PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 1-2, str. 77-98

UDCPregledni rad

Sinisa Ostojic"

NEOPHODNOST RESTRUKTURIRANJA OSIGURAVAJUCIHDRUSTAVAU SRBIJI

UVOD

Krajem 2000. godine i pocetkorn 2001. godine nakon politickih promena,zapoceti su reformski procesi u Srbiji - procesi koji su trebali da oznace prelazak izkomandne, politicki dirigovane privrede u trtiSnu privredu. Sa ogromnim entuzi­jazmom i aktivnim ucescem medjunarodnih finansijskih institucija, ali i finansi­jskom pornoci viada pojedinih zemalja, krenulo se u duboke i siroko postavljeneinstitucionalne reforme, koje su oznacile ulazak Srbije u tranzicione vode. Med­jutim, promene su vee na startu posustale usled delovanja snaznog politickogpopulizma, kao i zbog cinjenice da reforme zadiru u sistemske invarijante, koje sudo pocetka tranzicionog procesa bile brizno negovane od strane prethodne politi ekevlasti i prakticno su bile nedodirive. Proces sveobuhvatnih i siroko institucionalnopostavljenih reformskih poduhvata trebalo je da oznaci pocetak kraja ogromnih isveobuhvatnih sistemskih devijacija. Jedna od svakako vaznih oblasti koja je trebalabiti obuhvacena reformskim procesom jeste reforma ekonomskog sistema, odnosnoreforma finansijskog i bankarskog sistema. Tako su reformski procesi zapoceli sareformom monetarnog i fiskalnog sistema, a onda sa reformom bankarskog sistema,dok je reforma osiguranja na samom startu izbegnuta i tek prakticno se sa reformomkompleksne delatnosti osiguranja pocelo 2004. godine usvajanjem Zakona 0 osigu­ranju'. To ne treba da cudi, buduci da iskustva drugih zemalja u tranziciji pokazujuda se najmanje u reformskom procesu odmaklo u regulisanju i kontroli banakarskogi finansijskog sistema', sto potvrdjuje i praksa reformisanja banakarskog sistemaSrbije, koji je prema preliminarnim strategijskim pravcima trebao biti okoncan pri­vatizacijom banaka pocetkorn 2003. godine. Medjutim, taj proces se produzava ikontrola bankarskih institucija se nastavlja uz oduzimanje dozvola za rad, ali ipripremom za privatizaciju velikih drzavnih banaka. Prakticno je reforma celokup­nog finansijskog sektora, koja bi obuhvatila i reformu osiguravajucih kompanija uSrbiji na samom pocetku tranzicije izostala. A kumulirani problemi na trfistu osigu­ranja Srbije su gotovo nesagledivi. Nairne, osiguravajuce kompanije u Srbiji u pred­tranzicionom periodu nisu funkcionisale kao samostalne i nezavisne nedepozitne

, Docent, Ekonomski fakultet Subotica. Rad je primljen februara 2005. godine. E-mail:sostojic@beotel.yu

I "Zakon 0 osiguranju" Sluzbeni glasnik RS, br. 55/042 Radovan Kovacevic, (2002) "Tranzicija zemalja centralne i istocne evrope u triisnu

privredu", Privredna izgradnja br. 3-4, Novi Sad, str. 164-165

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

finansijske institucije u funkciji zastite osiguranika' vee su bili instrument mobili­zacije stednje, kroz obavezne forme osiguranja, politickom rukovodstvu u predtran­zicionom periodu, a u cilju ostvarivanja kratkorocnih politickih interesa. Poverenjegradjana Srbije u osiguravajuce kompanije je izgubljeno najpre usled nernogucnostinaplate naknade iz osiguranja, kao i zbog iskustva u procesu naplate naknade izosiguranja, kada se vode visegodisnji, finansijski iscrpljujuci za osiguranike i dokraja neizvesni sudski sporovi, ali i zbog nagomilanih gubitaka u dekapitalizovanimosiguravajucirn kompanijama kojima je oduzeta dozvola za rad, a ciji gubici senadoknadjuju iz likvidacione mase i iz sredstava Garantnog fonda, koji su krajem2003. godine prevazilazili 4 milijarde dinara

4• Dakle, funkcionisuci pod politickim

pritiskorn osiguravajuce kompanije, pretezno one u drzavnorn i drustvenorn vlas­nistvu kumulirale su ogromne gubitke, dok novoosnovane kompanije od ranih deve­desetih godina proslog veka, nakon podmirivanja pre svega drzavnih obaveza, pre­livala su sredstva nekontrolisano vlasnicima odnosno osnivacirna i povezanimlicima. Uzimajuci u obzir opstu situaciju na trZistu osiguranja Srbije sa ogromnomsigurnoscu se moze oceniti da osiguravajuce kompanije u Srbiji:• ne mogu na adekvatan nacin da zastite osiguranike u slucajevirna kada zakljuceugovor 0 osiguranju,• ne isplacuju naknade iz osiguranja,• uvecavaju nepoverenje kao nedepozitne finansijske institucije kod gradjanaprivrede,• lose upravljaju rizicima u osiguranju,• imaju slabo diverzifikovanu strukturu osiguranja, zapostavljeno privatnozivotno, zdravstveno i penzijsko osiguranje.

Rizik kao determinanta funkcionisanja osiguravajuclh drustava

Neizvesnost je nepobitna cinjenica. Pojedinci se suocavaju sa rizikom svakiput bilo kad prelaze ulicu iIi investiraju svoju imovinu u razlicite hartije od vrednostina finansijskom trzistu, Osiguravajuce kompanije funkcionisu na bazi zajednicerizika, odnosno fonda rezervi, te osiguravajuce kompanije preuzimaju rizik u koristsvojih osiguranika, a u razmenu za odredjen iznos premije. Funkcionisanje osigu­ravajucih kompanija je profitabilno, jer pojedinci imaju averziju na rizik. Iako po­jedinci znaju da ce vise od polovine zivotnog veka njihovih placenih polisa pojed­inci platiti vise u premijama nego sto je ocekivani iznos gubitka koji ce pretrpeti,pojedinci upravo zbog averzije prema riziku kupuju polise kako bi rizik preneli naosiguravajucu komp~niju. Dakle, pojedinci ce platiti sigurni ekvivalent-premiju-pre

.3 Boris Marovic, (2001) "Osiguranje i spedicija". Stylos-izdavastvo Novi sad, str. 14 "Autornavodi da su funkcije osiguranja: (i) cuvanje imovine, (ii) rnobilizacija finansijskih sredstava i (iii)poboljsanje zivotnih uslova"

4 Milan Cerovic, (2003) "Forrniranje tarifa u osiguranju od autoodgovornosti", Udruzenjeaktuara Srbije "Aktuarske osnove utvrdjivanja margine solventnosti", Zlatibor, str. 188-203

BRO] 1-2 NEOPHODNOST RESTRUKTURIRAN]A OSIGURAVAJUClH DRUSTAVAU ...

nego da prihvate kockanje sa neizvesnoscu cime mogu izgubiti deo iIi celokupnuimovinu. Zivoti pojedinaea bitno bi se izmenili, ako osiguravajuce kompanije ne bifunkcionisale, Za slucaj neocekivanog dogadjaja svaki pojedinae morao bi da ostavipostrani deo rezervi. Ove rezerve ne mogu se investirati, vee se moraju drzati 11 ek­stremno likvidnom obliku-gotovom noveu. Pored toga pojedinae bi uvek brinuo danjegove rezerve nece biti adekvatne u odnosu na rizik koje treba da pokriju, odnosnoda se iz sopstvenih rezervi nadoknadi gubitak imovine usled pozara, kradje ili smrt uporodiei upravo hranioea porod ice. Zato osiguravajuce kompanije ornogucavaju po­jedincu da pojedini nesrecni slucajevi irnaju iskljucivo ogranicen utieaj na zivot po­jedinea.

Verovatnoca da ce pojedinae imati ozbiljnu autornobilsku nesrecu je mala, alitrosak nesrecnog slucaja za pojedinea moze da ima ogromne razmere, sa sagledivimi nesagledivim negativnim posledicama". Za odredjenu populaciju, verovatnoca dace sarno jedna osoba imati nesrecan slucaj predstavlja odnos populacije koja imanesrecan slucaj i ukupnog broja pojedinaea koji cine taj skup. Upravo zato ovaverovatnoca moze biti proeenjena, a ukupni troskovi nesrecnog slucaja mogu sepredvideti. Osiguravajuce kompanije u takvim uslovima naplacuju premiju od sva­kog pojedinea i isplacuju naknade onim pojedineima koji Sl1 pretprpeli gubitak. Akoje kalkulacija osiguravajuce kompanije tacna pored isplacene naknade osiguranje cepokriti i svoje operativne (funkcionalne) troskove. No, pogledajmo korisnost pojed­inca od osiguranja imovine. Kriva korisnosti imovine prikazana je na grafikonu 1.Pretpostavimo da osoba poseduje imovinu cija je vrednost 100 000 dinara. Ako nepostoji rizik realizaeije nesrecnog slucaja korisnost imovine pojedinea bice 100 jed­iniea. Medjutim, rizik postoji, a postoji i sansa odnosno, verovatnoca realizaeijerizika koja je pretpostavimo 10% (verovatnoca realizaeije rizika je 0, 10), sto prak­ticno znaci da je verovatnoca da ce se dogoditi nesrecni slucaj 10% . Pretpostavimoda pojedinae nije kupio polisu osiguranja. ako se dogodi nesrecan slucaj imovinapojedinea ce manje vrediti, a moze se reci da bez osiguranja pojedinae i nemaimovinu, a onda po analogiji i korisnost te imovine je jednaka nuli. Nairne, verovat­noca realizaeije nesrecnog slucaja je 0,10 dok je verovatnoca nerealizovanja nesrec­nog slucaja 0,90. Sada je ocekivana vrednost imovine 90 000 dinara, ili

(1) 100 000 x 0.90 + 0 x 0,10 = 90 000a njegova ocekivana korisnost imovine je 90 jediniea, iIi

100 x 0,90 + ax 0,10 =90

Na osnovu date krive korisnosti imovine pojedinea, pojedinae ce imati 90 jed­iniea korisnosti cak i ako imovina vredi 70 000 dinara, te ce se svaki pojedinae ok­renuti ne neizvesnosti, nego izvesnosti. Tako je prakticno garantovana korisnost po­jedinceve osigurane imovine u vrednosti od 70 000 dinara ista ako je korisnostnjeogove imovine 90% verovatnoce da ce imati imovinu od 100 000 dinara i 10%

5 Michael Parkin, (2000) "Economics", Addison-Wesley, New York, str. 453-455

79

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

rizika postojeceg nista, odnosno da mu vrednost imovine bude smanjena usled reali­zacije nesrecnog dogadjaja. Ako su troskovi osiguravajuce kompanije, operativni(funkcionalni) manji od 30000 (100000-70 000=30 000) dinara koji se isplacuju uslucaju realizacije nesrecnog slucaja, pojedinac ce kupiti polisu uz premiju koja jemanja od 30 000 dinara i veca od 10 000 dinara. Pretpostavimo da imamo vise po­jedinaca koji imaju vrednost imovine od 100 000 dinara i svaki pojedinac ima 10%verovatnocu rizika nastanka nesrecnog slucaja u toku jedne godine. Ako neka osigu­ravajuca kompanija ugovori da plati svakoj osobi koja je imala nesrecan slucaj, acija verovatnoca realizacije je 10%, to prakticno znaci da ce kompanija isplatiti 100000 dinara jednoj desetini populacije (1/10) iIi u proseku 10 000 dinara po osobi.Ovaj iznos je minimalna premija osiguravajuce kompanije za svakog pojedinacnogosiguranika. Pretpostavimo sada da su operativni (funkcionalni) troskovi poslovanjaosiguravajuce kompanije porasli sa 10 000 dinara i da ono nudi osiugranje sada za20 000 dinara. Osiguravajuca kompanija ce nadoknaditi sve svoje troskove-platitidrzaocirna polisa njihove pretrpljene gubitke plus operativne troskove kompanije-iponovo pojedinci ce maksimizirati njihovu korisnost od kupljenih polisa osiugranja.

Grafikon hr. 1 Dobici iz osiguranja"

-'" 1000<=:'"'C:0

."<90

rn<=:0.;:l

."<;:J

7 9 10 Imovina

Vrednost imovine je 100000 dinara, a data koris­nost je 100 jedinica, alipostoji 0, I verovatnocada ce se dogoditi nesrc­can slucaj, sto umanjujevrednost imovine(imovina i korisnost =nula) Bez osiguranjavrednost imovine je90000 dinara a occkivanakorisnost je 90 jedinica.Ako je vlnsnikova garun­tovana imovina 70000dinara, vlasnik ce platitinajvite 30000 dinaru zaosiguranje. ako osigu­ravajuca kompanijuponudi vlasniku polisu poceni od 10000 to jc po­rencijalni dobitak izosiguranja i za vlasnika iza osiguravajucu kom­paniju.

Osiguravajuca drustva kao institucionalni investitori

Osiguranje je vazna delatnost u razvijenim trzisnim privredama, posebno kaosegment finansijskog sistema, odnosno kao nedepozitne finansijske institucije,

(, Simon M. Rejda, (2002) "Principles of Risk Management and Insurance", Addison­Wesley, New York, str. 45-51

80

BROJ 1-2 NEOPHODNOSTRESTRUKTURIRANJAOSlGURAVAJUCIH DRDSTAVA D...

buduci da su osiguravajuca drustva vazan den institucionalne investicione infra­strukture koja u konkurentskoj utakmici ucestvuju u procesu transfera stednje odsuficitnih kao deficitnim ekonomskim subjektima i koja gotovo da prestizu bankekao depozitne finansijske institucije. Tako primera radi vecina stanovnistva u SAD­u u svom portfelju drzi dye i vise polisa osiguranja-zdravstvenog, zivotnog, dobro­voljno penzijskog osiguranja, osiguranja sopstvene irnovine- a godisnji prihod svihosiguravajucih drustava po osnovu prodatih polisa i naplacenih bruto premija pre­masuje iznos od 600 mlrd. $ krajem 2000. godine. Smanjivanje ucesca tradicional­nog bankarskog posredovanja u procesu transfera stednje u korist rasta ucesca insti­tucionalnih investitora, odnosno osiguravajucih kompanija, penzionih fondova iinvesticionih fondova, kao i finansiranja investicija posredstvom trfista kapitala,rezultiralo je natojanjem banaka da zadrze svoju poziciju na trzistu i da nadoknadesmanjenu profitabilnost na tradicionalnim depozitnim izvorima". Ovu cinjenicupotvrdjuju podaci u sledecoj tabeli:

Tabela br. 1 Finansisjke institucije rangirane prema velieini imovine u SAD-u 1997. god.

lnstitucije Ucesce u ukupnoj imovini u %Komercijalne banke 27.95Privatni penzioni fondovi 16.32Kompanije zivotnog osiguranja 12.95Investicioni fondovi 11.52Drzavni penzioni fondovi 8.62Stedne i kreditne asociiaciie 6.32Komercijalne finasijske kompanije 5.13Kornpaniie za osizuranie imovine 4.63Zajednicki fondovi trzista novca 4.60Kreditne zadruue 1.92

Izvor: Sinisa Ostojic, (200 I) "Implernentacija trzista kapitala", str. 152

Sve izrazenija pozicija institucionalnih investitora, a medju njima posebnopozicija osiguravajucih drustava, rezultat je kako navodi James Van Horn, sledecihprednosti finansiskih posrednika:

7 Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) "Financial Markets and Institutions",fourth edition, Addison-Wesley, New York, str. 519-532

x Veselin Vukotic, (1994) "Razvoj finansijskog trzista i restrukturiranje privrede", II Milo­cersko savetovanje u organizaciji SES, Beograd "U 19. veku su se skoro svi finansijski tokovi(90%) odvijali preko poslovnih banaka. Danas u razvijenim zemljama njihovo ucesce je ispod50%. D ovim zemljama raste ucesce ne-bankarskih finansijskih institucija, penzionih fondova,osiguravajucih drustava, investicionih fondova. Tako u SAD ne-bankarske institucije raspolazu sa67% finansijske stednje, u Velikoj Britaniji sa 61%, Nemackoj sa 73%. U nerazvijenim zemljamastanje je blize onom u korne su razvijene zemlje bile krajem proslog veka. Na primer, u Nigerijibanke raspolazu sa 85% finansijske stednje a nebankarske institucije sa 15%, Brazil-banke 63%dok nebankarske institucije sa 37%."

81

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

• smanjuju se transakcioni troskovi, zbog toga sto su finansijski posrednicikonstantno u poslu kupovine primarnih vrednosnih papira i prodavanja posred­nih vrednosnih papira, smanjuju se transakcioni troskovi i troskovi povezani satrazenjern potencijalnih zajmoprimaca i zajmotrazilaca,

• proizvode informacije, finansijski posrednik efikasnije stice informacije 0

krajnjem zajmotraziocu, cime smanjuje problem moralnog hazarda nepouzdaneinformacije,

• obezbedjuju deljivost i fleksibilnost malih stediSa, finansijski posrednikprikupljanjem stednje malih stedisa realizuje ponudu posrednih vrednosnihpapira razlicite vrste, dok je krajnji zajmoprimac fleksibilniji u poslovanju sa fi­nansijskim posrednikom nego sa velikim brojem zajmodavaca,

• obezbedjuju diverzifikaciju rizika investitora, kupovinom razlicitih vrednos­nih papira i ako su ti instrumenti u slaboj korelaciji jedan sa drugim u pogledunjihovog uticaja na prinos samih instrumenata, posrednik smanjuje rizik fluk­tuacije vrednosti glavnice. To sa druge strane povecava likvidnost stedisa i nji­hovu manju navalu sarno na primarne vrednosne papire.

• utiee na vreme dospeca finansijskog instrumenta, finansijski posrednik mozepretvoriti odnosno izvrsiti rocnu transformaciju primarnog vrednosnog pap ira uposredni vrednosni papir drugog vremena dospeca,

• strucnost, finansijski posrednik kupuje primarne vrednosne papire koji donosevise nego sto investitor mora platiti na posredno emitovane finansijske instru­mente (instrumente koje emituje sam finansijski posrednik), i na transakcijeostvarujuci pri tome zaradu. Primera radi, malo je pojedinaca dobro upoznato saproblemima odobravanja iIi podizanja hipotekarnog kredita, te je vecina pojedi­naca spremna da taj posao prepusti komercijalnim bankama i drugim finansi­jskim posrednicima.

Nastojanje osiguravajucih kompanija za efikasnijim funkcionisanjem ukonkurentskoj utakmici sa bankama, ali i ostalim institucionalnim investitorima,proizilazi iz tehnickih rezervi, odnosno matematicko statistlcke osnove sto orno­gucava znacajnije menjanje iii bolje receno smanjenje premije osiugranja utehnickorn delu, upravo zbog pozicije deponovanja i ulaganja tehnickih rezervi, ali igarantnih rezervi osiguravajucih kompanija na trZistu kapitala", Prema novom za-

9 "Sluzbeni glasnik RS" br. 55 "Zakon 0 osiguranju'' "Drustvo za osiguranje duzno je da na krajuobracunskog perioda utvrdi tchnicke rezerve za pokrice obaveza iz obavljanja poslova osiguranja.Tako drustvo za osiguranjc koje obavljajedno iIi viSe vrsta zivotnih osiguranja utvrdjuje tehnickerezervc za:• Prenosne premije su den premije koji se koristi za pokrice obavcza iz osiguranja kojenastaju u narednom obracunskorn periodu. Prenosne premije obrazuju se izdvajanjern iz ukupneprcrnije osiguranja na karaju tekuceg obracunskog perioda, odvojeno za svaku vrstu osiguranja,srazmerno vremenu trajanja osiguranja.• Rezervisane stete obrazuju se u visini procenjenog iznosa obaveza za nastale prijavljene, aneresene stete i za nastale neprijavljene stete u tekucern periodu. Ako se stetc za pojedine vrsteosiguranja pojavljuju u obliku rente rezervisane stete se utvrdjuju u kapitalizovanom iznosu svihbuducih obaveza.

82

BROJ 1-2 NEOPHODNOST RESTRUKTURIRANJA OSIGURAVAJUCIH DRUSTAVAU ...

konu 0 osiguranju funkcionisanje osiguravajucih drustava u Srbiji, prevashodno jeusmereno na aktivnije ucesce osiguravajucih drustava na finansijska trzista, pa takoje dat institucionalni okvir u kome mogu plasirati svoja slobodna novcana sredstva,odnosno tehnicke rezerve ideo garantnih rezervi. Postoje jasni odnosi koliki deotehnickih rezervi mogu plasirati osiguravajuca drustva, a da pri tome ne izazovuprobleme nelikvidnosti u sledecem obliku-ogranicenja pojedinih deponovanja iulaganja sredstava tehnickih rezervi-ne moze biti vece ito: (od ukupnog iznosatehnickijh rezervi)

• od 5% 11 HOV istog izdavaoca, i to obveznice kojima se trguje i kojima sene trguje na organizovanom trzistu, i akcije kojima se trguje na organizovanomtrzistu HOV

• od 1% u HOV istog izdavaoca, i to obveznice kojima se ne trguje na or­ganizovanom trzistu HOV

• od 10% u HOV tj. obveznice kojima se ne trguje na organizovnaom trzistuHOV i akcije kojim a se ne trguje na organizovanom trzistu HOV

• od 30 % u HOV tj. akcije kojima se trguje i akcijama kojima se ne trguje naorganizovanom trzistu HOV

• od 1% u HOV istog izdavaoca, tj, akcije kojima se ne trguje na organizova­nom trzistu

• od 5% u HOV tj. akcije kojima se ne trguje na organizovanom trzistu, znacirazliciti izdavaoci,

• od 10% za ulaganje u jednu nepokretnost odnosno 11 vise nepokretnosti kojesu medjusobo povezane da cine jednu celinu

• od 10% u sve nepokretnosti i stvarna prava kod nezivotnog osiguranja i nevise od 30% za ulaganja kod zivotnih osiguranja

• od 30% za ulaganja u depozite pojedinih banaka a ne vise od 10% kod jednebanke.

Pored ulaganja i deponovanja tehnickih rezervi, osiguravajuca drustva ne moguulagati vise od 1/3 garantnih rezervi i to na sledeci nacin-drustvo za osiguranjeduzno je da najmanje 1/3 od iznosa garantne rezerve deponuje i ulaze na utvrdjensledeci nacin, i ne moze biti vece od procenta primenjenog na 1/3

• Ucesce u dobiti obrazuju se u visini iznosa na koji osiguranici imaju pravo po osnovu uces6au dobiti iz ugovora 0 osiguranju zivota, ako su osiguranici prihvatili da ucestvuju u riziku depono­vanja i ulaganja sredstava tehnickih rezervi.• Maternatieke rezerve-je tehnicka rezcrva DO namenjena izmiravanju buducih obaveza poosnovu zivotnog osiguranja. Matematicka rezerva se izracunava posebno za svaki ugovor 0 osigu­ranju zivota, tako sto se vrcdnost obaveza iskazuje u vrcme izracunavanja maternaticke rezerve.Drustvo za osiguranjc koje obavlja poslove jedne iii vise vrsta nczivotnoih (imovinskih) osiguranjautvrdjujc tehnicke rezerve za: prcnosne premijc, rezervisanc stete i• Izravnanje rizika-obrazuju se na teret rashoda DO, posebno za svaku vrstu nczivotnih osigu­ranja i koristi se za vrcmensko izravnanje toka steta u pojedinim vrstarna osiguranja. Prakticno toznaci da se rezervc za izravnanje rizika obrazuju na osnovu standardnog odstupanja merodavnihtehnickih rezultata u tekuccm obracunskorn periodu od prosecnog rnerodavnog tehnickog rezultataza svaku vrstu nezivotnih osiguranja kojima se drustvo za osiguranje bavi u posmatranorn periodu

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

• od 10% za ulaganje u HOV istog izdavaoca, tj. u obveznice kojima se trgujei ne trguje na organizovanom FT, kao i akcijama kojima se trguje na organizovanomFT

• od 2% za ulaganje u HOV istog izdavaoca, tj. obveznice kojima se ne trgujena organizovanom FT

• od 20% za ulaganje u HOV tj. obveznice kojima se ne trguje na organizova­nom FT i akcijama kojima se trguje i kojima se ne trguje na organizovanom FT

• od 60% za ulaganja u HOV tj. akcijama kojima se trguje i kojima se netrguje na organizovanom FT

• od 2% za ulaganje u HOV istog izdavaoca tj. akcijama kojima se ne trgujena organizovanom FT

• od 10% za ulaganje u HOV tj. akcijama kojima se ne trguje na organizova­nomFT

• od 20% za ulaganje u jednu nepokretnost iii vise nepokretnosti koje su med-jusobno povezana kao jedno ulaganje

• od 30% za ulaganja u nepokretnosti kod nezivotnih osiguranja,• od 60% za ulaganja u nepokretnosti kod zivotnih osiguranja,• od 60% za ulaganje u depozite kod banaka i• od 20% za ulaganje u depozite kod jedne banke lO

•

Smanjivanje cene osiguranja moguce je i smanjivanjem rezijskog dodatka ukome znacajnu stavku cine i troskovi distribucije polisa osiguranja!'. Realizacijomnjihovog smanjivanja, dakle cene osiguranja, nacin je vodjenja konkurentske utak­mice sa ostalim ucesnicima na finansijskom trzistu. Opstanak i razvoj u konkurent­skorn finansijskom ambijentu cesto vodi ka tesnoj saradnji izmedju ban aka i osigu­ravajucih kompanija. Jedan od nacina je primera radi distribucija proizvoda osigu­ravajucih kompanija putem banaka tzv. bankoosiguranje'". Takvu praksu funkcioni­sanja nalazimo i na trzistu osiguranja Srbije ali izmedju Raiffeisen banke i Wiener

III"Zakon 0 osiguranju" Sluzbeni glasnik RS br. 55, "U cilju trajnog izvrsavanja obaveza, DO moraimati garantne rezerve iii kapital, koga cine:

• osnovni kapital,• rezerve iz dobiti i rezerve utvrdjene aktima drustva,• nerasporcdjena dobit iz ranijih godina do 50%• deo nerasporedjene dobiti iz tekuce godine, do 50% pod uslovorn da utvrdjeni iznos ne pre­lazi prosecnu vrednost neto dobiti ostvarene 1I poslednje tri godine i da ne prelazi 25% od garantnerezerve• revalorizacione rezerve• rezerve iz dobiti i rezerve utvrdjene aktima drustva, kao i revalorizacione rezerve ne moguciniti vise od 20% garantne rezerve.• garantne rezerve umanjuju se za-e-otkupljene sopstvene akcije, gubitak iz ranijih godina, igubitak iz tekuce godineII "Zakon 0 osiguranju" Sluzbeni glasnik RS br. 55, "Premija osiguranja sastoji se iz: (i) funk­cionalne premije, a funkcionalna premija se sastoji iz, (i) tehnicke premije, a rnoze sadrzati i do­prinos za preventivu ako je uracunat 1I prerniju osiguranja, (ii) rezijskog dod atka"

12 Marijana Curak, (2004) "Konvergencija izrnedju banaka i osiguravajucih drustava",casopis "Osiguranje" br. 7/8, Zagreb, str. J9-28

BROJ 1-2 NEOPHODNOST RESTRUKTURIRANJA OSIGURAVAJUCIH DRUSTAVAU ...

Stadtische osiguranja. Ovakav oblik saradnje izmedju osiguranja i banaka poprimaoblike konvergentnog ponasanja kako konstatuje M. Curak, ali ne samo na nivouproizvoda vee i na ostalim funkcionalnim nivoima. avo se moze ilustrovati i sle­decim podacima:

TabeIa broj 2 Udeo depozita i potrafivanja institucionaInih investitora u investicionomportfeIju sektora domacinstva u zemljama G-7

Francuska ltalija Ja an Kanada Norveska SAD V. Britanija

1980 2000 '80 '00 '80 '00 '80 '00 '80 '00 80 '00 '80 '00

Depoziti 60 25 58 25 69 55 38 25 69 35 32 12 43 22

Potraziva 8 30 5 28 12 30 21 40 16 29 29 41 29 56

nja in-

stitu. inIzvor: Marijana Curak, (2004) "Konvergencija izrnedju banaka i osiguravajucih drustava'' casopisOsiguranje, str. 20

Iz tabele se jasno vidi da su se depoziti dornacinstava u bankama vise negoprepolovili tokom dvadesetak godina posmatranog perioda, ali i da SlI se potra­zivanja dornacinstava prema institucionalnim investitorima vise nego udvostrucila.Dakle, 1I trzisnim finansijskim sistemima narociti znacaj dobijaju instrumenti stednjeinstitucionalnih investitora, primarno osiguravajuca drustva, penzionih fondova iinvesticionih fondova, a onda i trziste kapitala u finansiranju deficitnih ekonomskihsubjekata. U sedam najrazvijenijih zemalja sveta kako konstatuje M. Curak, i po­dacima prikazanim u tebeli u periodu od 1980-2000 godine, primetan je pad ucescadepozita banaka i rast ucesca potrazivanja prema institucionalnim investitorima.

Upravo snazna konkurencila izmedju finansijskih institucija doprinosi kakokonstatuju Garabedian i Taylor 3, cvrscern distributivnorn povezivanju banaka iosiguravajucih kompanija, a sto se efektuira u troskovnoj i prihodnoj strani eko­nomije obima. Naime, u sazetom i konkretnom izrazu distribucija proizvoda osigu­ranja posredstvom banaka potencijal je za realizaciju nizih troskova distribucije zaosiguravajuca drustva i za pristup novim kupcima njihovih proizvoda, a za banke toje dodatni izvor nekamatnih prihoda koji sve vise rastu 1I odnosu na kamatne pri­hode

1 4i na taj nacin zadrzavanje postojecih klijenata. Prodajom proizvoda osigu­

ranja posredstvom banaka smanjuju se troskovi koji se realizuju pri prodaji proiz­voda putem tradicionalne mreze posrednika i zastupnika. Prema Garabedian i Taylorvodece evropske bankarske institucije uspele Sll smanjiti troskove prodaje i adminis­trativne troskove osiguravajucih kompanija za 30%-50%. Takodje, ovakav nacinprodaje proizvoda osiguranja je korak ka stvaranju finansijskih supermarketa. Takoprosecni prodajni troskovi kao procenat od godisnje bruto premije u uslovima dis­tribucije proizvoda osiguranja posredstvom banaka 1I 2000. godini iznosili Sll 33%,

13 J. Garabedian, D. Taylor, (1998) "Raising Aspirations", Banking Strategies Vol. LXXIV,

No.lII May/June str. 114 Timothy W. Koch, Scott S. MacDonald, (2003) "Bank Management" Thomson-South­

Western, New York, str.195-212

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

za nezavisne finansisjke posrednike u osiguranju 48% su iznosili troskovi prodaje,dok kroz direktnu prodajnu mrezu 78%. S druge strane, banke distribuiranjem pro­izvoda osiguranja ostvaruju direktne i indirektne prihode. Tako prihodi od provizijekoji banke ostvare prodajom proizvoda osiguranja donosi bankama dodatni prihod, asmanjuje potrebu njihovog oslanjanja na tradicionalni glavni izvor bankarskih prio­hoda, bankarsku marzu kao razliku izmedju aktivnih i pasivnih kamatnih stopa.Vodece evropske banke u poslovima prodaje proizvoda osiguranja ostvaruju iz ovogizvora oko 20%-30% ukupnih prihoda. Na ovaj nacin se ostvaruju i indirektni pri­hodi, ponekad nemerljivi, povecanje zadovoljstva kJijenta banke. Medjutim, diseko­nomija obima iz ovih poslova distribucije proizvoda osiguranja u bankama mozeproizici iz onog dela klijenata banke koji preferiraju finansijske us luge specijal­izovanih ponudjaca-osiguravaca. Ali i zbog slicnosti tradicionoalnih bankarskihposlova, mobilizacije stednje, s proizvodima zivotnog osiguranja moguca je i pojavaefekta supstitucije iIi kanibalizma. To prakticno znaci da se banke mogu usmeriti naone proizvode zivotnog osiguranja koji nemaju elemente stednje. Pored toga nadisekonomiju obima moze uticati i reputacija, pre svega negativna reputacija bankekoja pruza usluge prodaje osiguravajucih proizvoda. Distribucija proizvoda zivotnogosiguranja preko ban aka najrazvijenije je u evropskim zemljama, posebno u Por­tugalu, Spaniji, Italiji, Francuskoj u kojima se ucesce u ukupnim kanalima prodajeproizvoda osiguranja krece u rasponu od 60%-70%. Za razliku od evropskih ze­malja, prodaja proizvoda osiguranja preko banaka je zbog restriktivnih regulatornihmera manje razvijeno u SAD-u i Japanu. Medjutim, saradnja se intenzivira izmedjubanaka i osiguranja u SAD-u usvajanjem Zakona 0 modernizaciji finansijskih uslugaiz 1999. godine, tako da su u SAD-u ornoguceni odredjeni medjusektorskih povezi­vanja. Time je prodaja proizvoda osiguranja zivota u 2002. godini porasla za 42% uodnosu na 200 I. godinu. Takodje, ucesce banaka u prodaji fiksnih rentnih osiguranjaporastao je sa 21% u 1995. godini na 35% u 2002. godini, a varijabilnih rentnih osi­guranja sa 7% na 9%.15 Procesi priblizavanja banka i osiguravajucih drustava kao isve izrazenija pozicija osiguravajucih drustava na trzistu kapitala kao dela institucion­alne infrastrukture pored penzionih i investicionih fondova pokazuje da se funkcijekoje akcenat stavljaju na osnovne tradicionalne teorije u izrazima transakcionih trosk­ova i asimetrije informacija menja i to u pravcu efikasnijeg upravljanja rizicima.

Aktuelno stanje na trfistu osiguranja Srbije

Sve sto se dogodilo u Srbiji tokom devedesetih godina-brojni ratovi, med­junarodna politicka i ekonornska izolacija, finansijski haos pracen razornom hiperin­tlacijom-ostavilo je dubokog traga na trziste osiguranja u Srbiji, a moze se reci da jetrziste osiguranja generalno u izuzetno losern stanju. Irnajuci u vidu sve izrazenijuulogu i znacaj osiguravajucih drustava u razvijenim trzisnim privredama, ali i uprivredama u tranziciji, kako sa aspekta pokrica rizika tako i sa aspekta pozicije

15 ''http://www,financialservicesfacts.org (04. 07. 2004.)

86

BRa] 1-2 NEaPHaDNaST RESTRUKTURIRAN]A aSIGURAv AJUClH DRUSTAVAU ...

osiguravajucih drustava na finansijskom trzistu i sve izrazeniju ulogu vaznog seg­menta u portfelju institucionalnog investitora, namece se kao neophodnost restruk­turiranje osiguravajucih drustava u Srbiji. Naime, veoma haoticno stanje na trzistuosiguranja u Srbiji moze se dobrim delom pripisati i unutrasnjim institucionalnimresenjima, odnosno starom zakonu 0 osiguranju, koji je doprineo da se uspostavimonopolska konkurencija na trzistu osiguranja u Srbiji, odnosno oligopol na triistuosiguranja izazvano osnivanjem novih osiguravajucih drustava bez odgovarajucegpokrica, odnosno odgovarajuce visine osnovnog kapitala, uz institucionalnu nerno­gucnost ulaska stranih osiguravajucih drustava na ovo trziste, kao i odsustvo super­vizorske kontrole nad osiguravajucim drustvima. Stari zakon 0 osiguranju je bio ne­precizan i izostavljao je kljucne odredbe kojima bi se strogo sankcionisao i spreciosvaki vid zloupotreba u vezi isplate odstetnih zahteva osiguranicima. Samo tokom2002. godine vodilo se 40 000 sporova zbog neizvrsavanja obaveza domicilnihosiguravajucih drustava prema osi¥uranicima, dok je od ukupnog broja steta samo58% isplaceno." Tako M. Cerovic 7, konstatuje da se iznos rezervisanih steta u osi­guranju autoodgovornosti iz godine u godinu povecava, te u 2000. godini ono jeiznosilo 61%, u 200 I. godini ono se povecava na 63,1 % dok u 2002. godini taj iznosse povecava na 71,6%. Sasvim je normalno ako za primer odlaganja isplate steta natrzistu osiguranja Srbije se uzme neisplacene stete u osiguranju autoodgovornosti,buduci da je ucesce premije autoodgovornosti u ukupnoj premiji 40%, dok je uceseepremije autoodgovornosti u bruto nezivotnoj premiji 40,5%, a ucesce premije osigu­ranja zivota u ukupnoj bruto premiji na minornih 0,8%, kao i zbog cinjenice da se dosada 26 osiguravajucih drustava bavilo iskljucivo prodajom polisa autoodgovornosti.Ovi podaci nam pokazuju da se u ovoj vrsti osiguranja ustaljuje praksa odlaganjaisplate steta, a buduci da je to i najdorninantnija vrsta osiguranja, onda se takvakarakteristika moze izvesti i za kompletno triiste osiguranja. Pored izbegavanja pla­canja odstetnih zahteva, osiguravajuce kompanije gotovo da posluju u uslovima od­sustva kontrole, mada je vee krajem 2004. i 2005. godine nakon kontrole od straneNBS, dozvolu za obavljanje ovih poslova osiguranja izgubilo 8 osiguravajucihdrustava u decembru 2004. godine, a pocetkorn januara 2005. godine dozvolu jeizgubilo jos 7 osiguravajucih kuca, uz 3 osiguranja koja su dobrovoljno obustavilaposlovanje. Najcesci razlozi za oduzimanje dozvole pojedinim osiguravajucim or­ganizacijama navodi se nepravilni finansijski izvestaji, plasiranje novcanih sredstavapovezanirn licirna cirne su doprinosila jos veeoj nelikvidnosti i konacno nesolvent­nosti osiguravajucih drustava,

Trziste osiguranja SCG karakterise ogroman broj dekapitalizovanih osigurava­jucih drustava. Prema podacima iz 2001. godine uSCG poslovalo je 41 osiguravaju­ca organizacija (od 41 osiguravajuce organizacije 36 su u Srbiji, a od 36 kompanija26 se bavi iskljucivo osiguranjem od autoodgovornosti), od toga 40 kao akcionarska

16 http://www.pkj.co.yu/sr.bankarstvo/trziste-osig.htm17 Milan Cerovic, (2003) "Formiranje tarifa u osiguranju od autoodgovornosti", Prvi med­

junarondi Simpozijum iz aktuarstva, 6.-9. 11. 2003. str. 198 "Na trzistu osiguranja SCG od 1990.godine do 2001. godine, bankrotiralo je gotovo 40 osiguravajucih drustava, gotovo polovina odukupno osnovanih. Medju njima su dva od 5 najvecih osiguravaca autoodgovornosti."

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVI!

drustva za osiguranje i sarno 1 kao drustvo za uzajarnno osiguranje. Prisutna je i losadiverzifikacija portfelja osiguranja, tako 22 organizacije posedovale su dozvolu zavise vrsta osiguranja, a 19 sarno za jednu vrstu. Tako na primer ucesce auto osigu­ranja u portfeljima pojedinih osiguravajucih drustava ucestvuje sa 100%, a sto poka­zuje sledeca tabela.

Tabeia br. 3 Ucesce autoosiguranja u portfeIjima pojedinih osiguravajucih drustava

Osiguravajuca drustva Autoodgovornost u ukupnoj premiji osiguranja u %

AMS osiguranje 99.7

Balkan osiguranje 97.6

Dinara osiguranje 100.00

Ekos osiguranje 94.3

Imperijalosiguranje 98.1

Milenijum osiguranje 99.5

Montenegro osigranje 98.9

Osiguranje PLUS 100.00

Plava tacka 96.2

SIM osiguranje 85.4

Takovo osiguranje 89.5

Top-Gan osiguranje 99.4

Izvor: Ekonomist magazin, novembar 2003. godine

No, pogledajrno ucesce pojedinih osiguravaca u ukupnoj bruto prerniji u 200 I. godini.

Tabela hr. 4 Bruto premija po drustvima za osiguranje u 2001. godini

Osizuravac u mil. din. Uccsceu %Dunav osiguranje 6056.9 32.5DDOR Novi Sad 5976.4 32Lovcen 1093.2 5.9Kopaonik 539.2 2.9Evropa 509.4 2.7Imperial 476.1 2.6AMS osiuuranie 453.3 2.4Takovo 352.0 1.9SIM 340.9 1.8Prizma 319.7 1.7Ekos 299.5 1.7Polis . 288.4 1.5Balkan 269.6 1.4Morava 206.7 l.lDelta 121.1 0.6ostali 1167.3 6.3Ukupno 18666.0 100

88

BRO] 1-2 NEOPHODNOST RESTRUKTURIRAN]A OSIGURAVAJUCIH DRUSTAVAU ...

Izvor: http://www.pkj.so.yu/srbankarstvo/triiste-osig.htm

U 2001. godini sarno 4 osiguravajuce organizacije u strukturi kapitala imala sustranog vlasnika i to u sledecirn iznosima: Morava, 55% ucesca kapitala iz Make­donije, Australije i Svajcarske, Zepter osiguranje, 32,67% kapitala iz Svajcarske,Agroosiguranje 26% kapita1a iz Lihtenstajna, Lovcen osiguranje posedovalo je 26%kapitala slovenackog Trig1ava. Struktura premija osiguranja u 200 I. godini bila jesledeca:

Tabela br. 5 UCeSce premija pojedinih vrsta osiguranja u ukupnoj bruto premiji u 200!.godini

Vrsta osiguranja Iznos u mil. dinara Ucesce u %Osiguranje motornih vozila 6097.14 37.3Osiguranje industrije 5512.17 29.5Osiguranje civila 1366.03 7.4Osiguranje motornih vozlila-kasko 1266.29 6.8Osiguranie nczgode 1148.81 6.2Osiguranje transporta 756.41 4.1Osizuranie useva 693.64 3.7Osiguranje raznih grana 300.82 1.6osizuranie zivotinia 289.02 1.5Osiguranje kredita 207.08 1.1Osiguranje zivota 155.58 0.8Ukupno: 18666.09 100

Izvor: http://www.pkj.so.yu/srbankarstvo/triiste-osig.htm

Posebno je uocljivo u 2001. godini ekstremno nisko ucesce osiguranja zivotana nivo ispod 1%, kada se zna da je strutkura premija osiguranja zivota u odnosu naosiguranje imovine u odnosu 62%:38% u korist osiguranja zivota u svetskim raz­merama. Svakako da razloge treba traziti najpre u nepoverenju u institucije osigu­ranja, a onda u nestabilnosti nacionalne valute, niskorn nivou zivotnog standardamerenom prosecnim nivoom mesecne neto zarade po zaposlenom, a koji se u Srbijikretao od 2000. godine do 2003. godine respektivno pre svega u realnim pokazatel­jima 5,5%, 16,4%, 47,2% i 13,6%,'8 tokom 2002. godine i 2003. godine stanje natrzistu osiguranja se nije bitnije menjalo, pa su i dalje dva osiguravaca DDOR NoviSad i Dunav osiguranje obuhvatala gotovo 2/3 ukupne premije, auto odgovornost jeostala i dalje najatraktivnija vrsta osiguranja za vecinu malih osiguravajucih kuca.No, pogledajmo podatke:

IX http://www.nbs.yu

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

Tabela hr. 6 Bruto premija po drustvirna za osiguranje u 2002. i 2003. godini

Bruto premija UCeSce uuk-Drustvo za osiguranje INDEKS upnoj BP u °/rl

u 2002. god u 2003. god

Dunay osiguranje 7648779 8 102557 105.93 34.72

DOOR osiguranje 7497996 8009087 ]06.82 34.32

Imperial 1024899 1064444 103.86 4.56

Delta 348741 680680 195.18 2.92

Zepter 145379 556083 382.51 2.38

Evropa 367773 537071 146.03 2.30

AMS 473928 463835 97.87 1.99

EKOS 491145 459904 93.64 1.97

SIM 346012 434778 126.65 1.86

Takoyo 550504 420502 76.38 1.80

Ostalih 16 drustava 2326445 2606738 112.05 11.17

Ukupno: 21221601 23335679 lO9.96 100.00

Izvor: http://www.nbs.yu

TaheIa hr. 7 Bruto premija po vrstama osiguranja za 2003. godinu (u 000 din.)

Sektor i vrsta osiguranja Bruto premija u Ucesce u Bruto premija Ucesce Indeks2002. god ukupnoj BP u 2003. god. u ukup- 2003/20

(%) noj BP 02(%)

Osiguranje civila 1731902 8.17 1978664 8.48 114Osiguranje industrije 7012465 33.08 7557797 32.39 108Automohilski kasko 1444798 6.82 1687161 7.23 117Autoodgovornost 6988919 32.97 7268555 31.15 104Opsta odaovornost 389638 1.84 546205 2.34 140Osiguranje useva 636379 3.00 555692 2.38 87Osiguranje zivorin]» 331365 1.56 286658 1.23 87Transport kargo 559652 2.64 493337 2.11 88Transport kasko 536249 2.53 286643 1.23 53Osiguranje kredita 85626 0.40 144721 0.62 169Osiguranje nezgode 1211549 5.72 1 533991 6.57 127Osiguranje zivota 260840 1.23 881616 3.78 338Zdrav. penzijsko osiguranjc 9827 0.05 114639 0.49 1167UKUPNO 21 198909 100.00 23335679 100.00 110.00

Izvor:http://www.nbs.yu

Iz tabele br. 6 uocava se stidljivi rast ucesca osiguranja zivota i dobrovoljnogpenzionog osiguranja, a sto mozerno prikazati kao rezultat ulaska novih osigurava-

90

BRO] 1-2 NEOPHODNOST RESTRUKTURIRAN]A OSIGURAV A]UCIH DRUSTAVAU...

jucih kompanija, pre svih Dunav TBIH koje posebno razvija dobrovljno penzijskoosiguranje, kao i Delta i Zepter osiguranja koja inteziviraju oblast zivotnog osigu­ranja. Inace veci deo prihoda osiguravajuca drustva ostvaruju od osiguranja pravnihliea (14,8 mlrd. dinara iIi 59,8%) dok je ucesce fizickih liea u osiguranju 26%, alinajveci deo se odnosi na obavezno osiguranje autoodgovornosti. Smanjena suucesca prihoda od osiguranja u industriji sa 33,8% na 32,39% kao i ucesca prihodaocl osiguranja poljoprivrecle sa 4,56% na 3,50%.

Ukupan prihod drustava za osiguranje i reosiguranje u 2003. goclini iznosio je32579 mil. dinara (osiguranje 29252 mili. dinara a reosiguranje 3 327 mili. dinara).Struktura prihoda osiguravajucih dustava data je u sledecoj tabeli:

Tabela br. 8 Struktura prihoda osiguravajucih drustava u 2003. godini

U mili, dinara Uccsce u O;f)

26.683 91.2Poslovui (funkcionalni) prihodi

- premije i osiguranje zivota 844 2.9- prcmije ostalih osiguranja 23.268 79.5- premije osiguranja u inostranstvu 4 0- prcmije reosiuuranja 4 0- ucesce u naknadi stetc 928 3.2- ukidanje i smanjenje rezervisanja 970 3.3- drugi poslovni prihodi 665 2.3

1.678 5.7

Finansijski prihodi

- prihodi od kamata 1.415 4.8- ostlai finansijski prihodi 263 0.9

891 3.0Vanredni i revalorizacioni prihodi

- Prihodi iz ranijih godina 233 0.8- Ostali neposlovni prihodi 514 1.8- Revalorizacioni prihodi 144 0.4UKUPAN PRIHOD 29.252 100.00

Izvor: Ekonomist rnagazin, specijalno izdanje novembar 2004. godine

Poslovni prihodi ucestvuju sa 91,2% u strukturi ukupnih prihoda, a finansijskiprihodi sa 5,7%, dok vanredni i revalorizaeioni prihodi sa skromnih 3%. Finansijskiprihodi u 2002. goclini imali su ucesce u ukupnim prihodima 6,3%, te razloge srnan­jenja treba traziti u povezanosti banaka i osiguravajucih drustava, ali i nedovoljnomsprernnoscu osiguravajucih drustava da se ukljuce na finansijsko trziste i plasirajusloboclna novcana sreclstva kako bi uvecala prihode ocl finansiranja i cliverzifikovalasvoje plasmane, cirne bi ojacala svoju kapitalnu osnovu i bila sposobnija cia prihvatevece rizike, ali i da smanje svoje premije osiguranja. Osiguravajuca drustva ostvarilasu i izuzetno visoke rashode u iznosu od 28 231 mili. dinara. To je sarno clokaz da

91

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

osiguravajuca drustva imaju izuzetno visoke troskove prema podacima iz zavrsnihracuna (amortizacije, materijala, energije, zakupnine, reklama, nematerijalnih trosk­ova, zarada, poreza i doprinosa) iznosili su 8 818 miI dinara, sto cini ucesce u ukup­nim prihodima vise od 30%. No, pogledajmo strukturu rashoda u 2001. i 2002.godini.

Tabela br. 9 Struktura rashoda osiguravajuclh drustava

200 I. godina 2002. godina35.4 32.6

Naknada stete iz osiguranja

Udeli u stetama reosizurania - 0.1Prernije reosiguranja 7.3 7.7Rezervisania za stete 6.5 6.8Rezerve sa preventivu 1.7 1.6Maternaticke rezerve 0.7 0.7Doprinos garantnom fondu 0.6 0.5Ostala funkcional. rezervisa. 1.1 0.6

16.9 18.0

Troskovi, porezi i doprinosi

Bruto zarade i naknade 6.6 8.8Finans. rasho. i garantni fond 2.7 1.9

20.5 20.7

NeposJovni i vanredni rashodi

UKUPNO 100.00 100.00

Izvor: Ekonomist magazin, specijalno izdanje raliziti brojevi, novembar 2002. i 2003. godine

U strukturi rashoda karakteristicno je smanjenje ucesea naknade stete sa 35,4%na 32,6% u 2002. godini, dakle smanjenje za 2,8 procentnih poena, a kao ravnotezaovome sledi rast rezervisanja za stete sa 6,5% na 6,8%, sto je dokaz da osigurava­juca drustva smanjuju isplatu naknade stete na teret rasta rezervi za stete. Karakteris­ticno je i smanjenje rezervi za preventivu za 0, I procentnih poena. Ono sto je dokazneophodnosti restrukturiranja osiguravajucih drustava je rapidni rast inernih trosk­ova, poreza i doprinosa, kao i bruto zarade i naknade. Naime, na ove troskove ot­pada vise od 1/4 ukupnih rashoda, a sto je bitnije primetno je rapidno uvecavanjeovih troskova za vise od 3 procentna poena. Rast troskova doprinosi smanjenju pros­tora za smanjenje premija osiguranja, stvara se dakle monopolska konkurencija, ukojoj osiguravajuca drustva ne smanjuju svoje troskove i ne povecavaju svoje finan­sijske prihode kako bi smanjili premije osiguranja, vee suprotno neodgovorno pove­cavaju interne troskove i na taj nacin guraju marginu solvnetnosti 19 osiguravajucih

19 Margina solventnosti-drustva za osiguranje odgovara ukupnoj aktivi umanjenoj za

• nematerijalna ulaganja,• aktivna vremenska ogranicenja,

92

2 000 000 E3 000 000 E4 000 000 E

BRO.! 1-2 NEOPHODNOST RESTRUKTURIRANJA OSIGURAVAJUCIH DRUSTAVAU...

drustava na visi nivo, cime dovode svoje poslovanje na ivicu likvidnosti, a na tajnacin su prinudjena da smanje isplatu naknada svojim osiguranicima te da povecajurezervisanja za neisplacene stete.

Struktura imovine oslguravajucih drustava

Globalna struktura bilansa stanja osiguravajucih drustava je vrlo rovita. Kumu­lirani gubici osiguravajucih organizacija predstavljaju 20% osnovnog kapitala.Druga vrlo losa karakteristika osiguravajucih drustava je da vrednost osnovnih sred­stava nadmasuje vrednost osnovnog kapitala. Tako u 2003. godini vrednost osnov­nih sredstava bila je 16 185 mili. dinara dok je vrednost osnovnog kapitala iznosila13 164 mil. dinara. Ta imobilisana sredstva u formi nematerijlanih ulaganja, osnov­nih sredstava pokazuju da se tesko moze razlikovati neosiguravajuce drustvo odosiguravajuceg drustva, iii drugim recima osiguravajuca drustva prepoznaju samoona sredstva koja su lako unovciva i koja se zovu priznata sredstva i samo bi onatrebala biti ukljucena u bilanse osiguravajucih drustava, dok stalna sredstva bi tre­bala biti izuzeta iz bilansa stanja cime bi se podcenio imovinski den bilansa."Navedeni problem nova institucionalna regulatorna resenja prevazilaze visokimkapitalnim cenzusima i striktnom podelom osiguravajucih drustava na imovinska izivotna osiguranja. Tako primera radi prema zakonu 0 osiguranju vis ina novcanogdela osnovnog kapitala ADO iznosi:I zivotno osiguranje1.1 zivotno osiguranje osim dobrovoljnog penzijskog osiguranja1.2 dobrovoljno pensijsko osiguranje1.3 sve vrste zivctnih osiguranja2 nezivotna osiguranja (osiguranje imovine)2.1 osiguranje od nezgode i dobrovoljno zdravstveno osiguranje 1 000 000 E2.2 osiguranje motornih vozila-kasko, sinskih vozila-kasko, i obavezno osiguranje

od odgovornosti u saobracaju2500 000 E

2.3 ostala osiguranja imovine, ostala osiguranja od odgovornosti i druge vrstenezivotnih osiguranja

2 000 000 E2.4 sve vrste nezivotnih osiguranja 4500 000 E3 reosiguranje 4 500 000 E

Treca, nepovoljna karakteristika osiguravajucih drustava je veliki iznos potra­zivanja po osnovu ispostavljenih racuna za premije osiguranja. Prema podacima iz

• gubitak,• obaveze (ukljucujuci matematicku rezervu osiguranja zjvota) i za prenosne pozicije (prenosnepremije i rezervisane stcte). Margina solventnosti izracunava se posebno za zivotna i nezivotnaosiguranja. Garantne rezerve uvck moraju biti vece od margine solventnosti, a aka nisu drustvo jeduzuo da 1I roku od 30 dana obavesti NBS da jc donelo program za uskladjivanje.

211 Emmet Vaughan, Therese Vaughan, (1995) "Essentials oflnsurance: A Risk ManagemnctPerspective", John Wiley&Sons, New York, str. 118-119

93

PRIVREONA IZGRAONJA GODINA XLV/[

bilansa, potrazivanja po onosvu premija osiguranja zivota iznosila su 58 milionadinara u 2003. godini, dok su potrazivanja za premije ostalih osiguranja dostiglaiznos od 7 milijardi i 310 miliona dinara. Ove podatke treba uzeti sa rezervom jerdovode u sumnju realnost bilansa uspeha osiguravajucih drustava. Nairne, veliki deniskazanog ukupnog prihoda koji se formira na osnovu fakturisane realizacije nikadase ni ne naplati. To potvrdjuju i podaci iz bilansa za 2003. godinu kada su ne­poslovni i vanredni rashodi (vecirn delom to su otpisi potrazivanja po osnovu pre­mija osiguranja) bili su 4.840 miliona dinara, a ucesce u ukupnim rashodima cak18,7%. Dakle, uprkos ogromnom napretku u ranoj fazi restrukturiranja finansijskogsektora Srbije, finansijski sektor i dalje je slabo razvijen, a postojeci nivo finansi­jskog posredovanja nije sposoban da doprinese privrednom razvoju u potpunosti."

Narocita paznja u okviru istrazivanja stanja u finansijskom sistemu Srbije uokviru analize Svetske banke pruzena je upravo bankama kao institucijama kojesada posle reformskih poduhvata imaju gotovo 90% ucesce u ukupnoj finansijskojimovini, ali i osiguravajucim drustvirna cije posredovanje u finansijskom sistemu bitrebalo da pruzi vecu lepezu usluga i instrumenta koje se cesto ne mogu dobiti odbanaka. No pogledajmo strukturu finansijskog sektora prema izvestaju Svetskebanke:

Tabela br. 10 Struktura finansijskog sektora Srbije

2001. 2002. 2003.

Bankarski sektor

Broj ban aka 86 50 47

Ukupna imovina u mil. dinara 891.947 330.494 377.264

Ukupna imovina u mil US $ 13.181 5.603 6.905

Imovina kao ucesce u BOP (%) 113.63 35.69 35.81

Ne-bankaski sekotr

Broj osiguravajucih kompanija 33 36 39Ukupna premija u mil. US $ 256 365 -Premija kao ucesce u BDP (%) 2.9 3.07 -Broj lizing kompanija 0 1 6

Ukupna imivina u mil. US $ 0 - 36

lmovina kao ucesce u BOP (%) 0 - 0.28

Broj ne-bankarskih kreditn instituci - - 14

Ukupna imovina u mil US $ - - 24

lrnovina kao ucesce u BOP (01<) - - 0.19

Broj ne-drzavnih penzijskih programa - - 6

Svetska banka, (2004) "Program za ekonmski rast i zaposljavanje" str. 90

21 Ardo Hansson, (2004) "Republika Srbija-Program za ekonomski rast i zaposljavanje", Iz­

vesta] br. 29258, Ookument Svetske banke, str. 91

94

BRO) 1-2 NEOPHODNOST RESTRUKTURIRAN)A OSIGURAVAJUCIH DRUSTAVAU...

Ovako monopolizovanu sliku finansijskog sistema Srbije, prema planu krat­korocnih i srednjorocnih reformi Svetske banke trebalo bi ubrzano reformisati imodernizovati finansijski sistem u Srbiji uz istovremenu reformu privrednog iposlovnog okruzenja. Naime, mogucnost produzavanja perioda status quo nikako nemoze stvoriti zamah ka odrzivorn efikasnom i dostupnom kanalisanju finansijskihsredstava koje bi zadovoljavale potrebe rastuce privrede. Uz kreiranje pravnog i in­stitucionalnog okruzenja koje bi pogodovalo vecern posredovanju, vlastima u Srbijise savetuje da se u kratkorocnorn i srednjorocnorn periodu usredsrede na sledecapodrucja reforme finansijskog sistema: (i) bolje upravljanje i brze odricanje vlas­nickog ucesca drzave u bankarskom sistemu, (ii) pojacana regulativa i nadzor ubankama sa ciljem minimiziranja osetljivih tacaka i promovisanja dalje konsoli­dacije, i (iii) snazan razvoj ne-bankarskih finansijskih usluga sa fokusom na

kt. . 77

se or osrguranja."Razvoj ne-bankarskih (citaj osiguravajucih drustava) finansijskih institucija

odvijao bi se prema sledecern scenariju." Naglaseni ograniceni pristup sredstvima ivisoke cene bankraskih usluga predstavljajuveliki izazov i mogucnost za ne­bankarske fiansijske institucije kako bi prosirili svoju bazu klijenata. Nedavnaiskustva zemalja koje su pristupile EU pokazuje da NBFI mogu ponuditi siru lepezufiansijskih usluga i instrumenata, koje cesto nije moguce dobiti od banaka. Sta vise,pojedine vrste ne-bankarskih kreditnih institucija poput kreditnih unija su izuuzetnodobro prilagodjene socijalno ugrozenirn grupama sa niskim primanjima u gradskim iseoskim sredinama, cirne zauzimaju prostor u nisarna trzista koji banke obicno sma­traju neprivlacnim. Istovremeno, medjunarodno iskustvo steceno tokom 1990-tihpokazuje da slabo regulisane NBFI mogu lako postati rasadnik ozbiljnih finansijskihmalverzacija, cak i sisternskih kriza. Prema tome iako su ne-bankarske finansijskeinstitucije u Srbiji trenutno male u odnosu na bankarski sistem, potrebno je sto jemoguce pre uspostaviti zakonski okvir i nadzorni okvir za njihov rast. Medjutirn,brojni su institucionalni cinioci koji sprecavaju uspesan razvoj NBFI u Srbiji. Saaspekta ponude, tu spadaju kasnjenje pri uspostavljanju pravnog i zakonskog okviraza dobrovoljne privatne penzije, nepotpuni propisi koji nisu u skladu sa propisimaED, slaba i rasparcana sposobnost finansijskih regulatora, cesto nepostojanjezahteva za davanje inforrnacija, nepouzdano izvestavanje, niska transparentnosttrzista. Pogotovo los kvalitet usluga, los plasman na trzistu i duboko nepoverenjestanovnistva u kombinaciji sa brojnim neuspesima kreditnih institucija i osigurava­jucim kornpanijarna tokom 1990-tih i slabom zastitorn potrosaca i investitora, dovelisu do odsustva potraznje za uslugama NBFI.

Prednost bi trebalo dati sektoru osiguranja obzirom na njenu velicinu u odnosuna druge NBFI, kao i potencijalne osetljivosti usled izukrstanih veza sa bankarskimsisternorn. Nedavna reforma zakonskog okruzenja, usvajanjem novog Zakona 0

osiguranju, trebalo bi da brzo bude propraceno cvrstim nadzornim merama od strane

22 Ardo Hansson. (2004) "Republika Srbija-Program za ekonomski rast i zaposljavanje", Iz­vestaj br. 29258, Dokumcnt.Svetske banke, str. 93

23 Bakker, marie Renee i dr. (2004) "Development of Non-bank financial institutions andcapital markets in European union accession countries", Svetska banka radna studija, br. 28

95

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

NBS, narocito dva velika drzavna osiguravajuca drustva i nekoliko desetina manjihkompanija, da bi se stvorio prostor za brzo ciscenje i konsolidaciju sektora osigu­ranja, Medjutim taj proces ocigledno ce potrajati, vlada i NBS nisu uzeli aktivnijeucesce u procesu restrukturiranja a problemi kao sto se videlo iz prezentiranih in­formacija su vrlo kompleksni. Izostanak brzih poduhvata nazalost ce samo stvoritijos vecu averziju na finansijske posrednike, narocito osiguravajuca drustva. Naime,dosadasnja praksa nadzora nad osiguravajucirn drustvima pokazala je da se oduzi­manjem dozvole i zapocinjanje stecajnog postupka nad osiguravajucim drustvirna,taj proces odvijao vise godina i bez perspektive resavanja tih stecajeva. Zbunjuje icinjenica da stecajevima nad bankama vodi Agencija za osiguranje depozita,sanaciju, stecaj i likvidaciju banaka,dok stecajne postupke nad osiguravajucirndrustvima vode trgovinski sudovi. S druge strane vlasnici osiguravajucih drustava,clanovi upravnih odbora i nadzornih odbora, umesto da snose posledice, citav teretzavrsetka stecajnog postupka baca se na garantni fond osiguravajucih drustava, kojice i sam otici u stecaj prilikom izrniravanja nagomilanih obaveza osiguravajucihorganizacija, jer se njihova kompletna imovina prelila vlasnicima i clanovirnauprave i nadzornog odbora. To fakticki znaci da ce poreski obveznici ponovo moratikao i kod banaka preuzeti obavezu da izmiruju obaveze osiguravajucih organizacija,a osiguranici ce morati da strpljivo cekaju naplatu svojih potrzivanja. U ovomprocesu jedino sto je izvesno je neizvesnost oko (i) zastite imovinskih prava poveri­laca, (ii) okoncanja procesa stecaja u osiguravajucirn drustvima u kojima su ti steca­jevi otvoreni pre 4 i vise godina, (iii) nastavak restrukturiranja i privatizacije velikihdrustvenih osiguravajucih drustava (Dunav i DDOR), (iv) uspostavljanja efikasnogmehanizma stecaja, i na toj osnovi (v) postavljanje institucionalne osnove za razvojodrzivog sektora ne-bankarskih finansijskih institucija putem hitnog uspostavljanjanadzorne moci sektora osiguranja i ispitivanja osiguranika sa ciljem olaksanja kon­solidacije trzista.

Literatura

"Zakon 0 osiguranju" Sluzbeni glasnik RS, br. 55/04Ardo Hansson, (2004) "Republika Srbija-Program za ekonomski rast i

zaposljavanje", Izvestaj br. 29258, Dokument Svetske banke 13Bakker, Marie Renee i dr. (2004) "Development of Non-bank financial institutions

and capital markets in European union accession countries", Svetska banka radnastudija, br. 28 13

Boris Marovic, (2001) "Osiguranje i spedicija", Stylos-izdavastvo Novi sad, IEmmet Vaughan, Therese Vaughan, (1995) "Essentials ofInsurance: A Risk

Managemnet Perspective", John Wiley&Sons, New York 12Ekonomist magazin, specijalno izdanje novembar 2002. godine, 2003. godine, 2004.godineFrederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, (2003) "Financial Markets and Institutions",

Fourth edition, Addison-Wesley, New York 3

96

BRO] 1-2 NEOPHODNOST RESTRUKTURIRAN]A OSIGURAV AJUCIH DRUSTAVAU .•,.,

J. Garabedian, D. Taylor, (1998) "Raising Aspirations", Banking Strategies Vol.LXXIV, No.IIl May/June 7

Marijana Curak, (2004) "Konvergencija izmedju banaka i osiguravajucih drustava",casopis "Osiguranje" br. 7/8, Zagreb 6

Michael Parkin, (2000) "Economics", Addison-Wesley, New York 2Milan Cerovic, (2003) "Formiranje tarifa u osiguranju od autoodgovornosti",

Udruzenje aktuara Srbije "Aktuarske osnove utvrdjivanja margine solventnosti",Zlatibor, I

Radovan Kovacevic, (2002) "Tranzicija zemalja centralne i istocne evrope u trzisnuprivredu", Privredna izgradnja br. 3-4, Novi Sad 1

Sinisa Ostojic, (2001) "Implernentacija trzista kapitala",MBM-Plas, Novi Sad,Simon M. Rejda, (2002) "Principles of Risk Management and Insurance", Addison­Wesley, New York ...2Timothy W. Koch, Scott S. MacDonald, (2003) "Bank Management" Thomson-

South-Western, New York 7Vukotic Veselin,( 1994) "Razvoj finansijskog trzista i restrukturiranje privrede", II

Milocersko savetovanje u organizaciji SES, Beograd 4http://www.nbs.yuhttp://www.pkj.co.yu/srbankarstvo/trZiste-osig.htm

http://www.financialservicesfaets.org (04. 07. 2004.)

Rezime

Ovaj rad bavi se specificnim problemima u oblasti trzista osiguranja i osiguravajucih korn­panija Srbije. Osiguranje je vazna delatnost u razvijenim zcmljama, a sve vise postaje vazna delat­nost u zcmljama ccntralne i istocne Evrope. Vecina gradjana ovih zernalja poseduje jednu iii visevrsta polisa osiguranja i godisnji ukupni prihodi osiguravajucih kompanija prcmasuje milijardedo lara i takodje osiguravajuce kompanije su vazan poslodavac.

Medjutim, osiguravajuce kompanije u Srbiji nisu funkcionisale kao samostalne ne­bankarske institucije, vee su one bile instrument mobilizacije stednje politickoj partiji na vlasti upredtranzicionom periodu kroz obavezne oblike osiguranja u politi eke svrhe.

Gradjani Srbije izgubili su poverenje u osiguravajuce kompanije zbog loseg iskustva u po­gledu nap late naknade iz osiguranja kao i zbog dugogodisnjih i neizvesnih sudskih sporovoa u vezinaplate naknade.

Rcforrna osiguravajucih kornpanija zapoccta je tek posle pet godina od pocetka rcformi uSrbiji, a koju kontrolu sprovodi Narodna banka Srbije. Prvi rczultati pokazuju da postoji neophod­nost restrukturiranja osiguravajucih kompanija kako bi ona postala vazan segment finansisjkogsistema u tranzicionom periodu.

Kljucne reel: trfiste osiguranja, osiguravajuce kornpanije, neophodnost reformisanja

Summary

This item deals with a specific problem in the area of insurance market and insurance com­panies of Serbia. Insurance is an important industry in developed countries and it becoming also

97

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

important in the Central and Eastern Europe. Most people in these countries hold one of moretypes of insurance policies and the annual revenues of insurance companies exceed billion dollarsand insurance companies are also a major employer.

Although, in Serbia insurance companies were not functioning as self solid (self based) non­banking institutions, but they had been the instrument of the mobilization for the political partiesduring the pretransitional period of the savings throughout the obligatory forms of the insurance inpolitical interests.

The trust of the citizens of Serbia has been lost, as for bad experiences insurance money aswell as for several years long court cases and gathered loses.

Five years later the reform of the insurance companies started under the control of the Na­tional bank of Serbia. This task deals with the necessity of reforming the insurance companies inforther to achieve their important in financial transaction.

Key words: insurance market, insurance companies, necessity of reforming

98