klupe su urezali odabrane citate iz dela pisaca domaće i svetske književnosti, na srpskom i namađarskom jeziku.

Hemijsko-prehrambena i tekstilna škola „Uroš Predić“ iz Zrenjanina je tokom 2018. go-dine organizovala akciju krojenja i šivenja platnenih, ekoloških torbi u cilju podizanja svesti označaju zaštite životne sredine kroz promovisanje smanjenja korišćenja plastičnih kesa.

Tokom 2019. godine ova škola je organizovala akciju krojenja i šivenja jastučnica i krpa za su-dove za štićenike Sigurne kuće u Zrenjaninu, odnosno za žene i decu koja su preživela nasiljeu porodici ili bila žrtve trgovine ljudima. Data akcija je sprovedena u saradnji sa Centrom zasocijalni rad Zrenjanin u cilju razvoja svesti o vrstama i posledicama nasilja i značaju institucijaposvećenih zaštiti žrtava.

Užička gimnazija je 2019. godine organizovala akciju deljenja platnenih, ekoloških cegeraispred Zelene pijace u svom gradu, u cilju smanjenja upotrebe plastičnih kesa i informisanjagrađana o prednostima korišćenja reciklabilne ambalaže. Akcija je protekla uz ogromnuzahvalnost brojnih sugrađana i njihovo obećanje da će redovno koristiti dodeljene cegereprilikom kupovine.

Sličnu akciju u cilju ekološke edukacije sproveli su i učenici Tehničke škole Zaječar tokomSvetskog dana zaštite životne sredine, 5. juna 2019. godine, pod sloganom “Sa cegerom ukupovinu, jer čuvamo okolinu!”. Pored javnog zagovaranja upotrebe platnenih cegera i sprove-dene ankete o korišćenju plastičnih kesa, učenici su ručno oslikavali cegere i podelili ih svojimsugrađanima. Fotografije sprovedene akcije, kao i korisne informacije do kojih su mladih došlikroz ovo iskustvo, dostupne su na Facebook stranici Kolping društva Srbije.

38-39

DRU

ŠTVENOKO

RISN

EAKCIJEŠKOLA

USRBIJIUOKVIRUPROJEKTA“ISKUSTVENOUČENJE”

Naredne, 2020. godine, realizovali su akciju „Donesi…doprinesi” ispred kompanije Lidl, u ciljujačanja ekološke i socijalne odgovornosti građana u pogledu recikliranja e-otpada. Učenici sukreirali i delili štampane promotivne materijale, anketirali su prolaznike, delili im simboličnepoklone za učešće u istraživanju, i dizajnirali su kutiju za odlaganje istrošenih baterija, koju ćenastaviti da koriste u svojoj školi. Dati događaj ispratila je RTV Bor, a fotografije su dostupne ina YouTube kanalu Kolping društva Srbije.

U cilju podizanja svesti učenika o značaju održavanja i zaštite zelenih površina i životnog pro-stora Politehnička škola iz Subotice je tokom 2018. godine sprovela akciju uređenja prostoraoko Doma za decu ometenu u razvoju „Kolevka”, koja je obuhvatila sadnju dvogodišnjih cve-tnih vrsta, uređenje cvetnih leja i orezivanje zimzelenih vrsta u kamenjaru u sklopu zelenihpovršina. Osim toga, učenici su ukrasili, tj. oslikali 20 metara uličnog zida škole.

Tokom 2019. godine učenici ove škole su učestvovali u uređenju Zoološkog vrta na Paliću, takošto su obnovili i oslikali fasadu kaveza za tigrove, ukrasili zidove i restaurirali pano za fo-tografisanje turista i ostalih posetilaca Zoološkog vrta. Osim praktične primene teorijskogznanja, cilj ove akcije se ogledao i u razvijanju osećaja za lepo. Sprovedene aktivnosti su obja-vljene su na sajtu i društvenim mrežama škole, a ispraćene su i od strane TV Subotica.

Tokom novembra 2020. godine, Politehnička škola Subotica i Školski centar sa domomučenika “Dositej Obradović” zajedno su radili na kreiranju stimulativnih uslova za učenje irazvoj. Mlađi učenici iz ŠKC Dositej Obradović najpre su posetili starije drugare u Politehničkojškoli, koji su im predstavili i objasnili kako izgleda biti đak u njihovoj školi. Nakon edukativneradionice, međusobno su se takmičili u sklapanju modela stolice, a imali su i mogućnost dasami dizajniraju dnevnu sobu na osnovu makete koju su napravili učenici Politehničke škole.Na internetu su tražili ideje i rešenja za kreiranje senzornog stalka, paralelno crtajući idejnuskicu. Potom je usledila višenedeljna radioničarska izrada stalka, koji ima edukativnu i svrhupodsticanja razvoja svih čula. Stalak su montirali 20.11., na Svetski dan deteta, praktičnodemonstrirajući poštovanje osnovnih dečjih prava, poput prava na obrazovanje i posebnubrigu za decu sa smetnjama u razvoju. Fotografije njihovih aktivnosti dostupne su na YouTubekanalu Kolping društva Srbije, kao i finalni izgled stalka. Projektne aktivnosti ispraćene su odstrane lokalnih medija, YU ECO RTV i na portalu Subotica.com.

U saradnji sa brojnim partnerimaMedicinska škola „7. april” iz Novog Sada sprovela je akci-ju iskustvenog učenja tokomoktobra 2019. godine u okviru Festivalamentalnog zdravlja, kojimInstitut za javno zdravlje Vojvodine obeležava 10. oktobar, Svetski dan mentalnog zdravlja.Budući da je slogan datog festivala bio „Životne krize – i rizik i šansa” uvodno predavanje„Tinejdžerski razgovori” bilo je posvećeno adolescenciji i nekim kriznim periodima iste, kao ikonkretno o bulimiji i anoreksiji. U dvorištu škole organizovane su razne igrovne i cirkusneaktivnosti uz podršku i angažovanje Udruženja “Kreativni pogon”, Centra za cirkusku umetnostLudifiko i članovima cirkusa „Cirkoneo”. Kroz predstavu “Cirkus gradi poverenje” učenici suupoznati sa potencijalom, značajem i pozitivnim aspektima date discipline. Osim uživanja usamom performansu (žongliranju, plesu, akrobacijama…), koji zahteva fizičku spremnost, ali i

PRAKTIČN

IPRIMERI

visok nivo mentalne fokusiranosti i prevazilaženje strahova, učenici su imali priliku daprepoznaju i razgovaraju o brojnim važnim psihološkim temama predstave, kao što sudoživljaj pripadnosti i odbačenosti od društva, međusobno poverenje i podrška, tolerancija,prihvatanje različitosti, empatija… Učenici sumogli da osveste na koje sve načinemogu postatipredmet ili akteri diskriminacije. Novosadski humanitarni centar iz Novog Sada (NSHC) i Domza odrasle „Sveti Vasilije Ostroški- Čudotvorac” iz Novog Bečeja su takođe predstavili svoj rad.Dodatne informacije o akcijama škola mogu se naći na YouTube kanalu Kolping društva Srbije.

Naredne godine učenici ove škole su se posvetili podizanju svesti o važnosti vršnjačkeedukacije i prevencije u oblasti mentalnog zdravlja mladih. 25. novembra, održali su javni častokom kog su govorili o samopouzdanju adolescenata i izazovima sa kojima se mogu suočitiukoliko se ono naruši, kao što su: anoreksija, depresija, anksioznost i agresivno ponašanje. Fo-tografije sa datog događaja dostupne su na YouTube kanalu Kolping društva Srbije. Snimakčasa dostupan je na Facebook profilu stručne službe škole.

Učenici osnovne škole “Nikola Tesla” iz Novog Sada su implementirali svoju društveno ko-risnu akciju 2019. godine u domu Novo Naselje, u saradnji sa Gerontološkim centrom NoviSad. Učenici su imali priliku da se druže sa korisnicima doma i kreativno provedu vreme uveoma prijatnoj atmosferi, učestvujući u različitim radionicama. Bili su veoma zainteresovanida čuju i vide kako izgleda život u domu, ali i kako je školovanje izgledalo pre mnogo godina.Lepa međugeneracijska saradnja omogućila je razmenu iskustava, priliku da uče jedni oddrugih, mladi od starih i obrnuto. Fotografije sa ovog druženja dostupne su na Facebookstranici Kolping društva Srbije.

Srednja škola “Dr Đorđe Natošević” iz Inđije je prva realizovala akciju u sklopu projekta“Učenje zalaganjem u zajednici” 2014. godine, u saradnji sa institucijom za decu bezroditeljskog staranja, tj. Dečijim selom iz Sremske Kamenice, budući da ih je ugostila u svojimprostorijama. Ključni cilj ove akcije ogledao se u pružanju pomoći u odabiru budućihzanimanja, tj. profesionalnoj orijentaciji osnovnoškolaca iz Sremske Kamenice. Dati cilj jeostvaren tako što su ih učenici različitih obrazovnih profila upoznali sa radom svoje škole ismerovima koje nudi, demonstrirali su kako izgleda praktičan rad koji obavljaju u školi, i pružilisu im priliku da se i sami oprobaju u praktičnoj nastavi. Mališani iz Sremske Kamenice imali supriliku da se oprobaju u radu u kuhinji restorana, kao i u frizerskom salonu, kako bi lakšespoznali vlastite afinitete. Sekundarni, ali veoma važan cilj bilo je kvalitetno druženje dece imladih i organizovanje celodnevnog boravka ispunjenog zanimljivim i korisnim aktivnostimauz angažovanje učenika različitih smerova. Učenici iz Inđije su se posebno pripremali zanjihovu posetu, pa su ih najpre obradovali poklonima u vidu oslikanih torbi koje su sašilimodelari odeće. Budući kuvari su se takođe pokazali kao sjajni domaćini, tako što su pripremilii poslužili lep obrok go-stima u restoranu u kom obavljaju školsku praksu. Budući frizeri su ihšišali i pravili su im frizure po želji, a turizmolozi su ih upoznali sa Inđijom i njenimznamenitostima. Svi učenici su razvili dobre međusobne kontakte i stekli nove prijatelje, takoda su škola i Dečije selo nare-dnih godina nastavili saradnju kroz organizaciju sportskihtaakmičenja. Pored bavljenja sportom, deca su razvila međusobno prijateljstvo, što je od

40-41

DRU

ŠTVENOKO

RISN

EAKCIJEŠKOLA

USRBIJIUOKVIRUPROJEKTA“ISKUSTVENOUČENJE”

ogromne važnosti za njihovu socijalizaciju, posebno za decu bez roditeljskog staranja, kojatreba da imaju što više zdravih i po-zitivnih socijalnih interakcija. Celokupnu akciju ispratile suSremske novine, Radio-televizija Inđija i Radio-televizija Vojvodine.

Kako bi doprinela rešavanju problema nezaposlenosti mladih u svojoj opštini, srednja škola“Đorđe Natošević” je naredne godine organizovala Sajam profesionalne orijentacije tokom kogsu privrednici imali priliku da mladima predstave svoj rad, a samim tim i stručne profile koji ćeu budućnosti biti traženi. Svrha datog sajma se ogledala u tome da se mladi ljudi upute i da imse olakša donošenje odluke o srednjoj školi i fakultetu koji će upisati. Oko organizacije datogsajma aktivno su učestvovali učenici ekonomskog i komercijalnog smera, dok su učenici ostalihsmerova organizovali “Reviju maturskih haljina i frizura”, te su budući frizeri i modelari odećeimali priliku da pokažu svoje praktične radove, a budući kuvari i konobari su bili zaduženi zaosveženje svih prisutnih. Kolping društvo Srbije je školi pomoglo u uspostavljanju saradnje sakompanijom Henkel Srbija, koja je takođe podržala ovu lokalnu akciju, a celokupan događaj jemedijski veoma dobro ispraćen, od strane: Radio-televizije Inđija, Radio-televizije Vojvodina,portala Edukacija, Opštine Inđija i Omladinskog radija.

Tokom 2018. godine ista škola je sprovela akciju obeležavanja Evropskog dana pravilneishrane i kuvanja sa decom kroz radionicu pripreme zdrave užine i kratkog predavanja.Učenicima je pokazano kako da primene stečeno znanje i kako da mlađim generacijama pre-nesu zdrave navike. U saradnji sa nutricionistom, nastavnicom kuvarstva i OŠ “Petar Kočić”srednjoškolci su pripremali osnovnoškolcima slanu i slatku užinu koja ispunjava njihovednevne potrebe. Deo realizovanih aktivnosti može se pogledati na Kolpingovom YouTubekanalu.

2020. godine SŠ „Dr Đorđe Natošević” iz Inđije organizovala je akciju “Medeni dani u Sajanu”,Rezultate višenedeljnih projektnih aktivnosti na temumeda i pčelarstva predstavila je u Eduka-tivnom centru Kolping društva Srbije, u Sajanu, uživajući u lepom vremenu, druženju, prirodi ipogledu na košnice.

U cilju vršnjačke edukacije, stručne prakse i vežbanja javnog nastupa, budući turističkitehničari su tokom vožnje do Sajana govorili o usputnim mestima: Kovilju, Zrenjaninu, BanjiRusandi i Kikindi. Posebnu pažnju su posvetili specijalnim rezervatima prirode, biljnim i ži-votinjskim vrstama, ključnim istorijskim činjenicama, kao i turističkim manifestacijama iatrakcijama u okolini. Za kratkotrajni predah od puta odabrali su salaš Debeli lad, na bačkojobali Tise, gde su đaci imali priliku da vide domaće životinje i brojne etno predmete karakte-ristične za nekadašnju Vojvodinu. Po dolasku u Sajan, obišli su lokalna znamenita mesta iintervjuisali meštane, a sva prikupljena znanja su prezentovali svojim vršnjacima ostalihobrazovnih profila.

Kroz više edukativnih radionica, đaci su držali prezentacije o važnosti pčela, njihovom statusuna Starom dvoru, o lekovitim dejstvima i proizvodima od meda, kao i o vrstama šećera, uznavođenje brojnih anegdota i zanimljivih činjenica.

PRAKTIČN

IPRIMERI

Budući modelari odeće svoju kreativnost su izrazili na slikarskom platnu, ali i kroz oslikavanjemedenjaka, platnenih cegera, tegli, podmetača za čaše, kao i izradom police u obliku saća.Ispred izložbenog prostora njihovih radova i pčelarske opreme, dugogodišnji pčelar im jegovorio o prirodi ovih vrednih letećih insekata i blagodetima bavljenja pčelarstvom.

Medonosnu baštu su obogatili sadnicama Liriodendrona, poznatog i kao Lalino drvo, čime suujedno i simbolično obeležili 10. oktobar, Svetski dan zahvalnosti za plodove zemlje.

Zahvaljujući veštim rukama budućih kuvara i konobara, svi su uživali u tradicionalno pripre-mljenom i profesionalno serviranom ručku – pilećem paprikašu.

Dinamično i zabavno iskustvo je zaokruženo edukativnim kvizom, u cilju dodatnog produblji-vanja znanja. Fotografije datog iskustva dostupne su na YouTube kanalu Kolping društva Srbi-je, kao i na Facebook stranici škole.

Gimnazija „Dušan Vasiljev“ iz Kikinde je 2015. godine organizovala akciju koja je imala kakodirektnog, tako i višestruke indirektne korisnike. Gimnazijalci su iscenirala i izveli humanitarnupredstavu u kikindskom Narodnom pozorištu, za koju su pobrali hvalospeve kritike, a na je-dnom festivalu su dobili nagradu za glumu, kao i nagradu za timski rad u predstavi. Prikupljennovac od ulaznica učenici su poklonili bivšem đaku svoje škole, a tada izuzetno talentovanomstudentu, koji je izabran da učestvuje na prestižnom međunarodnom tehnološkom ta-kmičenju održanom u Bostonu. Uz podršku profesora sa Fakulteta tehničkih nauka u Tenesijui naučnika NASA izumeo je humanoidnu robotsku ruku u cilju poboljšanja postojećih proteza ipomoći osobama sa invaliditetom u svakodnevnom funkcionisanju. Ovaj patent takođe možeimati brojne primene u različitim industrijama. Budući da opština i nacionalne vlasti nisu bileu mogućnosti da pokriju troškove njegovog učešća na takmičenju, mladi pronalazač je uz po-dršku sugrađana učestvovao na takmičenju i dobio glavnu nagradu za najinovativniji izum urobotici.

Tokom 2018. godine ista škola je sprovela akciju sa ciljem da se na kreativan i interaktivannačin podstakne kultura čitanja, razmene i poklanjanja knjiga. Na inicijalnom sastankuUčeničkog parlamenta učenici su iznosili svoje predloge za akciju koju bi mogli realizovati(„oluja ideja”) od kojih je odabrana ideja o pokretanju „Interaktivne biblioteke” zbog opštegutiska da mladi nemaju razvijenu kulturu čitanja i da knjige nisu „popularne” među njima. „In-teraktivna biblioteka” je zapravo kreirana restauriranjem starog, oronulog ormana koji suučenici očistili, ošmirglali, ofarbali i ukrasili uz pomoć domara škole i spremačice. Orman jepostavljen u hodniku škole i opremljen kupljenim, ali i starim knjigama doniranim od straneučenika. Bilo je organizovano i svečano otvaranje „Interaktivne biblioteke” na koje su pozvanisvi učenici škole. Ideja je bila da ostavljaju u orman knjige koje su pročitali, a uzimaju one koježele da pročitaju, dok na tablama pored ormana upisuju preporuke za čitanje, kao i najlepšemisli iz pročitanih knjiga koje žele da podele sa drugima. Na vrhu ormana je postavljeno „uput-stvo”: Razmeni, zameni, donesi, ponesi...

42-43

DRU

ŠTVENOKO

RISN

EAKCIJEŠKOLA

USRBIJIUOKVIRUPROJEKTA“ISKUSTVENOUČENJE”

Osnovna škola ,,Dr Đorđe Joanović“ iz Novog Miloševa, kao jedina osnovna škola koja je2014. godine učestvovala na projektu, sprovela je akciju promovisanja starih, zaboravljenihzanata kako bi doprinela njihovom očuvanju i popularizaciji. Tim povodom organizovan je kvizznanja za svih osam razreda škole u cilju provere postojećeg znanja i podizanja svesti o značajustarih zanata. Lokalne zanatlije kao što su ćurčija, obućar, jorgandžija, kovač, kožar i žena kojase bavi molerajem predstavili su svoj rad, objasnili kako izgleda njihov radni dan i šta jepotrebno za bavljenje svakim od zanata. Radionica „Sve, sve, ali zanat” i celokupan događajorganizovani su u prostorijama škole, tako da su učenici mogli direktno da postave pitanja okonkretnom zanatu i da se oprobaju u praktičnom korišćenju alata. Celokupnu akciju je ispra-tila TV Bečej, a dodatne informacije dostupne su i na Facebook stranici škole.

U 2018. godini ova škola je, uz podršku Kulturno-turističke organizacije “Banatska odiseja”,sprovela akciju uređenja školskog parka, odnosno sađenje višegodišnjih biljaka (lavanda, ru-zmarin, lonicera, menta) kako bi se oplemenio odnos učenika prema prirodi, kao i da bi sepraktično koristile biljke u okviru Učeničke zadruge. Na taj način su se učenici aktivno pridružiliočuvanju životne sredine i razvijanju svesti o potrebi njene zaštite. Akcija se sastojala od upo-znavanje sa karakteristikama i osobenostima biljaka koje se sade kroz edukativnu radionicu,samo sađenje sadnica (praktičnu upotrebu naučenog kroz aktivnosti u okviru akcije), a nasta-vljena je daljim održavanjem posađenih biljaka.

Tokom 2020. godine sprovedena je slična ekološka akcija, koja je aktivirala 13 nastavnika i 66učenika. Kroz nastavu biologije izvršeno je ozelenjavanje prostora u školskom dvorištu sa 30različitih vrsta drvenastih i zeljastih sadnica, trajnica i perena. Jedna grupa učenika je pre sa-dnje uzela uzorke zemljišta sa različitih delova dvorišta i uradila hemijske analize kao što su pH,kiselost i količina karbonata. Druga grupa je imala zadatak da isparceliše teren na kvadrate1x1m za lakšu sadnju, treća da iskopa rupe za sadnice, četvrta da u rupe postavi sadnice i za-trpa, a peta grupa da dobro zalije. Učenici sa nastave građanskog vaspitanja su napravili bo-kseve za sakupljanje i odlaganje suvog, opalog lišća i pokošene trave u parku tokom čitave go-dine, u kojima će se vršiti kompostiranje. Kroz nastavu dramske i informatičke sekcije napra-vljen je promotivni spot “Molitva šume” koji je dostupan i na našem YouTube kanalu.

Na podizanju ekološke svesti dece i odraslih radila je i osnovna škola „Servo Mihalj” izPadeja u 2018. godini. Organizovana je edukativna eko radionica pod mentorstvom na-stavnika biologije, podela flajera i izgrađen je i uređen eko kutak u školi. Na radionicu name-njenoj osvešćivanju značaja zaštite biljaka i životne sredine bili su uključeni učenici svihrazreda, kao i u proces izrade edukativnih flajera i njihovo distribuisanje. Sadržaj flajera činilesu osnovne smernice sa eko radionice i uputstva kako sačuvati i negovati životnu sredinu.Osim učenika i nastavnika biologije dizajnu datih flajera doprineli su i nastavnici likovne kultu-re, nakon čega su učenici delili odštampane flajere građanima Padeja ispred škole.

2020. godine ista škola je kreirala pokretnu, otvorenu učionicu u svom dvorištu. Palete dobi-jene od lokalne drvare, učenici su zajedno sa nastavnicima spajali, šmirglali i farbali, u ciljuizrade lako prenosivih garnitura za sedenje i stolova. Deo školskog osoblja bio je zadužen za

PRAKTIČN

IPRIMERI

krojenje i šivenje udobnih jastučica za sedenje, veselih dečijih motiva. Cilj akcije ogledao se ustvaranju zdravijih i kvalitetnijih uslova za boravak u školi, tokom nastave i odmora, koji ćeolakšati i održavanje lokalnih manifestacija. Fotografije njihovih aktivnosti dostupne suna YouTube kanalu Kolping društva Srbije.

Osnovna škola „Vuk Karadžić“ iz Lovćenca je 2019. godine realizovala kreativne radionicetokom kojih su učenici posvećeno stvarali svoja mala umetnička dela, uz koordinaciju odstrane nastavnika i pedagoga škole, u cilju organizacije malog vašara rukotvorina i poslastica uprostorijama škole. Zbog izuzetne posećenosti humanitarni vašar pod sloganom „Budi i tinečije srce” trajao je kraće nego što je planirano, budući da su svi artikli brzo prodati. Priku-pljena novčana sredstva su iskorišćena za pomoć porodicama učenika, a odabir je vršen naosnovu mišljenja kolektiva i članova Učeničkog parlamenta. Osim pružanja pomoći onima ko-jima je najpotrebnija, akcija je imala za cilj razvoj humanosti, empatije, drugarstva, timskogduha i kreativnosti među učenicima. Sprovedene aktivnosti su objavljene na Facebook straniciškole, a u njima su učestvovali i bivši učenici, baka iz sela koja ih je naučila dekupaž tehniku, ajedna meštanka je donirala svoje kolače za prodaju.

Gimnazija Pirot je 2015. godine pokrenula preventivnu intervenciju za doprinos rešavanjuproblema bezbednosti u saobraćaju, koji je prisutan u celoj zemlji. Podstaknuta ozbiljnim bro-jem saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali mladi, škola je organizovala javne tribine čijije moto bio „Nasmeši se životu, obrati pažnju i zaboravi na brzu vožnju”. Edukativna preda-vanja su održana u svim srednjim školama u Pirotu, uz podršku i učešće eminentnih stručnja-ka, konkretno predstavnika Nacionalne agencije za bezbednost saobraćaja i službenika sao-braćajne policije i nevladine organizacije koja se bavi ovom problematikom. Predavanja suodržana u pet škola i oko 350 učenika je imalo priliku da razvije osećaj odgovornosti za sigurnoučešće u saobraćaju.

2018. godine ova gimnazija je zajedno sa učenicima osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Pirotaorganizovala akciju “Zdrava hrana svakog dana” u okviru programskih aktivnosti “Zdrav stil-moj stil” i projekta “Iskustveno učenje”. Cilj akcije se ogledao u podizanju svesti učenika označaju pravilne ishrane kroz ispitivanje stavova učenika o načinu ishrane, međuvršnjačkuedukaciju i slikovit prikaz, tj. izradu panoa koji ilustruje posledice nezdravih navika u ishrani.Nakon toga, prisutnim učenicima je simbolično uručena po jedna jabuka sa porukomo zdravojishrani. Njihovu akciju je ispratio lokalni Plus radio. Kratak osvrt pedagoga ove srednje škole oefektima projekta „Iskustveno učenje” dostupan je na Facebook stranici Kolping društva Srbije.

Učenici OŠ „Vuk Karadžić” iz Pirota 2019. godine uređivali su školski prostor kroz oslikavanjezidova u holovima i na ulazu škole. Oživljavanje jednoličnog i koloritno monotonog prostoradoprinelo je prijatnijem boravku u školi, a učenici su imali priliku da izraze svoju kreativnost.Kroz angažovanje učenika u društveno korisnom radu osnažen je osećaj njihove pripadnostisredini i podstaknuta je potreba da čuvaju i uređuju prostor u kom borave.

44-45

DRU

ŠTVENOKO

RISN

EAKCIJEŠKOLA

USRBIJIUOKVIRUPROJEKTA“ISKUSTVENOUČENJE”

Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača iz Pirota doprinela je realizacijiprojekta “Iskustveno učenje” 2014. godine akcijom “Sve predrasude o detetu”, podstičući sagle-davanje deteta kao kompetentnog bića. Kako bi utvrdili uobičajene predrasude koje odrasliimaju o deci, studenti su pripremili anketu i intervjuisali prolaznike o dečijim sposobnostima ipotrebama. Ideja je bila da na osnovu dobijenih rezultata ispitivanja organizuju edukativnopredavanje za pirotsku javnost sa ciljem razvoja svesti o dečijim pravima i kompetencijama.Celokupnu akciju ispratio je Pi kanal Pirot.

Učenici osnovne škole „Bubanjski heroji” iz Niša 2018. godine organizovali su akciju ure-đenja dvorišta i letnje učionice na otvorenom koju mogu da koriste i ostali meštani, ne samoučenici i stručno osoblje škole.

Krajem 2014. godine srednja škola „Sveti Sava” iz Sombora sprovela je lokalnu akciju uz po-moć osnovne škole „Vuk Karadžić” za decu sa poteškoćama u učenju, sa ciljem pružanja po-drške hospitalizovanoj deci. Od različitih otpadnih materijala koje su prikupili (papir, novine,plastične boce, itd.) napravili su novogodišnje i božićne čestitke i ukrase tokom organizovaneradionice, deo napravljenih proizvoda su potom prodali na aukciji, a od prikupljenog novca sukupili poklone za decu u somborskoj bolnici (voće, bombone...). Osim toga, potrudili su se daprovedu lepo i kvalitetno vreme sa njima tokom posete, kako bi im ulepšali praznični period.Podstaknuti ovom akcijom, neki učenici su nastavili samoinicijativno da posećuju decu u so-mborskoj bolnici i nakon završetka projekta, čineći im boravak u bolnici prijatnijim.

PU „Stonogica” iz Sremske Mitrovice je tokom tradicionalne Dečije nedelje 2020. godine,pod sloganom „Podeljena sreća dva puta je veća” vredno radila na realizaciji aktivnosti usme-renih na učenje koje angažuje sva dečija čula i ujedno podiže svest o važnosti humanosti i dru-garstva. Kako bi obradili temu inkluzije, na način koji je deci blizak i razumljiv, pogledali su ianalizirali prezentaciju putem koje su đaci iz Škole za specijalno obrazovanje „Radivoj Popović”predstavili sebe i rad svoje škole. Napravili su i divan poklon za mlađe drugare – pinjatu punuslatkiša i poruka o omiljenim aktivnostima i bićima, kako bi podigli svest o tome da smo svijednaki i da volimo iste stvari uprkos međusobnim razlikama. Mališani iz PU „Stonogica” su zastarije drugare iz škole „Radivoj Popović” snimili poruke podrške, pesme i želje, i poslali su impoklon – školski pribor za rad. Uprkos vidljivim razlikama, kroz razmenu osmeha, ljubavi, ra-dosti i poklona, naučili su važnu lekciju: svi smo jednaki, jer volimo igru, knjige, životinje, dru-garstvo, i svima nam je potrebno isto: zagrljaj, ljubav, razumevanje, pažnja, san, svež vazduh-…Stečena znanja o dobročinstvu cele nedelje su zajedno sa svojim roditeljima primenjivali ikroz humanitarnu akciju prikupljanja garderobe i namirnica za Dečije selo. Fotografije datogiskustva možete pogledati na YouTube kanalu Kolping društva Srbije.

PRAKTIČN

IPRIMERI

PRILOZIRadni list

Izveštaj o projektu

Radni list za organizovanje završne proslave

Ček lista za nastavnike

Evaluacija za učenike

Evaluacija za nastavnike

PRILOZI

Radni list

ŠKOLA:

TEMA PROJEKTA:

PROBLEM U LOKALNOJ ZAJEDNICI:

CILJ:

UČESNICI:

Direktni (učesnici i nastavnici):

Indirektni (partneri i saradnici iz lokalne zajednice):

CILJNA GRUPA:

RASPOLOŽIVI RESURSI (vreme, novac, prostor, radna snaga, znanja i veštine…):

OPIS PROJEKTA:

PREDMETI I AKTIVNOSTI UČENJA; NAČIN NJIHOVE PRIMENE U LOKALNOJ AKCIJI:

PREDMETI I AKTIVNOSTI UČENJA; NAČIN NJIHOVE PRIMENE U LOKALNOJ AKCIJI:

48-49

PRILOZI

METOD IDENTIFIKOVANJA PROBLEMA U ZAJEDNICI:

METODE ZA REFLEKSIJU:

Pre akcije:

METODE EVALUACIJE:

Postigunute promene u lokalnoj zajednici:

Tokom akcije:

Projektnih aktivnosti:

Nakon akcije:

Obrazovnih ciljeva:

PRILOZI

Izveštaj o projektu

NAZIV AKCIJE U OKVIRU “ISKUSTVENOG UČENJA U LOKALNOJ ZAJEDNICI”:

DATUM(I) ODRŽAVANJA LOKALNE AKCIJE:

PUN NAZIV I ADRESA ŠKOLE:

PODACI O ŠKOLI

Tip škole:

Web sajt / Društvene mreže škole:

Kontakt podaci osobe zadužene za projekat “Iskustvenog učenja” u školi:

Da li je lokalna akcija realizovana u sklopu:

INDIREKTNI (partneri i saradnici iz lokalne zajednice):

Ukupan broj nastavnika:

Nastavnici koji su učestvovali u projektu:

50-51

PRILOZI

Redovnog nastavnog plana i programa

Vanškolskih aktivnosti?

A.

B.

PODACI O LOKALNOJ AKCIJI

Kratak opis sprovedenih projektnih aktivnosti (minimum 400 karaktera):

Identifikovan problem u lokalnoj zajednici kojim se škola bavila u okviru projekta(u formi negativne izjave):

Ko je i na koji način identifikovao dati problem?

Ukupan broj učenika:

Učenici koji su učestvovali u projektu:

PRILOZI

Cilj akcije (u formi pozitivne izjave):

Karakteristike cIljne grupe, tj. (in)direktnih korisnika usluge (njihov broj, uzrast, sredina kojojpripadaju, i sl.):

Osim škole, da li je još neko od pojedinaca ili organizacija učestvovao u sprovođenju lokalneakcije? Ako je odgovor da, opišite ko i na koji način.

52-53

PRILOZI

INTEGRACIJA ŠKOLSKOG GRADIVA SA LOKALNOM AKCIJOM

Obrazovni ciljevi:

Nastavna oblast/predmet Aktivnost učenja Primena naučenog ulokalnoj akciji

Da li je rađena evaluacija (učenja i lokalne akcije)? Ako je odgovor da, opišite u kojoj fazi pro-jekta i kako.

Kako je ciljna grupa učestvovala u lokalnoj akciji?

Da li je rađena refleksija? Ako je odgovor da, opišite u kojoj fazi projekta i kako.

Da li je rađena evaluacija (učenja i lokalne akcije)? Ako je odgovor da, opišite u kojoj fazi pro-jekta i kako.

PRILOZI

54-55

PRILOZI

Molimo Vas da priložite dodatne materijale koji pružaju detaljniji uvid u sprovede aktivnosti(medijski izveštaj, fotografije, video snimke, korišćene alate…)

Potpis i pečat direktora škole:

Radni listza organizovanje završne proslave

Naslov događaja:

Datum i vreme održavanja:

Lokacija:

Na koji način ćete uputitipoziv na događaj?

Od kojih aktivnosti će sesastojati događaj?

Na koji način ćete proce-niti uspešnost događaja?

Učesnici i njihoveuloge/zadaci:

PRILOZI

56-57

PRILOZI

Ček lista za nastavnikekoji koordiniraju projekat

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12.

13.

14.

15.

16.

Obezbeđena je pisana saglasnost direktora škole o sprovođenju projekta.

Učenici su upoznati sa konceptom „iskustvenog učenja“, tako da znaju štase od njih očekuje tokom projekta.

Učenici su dobili konkretne smernice za kolektivni rad.

Učešće učenika je ravnopravno i aktivno u svim fazama projekta.

Jasno je definisana veza između nastavnih predmeta, aktivnosti učenja iobrazovnih ciljeva sa aktivnostima u zajednici, tj. lokalnom akcijom.

Saradnik/ Partner iz lokalne zajednice je upoznat sa ključnim kriterijumimakvaliteta projekta i sarađuje u sprovođenju aktivnosti.

Ima dovoljno odraslih osoba koje nadgledaju rad učenika i pružaju impodršku.

Sve mere bezbednosti učenika su preduzete.

Dobijena je saglasnost roditelja o boravku dece van škole u cilju realizacijeprojektnih aktivnosti.

Dobijena je saglasnost roditelja o objavljivanju fotografija i video snimakadece u javnosti, tj. na društvenim mrežama ili u medijima.

Uspostavljena je saradnja sa lokalnim medijima koji prate projektneaktivnosti.

Određena je osoba koja će voditi računa o ažurnom postavljanju objava uvezi sa projektom na društvenim mrežama ili sajtu škole.

Određene su i primenjuju se refleksivne aktivnosti u svim fazama projekta.

Određene su i primenjuju se metode beleženja, sistematizacije podataka ikomunikacije u svim fazama projekta.

Određene su i primenjuju se metode evaluacije obrazovnih i ciljeva lokalnezajednice.

Organizovana je završna proslava.

Evaluacija za učenike

Molimo vas da odvojite 5-10 minuta za popunjavanje ove anonimne evaluacije, kako bistenam pomogli da poboljšamo učenje zalaganjem u lokalnoj zajednici u budućnosti.

PRILOZI

MESTO U KOJEM ŽIVITE?

POL:

VAŠA ŠKOLA?

UČENJE ZALAGANJEM U ZAJEDNICI U LOKALNOJ ZAJEDNICI POMOGLO MI JE DA:

KOLIKOSTEUKUPNOSATI PROVELINAPROJEKTU? (uključujući i dogovore, pripremu, realizaciju)

Ženski Muški

naučim nove stvari o svojojzajednici.

postanem aktivniji u zajednici.

postanem motivisaniji zadruštveno koristan rad.

razvijem empatiju.

razvijem toleranciju.

razvijem veštine pregovaranja.

razvijem veštine komunikacije.

shvatim da građansko angažo-vanje može doprineti zajednici.

razvijem solidarnost.

naučim na koje načine možemobiti aktivni građani.

Ne slažem se Delimično se slažem Slažem se

58-59

PRILOZI

postanem svestan problemau društvu.

na sličan način pomažete ljudima kojima je pomoćpotrebna?

razvijem svest o mojoj uloziu društvu.

učestvujete u drugim akcijama u kojima se primenjujeučenje zalaganjem u zajednici u lokalnoj zajednici?

bolje razumem nastavnogradivo.

nastavite da učestvujete u aktivnostima koje Vaša školaorganizuje?

uvidim da gradivo koje učim uškoli može biti korisno u životu.

da se uključite u akcije u Vašoj zajednici, koje biorganizovala neka organizacija i pozvala Vas?

ohrabrite druge učenike da se uključe u učenjezalaganjem u zajednici u lokalnoj zajednici?

Ne slažem se

Da

Delimično se slažem

Možda

Slažem se

Ne

POSLE OVOG ISKUSTVA, DA LI BISTE VOLELI DA:

ŠTA BISTE PROMENILI DA POBOLJŠATE AKCIJU KOJU STE REALIZOVALI?

ŠTA VAM SE NAJVIŠE SVIĐA U VEZI SA ISKUSTVENIM UČENJEM U LOKALNOJ ZAJEDNICI?

ŠTA VAM SENAJMANJE SVIĐAU VEZI SA ISKUSTVENIMUČENJEMU LOKALNOJ ZAJEDNICI?

HVALA VAM!!!

PRILOZI

1

1

1

1

2

2

2

2

3

3

3

3

4

4

4

4

5

5

5

5

U ustanovi nedostaju aktivnosti koje napraktičan način uključuju decu i mlade.

Iskustveno učenje razvija odgovornost iempatiju kod dece i mladih.

Iskustveno učenje zahteva ulaganjemnogo resursa ustanove.

Iskustveno učenje bi trebalo da budedeo redovnih (pred)školskih aktivnosti.

Neslažem se

Uošte sene slažem

Nisamsiguran/a

Slažemse

Potpuno seslažem

Evaluacija za nastavnike

Poštovani, u nastavku se nalazi upitnik koji će nam pomoći da odredimo doprinos projektaIskustveno učenje. Odgovaranje na upitnik je anonimno, a nama će pomoći da nastavimo daunapređujemo svoj program.

Koliko dugo radite u sektoru vaspitanja i obrazovanja?

Koliko dugo učestvujete u primeni programa Iskustveno učenje?

Koliko dugo učestvujete u primeni programa Iskustveno učenje?

Koliko dugo učestvujete u primeni programa Iskustveno učenje?

Molim Vas da zaokruživanjem odgovora od 1 do 5 navedete koliko se slažete sa nave-denom tvrdnjom. Jedan je apsolutno se ne slažem, dok je 5 u potpunosti se slažem.

HVALA VAM NA UČEŠĆU!

CIP - Каталогизација у публикацији

Библиотеке Матице српске, Нови Сад

37:165.74]:352

159.953.5:314/316

347.628:3.072.1

РАКОВИЋ, Сара, 1990-Učenje zalaganjem u lokalnoj zajednici / [autorke Sara Raković,

Bojana Perić Prkosovački]. - Novi Sad : Kolping društvo Srbije, 2020

(Novi Sad : Constanta). - 59 str. : ilustr. ; 30 cm

Tiraž 30.

ISBN 978-86-81932-03-2

1. Перић-Пркосовачки, Бојана [autor]

a) Настава -- Активизам -- Локална управа b) Учење -- Друштво v)

Заједница -- Децентрализација

COBISS.SR-ID 27151113

"Service-learning" - prevod

Vodič za refleksiju

Bolji ljudistvaraju

bolje društvo.Adolf Kolping