TRODELNA DRŽAVA

ZAPOLJA I FERDINAND

• Posle Mohačke bitke Turci su osvojili i poharali i glavni grad Budim

• Povukli su pred nastupajućom zimom• Velikaši su izabrali novi kralj – Jovan Zapolja

(Zápolya János) (1526-1540)• Jedna struja bila za Habsburgovce – Ferdinand

I (1526-1564)

• Zápolya(Szapolyai) János

TRODELNA DRŽAVA

• 1. Srednji deo s Budimom bio je u turskim rukama – Budimski vilajet

• 2. Erdeljska Kneževina – istočno od Tise – Janoš Zapolja – u vazalskom odnosu prema Turcima – protiv Habsburgovaca održava se uz pomoć Turaka

• 3. na zapadu i severu Habsburgovci – Ferdinand I.

TURSKI POHODI PREMA EVROPU

• Najpoznatiji od neuspešnih pohoda je: Sulejman II je krenuo preko Sigeta (Szigetvár) ka Beču – zaustavio ih Nikola Šubić Zrinski (Zrínyi Miklós) – 1566

• Siget je pao, ali su Turci izgubili mnogo vremena (zbog zime morali su prekinuti pohod), i sultan je umro.

Zrínyi kirohanása – Zrinjijev izlazak

A halott Zrínyi

PROTESTANTIZAM• XVI. vek – Erdeljska kneževina, Budimski vilajet –

veći deo stanovništva je prešao u protestantsku religiju – trijumf reformacije

• Izvor je Erdeljska kneževina - Uticaj Nemaca, sledbenika M. Lutera – stanovnici Erdelja su bili pripadnici različitih veroispovesti: katolici, luterani, kalvinisti, unitarijanci („Egy az Isten!“ – ne priznaju Svetog Trojstva) – i kralj Zapolja je unitarijanac

• Antireformacija u severni i zapadni deo Ugarske – reakcija kralja, katoličke države

XVI-XVII. VEK

• Borba između Kraljevine i Kneževine• NIKOLA ZRINSKI (1620-1664), izuzetan

državnik, vojskovođa i pesnik – pripada antibečkoj struji – stradao u lovu

• 1683 – neuspela turska opsada Beča – savez protiv turaka – Sveta Liga (Habsburška Carevina, , Venecija, Poljska)

• 1686 – oslobađanje Budima

Čakovec - Csáktornya

• Gróf• Zrínyi Péter

BITKA KOD SENTE (1697)A ZENTAI CSATA

• Pobeda Evgenija Savojskog nad Turaka • Karlovački mir (Karlócai béke) – 1699• Oslobođena od Turaka cela Ugarska (sem dela

Banata)• Erdelj izgubi samostalnot, pripojen je Carevini.• Ugarska je opet jedinstvena država.

• SavoyaiJenő

STANOVNIŠTVO – INTENZIVNE SEOBE

• Na početku XVI. Veka u Ugarskoj je živelo oko 4 miliona duša.• Ratovi i pustošenja su razorili zemlju.• Započele su seobe u opustelu zemlju. S istoka Pusini i Rumuni, sa

severa Slovaci, sa zapada Nemci, sa juga Srbi.• 1690 – Velika seoba Srba• Srbi kasnije uključeni u vojne jedinice za odbranu južne granice od

Turaka• Krajem XVIII. Veka Ugarska imala 8 miliona duša, trećina

stanovništva je bilo mađarsko• Većina stanovništva po gradovima (naročito na zapadu i severu)

bilo je nemačko• Većina plemstva bilo mađarsko

NOVA UGARSKA KRALJEVINA

• Vladavina Habsburške kuće – apsolutizam – staleži morali su da se odreknu prava na slobodan izbor vladara, ograničena i sloboda veroispovesti protestanata

• Javio se otvoreni otpor, buknuo je ustanak pod vođstvom Ferenca II Rakocija (1703), trećeg sina Ilone Zrinjija. (Ilona je ćerka Petera Zrinjija).

Munkács

RAKOCIJEV USTANAK

• Rakocijevi kuruci (crutiatus = prema krstašima u odredima Đerđa Dože) – labanci (Lanzer = kopljanik) carske snage – po drugim izvorima Laub Hans = Hadjad Hans! /Pusti, Hans!

• Borbe su trajale, sa promenljivom ratnom srećom, do 1711. godinom.

• Rakocijeva emigracija u Rodošto, u Tursku.

Kuruci su uhvatili labanca

STARA MAĐARSKA KULTURA I KNJIŽEVNOST

• Književnost renesanse• JANUS PANNONIUS - humanista i pesnik –

njegova dela pisana su na latinskom jeziku – stvarao u dvorište kralja Maćaša Hunjadija

• Školovao se u Italiji• Njegova poznata pesma je

Pannónia dicsérete (Laus Pannoniae; 1465 körül)

• Eddig Itália földjén termettek csak a könyvek, S most Pannónia is ontja a szép dalokat. Sokra becsülnek már, a hazám is büszke lehet rám,

Szellemem egyre dicsőbb, s általa híres e föld! (Berczeli Anzelm Károly fordítása)

Egy dunántúli mandulafáról (De amygdalo in Pannonia nata; 1466)• elégico-epigramma• Pannonius kinn van a kertben, és egy

csodálatosan szép mandulafát lát a télben. A költő magára vonatkoztatja a mandulafát, amely el fog fagyni. Itáliában ő volt valaki, volt akivel megbeszélje mindennapos dolgait, verseit. Magyarországon úgy érzi nem tud kibontakozni, nem tudja igazán megmutatni magát.

Januspannonius.hu

Búcsú Váradtól (Abiens valere iubet sanctos reges, Waradini;

1458)• Elégiko-óda, Pannonius egyik legnagyobb

műve. • A humanista világszemléletű ember

értékrendjét fejezi ki azzal, hogy mitől fáj a legjobban elszakadnia: „válogatott könyvek szépségein elgyönyörödni”, „csacsogó csermely partján heverészni”, „kéklő égbolt”, „kristálypatakok, zöldbe borult ligetek”.

• Skulpturau Pečuju

Búcsú Váradtól

• Jól érezhető a reneszánsz ember életigenlése – a földi létet már nem siralomvölgyként jeleníti meg. A vers indulásában Janus szomorú, hogy el kell hagynia Váradot, de boldog is egyben, hiszen új vidék várja, és új ismereteket szerezhet. Ezek az ambivalens érzések. Majd megismerhetjük a Várad környéki téli tájat, csodálatosan ötvözve a reneszánsz elemeket az ember hétköznapi érzéseivel.

Búcsú Váradtól

• Mivel tüdőbeteg, rossz lesz neki itthagyni a jó kis fürdőket, hiszen az út igencsak megviseli az ember tüdejét télidején. Mivel igazán reneszánsz, itáliai műveltségű ember, rossz lesz itthagyni a könyvtárakat. Továbbá már nem Istenhez imádkozik, hanem (ahogy a reneszánsz ember teszi) egy személyiséghez: Szent Lászlóhoz.

• Grob

BALINT BALAŠI – BALASSI BÁLINT(1554-1594)

• On je i danas jedan od najvećih pesnika mađarske književnosti.

• Njegovi uzori: Petrarka, narodna književnost - renesansa

• Ljubavne pesme (Ciklus o Juliji, 1589), viteške pesme, pesme Bogu (Istenes versek)

PESNIK I VITEZ U KRAJINAMA• Učio je u Krakov. Govorio pet jezika. Vojnički

život je počeo u tvrđavi u Eger, u Mađarskoj. Način ratovanja: napadaju turske trupe koje pljačkaju u okolini Egera. U trenucima mira, pored logorske vatre ili u krčmama pijuckaju vina, sviraju, pevaju pesme.

• Zaljubljen je u Anu Lošonci (Julija). Uzalud.• Usled ratovanja njegov život je nesretan. Brat

mu postaje neprijatelj zbog nasledstva. Brak mu je neuspešan.

LIRA I SABLJA

• Poznat vitez u borbama protiv turaka u krajinama Mađarske.

• 1594 – Estrigan – mučan smrt – u borbi protiv turaka izgubi noge – zadnja njegova rečenica: „Bože, bio sam tvoj vitez!“

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/2/29/Balassi_balint.jpg

NIKOLA ZRINSKI – ZRÍNYI MIKLÓS(1620-1664)

• Barok u mađarskoj književnosti• Hrvatski ban i borac protiv turaka, državnik

širokog pogleda, lirski pesnik.• Opsada Sigeta (Szigeti veszedelem). Predmet

epa herojska borba pesnikovog pradede protiv Turaka

• Značajna je i njegova proza

POEZIJA KURUCA – KURUC KÖLTÉSZET

• Viteško pesništvo – neprijatelj u ovim pesmama u XV-XVI. veku (do 1699. godine) su turci, a

• u XVII-XVIII. veku su Habsburzi u pesmama kuruca

• Autori ovih pesama su većim delom anonimni, a same pesme se pojavljuju u rukopisnim kjnigama (učeni autori su najćešće đaci, predikatori protestanti, učitelji)

Iszogató, pipázó, tárogatómuzsikát hallgató kurucok - olajfestmény Acsády Ignác: Magyarország története I. Lipót és I. József korában

Poezija kuruca

• Tipovi pesama:• 1. pesme o pobedi i o nadi oslobađanje

kraljevine (Csínom Palkó)• 2. pesme o porazu, rezignaciji (Rákóczi-nóta –

ova pesma u XVIII. veku postaje tajni himnus Mađarskog naroda u borbama protiv Austrijanaca)

• 3. političke pesme• 4. istorijske pesme

KELEMEN MIKEŠ – MIKES KELEMEN(1690-1761)

• Najveći prozni pisac epohe baroka u Mađarskoj.

• Otišao je u emigraciju sa knezom Ferencom II Rakocijem kao njegov sekretar.

• Njegovo delo Pisma iz Turske (Törökországi levelek) pisano nepostojećoj tetki – fiktivna pisma o emigrantskom životu.