Ubuntu Uputstvo Za Instalaciju

8/7/2019 Ubuntu Uputstvo Za Instalaciju

1/31

S P E C I J A L N I D O D A T A K

Ubuntu Linuxinstalacija, korienje, primena

Ivan Jeli

#128

decembar 2006


2/31

2 PC d e c e m b a r 2 0 0 6

PCSPECIJALNI DODATAK

Iako je ve dugo prisutan na IT sceni,GNU/Linux operativni sistem (zato je

ovo pravilan naziv proitajte u narednom po glavlju) u poslednjih nekoliko godina poinjeda se probija i na tritu radnih stanica i desktop

raunara. Kvalitet proveren tokom godina obi tavanja na serverskom tritu ukombinaciji sa mogunostima ko je prua korisnicima, a koje pro istiu iz njegove otvorene i slo bodne prirode, omoguio je daovaj operativni sistem zajedno samasom aplikacija raznih name na postane opcija vredna razma

tranja. Pored toga to su GNU/Linux i scena slobodnog softve ra generalno vrlo dinamini, preneto vie od dve godine se poja

vila distribucija koja je napravi la pravu pometnju meu pretendentima za sta tus najpopularnije. Baziran na Debian distribu ciji, Ubuntu je nasledio sve njegove kvalitete i

vrlo brzo dospeo na tron kada je popularnostu pitanju. Takav trend je nastavljen i do danas,a nova verzija sa oznakom 6.10 i kodnim ime nom Edgy Eftpredstavlja nastavak puta kojimje Ubuntu krenuo jo od prvog izdanja.

Od ideje do ciljaOno to veina korisnika raunara danas

naziva Linuxom u stvari predstavlja komplek snu celinu sastavljenu iz mnotva delova kojifunkcioniu zajedno. Cela ideja, zahvaljujui ko

joj su se Linux kao kernel ali i kompletan GNU/Linux operativni sistem razvili u ono to danaspredstavljaju, roena je pre neto vie od dva deset godina. Richard Stallman, alias RMS, jetokom sedamdesetih i poetkom osamdesetihgodina prolog veka radio u MIT ovoj labora toriji za vetaku inteligenciju kao lan haker ske zajednice koja je tada tamo postojala i radi la na raznim projektima. No, poetkom osam

desetih su lanovi tima u kojem je RMS radiopoeli da se suoavaju sa ogranienjima koja suim onemoguavala prilagoavanje softvera sop

stvenim projektima. Zajednica se uskoro nalapred raspadom dok je Stallman odbio da radina softveru koji bi bio neije vlasnitvo i koji ko risnicima ne bi pruao pravo na deljenje i prila goavanje. Krajem 1983. je najavio pokretanje

sopstvenog projekta, a poetkom sledee godi ne je napustio MIT i pot puno se posvetio stvaranjuslobodnog operativnog sis tema pod nazivom GNU.

Sutinski principi nakojima je RMS insistiraoticali su se onoga to da nas nazivamo softverskim

slobodama. Softver bi tre balo da bude slobodan zaupotrebu, prilagoavanje,modifikaciju i redistribuci ju, jer je Stallman smatrao

da je uskraivanje pomenutih sloboda neetikoi tetno po razvoj zajednice. U skladu sa ovimprincipima, operativni sistem GNU (rekurzivniakronim za GNUs Not Unix) je trebalo razvititako da bude kompatibilan sa Unixom. Sa timciljem je godinu kasnije osnovana i Fondacijaza slobodni softver (Free Software Foundation)koja je obezbeivala formalno pravni okvir zafunkcionisanje GNU projekta. Krajem osamde setih je objavljena i prva verzija GNU GPL licen ce (GNU General Public Licence), koja je prua la pravnu zatitu projektima slobodnog softve ra. GNU GPL, kao i licence koje su mu pretho dile, poseduje pravni mehanizam za zatitu pra

va na redistribuciju i modifikaciju softvera na zvan Copyleft. Drugim reima, radi se o pravi lu koje podrazumeva da modifikovane verzijesoftvera moraju biti redistribuirane pod istimuslovima kao i verzija nad kojom je vrena mo difikacija. Na taj nain je osigurano da softverostane slobodan.

Poto je GNU zamiljen po ugledu naUnix, koji je pak vlasniki softver, nije bilo mo

gue koristiti njegove delove, ve su oni moralibiti napisani od nule (kompajler, debugger, bibli oteke...). Do kraja osamdesetih zavreni su prak

Richard Stallman


3/31

d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

tino svi delovi operativnog sistema izuzev ker nela. Programeri koji su radili na projektu su seodluili za napredan dizajn kernela (mikroker nel), to se pokazalo kao lo potez poto njegovrazvoj nije tekao dovoljno brzo. Na sreu, 1991.

godine je finski student Linus Torvalds zapoeorad na kernelu Linux, inspirisanMinixom, de lom njegovog profesora. Torvalds se, uprkos velikim protivlje njima, odluio za jednostavnijidizajn (monolitiki kernel) pa seLinux vrlo brzo razvijao. Time jeomogueno da se kernel u GNUsistemu dopuni Linuxom kako

bi slobodni Unixoliki operativnisistem postao funkcionalan.Iako moe zvuati jednostavno, povezi

vanje pominjanih komponenata u celinu nijelak posao. Pojedinci, grupe ili kompanije su za poinjali projekte koji su za cilj imali isporuiva nje funkcionalnog sistema zasnovanog na Linuxkernelu i GNU softveru (otuda i GNU/Linux na ziv) pa su vrlo brzo nakon objavljivanja Linuxapoele da se pojavljuju prve distribucije. Smi sao distribucija se do danas nije promenio i onepredstavljaju slobodni softver objedinjen u fun kcionalnu celinu pod odreenim imenom. Naj starije danas aktivne distribucije su Slackware iDebian. U prvoj polovini devedesetih su osno vane i prve kompanije koje su ostvarivale profitna slobodnom softveru, kao to su Cygnus, VASystems i Red Hat. Pojamfree software se u en gleskom jeziku moe protumaiti u kontekstu

cene, to ipak nije tano. Srpski jezik, na sreu,nema tih problema, mada sreemo izjednaava nje slobodnog softvera sa besplatnim iako slo bodni softver moe imati cenu! ak i Stallmanu GNU manifestu pominje naine za zaraiva nje novca na slobodnom softveru. Termin slo bodni softver (free software) se esto pogrenopoistoveuje i sa terminom open source koji jeu upotrebu uvela Open Source inicijativa (OSI).

OSI naalost esto zanemaruje slobodu zaradtehnike superiornosti, usled ega dolazi do po grenog poistoveivanja termina.

Kako je popularnost GNU/Linuxa rasla,sve vie namenskih aplikacija je postajalo fun kcionalno, i neke kompanije su uvidele da jeotvoreni model razvoja daleko bolja varijantaza njih, pa je Netscape otvorio svoj softverski pa

ket iz kog je nastao projekatMozilla, dok je naj moniji FLOSS (skraenica za Free/Liber/Open

source softver) kancelarijski paketOpenOffice.orgnastao na temelji ma SUN ovog StarOfficea.

Ubuntu!Ukoliko bismo analitiki po

smatrali noviju GNU/Linux istori

ju, uoili bismo dva fenomena ko ja e u velikoj meri usmeriti nje gov dalji razvoj. Jedan je svakako veliki upliv ITgiganata u FLOSS vode, u emu prednjae Novell, koji je kupio nemaki SuSE Linux, i IBM ko ji na sva vrata implementira i promovie GNU/Linux (nekada su kruile i glasine o pokretanjuIBM ove distribucije). Google je takoe vrlo ak tivan kada je podrka za Linux u pitanju, a u jav nost je procurela informacija da se u njegovimkancelarijama koristi upravo ovaj OS, to govo ri o smeru u kojem se Google kree. Kako se naMrei moe saznati, distribucija koju Google in terno koristi se zove Goobuntu, a to nas dovodido drugog fenomena koji je uzburkao globalneIT tokove Ubuntu distribucije.

Ubuntu je GNU/Linux distribucija zasnova na na Debianu, koji je oduvek vaio za sinonimstabilnosti i brzine. Problem je to Debian insis

tira na vrlo visokom kriterijumu stabilnosti kojisoftver mora ispuniti da bi postao deo stabilneverzije distribucije. Takav princip je uslovljavaoukljuivanje zastarelih verzija programa u distri buciju, to za veinu korisnika nije prihvatljivoreenje. Debian se, pored stabilne, razvija u jodve grane. Jedna je testing, iz koje softver posta

je deo stabilnog izdanja nakon to dostigne opti malan nivo stabilnosti. Drugim reima, testing

nakon odreenog vremena postaje stable. Dru ga je unstable (kodnog imena Sid) grana kojapredstavlja mesto gde se nalaze vrlo svei i nes


4/31

PC d e c e m b a r 2 0 0 6


tabilni paketi. Sistem izgraen iz unstable granemoe biti vrlo upotrebljiv, mada nikada niste si gurni da li e neto zakazati poto njegovi pake ti nisu dovoljno testirani.

Ubuntu je pokrenula kompanija Cannoni

cal, iji je vlasnik JunoafrikanacMark Shuttelworth. Sistem nosi ime koje je preuzeto iz jezikaplemena Zulu i znai humanost prema svima,dok je slogan Ubuntu sistema Linux za ljud ska bia, to bi trebalo da pokae da ovaj sistemnije ogranien nageek zajednicu te da ga moguupotrebljavati svi korisnici raunara. Sredinom2005. godine Shuttleworth i Cannonicalsu osni

vali Ubuntu fondaciju (sa poetnim kapitalomod 10 miliona dolara) koja bi trebalo da osigu ra finansijsku egzistenciju sistema i u sluaju daCannonicalprestane sa finansijskom podrkomdistribucije. Prvo izdanje Ubuntua je objavlje no krajem oktobra 2004. godine sa oznakom4.10 i kodnim imenom Warty Warthog.

Tajna kvaliteta Ubuntua lei u injenicida ova distribucija poseduje upravo ono to jeDebianu oduvek falilo stabilan i sve desktop sistem. Baziran je na paketima iz unstablegrane Debiana i u prvom planu ima slobodnokorienje i lakou upotrebe i instalacije. Ubun

tu je ostao blizak i principima Debiana u po gledu korienja veinom slobodnog softvera,za razliku od drugih derivata poput LinspireaiXandrosa koji se odlikuju vlasnikim inovaci -jama. Kao bazino grafiko radno okruenje je

odabran GNOME, ali je ubrzo nakon objavljiva nja zapoet rad na drugim varijantama kao tosu Kubuntu iliXubuntu. Osnovnu (i jedinu) ra zliku izmeu ovih varijanti predstavljaju okru enja KDE i XFCE, dok su svi paketi korieni

u njima dostupni na Ubuntu repozitorijumima(server ili serveri na kojima se nalazi softver, bi blioteke...). Vrlo je zanimljiva i Edubuntu vari janta u koju su ukljuene edukativne aplikacije.

Pored grafikih okruenja, Ubuntu pred stavlja kompletan sistem koji podrazumeva apli kacije najrazliitijih namena kako bi bio u sta nju da odgovori na sve zadatke koje korisnikraunara moe imati. Prethodno izdanje je do

nelo i grafiki instaler, pa se Ubuntu moe in stalirati vrlo lako pomou nekoliko klikova mi em. Pored x86 i AMD64 platformi, Ubuntu po drava iMac (PowerPC) raunare, dok su na lis tu podranih od verzije 6.06 dodati i SUN UltraSPARC procesori (Niagara).

Ubuntu je i na poslovnom planu poeo dabelei znaajne pomake. LPI (Linux ProfessionalInstitute) sertifikacija se obavlja i za ovu distri buciju, dok izdanje 6.06 nosi oznaku LTS (LongTerm Support) i odlikuje se enterprise nivoomkvaliteta. Saradnja sa SUN om je takoe velikikorak napred, zajedno sa pomenutom odlukomGooglea da u svojim kancelarijama koristi mo difikovani Ubuntu.

Zajednica korisnika Ubuntua je velika iumreena pomou lokalnih timova koji se zovuLoCo (skraenica za Local Community). Sistemje takoe vrlo dobro lokalizovan, pa praktino

ne postoje ogranienja za njegovo korienje i rom planete. Podrka za na jezik je solidna, tou sutini nije zasluga distribucije, ve injeniceda je dobar deo aplikacija ukljuenih u distribu ciju ve preveden na na jezik.


5/31

d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

Jedan od glavnih faktora koji je uticaona negativan trend prihvatanja GNU/

Linuxa meu raunarskim korisnicima jesteprilino komplikovan proces instalacije koji jenekada karakterisao ovaj operativni sistem. Sobzirom da je veina potencijalnih kozumena ta GNU/Linuxa navikla na Microsoft Windowsokruenje, pri susretu sa novim kernelom i svi me to on donosi neminovno nastaju problemi.

Ovaj problem je prevazien prilino dav no, s obzirom da su user friendy distribucije do

bile takvu etiketu upravo zbog instalacionogprocesa koji bi trebalo da bude prihvatljiv i zanajneiskusnije korisnike. Red Hat, Mandriva(Mandrake) i SuSE su najpoznatiji predstavni ci ove ekipe, mada sve ee i distribucije ko

je se smatraju komplikovanim i konzervativnimomoguavaju korienje mia odmah nakon po kretanja instalacionog medija. Ipak, koliko godinstalacioni proces bio kratak (neke distribucijese mogu instalirati sa svega par klikova miem),aren i prijateljski nastrojen, postoje stvari kojese nikada nee promeniti. Jednostavno se mora te direktno suoiti sa nekim problemima da bis te uspeli da ih reite.

ta morate da znateU sutini postoji jedna situacija koja mo

e biti potencijalno kritina. Ukoliko se GNU/Linux instalira na prazan hard disk, nekritiko

kliktanje na nexte dovesti do optimalne konfi guracije i instalacije sistema. Ta varijanta je ve oma jednostavna i verovatno laka nego kod os talih operativnih sistema. Problemi mogu nasta ti kada na hard disku na koji se instalira sistempostoje podaci i particije koje treba sauvati. Ko risnik mora da prepozna particiju koju ne smeda formatira kako bi znao gde da postavi parti ciju koju eli da formatira, to je za poetnika

prevelik problem.Prolematiku je potrebno posmatrati od naj nieg nivoa. Poto se particije nalaze na hard

diskovima koji su putem odreenih grana (PA TA ili SATA) povezani na matinu plou, neop

hodno je znati kako kernel posmatra sve to. Da kle, grane na koje se prikljuuju diskovi se delena primarne i sekundarne ukoliko ih ima dve,dok se oznake analogno nastavljaju ako postoji

vei broj grana. Na jednoj grani pak moemoimati dva ureaja koji se oznaavaju sa masterislave. U veini sluajeva, unutar raunara nemavie od dva hard diska, dok se najee koristisamo jedan disk.

Oznaavanje diskova i particija se obav lja pomou kombinacija slova i brojeva. U za visnosti od tipa interfejsa, PATA diskovi e uoznaci imati slovo H, dok e SATA i SCSI imatiS. Drugo slovo e u oba sluaja biti D, pa e bezobzira na granu i poziciju dampera SATA diskbiti SD, a PATA HD. Sledei slovo u oznaci zavi si od povezivanja, a ureaji se reaju hijerarhij ski po engleskoj abecedi, redom po granama idameprisanju. Dakle, masterdisk na prvoj gra ni e imati A (pa e mu oznaka biti HDA ukoli ko je PATA disk), slave na istoj grani B (HDB),masterna dugoj grani C (HDC) i tako redom.U sluaju drugog interfejsa, sistem oznaavanjaje isti, samo to e prvo slovo u oznaci diska bi ti karakteristino za interfejs. Ukoliko u kuitupostoje jedan hard disk i jedan optiki ureaj, uveini sluajeva e nositi oznake HDA i HDC.Znai, hard disk je povezan preko PATA inter

fejsa kao masterna prvoj grani, dok je optikiureaj takoe masterpovezan na drugu granu.SATA diskovi, kojih ima sve vie i koji preuzi maju primat, e u veini sluajeva nositi oznakuSDA. Naravno, to ne mora biti tako, ve trebaobratiti panju na informacije o prikljuenimureajima koje se pojavljuju prilikom ukljuiva nja raunara.

Na osnovu te informacije i opisanog naina

oznaavanja hard diskova, lako moete za kljuiti kako e Linux prepoznati hard disk(ove)u raunaru. Podaci na diskovima su organizo

Instalacija


6/31

PC d e c e m b a r 2 0 0 6


vani pomou particija. Na Windowsu se oneoznaavaju slovima abecede (C, D, E...), dok sena Linuxu to ini drugaije. Tanije, deo nazi

va particije ini oznaka diska, a drugi deo broje vi. Po sadanjim standardima jedan hard disk

moe imati najvie etiri primarne particije, ajednu primarnu je mogue koristi kao extendedparticiju koja sadri logike, ukoliko vam jepotrebno vie od etiri particije na disku. Dru gim reima, tri primarne se zaista koriste kaotakve, dok se jedna dalje deli na logike parti cije. Prilikom oznaavanja, primarne particijedobijaju brojeve od 1 do 5 dok su logike nu merisane od 5 pa navie. Dakle, prva primarna

particija na PATA disku koji je prikljuen kaomasterna prvoj grani e imati oznaku HDA1:HD za PATA disk, A zato to je primary masteri 1 za prvu primarnu particiju. Analogno seoznaavaju i ostale particije u zavisnosti od ti pa i pozicije na disku. U realnoj situaciji e na

veini raunara C: particija u Windowsu bitiHDA1 u Linuxu, dok e D: biti HDA5 (prva lo gika), ukoliko se radi o PATA disku. Nije zgo reg ponoviti da na SATA disku to funkcioniena isti nain, s tim da je poetno slovo S.

Lociranje postojeih particija i postavljanjenovih je takoe potencijalno stresan i rizianposao. Najpoznatija alatka koja se u Windowsukoristi za ove namene jeste Partition Magic, ko ji moe da poslui za otkrivanje tipa postojeihparticija i oslobaanje prostora za nove. Nepreporuuje se postavljanje particija za GNU/Linux pomou ovog alata jer moe dovesti do

problema. Alat iste namene, Gparted, koji se ko risti prilikom instalacije Ubuntua u grafikomreimu, je dovoljan jer omoguava manipulaci ju sa FAT32 i NTFS particijama, a u sutini vamje jedino to i potrebno.

Za instalaciju GNU/Linuxa pa i Ubuntua su potrebne dve particije. Jedna slui za in stalaciju samog sistema dok druga obavlja fun kciju virtuelne memorije i naziva se swap. On

po pravilu treba da bude dvostruko vei od ko liine RAM a, mada su zaista retke situacije ka da se virtuelna memorija koristi, naroito u pu

nom obimu. Poeljno je da particija na koju seUbuntu instalira ima kapacitet od najmanje 3GB, jer se pored osnovnog sistema instalira ve liki broj aplikacija raznih namena. Ovakva pos tavka nije i jedina. Mogue je definisati vie par

ticija i montirati ih u razliitim direktorijumi ma, ali e o montiranju i hijerarhiji fajlova i di rektorijuma biti rei neto kasnije.

Izbor fajl sistema takoe moe izazvati za bunu. Fajl sistemi koje GNU/Linux koristi suReiserFS i EXT3. EXT3 predstavlja evolucijustarog dobrog EXT2 kome je dodat journaling(mogunost beleenja promena fajl sistemau dnevnik journal) i verovatno predstavlja naj

stabilniji dnevniki fajl sistem u ovoj grupi ko ju ine i ReiserFS, XFS ili JFS. ReiserFS pruaneto bolje performanse i pokazao se kao vrlodobro reenje za particije na kojima se smetamnotvo manjih fajlova, pa se moe koristiti zainstalaciju sistema. Kada je u pitanju skladite nje podataka, ReiserFS ume da pokae nestabil nost, naroito pri radu sa velikim fajlovima, pastoga preporuujemo EXT3. Reiser4 sistem setek razvija tako da ga za sada treba zaobilaziti.

Biranje particija za instalaciju sistema jeujedno i jedini korak koji moe biti pogubanpo postojee podatke na disku i raunar uop te. Sve ostale stavke su po podrazumevanimpodeavanjima optimalno upotrebljive i moguse, to je najbitnije, naknadno popraviti ili po desiti. Naravno, pre instalacije se preporuujebekap podataka jer se nikada ne zna kada netomoe krenuti naopako. Ni injenica da se auto

ru teksta nikada nije desilo nita nepredvieno,ak i kada je koristio test izdanja distribucija, neumanjuje znaaj bekapa.

Klik, klik i gotovoDapper (Ubuntu 6.06) je pored enterprise

kvaliteta i jako dobrih karakteristika doneo ino vaciju za koju se moe rei da je Ubuntu siste mu najvie nedostajala. Pre ovog izdanja bilo

je mogue instalirati sistem jedino iz konzol nog okruenja pomou Debian installera. Ru ku na srce, besomuno pritiskanje tastera Enter


7/31

d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

je davalo pristojne rezultate u situaciji kada tre ba pregaziti ceo hard disk. Terminal, narav no, ne deluje privlano veini korisnika koji sunavikli na grafiko okruenje, pa je potreba zaklik instalacijom bila oigledna. Ubuntu je re

io da krene putem koji je vrlo interesantan, jeromoguava isprobavanje sistema pre instalacije.Live disk je postao i instalacioni, pa se demon stracija sistema i njegova instalacija nalaze na je dnom mediju. Ovakav recept je uspeno popu larisalo nekoliko distribucija, meu kojima je ipionir Live GNU/Linuxa Knoppix. Stari me tod instalacije je i dalje dostupan, ali je za njegapotrebno nabaviti drugi disk pod nazivom al

ternate, dok se medij sa grafikom instalacijomnaziva desktop.Dakle, da bi se najnoviji Ubuntu 6.10 insta

lirao pomou grafikog okruenja potrebno jeda imate desktop disk i podesite raunar da sepodie sa optikog ureaja u kojem e se CD na laziti. Prilikom inicijalizacije diska treba odabra ti prvu opciju ili saekati da se sama aktivira na kon nekoliko sekundi. Ona e pokrenuti live sis tem koji e prepoznati sav hardver na raunarui, u zavisnosti od snage raunara i kvaliteta op tikog ureaja i medija, nakon nekoliko deseti na sekundi na ekranu e se ukazati radno okru

enje GNOME zajedno sa aplikacijama ije suikone smetene u meni. Ukoliko se jave proble mi sa inicijalizacijom grafikog okruenja trebaupotrebiti drugu opciju u meniju (Start Ubuntu in safe graphics mode) koja e pokuati da po

digne grafiku pomou VESA drajvera, to u go tovo 99% sluajeva daje rezultate. Tada se mo gu promeniti podeavanja jezika i tastature (pri tiskom na F2, odnosno F3) ili definisati rezolu cija (F4). Taster F5 je rezervisan za accessibility opcije namenjene ljudima sa naruenim ivo tnim funkcijama.

Poto se operativni sistem uspeno inicija lizuje i radna povrina postane spremna za ko

rienje, moete baciti pogled na mogunostikoje Ubuntu prua. Treba imati na umu da go vorimo o znatno slabijim performansama jersistem funkcionie sa optikog medija. U ovomtrenutku je bitna ikona Installkoja se nalazi naradnoj povrini.

Dvostruki klik na pomenutu ikonu po kree program za instalaciju Ubuntua u gra fikom modu, a treba u startu napomenuti dasrpskog jezika, naalost, nema na spisku. Pr

vi korak instalacije se upravo odnosi na izbor jezika. Sledei zadatak je izbor vremenske zo ne, odnosno lokacije. Potrebno je kliknuti na

Evropu na mapi plane te nakon ega e ona bi ti uveana, a Beogradpostati lako uoljiv. Po to je podeena lokaci ja sledi selekcija raspore

da tastature, a dostupnasu oba pisma koja se ko riste u srpskom jeziku.Naredni korak je vezanza definisanje korisnikasistema. O tome e bitirei neto kasnije, a zapoetak treba znati da jepotrebno uneti ime kori

snika, username, lozinkui podesiti ime raunara.Poto je GNU/Linux pu


8/31

8 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


nokrvni viekorisniki sistem, neophodno je ja sno definisati ko ta radi na sistemu i korisni ke valjano razdvojiti. Zato je unos lozinke kojae se, kako emo kasnije videti, koristiti za sveposlove na sistemu obavezan, odnosno ne mo

e se izbei.

Sada nastupa pravi posao. Nakon inicijali

zacije alata za particionisanje korisniku se nudedve mogunosti. Jedna podrazumeva korienjecelog diska, dok druga omoguava runo pode avanje particija. Ukoliko postoje podaci i ope rativni sistem(i) koje ne tre ba brisati, mora se koristi ti druga opcija. Nakon nje ne selekcije pokree se pro gram za manipulaciju par ticijama, pomou kojeg jemogue na slobodnom pros toru definisati nove partici

je za Ubuntu ili osloboditiprostor promenom veliineili brisanjem neke od posto

jeih particija. Prikaz partici ja je slian kao kod PartitionMagica, a boje vrlo jasnopokazuju koji fajl sistem se

nalazi na kojoj particiji. Nji hove oznake su takoe oi gledne, pa treba da budetepaljivi kada odreujete taje za brisanje a ta za promenu veliine, jer eteuz valjano razumevanje materije vrlo teko po greiti. Dalje treba definisati kako e particije bi ti tretirane, odnosno koja e biti koriena za in stalaciju sistema, koje e biti montirane i gde.

Prozor u kojem se obavlja ovaj deo posla je kon cipiran tako da se polja za selekciju particija imesta gde e biti montirane nalaze u jednom

redu.Mount pointparticije koja je odabrana zainstalaciju Ubuntua treba podesiti na /, dokza swap treba podesiti swap. Ako je obeleencheckbox koji se nalazi u desnom delu prozorato znai da se particija formatira, na ta takoe

treba obratiti panju kada se u upotrebu stavljaneka particija na kojoj po daci moraju biti sauvani.

U ovom trenutku tre ba skrenuti panju na pro blem koji se pojavio saEdgyjevim (Ubuntu 6.10)installerom. Naime, ukoli

ko se za instalaciju sistema koristi particija ko

ja je napravljena ranije, ma kako bila podeena(bez obzira kako je obeleen checkbox format),u dnu prozora e se pojaviti poruka da ne posto ji rootfajl sistem (No root file system). Problem

se reava vraanjem korak unazad te brisanjemi ponovnim kreiranjem particije na koju e sis tem biti instaliran, nakon ega e u sledeem ko raku ona biti automatski selektovana za formati ranje, a problematine poruke nee biti.

Poto su particije odabrane i podeene, kliknaforwarddovodi do finalne etape gde se sumi raju svi podaci i podeavanja sa mogunou


9/31

d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

odabira mesta instalacije GRUB boot loadera.Po defaultu se GRUB instalira u MBR hard dis -ka, mada postoji mogunost njegove instalacijeak i na disketu. Pre klika na taster installvaljajo jednom pogledati ta je podeeno. Instalaci

ja traje u proseku desetak minuta, mada to vre me zavisi od vie faktora. Napredovanje insta lacije se prikazuje statusnom linijom ispod ko je se ispisuje naziv trenutne faze posla. Poto seposao zavri korisniku se nudi mogunost darestartuje raunar ili da nastavi sa upotrebomlive diska.

Kako to se da videti, instalacija Ubuntuaje trivijalan posao ukoliko je sve jasno kada je

manipulacija particijama u pitanju, aboot loader e nakon nje pronai sveoperativne sisteme koji su instalirani iuredno ih smestiti u meni koji se pojav ljuje nakon pokretanja raunara.

Tab, Enter...Ukoliko posedujete raunar sa ma

nje od 192 MB memorije ili grafikimod instalacije nije doneo rezultate,terminal je neminovno reenje. Iakona prvi pogled deluje frustrirajue, pro ces je i u tekstualnom reimu veoma je dnostavan iz prostog razloga to sistem veinukoraka podeava automatski, dok korisnik mo e izmeniti ono to mu se u tom izboru ne dopa da. Za ovaj metod instalacije je potrebno imatialternate disk koji pored ovakvog metoda insta lacije poseduje i dodatne pakete sa softverom,

to moe biti od znaaja prilikom naknadne in stalacije programa.

Pre nego to ponemo da se upoznaje mo sa tekstualnom instalacijom pomenuemoosnovne metode navigacije kroz ovaj vid insta lacije. Strelice se koriste za navigaciju unutarodreenog polja (recimo lista jezika), dok tas ter Tab omoguava prebacivanje selekcije nanavigacione tastere (Next, Go Back). Akcija se

potvruje pritiskom na Enter. Dakle, prosto kaopasulj. Ubuntu se u terminalu instalira pomouDebian installera koji je tokom godina na sceni

stekao veoma dobru reputaciju. Prve korake tek stualne instalacije ine odabir jezika i raspore da tastature pri emu nema srpskog, ali je hrvat ski sasvim upotrebljiv u naem sluaju. Kada jeraspored tastature u pitanju, installernudi opci

ju prepoznavanja (Detect keyboard layout?) ras poreda pomou upita tokom kojih od korisni ka trai da pritisne traene karaktere na tasta turi. Ipak, lake je odabrati No i runo odabra ti raspored sa liste. Nakon podeavanja tastatu re installere detektovati hardver i uitati potre bne module kako bi se proces nastavio. Sledeikorak je definicija imena raunara, nakon egaslede particije.

I u tekstualnom reimu je selekcija parti cija jedini kritini momenat, a i donekle je spe cifina. Kao i u grafikom modu, mogue jeprepustiti installeru da automatski podesi ceodisk, a runi odabir particija naravno postojikao izbor. Dijalog za pojedinanu selekciju sa

dri listu particija, pa je potrebno najpre oda brati eljenu. Ukoliko treba kreirati particiju naslobodnom prostoru, takoe je potrebno oda brati taj prostor na listi i pritisnuti Enter, a po tom sledi izbor izmeu kreiranja nove partici je ili automatske konfiguracije slobodnog pros tora (ova opcija bi trebalo da napravi optimalniraspored particija na slobodnom prostoru). Sle dei koraci pri kreiranju su izbor veliine, tipa

(primarna ili logika) i mesta gde e biti kreira na particija (poetak ili kraj diska, odnosno slo bodnog prostora). Sledei ekran je namenjen


10/31

10 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


podeavanju particije, a taj dijalog se pojavlju je i ukoliko je particija ve postojala, pa je oda brana i pritisnut je Enter. Dakle, treba podesi ti fajl sistem na particiji (Use as) i taku mon tiranja (Mount point), a podeavanje se zavra

va i uva opcijom Done setting up the partition.Kao to se moe videti, nije teko podesiti par ticije iako se radi o tekstualnom modu, pa senakon tog kritinog momenta instalacija moenastaviti izborom opcije Finish partitioning andwrite changes to disk. Korisniku e ponovo bitipredoeno koje particije e biti formatirane, toje pravi trenutak za proveru i potvrdu radi da ljeg nastavka instalacije.

Poto su particije inicijalizovane i postav ljene, treba podesiti vremensku zonu i definisa ti korisniki nalog, to su krajnje trivijalni kora ci. Nakon ovoga, sistem e se instalirati a kori snik moe pratiti napredak instalacije pomou

trake koja ilustruje tok procesa. Jedini bitan ko rak, poto se sistem instalira na selektovanu par ticiju, je podeavanje boot loadera, pri emu epodrazumevane postavke obezbediti njegovuinstalaciju u MBR diska, dok e ostali operativ ni sistemi, ukljuujui i Windows, biti smeteniu meni. Iako nije toliko prihvatljiv za korisnikekao instalacija u grafikom reimu, ceo procesu terminalu se brzo i lako zavrava.

Radno okruenje

Nakon uspeno zavrenog instalaci onog procesa Ubuntu e se podii

uz bootsplash ekran, koji je u novoj verziji estet ski unapreen, i pred korisnikom e se ukazatilogin menader. Podeeno korisniko ime i lo zinka su obavezni za prijavljivanje na sistem, na kon ega je Ubuntu spreman za upotrebu.

Prijavljivanje na sistem je prva karakteristi ka GNU/Linuxa uopte, pa i Ubuntua. Naime,ovaj operativni sistem je potpuni viekorisnikisistem, to podrazumeva da su korisnici jasnoodvojeni jedni od drugih sa precizno definisa nim dozvolama. To znai da se korisnikim na lozima moe vrlo lako upravljati, a svaki imana raspolaganju svoj deo hard diska na kojem

se nalaze lini fajlovi i podeavanja okruenja.Ovo pare prostora se naziva home direktori jum korisnika, nalazi se u direktorijumu/homei imenovano je po korisnikom imenu (na pri mer/home/ivan u sluaju autora teksta). Evo iilustracije. Dva korisnika mogu koristiti jednuaplikaciju ali sa potpuno razliitim podeavanji ma jer se izvrni fajlovi i biblioteke potrebne zafunkcionisanje aplikacije uvaju na odgovara

juim mestima na sistemu, dok se dodaci (pluginovi) za aplikaciju i lini fajlovi korisnikakoji se tiu njegovih podeavanja nalaze u nje

govom home direktorijumu. Isto vai i za gra fika okruenja.

Dakle, korisnici su gazde na svom pros toru, dok za bilo kakve akcije van njega mora

ju biti ovlaeni od strane administratora. NaGNU/Linuxu se administrator naziva rootkori snik i njegov home direktorijum nije smeten u/home, ve se nalazi u korenom direktorijumui nosi naziv root (/root). Pogaate da root imasva prava na sistemu i da moe da uradi bilo tapa se zato koristi samo kada neto treba obavitina samom operativnom sistemu. Za svakodnev ni rad se koristi obian korisniki nalog, koji sekreira tokom instalacije. Po podrazumevanimpodeavanjima, obini korisnici mogu koristiti

ureaje sa podacima, sav hardver, ali ne moguinstalirati aplikacije ili menjati konfiguracionefajlove operativnog sistema. Sve to radi root. Ra zdvajanje administratora od regularnih korisni ka je jako dobro po bezbednost, jer neko ko ni je administrator ne moe ozbiljno naruiti sta bilnost sistema.

Tokom ivota GNU/Linuxa na desktop sce ni, pokazalo se da korienje dve lozinke (rooti

korisnika) predstavlja problem. Ubuntu po po drazumevanim podeavanjima ne definie rootlozinku, ve se koristi sudo (superuser do). To


11/31

11d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

je program koji korisniku (ili grupi korisnika)prua neke ili sve administratorske privilegije.Naravno, to ne bi imalo smisla ukoliko bi ko risnici tek tako dobijali rootprivilegije. Prili kom svakog administratorskog posla, sudo odkorisnika trai unos lozinke, pa tako korisnicine moraju koristiti dve, ve samo jednu lozin ku. Ukratko, za ta god Ubuntu zatraio lozin ku, unosi se korisnika.

Gde je taPoto smo se dotakli osnova viekori

snikog sistema kao takvog i predstavili ree nje za administriranje Ubuntu sistema, prelazi mo na fajl sistem hijerarhiju GNU/Linuxa. Vesmo govorili o home direktorijumima pa se na

tome neemo zadravati. Osnovu fajl sistem hi jerarhije predstavlja koreni (root) direktorijumkoji se oznaava sa / (sle, obina kosa crta).U startu treba otkloniti nedoumicu koja se tiehome direktorijuma rootkorisnika i root(kore nog) direktorijuma. Dakle, root direktorijumse naziva koreni (/), dok se home direktorijumrootkorisnika (/root) naziva root home.

Pogled na rootdirektorijum otkriva neko

liko drugih, koji naravno imaju svoju adekva tnu namenu. Bin sadri sistemske izvrne faj love, dok bootslui za smetanje fajlova potre

bnih za podizanje siste ma, ukljuujui kerneli initrdsliku (image), asadri i konfiguracionefajlove GRUB boot load

era. U Dev direktoriju mu se nalaze svi fajlovikoji oznaavaju ureajekoji postoje na rauna ru. Treba napomenutida je GNU/Linux kaoUnixoliki sistem na sledio njegovu filozo fiju sve je fajl, pa se i

ureaji tako predstavlja ju. Tako su, na primer,diskovi i particije sme

teni u/dev/hda i/dev/hda1, dok je modem re cimo predstavljen kao/dev/modem. Etc je konfi guracioni centar sistema i u njemu se nalaze faj lovi ijim ureivanjem se podeavaju odreenidelovi operativnog sistema ili aplikacije. U direk torijumu lib se nalaze neke sistemske biblioteke,kao i moduli za kernel.Media i mntsu mesta ukojima se montiraju (mountuju) ureaji sa po dacima. Montiranje je pojam koji predstavljaprikazivanje sadraja nekog ureaja sa podaci ma u odreenom direktorijumu. Dakle, ukolikoje npr. particija hda5 montirana u direktoriju mu/mnt/D, podacima sa te particije e moi dase manipulie u okviru tog direktorijuma. Ilus tracije radi, ukoliko bi sadraj pomenute parti cije na Windowsu bio dostupan kao D znai

da je ona montirana u direktorijum D, koji senalazi u My Computeru. Home direktorijumarootkorisnika (/root) smo se ve dotakli, dok suostala dva interesantna direktorijuma usri var.Usrsadri statike fajlove koji se koriste od stra ne korisnika na sistemu. U prevodu, tamo senalaze izvrni fajlovi i biblioteke aplikacija kojesu instalirane na sistem. Varje pak mesto kojesadri varijabilne fajlove poput logova, a pome

nuta dva direktorijuma predstavljaju produktodvajanja statikih od fajlova koji se tokom ra da sistema menjaju.


12/31

12 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


Sve u svemu, korisnicima koji ne ele pre vie da se zavlae ispod haube e informacije izprethodnog pasusa biti dovoljne. Home direkto rijum korisnika i take montiranja ureaja sapodacima predstavljaju mesta koja e najee

biti koriena, a valja napomenuti da se izvrnifajlovi aplikacija nalaze u/usr/bin, osim sistem skih koji se nalaze u /bin ili /usr/sbin. Iako naprvi pogled deluje komplikovano, organizacijafajlova i direktorijuma je vrlo logina i, to jenajbitnije, na nju ne treba obraati puno panje.Veini korisnika e biti sasvim dovoljno da zna ju koji direktorijum emu slui. Treba pomenu ti i da je mogue montirati posebne particije u/

home/varili/usrdirektorijume i na taj nain popotrebi odvojiti podatke.

Prozori i oko njihNakon prijavljivanja na sistem, kao to

smo videli, korisnik dobija radno okruenje.Ovde emo pomenuti jo jednu osobinu GNU/Linuxa, koja se ogleda u slojevitosti sistema.Softver koji omoguava grafiku interpretaci ju je samo jedan server koji se po potrebi mo e iskljuiti, a na njemu dalje funkcioniu gra fiki sistemi koji se jo nazivaju i grafika okru enja. U prevodu, grafiki podsistem u tom smi slu funkcionie na istom principu kao i Web ser ver i moe se podeavati i restartovati bez ugro avanja rada operativnog sistema. argonski na zvan X, ovaj server se, u saradnji sa kernelom,brine za funkcionalnost hardvera potrebnog zarad u grafikom okruenju (grafika kartica,

mi, tastatura...) i prua osnovu za korienje

GNU/Linuxa u grafikom okruenju. Takvoodvajanje ovog dela sistema, pored tehnolokihprednosti o kojima emo govoriti kasnije, omo guava nezavisno razvijanje razliitih grafikihokruenja.

Pod pojmom grafiko okruenje podrazu mevamo sve ono to raunar ini grafiki fun kcionalnim u osnovnom smislu (radna povri na, panel, fajl menader, razni dodaci poput sis temske kasete ili apleta). Paralela sa Windowsili Mac operativnim sistemima nas dovodi dosvima poznatog Windows desktopa, WindowsExplorera, Startmenija, odnosno Aquae naMacu. Na GNU/Linuxu pak postoji vie ova

kvih okruenja koja poseduju sve elemente ko je ih ine potpuno upotrebljivim i lakim za ko rienje. Najpoznatija su GNOME i KDE, dokXFCE takoe sazreva u vrlo funkcionalno imono okruenje. Ko eli jednostavnije ree nje, moe ga pronai u nekom od menaderaprozora koji se od grafikih okruenja razliku ju pre svega po jednostavnosti i osobini da ima ju nizak ili nikakav stepen integracije elemena ta koji bi ih uinili okruenjem.

Varijante Ubuntua sa razliitim grafikimradnim okruenjima su dobijale i razliite nazi

ve. Tako se za obini Ubuntu podrazumevada dolazi sa GNOME okruenjem, dok sa KDEokruenjem stie Kubuntu, aXubuntu je zasno

van na XFCE u. U skorije vreme se pojavio iFluxbuntu koji se takoe od ostalih razlikuje sa mo po upotrebljenom okruenju. U daljem tek stu emo se pozabaviti pomenutim okruenji

ma, a kreemo sa osnovnim.


13/31

1d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

GNOME okruenje je nastalo na teme ljima GNU grafike biblioteke GTK.

Ona je inicijalno napravljena za potrebe progra ma za obradu slika GIMP. Projekat razvojaGNOME a je pokrenut 1997. godine sa ciljemstvaranja alternative KDE u, ije su osnovne bi blioteke u to vreme bile vlasniki softver, a imepredstavlja akronim od GNU Network ObjectModel Environment. Ova skraenica je vreme nom izgubila na znaaju, pa se umesto GNO ME sve ee pie Gnome, iako se na zvaninoj

prezentaciji jo koriste velika slova.

GNOME je tokom godina izrastao u vr

lo ozbiljno, zaokrueno i funkcionalno okrue nje. Jedan od osnovnih principa koje projekatsledi je da bi okruenje trebalo da funkcioni e odmah, bez puno podeavanja. Pored upo trebljivosti, GNOME stavlja akcenat na dostu pnost (accessibility) i internacionalizaciju, kakobi bio to dostupniji svim korisnicima raunarana planeti. Kada se pogledaju iskustva korisni ka, dolazi se do informacije da je GNOME ne

to tei za privikavanje ljudima koji migrirajusa Windowsa, dok je korisnicima Mac OS Xsis tema neto prihvatljiviji.

Prvi pogled na radnu povrinu Ubuntuovog GNOME a otkriva radnu povrinu sa

dva panela (panel je isto to i taskbaru Windows svetu). To je ujedno i podrazumevanapostavka okruenja. Na gornjem panelu se na laze meniji sa preicama ka aplikacijama, loka cijama na disku i administrativnim alatkama,izdvojene preice (quick launch), sistemska ka seta (system tray iz Windowsa), sat i ostali aple -ti. Donji je rezervisan za prikazivanje aktivnihprozora (taskbar), preicu show desktop, kao i

za preice ka kanti za smee (trash) i menade ru virtuelnih radnih povrina.Pojam virtuelnih radnih povri na je specifian za okruenja naUnixolikim sistemima pa zaslu uje krae objanjenje.

OrganizacijaPrilikom pokretanja vie

aplikacija, radna povrina i aple ti sa aktivnim prozorima mo gu formirati prilinu guvu, tooteava rad i smanjuje produk tivnost. Virtuelne povrine omo guavaju bolju organizaciju, jerkorisnik moe imati do 36 ra dnih povrina koje se mogu ko ristiti po potrebi, a najee ih

je etiri sasvim dovoljno. Dakle, virtuelne povr

ine omoguavaju bolji raspored aktiviranihprograma, pa se recimo u jednom mogu dra ti office programi, u drugom pokretati audio re produkcija, a u treem postaviti igra za trenut ke oputanja. Neemo ni pominjati pogodnostiprilikom rada na nekom Web ili grafikom pro

jektu. Premetanje prozora izmeu virtuelnihpovrina je jednostavno i moe se obavljati navie naina. Desnim klikom na prozor se moe

odabrati opcija Move to another workspace, aliprevlaenje u menaderu radnih povrina ili na ziva prozora iz taskbara predstavlja jednostav

Grafiko okruenje GNOME


14/31


15/31

1d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

ju (FTP, SSH, WebDAV, Windows shareddirekto rijume). Na kraju menija se nalazi preica ka di jalogu za pretraivanje fajl sistema, koji koristiovaj enginekada je Beagle ak tivan, a zatim sledi podme

ni sa nedavno korienimdokumentima. Meni System

je namenjen preicama kaadministrativnim alatima,dokumentaciji i informaci jama o samom sistemu. Po dmeni Preferences sadrialate za podeavanje GNO ME a, dok Administration

sadri preice ka grafikimalatima za podeavanje ita vog operativnog sistema.

GNOME desktopPoto smo se upozna

li sa panelima i menijima,na redu je radna povrina.Desktopom u GNOME uupravlja njegov podrazume vani fajl menader Nautilus. Na radnu povri nu je mogue smestiti direktorijume, preice kaprogramima, a tu se prikazuju i montirani izme njivi mediji. Pozadina se moe promeniti pu tem odgovarajue stavke u meniju dobijenomdesnim klikom na povrinu ili alatkom za ovajposao iz podmenija Preferences menija System.

Nautilus je napredan fajl menader koji jetokom razvoja dostigao visok nivo upotreblji

vosti. Njegovim prozorima se jednostavno ru kuje. Centralni deo je rezervisan za sadraj ak tuelne lokacije, dok se sa leve strane nalazi sidebarkojem se namena moe menjati pomoumenija na njegovom vrhu. Po deafultu je pode en da prikazuje lokacije iz menija Places, a omi ljena mesta na hard disku se lako dodaju prev laenjem iz centralnog dela prozora. Tako pos tavljene lokacije se prikazuju i u meniju Places.

Putanja direktorijuma se moe prikazivati tek stualno ili pomou tastera, to se moe menja ti tasterom koji se nalazi pored address bara.

Glavna paleta sa alatkama sadri standardne tas tere Up, Back i Forward, pored kojih su prisutnii tasteri koji vode u Home direktorijum i loka

ciju Computer. Ona bitrebalo da korisnicima

olaka baratanje fajl sis temom i ureajima.Na ovoj lokaciji se nala ze prikazani svi ureajisa podacima, zajednosa linkom ka rootdirek torijumu koji je imeno van kao Filesystem.

Dakle, Comput

er bi trebalo da budepolazna taka za kre tanje kroz filesystem,mada se do roota do lazi jako lako. Sreom,Ubuntu ne spada u gru pu distribucija koje kri ju filesystem strukturuGNU/Linuxa, pa kori snici imaju mogunost

da ga upoznaju i razumeju, to je jedini isprav an pristup. Nautilus poseduje proirenje za na rezivanje diskova, a verzija ukljuena u Ubuntu 6.10 predstavlja upotrebljivu alatku koju netreba zanemariti. Takoe ne treba zanemaritini mogunost nadogradnje Nautilusa pomouskriptova koji se mogu nai na Internetu. Sve usvemu, Nautilus je veoma lak za korienje, upo trebljiv je, a poseduje mogunost unapreenja

performansi koje su i sada na nivou koji omo guava komforan rad.

Kao i u svako grafiko okruenje, u GNO ME je integrisano sijaset aplikacija. Tu se presvega misli na programe razliitih namena, po put Gedita za otvaranje tekstualnih datoteka iliEvincea za pregledanje PDF dokumenata. Zareprodukciju multimedijskih sadraja su zadu eni Totem (video) i Rythmbox (muzika). Narav

no, druge aplikacije se veoma lako instaliraju, apodjednako jednostavno se menja i podrazume vana aplikacija za pojedini tip datoteka.


16/31

1 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


Grafiko okruenje na Ubuntuu je vr lo lako za korienje. GNOME je mogue pri lagoavati sopstvenim potrebama, kako konfi guracijom njegovih elemenata tako i pomoumnotva tema koje potpuno menjaju vizuel

ni identitet okruenja. Podrazumevani izgledUbuntua je baziran na toplim bojama, nijansa -ma narandaste i braon boje, dok je od straneove distribucije razvijen i poseban GTK enginepoznat pod imenom Ubuntulooks.

Ovaj GTK engine, koji inae iscrtava ele mente poput tastera, je jedan od najboljih

na sceni jer daje atraktivan izgled okruenja.GNOME takoe sve vie koristi vektorsku gra fiku pa se u aktuelnoj verziji Ubuntua oslanjana Cairo vektorske biblioteke koje omoguava ju razliite grafike efekte u cilju poboljavanja

funkcionalnosti i vizuelnog utiska okruenja.Ukratko reeno, GNOME je vrlo komforno,brzo i stabilno grafiko okruenje koje moeodgovoriti na sve zahteve modernih korisnikaraunara, bilo da se radi o naprednim ili kori snicima koji se po prvi put sreu sa raunaromili Ubuntuom.


17/31

1d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

KDE ima izuzetno veli ku bazu korisnika, pa

je neozbiljno praviti distribuci ju koja u svom sastavu nemaovo grafiko okruenje. Iako

je Ubuntu startovao bez njega,vrlo brzo je dobio KDE u svomokrilju, a ta varijanta je jednos tavno nazvana Kubuntu.

Ovo okruenje je nasta lo pre jedne decenije (ove go

dine je proslavilo deseti roen dan) kao projekat koji je treba lo da obezbedi grafiko okrue nje jednostavno za upotrebu zaUnixolike sisteme. Ime pred stavlja akronim od K Desktop Environment, aslovo K je odabrano zato to se nalazi odmahiza L od Linux. KDE je zasnovan na QT gra fikim bibliotekama i dugo je bio uzrok nesugla sica u GNU/Linux svetu zato to je QT, proizvodkompanije Trolltech, bio neslobodan softver.Ba zato je i nastao GNOME. Na sreu, QT jepostepeno postao slobodan softver i 2000. go dine je konano objavljen pod GNU GPL licen com. KDE predstavlja potpuno grafiko okrue nje sa integrisanim aplikacijama i dodacima ko ji ga ine zaokruenom celinom. Iako je Ubuntu u nekoliko verzija pratio ciklus objavljivanjaGNOME a, Kubuntu je oduvek imao sveu ver

ziju KDE a, pa Edgy Eftdolazi sa ovim okrue njem u verziji 3.5.5.

Radno okruenje Kubuntua odie pre sve ga jednostavnou, zbog podrazumevane kon figuracije KDE a koju karakterie jedan panelna dnu ekrana. Ovakva postavka je bliska kori snicima Windowsa, pa je iskustvo u radu sa no vim korisnicima pokazalo da se znaajno lak e navikavaju na KDE nego na GNOME. Prija

tnom radu doprinosi i radna povrina bazira na na plavo ljubiastim nijansama. Analogijasa desktopom na Ubuntuu je potpuna, osim

injenice da se o njemu brine KDE ov fajl me nader Konqueror.

Podesivost do krajaPanel u KDE u je neto komplikovaniji i

popunjeniji nego u sluaju GNOME a, najvi e zbog toga to je sve dodatke i proirenja po trebno smestiti u jedan panel. Podeavanje za poinje desnim klikom, ali su opcije za to dostu pne na vie naina. O kom god elementu da seradi, osim naziva aktivnih prozora u taskbaru,nakon desnog klika e se u meniju pojaviti po dmeni Panel. On dalje vodi do opcija za podea vanje samog panela. Izborom opcije Configure

panel je mogue podeavati izgled i ponaanjepanela. Treba primetiti da panel u KDE u pose duje znaajne mogunosti za konfiguraciju, aki prevelike za pojedine korisnike.

Dodavanje appleta je mogue preko dija loga koji se dobija klikom na adekvatnu opci ju, a prilikom dodavanja prikazuje se animacijasputanja appleta u panel. Preice ka aplikacija -ma se dodaju iz podmenija koji prikazuje itav

glavni meni, pa je lako odabrati eljenu aplika ciju. Uklanjanje appleta i preica se vri takoeiz podmenija koji se naziva Remove from pan

Ubuntu + KDE = Kubuntu


18/31

18 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


el. Dakle, meni Panelje uvek dostupan, bez obzi ra na element koji je bio ispod kursora prilikomklika desnim tasterom mia. Svi elementi su ta koe veoma laki za podeavanje, pa se ponovopreporuuje upotreba desnog tastera mia. Me

ni sa aplikacijama je smeten u donji levi ugaoekrana i veoma je prepoznatljiv, jer u sebi sadrilogo KDE a. Preice ka aplikacijama su temat ski grupisane, a iz glavnog menija se pored njihmogu otvoriti dijalog za pretragu, Help i centarsa konfiguraciju okruenja i sistema. Naravno,tu su akcije poput odjave sa sistema, promenekorisnika i zakljuavanja ekrana.

Podeavanje okruenja Kubuntua je cen

tralizovano u smislu postojanja jedinstvene apli kacije koja objedinjuje sve konfiguracione alate.System settings u Kubuntuu veoma podsea naaplikaciju iste namene uMac OS Xsistemu i ve oma pregledno prikazuje sva podeavanja kojase mogu obaviti. Pored samog okruenja, neko liko alata omoguava podeavanje hardvera de tektovanog na raunaru. Opcije su tematski gru pisane (Personal, Look & Feel, Network, Com puter administration), dok se klikom na tasterAdvancedu paleti alata dobija mogunost pode avanja sloenijih stvari poput login menade ra ili diskova i particija. Ukoliko je za neku ak ciju potrebno imati rootprivilegije, informacija

o tome e biti istaknuta, a korisnik tada morakliknuti na taster pod nazivomAdministratormode na dnu ekrana.

Treba pomenuti da je Kubuntu desktop mo gue podeavati do neverovatnih granica i da

je istraivanje svih njegovih mogunosti pravaavantura. Kao i u sluaju GNOME a, izgled jemogue prilagoavati pomou tema kojih imau izobilju na Internetu, a isto vai i za ikone.tavie, mogue je podeavati i boje u okviru je dne teme, kao i efekte poputfadea, providnos ti, animacija i senki menija ili prozora. Ovo jesamo ilustracija kada je izgled u pitanju, pa je la ko zakljuiti koliko je tim koji razvija KDE oti

ao daleko u pogledu mogunosti prilagoava nja okruenja.

Odline aplikacijeza odlinu celinuKonquerorpredstavlja posebnu poslasticu

KDE a i Kubuntua. Iako je do sada pominjankao fajl menader, on je puno vie od toga. Oslo njen na KHTML engine, Konquerorpredstavlja iWeb browser, a uz Safari (takoe je zasnovan naKHTML u) je jedini koji valjano reava Acid2CSS test. On obavlja sve akcije vezane za fajlovei direktorijume na desktopu, dok je meni kojise dobija desnim klikom na radnu povrinu izu

zetno bogat opcijama. Preko njega semoe doi do opcija za podeavanjedesktopa i odjavljivanje sa sistema.Konqueror je jako hitar pri radu safajl sistemom, a kretanje kroz njega

je veoma brzo i glatko. Organizacijaprozora Konquerora na Kubuntuuje kompaktna, pa se toolbari addressbarnalaze u jednom redu, dok je saleve strane postavljen sidebariji jesadraj izmenjiv pomou tastera sme tenih uz njegovu levu ivicu.

Centralni deo prozora Konquerora je rezervisan sa prikaz sadra

ja, a program poseduje sjajnu mo gunost otvaranja tabova, slino Webbrowserima, koja vas oslobaa potre


19/31

1d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

be za novim prozorima i olakava rad. Kao i uNautilusu, desnim klikom na fajl ili direktori

jum moete izvesti akcije nad njim, menjati nje gova svojstva... Integracija Konquerora sa okru enjem i namenskim aplikacijama je prosto sjaj

na, pa se npr. PDF dokumenti otvaraju u pro zoru fajl menadera jer se program te na mene u KDE u (KP DF) integrie u nje ga. Konquerorje bezsumnje najkvalitetni ja aplikacija te name ne na GNU/Linux i

Unixolikim sistemi ma uopte.Pominja njem

KPDF a tek smo za grebali temu namen skih aplikacija uKDE u. Osim njega,KDE ima pod svo

jom kapom nekolikoprogramskih paketa.Pored tekst editorai slinog sitnia, ne treba zanemariti ni pake te Kontacti Koffice. Prvi je skup aplikacija ko je omoguavaju upravljanje informacijama po put adresara, podsetnika, emailklijenta, RSSagregatora ili organizatora. Pored podeavanjasamog KDE a, nekoliko alata omoguava po deavanje hardvera detektovanog na raunaru,poput mree ili tampaa. Ove aplikacije su ve

oma dobro integrisane u okruenje, dok o per formansama ne treba govoriti s obzirom da susve one na domaem terenu, jer im KDE pred stavlja matino okruenje. Oblast Internet so ftvera pored Konquerora i Kontacta sadri pro grame za povezivanje na Internet, IM/IRC i BitTorentklijente. Koffice sa druge strane predstav

lja celokupan office paket, proiren aplikacijamaza obradu vektorskih i bitmapiranih slika i izverzije u verziju postaje sve zreliji proizvod. Po drava ODF iMS Office formate, pa se svakakomoe uzeti u obzir prilikom izbora kancelarij

skog paketa.

Treba primetiti da je verzija KDE aukljuena u Kubuntu 6.10 napredovala u pogle du performansi. Ovo okruenje je ranije bilo po znato po neto veim hardverskim zahtevima,no Kubuntu funkcionie jako dobro i na stari jim raunarima sa manje memorije. Kubuntu,sa stanovita grafikog okruenja, moe biti ve oma interesantan korisnicima koji se prvi put

sreu sa GNU/Linuxom, a ne spadaju u grupunaprednih korisnika raunara. Interfejs je prija tan i prijateljski nastrojen, dok su podesivost iupotrebljivost okruenja na visokom nivou. Ru ku na srce, Ubuntu desktop je takoe jako prija tan, ali GNOME ponekad predstavlja previedrastinu promenu.


20/31

20 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


GNOME i KDE su kompleksni sistemikoji zahvaljujui mnotvu razliitog

softvera i servisa korisnicima omoguavajupuno toga. Kako bi sve funkcionisalo na pravinain potrebni su hardverski resursi, to moebiti problem na starijim raunarima. Da ne bu de zabune, KDE i GNOME funkcioniu dobro ina Pentium 3 mainama, dok se pod starijim po drazumevaju maine sa Pentium 2 procesorimatakta ispod 400 MHz.

Reenje u takvim situacijama mogu bi

ti window manageri koji se od radnih okru enja razlikuju po tome to obezbeuju samoosnovne mogunostikorienja grafikog in terfejsa. Dakle, ovakavsoftver omoguava ko rienje prozora, meni ja sa preicama i primi tivnog panela. Integrisa nih aplikacija, appletai slinog nema, a akoih ima nisu upakovanina taj nain. Postoji parsluajeva kada je tekoprecizno definisati dali se radi o WM ili gra fikim okruenjima, ameu najpoznatije spa daju XFCE i GNUStep.

Ovoga puta emo sezadrati samo na XF CE u, poto je to okruenje dobro upakovanou Ubuntu, a iz istog razloga emo se osvrnuti ina Fluxbox koji predstavlja jako popularan window manager.

XubuntuXFCE je nakon KDE a dobio svoju vari

jantu Ubuntua koja je potpuno osmiljena uznaku ovog okruenja. Jako korisna karakteris tika XFCE a je mala hardverska zahtevnost uz

dobro zaokruenu radnu celinu. Xubuntu jeodlino reenje za vremene raunare kojima

ova distribucija moe udahnuti novi ivot.Prijavljivanjem na XFCE se dobija okrue

nje koje je jako slino GNOME u zbog istog ras poreda panela na radnoj povrini. Prve aktiv nosti pokazuju jo veu slinost jer je XFCE za snovan na GTK bibliotekama. Dakle, paneli supostavljeni na gornju i donju ivicu ekrana, a ponjima su rasporeeni elementi. Meni sa preica ma ka aplikacijama je smeten u levom uglu gor

njeg panela. U desnom uglu se nalaze dodaci po put sata i sistemske kasete, dok je donji panel

popunjen taskbarom, menaderom virtuelnihradnih povrina, kantom za smee i show desktop tasterom.

XFCE znaajno podsea na GNOME, pasu mnogi principi rada slini. Desni klik na slo bodnu povrinu panela e omoguiti pristup po deavanjima i dijalogu za dodavanje elemenata

na panel. Postoji poprilian spektar appleta ko ji se mogu postaviti na panel, dok je jako velikamana okruenja injenica da je svaku preicu ka

Jednostavno i brzo


21/31

21d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

aplikaciji potrebno runo podeavati. Znai daprevlaenje nije mogue, a dijalog za dodavanjeelemenata ne prua mogunosti kao npr. KDE.

Radna povrina je opskrbljena fajl mena derom koji podsea na svog GNOME ekviva

lenta i nosi ime Thunar. Ovaj program je novza XFCE poto se prethodno reenje, XFFM, ni

je najbolje pokazalo.Kao to je pomenuto,Thunar izgledom ikoncepcijom podseana Nautilus, dok je uizdanju ukljuenomu Xubuntu 6.10 do

bio podrku za kantuza smee. Computerje ipak ostao karakte ristika GNOME a, a Thunarne poseduje ni pro irenja poput onog za narezivanje diskova nitimogunost automatizacije akcija skriptovima.Jednostavnost sa sobom povlai i dobre perfor manse, pa je Thunarizrazito brz, to je zgodnoza raunare koji imaju manjak resursa.

Mogunost prilagoavanja okruenja je naprilino visokom nivou, a alati za podeavanjeparametara se nalaze u podmeniju Settings. Po to je zasnovan na GTK u, teme koje su dostu pne za GNOME rade i na XFCE u, pa je okru enje (izuzev okvira prozora) u tom pogledu po djednako prilagodljivo. TestoviXubuntua u re alnom radu pokazuju da proseni raunar saPentium 2 procesorom na 300 MHz i 64 do 128MB memorije funkcionie odlino sa ovom vari

jantom Ubuntua. Naravno, robusnije aplikacijepoput Open Officea e znatno usporiti rad, paje poeljno korienje manje zahtevnih progra ma koje emo pomenuti kasnije.

Ba laganoXFCE se nalazi na granici izmeu desktop

environment i window managerreenja, madavie naginje prvoj grupi. Druga grupa pak ima

nekoliko predstavnika, a ovoga puta emo se do tai onih za koje se pokazalo da su najee ko rieni i dovoljno laki za prosenog korisnika.

Fluxbox je window managernastao na te meljima projekta Blackbox. Radna povrinaFluxboxa je jednostavna, pa se desnim klikomna nju dobija meni sa preicama, dok je panelsmeten u donji deo ekrana centralno pozicioni

ran. Panel poseduje mogunost prikaza aktiv nih prozora, virtuelnih radnih povrina, sata i

system traya. Ia ko spisak nije ma li sam panel jes te, a svi elemen ti su kompaktnosloeni. Nema gra fikog utiska na

lik na GNOME,KDE ili XFCE veje sve prikazano u

tekstualnom obliku, dok se prozorima rukujena uobiajen nain.

IceWMje reenje slino Fluxboxu, s timto postavkom podsea na starija izdanja Windowsa (95 ili 98). Panel koji je smeten na dnoekrana poseduje taster iza kojeg se krije menislian onom u Fluxboxu, a i ostale mogunostisu im zajednike. Ova koncepcija pogoduje ko risnicima koji migriraju sa Windowsa, a na ne kom starijem raunaru menjaju pominjane ver zije ovog sistema Ubuntuom. Mada, ruku nasrce, Windows je i do dananjeg dana sauvao uosnovi istu koncepciju.

Pomenuti menaderi su vrlo brzi, pa sePentium 1 ili ak 486 raunari ponaaju vrlo hi tro u radu sa njima. Programi na raunarima

ovakvih performansi takoe moraju biti biranitako da to manje optereuju sistem kako bi ce lina i u eksploataciji bila funkcionalna.

Dezert za krajPre odreenog vremena su na Internet pro

cureli video snimci ekrana jednog od develope ra novog uda koje je omoguavalo korienjeX servera baziranog na OpenGLu, koji je koris

tio snagu grafikog podsistema za niz raznih efe kata ili potpun rad u realnom vremenu, to je ta da bilo jako teko zamisliti. Kao i kod veine


22/31

22 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


projekata koji obeavaju, niko se nije nadao daemo blagodet svega toga moi uskoro da oseti mo, naroito ne na hardveru koji je ekonomskiprihvatljiv veini korisnika raunara. Ipak, prepar meseci snovi su postali realnost.

Ukoliko uzmemo X server sa OpenGL do datkom koji preko servera koristi resurse gra fike kartice kako bi se na radnoj povrini is crtavali razni efekti, dobijamo ono to danaspredstavlja AIGLX. Ovaj projekat, delo fonda cije X.orgi Fedora zajednice, omoguava GLX(OpenGL Extension to the X Window System)rendering za X server na osnovu resursa gra fikog podsistema. Drugim reima, korisnici X

servera dobijaju mogunost hardverskog rende ringa pomou GLX ekstenzije. Na taj nain seCompizitnim window menaderima prua tloza rad, a efekti koji se na kraju dobijaju jednos tavno ostavljaju bez rei.

AIGLX nije jedini projekat ove vrste. XGLje neto ranije izaao na scenu, ali se od njega ra zlikuje po svojoj koncepciji. Dok AIGLX pred stavlja dodatak X.orgservera, XGL je posebanX server. AIGLX je zbog svoje prirode ukljuenuX.orgod verzije 7.1, dok je XGL potrebno na knadno instalirati. Trenutna prednost XGL a

jeste njegova funkcionalnost na postojeim draj verima za nVidia kartice, jer je za AIGLX potre bno imati podrku drajvera za GLX_EXT_texture_from_pixmap. Stabilni nVidia drajveri neposeduju ovu ekstenziju, dok ona postoji u betaizdanju drajvera serije 9.

Instalacija i stavljanje AIGLX a u funkciju

na Ubuntu 6.10 sistemu je izuzetno lako, potoje samX.orgzastupljen sa verzijom 7.1. To znaida je potrebno imati grafiki podsistem koji po drava pomenutu ekstenziju, a fajl /etc/X11/xorg.confmora sadrati odreene parametre. Udelu Section Moduleneophodni redovi su:

Load "dri"

Load "dbe"

Load "glx"

dok u delu Section Devicetreba da stoji i red:

Option XAANoOffscreenPixmapsOdeljak Section ServerLayoutmora sa

drati: Option AIGLX true, dok na dnu faj la treba da stoji:

Section "DRI"

Mode 0666

EndSection

Section "Extensions"

Option "Composite" "Enable"EndSection

Na kraju treba restartovati X server koman dom sudo /etc/init.d/gdm restartza korisnikeGNOME a i XFCE a, odnosno sudo /etc/init.d/kdm restartza korisnike KDE a.

Efekti koje AIGLX prua su jako interesan tni jer prvenstveno omoguavaju vrlo upeatlji

vo radno okruenje sa elastinim prozorima,animiranim i providnim menijima (radi se o re alnoj providnosti), izmenama radnih povrinai tri dimenzije ili Expose efektom sa prozorima.Vrlo je bitno naglasiti da se sve deava u real nom vremenu pa e video reprodukcija biti vi dljiva u prozoru u kom se odvija bez obzira dali ga pomerate, menjate mu veliinu itd.

Iako nekome sve ovo moe biti suvino, do bro je da postoji i da X server i GNU/Linux kao

operativni sistem poseduju ovakve sposobnosti.Raduje injenica da za AIGLX nije potrebno ku povati novu grafiku karticu ili dokupljivati me moriju, ve e bez problema funkcionisati namaini sa najstarijom generacijom Pentium IVprocesora i 256 MB memorije.


23/31

2d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

Poto smo se veoma studiozno pozaba

vili radnim okruenjem, pre svega u

cilju to boljeg pribliavanja svih specifinostiitaocima i korisnicima koji se prvi put sreusa Ubuntuom i GNU/Linuxom,prelazimo na programe, pri emu seneemo previe zadravati na njiho

vim osobenostima, ve e akcenat bi ti na njihovoj nameni.

Ofce

Priu o kancelarijskim paketi ma neizbeno poinjemo sa OpenOffice paketom, koji je izvesno naj kvalitetniji softver svoje vrste na ovojplatformi. Ubuntu 6.10 dolazi sa tre nutno najsveijom verzijom 2.0.4 ko

ja donosi maksimum mogunosti iperformansi koje ovaj paket moeda prui. Sastavljen je od nekoliko aplikacija ko je zaokruuju office celinu, a veoma je bitno na pomenuti da je serija 2 donela i program za radsa bazama podataka Base. Novu seriju odliku je i Open Document Formatkoji je sada podra zumevani format zapisa podataka. OpenOfficevrlo dobro rukujeMS Office formatima, to jeod velike vanosti poto je ta mogunost presu dna za lake usvajanje paketa. Otvaranje i uva nje uMS Office formatima funkcionie na viso kom nivou, i u baratanju tim formatima vrlo ret

ko dolazi do problema.Writer i Calc predstavljaju programe za

obradu teksta i rad sa tabelama. Interfejs ovihaplikacija je krajnje logian tako da i korisnicikoji se prvi put sreu sa njima ne bi trebalo daimaju problema. Izuzetno su moni i svakakovredi potroiti vreme na upoznavanje sa njiho vim mogunostima. Ostali su podjednako la ki za korienje, dok je Impress vrlo pogodan

za izradu prezentacija nalik onima iz PowerPointa. Bez problema otvara .pptfajlove i dosada nismo uoavali probleme sa uvozom pre

zentacija iz PowerPointa, osim kad je upotre bljen neki YUSCII font koji je potrebno imati i

na Ubuntuu da bi tekst bio propisno prikazan.Na Base treba obratiti panju jer poseduje mo

gunost uvozaMS Access fajlova, a moe se ipovezivati na veliki broj servera baza podata ka (MySQL, PosgreSQL). Ne treba zaboraviti niinjenicu da je Baseu potrebno jo optimizaci je i finalne dorade, iako ima veliki potencijal.

GNOME poseduje i dve aplikacije koje za jedno nose nazivGNOME Office. To su Abiwordza obradu teksta i Gnumeric za rad sa ta belamaAbiwordje podesan za manje poslove i

jednostavne dokumente poto je jako brz i neza htevan kada su resursi u pitanju. Takoe pose

duje podrku za uvoz i izvoz .doc fajlova, a istovai za Gnumeric. Ova dva programa su pogo dna za starije i sporije raunare, naroito kadase koriste GTK1 varijante (starija verzija GTKbiblioteka koja ima odline performanse na sla bijim raunarima).

I KDE ima svog konja za trku. Paket Koffice je veoma perspektivan i obuhvata irokspektar programa. Uz Edgy se dobija 1.5.2 ver

zija koja iz ovog paketa izvlai apsolutni mak simum. Podrka zaMS Office formate se podra zumeva, a Koffice pored standardnog spektra

Primena


24/31

2 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


programa poseduje aplikacije za rad sa vektor skom i bitmapiranom grafikom (Krita i Karbon). Krita izgledom podsea naAbode Photoshop, dok je Karbon jo uvek u razvoju i trenu tno ne nudi previe mogunosti. Koffice progra

mi za rad sa bazama podataka su jako korisnei napredne aplikacije, pa na Kexi i Knodu trebaposebno obratiti panju. Ukoliko je KDE podra zumevano okruenje, Kofficeu svakako trebapruiti ansu, jer poseduje puno mogunosti ko je u dosta sluajeva mogu biti sasvim dovoljneveini korisnika.

to se groupware i PIM alata tie, Evolution i Kontactse nameu kvalitetom i lakoom

korienja. Evolution 2.8 koji se isporuuje uzUbuntu donosi mogunost prikaza u tri kolo ne, to e korisnicimaMicrosoft Outlooka zna tno olakati snalaenje. Kontactje pak skup apli kacija iz KDE a povezanih u celinu, pa se kao ta kav odlino integrie u okruenje.

InternetKao sistem roen na svetskoj mrei, GNU/

Linux se na Internetu uvek osea kao kod kue,dok moderne distribucije, pa i Ubuntu, korisni cima omoguavaju lako korienje svih blago deti svetske mree. Firefox naravno postoji (ver zija 2.0), mada treba pomenuti da ga Kubuntupo defaultu ne instalira, ve za pretraivanjeWeba preporuuje Konqueror, o kojem je bilorei. Firefox se moe instalirati naknadno.

Emailklijenti su odlino zastu pljeni a izbor je zaista veliki. Pome

nuti Evolution nudi ovu mogunosti jako je kvalitetna aplikacija. OThunderbirdu se ve sve zna, a naEdgyju je zastupljena verzija 1.5.0.7.U KDE okruenju Kmailpostoji kaoopcija i vrlo je upotrebljiv. Ostali kli jenti poput Sylpheeda su prisutni urepozitorijumima, a pretragom dos tupnih aplikacija se mogu nai i dru

gi programi.Internet komunikacija je ta koe pokrivena sa nekoliko referen

tnih programa. IRC klijenti poput Xchata iliKsirca su na dohvat ruke, dok veina IM klije nata poseduje podrku za sve popularne proto kole. GAIM je dostupan u beta verziji, ali fun kcionie stabilno pa se i ne primeuje da nije u

pitanju finalna verzija. Kopete, kao deo KDE a,sjajno obavlja posao, dok ljubitelji MSN videokomunikacije mogu koristitiAmsn. Razgovara nje preko Interneta je na Ubuntuu po defualtuposao Ekigae koja je sada daleko laka za ko rienje, jer je dovoljno registrovati korisnikinalog na sajtu aplikacije i razgovor moe poeti.Ekiga poseduje i mogunost video komunikaci je. Skype se moe naknadno instalirati, a isti je

sluaj i sa Gizmom. Wengo pak postoji i zaslu uje preporuku jer je slobodna aplikacija kojakoristi slobodan protokol, za razliku od Skypeaza koga ne znamo kako funkcionie, a ni na kojinain komunicira.

P2P reenja omoguavaju korienje popu larnih protokola, pa se Gnutella ili BitTorentkli jenti mogu instalirati iz repozitorijuma.Java ta koe postoji, ukljuujui i Sunovo izdanje, paprogrami poput Azureusa ili Frostwirea (slo bodni pandan Limewarea) funkcioniu. Tu sui aMule iMldonkey, a treba rei da postoji koris tan Gnutella klijent GTKGnutella.

Kad je re o FTP klijentima preporuuje mo Gftp, a za podeavanje dialup veze KPPP.Ostale namenske aplikacije poput RSS itaapostoje u izobilju a preporuujemo podrazu


25/31

2d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

mevana reenja koja se lako nalaze u menijima.Ukoliko ona pak ne zadovoljavaju potrebe kori snika, pretraga baze paketa e u veini sluajevadati dovoljno alternativa.

Podrka za Flash takoe postoji, aplugin

za Firefox se moe instalirati klikom na nekuanimaciju tokom surfovanja Webom, pri emue program pokrenuti installerkoji e sa Inter neta preuzeti dodatak za Flash.

MultimedijaKada je audio/video reprodukcija u pita

nju, odmah treba napomenuti da Ubuntu na kon instalacije ne podrava vlasnike formate

usled potencijalnih problema sa patentima i li cencama. Dakle, MP3 ili DivXnee raditi out ofthe box, ali bez panike, sve se lako da podesiti.

Wiki strane na Ubuntuovom sajtu sadredetaljno uputstvo za podeavanje po drke za vlasnike formate na adre si help.ubuntu.com/community/RestrictedFormats. Pre nego to krene mo u reavanje problema sa MP3muzikom, preporuujemo OGG for mat koji je slobodan i u startu po dran na Ubuntuu. Konverziju jemogue obaviti npr. Soundconverterom ili Audacityjem. Ista stvarvai i za video, poto Ubuntu u pot punosti podrava OGG Theora for mat, a konverzija u njega je najlak a pomou alatkeffmpeg2theora ko ja se mora koristiti u terminalu, ali

je izuzetno jednostavna. Da bi GNOME apli kacije podrale vlasnike formate potrebno jeinstalirati pakete gstreamer0.10pluginsugly,gstreamer0.10ffmpeg, gstreamer0.10pluginsuglymultiverse igstreamer0.10pitfdll.

XMMS je vrlo korisna aplikacija koja imapodrku za MP3 i izgledom podsea na Winamp. Podrka za WMV ili RealMedia forma te je mogua jedino uz pakovanje WIN32 ko

deka koji se naalost ne nalaze u repozitoriju mima zbog problema sa licencama, ali se debpaket moe preuzeti komandom wget c http://

www.debianmultimedia.org/pool/main/w/w32codecs/w32codecs_200606110.0_i386.debi potom instalirati.Mplayerje program koji ta koe zasluuje preporuku jer je jako zgodan zareprodukciju DivXsadraja i prikazivanje titlo

va.Xine je isto tako dobar izbor, a postoji i ne koliko programa koji su zasnovani na njemu.DVD reprodukcija je naravno mogua, dok jeza kriptovane diskove potrebno instalirati pake te libdvdcss2 i libdvdread3.

Sav posao se zavrava vrlo brzo, a pome nuta Web strana je korisna za konsultaciju. Netreba zaboraviti da Ubuntu poseduje plug andplay mogunosti, pa nije potrebna intervenci

ja korisnika da bi se automatski reprodukovaoubaeni DVD. Saradnja za portabilnim audioplejerima je takoe odlina, a na listi mogunos ti se nalazi i podrka za iPod.

GrafkaTokom upoznavanja sa istorijom GNOMEokruenja, pomenuli smo GTK biblioteke kojesu prvenstveno nastale za potrebe aplikacije zaobradu fotografija GIMP. GNU Image Manipulation Program je od tada znatno evoluirao idanas predstavlja jednu od najkvalitetnijih apli kacija te namene na IT sceni. Interfejs GIMP amoe poetnicima delovati pomalo konfuzno,

ali je dovoljno usvojiti rad sa menijima dostu pnim klikom desnim tasterom mia i orijenti sati se ka paleti sa alatima i radu sa slojevima.


26/31

2 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


GIMP je vrlo moan i esto se moe naii na

profesionalce kojima glavni nedostatak progra ma ne predstavlja problem. Naime, GIMP jouvek ne poseduje dovoljno dobru podrku zaCMYK, to ga dri podalje od profesionalneDTP primene.

Rad sa vektorskom grafikom je u posle dnjih nekoliko godina postao prilino dobropokriven, a lag na torti predstavlja objavljiva njeXarae pod GPL licencom. Pored tog pro grama nikako ne treba zaboraviti Inkscape kojipredstavlja najbolju aplikaciju ove namene. Onse veoma brzo razvija i svaka verzija donosi no ve mogunosti, a programeri oba reenja su os tvarili saradnju koja bi trebalo da rezultuje jomonijim i pouzdanijim programom. Za te na mene postoji i ve pomenuta Krita, a DTP maj storima preporuujemo Scribus koji predstavljatrenutni maksimum koji GNU/Linux i Ubuntumogu pruiti u pripremi za tampu.

EdukacijaAutori Ubuntua su na vreme uvideli znaaj

edukativnih aplikacija. Ubuntu je veoma dobraplatforma za upoznavanje najmlaih sa informa tikom. Posebno izdanje Edubuntu upravoima za cilj da raunar pretvori u alatku korisnui najmlaoj populaciji, pruajui im mogunostda slobodno dou do edukativnih aplikacija za

informatiko ali i drugo obrazovanje.Edubuntu je baziran na GNOME okrue nju koje je prilagoeno deci, kako vizuelno tako

i izborom aplikacija. Na sistemu se nala zi kompletni KDE edukativni paket ko

ji na vrlo prijateljski nain prua pomou obradi materije iz razliitih oblasti. Pa ket KDEEdu je namenjen deci i mladi

ma starosti od 3 do 18 godina, a sastav ljen je od programa vezanih za jezik,matematiku i nauku. Podrka za na je zik je takoe veoma dobra, pa se progra mi mogu koristiti i na srpskom.

Pored ovog paketa, Edubuntu po seduje i odlinu aplikaciju GCompriskoja predstavlja pravi edukativno za

bavni centar namenjen uenju kroz igru. Koris

tan je i lak za upotrebu, a i potvreno se izuze tno dopada najmlaim korisnicima. Ciljna gru pa ovog paketa su deca starosti izmeu 3 i 10godina, a pored jezika, matematike ili geogra fije, GCompris poseduje deo za uvoenje mali ana u svet raunara. Tu im se na njima prihva tljiv nain pribliava korienje mia, tastaturei osnova rada na kompjuteru. Spisak mogunos ti ovog programa za sada sadri oko 100 stavki,dok se nove neprestano razvijaju.

Tokom pripreme Edubuntua se mislilo ina kolske i sline mree u kojima bi sistem iaplikacije trebalo da funkcioniu, pa se ova ver zija sistema vrlo lako podeava kao terminal ser ver ili klijent. Ukoliko na sistemu imate ve in staliranu neku varijantu Ubuntu Linuxa, a e lite da isprobate pomenute aplikacije, instalaci

jom metapaketa edubuntudesktope sav softverEdubuntua biti instaliran automatski. Ukoliko

pak ne elite da instalirate GNOME (koji se ta koe instalira automatski), za KDEEdu je po trebno instalirati paket kdeedu, a za GComprispaketgcompris.

Ostali programi specifini za Edubuntu,poput paketa Tux4Kids (sadri TuxPaint, TuxMaths i TuxTyping), se takoe moe lako insta lirati, a nikako ne treba zaboraviti ni Schooltoolkoji predstavlja Web bazirani organizator kol

skih aktivnosti. Sastoji se od klijenta i servera iprua velike mogunosti za planiranje i koordi naciju nastave preko Interneta.


27/31

2d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

Iako je u dosta sluajeva Ubuntu potpunofunkcionalan odmah nakon instalacije, de

ava se da odreeni hardver ne bude prepoznat,to iziskuje malo vie zahvata ispod haube.

Programi i paketiZa razliku od Debiana koji se distribuira

na dvocifrenom broju CD medija, Ubuntu seisporuuje na samo jednom, to povlai odsus tvo odreenih programa koje treba instaliratinaknadno. Instalacija softvera na Ubuntuu mo

e biti neobina korisnicima koji su navikli daprograme instaliraju pomou jednog .exe fajla.Kao i kod Linux distribucije na kojoj je ba

ziran, softver na Ubuntuu se distribuira u obli ku binarnih paketa ija je standardna ekstenzi

ja .deb. Poto je GNU/Linux poznat po tomeda odreene aplikacije zavise od drugih ili suim potrebne odreene biblioteke kako bi fun kcionisale, sistem instaliranja softvera je netodrugaiji. Kompletan softver koji podrazumevaodnosni sistem i namenske aplikacije pakuje sei distribuira na razliite naine. Pored optikihmedija, paketi su dostupni i na Ubuntu serveri ma na kojima su grupisani po vie kriterijuma,kako bi programi za manipulaciju znali kako daih prepoznaju i koriste. Ovakvi serveri se naziva ju repozitorijumima.

Da bi se programi iz repozitorijuma insta lirali potrebno je koristiti menader paketa,

odnosno alate za njihovu instalaciju. U ciljuto lakeg menadmenta paketa postoje i ita ve aplikacije koje krajnje pojednostavljuju ma nipulaciju softverom. Osnovni alat za manipu laciju .deb paketima je dpkg, mada se njegovokorienje ne preporuuje u svakodnevnom ra du. Bitno je znati da se komandom dpkg i insta liraju .deb paketi, sa dpkg ruklanjaju, a sa dpkgPse uklanjaju sa svim fajlovima vezanim za pa

ket tj. aplikaciju. Ubuntu ima i jednostavan gra fiki interfejs za dpkg Gdebi koji e se pokre nuti ukoliko se .deb paket u grafikom okrue

nju. Korienje ovog alata nije preporuljivo jerse na taj nain instaliraju samo pojedinani pa keti bez eventualnih meuzavisnosti.

Njegovo velianstvo APTJedan od najboljih sistema za baratanje

paketima je Debianovo remek delo APT. Uosnovi, to je biblioteka na kojoj su izgraeni ala ti za manipulaciju paketima. Najpre sledi opisrada u terminalu, dok emo se kasnije pozabavi ti programima sa grafikim interfejsom. ak iako vas rad u terminalu ne interesuje, pogledaj te i ovaj deo, jer je dobro imati informaciju o to me ta se i kako radi u shellu.

Da bi se neki paket instalirao, APT koris ti spisak repozitorijuma koji se nalazi u fajlu /etc/apt/sources.list. Ubuntu u osnovi ima eti ri repozitorijuma koji su podeljeni po karak

teru softvera i njihovoj podranosti od straneautora distribucije. Repozitorijum main sadriveinu softvera koji ini distribuciju i paketi unjemu predstavljaju slobodni softver. Restrictedsadri neslobodni softver koji se moe dis tribuirati, pa je zato odvojen. Jedini izuzetak umainu su odreeni fontovi i firmwarei, kojiimaju neslobodne licence. Main i restrictedsujedina dva repozitorijuma za koje autori Ubun

tua daju podrku. Druga dva ine grupu repozi -torijuma za koje se ne garantuje isporuka bezbe dnosnih popravki i updatea, ali se paketi bez

Administracija


28/31

28 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


problema mogu koristiti. Universe sadri slobo dni, a multiverse neslobodni softver. Treba po menuti i Ubuntu backports koji predstavlja pro

jekat portovanja novijih verzija aplikacija na ak tuelnu verziju Ubuntua. Dakle, fajl sources.list

bi trebalo da sadri sledee redove kako bi savsoftver koji postoji u repozitorijumima mogaobiti instaliran:

deb http://cs.archive.ubuntu.com/ubuntu/

edgy main restricted


edgy universe


edgy multiverse

Naravno, update i bezbednosni repozitori jumi treba da budu dostupni, a repozitorijumise jednostavno iskljuuju dodavanjem karakte ra # ispred linije. Treba pomenuti da multiverse poseduje neslobodne kodeke koje smo po minjali u prii o multimediji.

Ukoliko ne postoji kvalitetna veza ka Inter netu, trebalo bi imati DVD izdanje Ubuntua

jer ono sadri softver sa podranih repozitoriju ma. Pri ubacivanju DVD a sistem e upitati ko risnika da li eli da ga ubaci u bazu paketa, toe biti dovoljno za kasniju instala ciju sa njega. Ukoliko se to ne do godi, disk se moe dodati koman dom aptcdrom addkada e bitiautomatski upisan u sources.list.

Poto su izvori paketa pravilo

podeeni, potrebno je jo osveitiAPT baze komandom aptget update. Ukoliko sve ide preko Inter neta bie potrebno preuzimanjeoko 4 MB podataka u paketima,dok prilikom upotrebe optikogmedija sve tee jako brzo.

U terminalu

Dva najpopularnija alata (zarad iz shella) za instalaciju pro grama su aptgeti aptcache. Ovaj

drugi se koristi za pretraivanje baze paketa. Ko mandom aptcache search se vri pretraivanjebaze po zadatom kriterijumu. Ukoliko nam jepotreban neki alat za DTP moemo traiti ko mandom aptcache search dtp. Ispis u prozoru

terminala e tada izgledati otprilike ovako:

ivan@freedom:~$ aptcache search dtp

libiec618830 reception and transmission

for DV, MPEG2TS, and AMDTP using raw1394

libiec61883dev reception and transmission

for DV, MPEG2TS, and AMDTP using raw1394

scribus Open Source Desktop Publishing

bookview Tcl/Tk based NDTP(Network Dictionary

Transfer Protocol) clientepwutil Several utilities for EB

(Electric Book)/EPWING

ndtpd server for accessing CDROM books

with NDTP

raidutils Adaptec I2O hardware RAID

management utilities

scribusng Open Source Desktop Page Layout

developmental branch

yersinia Network vulnerabilities

check software

xaralx Heavyweight vector graphics,

illustration and DTP Program


29/31

2d e c e m b a r 2 0 0 6 PC

Ubuntu Linux

Kao to se vidi rezultat je donekle prihva tljiv poto su pronaeni svi paketi koji u opi su imaju DTP. Jo bolji rezultati se dobijaju ko rienjem komandegrep, no isprobavanje os tavljamo radoznalijim korisnicima. Komanda

aptcache show pokazuje detaljne informacije opaketu, to ponekad moe biti korisno.

Aptgetse koristi za instalaciju paketa, a ar gumenti installi remove imaju oiglednu name nu. Poto smo u primeru potraili neki DTP alati izmeu ostalog u izlazu dobili: scribus OpenSource Desktop Publishing, program emo insta lirati komandom aptget install scribus. Ako installzamenimo reju remove ukloniemo paket.

Aptgetje zgodan i za upgrade sistema pa se ko mandom aptget distupgrade moe vriti nado gradnja sistema na novu verziju ili jednostavnopreuzimanje i instalacija novih verzija ve in staliranih aplikacija, naravno pod uslovom dasu objavljeni novi paketi. Ukoliko neto krenenaopako, komanda aptget f installmoe rei ti problem, a pre svega je treba koristiti ako aptne funkcionie kako va lja nakon nasilnog pre kida rada ili ukoliko jeproblem napravio po kuaj instalacije paketakoji nema sve meuza visnosti (setite se prieo DPKG u).

APT na klikGrafiki alati su

pogodniji za korienjejer imaju interfejs pre poznatljiv korisnicimakoji ne ele da koristeterminal. Jednostavnainstalacija i deinstalaci

ja paketa se moe obav ljati alatom ija preica se nalazi uApplicationsmeniju. Program ima vrlo jednostavan inter

fejs: u levom delu ekrana se nalaze izlistane ka tegorije programa, a desni deo, horizontalno po deljen na dva prozora, sadri spisak programa i

njihov opis. Za naprednije akcije sa paketima jepotrebno koristiti sloenije alate koji pruaju vi e mogunosti od jednostavnogAdd/Remove.

Synaptic predstavlja najbolji grafiki frontendza APT alate, a prilikom njegovog aktivi

ranja ete morati da unesete korisniku lozin ku. Koncepcija prozora Synaptica je slina on oj kod njegovog jednostavnijeg roaka, s tim toje mogue menjati prikaz paketa tasterima kojise nalaze u dnu levog odeljka. Selekcija paketasa spiska nudi nekoliko mogunosti: instalaciju,uklanjanje, nadogradnju, kompletno uklanjanje(purge) i reinstalaciju. Iznad spiska paketa se na lazi toolbarkoji sadri par vrlo bitnih testera. Re

loadprua mogunost osveavanja baze paketa(update), dok Search omoguava pretragu. Glav ni meni takoe sadri nekoliko znaajnih opci

ja, dok se funkcije update i search nalaze u meni ju Edit, kao i ona za dodavanje novog optikogmedija u bazu Add CDROM. Opcija Settings/Repositories prua mogunost ureivanja izvo ra paketa, pa nema potrebe za runim editova

njem fajla/etc/apt/sources.list. Na taj nain jeupotreba terminala iskljuena a korisnik moe

miem manipulisati paketima i aplikacijama. Na kon odabiranja programa, klik na taster Applye primeniti sve to je pripremljeno.


30/31

0 PC d e c e m b a r 2 0 0 6


Za nadogradnju sistema iz grafikog okru enja se preporuuje Ubuntu Update Managerkoji se nalazi u meniju System/Administration.Program automatski detektuje sve pakete kojetreba nadograditi i korisniku prua izvetaj o

tome. Menader se automatski pokree sa siste mom, prati stanje na repozitorijumima i auto matski obavetava korisnika kada su paketi zaupgrade dostupni. Korisnici KDE a dobijajuAdeptkoji je po principu funkcionisanja slianSynapticu mada je Synaptic jo uvek najkomfor niji alat ove namene.

Drajveri, drajveri...

Kada se pomene instalacija drajvera naGNU/Linuxu, prva asocijacija su softverski mo demi koji su odavno bili aduti protiv Linuxa.Ovaj nazovi hardver je prilino problematianza upotrebu, a nekoliko modela modema je

veoma teko naterati da rade. Ovoga puta seneemo zadravati na samom procesu instalaci je drajvera, ve emo pokazati kako pripremititeren za instalaciju, poto svaki drajver ima svo je specifinosti.

Kako bi se drajver instalirao potrebno jeimati kompajler i biblioteke instalirane na sis tem. Sve to je potrebno a tie se kompajle ra bie instalirano automatski instalacijompaketa binutils. Pored toga, potrebno je ima ti kernel hedere instalirane na sistemu. Da bise oni instalirali potrebno je znati koja verzijakernela se koristi. Ta informacija se dobija ko mandom uname r. Ukoliko je izlaz te koman

de 2.6.1710generic, instaliranjem paketalinuxheaders2.6.1710generic ete zadovolji

ti potrebe sa ovim bibliotekama. Nakon ovogamoete poeti instalaciju drajvera za modem,pri emu obavezno treba proitati sadraj fajlo va readme i/ili installkoji sadre potpune infor macije o instalaciji drajvera.

Pomenuti uslovi su potrebni i za instalaci ju ostalih drajvera, a pored modema korisniciesto instaliraju drajvere za grafike kartice, bi lo da se radi o ATI ili nVidia ipovima. Trebanaglasiti da ovi drajveri postoje u okviru Ubuntua, pa je potrebno instalirati paket nvidiaglxkoji e automatski povui sve ostale potrebnepakete. Za ATI kartice je potrebno instalirati pa ket xorgdriverfglrx, mada treba pomenuti da

3D i OpenGL podrku obezbeuju i slobodniDRI drajveri koji se automatski instaliraju i po deavaju sa sistemom.

Ostatak problema sa drajverima se obino javlja sa wireless mrenim karticama, madase instalacijom paketa linuxrestrictedmodulesuname r, pri emu uname rtreba zame niti izlazom ove komande kao kod instalacijekernel hedera, dobija puno novih modula, a sa mim tim i podrka za jo ureaja. Instalacijaovog paketa osposobljava npr. i Lucent LTsoft verski modem.

Cups server za tampanje se instalira sa sis temom i u veini sluajeva se prikljueni tam pa automatski detektuje ukoliko je podran.Treba imati u vidu da e Ubuntu prepoznati savhardver koji moe uiniti funkcionalnim, a vr lo retko se deava da neki ureaj ne prepozna.U tom sluaju treba konsultovati dokumentaci

ju ili neku online zajednicu u potrazi za ree njem problema.


31/31

Ubuntu Linux

Uprethodnom tekstu smo pokualida se dotaknemo svega to korisnici

ma moe biti vano prilikom prvog susreta saUbuntuom. Veoma je bitno ozbiljno prouitipriu o hard diskovima i particijama, kako insta lacija ne bi donela vie tete nego koristi. Deo po sveen radnim okruenjima smo takoe detalj no obradili kako bi se novajlije to bolje snale iUbuntu uinile produktivnom sredinom. Na kra ju je i menadment softvera, kao vrlo bitna tema,dobio svoj prostor, a ni smernice vezane za insta

laciju dodatnih drajvera ne mogu da kode.Ono to do sada nije pominjano jeste ra dno iskustvo sa Ubuntuom. Korienje ovedistribucije od njenog nastanka je donelo pu no iskustava, lepih ali i onih drugih koja su vr lo znaajna za donoenje valjanog zakljuka ooekivanjima vezanim za ovaj operativni sis tem. Ubuntu je sigurno reenje za brz, stabilani sve desktop, a i korporativna primena, kojazahteva softver vrhunskog kvaliteta (u sluajuGNU/Linuxa to je dobro istestiran softver), jeoblast u kojoj Ubuntu ima ta da pokae. U tomsluaju se preporuuje verzija 6.06 koja nosi eti ketu LTS (Long Term Support), to oznaavada kompanija Canonicalza tu verziju prua po drku u dugom vremenskom periodu. Desktopkorisnici mogu bez bojazni koristiti i noviju ver ziju 6.10. Ovaj tekst se bez problema moe pri meniti na obe verzije.

Aplikacije koje dolaze uz Ubuntu mogu po kriti veliki deo korisnikih potreba. Treba imati

na umu i to da je Ubuntu potpuno legalan i dane postoje pravne ili neke druge prepreke za nje govo korienje u bilo koje svrhe. Kvalitet ree nja koja se uz njega dobijaju, zajedno sa malimtrokovima, mogu initi interesantnu kombina ciju u poslovnom okruenju.

Zahvaljujui preduzimljivosti korisnikaove distribucije, u naoj sredini je osnovan i zva nini lokalni tim (LoCo) Ubuntua za Srbiju,

iju prezentaciju moete videti na adresi www.ubunturs.org. Pored osnovnih informacija nanaem jeziku, tim je kao prvi projekat pokrenuoforum koji prua mogunost svim zainteresovanim korisnicima da se informiu, potrae ree nje problema i ukljue se u zajednicu. Budueaktivnosti tima e se ticati projekata vezanihza edukaciju i upoznavanje javnosti sa Ubuntuom, dok su svi

Documents

Ubuntu Uputstvo Za Instalaciju