of 235/235
1954 Prof. dr Zoran Njegovan 1 EKONOMIKA TURIZMA I SEOSKOG TURIZMA

TURIZMA OG SEOSK EKONOMIKA TURIZMA I …polj.uns.ac.rs/sites/default/files/udzbenici/... · ATRAKTIVNOST DESTINACIJE ... MARKETING PLANIRANJE ... (turističke destinacije). U ovim

  • View
    221

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of TURIZMA OG SEOSK EKONOMIKA TURIZMA I …polj.uns.ac.rs/sites/default/files/udzbenici/... ·...

  • 1954

    Prof. dr Zoran Njegovan

    1954

    Pro

    f. d

    r Z

    ora

    n N

    jego

    van

    1

    EKONOMIKA TURIZMAI SEOSKOG TURIZMA

    EK

    ON

    OM

    IKA

    TU

    RIZ

    MA

    I S

    EO

    SK

    OG

    TU

    RIZ

    MA

  • EDICIJA GLAVNI UDBENIK

    Osniva i izdava edicije

    Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Trg Dositeja Obradovia 8, 21000 Novi Sad

    Godina osnivanja 1954

    Glavni i odgovorni urednik edicije Dr Nedeljko Tica, redovni profesor

    Dekan Poljoprivrednog fakulteta

    lanovi komisije za izdavaku delatnost

    Dr Ljiljana Nei, vanredni profesor predsednik Dr Branislav Vlahovi, redovni profesor lan Dr

    Milica Raji, redovni profesor lan Dr Nada Plava, vanredni profesor lan

  • CIP - ,

    338.48(497.11):330(075.8) 338.48-44(497.11-22):330(075.8)

    , Ekonomika turizma i seoskog turizma / Zoran Njegovan. - Novi Sad : Poljoprivredni fakultet, 2016 (Novi Sad : Electra copy & print studio). - 234 str. : ilustr. ; 30 cm. - (Edicija Glavni ud benik / Poljoprivredni fakultet, Novi Sad) Ti 20. - Bibliografija. ISBN 978-86-7520-380-3 a) - - b) - - COBISS.SR-ID 310742535

  • Autor Dr Zoran Njegovan, redovni profesor

    Glavni i odgovorni urednik Dr Nedeljko Tica, redovni profesor

    Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu

    Urednik Dr Vladislav Zeki, redovni profesor

    Direktor Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

    Recenzenti Dr Emilija Mani, vanredni profesor

    Ekonomski fakultet, Beograd Dr Drago Cvijanovi, redovni profesor

    Fakultet za hotelijerstvo i turizam, Vrnjaka Banja Dr Katarina uri, vanredni profesor

    Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

    Izdava Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

    Zabranjeno pretampavanje i fotokopiranje. Sva prava zadrava izdava. tampanje odobrio: Komisija za izdavaku delatnost,

    Poljoprivredni fakultet, Novi Sad Tira: 20 Mesto i godina tampanja: Novi Sad, 2016.

  • PREDGOVOR Udbenik Ekonomika turizma i seoskog turizma je rezultat viegodinjeg

    teorijsko-metodolokog i empirijskog rada. Napisan je za potrebe studenata osnovnih studija na smeru Agroturizam i ruralni razvoj koji se realizuje u okviru Departmana za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

    Saobraen je ciljevima kursa i prilagoen je potrebama izuavanja koje se

    vre u okviru predmeta Ekonomika turizma i seoskog turizma . Naravno, on e biti od koristi svim kategorijama italaca koji se bave problematikom turizma i posebno, seoskog turizma.

    Udbenik je fokusiran na analizu osnovnih elemenata od znaaja za

    definisanje pojedinih kategorija, kao i za razumevanje konteksta, pristupa i koncepta turizma, posebno, seoskog turizma. Pri tom je akcenat stavljen na ekonomiku kao naunu disciplinu. S obzirom na takav pristup i prezentaciju, on je, u izvesnom smislu, unekoliko razliit od ostalih udbenika predmetne sadrine. Moglo bi se rei da je u tom smislu jedinstven u Republici Srbiji. Pri tom se ne izlazi iz okvira programa edukacije na osnovnih studijama smera Agroturizam i ruralni razvoj na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom

    Sadu. Udbenik se moe smatrati dovoljno aktuelnim, i u znaajnoj meri u

    saglasnosti i sa najnovijim evropskim shvatanjima ekonomike turizma i seoskog turizma, kao i sa praksama koje tretiraju ovu problematiku.

  • U postupku pisanja udbenika, konsultovana je brojna domaa i strana literatura. Takoe, koriena su i sopstvena iskustva, kao i iskustva kolega koji se bave razliitim aspektima turizma, posebno, seoskog turizma.

    U realizaciji udbenika, zahvalnost dugujem recenzentima na korisnim

    sugestijama i pozitivnim ocenama, i to: prof. dr Emiliji Mani, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu; prof. dr Dragu Cvijanoviu, Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjakoj Banji, Univerzitet u Kragujevcu; i prof. dr Katarini uri, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

    Zahvalio bih se i prof. dr Radovanu Pejanoviu, redonom profesoru u

    penziji, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu; zatim, prof. dr Kristini Koi, Prirodno-matematiki fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo; i mojoj saradnici dr Dunji Demirovi.

    Zahvalio bih se i mojim prvim i dragim profesorima, prof. dr Slobodanu

    Unkoviu i prof. dr Krunoslavu aiu, kod kojih sam na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, izuavao osnove ekonomike turizma.

    Zahvalnost dugujem i svojoj porodici, posebno, sinu Nikoli Njegovanu.

    Autor

  • SADRAJ SPISAK SKRAENICA ............................................................................. 10

    DEO I: EKONOMIKA TURIZMA ............................................................... 12

    OSNOVI TURIZMA .................................................................................. 14

    DEFINISANJE TURIZMA .............................................................................. 14 RAZVOJNI PUT TURIZMA ............................................................................ 17

    EPOHA PRVIH LJUDSKIH MIGRACIJA ...................................................... 19 EPOHA VELIKIH CIVILIZACIJA ................................................................ 19 MRANA EPOHA TURIZMA (IV XIV VEK) ............................................... 20 VREME RENESANSE ................................................................................ 21 EPOHA VELIKIH PUTOVANJA .................................................................. 21 EPOHA MOBILNOSTI .............................................................................. 22 EPOHA SAVREMENOG TURIZMA .............................................................. 23

    KARAKTERISTIKE TURIZMA ....................................................................... 24 SPECIFINOSTI TURISTIKOG TRITA ................................................. 24 SEZONSKI KARAKTER POSLOVANJA U TURIZMU ...................................... 31 HETEROGENOST TURIZMA ..................................................................... 32 KARAKTER RADA U TURIZMU ................................................................. 34

    ZNAAJ TURIZMA .................................................................................. 36

    TURIZAM KAO PRIVREDNA DELATNOST ...................................................... 36 UGOSTITELJSTVO .................................................................................. 38 SAOBRAAJ ........................................................................................... 39 TRGOVINA ............................................................................................. 39 TURISTIKE ORGANIZACIJE ................................................................... 40 KOMUNALNE USLUGE ............................................................................. 40 ZANATSTVO ........................................................................................... 40

    DRUTVENI ZNAAJ TURIZMA.................................................................... 41 KULTURNI ZNAAJ ................................................................................. 41 OBRAZOVNI ZNAAJ .............................................................................. 42 ZDRAVSTVENI ZNAAJ ........................................................................... 42

    POLITIKI ZNAAJ TURIZMA ...................................................................... 43 EKONOMSKI ZNAAJ I ULOGA TURIZMA ..................................................... 44

    DIREKTNI UTICAJ TURIZMA NA PRIVREDU ............................................. 46 INDIREKTNI UTICAJ TURIZMA NA PRIVREDU .......................................... 49

    TURISTIKA PONUDA ............................................................................ 52

    TURISTIKE USLUGE VEZANE ZA TURISTIKO MESTO ................................. 54

  • PRUANJE USLUGA SMETAJA I ISHRANE ............................................... 55 SAOBRAAJ KAO OBLIK PRUANJA TURISTIKIH USLUGA ........................... 60

    ELEZNIKI SAOBRAAJ ........................................................................ 60 DRUMSKI SAOBRAAJ ............................................................................ 64 VODENI SAOBRAAJ .............................................................................. 67 VAZDUNI SAOBRAAJ ........................................................................... 69

    TURISTIKE AGENCIJE KAO PRUAOCI USLUGA .......................................... 71 NASTANAK TURISTIKIH AGENCIJA ........................................................ 71 RAZVOJ TURISTIKIH AGENCIJA U SRBIJI .............................................. 73 ULOGA TURISTIKIH AGENCIJA ............................................................. 74 VRSTE TURISTIKIH AGENCIJA .............................................................. 77

    INTEGRACIJE NA SEGMENTU TURISTIKE PONUDE ..................................... 78 OBLICI HORIZONTALNE KONCENTRACIJE U TURIZMU ............................. 80 OBLICI VERTIKALNE KONCENTRACIJE U TURIZMU .................................. 81

    DRUTVENE TURISTIKE ORGANIZACIJE I ULOGA DRAVE ......................... 82 TURISTIKA POLITIKA I OBLICI DELOVANJA DRAVE ............................. 83

    MEUNARODNE TURISTIKE ORGANIZACIJE .............................................. 85

    TURISTIKA TRANJA ........................................................................... 89

    TURISTIKE POTREBE ............................................................................... 89 TURISTIKI MOTIVI .................................................................................. 90

    ATRAKTIVNOST DESTINACIJE ................................................................ 97 KARAKTERISTIKE TURISTIKE TRANJE ..................................................... 99

    ELASTINOST TURISTIKE TRANJE .................................................... 100 OSTALE KARAKTERISTIKE TURISTIKE TRANJE .................................. 102 NEELASTINOST PONUDE KAO FAKTOR TURISTIKE TRANJE .............. 104

    TURISTIKO TRITE .......................................................................... 106

    POJAM I KARAKERISTIKE TURISTIKOG TRITA ..................................... 106 UTICAJ TURISTIKE PONUDE NA TURISTIKO TRITE ........................ 108 UTICAJ TURISTIKE TRANJE NA TURISTIKO TRITE ....................... 109 VELIINA TURISTIKOG TRITA I NJEGOVA KLASIFIKACIJA ................ 111

    ISTRAIVANJE TURISTIKOG TRITA ..................................................... 112 METODE ISTRAIVANJA TURISTIKOG TRITA ................................... 117 SEGMENTACIJA TURISTIKOG TRITA ................................................ 120

    TURISTIKA PROPAGANDA ...................................................................... 123 VRSTE TURISTIKE PROPAGANDE ........................................................ 124 PRINCIPI TURISTIKE PROPAGANDE .................................................... 125 SREDSTVA TURISTIKE PROPAGANDE .................................................. 127

    DEO II: EKONOMIKA SEOSKOG TURIZMA ........................................... 132

    POJAM SEOSKOG TURIZMA ................................................................. 134

    SEOSKI TURIZAM U IREM SMISLU .................................................... 144

    RURALNI TURIZAM .................................................................................. 144

  • ELEMENTI RURALNOG TURIZMA ........................................................... 144 FAKTORI RAZVOJA RURALNOG TURIZMA .............................................. 145 OBLICI RURALNOG TURIZMA ................................................................ 153 DORPINOS TURIZMA RAZVOJU RURALNIH PODRUJA ........................... 157

    SEOSKI TURIZAM U UEM SMISLU ..................................................... 164

    AGROTURIZAM ........................................................................................ 164 KARAKTERISTIKE AGROTURIZMA ......................................................... 165 FUNKCIJE AGROTURIZMA ..................................................................... 167 DRUTVENI I EKONOMSKI ZNAAJ AGROTURIZMA ............................... 169

    AGTORURISTIKA PONUDA ..................................................................... 171 AGROTURISTIKE USLUGE I PROIZVODI .............................................. 172 KLASIFIKACIJA AGROTURISTIKIH USLUGA I PROIZVODA .................... 173 OSNOVNE AGROTURISTIKE USLUGE I PROIZVODI .............................. 176

    AGROTURISTIKA TRANJA ..................................................................... 180 AGROTURISTIKE POTREBE I MOTIVI .................................................. 181 PRIHODI STANOVNITVA KAO ELEMENT TRANJE ................................ 185

    AGROTURISTIKO TRITE ..................................................................... 186 PONUDA, TRANJA I TRINA RAVNOTEA ........................................... 187 MARKETING PLANIRANJE ..................................................................... 189 SEGMENTACIJA AGROTURISTA ............................................................. 192 PRODAJA AGROTURISTIKIH USLUGA I PROIZVODA ............................. 193

    RAZVOJ AGROTURISTIKIH KAPACITETA .......................................... 196

    AGROTURISTIKA GAZDINSTVA ............................................................... 196 POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO .......................................................... 196 EKONOMIJA AGROTURISTIKIH GAZDINSTAVA ..................................... 201

    PRIMERI DOBRE PRAKSE .................................................................... 212

    AUSTRIJA ............................................................................................... 213 ITALIJA ................................................................................................... 216 MAARSKA ............................................................................................. 218 HRVATSKA .............................................................................................. 220 RURALNI TURIZAM VAN EVROPSKIH ZEMALJA ........................................... 222

    LITERATURA ........................................................................................ 224

  • SPISAK SKRAENICA

    AAA - aktivnosti u kojima pomau ivotinje (animals-assisted activities)

    AAT - terapija uz pomo ivotinja (animal-assisted therapy)

    AIEST - Meunarodno udruenje naunih turistikih eksperata

    C&N Touristic AG drugi po veliini nemaki turoperator

    DC Razvijene zemlje (engl. Developed Countries)

    ECEAT - Evropski centar za eko i seoski turizam

    ETAG - European Tourism Action Group

    EU Evropska unija

    EuroGites - Evropska federacija ruralnog turizma

    EuroTer Panevropska nevladina organizacija

    GDS - globalni distribucioni sistemi

    IAERT - Meunarodna Asocijacija Eksperata u Ruralnom i Agroturizmu

    IATA Meunarodna vazduhoplovna asocijacija (engl. International Air

    Transport Association)

    IBRD (WB) Meunarodna banka za obnovu i razvoj (Svetska banka)

    (engl. International Bank for Reconstruction and Development (World

    Bank)

    IUOTO Meunarodno udruenje zvaninih putnikih organizacija (engl.

    International Union of Official Travel Organisation)

    KFC Kentaki frajd ikin lanac restorana brze hrane (engl. Kentacky Fried

    Chicken)

    LDC Nerazvijene zemlje (engl. Less Developed Countries)

    LTU Group Holding GmbH nemaki tur operator

    MER Evropski ruralni pokret (engl. European Movement for Rurality)

    OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj sa seditem u Parizu

    10

  • PAN AM amerika vazduhoplovna kompanija

    SFRJ Socijalistika federativna republika Jugoslavija

    SSSR Savez sovjetskih socijalistikih republika

    TSG Grupa za odrivost turizma (engl. Tourism Sustainability Group)

    TUI Meunarodna turistika unija (nem. Touristik Union International)

    TWA vazduhoplovna kompanija

    UFTAA Univerzalna federacija nacionalnih asocijacija putnikih agenata

    (engl. Universal Federation of Travel Agents Association)

    UN FAO Organizacija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu i ishranu sa

    seditem u Rimu

    UNESCO Organizacija ujedinjenih nacija za

    USA Sjedinjene amerike drave (engl. United States of America)

    USDA - Ministarstvo poljoprivrede USA United States Department of

    Agriculture,

    WTO Svetska turistika organizacija (engl. World Tourist Organization)

    YUTA Jugoslovenska turistika asocijacija

    11

  • DEO I

    EKONOMIKA TURIZMA

    12

  • 13

  • OSNOVI TURIZMA

    DEFINISANJE TURIZMA

    Turistika kretanja (putovanja) predstavljaju drutveno ekonomsku pojavu koja se zasniva na potrebama ljudi da privremeno promene mesto prebivalita. Pri tom, osnovni uzronik i pokreta turistikih kretanja je ovek. Takoe, treba znati da su se turistika kretanja (putovanja) pojavila mnogo pre savremenog turizma kakav poznajemo u dananjim uslovima. U stvari, savremeni turizam se kao privredna (lukrativna) delatnost, pojavio i razvio tokom industrijske revolucije, u okvirima kapitalistikog drutveno-ekonomskog sistema. U ovom sistemu su stvoreni uslovi za masovna turistika kretanja (putovanja), i tada je masovnost postala dovoljno iroka osnova brojnih funkcija turizma.

    Turizam predstavlja delatnost koja svoj razvoj bazira na zadovoljavanju potreba turista. S toga se on svrstava u uslune a ne proizvodne delatnosti, iako se u dananje vreme esto govori o turistikoj industriji, turistikom proizvodu, itd.

    Privremena promena boravka (prebivalita) kao osnovna karakteristika turizma, podrazumeva element putovanja i element privremenog boravka u drugom mestu (van mesta stalnog boravka). Otuda ova dva elementa izazivaju itav niz vrlo razliitih pojava i odnosa u ijem se sreditu nalazi ovek.

    Element putovanja ukljuuje neki od vidova saobraaja (kopnenog, vodenog i/ili vazdunog) kao i eventualno, potencijalnog organizatora putovanja. S druge strane, promena mesta boravka uslovljava prostornu koncentraciju turista u odreenim mestima, tako da ova mesta dobijaju naziv "turistika mesta" (turistike destinacije). U ovim mestima turisti zadovoljavaju svoje potrebe uspostavljaju odgovarajue odnose, pre svega, na ekonomskim osnovama, jer trae usluge smetaja, ishrane, razonode, kulture, i slino. Dakle, da bi se njihove potrebe zadovoljile, neophodno je da u turistikim mestima budu razvijene komplementarne privredne i uslune delatnosti. Same potrebe savremenog oveka koji se ukljuuje u turistika kretanja, prvenstveno su povezane sa obnavljanjem psiho-fizikih sposobnosti, oslabljenih ili ugroenih uslovima ivota i rada. To u osnovi, turistikim kretanjima daje rekreacioni smisao i motiv, bez obzira da li je u pitanju zdravlje, kultura, zabava, sportske i druge razonode turista.

    14

  • Sva delovanja turizma se mogu podeliti u dve grupe, na grupu neeekonomskih i ekonomskih funkcija turizma. Prvu grupu ine funkcije turizma koje vre rekreaciono i drugo sa njima povezano delovanje na same turiste. Ova grupa ne tei za postizanjem privredne svrhe, pa se zato i tretira kao grupa neekonomskih funkcija turizma. Drugu grupu ine ekonomske funkcije. Ekonomske funkcije turizma su brojne i kao takve, veoma znaajne. Javile su se izgradnjom i razvojem turistikog trita i jaanjem turizma kao ekonomske delatnosti i kategorije potronje. One su uslovljene turistikom potronjom kao zajednikim materijalnim izvorom.

    Pomenute funkcije mogu delovati na turiste neposredno i posredno. Neposredno delovanje se vezuje za zdravstvenu, zabavnu i kulturnu funkciju, a posredno delovanje pretpostavlja socijalnu i politiko-vaspitnu funkciju. Imajui u vidu neposredno delovanje u sluaju neekonomskih funkcija turizma, npr. rekreacionu funkciju, moe se rei da se ona u dananjim uslovima ne smatra samo individualnom potrebom, ve je drutvenog karaktera. S druge strane, turistika potronja kao ekonomska funkcija, vri direktni i indirektni uticaj na dohodak privrednih subjekata u turizmu, pa samim tim i na bruto domai proizvod kao meru proizvodnje jedne zemlje. Direktan efekat turizma se ogleda u efektima turistike potronje, a kada je u pitanju meunarodni turizam, kao direktni efekat se belei tzv. nevidljivi izvoz ili izvoz na licu mesta.

    Turizam je znaajan izvor deviznih sredstava i samim tim, predstavlja izvoznu delatnost sa direktnim efektima na platni bilans a komplementarne privredne delatnosti u funkciji turizma, predstavljaju izvozne delatnosti sa indirektnim efektima na platni bilans. U tom smislu, postoje ogromne prednosti turizma u odnosu na druge izvozne delatnosti, obzirom da turisti putuju do mesta potronje, gde se roba ili turistika usluga konzumiraju na licu mesta, tj. u turistikoj destinaciji. Na taj nain se izbegavaju carinska optereenja, transportni trokovi, porezi, i slino. Takoe, ne prolazi se ni izvozna kontrola kvaliteta i standarda, a postoji mogunost formiranja prodajnih cena koje su mnogo vie od cena za istu robu koje bi se mogle postii na inostranom tritu.

    Ekonomska funkcija turizma utie i na bruto nacionalni dohodak kao meru raspodele jedne zemlje. Uticaj se ispoljava na cirkulaciju dohotka, gransku, prostornu i vremensku raspodelu ostvarenog dohotka. To u konanom, utie na ponaanje ljudi u toku turistikog putovanja i boravka u mestu/ima van mesta stalnog boravka. Naime, ponaanje turista je bitno drugaije nego tokom svakodnevnog ivota, u sredini u kojoj stalno borave. Ono se ogleda u drugaijem stilu ritmu ivota, nainu stanovanja, ishrane, upranjavanju dokolice odmora i razonode u mestu/ima privremenog boravka. Tako, umesto da u isto vreme bude proizvoa i potroa, ovek na turistikom putovanju

    15

  • postaje samo potroa. On troi dohodak koji je prethodno ve ostvario ili e tek ostvariti u mestu stalnog boravka. Dakle, vreme zarade i vreme u kome konzumira turistike usluge se ne poklapaju.

    U pojedinim manifestacijama ekonomskih funkcija turizma, dosta je teko razlikovati uticaj turizma na prelivanje preraspodelu dohotka, od njegove uloge u stvaranju kreiranju dohotka. Ovo se moe ilustrovati primerom da preliveni dohodak iz jednog podruja ili zemlje, gde je stvoren, moe izazvati u drugom podruju, gde je utroen, funkciju novog dohotka.

    Kombinacija ekonomskih i neekonomskih funkcija turizma, upuuje na zakljuak o komplementarnom i kompleksnom delovanja turizma. Dakle, turizam ima multiplikatorsku, induktivnu i konverzionu funkciju, zatim, funkciju u zapoljavanju radne snage, apsorpciji kupovne moi stanovnitva, u uticaju na platni bilans i unapredjenje medjunarodne razmene, u razvoju nedovoljno razvijenih podruja, poveavanju stepena odrivosti, uspostavljanju i irenju drutvenih odnosa (odnosa izmeu turista i lokalnog stanovnitva u turistikim mestima), kao i izmeu samih turista, zatim, u uspostavljanju odreene veze izmeu turista i kulturno-istorijskog naslea tih mesta, u razvoju menadmenta i preduzetnitva, zatiti ovekove okoline, itd.

    Sve navedeno je od znaaja za definisanje turizma, jer je za njegovo potpunije definisanje neophodno obuhvatiti sve elemente drutvenog i ekonomskog karaktera turizma. Zato ne udi brojnost definicija, obzirom da je veoma teko obuhvatiti sve elemente koji ga ine, ali se esto razlikuju i aspekti sa kojih se eli postaviti odgovarajua definicija. U nastavku e biti navedena definicija koja se smatra opte najprihvatljivijom, a koju su formulisali vajcarski autori Hunziker i Krapf. Njihovu definiciju je usvojilo i Meunarodno udruenje naunih turistikih eksperata (AIEST). Ona glasi:

    "Turizam je skup odnosa i pojava koje proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta, ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivalite i ako s takvim boravkom nije povezana nikakva njihova privredna delatnost" (Markovi, S. i Z., 1970/1972).

    Analizom ove definicije se moe uoiti da turizam nije jednoznana pojava, ve predstavlja splet odnosa drutvenog i ekonomskog karaktera. Takoe, moe se uoiti da je posmatrano s jedne strane, definisan putovanjem, a s druge, privremenim boravkom u nekom turistikom mestu. To mesto privremenog boravka je turistiko odredite ili destinacija koje poseduje resurse (prirodne i antropogene) zbog kojih posetilac bira upravo tu destinaciju za mesto privremenog boravka. Posetilac se ne smatra turistom ako za vreme svog boravka obavlja neku lukrativnu delatnost, to znai da njegov boravak mora biti finansiran sredstvima pribavljenim negde drugde.

    16

  • Treba napomenuti da se turizam moe tretirati u irem i uem smislu. U irem smislu, turizam obuhvata sve i svakoga ko na bilo koji nain uestvuje u oblikovanju i aktivnostima namjenjenim turistima. Pri tom, se pored putnikih agencija, saobraaja, hotelijerstva, restoraterstva i trgovine, koji direktno kontaktiraju s turistima, ovde moe govoriti i o poljoprivredi, umarstvu, prehrambenoj industriji, graevinarstvu, zdravstvu, medijima, itd. Naravno, ako su ukljueni u zadovoljavanje turistike tranje. Moglo bi se rei, da je vrlo teko nai ljudsku aktivnost kojoj se nebi mogla pripisati uloga turistike aktivnosti. Kada se govori o turizmu u uem smislu, na strani ponude, posmatraju se dve privredne delatnosti, turistike i putnike agencije, na jednoj, i hotelijersko-restoraterska (ugostiteljska) delatnost, na drugoj. Ovo je posledica injenice da turistike i putnike agencije pruaju informacije i uestvuju u organizaciji turistikih putovanja, kao i toga, da turisti u mestu privremenog boravka moraju koristiti usluge smetaja, ishrane i pia. Naravno, usluge hotelijerstva i restoraterstva koristi jo lokalno stanovnitvo i poslovni ljudi, tako da se taj deo hotelijersko-restoraterske (ugostiteljske) delatnosti ne ukljuuje u turizam.

    RAZVOJNI PUT TURIZMA

    Turizam danas ima karakteristike masovne pojave. A da li je uvek bilo tako? Na to se odgovor moe traiti paljivim izuavanjem njegovog razvoja od samih poetaka, praktino od prvih pojavnih oblika. Pri tom, nedvosmisleno se moe istai da je za bilo kakvu turistiku akrivnost neophodno da postoji osoba/e sa turistikom potrebom i motivom da tu potrebu zadovolji/e, preduzimajui akcije koje rezultuju turistikim putovanjem. Neophodno je da takva osoba/e raspolae/u slobodnim vremenom koje moe da utroi/e na turistiko putovanje, i naravno, kao drugi neophodan uslov se javlja potreba da takva osoba/e raspolae slobodnim novanim sredstvima koje moe da utroi za turistike svrhe, odnosno, u cilju zadovoljavanja svojih turistikih potreba za koje je motivisana.

    Kada se posmatra razvoj oveanstva od najstarijih poznatih civilizacija pa do danas, moe se konstatovati da je razvoj proizvodnih snaga i odnosa, postepeno (u prvo vreme dosta sporo, a zatim sve ubrzanije) stvarao mogunosti da se turizam razvije do nesluenih granica i postane masovna pojava u kojoj moe uestvovati svaka ljudska jedinka. No, pre nego se napravi komentar o sadanjem stanju i nivou rasta i razvoja turizma kao privrednouslune delatnosti, neophodno je upoznati se sa evolutivnim tokom razvoja svetskog turizma od samih poetaka. Pri tom se misli na vreme kada su osnovnu masu

    17

  • turista u pojedinim drutveno-ekonomskim formacijama sainjavali oni lanovi drutvene zajednice koji su prisvajali rezultate tueg rada, tj. rada ogromne mase stanovnitva. Stoga e se poi od vremena u kome je veliki broj ljudi stvarao proizvod i dohodak, i na toj osnovi obezbeivalo slobodno vreme i slobodna novana sredstva za samo odreenu klasu. Za tu epohu se moe s pravom rei da je to bila "epoha turizma privilegovanih klasa". To vai kako za stare civilizacije (primer: Mesopotamija, Egipat, Indija, Kina, Stara Grka, Stari Rim) gde su izmedju ostalog, vaili i robovlasniki drutveni odnosi, tako i za rani, srednji i kasni feudalizam. To, jednim delom, vai i za odreene stadijume kapitalistikog drutveno-ekonomskog sistema. Meutim, za kasnije nastalu epohu, kada najveu masu turista ine oni koji sopstvenim radom stvaraju slobodno vreme i slobodna novana sredstva za turistika putovanja, moe se govoriti o "epohi savremenog turizma".

    Dakle, po miljenju pojedinih autora (Unkovi, Zeevi, 2009), prema subjektu/ima uesniku/cima turizma, ukupna istorija se moe podeliti na dve epohe, i to na a) epohu turizma privilegovanih klasa, i b) epohu savremenog turizma.

    S obzirom na to da je naziv za pojave koje se podrazumevaju pod turizmom poeo da se upotrebljava tek sredinom XIX veka, sve pojave koje se sa dananjeg stanovita mogu nazvati turistikim, posmatrano u istorijskom kontekstu, mogu se podeliti u tri osnovne etape (Markovi, S. i Z., 1970):

    1. Period putovanja radi rekreacije, u kome su subjekti iskljuivo

    privilegovane klase. Taj period ide u najdublju prolost i traje sve do kasnog feudalizma, odnosno, ranog kapitalizma (polovinom XIX veka). Treba istai da se u to vreme ova putovanja nisu nazivala turistikim;

    2. Period u kome su i dalje preovlaujui subjekti turizma bili pripadnici

    privilegovanih drutvenih slojeva, meutim, broj turista je bio znatno vei nego ranije, a njihova putovanja radi rekreacije sada nose naziv turistika. Taj period zapoinje simboliki sa prvom savremeno organiziranom turistikom akcijom, i traje do I Svetskog rata; i

    3. Period savremenog turizma, u kome najvei deo turista ine radni ljudi. Taj je period dobio svoje poetne karakteristine sadraje i oblike posle I Svetskog rata, a posle II Svetskog rata, prerastao je u masovnu pojavu najirih razmera.

    18

  • Posmatrano takoe u istorijskom kontekstu, ali neto preciznije, mogue je navesti podelu na nekoliko sledeih epoha:

    EPOHA PRVIH LJUDSKIH MIGRACIJA Ova epoha zapravo ne predstavlja etapu turistikih putovanja, obzirom da

    su se ljudi kretali iz egzistencijalnih razloga, pratei migracije ivotinja. Prvi ljudi su se kretali hodajui i tako prevaljujui relativno skromne distance u poreenju sa kretanjima koja su ispoljena u savremenom turizmu, penjui se na planine i prelazei reke koje su im predstavljale prirodne prepreke na tom putu.

    EPOHA VELIKIH CIVILIZACIJA Epoha velikih civilizacija belei pojave putovanja i promene mesta boravka

    analogne dananjem turizmu. Takve pojave su neka masovnija putovanja radi poslovnih razloga i zadovoljstva. Njih belei istorija Egipta, Vavilona, Asira, Palestine, Persije, itd. Zatim, tu su i neto blia dananjim turistikim putovanjima bila putovanja koja su se obavljala u antiko doba, npr. u staroj Grkoj i Rimu. U to vreme, ljudi poinju masovnije da putuju, uglavnom zbog dravnih poslova; trgovine; poslova obrazovanja, zdravstvenih razloga, kulture i sporta; kao i iz religijskih razloga.

    Meu tim masovnim putovanjima, posebno su znaajna ona koja su preduzimana za vreme odravanja Olimpijskih igara. Na Olimpijske igre su putovali uglavnom lanovi grkih porodica. Pored Olimpijskih igara, poznato je da su Grci putovali i radi korienja lekovitih izvora (u Epidaurumu ili na Eubeji), zatim, na velike priredbe na morskim obalama, radi posete proroitima, i dr.

    Osnovni faktori tazvoja turistikih putovanja u staroj Grkoj su grki gradovi koji su bili raireni po celom Mediteranu, zatim injenica da su oni prihvatali razliite valute, i konano, vodeni saobraaj na Mediteranu je bio veoma dobro razvijen u antiko doba. Slino kao u antikoj Grkoj, poznata su odreena turistika kretanja i u starorimskoj dravi. Osnovni motivi putovanja su bili vezani za elju da se odrava i poboljava fizika kondicija putem korienja lekovitih voda, i kupanjem u termalnim kupalitima. Javne priredbe - atletska takmienja, kasnije borba gladijatora - bile su jo jedan motiv putovanja velikog broja ljudi u rimskoj dravi.

    U starom Rimu dolazi do daljeg procvata turistikih putovanja koja su sa aspekta savremenog turizma postavili Grci. Znaajno u rimskoj dravi je bilo to,

    19

  • da su veoma napredovali infrastrukturni radovi, pre svega, izgradnja kvalitetnih puteva, komunikacija i transportnih sredstava. Takoe, rimljani su gradili i kue za odmor. To je uticalo da turizam dobije masovniji karakter obzirom da je znaajno povean broj onih koji imaju slobodno vreme i sredstva za njegovo upranjavanje (sve vee uee srednje klase).

    Interesantno je da su u antikoj Grkoj i u staroj rimskoj dravi, donoeni i posebni zakonski propisi u vezi sa regulisanjem sigurnosti boravka stranih posetilaca, higijenskim uslovima, deviznim propisima, i slino. Ovi propisi se mogu smatrati preteom savremenih zakonskih propisa u turizmu velikog broja zemalja.

    Na kraju, moe se konstatovati da se tokom cele epohe velikih civilizacija, turistika putovanja znaajno razvijaju pod dejstvom nekoliko faktora: raspoloivo vreme i novac srednje klase; sigurna i lako ostvarljiva putovanja; razvijena putna mrea, iroko prihvatanje razliitih valuta; iroka rasprostranjenost jezika za sporazumevanje; i pravni sistem koji je garantovao sigurnost putovanja.

    MRANA EPOHA TURIZMA (IV XIV VEK) Feudalizam je kao drutveno ekonomski sistem, na samom poetku svoga

    nastajanja, delovao destimulativno na putovanja. Ona su bila mnogo manje zastupljena kada se ovaj period poredi sa prethodnim, robovlasnikim sistemom. Neki autori smatraju da je u feudalizmu smanjen kulturni nivo i materijalne mogunosti privilegovanih lanova drutva. Meutim, mnogo je vie onih koji razloge vide u delovanju crkve. Crkva u ovom periodu nije stimulativno delovala na putovanja stanovnitva radi odmora i razonode. Posebno je katolika crkva nastojala da obezbedi dominantan uticaj nad stanovnitvom. Stanovnitvo je kao znaajan faktor proizvodnje, pre svega poljoprivredne, bilo jae vezivano za posed teritoriju. Mnogi vladarski zakoni su zabranjivali kretanja slobodnih seljaka. Putovanja su u tom periodu bila opasna, nesigurna i zbog toga, sporadina. Treba istai da je crkva povremeno stimulisala znaajnija privremena migraciona kretanja stanovnitva, organizovanjem velikih hodoaa, tj. poseta svetim mestima. Uglavnom, samo u takvim prilikama je uvlaila vei broj stanovnitva iz siromanih slojeva u ovakve oblike migracionih kretanja. Stoga su migraciona kretanja u cilju korienja lekovitih banja i raznih lekovitih izvora, u doba feudalizma, gotovo potpuno izgubila svoj znaaj. Sistem komunikacija, upotreba jezika i valute su bili fragmentisani, pa je i to bilo jedno od velikih

    20

  • ogranienja. Ipak, treba pomenuti neka znaajnija putovanja iz tog perioda kao to je npr. bilo putovanje Marka Pola u XIII veku.

    VREME RENESANSE U vremenskom periodu od XIV do XVI veka, u vreme renesanse, nastupila

    je nova epoha turizma. U Italiji (pre svega, grad Firenca), zapoet je intelektualni preporod. On se deava poetkom XV veka, da bi u XVI veku grad Rim preuzeo primat u Italiji. Snaga ovog pokreta je bila velika, tako da je ceo pokret vrlo brzo zahvatio Evropu. Ugledanje na klasinu umetnost od pre gotovo jednog milenijuma, uz prihvatanje novih tehnikih otkria, perspektive kao simbolikog odnosa izmeu predmeta, gde veliina oznaava vizuelni odnos koji obezbeuje reprodukovanje trodimenzionalne stvarnosti, pobuuju nova putovanja radi uivanja, ali isto tako i radi posla1. Moglo bi se rei: Evropa se vraa na stare staze.

    EPOHA VELIKIH PUTOVANJA Od poetka XVII pa sve do kraja XVIII veka (1613 1785) se uspostavlja

    novi odnos prema turizmu. Ovu epohu nazivaju epoha velikih putovanja (Grand Tours). Javlja se vid turizma koga obeleavaju luksuzna putovanja. Njih su zapoeli bogati Englezi (Britanci). U tom periodu su putovanja postala statusni simbol. Naravno, brzo su se rairila po celoj Evropi, a glavni motivi putovanja su bili upoznavanje "civilizovanog sveta", studiranje umetnosti i nauke. Takva putovanja su esto trajala i po nekoliko godina. Takoe, u ovom periodu dolazi i do porasta broja putovanja zbog poslovnih razloga.

    Pored navedenog, sredinom XVIII veka se osea uticaj uenja o povratku prirodi. Ono je nastalo pod dejstvom poznatih nosilaca romantizma (Ruso, Gete, atobrijan, i dr.). U to vreme su vrlo atraktivnu i privlanu destinaciju za putovanja predstavljale planine Alpi. Najei putnici, pre svega u vajcarsku i Austriju, kao i Alpe, bili su Englezi.

    1 Andrea Banko 1436 savremenik slikara Paola Uela (Paolo di Donno) po prvi put povlai linije geografske irine i duine (tako da umesto nepouzdanih Herefordovih karti) omoguava Kolumbu i drugim moreplovcima, pronalazak novog sveta i drugih podruja.

    21

  • EPOHA MOBILNOSTI Sledea karakteristina epoha u razvoju turizma poinje sredinom XIX

    veka, a do potpunog izraaja dolazi u XX veku. To je epoha mobilnosti i ona traje od 1800. do 1944 godine. Uesnici turistikih putovanja u drugoj polovini XIX veka, nisu vie samo aristokrate, ve sve vie i predstavnici mlade buroazije (industrijalci, trgovci, bankari i sl.). Za njima na turistika putovanja kreu i ljudi slobodnih profesija, naunici, profesori, vii inovnici, i drugi. Kao to se moe uoiti, radikalno se menja socijalna struktura uesnika turistikih putovanja. Turisti vie nisu samo ljudi privilegovane klase. To dalje znai, da raspolaganje novanim sredstvima postaje osnovni preduslov za ukljuivanje stanovnitva konkretnih zemalja u turistika putovanja. Kapital dobija znaaj ne samo kao sredstvo za realizovanje turistikih putovanja, nego i kao osnova za razvoj turistike privrede. To je opet bio preduslov za dalji i bri razvoj turizma. Pojaava se izgradnja smetajnih objekata, izgradnja saobraajne infrastrukture, transportnih sredstava (1820. se uvode redovne parobrodske linije a 1830. poinju prve redovne usluge eleznice), itsl. Zapoinje i razvoj skijakog turizma. Razvija se uvena mondenska skijaka destinacija Saint Moriz u vajcarskoj (1865), a za oko 100 godina (1970 godine), zimski turizam je preuzeo primat letnjem turizmu u vajcarskoj.

    Kada je u pitanju uloga i znaaj organizacionih poduhvata za razvoj turizma, posebno treba istai Tomasa Kuka (Thomas Cook). On je prvi ovek u Engleskoj koji je poeo da koristi eleznicu za prevoz turista. Takoe, on je i osniva prve turistike agencije "Cook and Son" iz 1841. godine. Od 1861. godine agencija Thomas Cook uvodi prvi hotelski vauer. Ova agencija i danas postoji i radi. Ona je nadaleko poznata turistika agencija, svetskog glasa. Kao takva, ona je mnogo uticala na razvoj meunarodnog turizma. Stoga se upravo ova agencija smatra preteom savremene organizacije turistikih putovanja.

    Pored pomenutih faktora, na bri razvoj turizma u posmatranom periodu su uticali jo:

    vei broj komfornijih smetajnih kapaciteta prilagoenih kulturnim i

    drugim navikama savremenih turista; nova turistika mesta u velikom broju zemalja; znaajna orijentacija turistikih putovanja prema turistikim

    mestima na morskim obalama; edicije turistikih vodia u veem broju zemalja; formiranje veeg broja drutvenih turistikih organizacija u

    turistikim zemljama, posebno u turistikim mestima;

    22

  • direktinije meanje drave i njen uticaj na razvoj turizma, kao i pojava odgovarajuih dravnih organa u turizmu, itd.

    EPOHA SAVREMENOG TURIZMA U okviru epohe savremenog turizma, najznaajnija je etapa od zavretka

    II Svetskog rata (nakon 1945.) do dananjih dana. Turizam se u ovom periodu karakterie izuzetnom masovnou, u smislu ukljuivanja irokih masa stanovnitva u ova putovanja. U tom procesu, posebnu ulogu ima injenica da je radnika klasa u najrazvijenijim kapitalistikim zemljama, izborila pravo na skraeno radno vreme, plaene godinje odmore, i to je najvanije, poboljala je svoj standard izborivi vee najamnine. Meutim, iako su ovi faktori imali dominantan uticaj, potrebno je istai da je i u ovom periodu na razvoj turizma mnogo uticao razvoj saobraaja, posebno eleznikog, automobilskog i vazdunog (prvi arter letovi jo 1920 godine). Tome treba jo dodati i znaajan uticaj novih smetajnih kapaciteta, kao i novih savremenih oblika organizacije turistikih putovanja, koji odgovaraju masovnim turistilim tokovima.

    Ovakav razvoj turizma, uticao je na to, da mu i drava pokloni nunu panju. Do toga je dolo iz sledeih razloga:

    skraenje radnog vremena i uvoenje plaenih godinjih odmora; poveanje nadnica radnika; podizanje kulturnog i opteobrazovnog nivoa stanovnitva; podizanje zdravstvene sposobnosti stanovnitva i njihovih radnih

    mogunosti; politiki znaaj turizma u meunarodnim turistikim kretanjima, i ekonomski znaaj turizma kao privredne delatnosti.

    Razvoju efikasnijeg, organizovanijeg, sinhronizovanijeg i

    standardizovanijeg turizma u savremenim uslovima, doprinosi i osnivanje meunarodnih organizacija (IATA 1945; IUOTO 1947; UFTAA 1966, i WTO 1975 godine). Nije na odmet ponoviti i znaaj koji je imao razvoj saobraaja i saobraajnih sredstava jeftiniji avionski prevoz 1950. godine, uvoenje aviona Boeing 707 i Boeing 747, u 1958. i 1970. godini, itd.

    Ova faza traje i danas, i u velikoj meri je uslovljena savremenim naunim, tehniko-tehnolokim i civilizacijskim razvojem koji se ostvaruje u uslovima preovlaujueg neoliberalnog razvojnog koncepta i globalizovanih tokova.

    23

  • KARAKTERISTIKE TURIZMA

    Posmatrajui turizam kao privrednu delatnost, moe se zakljuiti da se on po svojim karakteristikama razlikuje od drugih delatnosti. Njegove osnovne karakteristike su vezane za:

    a) specifinosti pojedinih elemenata turistikog trita elastinost

    tranje i neelastinost ponude;

    b) sezonski karakter poslovanja;

    c) heterogenost turizma kao privredne delatnosti; i

    d) karakter rada u turizmu kao delatnosti. Upoznavanje i razumevanje ovih karakteristika, omoguava donoenje

    itavog niza zakljuaka koji su relevantni za menaderske strukture na razliitim nivoima upravljanja u turizmu (bilo da se radi o turistikom preduzeu, bilo da je u pitanju turistiko mesto, region i/ili drava).

    SPECIFINOSTI TURISTIKOG TRITA

    Turistiko trite se posmatrano po pojedinim elementima, ne razlikuje od ostalih trita. Ono ima svoje subjekte - turistiku tranju i ponudu, objekt razmene - proizvod i/ili uslugu, i cenu. Turistiko trite je skup odnosa koji se formira izmeu tranje i ponude. Ovi odnosi su usmereni na razmenu robe i usluga posredstvom novca. Tu razmenu (u obimu i strukturi), odreuju cene robe i usluga (na strani ponude) i raspoloivost novanih sredstava i slobodnog vremena (na strani tranje).

    O turistikom tritu se esto govori kao o tritu posebne vrste, tj. tritu "sui generis", pa i turizam, posmatrano ire, dobija tu konotaciju (znaenje). Zato treba ukazati na poznate osobine turistike tranje i ponude, koje, u svom meuodnosu, pokazuju itav niz specifinosti.

    Predispozicija za putovanje je u direktnoj zavisnosti od drutveno-ekonomskih, geografskih, linih i drugih karakteristika turista. Predispozicije turista zavise od: psihografskih karakteristika; demografskih karakteristika; socio-ekonomskog statusa, i sl. Posmatrano s druge strane, rezistentnost turista zavisi od "ekonomske distance", "kulturne distance", trokova turistikih usluga,

    24

  • kvaliteta usluga i sezonskog karaktera. Ovaj pristup se moe smatrati prihvatljivim jer u osnovi ukazuje na brojnost i mogue meusobno delovanje odreenih elemenata kako na strani tranje, tako i na strani ponude.

    Neelastinost turistike ponude

    Sloenost turistike potrebe koja se kod svake individualne jedinice turistike tranje iskazuje kao potreba za odreenom kombinacijom osnovnih i dopunskih usluga (smetaj, ishrana, prevoz, zabava, razonoda, i sl.), mora biti zadovoljena kompleksnom turistikom ponudom koja podrazumeva vremensko i prostorno sinhronizovanje atraktivnih, komunikativnih i receptivnih faktora. U tom smislu, situacija na drugim tritima daleko je jednostavnija, jer se trai upravo ona roba i usluga koju proizvoa nudi, a ne kompleksna usluga, tj. vie razliitih meusobno povezanih usluga. Pored spomenute heterogenosti, turistiku ponudu karakterie i relativna nepromjenljivost atraktivnih faktora (pa i u duem vremenskom periodu), i relativno visoki fiksni trokovi (kako komunikativnih, tako i receptivnih faktora).

    Imajui ovo u vidu, moe se postaviti pitanje: koliko e se promeniti ponuda ukoliko doe do promene cene usluga, npr. za 1%. Na to pitanje daje odgovor ekonomika, jer omoguuje da se izrauna tzv. koeficijent elastinosti ponude. Tako (ne)elastinost ponude, posmatrana u ekonomskom smislu, predstavlja odnos relativne promene ponuene koliine (npr. smetajnih kapaciteta) prema relativnoj promeni njene cene. Ona se izraava sledeim izrazom:

    p x E (x) p p

    gde: x - predstavlja ponudu p cenu Promena elastinosti je proporcionalna kada promena cene od 1%,

    izazove promenu raspoloivih smetajnih kapaciteta za 1%. Meutim, zakonita je pojava da koeficijent elastinosti ponude (npr. broja smetajnih jedinica) biva manji od 1. To ukazuje na injenicu da je ponuda neelastina na promene cena, pa se govori o neelastinosti turistike ponude.

    25

  • Naime, u vansezoni opada tranja za smetajnim kapacitetima, pa samim tim i cena korienja smetajnih kapaciteta. Meutim, sa padom tranje (cena usluga smetaja), ne moe istovremeno doi i do pada ponude smetajnih kapaciteta. Ona ostaje nepromenjena. Stoga se kae da je ponuda neelastina (nepromenljiva) u odnosu na promenu tranje, i to bilo da je ta promena tranje na vie, ili na nie.

    Ova injenica doprinosi sporijem obrtu novanih sredstava, pa to ima uticaj na smanjivanje interesa privatnog kapitala da snanije investira u turizam i iz njega izvlai odgovarajui profit. Ovo je posebno naglaeno u poetnim fazama razvoja turizma u nekoj destinaciji, kao i u sluaju kad turistiki razvoj nije podran stimulativnim merama ekonomske politike od strane drave.

    Takoe, treba istai da je zbog sezonskog karaktera turizma, ponuda zainteresovana za produetak sezone, odnosno, u vreme kada je intenzitet tranje smanjen (predsezona i postsezona). Ali, postavlja se pitanje, na koji nain zaposliti raspoloive kapacitete, s obzirom na to da u turizmu uglavnom nema preorijentacije proizvodnje. To raa potrebu uvaavanja koncepcije graninih marginalnih trokova kao osnove koja u nekim sluajevima, moe biti dobro reenje za postavljanje politike cena (tj. njihovog diferenciranja), i na toj osnovi ostvarenja fleksibilnosti u odnosu na promene tranje, odnosno, sezonski karakter turizma.

    Marginalni trokovi predpostavljaju promenu varijabilnih trokova koja je jednaka promeni ukupnih trokova. To je naroito ispoljeno u kratkom periodu, obzirom da su varijabilni trokovi po svom karakteru, promenljivi. To je ona kategorija operativnih trokova, koja varira proporcionalno sa promenom obima proizvodnje ili pruanja usluga (proporcionalno raste ili opada). U ove trokove spadaju materijal sirovine u ugostiteljstvu, zarade dosoblja koje prua direktne usluge, i sl.).

    Na kraju, treba pomenuti da pored primarne elastinosti ponude, postoji i sekundarna elastinost. Ona nastaje kada se turistika ponuda raznim poboljanjima - rekonstrukcijama i novom gradnjom, u relativno kratkom roku prilagoava turistikoj tranji, odnosno, utie na nju.

    Elastinost turistike tranje

    Jedna od izraenih obeleja turistike tranje je njena elastinost. Ona moe biti posmatrana u zavisnosti od ekonomskih i neekonomskih faktora (esto politika situacija, ratovi, prirodne katastrofe, i sl.).

    Kada se posmatra elastinost u odnosu na ekonomske faktore, ona moe biti primarna i sekundarna. U prvom sluaju se radi o osetljivosti prema dohotku

    26

  • (odnosno cenama, deviznom kursu), a u drugom sluaju, o osetljivosti turistike tranje u odnosu na promene koje se javljaju na strani ponude.

    Ako se ima u vidu dohodovna elastinost, onda se ista moe posmatrati preko koeficijenta elastinosti (izdataka za turistika putovanja). Poto dopunske potrebe ljudi2 imaju relativno vii koeficijent elastinosti, promena u dohotku za najvie 1%, izaziva bri porast izdataka za ove potrebe. Kako se meu dopunskim potrebama nalaze i turistike potrebe, moe se izvesti isti zakljuak. Dakle, koeficijent elastinosti se formira na nivou iznad 1,0.

    Izdaci za turistika putovanja se mogu posmatrati i u zavisnosti od promena u linoj potronji. Koeficijent elastinosti pokazuje da i na ovom polju postoji visok stepen korelacije izmeu izdataka za putovanja u inostranstvo i visine line potronje, kao i relativno bri rast turistike od line potronje stanovnitva.

    injenica je da se mora imati u vidu i to, da turistike potrebe relativno teko dostiu taku saturacije, tj. nivo potpunog zadovoljenja, obzirom da se uvek moe posetiti novo turistiko podruje, nova destinacija, koristiti novi oblik smetaja ili drugi vid prevoza, i sl.

    Kod ocenjivanja elastinosti turistike tranje, treba voditi rauna i o jo nekim relevantnim momentima koji ovu generalnu ocenu elastinosti mogu modifikovati. U prvom sluaju, radi se o injenici da se koeficijent elastinosti, utvren za zemlju u celini, ne mora podudarati sa koeficijentom elastinosti koji imaju grupe stanovnitva posmatrane prema ostvarenim prihodima. Naime, postoji relativna granica izmeu rasta prihoda i izdataka namenjenih zadovoljenju turistikih potreba. U osnovi, re je o tome da se sa rastom prihoda znatno bre poveavaju i izdaci za turistika putovanja, ali samo do odreene granice, tj. do odreenog nivoa dohotka. Posle toga, zbog relativno manje konkurentnosti meu potrebama na viem nivou dohotka (odnos egzistencijalnih i dopunskih potreba), relativne saturacije turistikih potreba, kao i tretiranja turistike potrebe kao neophodne, intenzitet rasta koeficijenta je manji nego kod grupe sa niim prihodima. To upuuje na diferencirano posmatranje elastinosti turistike tranje, u smislu prepoznavanja pripadnosti segmenata tranje odreenoj prihodnoj grupi.

    Takoe, treba imati u vidu i fazu konjunkturnog ciklusa za koji se utvruje koeficent elastinosti. Recesija, koja se ogleda u padu privrednih aktivnosti,

    2 Ne elaborirajui detaljnije, treba istai da prema Engelovim zakonima, ljudi imaju osnovne i dodatne dopunske potrebe. Osnovne potrebe se ispoljavaju vezano za ishranu, pie, odevanje, komunalne usluge; a dopunske su potrebe za uivanjem u tekovinama kulture, umetnosti, potreba za rekreacijom, sportom, itd. Jednom reju, dopunske potrebe omoguavaju ljudima obnovu psihofizikih funkcija.

    27

  • poveanoj nezaposlenosti, smanjenju ivotnog standarda stanovnitva, i slino, utie da se koeficijent elastinosti posmatra u negativnoj konotaciji. Kao to je utvrena pozitivna korelacija koeficenta elastinosti izdataka za turistika putovanja sa rastom prihoda, tako isto, ali jo veeg intenziteta, postoji i njegova negativna korelacija u vreme recesivnih kretanja.

    Reakcija tranje ima i svojevrsni odloeni karakter, tj. njena reakcija se esto ne podudara sa konjunkturnim ciklusom. Tako, posebno oni turisti sa niim i srednjim prihodima, mogu u fazi recesije poveavati izdatke za turistika putovanja, ili ih smanjivati u fazi privrednog rasta. Ovaj, svojevrsni paradoks, koji je rezultat inercije zakasnele reakcije tranje, uslovljen je brojnim iniocima (ekonomskim i psiholokim), i objektivno je u veoj ili manjoj meri, uvek prisutan na turistikom tritu.

    Postoje i drugi oblici elastinosti turistike tranje:

    - Elastinost tranje vezana za redukciju cena svih elemenata trokova puta, kao i ostalih elemenata (smetaj, ishrana, i sl.), gde se sugerie diferencirano posmatranje svakog pojedinanog elementa, jer je razliit i njihov uticaj na tranju, primer: mogunost diferenciranja cena avio-tarifa u zavisnosti od vremenskog kriterijuma;

    - Konkurentska elastinost izmeu pojedinih vidova prevoza, jer redukcija (ili poveanje) cena avio-tarifa u prvom sluaju, upuuje turistiku tranju na ostale vidove prevoza gde su trokovi (tarife) relativno nii (bez obzira na brzinu prevoza);

    - Interna elastinost, koja znai opredeljivanje turistike tranje na osnovu razliitih klasa prevoza i razliitih tarifa u svakom konkretnom vidu prevoza (posebno su znaajne i tzv. promocione tarife koje se menjaju iz godine u godinu);

    - Cenovna elastinost je vezana za postojei dohodak kojim raspolau nosioci turistikih potreba, to praktino znai da se radi o dohodovnoj elastinosti koja onima sa relativno viim ivotnim standardom, omoguava prebacivanje sa jednih na druge vidove, npr. sa eleznice na avio-prevoz (kao skuplji). Cene kao jedan od izuzetno znaajnih elemenata u odreivanju potroakih preferencija, predstavljaju sredstvo konkurentske borbe receptivnih zemalja. One posebno dobijaju na znaaju u uslovima inflatornih kretanja, budui da turistika tranja zbog porasta cena turistikih usluga, relativno poveava svoje izdatke. Pri tom, potrebno je imati u vidu da je ova osetljivost tranje vezana kako za motiv putovanja, tako isto i za vrstu usluge kod kojih se vri korekcija cena. Primer: redukcija cena u avio-prevozu preko Atlantika od manjeg je znaaja za Amerikance (vii dohodak posmatrano proseno) nego za Britance.

    28

  • - Substitucionalna elastinost koja osnovu ima u poveavanju (ili smanjenju) cena prema odreenim destinacijama. Ona moe biti faktor prelivanja tranje s jedne na drugu destinaciju. Najee je re o pridobijanju tranje za odreene "skupe" destinacije, putem redukcije cena.

    Osim o primarnoj, moe biti govora i o sekundarnoj elastinosti turistike

    tranje. Ona odraava povratni uticaj turistike ponude na tranju. Neosetljivost koja moe biti manja ili vea, oznaava uticaj brojnih elemenata na strani ponude koji uslovljavaju sekundarnu elastinost turistike tranje. Tako, udaljenost moe biti znaajan faktor osetljivosti (rezistentnosti). Merei je trokovima puta i vremenom potrebnim za putovanjem, jasno je da postoje destinacije koje se s ovog stanovita vie preferiraju, za razliku od drugih, koje su manje interesantne. Uvoenje mlaznih aviona 60-ih godina XX veka, kao i irokotrupnih aviona u 70-im godinama, znaajno je omasovilo turistika putovanja. Sniavanje trokova prevoza i vremena putovanja, takoe su bili snaan stimulans za preduzimanje novih turistikih putovanja. Ovom logikom moglo bi se ii ire u analizu svakog inioca turistike ponude (prirodni uslovi za boravak, i sl.), pa ak i u detaljnu analizu svakog pojedinog iniloca. Na taj nain bi se dolo do konstatacije da se rezistentnost smanjuje to su ovi faktori prilagodljiviji turistikoj tranji, i obrnuto. To nije nita drugo do sekundarna elastinost tranje.

    Ostale karakteristike turistike tranje

    Tranja je heterogena jer su heterogene potrebe njenih nosioca, ali i mogunosti njihovog zadovoljenja. Prema tome, za postavljanje odgovarajue poslovne i turistike politike, mogue je, tanije reeno - poeljno je, grupisanje potroaa (turista) u manje homogene grupe, uz uvaavanje odreenih varijabli kao osnove za njihovu segmentaciju (npr. godine starosti, pol, brojnost porodice, regija odakle dolaze, veliina zemlje, stepen potronje proizvoda i usluga, i sl.).

    Turistika tranja je mobilna, odnosno, pokretljiva u svakom vremenskom trenutku. Ako se ima u vidu da je proizvodnja jednog broja turistikih usluga neposredno uslovljena tranjom prisutnog kupca (mnoge usluge se proizvode po narudbi kupca, slino kao i razne line usluge), onda je oigledno da je takva tranja usmerena ka ponudi, a ne obrnuto, kao to je to sluaj u veini ostalih trita.

    Mobilnost je povezana i sa razvojem, odnosno, upotrebom transportnih sredstava (automobila, letelice, i sl.) koja omoguavaju dostupnost i najudaljenijih podruja i mesta. To je od posebnog znaaja u sluaju kada se posmatra taka saturacije turistikih potreba (pomie se navie). Takoe,

    29

  • znaajno je i sa aspekta mogue supstitucije turistikih destinacija koje su rezistentne na zahteve i potrebe potroaa, odnosno, koje nisu spremne da se prilagode ispoljenoj tranji. Iz prethodnog proizlazi da se proces potronje poklapa s procesom proizvodnje, te da nema mogunosti za uskladitenje turistike usluge. To zahteva veliku opreznost u planiranju, posebno u oblasti plasmana turistikog proizvoda. Takoe, jedno od znaajnih obeleja turistike tranje, iskazuje se u njenoj sezonskoj koncentraciji na krai vremenski period tokom godine (npr. u mediteranskim zemljama, period jun-avgust). Ovakva pojava je prisutna u veem ili manjem obimu, kod svih receptivnih zemalja (iznad 50%). No, u postupku prilagoenja ovakvoj situaciji, kao znaajan faktor ublaavanja sezone se javlja tendencija za deljenjem godinjeg odmora na dva ili ak tri dela, tzv. dvokratna putovanja, itsl. To je povealo fond slobodnog vremena, i znaajnije ublailo sezonski pritisak tranje.

    Posebna karakteristika tranje je njena usmerenost prema mediteranskom podruju, odnosno, ka etiri turistiki najrazvijenije evropske mediteranske zemlje, panija, Francuska, Italija, i Grka. Meutim, treba imati u vidu da je tranja posebno osetljiva na promotivne aktivnosti i aktivnosti turistike propaganda koje istiu razliitost pojedinih destinacija. Tako je poslednjih decenija porastao znaaj Portugalije, Hrvatske, Bugarske, Turske, Kipra i severnoafrikih zemalja Tunisa i Maroka, a sve vei iskorak prave jo Crna gora i Albanija.

    Treba istai da opta turistika propaganda koju vode sve zemlje sveta, treba da privue panju turistike tranje, dok komercijalna propaganda koja se vodi od strane na turistikih preduzea i drugih organizacija turistike privrede, treba da "pomeri krivu tranje" u korist njenog nosioca. Atraktivan film, uspena prezentacija na Internetu, i slino, privui e veu masu potroaa, dok e stereotipnost i neinventivnost u propagandi, izazvati rezistentnost turistike tranje.

    Sve prethodno obrazloene specifinosti tranje, proizlaze iz ekonomskih inilaca. Meutim, treba istai da tranja moe biti elastina i u odnosu na itav niz neekonomskih inilaca. To su na primer, politika nestabilnost, kriza, ratovi, poplave, zemljotresi, epidemije, itd. Ove pojave veoma negativno utiu na tranju. Prema tome, moe se zakljuiti da sigurnost predstavlja znaajni neekonomski inilac za preduzimanje putovanja turista u konkretna podruja.

    30

  • SEZONSKI KARAKTER POSLOVANJA U TURIZMU

    Sezonski karakter u poslovanju predstavlja znaajnu karakteristiku turizma. Pri tom, dok je ona, na primer, u poljoprivredi i graevinarstvu rezultat tehniko-tehnolokih uslova proizvodnje, u turizmu je ona rezultat dominantne koncentracije turistike tranje u odreenom vremenskom periodu tokom godine. Poznato je da turistika tranja dugi niz godina ima uobiajene tokove: prema toplim morima, planinskim centrima i velikim gradovima (to je zajedno povezano sa tranzitnim kretanjima).

    Glavni tok turistike tranje je prema toplim morima, u Evropi posebno ka mediteranskom basenu. Posmatrajui period od godinu dana, vei deo turistike tranje se ispoljava u periodu letnjih meseci (jun-septembar - 120 dana) ili u tzv. "punoj" ili "glavnoj" turistikoj sezoni (jul-avgust 60 dana). Na podruju Mediterana, dominantan deo turistikog saobraaja (broj turista i broj noenja) ostvaruje se u glavnoj turistikoj sezoni (55%-75%). U manjem obimu, saobraaj se ostvaruje i u predsezoni (april-maj), i u postsezoni (oktobar).

    Tranja koja se usmerava prema planinskim centrima, pokazuje izraeniji sezonski karakter u periodu letnjih mjeseci (jun-septembar), ali i zimskim mesecima (decembar, januar, februar i donekle, mart).

    Gradovi se najee poseuju zbog "opinga", pojedinih manifestacija, kulturno-istorijskog naslea, i sl. Oni su posebno atraktivni u periodu proletnjih (april - maj) i jesenjih meseci (septembar - oktobar). To su tzv. predsezona i postsezona, meutim, moe se smatrati da kod velikih gradskih centara sezona nije tako izraena.

    Sezonsku usmerenost turistikih tokova prati jedan od najveih problema u poslovanju turistike privrede. To je pitanje kako zaposliti ugostiteljske, saobraajne i druge kapacitete, odnosno, kako ih iskoristiti u periodu smanjene koncentracije turistike tranje. To je posebno znaajno u primorskom turizmu, na primer, u mediteranskim zemljama koje imaju znaajnu sezonsku koncentraciju u letnjim mesecima. Ovi kapaciteti u turizmu, ako se posmatra period od godinu dana, nisu dovoljno iskorieni. To utie na rezultate preduzea (profit), a na taj nain i na zarade zaposlenih u turizmu. Otvaraju se i drugi problemi. U sezoni se radi i subotom, i nedeljom, ili preko praznika, i sl. To zahteva posebnu organizaciju posla, ali i potrebu da se u tom periodu zapoljavaju sezonski radnici (rad po ugovoru i bez zasnivanja stalnog radnog odnosa). esto su ovi radnici niih kvalifikacija, neupueni u posao koji rade, to ima negativne posledice na ukupni kvalitet usluge.

    Reavanje pomenutih problema nije ni lak ni jednostavan posao. Ovim pitanjem se bave gotovo svi uesnici na strani turistike ponude, tj. hotelijeri,

    31

  • saobraajna preduzea, putnike agencije, i drugi. Vlade pojedinih zemalja propisuju razliito vreme kolskih praznika, to predstavlja znaajni inilac smanjivanja sezonske koncentracije tranje (tzv. desezoniranje tranje). Hotelijerska preduzea, pa vrlo esto i itava turistika mesta (turistike destinacije), nastoje da ovaj problem ree obogaivanjem sadraja boravka (zatvoreni bazeni sa toplom vodom, sportske dvorane, kongresni centri, razne zabavne manifestacije, i sl.). Jasno je da hotel koji ima grejanje, bazen sa toplom morskom vodom, pokriven teniski teren, i slino, moe raunati sa produenom sezonom, dakle, i u predsezoni (proleni meseci) i u postsezoni (jesenji meseci).

    Stepen iskorienosti kapaciteta, na primer, jednog hotela i/ili prevoznog sredstva (autobus, avion, i sl.) poveava se i kroz stimulativnu (povoljnu) politiku cena. Tako, uz relativno nie cene za period predsezone i period postsezone, hotelijer, uz spomenute sadraje, moe privui odreeni broj turista. To mogu biti razliiti segmenti turistike tranje: penzioneri, mladi, uesnici kongresa, sportisti, isl. Ovo su manje, homogenije grupe turista, svrstane u segmente po nekom obeleju, na primer: polu, godinama starosti, prihodima, motivima, itd. Ako je politika cena praena i odgovarajuom propagandom, kao to su reklame na TV, asopisi, i slino, moe se izvriti znaajno stimulisanje tranje i poveati stepen korienja kapaciteta, a onda i ostvariti odreeni pozitivni ekonomski efekti. U svakom sluaju, da bi se ovo postiglo, moraju se uzeti u obzir razni elementi, kao to su: razlozi za putovanje, raspoloivo vreme i finansijska sredstva, kao i raznovrsni sadraji na strani ponude i visina trokova, i paljivo ih prouavati u svakom konkretnom sluaju. To se radi zato to su mogue situacije da produavanje sezone ne donese one rezultate koji se oekuju (kada trokovi za produenje sezone prevazilaze ostvarene prihode).

    HETEROGENOST TURIZMA Heterogenost turizma je jedna od njegovih izraenih karakteristika.

    Primenjujui teoriju sistema (sistemski pristup), moe se rei da je turizam sloeni sistem, sastavljen iz veeg broja podsistema. U sutini, turizam ini itav niz privrednih ali i neprivrednih delatnosti i aktivnosti. Turistiki agregat ili sistem sainjavaju sledei elementi:

    ugostiteljstvo (hotelijerstvo i restoraterstvo), saobraaj (drumski, elezniki, vazduni, morski, ostali vidovi saobraaja), turistike i putnike agencije (tour operatori, grosisti, detaljisti, subagent,

    vodii),

    32

  • trgovina na malo (oping molovi, robne kue, modne firmirane prodavnice),

    razne komunalne delatnosti (vodosnabdevanje, snabdevanje energijom, istoa),

    Organizacije i objekti koji pruaju usluge zabave, razonode i rekreacije, Organizacije umetnosti i kulture sa kulturno istorijskim spomenicima i

    umetnikim delima, Ljudskim radom stvorene vrednosti u oblasti nauke, objekti

    graevinarstva, infrastrukture, mainogradnje, Prirodne turistike vrednosti Raspoloivi biodiverzitet, i sl.

    Kao to je uoljivo, svaki od podsistema turizma se moe posmatrati i kao

    sloeni sistem, i stoga dalje ralanjivati na svoje delove - podsisteme. Tako, na primer, ugostiteljstvo kao podsistem turizma predstavlja sloeni sistem sa dva podsistema - hotelijerstvom i restoraterstvom. Dalje, i saobraaj ima vei broj podsistema: drumski, elezniki, vazduni, morski, i ostali vidovi saobraaja, itd.

    Pojedini podsistemi se dalje mogu raslanjavati i na pod-podsisteme. Tako se npr. drumski saobraaj moe ralaniti na podsistem javnog drumskog saobraaja (autobuski prevoz) i saobraaj za sopstvene potrebe (privatnim automobilom); ili na primer, vazduni saobraaj koji obuhvata podsisteme redovnog vazdunog saobraaja i podsistem tzv. "arter" (vanrednog) avioprevoza; itd.

    Bitno je razumeti da turistike potrebe, kao potrebe za smetajem, ishranom, zabavom, razonodom, i sl.), ne zadovoljava samo jedna, ve itav niz privrednih i neprivrednih delatnosti i aktivnosti, kako je prethodno istaknuto. Otuda, turizam nije samostalna i izdvojena privredna delatnost (kao npr. graevinarstvo ili poljoprivreda), ve osnovu savremenog razvoja turizma svake zemlje ine spomenuti agregati. Pri tome, svaka konkretna analiza (analiza podsistema meusobno i u odnosu na sistem turizma) daje mogunost za kvantitativne i kvalitativne ocene o njegovoj razvijenosti.

    Uobiajeno je konstatovati da smetaj, ishrana i prevoz ine osnovu razvoja turizma, tj. da se radi o osnovnim turistikim uslugama (pruaju ih ugostiteljstvo i saobraaj kao podsistem turistikog sistema). Meutim, to ne treba da zavede, pa da se razvoj turizma poistoveti sa razvojem ugostiteljstva i saobraaja. U turistiki sistem treba ukljuiti i tzv. dopunske turistike usluge (zabava, razonoda, sport, rekreacija).

    Posmatrajui strukturu turistike potronje kod zemalja koje su uspene u razvoju turizma (npr. panija, Italija, Austrija, i dr), moe se uoiti da se iz

    33

  • godine u godinu poveavaju izdaci za dopunske usluge (kvalitetni elementi smetaja, ishrane i prevoza se podrazumijevaju). Takoe, bitno je istai da se usluge u delatnostima koje ine sloenu strukturu turizma, ne pruaju samo turistima, ve i drugima (putnicima, domicilnom stanovnitvu, i sl.). Kada se posmatra sloena struktura turizma i uee pojedinih delatnosti u zadovoljavanju potreba, zapravo se misli na onaj deo koji usluge prua domaim i stranim turistima. To drugim reima znai da bi ove delatnosti postojale i bez razvoja turizma, to se ne odnosi, na primer, na delatnost turistikih agencija koje usluge pruaju samo turistima. Zato bi se razlog njihovog postojanja izgubio gaenjem turizma.

    KARAKTER RADA U TURIZMU

    Turizam predstavlja radno intenzivnu uslunu delatnost koja u veem obimu koristi sezonsku radnu snagu, belei visok udeo enske radne snage i ostvaruje visok nivo fluktuacije radne snage. Osnovna karakteristika rada u turizmu istie njegov neproizvodni karakter, odnosno orijentisanost na pruanje turistikih usluga. Meutim, i pored toga, deava se da pojedini predstavnici turistike privrede daju proizvodni karakter radu koji se obavlja u turizmu, obeleavajui turistiku uslugu kao turistiki proizvod. To je najee posledica heterogene strukture turistike delatnosti i sloenosti samog sistema. Kako turizam predstavlja skup raznih privrednih i neprivrednih delatnosti koje sve zajedno uestvuju u podmirivanju potreba turista, nije jednostavno odrediti karakter rada u ovoj delatnosti. Meutim, posmatrano s druge strane, ako se kao rezultat rada u turizmu javlja lina usluga, na primer: ishrana, smetaj, delatnost nauke, usluge putnike agencije, finansijske, bankarske i druge usluge, onda se to moe smatrati neproizvodnom delatnou. Da bi se karakter rada u turizmu precizno utvrdio, potrebno je sagledati karakter rada u svim delatnostima koje ga ine sloenim sistemom:

    - Ugostiteljstvo je sastavni deo i relativno najvaniji deo turizma. Ono zadovoljava potrebe turista za smetajem, ishranom i piem. Osnovno pitanje koje treba postaviti u oceni njegovog karaktera rada, jeste da li je rezultat ljudskog rada u ovoj delatnosti materijalni proizvod ili usluga. Moe se rei da je rezultat rada u ugostiteljstvu lina usluga, osim u delu pripremanja hrane i toenja pia. U ovom procesu se kao rezultat ljudskog rada javlja materijalizirani proizvod (npr. od sirovina se sprema jedan obrok, to moe biti ruak, ili se od vie pia pravi novi napitak -koktel).

    34

  • - Saobraaj zadovoljava potrebe turista za prevozom, ali pomou ove

    delatnosti transportuju se i odreeni proizvodi koji e biti predmet potronje u turizmu. Ako se ima u vidu putniki saobraaj (npr. vazduni, elezniki, drumski), onda se u celini radi o linoj usluzi (pruanje usluga prevoza), pa se ova delatnost tretira kao neproizvodna.

    - Trgovina je neproizvodna delatnost, osim u delu gde se vri priprema, pakovanje i sortiranje proizvoda.

    - Turistike (odnosno putnike) agencije u celini predstavljaju delatnost koja je neproizvodnog karaktera, jer one pruaju linu uslugu turistima. To isto vredi i za sve druge delatnosti, kao to su: komunalna (snabdevanje vodom, elektrinom energijom), PTT usluge, zdravstvene ustanove, muzeji, galerije, i sl.

    - Nauka je, takoe, neproizvodna delatnost. Ona prua usluge. Samo njen mali deo se smatra proizvodnom naukom, npr. deo koji kreira proizvodnju suvenira, a kojom se dalje bave zanatlije.

    Prema tome, sumirajui, moemo zakljuiti da je turizam privredna, ali

    najveim svojim delom neproizvodna delatnost. Kada bi se definisao raspoloivi proizvod koji turista nalazi npr. u nekoj zemlji, regiji ili turistikom mestu, onda bi to bila lina usluga u preko 2/3 sluajeva. Ostatak su materijalni proizvodi koji se kupuju kao suveniri, hrana i pie, kao i drugi proizvodi za svakodnevne potrebe. Ovo je posledica injenice da su neke proizvodne delatnosti povezane sa turizmom, obezbeujui materijalne proizvode koje konzumiraju turisti. U sluaju da turistika usluga obuhvata i takve delatnosti, ukupni paket turistikih usluga dobija, jednim delom karakter materijalne proizvodnje, dakle postaje turistiki proizvod.

    35

  • ZNAAJ TURIZMA

    TURIZAM KAO PRIVREDNA DELATNOST

    Da bi se definisala sutina turizma kao privredne delatnosti, neophodno je u njegovu definiciju ukljuiti sve vanije aspekte sa kojih se turizam razmatra. To su drutveni, politiki i ekonomski znaaj. Svi oni su povezani i meusobno uslovljeni, ali ekonomski znaaj turizma predstavlja aspekt koji, po pravilu, ipak ima poseban znaaj.

    Kada se govori o turizmu kao privrednoj delatnosti, polazi se od toga da na jednoj strani postoje turisti kao potroai turistikih usluga, a na drugoj, turistika privreda. Turisti raspolau novanim sredstvima kojima plaaju turistike usluge, a ponuda je ta koja treba da obezbedi zadovoljenje raznosvrsnih turistikih potreba.

    Prilikom definisanja turizma kao privredne delatnosti, potrebno je odvojeno posmatrati turiste kao potroae koji se javljaju na strani tranje, od delatnosti koje sainjavaju turistiku privredu na strani ponude.

    U literaturi postoje razliiti termini za obeleavanje turizma kao privredne delatnosti. Na primer: turistika trgovina (Tourist Trade); turistika industrija (Tourist Industry); putnika industrija (Travel Industry) itd.

    Engleski autor Lickorich, na primer, definie putniku industriju (Travel Industry) na sledei nain: Putnika industrija moe da se definie kao deo nacionalne ekonomije koja se brine o putniku koji poseuje mesta van mesta u kome stalno boravi i radi. To je heterogena grupa, sastavljena od velikog broja razliitih trgovina i industrija koje imaju zajedniku funkciju da zadovolje potrebe putnika (Lickorich L.J. and Kershaw, A. G., 1958:2).

    U tom smislu se moe govoriti o turistikom agregatu ili sistemu koji sainjavaju sledei elementi:

    C1 sredstva transporta: avioni, automobili, eleznice, pomorski i relni

    brodovi itd.; C2 objekti za smetaj i ishranu: hoteli, moteli, pansioni, privatna

    domainstva itd.; C3 putnike agencije;

    36

  • C4 turistiki vodii: C5 ostali objekti za ishranu turista; C6 prodavnice za prodaju specifinih artikala koje kupuju turisti (suveniri

    i slino); C7 proizvoai specifinih turistikih artikala i suvenira; C8 folklorna umetnost, i C9 razni oblici i organizacione forme obezbeenja zabave i razonode

    (Departmento de Turismo del Gobierno de Mexico, 1967:29).

    U okviru svakog od navedenih elemenata agregata ili sistema, moe se vriti dalja klasifikacija, kao na primer:

    C1 = A1, A2, A3,.... An.

    To znai da se svaka od pojedinanih aktivnosti koje sainjavaju turistiki

    agregat ili sistem, sastoji od velikog broja homogenih podgrupa ili podsistema. Na primer, kad je re o transportu (C1) imaju se u vidu sve mogunosti korienja raznih vidova transporta (domaeg vazdunog saobraaja A1, meunarodnog vazdunog saobraaja A2, javnog drumskog saobraaja A3, eleznikog saobraaja A4, itd.). Isti je sluaj i sa ostalim pomenutim elementima koji ine turistiki agregat ili sistem. Turizam je raznorodna privredna delatnost. Ona se sastoji od razliitih privrednih i neprivrednih aktivnosti, a sve zajedno uestvuju u zadovoljenju potreba domaih i stranih turista. Osnovu turistike privredne delatnosti ine: ugostiteljstvo, saobraaj, turistike i putnie agencije, trgovina na malo, zanatstvo i razne vrste komunalnih delatnosti. Od neprivrednih delatnosti treba istai kulturno-umetnike, sportske i druge aktivnosti, zatim rad raznih turistikih organizacija i organa na regionalnom, nacionalnom i meunarodnom planu, koje na direktan ili indirektan nain uestvuje u formiranju turistike ponude. Usled svoje heterogenosti, turizam ne predstavlja posebnu privrednu delatnost, kao to je to sluaj sa ostalim privrednim delatnostima (industrijom, poljoprivrednom, trgovinom, saobraajem, zanatstvom itd.). Otuda ne postoje mogunosti za striktno kvalitativno i kvantitativno determinisanje turistike privrede kao zasebne i nezavisne celine. Ovu karakteristiku turizma posebno treba imati u vidu pri postavljanju osnova turistike politike, planiranja razvoja turizma i odreivanju karaktera rada ove delatnosti sa stanovita njene produktivnosti i uloge koju ima u formiranju i raspodeli bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka.

    37

  • Turizam se sastoji iz veeg broja privrednih i neprivrednih delatnosti, koje sve zajedno uestvuju u podmirenju potreba domaih i stranih turista. Prema tome, u analizi karaktera rada ove delatnosti, sa stanovita njene produktivnosti, moe se u osnovi poi od analize karaktera rada najvanijih privrednih delatnosti, koje direktno uestvuju u podmirenju potreba turista (ugostiteljstvo, saobraaj, trgovina, turistike organizacije - putnike i turistike agencije i sl., razne vrste komunalnih delatnosti i zanatske radnje i preduzea).

    Ukoliko se kao rezultat konkretnog procesa rada javlja materijalni proizvod ili materijalna usluga, onda je re o proizvodnom radu, odnosno proizvodnoj delatnosti. U ovom sluaju takve delatnosti uestvuju direktno u formiranju bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka, pa kao takve, treba da predstavljaju delatnosti koje se posmatraju kao njegovi ostgali stvaraoci (industrija, rudarstvo, graevinarstvo, poljoprivreda, umarstvo, proizvodno zanatstvo, robni saobraaj i deo putnikog saobraaja, deo ugostiteljstva i neznatan deo trgovine) Unkovi, S., 1964; Unkovi, S., 1967.

    Nausprot tome, ukoliko se kao rezultat konkretnog procesa rada javlja lina usluga, tada se radi o neproizvodnim delatnostima. Ove delatnosti su neophodne sa stanovita privrede i drutva i takoe se mogu smatrati stvaraocima bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohodka. Uestvujui u pruanju linih usluga, ove delatnosti uestvuju i u preraspodeli nacionalnog dohotka. Kao najznaajnije delatnosti, ovde bi se posebno mogle istai sledee: trgovina, u svom najveem obimu (sa izuzetkom rada koji je utroen na doradi, sortiranju i pakovanju proizvoda, kao i ordavanju neophodno potrebnih robnih rezervi sa stanovita zahteva procesa reprodukcije), bankarstvo, najvei broj komunalnih delatnosti, razne vrste turistikih organizacija, deo poslovanja ugostiteljstva, putniki saobraaj koji nije uslovljen normalnim potrebama proizvodnih delatnosti, itd. U nastavku e biti izloene odreene karakteristike rada u delatnostima koje formiraju turistiku privredu, kao i ove privredne delatnosti u celini.

    UGOSTITELJSTVO Ugostiteljstvo uestvuje u zadovoljavanju potreba domaeg stanovnitva,

    turista i ostalih privremenih posetilaca. U stvari, nezavisno od toga ko su stvarni korisnici, ugostiteljstvo prua usluge smetaja, ishrane, pia i sl. Da bi se dobio odgovor na pitanje kakav je karakter ovih usluga sa stanovita produktivnosti rada, treba analizirati da li se rad ugostiteljskih radnika opredmeuje u novom proizvodu ili predstavlja samo rad koji uestvuje u zadovoljenju linih usluga.

    38

  • Postoje delovi proizvodnog procesa u ugostiteljstvu gde se rad opredmeuje u novom proizvodu, a istovremeno, postoje i delovi u kojima ne dolazi do opredmeenja rada, ve se vri usluga. Naime, u ugostiteljstvu se rad opredmeuje u onim delatnostima koje u sebe ukljuuju radove na pripremanju hrane, za pruanje usluga ishrane, pa se za takav rad moe rei da je proizvodan. Isti je sluaj i sa pripremanjem pia. S druge strane, deo ugostiteljstva koje obavlja posao usluga hrane i pia, predstavlja neproizvodnu delatnost. Ovo se odnosi na karakter rada ili pojedinih delova procesa rada u ugostiteljstvu. Meutim, injenica je da i jedan, i drugi rad, uestvuju u stvaranju kreiranju bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka.

    SAOBRAAJ Saobraaj, posebno putniki saobraaj, se sa aspekta turizma moe

    smatrati znaajnom delatnosti. On, na strani ponude, direktno uestvuje u procesu zadovoljenja potreba turista. Ali, putniki saobraaj pored turista, prua usluge i ostalim privremenih posetiocima, ali i drugim kategorijama korisnika.

    U pogledu karaktera rada u putnikom saobraaju, smatra se da je u osnovi ovde re o linoj usluzi. To dalje znai da se putniki saobraaj, posmatran sa stanovita zadovoljenja potreba turista i ostalih privremenih posetilaca, moe smatrati neproizvodnom delatnou. Stoga, prilikom sagledavanja ovog dela putnikog saobraaja sa aspekta formiranja bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka, moglo bi se govoriti o njegovom uticaju na njihovo poveanje (smanjenje), ali i o ueu u raspodeli dohotka (Unkovi, S., 1967:36-51).

    TRGOVINA Trgovina je u osnovi usluna delatnost, sa izuzetkom rada utroenog u

    pripremi, pakovanju i sortiranju proizvoda, kao i radu na uvanju potrebnih robnih rezervi. Stoga bi se uee trgovine u zadovoljenju turistikih potreba moglo u smatrati neproizvodnom delatnou. Ona je, takoe, znaajan kreator bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka i znaajan faktor njihove prerasporele.

    39

  • TURISTIKE ORGANIZACIJE Turistike organizacije (putnike agencije i ostale) u celini predstvaljaju

    delatnosti koje pruaju line usluge turistima, drugim privremenim posetiocima i lokalnom stanovnitvu. Kao takva, ova delatnost nema proizvodni karakter, ali bi se u savremenim uslovima mogla smatrati stvaraocem bruto domaeg i nacionalnog dohotka i inicijatorom, i uesnikom njihove preraspodele.

    KOMUNALNE USLUGE Komunalne usluge koje se pruaju turistima i ostalim privremenim

    posetiocima (gradski saobraaj, prodaja cvea, taksi sluba, itd.) predstavljaju takoe line usluge. To dalje znai da se i ove delatnosti javljaju kao neproizvodne i u tom smislu, predstavljaju kreatora bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka, kao i njihove preraspodele.

    ZANATSTVO Zanatstvo takoe zauzima znaajno mesto u zadovoljenju potreba turista.

    Meutim, ovde treba razlikovati zanatsku aktivnost koja se svodi na pruanje manjih linih usluga kao redovno odravanje kola, razne popravke, i slino, od zanatske aktivnosti koja bi se mogla smatrati proizvodnom (proizvodnja raznih predmeta, kao to su: kujundijski, koarski, grnarski i ostali proizvodi zanatstva). Dakle, prema karakteru rada se moe svrstati i proizvodnom i neproizvodnom delatnosti. Takoe, zanatstvo je i kreator bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka, i uesnik u njihovoj preraspodeli.

    Na kraju, kada se govori o karakteru turizma kao delatnosti, s stanovita produktivnosti rada, mogu se izvui sledei zakljuci:

    - Turizam je kao privredna delatnost komponovana od aktivnosti veeg

    broja drugih privrednih delatnosti. Respektujui deo aktivnosti koje imaju proizvodni karakter, veina od njih se u osnovi moe tretirati kao neproizvodne delatnosti;

    - Turizam, zajedno sa najveim delom svojih aktivnosti, se svrstava u

    delatnosti koje predstavljaju stvaraoce drutvenog proizvoda i nacionalnog dohotka i znaajnog uesnika u njihovoj preraspodeli;

    40

  • - Kada se razmatra mogunost prelivanja nacionalnog dohotka iz drugih zemalja u konkretnu turistiku zemlje, na bazi tzv. "nevidljivog izvoza", tj. odlivanje dohotka po osnovu turizma na bazi tzv. "nevidljivog uvoza", onda se moe konstatovati da i pored toga to u osnovi predstavlja neproizvodnu privrednu delatnost, on vri direktan uticaj na poveanje, odnosno smanjenje bruto domaeg proizvoda i nacionalnog dohotka. Deviznim prihodima od stranih turista, vri direktan uticaj ne samo na njihovo poveanje, ve igra i znaajnu ulogu u platnom bilansu zemlje, vrei istovremeno i tzv. multiplikovani efekat na privredu zemlje u celini. Turizam kao privredna delatnost, sutinski posmatrano, ima privredni, ali najveim delom, neproizvodni karakter.

    DRUTVENI ZNAAJ TURIZMA

    Kada je re o drutvenom znaaju turizma, imaju se u vidu viestruki uticaji koje on vri u ovoj sferi, a to su: kulturni, obrazovni, zdravstveni, bolje razumevanje meu ljudima iz razliitih zemalja, itd.

    KULTURNI ZNAAJ to se tie znaaja turizma za kulturu, treba istai da se veliki broj turista

    ukljuuje u turistika putovanja motivisan eljom da upozna istorijsko i kulturno naslee drugih zemalja i krajeva, kao i dostignua iz raznih oblasti umetnosti u tim zemljama. Zbog toga, veliki broj turista i poseuje muzeje, istorijske spomenike, umetnike galerije, umetnike festivale, i slino. Time se stvaraju uslovi za bolje razumevanje meu ljudima iz razliitih zemalja, sa razliitim kulturnim i istorijskim nasleem.

    Treba navesti da je kulturna funkcija esto povezana i sa zabavnom funkcijom. U svim vidovima turizma, kulturna i zabavna funkcija imaju vanu ulogu, pre svega, u psihikoj rekreaciji turista. To je posledica injenice da sadraj turistike ponude iz oblasti zabave, razonode i kulture, ini turistiki boravak ugodnijim. Istovremeno, on doprinosi potpunijem zadovoljenju ukupnih turistikih potreba.

    U dananje vreme, kao nikad ranije, kulturni sadraji, kao i oni u oblasti zabave, postaju izuzetno znaajni. Nekada oni ine osnovnu motivaciju za turistikim putovanjima, meutim, sve ee, oni su deo ukupnih potreba turista. U prvom sluaju, organiziraju se npr. takva turistika putovanja gde je osnovni sadraj poseta kulturno-istorijskim centrima (u Evropi: Rim, Pariz, London, Berlin,

    41

  • Amsterdam, itd.); ili, na primer, "muzika tura" koja ukljuuje posetu poznatim muzikim kuama Evrope, kombinovano sa prisustvom na koncertima (milanska "Skala", berlinska filharmonija, beka opera).

    Pored pomenutog znaaja turizma za kulturu, potrebno je istai i njegov uticaj na obrazovanje stanovnitva koje se ukljuuje u turistike tokove.

    OBRAZOVNI ZNAAJ U ovom sluaju, mogu je i dalji domen uticaja turizma. Naime, putujui

    po sopstvenoj dravi kao i u druge zemlje, i krajeve, turisti se blie upoznaju i sa geografskim, klimatskim, antropolokim, socijalnim i ostalim uslovima u kojima ivi stanovnitvo tih podruja. Na taj nain se poveavaju njihova saznanja i podie obrazovni nivo. Na taj nain se ujedno stvaraju uslovi i za bolje razumevanje meu ljudima kako u sopstvenoj zemlji, tako i meu ljudima iz razliitih krajeva sveta. Uenje je obostrano, tj. obrazuju se i turisti koji obilaze jedno podruje, ali u kontaktu sa lokalnim stanovnitvom dolazi i do njihove edukacije. Dakle, prenoenje znanja, navika i obiaja iz jednih zemalja u druge, ili unutar jedne zemlje, moe se takoe svrstati u domen znaaja turizma, kako sa kulturnog, tako i sa obrazovnog aspekta.

    Na kraju, treba istai i to da turizam, koji u osnovi omoguuje rekreaciju stanovnitva u fizikom i psihikom smislu, vri vrlo znaajan uticaj na poboljanje zdravstvene i radne sposobnosti stanovnitva.

    ZDRAVSTVENI ZNAAJ Vana funkcija turizma je i u oblasti ouvanja ljudskog zdravlja. Tu se misli

    kako na zdravstvenu preventivu, odnosno, zatitu zdravlja stanovnitva, tako i u pogledu zdravstvene kurative, tj. pri leenju bolesti. U oba sluaja, domai i inostrani turisti, u ne malom broju sluajeva, koriste osnovne i specijalizovane objekte (razni stacionari, leilita, spa centri) u mestima kao to su leilita sa termomineralnom vodom, vazdune banje (npr. Soko banja u Srbiji), planinski centri, i sl.

    Vano je napomenuti da se poslednjih godina u zdravstveni turizam ukljuuje sve vei broj turista, i to ne samo bolesnih (pre svega, hronine bolesti), nego i onih turista koji ele da preventivno deluju na svoj organizam. Uz ovakva kretanja se sve vie vezuje i sportski turizam. On omoguava rekreaciju i odravanje kondicije, i na taj nain upotpunjeje zdravstvene usluge.

    42

  • injenica je da turizam ostvaruje viestruki znaaj, i da u vezi sa tim, mnogi autori istiu razliite aspekte. Ovde su istaknuti samo neki od njih. Meutim, ne potcenjujui drutveni znaaj turizma sa napred navedenih aspekata, potrebno je ukazati i na mogue negativne pojave koje su rezultat prometa turista. Ove pojave ne treba predimenzionirati, ali ih isto tako ne treba ni potpuno zanemariti. Tako, u odreenim sluajevima, strani turisti sa sobom donose negativne navike i obiaje kao to su npr. hazardne igre, prostitucija, razvijanje nedozvoljene trgovine, pojava raznih vrsta droga, i slino. Mada su to najee propratne pojave, o njima treba voditi rauna i dati im odgovarajue mesto prilikom preduzimanja raznih mera za razvoj turizma. Treba istai jo i to, da negativan uticaj moe da vri i domae stanovnitvo. To su uticaji koji izlaze iz okvira normalnih navika, etikih i ostalih principa svojstveni stanovnitvu date destinacije.

    POLITIKI ZNAAJ TURIZMA

    Politiki znaaj turizma ogleda se, pre svega, u tome to se on javlja kao najznaajniji faktor ouvanja mira u svetu. Ovaj znaaj se uklapa se u iri drutveni znaaj turizma. Primera radi, treba istai da su Ujedinjene nacije 1966. godine donele posebnu Rezoluciju kojom je 1967. godina proglaena za Meunarodnu godinu turizma. Pri donoenju ove Rezolucije, koja je imala za cilj da unese nove stimulanse za dalji i bri razvoj meunarodnog turizma, imala se u vidu, pre svega, uloga turizma kao faktora boljeg razumevanja meu ljudima iz razliitih zemalja, i na toj osnovi ouvanje svetskog mira. Osnovni cilj angaovanja Organizacije Ujedinjenih nacija na planu unapreenja maunarodnog turizma bio je sledei: "Turizam - paso mira".

    Treba istai i znaaj turizma za jaanje politikog prestia odreene zemlje u meunarodnim razmerama, jer tek posle posete odreenoj zemlji, strani turisti dobijaju jasniju predstavu o karakteristikama drutvenih odnosa te zemlje. Na taj nain se ublauje negativno dejstvo politike propagande koja u nekim zemljama, neprincipijelno i tendenciozno rui ugled drugih zemalja u oima sopstvenog stanovnitva. Sve ove lane predstave nestaju kada turisti iz tih zemalja stupe na tle konkretne turistike zemlje, tj. kada neposredno uspostave kontakt sa stanovnitvom te zemlje.

    Treba imati u vidu i neke negativne strane turizma, posmatrano sa politikog aspekta. Ovde se pre svega misli na negativni uticaj u pogledu

    43

  • bezbednosti zemlje. Ove pojave treba imati u vidu i dati im odgovarajui znaaj pri voenju politike razvoja turizma u raznim domenima.

    EKONOMSKI ZNAAJ I ULOGA TURIZMA

    Da bi se utvrdio ekonomski znaaj turizma za odreeno podruje, potrebno je imati u vidu dejstvo odreenih grupa faktora. Prema engleskom autoru Medliku, to su sledee grupe:

    Turistike aktivnosti (klimatski uslovi, kulturno-istorijsko naslee, prirodne lepote, itd.);

    Pristupanost (udaljenost izvora turistike tranje od turistike destinacije, razvoj saobraajne mree i sl.);

    Turistika ponuda (smetaj, uslovi za snabdevanje, zabava, gradski saobraaj i sl.);

    Organizacija turizma i politika unapreenja (Medlik, S., 1966:39). Polazei od ovoga, potrebno je istai da se u osnovi ekonomskog znaaja

    turizma nalazi potronja turista u mestima koja poseuju. Novac koji su turisti zaradili u mestima svog stalnog boravka, troi se u turistikim mestima.