TVRDJAVA, Mesa SelimovicTvrdjava se pominje vise puta, I bukvalno kao mesto zatocenistav, ali I figurativno, zaprvao svaki je covek zatvoren u neku svoju tvrdjavu u neki usatljeni sablon delovanja I razmisljannja Iz koga ne moze izaci pitanje je samo koliko es to uklapa u realan zivot, tvrdjava je I z aahmeta ne mogucnost da napreduje ali su gat u smestili drugi, ali I mahmuta laz ili potreba za priznanjem je jedna vrsta nejgove tvrdjave, I nacin kako osman percipira svet I ljude, ali ej tvrdjava I ljubav sa tijanom ovj put kao zastita od spoljnjih uticaja, retko u kom romanu su ovako dobro predstvaljeni ljudi, sa svim oni suprotnostima I stavrima koji na prvi pogled deluju protivrecno, mahmutova zena je carica, ali u osmana bih s emogla zaljubiti, ahmet je isti momi. Djestarske mocvareSelimovic je kao mlad otisao da ratuje u rusiji , na hocinu, ne zeli n icega da se seca za ljudski rod je bolje da ta pograd bude zaboravljena, on je otisao sa svojh 10 drugova jedini se vratio, vukuci u camcu mula ibrahima pisara I sasivsi mu tako zivot, vise voli I sto je tako da on prica o njima nego da oni pricaju o njemu mrtvom, ali nesto ce I zapisati jer ono sto nije zapisano se zaboravi pa kao da ga nije ni bilo. On pamti dva dogadja jedan kad su osvojili tvrdjavu I svoju silnu zamisljenost I zapitanost nakon toga, kad pobede sta su dobili, sta je pobeda sva jad koji je ostao iz anjih mrtvi I uzas, pomislio je kkao je posumnjao u sebe I sve ljudsko, I drugi dogadja o kome mu ej tesko da gvoori I o kome sve zna I mula ibrahim I takodje ne moze da ga objasni. Naime tu je bila neka zena ruskinja sa decom, muzla je krave, I oni su bili mirni, medjutim jedne noci dok je on bio na strazi dosli sum u I rekli d aide u stalu tamo je lezala zena stisnutih krvavih usana rasirenih nogu, cekajuci da I ovo prodje pomirena, medjutim on joj je obrisao cello ona se trgla I pljunula ga, on je stajao nije se ni obrisao, dao joj je peksamit, onda je ustala , uzela ga I otisla, on je shvatio da je on tu zenu najvise uvredio svojim potupkom on joj je probudio dostojanstvo I pokazao svu meru ponizenja, nakon toga svi su cutali, bial su dvojica brace, pobegli su od berberskog zanata u rat, stariji je jedno noci nosivsi ono za brijanje iza stale se preklao, mora da ga je strasno bolelo ali nije ni glasa pustio, mula je dosao da sastavi zapisnik, mladji brat ga je sam pokopao a onda otosao u dnjestar I utpio se, ahmet je kasnije shvatio zasto ej ono stariji uradio, znao ej da ej maldejm bratu bio uzor sve, I nie mogao odneti ne svoje rzocarenje nego njegove ono sto mu je ostavio, sto je ostvio onom ko je u njega njavise verovao. Nakon toga je do njih dosao ramiz, mladic koji ka dmu je ahmet sve ovo ispricao poceo govoriti kako je tavorenej na svojo zemlji mucno,

glad I krv I glupo umiranje na tudjoj, a veliki ce se iz rata vratiti svi da piju krv prezivelima, ahmet ga ej pitao zasto ej ovde, kaze da vidi I ovo. Kaze mnoge je druge dogadjaje zaboravio, lai sum u se ova dva urezala I nikome o njima nije mogao pricati. Tuga I smijehPrvi put je sve ovo ispricao jednoj devojci, tijani I to mu se nekako ucinilo zato sto je znla slusati, I kaze pravo stvari razumememo tek kad ih ispricao drugome, jer trazimo odgovarajuce reci I onda zaisat shvatimo sev to sto pricamo, njen odgovor na to bio je kako su ljudi nesrecni, I on j epomislio kkako I ako to sto ej ona rekla nije nisat novo, kako njemu to nije palo na pamet a bas ej pravi odgovor. Ona je cerka nekog hiscanina koga su ubili I narvano nikad se nije nasao kricvac, zaorvao ej sama kao I on. Sta ga je scekalo kad se vratio iz rata, njegovi su svi pmrli od kuge nig rob im s ene zna toliko su ljudi umrirali da su ih samo zatrpavali, I kuca spaljena preko zime su tu bili neki cigani I lozeci ej zpalili, nisu pazlili, zato sto nije bila njihova. Senka uspomena ga je zadesila, ali kaze bio ej krajnje ravnodusan, nisat nije imao niko ga ni zvao, ali kaze sad je bio radostan sto ej dosao iz rata jer on zna kako izgleda kad ti je smrt pred vratom I zato je zahvalan sto je ziv, sto bi malo ljudi danas moglo reci, sedeo ej ispred djamije I gledao decu okretao bi glavu akd bi s epobili, zaprvao ej voleo sne sto nije rat, voleo j emir, aonda je I taj mir poceo da ag uznemirava. Bio ej jedan sto je prodavao serbe, I tako bi zaspao a deca bi sama sipala,imao ej slepu majku koju je negovao I nekog brata s kojim nije imao kontakat, jednog dana taj brat umre I sve bogatstvo pripadne ovo nesrecniku, dosao je sutradan I ponudio ahmetu novce, ili ako hoce d aide s anjim da raspolazu bratovim dobrima, ahmet je odbio, ova je sutradan umro, ubila ga srcea ili tuga, majka se udala za nekog straca, on je bio bez imetka ona slepa niko nikog nije prevario, izgleda da je samo ovog nerecnika sudbina prevarila. Onda je ejdnog dana dosao mula ibrahim, inace dok ga je ovaj prenosu=io on s euneredio od straha I molio gad a ot nikome ne govori. Mula ga je pita sta cini, od cega zivi, ne moze tako doveka, on je njemu pomogao I ova hoc enjemu, ahmet mu je govorio dam u nisat ne duguje, povukao je camac I zbog svoje sigurnosti, ali ovaj hoce otvorio je pisarsku radnju I njemu ce trebati pomoc, inace je mula I otisao u rat nezadovolja svojim primanjima nadajuci se d ace tamo steci I neko priznanje, d ace imati korisit, vratio se bez icega, zena ga je grdila I on je odlucio sada da je polsusa. To mesto je bilo pored javnih nuznik I I uzasno je zaudaralo lai je mula govorio da mu bas to odgovara je jer je u samom centru, ne mogu se dve lubenice nositit pod pazuhom. Inace je pare za ducan dobio od sehage soce, dao mu je bez priznanice bez icega. Ali ovo je tesko palo nasem ahmetu kakav ti se sve

svte nije tu skupljao I uglavnom ih je muka terala na koju ahmet nije bio ravnodusan ali ga je cudio mula nije znao da li je plamentit il ladno polsovan. A onda ej dosao novi rat I sirote majke sa pismima, kaze mula ih je znao u dusu znao ej njiovu patnju I on je sam sastvljao ta pisma, ali se ahletu tresla ruka, on bi milsio da lisu I njmu tako pisali pisma, koja su bila reci u vetar, aonda se deslio nesto neki su zadavili imama I jos dva seljaka Iz zupce, dosli su kod njih da traze d aim s edaju lesevi da ih sahrane, lai ahmet je bio zapanjen njihovom mirnocom, kao d aje to bila obicna stvar, za pitanje sto su ih ubili mula ga je napao zar se to pita toliki su ubijeni, mislili da za svakog znaju razlog, a onda mu rekao zbog ovih da se najvise cuti zbog onoga sto nas se najvise tice, rekao je ahmetu da lovi ribu, I izneo svoju sjajnu filozofiju da svaki covek mora imati neku ludost, I to je I za drustvo I z anjega njabezbednije jer bi se time praznio, ovako, ahmet misli kako ovome smeta njeova usamljenost, nije ni uobicajen ani dobra, ona radja misao, misao nezadovoljstvo pa pobunu. A onda j erekao da je sulatno rodjendan I odlucili su da ukrase radnju, bila je to I lsika janicarskog odreda, polumeseci, ahmetu je sve to bilo glupo, onda je izasao napolje I poceo da se smeje do suza, znao je kao satne ostace samo suce, mula ga je opominjao. Sreca ipakIsao je prema svojoj staroj kuci ipak ga je tamo nesto vuklo I iznanadio ga tijanin, glas I on se sam setio onoga sto nas se najvise tice o tome cutimo, lai je til=jnai sve ispricao, ikkao ju je malo znao, prvo je pricao o ratu a zapravo I jedino I uvek samo o sebi., opet sus e nasli, I onda joj j epredlozio da se uzmu rekao ej da nema nistas em ljubavi da joj pruzi, aona je rekla to ej vis enego dovoljno to ej njavece bogatsvo, ludja je nego sto ej mislio, onda je rekao kako ej sad lepo lai a dprodje morace da se trpe, ona je rekla ne, postenije je otici, ona bi o6tilsa ,zato sto ga ne voli, e zato sto ga voli, cudna mu je ova zenska logika lai je prihvata, onda su s euzeli, svedok im j ebio mula onda ih je poveo kod sebe n erucak, inace s eon cudio opetahmetu zena em je bila hriscanka em je bia sirota, uvece se njoj stuzilo, naime dovojila se od svojih oni ovo nisu odobravali, zaisa je bila sama, ali I on je bio, sve su bili jedno drugom.sad je I sam milsoio sta joj je ponudio I koliko se sve ovo razlikuje starasno od onoga sto je zamisljala, I njemu samom dodje ova soba jos ruznija. A onda ih je posetio neki nepoznat covek ahmetov rodjac po majci ferhad koji je pobegao zbog nekog ubistav I bio 20 godina u valjevu lai je sve vreme sanjao svoj grda, I sad je dosao nije stigao ni poklon d aim kupi, lai sve g ace biti, medjutim sutrdaan dok je sav u zanosu setao gradom prepoznao ga je avdaga I bio je zadavljen u tvrdjavi, tijanu je obuzle neka slutanja on ju je tesilo kkao ne mogu ozlaiti svakog kome se zlo desi. Nekoliko dana kasnije sehaga soco je bio kod mule I

razocaran govorio sta je onom njegovom rodjaku trebalo da se vrati u ovaj jad, eto sta mu je voljena zemlja donela, mula se preznojavao zbog njegovih rece I govorio zemlja ko zemlja ljudi ko ljudi, onda je sehaga rekao da nije neka samo cuje imena nasih naselja sve sam uzas kad ih osamn poce nabrajati, kaze namju ponosa nemaju hrabrosti, prosto se plase valjda I srece da nesto e izaozvu, kaze kkao su kivni jedni prem drugima I zli, onda je usledio ahmetov komentar kako vojnici s ahocina nisu bili zli, ali je ovaj samo odmahnuo ruko, mahmet je poso z anjim I zeleo da nastvi razgovor ali je sehaga smtrao da nema svhe, aosman ga je upitao da nece mozda da prijavi. Mula ibrahim mu je zamerio I dao mu nekoliko korisnih saveta za zivot, prvo da se ne istice svojim milsjenjem, I kako vazda ima cuden reakciej ono kad se smejao kad su ktitili radnju za sultanov rodejndan, I rekao mu kkao sultan postoji kao ravnoteza kao sila zemljine teze, onda je ahmet da sebi namastu da zamisli kako bi svet izgledao bez te volje, ne bi se mogli ni ubijati, samo bi zenu dete cvsto drzao uza se. a onda ga je jednog dana mul aobradovao kkao ce ici kod hadji duhotine tamo bi bili svi vidjeni ljudi I to bi mnogo znacilo I apreporuke I za posao. Inace je ovaj isao da kupi poklon tijani mula mu rekao da ej ne navadja previse o kaze jeste bas joj je ogrlicu hteo kupiti, odcega, on ga opominje da ej on tako mlad imao duplo manje, a najvaznija je zelja. Isao je ko mahmuta neretljaka, to je bio covek koji je kovao lazne novce a onda su ga suroo prebili I deset godina je bio prognan. Sad je drzao neku radnju sa djindjuvama I tu je ahmet cuo kkao on decu poducava kao arapskom a to je bila mesavina grckog, raznih psovki, uzas, onda je izasao pozdravio ga, I rekao sat ima veze ako im treba jezik I tako ce ga uciti u medresi, onda se ahmet ponudio da on poducava decu za dj, ovaj mu jer rekao da ako misli ozbiljno I nje bas mnogo pametan, ali ej prista, ovaj se starsno ponosio njime I svuda ga hvalio, ali kad mu je ejdnom nesto rekao on se naljuti I kaze sad mu moze sve platiit, lai mu je rekao da ej on njemu ucinio uslugu jer mu je sam rekao d ace tako obnoviti znanje, I na kraju on bez nejga moze a ne zna dal ahmed moze bez njega. Pomirili su se, mula mu je zamerioz aovo prvo sto je ludo da ardi djaba aonda I sto s esprijateljio s atakvim covekom koji je ni od kakavog ugleda. Sad onaj poziv kod hadji duhotine nikako nije stizao, I na kraju kad je mula saopstio ahmet je bio povredjen I rekao ej nece ovaj je zasato zanemeo, ahmed nece takva ponizenja kao d anece sam sebi da prizna da iako sum u potrebni, onda je rekao kao je to poziv za one koji su bili u ratu aniko je stavrno u tom ratu bio niej pozvan ni barjakar muharem, koji uvredejn ston nisat po povratku nije dobio, prosi iz inata, onda mu je bilo zao mule pomilio je koliko je ulizickih reci potrosio da ih samo prime u tu tvrdjavu onda mu je rekao d ace razmisliti. Govorio je sa zenom, soba u kojoj su spavali zimi topla jer ispod

pekara, ali leti pakao I pacovi, onda mu ej zne rekla d aide, iako ona ne voli ak don bilo gde ide I od nje se odvaja. Onda je pmislio na zenu I dte koji nosi I pomislio da zbog njih e sme da propusta prilike, I onda razmiljao o ovom neponovljivom trenutku srece, nepovratnom I jedinom, njegovom. Zaboravila sam da kazem za mahmuta kkao je pricao ahmetu o nekoj zeni koja nije imala ruke pa je sve radial nogama I pokazivali su je kao atrakciju, ili o nekom kkoji je zaradjivao na tome sto je pokazaivao nke po lepoti nobicne ovnove, ovo u cilju toga da se pokaze kako je mahmut voleo sve sto ej neobicno, zato predavao arapski, trivijalni stvari su ga zamarale, velika sanjalica.Neprijateljska zemljaAhmetu ovaj odlzak uopste nije odgovarao, I sam se pitao sat mu je trebalo d aide tamo gde mora biti neko drugi gde se mora suzdrzavati, umesto da je sedeo kod kuce I bio svoj. Ni su znali ni kad da dodju ako zakasne pokzali bi ne postovanje ako doju ranije veliko ulizivanje, krenuli su kad se zavrsila molitva, ahmeta je bio stid I od citavog ovog preziciranja, onda je mahmut rekao da drhti od staraha I ovaj ohrabren njegovim strahom hrabro usao, pa ne moze se uvek samo bojati, a onda im je tako raznezeno prisao hadji duhotina da nisu mogli veroivati, kao kad se grbavoj devojci dele komplimenti, ali neka se nicemu jadnica ne nada jer je duhotina prosao mimo njih osmehe darujuci coveku pored, njih su propisno uctivo prihvatili njegovi sinovi, u najdubljoj sobi je bilo odabrano drustvo, u srednjoj mula, sve vreme je ovde mula ane mahmut, a u prednju sobu je usao ahmet, seo je pored nekog coveka koji je pio I pitao ga sta mu treba zasto ej dosao, ovaj rekoa nisat, I rekao koliko prima godisnje, ovaj to je jad, a onda ej rekao da misli I gleda ove ljude kao to su ljudi iz rata I on se seca kako ej ejdnog preveo I dok ga je vukao on se od straha uneredio I on se sad pita jesu li svi ratni drugovi ovde sa takvim vojnim iskustvom, ovaj se zacenio od smeha I trazio od ahmeta da to javno isprica. Ovaj nije hteo, onda mu je on ispricao svoju pricu zasto je ovde, kaze on je bio austrijski zarobljenik nekoliko godina, I pokusavao da pobegne oni ga vracali, I na kraju pustili svako svom, no kada je dosao kuci on je soatvio zenu sa dvoje dece medjutim zena s eudala I sa noc=vim muzem dobila jos troje dece, ali zato sto je kadija proglasio da je ovaj mrtav, zaprvao on ej trazio svoje imanje a zenu I decu poklanjao, medjutim ovaj druf=gi s e ne bi ni zenio da ej zena bila bez imanja a posebno ne bi pravio toiku decu, I eto on sad ovde doalzi da moli das e to pitanje resi. Ahmet shvati da ni njegova prica nije sasvim obicna. A onda je dosao zafranije cuvsi das e oni nesto mnogo smeju, on je bio pisar kod kadije, ahmet potvrdi da ga poznaje jer su isli u medresu zajedno I on mu je izvukao usi zbog logike, sad e on u logici bolji jer kolika mu je plata,

zaprvao ga ahmet nikad neij voleo, gadio mu s enjgov ulizivacki osmeh, I on je bio iskopleksiran zbog oca spijuna koji nije cak ni uspeo da zaradi na svom pokavarenom karaklteru, I onda je oslanjajuci s ena sazaljenje zzbog oca probijao se, a znao je ahmet da je bio I ljubavnik haznadara fejze, aon ga je I doveo na mesto kadijinog piasara a pritom je planirao da se ozeni njegovom cerkom. Kad ga je ovaj covek ponudio alkoolom on je rekao da enma poroka, a ahmet sem onih skrivenih zna se nasta je mislio jer svaki covek ima poroke. Onda mu je ahmet obajsnio da ako sve smetaromo u okvire bozije volje I prepisujemo nekom vrhovnom bicu onda se sa coveka skida svaka odgovornost, a ne sme tako biti, kaze bio ej neki u ratu sto je valjda govorio da ej izgubio municiju, to je slaucajnost a li se ispostavilo da ej pio I prodao ej z aalkool, jel I to sto ej pio pitanje bozije volje, ovaj ga pita pa jel to znaci da svako pojedinacno odredjuje sta ej dobro a sta je zlo, ahmet potvrdjuje. On ga je malo izveo, I sjajno upl,eo u svoju zamku, zato sto ej tada ahmet pomenuo barjaktara m. I onda su svi zacutali, I sad s enije mogao vratiti, nasatvio je da govori, zasto e on gori od nas ovde, I da zaboravljamo da mislimo na druge, itd, da en moze da nam bude vazno samo nase dobro, onda sus emnogi pobunili, mula je samo gutao knedlu, zafranije ga ej izveo napolje I pitao ga sta mu je to trebalo, zaprvao nije ni slutio d ace njegova osveta ovako dobro ispasti. Ahmet je dalje produzio sam, I sam se pitao odakle mu ove reci nikad ovako ostro nije gvorio, a onda ses etio to je ono od ramiza pokupio. I onda je tako nasatvio da razmisljao dok ga bol nij eprekinuo, co je posle korake, I tek mu se kasnije neko obratio to je bio mahmut, nasao, ga isprebijali su ga , usrali I upisali, razbojnici, a to sto mu onaj orvi koji ga ej video nije pomogao, klone s eljudi, neosetljivi smo postali, odve ga kuci, zao mu je bilo tijane, ona je trudna a on joj ovo priredjuje, mahmut joj nije dao dap ere videvsi stomak, sda ju je zalio kaakvi su bili njeni snovi, koliko daleko od ovoga sto joj on pruza , a onda sese tio one brace I razloga samoubistva starijeg, milsio o njenim izneverenim snovima, I o tome kako ej zivot budjenje. Mislio je o osvoj pobuni,z asto su ga atko surovo kaznili sta im je on sitna riba mogao naskodiit, da pokazu svoju silinu, da zaplase druge, da uguse svaku misao, rusi bi ga ubili nika d ga ne bi uneredili to sum u njegovi ucunuli, kaze on je udarac u zid, udarac koji boli onog koji udara. Ali s eopet privio uz svoju zenu, I ona mu j epomogla, opet ej osecao ejdan drugi svet pored nje. Prazan prostorOn lezi u krevetu, cuje mahmuta I tijanu kako razgovaraju, on je doneo azne masti preporucuje na koji ancin treba da se neguje bolesnik, zaisat se trudi, ali akd ej izsao nema cipela, nema veze, tijani nije di cipela nego zbog coveka razocarana, ahmet je stalno soecao pritisak kao da ensto treba da joj

kzae ikao ona nisat ne pita, onda kad aje ona izasla on je osetio olaksanje I da ga upravo to tisti sto joj jos nije govorio, ona je otisla do mule po pare, kad se vratila ovanj je reka kako je mula dobar ona je cutala, kaze I on je njemu pomogao, akze u rat je to drugo u miru se covek prozli ona ga je samo upitno gledala on je pitaoz asot, I poceo je da prica on ga je molila da cuti sve zna, I rekla mu leoo, da ako im je rekoa on to misli I tacka, on je hrabar, on ice ziveti nekako mrze ce se medjusobno al ice ziveti, ali s eona plasi njegovog karaktera, on se pali tesko ali akd plane teko ga ej ugasiti. On misli gde je pronasla sve te divne reci o njemu, uzeo je u krila, privilas eod straha, oca su joj oni ubli, molila ga ej da se zbog nje cuva, onda je opet dosao mahmut htelis u nesto da satve da ag provere da li krade, a ona je rekal d aim sve treba, case ima samo dve, satvice onu okrnjenu, I nesatla je, ali on je uzimoa beznacajne stvari ali im je daleko vise ostavljao tako dam u nisu zamerali, onda je poceo da grdi ahmeta sto ne ustaej iz kreveta, I gvoorio mu zasto da ses tidi drugih, I on je tako mislio kad ono svi ga zaboravili, svako svoju brigu gleda, ali ahmet je mislio kako on pametno govorio ali kakao njemu nekkao sve ono sto zan o njemu ne dozvoljava da ga ozbiljno shvati, sve to slusao kao neku lakrdiju, na kraju ej ipak nevoljno izasao, uputio se do mula ibrahima. Ovaj ej zaposlio dva radnika, kaze mnogi posla, mnogo ne volje pa I posla. A gde ce on sedeti pa enma gde, on s enije javlja nikakvog glasa nije od nejga dobio, milsio je da ej nasao neki drugi posao, kakav crni posao pa lezao je, jasno mu je njemu je narednjeno da to uradi, I mislio o ovom coveku kome strah ne dozvoljava da bude covek, on pomine prijateljstvo ovaj ga upozorava, daje mu dve poslednje plate, I sad ahmet milsi o njemu kkao je I njemu sigurno tesko I kkao je se citave noci prevrtao ali djaba starh je jaci od svega, ahmet uspeva da arzume I zali ga, I zna ukoliko bi mu ad uputio neku prekornu rec za njega bi to bilo olaksanje, lek z anjegovu savets, ali ga nece time ahmet pocastiti, samo mu ej na rastanku rekao oprosti, t je bilo najvise sto ej njegova kukavicka dusa mogla da da. Onda je dosao I kupio z aone pare maramu tijani, trazio je za najlepsu zenu u gradu I rekao iako su dve godine u braku jos uvek asikuju, trgovac ga ej ironicno pogledao I reka mu neka dodje za koju godinu pa ce videti dal ce tako govoriti. Dosao tijani, ona pitala zasto se tako brzo vratio sa posla, ali prvo uzivala I radovala se marami ako dete, bas je takvu zelela, onda joj je rekao da se nisat nije desilo danas vec mnogo ranije jos onog dana tako da je glupo sad zaliti, iako je ona imala nesiguran osmeh na licu on ju je uveravao d ace nekako ziveti, toliko ljudi nema nista pa opet zive, nije bas enka uteha I sam je znao.i sad krece zacarani krug, kad izasao od mule mislio sad ej lsobodan, prvo je otisao kod mula ismaila narodnog prvaka, lai avaj ovaj je bio gluv I to nije znao, govorio ej samo o onome o cemu je zleo, nista do

njega nije dopiralo, I to o otme da sta god da se desava u drustvu vodi kugi, I rat I nesloga I neposlusnost, I sve sto bi ahmet pomenuo zavrsavalo s eprognozom kuge. Onda mu je mahmut sredu=io neverovatni prijem, z akoji je prvo mislio da ej laz, a onda mu je rekao da prekosutra treb ada poseti bosanskog defderdara Bekir agu djuguma, I to preko nekog njegovog brice pa sad ej sve islo da mahmutive zene ni sam ahmet nije siguran da bi taj lanac ljudi dva put isto mogao ponoviti. Ali umre stari vezir muhsinovic I ovaj od tuge zdrav dva dana za njim, nisat od prijema, onda je siao kod onog fejze, ovaj ga [primio u mirisljavoj sobi, drzao mu ruku, goviro kkao ovi na vlasti ne znaju da uzivaju samo se mrze I svadjau, a on voli uzivanje, govorio mu o zafraniju on je dobar mladic, jeste dolazi kod njega I on mu ej pomogao z aposao kod kadiej on voli da pomaze pomoci ce I njemu, rekao mu kkao ej lepsi od zafranije, I tek atda kad ag je pozvao nekoliko puta da doje, ahmet shvati sta ej po sredi I napsuti ga, vrtelo mu se u glavi, ali akd ej dosao kuci tijana osetila miris milsila da od enke zene kad joj ovaj ispricao ona nie verovala da to postoji, onda on prica os ebi sat ej postao, lice koje sveko vidi I koje se svima smucilo, onaj koji moli sto ej najdublji stadijum ponizenja, ali kaze sve ej vise osecao da enma izlaza I kao da s eoko njega formirala tvrdjava I kako god krene on uadar glavom, izlaza nije bilo nigde, bio je zazidan.Cudno ljetoLeto je stiglo, a ivrelina sa njim u njihovoj sobii je bilo pakleno, aonda s eojavio neki crv na vocu,s amo z apar dana isplela se takva paukova mreza I toliko ogolilo drvece da sus eljudi sleili, ahmet je mislio boze sta sve nece na coveka udairi, onda ej sa mahmutom jednog dana krenuo da pogledaju sume koje us gorele, mahmut mu je rpiao o svojoj zeni kako je ruzna kako je I ranije bila ruzna ali I da suz ene pametnije, zna on to I neka se ne ljuti I nejgova tijana je pametnija od njega, onda je ahmet rekao neku svoju pesmu svijet se sastoji od nesavrsenih ljudiSve drugo je laz Ili smrtSavrseni ljudi su u grobuPa I to vise nisu ljudi, Onda je mahut mislio o ovim stihovima kaze I on misli da ljudi nisu sasvseni ali nikad mu to tako ajsno I sitinito nije zvucalo kao u ovim stihovima, a onda ej anisao becir toska najozloglasenijih hajduk, pitao ih je su dosli da gledaju ovo cudo od pozara onda im rekao da poruce avdagi da vise e salje svoje uhode, oni zapanjeni da to on, pita po cemu im je znan po dobru ili po zli, mahmut odgovara po dobru, al ovo je bas bilo pevise, toska akze mahmutu kako ej njegov prijatelj posteniji I blesaviji od nejga, njih dvojica

su se uplaseni vracali, ahmet kaze kakave su oni nistarije cak ni becir toska nije hteo dici ruku nanjih, onda sus e vratili u grda, I mahmut je otisao kod avdage, a onda ej ovaj pozvao I ahmeta, zleo je da cuje njegovu pesmu, dopala mu se, naucio je I ponavlja, pita ga zar samo to ardi smilsja pesme, nema posla, on mu kaze sam je kriv, zar je ec srasan, nego sat ej ona sve zapali, kaze on je covek s manom jer se ozenio vlahinjom I jnog su oca ubili s toga treba da se drzi tise, avdaga mu kaze sta on misli da ej drzava tu toliko ljudi ima zamisli akd bi svakoga pustili da misli I ardi sta hoce nist od nje ne bi bilo, ahmet kaze on ima svoju kucu al u to nema ko d ase mesa to je njegova,s atvr, jeli a udrzavu ce se svi mesati onaje svacija stvar, kaze hteo je da ga idi a I da se ispricaju nasamo I da cuje pesmu, mislio e da ej opasniji I ahmet isto pomisli z anjega, rastadose se, ahmet je msilio da ej njegova potvrda pesma za avdagino mosljenej da sus avrseni ljudi u grobu jer dok su zivi svi su krivci, sreo s esa mahmutom, ovaj kaze nesto za avdagu a ovaj nesrecnik otkriva da ga ej avdaga I poslao da uhodi tosku nejpozeljniji je bio z ataj posao, a navukao I ahmeta, pita ag jel s eboji avdage, akko ne jel ga on onda tukao zbog laznih novaca, mahmut ne avdaga ne tuce on ubija, sad je I ahmetu bio strasan. Ahmetu je bilo tesko sto ga izdrzava zene trudna I jedan straca lai nije bilo promene, tijana je radila kod avdaginog brata, pomagaka njegovoj zeni rabiji hanumi, I tako zaradjivala I govrili da joj taj posao nista ne znaci jos joj je I zabavan, medjutim jednom je dosla sa vescu da je rabija potpuno poludela jers ezaljubila, on joj je mogao biti unuk, imala je 60 godina, a to su bile neke Pakre, oatc I sin o kojima se pricalo da su neko nasilje pocinili u beogradu pa ovamo pribegli, ona s efarbala sda u crno, belila lice kao lutka, na kraju je tijana odlucila da ne radi vise jer joj je to bilo gadno, I on je bio zadovoljan jer se plasio da mladic pored babe e baci pogled na mladu zenu, ona mu je zamerila sto tako misli, medjutim sledeci dang a je sreo avdaga I pitaos to je tijana dala otkaz I dal zna nesto o toj prici I ljubavi, on je smao rekaos avsta ej moguce, avdaga ej piato kad bi on I mahmut nekako rekli da su ih napali ili tako nesto da se spreci neko vece zlo tako bi ih mogli zatvoriti ali je ahmet odbio nosu mogli reci ono sot nie istina, pitao ga je jeli govorio sa bratom nije zasto muz uvek poslednji sazna, ali aksno ej bilo da se spreci nesreca. Hanuma s esa ocem I sinom dogovorila da ubiju muza I ot na spavanju, sve su lepo zavrsili, umotali telo I bacilli ga na njegovom imanju u bunra, ona je to vece sreedila sobe I nije cele noci zaspala, mozda I uzbudjena pred novim lepim zivotom koji ju je cekao, ocitala je uvece molitvu za svoga muza, medjutim seljak je ujutru trazeci vodu pronasao mrtvo telo I prijavio ga, uhvatili su ih pakre podavili, bilo je cudno da nisu bezali jer je kod njih prvo uhvacen neki nepoznat covek an konju I sa oruzjem koji se valjda krio I dok su s njim dangubili ovi su mogli

iskorisititi vreme I otici, ali nisu, hanumu su izbicevali mokrim konpcima I obesili, ahmet dugo nije mogao da izbije sliku iz glave njenog starom sparozenog tela izmucenog I izubijanog konopcima. Mrtvi sinKaze dogodilo s eto jednog podneva, vracaos ekuci I zeleo zenu da obraduje kupivsi joj neke jadne karanfiel, onda s ezacula pucnjava I neki konjanik je projurio pored njega, on s esabio uza zid da ag e zbirse, karanfile je vec davno izgubio, tamo su satjala ona dvojica, pakre, zasto nisu pobegli, ovaj konjanik je pobegao, onda mu je prisao avdaga, I rekao mogao ej da slaze I da sapse tolike nesrece, on je cutao, zar ga optuzuje, zar je on kriv, a mogla ej nesreca das e ne dogodi, pa da citavog zivota pati ssto je optuzio nevine ljude, onda misli kkao ovom svako je krivac, I kaze u tom slucaju on vise voli I zivot sa zlocinom nego opste groblje, ali onda pred nejga istrca mahmut, kaze koliko ga doziva zena mu je pobacila, zasto nije ditrcao ranije, zbog pucnjave ali svejedno ih sad tamo zne ne mogu pusiti, na kraju je usao, ona je izmorena, ajdna, umotano lezi dete, ovih ih tese bice jos dece, mladi su, samo on ih vise ne zeli, nista vise sto moze ugorziti njen zivot, cele noci joj je saputao, tako se brinuo zbog svega, kaze mahmut je doneo limunadu, eto I njegovoje delovanje efikasnije od njegovih praznih reci, rekao mu ej d ace sad tijani trebati jaca hrana, mnogo cini z aanjih a opet kao d amu ahmet nije preterano zahvalan, a to ima veze zbog onoga sto zna o nnjemu, smatra ga manje vrednim I samim tim manje smo mu zahvalni, otisao je do mula ibrahima da trazi novac, ovaj ako da ga je ocekivao, nije bilo problema, ahmet mu je ispricao svoje problema, gorke kao sto I jesu, kako se potucao akako jedino lepo sto ima je zena, nesreca sve isopi sem lzata a to ej njegova tijana, a on ju je hranio losim vestima I brigama zato nije ni mogla da iznese dete na put, lai mula mu sad govori o otme kako ej dugo razmilsjao o njemu, I kako mu je cudan, kaze zna on dorbo sta je govorio, kaze laid a je butnovnik ko sto nekad pokazuju njegove reci on s ene bi zalio na kzanu buntovnik to zan oceukuje zna dam u to sleduje, znaci nije ni to a opet stalno oko necega prvai problem, kaze problem je u tome sto je bio u ratu I video surovost I misli da je to uzas I daz ato zivot u miru mora biti drugaciji,ali on ne zna da je rat postena I surova borba,a mir nepostena I surova, akze da nije isao u rat njega bi ova realnost polako tesala I prosto bi znao kako stvari funkcionisu, ovako, I to je istina posle ce s eiz razgovora sa osmanom videti koliko ahmet ne poznaje svet, koliko je sve sto on misli zansovano samo na nekoj ideji, ne na realnosti. Rekao muli dam u oprosti, ovaj je odresio kesu, I rekao da doje opet, od mahmuta je dobio neke dzigerice koje su zagorele, tijana je vec pocela pomalo d ase krece, on joj je rekao zar bi volela da joj je muz vican zenskim polsovima, ne bi. Inace sahranio ej dte, nosio ga ispod

pazuha, umro ej a nije se ni rodio bile su mahmutove reci kojima su ga ispratili. Da kad ej dosao mahmut kaze jel mu dao ovaj novce kaze nije, kaze mahmut znao je nije ni njemu tdao I on je trazio u ahm,etovo ime, a kad ovaj rece da je ipak dao on ga pohvali da je dobar covek. Onda mu je izbrojao polovinu, I smejao s eovom cudaku kiji celog zivota sanja da se obogati a zivi kao slepac. I tako je nasatvio sam se jedio sto mu niko nisat ne govori ne zameramo tako bi bar mogao da sebrani ovakos esve odija u njemu I napad I odbrana, a onda je mislio kkao ej coveku sve tudje dato I sto je jos cudnije on sa svim tim pokusava da razvije ljubav I sa zemljom I sa nebom, veze se iako je sve to prema njemu krajnje ravnodusno. Niti on moze ljudima da udahen svoju ljubav niti oni mogu da mu je vrate. Junak koji se boji usamljenosti Ahmet ej svoje slobodno vreme sad poceo da prvodi u bibilioteci tamo ej osetio I neki znacaj vremena, u bibilioteci je radio seid mehmed taj covek je uzasno retko govoviro, tako da se I ahmed vremnom navikao na njegovo cutanje, ponekad bi progovorio I ova je bi zapanjem njegovom sirinom obrazovanja knjizevnosti filozofije ili nekom vis enego mudroom opaksom, inace ga je posmtrao stalno je bio zamilsjen I znate a onda bi nekad presao kao neki grc bola preko lica I on je tad odlazio u drugu sobu, kao da ses redi, ahmed je razmilljsoa kako mu sigurno tako veliko znanje razbudjuje mastu, ali ej bio sifuran da ag nije samo zbog toga sticao, I sam se pitao kako najobrazovaniji covek u gradu sedi sam I cuti, to je mnogo zna I treba da cuti, onda mu je jednom izrecitovao svoju pesmu trpljanju senka parti bivseg njega itd, napisao ju je u ratu, I ovaj mu je rekao pesnik znaci, zabludeli, zasto pa akz e tako kaze kuran, vera drzi ljude u zajednsitvu on kao pasnik luta nada s eon je zabludela dusa, sta treba da radi da cita molitve, ako da je to ironicno rekao I samom sebi, onda ej usao ramiz, inace je on vec mesec dana govorio u prepunoj djamiji, smao jednom je ahmet otisao I bi zadivljen njegovom hrabroscu, ispricao ej tijani I ona mu je rekla da vise ne ide. Ovaj je gvorio o vlasti kako je svaka ista I ko god da dodje kakav god bio oan ce ga preobraziti, zelja za njom je nezasita, I pametnog ona brzo upropasti, kaze oni globe narod, a ko radi kos ebrani pa narod, zasat im je onda vlast potrebna da ih unisatava. Sad je usao I pitao ahmeta znaju li s eon je pomenuo da ga ej jednom slusao u djamiji, precutao ej ono na hocinu, ovaj ga je pitao za pesem on kaze peva samza sebe,ramiz kaze jel on slavuj, onda o recima I mislima, ahmet misli da ej rec uteha I da olaksava coveku trpolajnej, a ramiz da ne sme to biti, da mora bti pobuna I da narod ne sme da tri nego moze I mora daz baci svoj teret, on smatra da ej to moguce, ahmet ga upozorava da je narod nerazumna gomila, ne sve tog nema jasan zajednicki cilj, kod njega je sve bilo usmereno ka pobuni, narodu

vlast ne treba, onda jej govorio o svom zivotu, ima majklu brata I sestru, ima I prijatelje, I nedosatju mu, ima I devojku I cesto akd dodje kuci zamislja da joj prica ono sto je govorio ljudima, ali bi zleo da ovde stekne prijatlej, voleo bi da to bude ahmet, kad su se rastali, ahmet ej razmisljao kako bi za ovog maldica bilo divno da e uspe teka tada bi osato veliki jer kao uspe zanimace ga takodje samo vlast samo sopstvena uverenja I zaboravice na sve da ih ostvari, borice se ako uspe protiv sebe bivseg, I zaisat ej to najvece I najlepse, pokusati I neuspeti, kisa ej padala a ahmeda ej sacekao avdaga. Pita za ramiza kaze samo ejdnom s esad sreli, ispricamu sve ono intimno sto e pricao o porodici,ne zna sta ej pricao u djamiji, zasto ga avdaga isoituje zar njemu prija to sto radi sto uhodi ljude, prija mu on voli svoj poziv, sta bi bilo da ga nije on ej ubedjen da bi zemlju preplavili zlocinci, za njega bi bilo najbolje da ljudi ne govore ne putuju, ne krecu se,s ev mu to izaziva podozrenje, ahmet ga pita dal bi ga uhapsio dam u narede il ubio, bi, on njega pita ovaj odgovara pitanjem, ahmet mu kaze nek mu je bog u pomoci, avdaga nejmu ce pomoc biti potrebnija, za ahmeta je starsno da neko moze tako funkcinostai I to po pitanju krupnih stavri a to je ljudski zivot ada nikad en zapita svoju savest, ali avdagin pogled na svet je drugaciji injegova je sasevst piypuno mirna ona bi ga grizla kad ne bi izvrsavao svoju duznost. Djecije sviraleNe umire od zelje za radom ali ga I dalje sramota sto zena radi, ona ej vezla neke kosulje I smejala mu sevidi cuda sto ga zena izdrzava pa radi z anjih ne za enke tudje, ali mahmut je namirisao novac koji je ona dobila ako deo nasedstav I dosao im s anekom pricom kako neki trgovac husaga ide u carigrad I njima moze kupiti platno I to bi bila lepa zarda, tijana je govorila niko tako lako ne zaradjuje, medjuti on je vec sve ugivorio I taj mladic je dosao da arzgovara sa njima, oni su msilili lepo ce mu to odbiti ali akd ej dosao on ih je tako osvojio svojom ozbiljnoscu poslovnim duhom cak rekao d ace mu dati pare kad s evrati, ipak su mu dali zadovoljni, medjutim ovaj se nesrecnik vratio sa puta bez icega nikad mu s e to nije desilo niko nije kogao da ga obuzda samo ej pio I trosio, rekao im je napoisace priznanicu I vrattiti im za godinu dana sa kamatom, nema veze, mislili su u sebi I ka one vrati, kaze ahmet ack mu je ovo nekako I lakes jer da je doneo pare on bi ih nekako primio sa stidom, ovako su ispali budale lai to ce lakes podneti I sebi oprostiti kaze nisu njih dvoje za zivot sposobni. Onda je dosao mahmut I sav razocaran poceo da govori kako on zna da je on kriv I kako je odlucio da proda kucu ili ducan d aim nadoknadi stetu, tijana je buknula dosat glupiranja samo da joj vise sa idejama za laku zaradu ne dolaze. Opet mahmut nije mogao mirovati. Kaze ahmet bracni sporovi su trajali kratko I on je nakon toga opet zeleo das evrati u tvrdjavu njihove ljubavi I da s

enikad en nadje s one strane kapije. Mahmut jednu noc nije mogao zaspati od kise I onda je poceo nesto racunati kolko ima mele dece I koliko je to kilograma mesa, ahmets e zgrozio broji ih kao da su jaganjci, onda je on izracunao koliko ima vise dece od odraslih I setio s ed ace skoro biti vasar u visegradu I da bi bilo sjajno kupiti svirale decije I tad ih rasprodati, sta mu sve nece pasti anpamet, ali nema para, ima ahmet, otkud mu, ima kucu, p aima I ovaj, al to je zenina I onda se ahmet naljuti kaze pa kako je onda rekao da bi ej prodao da ima nadoknadi one pare koje su izgubili, kaze I zena je htela, ahmet nikda ga ne moze provaliti akd laze kad govori istinu. Onda ga pita jel mu treba ona kuca ne treba nisat nema sem uspomena, ali tad naidej avdaga, otera nemilosrdno mahmuta, ahmet razmilsja sto se nije zauseo z aprijatelja akze uvek u njemu imaju dvojica jedan se kaje I stidi drugi je srecan jer se spasao opasnosti, avdaga kaze en valaj sto ga zena izdrzava oce li posao, oce li u biblioteku, onaj vise nije ni zasta nece nikom da oduzima hleb, dobro oce lid a bude pisar kod kadije, kako to, treba samo da ode I zapise sve sto ramiz govori, boli ga galva, ppisace, akze zalice se zafranija sto mu uzima posao, on ga I posalo, sto nije dosao sam, ne moze, hoce li, nece, nije mogao drugacije odgovoriti, ali mahmut koji ga je cekao iznenadio ga svojim odgovorom prvo je rekao da ej trebao slagati da ga boli ruka ali na kraju rece ako je rekao on ima hrabrosti a ovaj nika dniej imao a toliko je puta zeleo da akze, ahmet zakljucuje da je I on hrabar, kaze mu bolje da ej izabrao da se druzi s amuftijom, I onaj fazon prijetlja bedan je nizasta nije nisat mu ne ide od ruke, ali zaisat boljeg prijatelja nisam mogao izabrati, onda su njih dvojica da tijanane zna prodali ono na brzinu plaseci se das e nesto ahmetu I ne desi, I mahmut ej otisao, vratio s eiscrpljen umoran ali srcena zbog svog poslovnog uspeha, ceo kraj s eorio od decijih svirala, ahmet je zazalio u sat su se njegove uspomene pretvorile u to da deca piset po celu noc, ako da je malo zazalio zbog svoje prevelike nesmotrenosti, rekao ej onda za sebe I za tijanu das u nesposobni zaz ivot, a kad ej avdagi odgovorio da nece, ovaj je zanemeo, on je video ljude samo kroz jedan obrazac kao poslusne ovo ga je zapanjilo. Mladic cista srcaOstao je ahmet duze u kafani nego obicno ali zeleo je da isppostuje starog mahmuta, ovaj je bio u transu bio zbog svo toboz poslovnog uspeha, ljudi su ga ismevali, a on je to prihvatao ahmetu je islo an zivce sto to en vidi, ljudi sum u govorili kako s esamo toga setio, to ne bi ni vrsnim trgovcima palo naum, sta ce sledece da radi, nie se sa njim saliti oce li I njima pomoci svojim savetima, a onda se poverio ahmetuz asto zeli da zaradi one novce, akze cerka se udala za nekog djavola od zeta, on im e obecao nisku bisera koju je dao, I dukata to jos nije ispaltio, zet kaze ako ej ozenio ruznu oce bar

da ima pare, a nije bila ruzna, a njemu je zao deteta da nema dece vratio bi je kuci, ovako ni ona nece da se vrati zbog sramote, aon je bije, nikom ne prija da gleda svoje dete kako se muci, ahmet se pitao je li izmislio ovu oricu, jeste ali tugu svoju nije, medjutim kad je dosao kuci, mislio je kako ce se opravdati zeni kad tamo zatece avdagu. Bio je zapanjen, ispricao je zasto s ezadrzao, I on prokomentarisa za mahmuta da jad, tijana je rekla da joj je zao, on je sigurno u sebi mislio da je taj nesrecnik mnesto vredeo nesto bi I bio, a onda ej posmatrao njihovu son=bu I rekao zamisljeno kkao sum u cudni, onda se tijana odjednom razbudila, zasto zato sto ne cine nepravdu, zato sto ne kukaju I ne mrze ceo svet kada se isat njima cini, mahmut mu je jad a zna lid a im je taj covek jedini pomogao ak dnikoga nije bilo, neka kaze slobodno da su sirotinja, ahmet je cutao mislio je prvo da ej zne preterala asad ju je podrzavao, on je rekao kako je ponudio posao, ahmet odgovorio da en zeli nikoga da upro[asti, je li ramiz kriv, onda ona rece je li njen otac bio kriv, tijana kaze tesko drzavi ako ejdan covek moze da ej ugrozi, I to nije drzavu nego one koji misled a su drzava, sad ej I ahmet mislio da ej preterala, rekal je avdagi da ej aksno I zahvalila se na poseti, on krenu I kaze lepo su se narazgovarali, ahmet je to shvatio ironicno ali na avdaginom licu nije bilo niakvog znak uvrede cak mu je izgledalo da ih sad vise postuje, I video je vec drugi put kako se taj covek izgubi ka dvidi da ags e neko ne plasi, ahmet je mislio kad bi mu rekao da je u ratu prolazio sa zebnjom pored mrtvih plaseci se da nekim metkom on nije pogodio on mu ne bi verovao, d amu pomene savest ne bi razumeo, pitao ga je samo dal bi on ubio za neko materijalno dobro ovaj ej reka nee pa zato nece ni on to da radi sa ramizom, izasli su napolje, avdaga mu ej rekao dam u je zen opasna, I da sad nz da zbog nje nije pristao, be zobzira sto nisat o tome nije znala ne bi smeo da joj izadje na oci, I rece m u da kad ej dosao nije bial sama nego sa osmanom vukom, on nije verovao nikome a posebno en zenma, a I nikad nije bio zenjen sigurno ga ej mnogo zapanjila tijana, kad se ahmet vracao sreo je mulu ibrahima sav ustrepatao ej gledao dal ga neko partio tresao se is apstio mud a sutra ide na razgovor kod sehage foce, sam ga ej pomenuo, moze dam u pomogne mozda da nadje posao, sad je ahmet mislio o ovom coveku, zasto je to radio zaasto se izlagao strahu, rekao mu je da ono sto ej uradio zaboravi, mozad ej slucajno, mozda za sebe spase, ali muli nije bio vazan razlog nego cin koji mu je spasao zivot, I sad ej pomislio oo sto ja oduvek dokazujem da ej hrabrost upravo tamo gde ima starha, sad ej mula ispao hrabar. Vratio s ekuci, I zen as epoce zaliti da ej preterala, akzes etila s eoca za koga en zna nig de je sahranjen nije se mogla suzdrzati, on ju je tesio da nije u pravu, nije preterala ali ej znao da je govorio obratno bilo bi bolje jer uvek teramo neki inat. Rekao mu je avdaga da sutra dodje da ag je

pozvao zafranije gvororice se o ramizu, I rekao mud a ej mladic uhvacen I da je u tvrdjavi, sad je ahmet mislio na njega da li je usamljen dal sad misli da govori svojoj devOjci, milsio ej na njih dvoje I jednog mladica samog u tvrdjavi. Necu da mislim na ramizaProbudio s emisleci na jega, usato kupio hleb ispitivao momke niko nvo nisat nije cuo, lai ej nastavljao u sebi da gvori da nece misliti na njega, ti jani je gvorio kako je lapa koliko je voli, a ona je pitala sta niej u redu, jer uvek kad ima problem on s eisto ponasa skupi s ekao dete I trazi zastitu , na kraju joj je rekao da ag muci sto ramiz u tvrdjavi, ona mu je rekla dam u nikako ne moze pomoci, I da se kloni, I on sam n ebi isao kad bi mogao, zaprvao on kao da se bori protiv ramiza u sebi, kao da je to jedan onaj bolji hrabriji deo njega koji iz nejga ne moze da izadje a razmiz je hrabarm I kao da se olasim da se sa ramziom I to umreti, otisao je setao, video neko veselje pisatos ezanju li ti ljudi z anjega da li ih je briga, onda je usao, veliki broj ljudi s eokupio bio jet u I mula jedva ga je pozdrvaio, I prvi je ustao da govori zafranije, rekao ej kkao taj nesrecnik govori da je ucenik medrese sto ej sramota zanjega, zatim oni nisu losi prem agostima,, niti bi mu ko branio da prica,a li sat ej on pricao protiv zakona drzave vlasti njihovoh temelja, I on to sve kiti, a onda ej najstarsnije sto su svi to slusali mesec dana niko ga nije prijavio niko s enije pobunio, I krasio bi da kadija nije dodao samo suho, nece vise, onda su se javili jos poneki da gvore onaj prvak kod koga ej ahmet prvo isao na razgovor I koji je naravno I ovo doveo u vezu s akugom ,zatim, neki koji su objasnajvali neko, ucenje, neki koji su osudjivali starzu kako ej mogao imati toliku slobodu, jedan koji je gvorio da oni podsticu I cene slobodu misljenja ali u okviru kurana, a onda je usato sehagin najbolji prijatelj hafiz abdulah delalija, I rekao da se on ne slalze sa onim sto je ramiz govorio I da ej kadio u pravu akd kaze das mo mi krivi ali on nije rekao zasto smo krivi, kaze cudimo s ezasto ga niko nije orijavio, pa zato sto mi I narod vodimo odvojene zivote, narod ga je slusao narod ga ej krio, sta mi o narodu znamo mi smo s eod njega potpuno odvojili nama je vazno samo da sacuvamo svoju vlast, kaze I kuran das ve moramo raditi zajedno kod nas toga odavno nema, I rekao je da su odgovorniji pred narodom I isotijom nego sto misle, onda je bilo par njih koji su s epobunili, kadija ej usato I rekao pored nekih pogresnih milsjenja ipak su se svi slozili da je to zlocin I da ga treba kazniti. Dok je slusao ovoga ahmet ej zanemeo I samo se pitao otkud mu hrabrosti. Kad su izasli sacekao ga je zafranije I zacudio s ezasto on nije goviro pa on ej zadusan baba, ahmet ga ej pitao sta ce biti s amladicem pa ubice ga ovo je zlocin, sad mu niko ne m oze pomoci sem njega,a hmeta, kakao, pa lepo on mu je bio prijatelj ovaj mu s epoverio

o licnim stavrima ai sam je rekao da nisu istomilsjenici I bolje prema istomisljeniku bi ovaj bio tvrd, kaze nekad se vise poverimo I ispricamo sa neikim takvim evo njih dvojica, kaze reci ce ramizu das e odrekne onoga sto je govorio da izadje pred ljude I to kaze, a zato ce biti prgnana ali ziv, ahmet kaze nece prisatiti,a veliki je strah od smrti, ne zna da li moze to, nek razmisli, kaze on je se video s anjim ko ce im poverovati da su pricali samo o porodici, ahmet je bio van sebe, on s eiz njihove mreze ne moze iscupati, mislio ej da ako kaze avdagi da su ono pricali on ice ga pustiit a sad su se basa za to uhvaitili, kako da kaze coveku to, pa ovaj bi pljunuo na njega, kaze ako spase sbe unistice njega, I obratno. Kad ej dosao kuci tako mrastrazan iznenadili su ga I mahmut koji je rekao kako to da uradi coveku I tijana koja je rekla najbitnije da je ziv, onda su polako menjali u suprtnom smeru svoja razmisljanja, na karju mu ovaj reec da se napravi bolestan, naci ce ga ceka ce ga, ne moze im pobeci, mula ga je svakako savetovao da govori. Tuga I bijesNi sutradan nije smislio nikakvo resenje, ali je dosao osman vuk kod njega I rekao da age j trazio sehaga I das ad treba da krenu, osamn malo baca oko na tijanu ovom dvoma ot nimao nij prijatno, prica o tome kako je izgubio na kocki, kako su culi da dialzi neki koji je dobio nasladje I on s enasao sa jos jedni prijateljem odlicnim kockarom ali ih ovaj ojadio, tijana ga ne zali kad ej hteo da napakosti coveku, on I ahmet izlaze napolje, ovaj mu kaze da se mnogo brine za sehagu zat ga I zove, ne pije mleko vec dva dana a to znaci d ace se opet odnetnuti na svoje putesetvije gde pije osam dana I ne zna za sbe samo spava posle sevrati polucovek I oni uvek stripe oc elis euopste vrattii to radi tri puta godisnje, a cim prestaen s melkom znak ej d ace to poceti, on ima veliku tugu sina jedinca, odnsno nema ga vise poginuo je u ratu, akz erazmazen bio sve imao, a covek kad je mlad en ceni dovoljno zivot kad ostari I kad ovaj manje vredi ons eza njega sve vise drzi, I taj sin ne zanjuci sat ce od sebe dal ponet zanosom dal zbog drugova odluci d aide u rat, otac da poludi I odluci da ga zatvori, mejutim ovaj pobegne, bio je u ratu I ubrzos e zasitio te grozote I odluci sa desetoricom drugova da obegne, mejutim neki se umore kod smedereva od skrivanja I predajus eoni pohvataju I osale I oni svi odreda priznaju da ih ej ovaj nagovorio I on ponese krivicu I ovi ga ubiju, sehaga je senuo nig rob mu nije nasao, proklinjao ej sina pa gde da nadje nasem coveku das e poveri I das euzda, e sad s edesilo I nesto drugo sinoc je neko prmlatio onog sto ej govorio sehaginog prijatelja I izumro je, ahmet pomisli uradili su isto sto I njemu, samo ovaj stariji pa nije izdrzao, sad jedino mu on moze pomoci on j eisto godiste kao I jegov sin u istom su ratu bili, cuo je zas ev njegove ludirije I izuzetna je prilika da on malo dobije

sehagu svojom lsaboscu a ovome ce goditi da bude velikodusan, nek prica o bilo cemu, ovaj je poceo te o muli o tome kkao ej trazio posao I kako se sve nekao izokrenulo, pricao je o oneme kod hadji duhotine, oaj ga je pitao za siromastvo a on je rekoa treba se na to odluciti, I ovaj rece misled a su deca au stvari svacega ima u njihovoj glavi, on rece ova su deca bila u ratu, I tako je pricao nakraju mu dosadi da izigrava dadilju I odluci da ovoga direktno suoci s anjegovom tugom, kaze jel mu tu sedeo prijatelj I voleo to drvo kaze azto sto stalno gleda u njega, kaze nz asta je ovaj juce govorio, ovaj trazi dam u isprica sve I kaze prokletnici I prijatelja sum u unistili,rece ne bi oprostio sebi da ne osveti prijatelja neka spase ramiza, neduzan ce umreti mnogi ce, neka spase njega kad nije moga osvog sina, ovaj planu, kaze sto ramiz nije mislio na svoju majku deca nikad ne misle na svoje roditelje, a ahmet rece neka se vec jednom pom iri s tim da je sin milslio drugacije I oprpsti mu to, ovaj je posao prem anjemu,a li se suzdraza kaze nije mseo to dam u kaze, kaze zasto se on zalaze za ovoga njemu preti siromastvo a ovome smrt ovome je eze, akz esve sto nesto vredi kod nas je ludo I on I njegov sin I taj ramiz, kaze ludi su zato sto miles na druge ne samo na sebe. Za ramiza nikog ne moze moliti, nego je li vlasti mnogo stalo do njega jeset, sav je uspreptao iako je ahmet zeleo kod nejga d aizaove pozitivni podsticaj d ace sapsti nekoga, osveta negativni bio je jaci, no njemu je samo bilo vazno da se ramez zpse, kaz epo sehagi je video da ga sad niko ne moze zausatviti, pozvao ej vuka I rekoa da treab da izvse otmicu, aovaj seo poslovan I ravnodusan kao da je to najobicnija stvar. Mleko ce posle. OtmicaNoc uoci bajrama je bila burna, cele noci osman je ludovao, pre toga je pozvao ahmeta ovaj je odbio, ali je zato poslao mahmuta s anjim I ovaj je sutradan dosao vis enego odusevljen, samo je govrio o ovom nije on vuk on je arslan kkaos evesli kako svi trce z anjim muzika, sve on placa a mahmuta kao dam u je najbolji prijatelj, on ih j eucio kako s epije, samo su njih dvijica nazdravljali, a sutradan s eculo da je ramiz oeti, svi su ljudi samo o tome pricali I ovaj bajram je po tome bio zapamcen. Kako s edesilo neki su usli nakonjima I rekli da se kapije za njima zatvore, onda su dizdaru dali samo neko pismo kao potvrdu a mogu uci I ovaj ih je pustio dok ej on citao ovi su ga odlalamili, onda su izasli, ahmet je znao da je to delo osmanovo I da je zato celu noc proveo u kafani da bi zbacio sumnju sa sebe, ondas u nekoga potplaitili d ali starazere ne pre dizdara I on je tako pokusvao u svoj glavi da rekonstruise pricu, e onda su isli kod sehage da mu cestitaju, osman je na pitanje gde je ramiz odgovrios aotkud bi on znao kao I sehaga, tamo je bilo puno ljudi, svi s govorili o otmici ironicno kakva je to tvrdjava svako moze uci I izaci kad zeli mogli bi otcici malo na bespalatnu hranu I smestaj I

vrattiti s ekad im dosadi, ahmeda je pogadjalo tos to nikos aonom vrstom emocija nije mislio na ramiza, osman mu je objasio odnose koji postoje svo mrze sehagu I tako sus estu grcili a svi mu moraju doci nanoge, sehaga ej najbogatiji a svi zavise od njega, svi zavise ovi na funkciji od valije to ej nesto ako namesnik e sad taj covek je veliki trosadjija I nasao se sehaga da mu da pare is ad ej ovaj nejgoiv duznik,, iance ni oni nisu orijatelji nema prijateljstva medju mocnima, a sehaga oma priznanicu I kao s enjemu nesto desi ovaj ce odmah po njegovoj smrti morati da isplati novce nekom udruzenju, tako da mu nista nazao nece uciniti I nadas e njegovom dugo zvotu jer mu ovaj odgadja dug, kako ahmed vidi stvari vidi da se oni ne hvale onim sto su ucinili da o tome cute, I shava to ej svet veliki oni su mali I sve sto misle trljajua ovo ej svet tajni I velikih dela, onda ej razmisljao o tvrdjavi u kojoj funkcionise ovaj svet svi se medjusobno mrzesvako strepi od svakoga, mahmut je bio pomalo tugaljiv ahmet ga je pitao posle veselja cesto naidje tuga je li to , nije aonda reec kako ej isao os,anu da mu cestita I momci ga nisu pustili, I poljjuvao sve njih samo ne njega, onda mu je ahmet rekao kako ej osman imao mnogo posal, I produzio mu laznu nadu do sutra, posle je rekao osmanu I a na njegov nagovor ovaj ce rpisatti da ga poseti. Tijana je tuzna, razdelila je ono stoje jsehaga poslao komsijskoj deci nece milostinju, aonda ga je napala kako on ima svoje obaveze a ona je stalno sama, nema nikoga sevga se odrekal juce joj je bila slava I tekso joj je , nigde je ne izvodi je li ona najgora, onda s eon branio napadom ne zna ni kad je bajram da je sve sto moze za nju, vise nema I sama je to znala jos na pocetku, onda im je upao mahmut I iznenadjen iz atecen izvinio ih, dal obradovan sto su I oni ko drugi ljudi il razocaran uparvo zbog toga, onda mu ej tijana rekla da ej trudna I da s eboji, on ce ovaj put biti uz nju sad su ipak u boljem polozaju.Moc ljubaviTijana je trudan I zaisat po svemu u drgugom stanju, svega se plasila sumnjela u njegovu ljubav jer je vec verovala da je dovoljno poruznela da je sasvim logicno d ace on naci drugu, pitala ga bili se ozenio ako on umre ne jer on ne bi mogao ziveti bez nje, mahmut mu predlozi da dovedu jegovu zenu koja I sama ima puno iskustva a idruge je poradjala, zena je bila krezava I jedvas ekretala od tezine, ali je dosat pricala, rekla da ej tijana lepsa I bolja nego sto je to mahmut kazao, a da misli da je I ahmer dobar jer se zen apored zlog muza I sma prozli, govrila je o tome kkao su zene izdrzljivije od muskarac, jer oni msile da je njima gajenje dece zabav a ne zna sa koliko muke to dete s amo treba doneti na svet, ahmet je rekao na mahmutovo da ova samo prica da a l pametno, onda su oni izasli da ej ova pregleda,s ve je bilo u najboljem redu nisu imali razloga z abrigu, rekla je

ona je rodila cetvoro dvoje zivo dvo ej umrlo, mahmut je pominjao samo cerku, sin im radi u mostaru, onda je rekla d aim je tamo tesno I da bi bilo dobro da s epresele, sad im odgovara da aim bude toplo, ai nekad bi s eposvadjali, kaze pa ako ne bih oni dirali, posle svadje bi ljubav bila sladja, onda je pozvala tijanu da joj ponekad dodje, nakon njenog odlaska ahmet je dosta razmisljao onjoj, kaze pamtio je I on takve znee koje se tako sa lakocom nose sa zivotom, takve su bile I zne koje su dolazile njegovoj majci lain e I ona, ona je nekkao bila uvek zamilsjena I zabrinuta gledajuci u njegovog oca, mozda je I tijanu izabrao prema njoj, koliko god dam u s etakva zena dopada ne z nada li bi voleo da tijana bude takva, kao da je vise misaona ka dnosi tu bol, ali misli da nije ni mahmutova zena ona koja ne zna za patnju, valjda bog da nekim bicima da se s njom znaju drugacije nositi. Razmisljao je gde ce I onda svrati do mule kad tamo sehaga, razgovarali su, ovaj se zalio na svet na ljudsku potrebu za moci, I mislio mozda I mravi imaju tu potrebu al je mi ne vidimo jer su za nas sitni, a mozda smo I mi tako sitni za neko uzviseno mocno bice, on je razmilsjao o smrti, o tome da je bolje da je telo smrtno a dusa besmrtna, kao da us zamenili uloge onda je mula govorio kako ima razlicitih potreba da covek bude mocan, ona zla, ali ona ka dljudi zele moc I koriste je da drugima bude bolje, ahmetu je bilo smesno ovo njihovo odricanje sbe, sehaga je dosao zbog ahmeta, izasli su napolje tamo ih je cekao osman, rekao ej kkao mu je neki zajko iz kafane dosao da saopsti da najmladji sin iz porodice skakavaca govorio u kafani kako zna kako je otet ramiz, niko ga nije cuo, sad bi neko trebao otici do satrijeg skakavca dam u kaze da ucutka sina, ahmet je primetio rupu kako ej taj bas znao doci osmanu, onda on rece ici c eon , pravio s ehrabar, oni su pomogli njemu ovo nije nisat sto moze da ucini, krenuo je zaledio s epreed polgedom ovoga rekao mu, on je pozvao sinove da dovedu ovoga koji svasta prica po kafani, pomislio ej kako bi ga ovaj covek mogao iseci pogledom, I onda je usput razmilsjao zar ej I zadobro delo potrebno nasilje, I radovao s esvom mahmutu koga se ni macka ne plasi. Otac I sinNakon tri dana onaj maldic koji je pricao u kafani bio je mrtva, njgeogvi su ga spremili I ovi su otisli na djenazu, ahmet ej znao a su ga oni ubili, pitao je to osmana ovaj ej rekao da ne verujue mozda ej samo onako umro, a znao ej ahlet da I on isto misli, razmiljsljao je kkao ej maldic prekrsio zavet cutanja koji je okupljao porodicu kao tvrdjavo I kkao ej doveo svojim brbljanjem celu prodicu u pitanje, ali on im je rekao on je kriv z anjeovu smrt, bez obzira sto je se be ubedjivao da je to moga oreci neko drugi, da nije ni lsutio da neko zbog straha za sebe moze ubiti sina ili brata, zamislajo je mladica, prebijenog, ovi su ga toliko tukli da ga opomenu a onda vis enije izdrzao,

mislio je kkao ne treba d aide drugim stzam pitao s edal ej moguce das e svaka njegova najbolja zelja zavrsava uzasom, kakav je ovo svet I zivot u kome cini zlo I kad misli najbolje, onda ga je sreo osman I pitao zasto je ksiao on je rekao, ovaj mu jerekao pa to sto ej on uradio mogli su poslati dtet da izvrsi da je srece da jesu ono nisat ne bi znalo, onda age j osamn zaustavio dam u nesto objasni da nije bilo tako prvo bi uhvatilis ev skakavce pa onda sehagu I osaman a mozda I njega jer pod pretnjom covek savsta prizna, vidi lis ad koliko bi bilo zrtava, sad je ahmet razmilsjao, kako on to vidi svet a kako osamn on vidi I lice I nalicje posebno kad mu je rekao da barjakatra svakog meseca dobija novce od sehage I da prosi iz cistog inata, as ta ahmet zna, kaze ovaj je surov I realan neprihvatljivo z acoveka koji misli, a on je preosetljiv I nesposoban ne prihvatljivo z acoveka koji deluje. Onda ej postrao starog skakavca I u jednom trenutku primetio dam u ej suza sletela onda je ponovo podigao ozbiljno glavu, pogled mu j ebio pun mrznje kada mu ej ahmet pruzio ruku, osamn mu je rekao d ace mrzeti sve samo da en msili na svoju lrivicu pred sinom, tamo ej bio avdaga I ahmet je shvatio da ej to njeogv pogled koji mu s eprikovao za ledja, razgovarao je nesto sa osmanom, onda suse ahmet I osman uputili ka mahmutu, ovaj ga je zamolio jer mahmut strasno zeli nekog vaznog za prijatelja, osman se nije lsagao s anjim mislio je da je sazaljenje ponozvavajuce I z aonoga ko ga pokazauje I z aonoga kome je namenjeno, ali na ulazu culi su raspravu, to ej bio mahmutov sin, osamn je zeleo da cuje, ovaj mu je trazio da proda kucu I ducan, govorio mu kako ej citavog zivota zbog njega znao za stid, kako ce I majku voditi jer nikom e proed njega nije dobro, I kako ce s eon kadiji obartiti z asvoje pravo na imovinu, onda su usli, ovaj ih verovatno nije smatrao vaznim cim su mahmutovi prijatelji I otsao je, osman je drazo pesnicu, cinilo se ad ce ga udariti, mahmut je rekkao kakose zeni pa en zna kud udara, o roditelju pusti, onda m u je osman rekao sto ne proda ducan I sto en radi nesto, dal bi radio u sehaginoj magazi da popisuje zivto, ovaj se izgubio lai s ei ahmet iznenadio, a kucu nek ne prodaje da imaju mesta snah I sin kad dodju, akd su izasli ahmet mu rece da ga je iznenadio, bilo mu je krivo na onog lupeza, ovde se stalno iznova I iznova pokazuje sva kompleksnost I to svoh ljudi I to je sjajno. Ahmet mu je rekao dam u ipak ne daje novac u ruke, a on zar on tako o prijatelju, ahmet kaze prilika stvara lopova aosman d ace lopov sam stvoriti priliku, ali kaze neka ne brine sve je to uracunato I predhodni radnik je iz svakog dzaka uzimao svi to rade, akze bilo bi dobro akd bi smo tako unapred I na neke stavri uzivotu mogli odbiti, ali I jedan I drugi su se prevarili u mahmutu, akd ej ahmet dosao da ag poseti nije verovao, sve je ilo cisto, tamo nije ni pio, popije kod kuce nije red na poslu, izbrojao mu je koliko misevi stete nanesu pa je doneo izcetiri macek I

izracunao ukupnu ustedu, ahmet je bio tako razocran svojim nekadasnjim prijateljem, on je bio pesnik sa svojim trtljanjem I sanjarenjem sad ej posato trgovac, uvcek je veliki gubitak z acovecanstvo kad se stvari u tom sneru menjaju, nije vise zeleo da se obogati, akze nema nade ovo mu je dovoljno posato je realan, sve vreme je goviro osmanaga, onda ih je posetio avdaga, ahmetu je bilo smesno jer ovaj stvarno nie razumeo ko je osnaaga, onda je mahmut celu pircu ponovio, ahmet age j ajdva slusao, avdaga je pitaoz asto je osamn njemu dao maga=zu a ne ahmetu, ne voli da radi isto, al ej od nejga posteniji, mahmut je bio uvredjen, tek tada je ahmet razumeo da on trazio krivac misli da je mahmut razgovarao sa dizdarom, onda ej pitao ahmeta sta ej ardio kod skakavca isao po duvan, ovaj je u napred obezbedio odgovor, a onad poducem osmanom on pitao avdagu d cega je maldic umro, avdaga ga je samo pogledao u smislu to bi ti trebalo da znas, avdaga je mucio osumnjicne svojim dugim I upornim cutanjem, sad ej ahmet mislo na sirotog muameta koji nisata nije kriv, ili jetse a onda ej on jedina budala u celoj prici, kaze da to vece je mahmut govorio sa dizdarem, onda ej sutrdana tako saletao osmana za nadoknadu, a ovo je odlicno pao onaj ragzovor s asinom da se na to izvadi kao na svoje doborcinstvo, nije mogao da evruje da ej ovaj u stanju dam u tako nesto sakrije, kad ih je avdaga napustio, mahmut prestravljen je molio prijaetlja das edne pored njega, ali ej ahmet odbio. Tijana je sve cesce odlazila kod one zne, I ahmet je bio ljubomoran sto njoj prija bilo sta sto nije on, kaze za dete on bi ga ispitivala dal ga voli, ali nije znla da majka voli I misao o detetu, a otac tek kad se rodi, ili nasmeje. Nadgrobni natpisMedju dvema zenam se stvroilo lepo prijateljstvo kao da su imale neko saveznistvo iz koga su musakrci bili iskljuceni, d mahmutove zene tijana je dobila maramu I rekla je zar nije ona lepsa od svih njihovoh muskih petljanja, one su samo razgovarale o predstojecem dogadjjeu, smisljajuci, imena, pol, odelo…avdaga ga je opet trazio, srecan je sto ga nije nasao, otisao je osamnu I pitao ga za mahmuta, ovaj je rekao ko bi poverovao mahmutu takva zadatka, pitao je hoce li skakavci izdati kaze nece, ali strah ej najveci izdajica, rekao mu je da se sehaga opet zagubio zena ne zna sta ce od jada, kaz edolazio ej zafranije kadija I on treba da dobiju unaorejenje ali zbog onoga sto se desilo ta je satvr stala pa su ga molili za omoc I da urgira kod valije, ovaj im je otvoreno odgorio da nece I d ace cak sve uciniit da ne nareduju, I sad je otisao valiji, osaman nije cudila enjgova odluka ona je bila ajsna,a li je on nikad tako otvoreno ne bi saopstio svome protivniku, ahmet je trazio mahmuta, oav je bio u kafani I pio, prethodno ja opet sreo avdagu opet ista pitan je, I skakavac je odgovrio da je ovaj trazio duvan, ono sto

njemu upravo pobudjuej sumnju jeste istovetnost odgovora, ahmetu se smucilo, mahmut je pio u kafani, o avdagiji je govrio kao o onom ni ime nije zleo dam u pomene, jadnik ima prliv, kaze bar da nza oko cega ga kinji, ahmetu je sad bilo jasno da ovaj nema veze sa pricom, I poceo je da ag hrabri ako nije kriv neka mu odgovara ebka se navikne na njegovo prisustvo pa kome dosadi, I on ej sad mislio o otme koliko je starh ne izdajica koliko je ponizavajuci, I njemu s evise smucilo da ag oseca, setio s eprice o kardzozu koji se nocu popne ljudima an ledja pa pita jel tesko ti kazes jeste onda postaen jos teze, I sutra toga nadju mrtvoga ali ako kazes da nije tesko tako se spases, ahmet je mislio da se to nekeo I na zivot moze primentiti kao mu s eodupres, ali on nije bas imao hrabosti da kaze avdagi ni us ebi da ga se ne boji, od mahmuta je cuo da je zen akod koje je satnovao ramiz uhapsena to ga ej satrsno pogodilo, taz ena je imala bolesnog muza koga je sada gledo komsiluk, on je znao da ni to nece dugo trajati, otisao ej uli da ga moli kao on iamnneke veze da pokusa da sapse zenu, on je rekao da ej to nemoguce, satrh mu nije dao, rekao ej ako nije kriva pustice je, iako su obijca znali da to retko s epoklapa sa istinom. Onda mu je rekao da treba d aide u zupcu da napise nesto z aspomenik ubijenom imau, razgovarao je sa njegovim bratom, pitao ga je li bio dobar, nisat vise nego obicno, je li bio hrabar anprotiv kukavica, asto s eusprotivio, davanju prilogu, zatos to ini ne zle rat, onda age j pitao ej li mrzeo vlast I jel je on mrzi, ovaj kaze ne, pa ubila mu ej brata, opa I stena se odvali pa ubije, mrzis li steno, napisao ej prvo da ej umro nevin, ovaj rece da mu se ne dopada svi umiru nevini krivi su samo dok su zivi, na kraju sun a;pisali umro ej bez krivice, kada ej posao ovaj mu je rekao da svrtai u kucu zvali su ga u kucu u kojoj zivi brat coveka koji radi u sehaginoj kuci, on je ostisao ovaj je zaisat bio isti brat, I rekao mu kako ej tu neki covek pitao z anjega onda je prvo mislio da je sehaga a li je mlad I crn, ramiz, ovaj ej sve nesto uvijao, na karju su se rastali, I ahmet se setio da ej ramiz verovatno bio tu I mozad zeleo da ag vidi I ovaj ga zvao lain a kraju ipak od straha odusato, kod kuce ga je docekao mahmut sa tuznim vestima da ej ona zena koja je primila razmiza u satn umrla, on ej isao da joj poseti muza, ahmet je razmilsjo stat era ovog coveka das emuci I pomaze jadnijima od sebe. Vjecni tragicKad ej razgovaraos aosmanom on mu je rekao za avdagu da je on medju njima najgluplji I najposteniji, I da oni bez pravih dokaza na sehagu ne mogu udariti.o tajni je sve znao samo osman vuk avdaga je polako otkrivao, ramiz tako iako to ahmet nije ocekivao postao je okosnica njegovog zivota, avdaga ih nie osatvljao namiru u vek s aistim pitanjim, mahmut j ejdav izdrzavao, sehaga je potpuno uporpastio kadiju I zafraniji da zaun=vek

osatnu na vsojoj sadasnjoj poziciji, jedini su s emogli uzdati u valijinu sn=mrt ili smenu, bez obzira na sve na zakona na vlast avdagin zdatak ej bio da progoni krivce I on ga je sahvato vis enego ozbiljno, jednog dana dosao ej sa pricom I sve u detalej ispricao ahmetu da ej mahmut bio kod dizdar itd, ovaj je zanemeo ali pokusavao das e ot ne primeti, onda mu je rekao da z aosatlo en zna ali z asbe mu je sto puta rekao I sto puta je slgao, onda mu je rekoa da bi ga postedeo dam u je hteo pomoci ovako bas ga briga, ahmet nije zleo da se boji lai ej bilo jace od njega, nasao ej osmana kod mahmuta prikupljali su neku vunu z asehagin put, on se vrati sa svog stranstvovanja dok su drugi strepeli, ahmet ej sve ispricao osamnu ovaj ej rekao da je sa dizadrem pricao barjakatar jer ih sve mrzi a dizdara zna od ranije, I kaze nek im je bog u pomici, ni djavo nije uvek tako crn, ahmet ej opet shavtio koliko zapravo nisat ne zna. A onda kroz nekoliko dana avdaga je ubijen, svi su samo o tom eprilo, mahmut nije mogao da dise od srec, vuk im je rekoa da se ne treba rdaovati tudjoj nesreci, pricalo se da ga je ubio becir toska, ali je ahm,et zna da je to urdaio vuk. Mislio je kkao je mozda negde u dubini svoje svesti zleo ovakav ishod I to ga je bolelo, onda ga je pozvao sehaga da zajedno sa njim otputuje u venedik, mlad ej trebalo bi da vidi sveta, a tijana s emoze preseliti kod njih, pa I ostati tu kada se dete rodi jer bi I nima bilo lepo, a I njegovu zne moze ponekad utesiti zbog tige za sinom, iza zenine tuge, krio je svoju. Smrt u VenedikuUpurili sus ene ovo putovanje, ahmetu uopste nie prijalo, pitaos e sta ce tamo videti sve sto je njmu daleko, zalio je zasvojom zemljom poseno ga je mucilo vreme I prostor koji ga odvajao od tijane sta mu ej treablo da ej osatvi, sehaga ej bio arspolozen obracao mu se umilno, govorio o njegovom buducem zivotu o poropdcu koja yreba dam u bude tvrdjava u koju ce se sakriti od okolnog sveta, da nikao se ne zadrzi anjednom detetu, njemu je smetala ova mudrost I iskustvo nije zeleo da ih ima znao ej da oni sve uguse. Onda su dosli ali sehagi ako da se slosilo, osan je znao dam u nije dorbo, ne bi dosao cak ovamo da lezi, ahmets epitao za razloge njegovog dolaska, dal ije imao neku ljubav ovde, onda mu je osamn rekoa da ima ugovorenu neku kocku, ai kod seb novce sa kojima svakako en bi smeo u grda, ahmet ej predlozio da on pricuva novce I ostane uz sehagu, sehaga kaze kkao ce osman proneti glas o nama das mo takvi, kocakari, ahmet je rekao da cezen za bosnom, sat ima tamo jad, pita sehagu sto ovde se nije preselio kaze mozda bi I ovo omrznuo, govorio mu j eo karnevalu kako je to dobro ljudi na seb enavuku krpe I tad ne samo jedan imaju lsobodu da budu sat zele das e opuste, to bi I mi trebali imati, onda je progovio os inu rekao ej da je ovde bio sa njim I da on nikada nije bio srecniji nego ovde na karnevalu, akd je

ahmet izsao vrativsi s eu sobu, ovom je polzilo polse je dosao vuk izgubio je sehaga je rekao das eden s njim das e kocka, ako dojije sve je njegovo, ako en nist, sav se tresao pa sat moze da izgubi, priliku, prilika je sotinu u zivotu, izgubi je bacio je kocku I rekao nikad vise sehaga mu je trazio da se zakune u srecu, onda age j ahmet pitao zasto ej to radio kaze gatao je ako dobije osamn dobice I on onda su izgubili oboica, sad mu je polzili kaze otrovan je osan nije bio tu, ahmet ej preslab za to, to je neko ucinio jos an putu, krivac je tamo u sobi, trazio je osamna pomislaj na osvetu, ahmet misli dal da to psreci tako sot nece pozvati osaman, nije hteo lekara, kaze kako su ljudi brzi kad nekom drugom treba pusiti krv, on je otisao po lekar, oni u gostionici su brinuli da Im neko ne umre, zbog drugih gostiju I reputacije, lekar je reka dal zanju od ecga umire I osan rece srce I on potvrdi ne treba mud as epetlja ikao ej I sam provali osigurno da je tovanje, osamn je sehagi polumrtvom ponavljao imena ona grozna kao na pocetku bosanskih sela, amet mu ej pevao bosanske pesme, on ej smao trazio da se gorio, an kraju je osman brojao, sad je ahmet milio kako je ovaj kocka ubica I lupez cinio najhumaniju stavr u zivotu, sedeci pored ovog coveka koji je ovde u daljini ceznuo z asvojim domom I za glasom poznatog coveka, sad kad ej bio pred tim nepozatim vratima plaseci s ed aide sam, ali ahmet je pomislio sat ako mu je gvorio o osveti, kako bilo ahmet je s eodlucio da misli da su polsendje misli ovog coveka ipak bile ispunjene ljubavlju, pa ikao to jije iatina, njemu je prihvatljivije z azivot. TvrdjavaKaz ekad ej bio u tudejm karju gledao ej u pozantu zvezdu I nije je pozano, sad ej sve prepoznao I nije mislio a je u jegovoj zemlji jad, pao je u groznicu I svakave sum u lsike tada prlazile kroz glavu njegovi drugovi sa hocina I u jednom trenutku kao da ej video tijaninu I osmanovu glavu kako se priblizavaju jedna drugoj, onda je pitao I svi sum u potvrdili da ej doalio I on I mnogi drugi, mislio je z akoga bis eudla da ej on umro, z anjega, pa nece umreti, I tads edigao iz krveta, mnogi su bili kod sehage na ispracaju, pitao je osmana je li zafranije kriv z a njegovu smrt ovaj ej rekao ne sehaga ej umro od zalsoti z asinom, kako kad ej bio otrovan I hteo da se sveti kakava ga osveta spopala. Onda mula mu je nasao satn I ponovo je poceo da poducava decu, mahmut je odlucio dad a otkaz neij to zanjega, birao ej nesigurnost sa sanjarenjam a ne sigurnost sa samocom, uvek ga iznenadio, ali uradio ej josa jednu stvar davao zito na veresiju I nije zapisivao, ako siromasan a kako darezljiv, konacno je morao da proda kucu, lai osamn nije ah,et sabo da to odbije. Vratili su se sa nekog izpracaja opet nekih iz zupce u tvrdjavu sada je njih sprovodio novi avdaga a ot je bio onaj sto s evratio iz rata I anasao uadtu zenu, dobio ej svoje imanej ali se izamnio nije vise bio

veran svojim uverenjim, aahmet je razmislajo odeci koja ponovo odlaze u rat, I koja s enece vratti kao ni njegovi drugovi, nije zleo da misli da to ceka I njegovu decu zar niko nece biti pametniji, nece da veruje ali ne moze das e oslobosi strepnje. KrajInace ona dvojica brace sto se jedan preklao njihov je otac dugo verovao da su zivi, jednom mu je I mula rekao da ode I to mu potvrdi, sevap je, sad ej se pitao veruje li jos. Ne znam da li sam napisalla kao je mahmhut pominjao nekuz enu sa nogama bez ruku I koja sve radi nogama I neke ovnove koje je cob=vek odio po vasarima I zaradjivao, atrakcija I a je bio takva priroda koju nisu zadovoljavale obicen stvari, zato drzao casove arapskog pa kasnije I grckog, naravno I ovi su mu otkazali zato sto su u solunu bili iznenadjeni njihovim govorom, a on s epravdao da ih je ucio nekom drugom dijlaektu.