1

EKONOMIJA EUprof. dr Miodrag Paspalj

� Stvaranje jedinstvenog tržišta označilo je presudni momenat kada je u pitanju traganje za zajedničkom saobraćajnom politikom.

� Ovome je doprinelo uklanjanje graničnih kontrola, što bi označavalo to da tržišna integracija iziskuje saobraćajni sektor, koji bi bio sposoban da služi ovom velikom tržištu.

� Zajednica je, stoga, odlučila da usvoji opšti princip saobraćaja, kao kombinaciju unapređenja infrastrukture i prevoznih sredstava, uz njihovu racionalnu eksploataciju.

2

� Sve ovo praćeno je povećanjem i poboljšanjem:

sigurnosti korisnika i uspostavljanje jednakih radnih uslova, kao i

efikasniju zaštitu životne sredine.

3

� Zarad jednostavnijeg kretanja ka integraciji tržišta u oblasti saobraćaja, Zajednica je odlučila da

podrži razvoj transevropskih mreža, koje bi omogućile uspostavljanje lakše komunikacije među saobraćajnim mrežama članica.

4

� Industrijska politika i dalje je velikim delom pod nadležnostima nacionalnih država

� Zajednica je preduzela odgovarajuće korake kako bi u sistemu otvorenog i konkurentnog tržišta obezbedila uslove i pravni okvir, što je neophodna pretpostavka za bržu adaptaciju i konkurentnost evropske industrije koja treba da se razvija.

5

� Industrijska strategija Zajednice sastoji se od politika koje za cilj imaju poboljšanje poslovnog okruženja, što kroz integraciju evropskog tržišta, što putem promovisanja potrebnih promena strukture industrijske proizvodnje i koordinisanja aktivnosti članica.

� Zajednica je, takođe, lansirala više integrisanih programa istraživanja sa ciljem pomoći industriji EU u borbi sa rivalima u primeni novih-modernih tehnologija.

6

� Ipak, generalno, troškovi istraživanja i razvoj, kao i stope industrijske proizvodnje i produktivnosti, koje dostiže većina članica EU, stalno su ispod nivoa prisutnih kod glavnih konkurenata (SAD, Japan).

7

� Nakon Drugog sv. rata akcenat je bio stavljen na poljoprivredu.

� Međutim, nejednaka relativna veličina i razvijenost poljoprivrednog sektora kod pojedinačnih budućih članica, kao i razlike u smislu prirodnog okruženja i socijalnih, političkih i ekonomskih ciljeva znače da su prvih 6 država koje su obrazovale EUprimenjivale različite, često intervencionističke nacionalne poljoprivredne politike.

8

� Kada su države članice odlučile da ustanove Zajedničku poljoprivrednu politiku, to je predstavljalo težak zadatak sa velikim implikacijama

ekonomske i

socijalne prirode.

9

� Tokom dugog vremenskog perioda, Zajednička poljoprivredna politika nastojala je da održi ravnotežu interesa prvih 6 članica, koje iako su već bile razvijene industrijske države, ipak nastavljaju da vode društvenu i ekonomsku brigu za sopstvene poljoprivredne sektore

10

� Glavni ciljevi ZPP su sledeći:

1) obezbeđivanje rasta produktivnosti u poljoprivredi putem promovisanja tehničko-tehnološkog napretka i osiguranje racionalnog razvoja poljoprivredne proizvodnje i optimalnog korišćenja faktora proizvodnje, naročito radne snage

11

2) osiguravanje korektnih standarda život za poljoprivrednu zajednicu, naročito preko zarada ljudi uključenih u poljoprivredni sektor

12

3) stabilizacija tržišta

13

4) obezbeđivanje raspoloživosti ponude

i

14

5) osiguravanje takve ponude koja bi omogućila potrošnju po razumnim cenama

15

� Zajednička poljoprivredna politika zasnovana je na 3 principa koja su za nju od samog početka bila vodič.

� Ovi principi jesu:1. ustanovljavanje jedinstvenog tržišta za

poljoprivredne proizvode,

zatim

16

2. prednost koju Zajednica daje domaćoj proizvodnji kroz smanjenje međunarodne konkurencije preko protekcionističkih mera

i

17

3. finansijska solidarnost u podršci poljoprivredi

18

� Na Zajednici je velika odgovornost osiguravanja visokih standarda kvaliteta životne sredine.

� Razlike koje postoje između nacionalnih ekoloških zakona mogu uticati na funkcionisanje zajedničkog tržišta, na taj način što dovode do poremećaja konkurencije i postavljanje tehničkih barijera za trgovinu

19

� Zajednica je sa prethodno naglašenim zadacima postavila sledeće ciljeve:

•čuvanje, zaštita i unapređenje kvaliteta životne sredine

•zaštita zdravlja stanovništva•ekonomična i racionalna eksploatacija

prirodnih resursa•promocija mera na međunarodnom nivou

koje bi se bavile regionalnim i globalnim ekološkim problemima

20

� Zajednička politika koja se tiče životne sredine bazirana je na sledećim principima:

princip prevencijeprincip prema kome zagađivač plaća troškove

zagađenjaprincip izvora, prema kome ekološko

oštećenje treba sanirati na izvoru

zatim

21

princip predostrožnosti, gde se uzimaju u obzir potencijalni troškovi i koristi od preduzimanja ili nepreduzimanja akcija

princip integracije, koji podrazumeva koordinaciju politike članica od strane Zajednice u interesu izbegavanja poremećaja na jedinstvenom tržištu

22

� Juna 1988.godine EC (Europen Council) ovlastio je tadašnjeg predsednika Evropske komisije Žak Delor da analizira i predloži konkretne faze ostvarivanja evropske ekonomske unije. Delor je formirao komisiju koju su sačinjavali svi guverneri Centralnih banaka zemalja Evropske zajednice koja je pripremila tzv. Delorov izveštaj, prema kome je ekonomska i monetarna unija trebalo da ostvari u tri faze.

23

� EC (Europen Council) je juna 1989. godine odlučio da prva faza koja realizuje projekte ekonomske i monetarne unije treba da počne 1.jula 1990. godine, a to je datum sa kojim trebalo da u principu sva ograničenja na kretanje kapitala između zemalja članica budu ukinuta.

24

� Početak druge faze EMU vezuje se za ustanovljavanje Evropskog monetarnog instituta (EMI) 1.januara 1994. godine. EMI je imao dva glavna zadatka: jačanje saradnje izmedju Centralnih banaka i kordinacije monetarnih politika i da obavi potrebne pripreme za uspostavljanje evropskog sistema Centralnih banaka (ESCB) za voćenje jedinstvene monetarne politike i za kreiranje jedinstvene valute u trećoj fazi.

25

� Evropska Centralna banka (ECB) je monetarni autoritet najvišeg nivoa u euro-zoni. To je institucija koja je emitent i zakonski zaštitnik eura. Evropska Centralna banka je deo Evrpskog sistema Centralnih banaka u koji još ulaze i nacionalne Centralne banke država članica. Osnovana 1998. godine sa sedištem u Frankfurtu u Nemačkoj, sa radom je počela 1. januara 1999. godine sa uvođenjem treće faze monetarne unije.

26

� Evropska Centralna banka je institucija koja je nadlezna za Evropsku monetarnu politiku.

� Osnovana je ugovorom iz Mastrihta, kojim je i pokrenut postupak stvaranja monetarne unije kao nadgradnje unutrašnjeg tržišta EU. Glavni razlog njenog osnivanja bilo je stvaranje monetarne unije s jedinstvenom valutom, evrom.

� Države koje su ušle u monetarnu uniju prenele su ovlašćenja nad monetarnom politikom na evropski nivo, pa je zadatak kreiranja i sprovođenja zajedničke monetarne politike pripao Evropskoj centralnoj banci.

27

� Evropska centralna banka ima tri tela: 1. Izvršni odbor čine predsednik i

potpredsednik i četiri druga člana koje jednoglasno imenuju predsednici ili premijeri evrozone. Članovi se biraju jednokratno na period od osam godina. Odgovoran je za sprovođenje monetarne politike koju definiše Upravni savet i za davanje uputstava nacionalnim Centralnim bankama.

28

2. Upravni odbor je najviše telo Banke. Čine ga 6 članova Izvrsnog odbora I guverneri nacionalnih Centralnih banaka evrozone. Njime predsedava predsednik Evropske Centralne banke. Glavni mu je zadatak definisanje monetarne politike u evrozoni, posebno određivanje visine kamate pod kojima komercijalne banke mogu pribaviti novac od Evropske Centralne banke.

29

3. Opšti (generalni) savet je sastavljen od predsednika i potpredsednika Evropske Centralne banke i guvernera nacionalnih Centralnih banaka svih država članica EU a ne samo onih koje su članice monetarne unije. Svrha ovog tela je da osigura saradnju sa državama članicama EU koje nisu ušle u monetarnu uniju. Funkcija je savetodavna, a telo koordinira i buduće povećanje eurozone.

30

� Primarni cilj ESCB, jeste obezbeđivanje cenovne stabilnosti a na principima otvorene tržisne privrede sa slobodnom konkurencijom uz afirmaciju efikasne alokacije resursa.

31

� Osnovni zadaci ESCB uključuju: 1. Definisanje i sprovođenje monetrane

politike EU;2. Rukovođenje deviznim poslovima;3. Držanje i upravljanje deviznim rezervama

zemalja članica; 4. Omogućavanje što efikasnijeg platnog

prometa;5. Sprovodjenje prudencijalnog nadzora nad

kreditnim institucijama i stabilnost finansijskog sistema.

32

� Međutim, da bi neka zemlja mogla pristupiti jedinstvenoj evropskoj valuti ona mora da ispuni sledeće uslove:

Stopa inflacije ne sme da bude veća od 1,5 procentnih poena iznad nivoa koje ostvaruju tri najuspešnije zemlje;

Dugoročne kamatne stope ne smeju biti veće od 2 procentna poena iznad kamatnih stopa u već pomenute tri najuspešnije zemlje;

zatim

33

Niski fiskalni deficit koji ne sme premašiti nivo od 3% BDP;

Devizni kurs mora biti stabilan unutar Evropskog monetarnog sistema;

Postojanje nezavisne Centralne banke

34

� Poslednju deceniju XX veka Srbija je, kao savezna jedinica SR Jugoslavije održavala krajnje narušene bilateralne odnose sa Evropskom unijom.

� Poremećeni odnosi u tom periodu su u dva navrata rezultirali ekonomskim i političkim sankcijama koje je EU uvela Jugoslaviji odnosno Srbiji.

� Sa demokratskim promenama 2000. godine stvorene su političke pretpostavke za unapređenje odnosa između SR Jugoslavije i Evropske unije.

35

� Dalji razvoj odnosa EU i Državne zajednice Srbija i Crna Gora projektovan je kroz dokumenta usvojena na samitu EU i država Zapadnog Balkana u Solunu 2003. godine poznatom kao „Solunska agenda za Zapadni Balkan”.

� Savet ministara je, takođe, kao novi instrument u procesu pridruživanja predložio uvođenje novog instrumenta koji je nazvan „Evropsko partnerstvo” koji ima za cilj da se identifikuju kratkoročni i dugoročni prioriteti koje svaka zermlja mora da utvrdi.

36

� Inače, politika Srbije prema Evropskoj uniji bila je definisana Rezolucijom o pridruživanju Evropskoj uniji, koju je Narodna skupština Republike Srbije donela 14. oktobra 2004. godine.

� Posle izdvajanja Crne Gore iz sastava Državne zajednice, maja 2006. godine, svoje odnose sa EU obe države su kreirale na bazi neposrednih bilateralnih odnosa, koji su i doveli do zaključenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

37

� Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i Evropske unije zaključen je 29. aprila 2008. godine. Samo Bosna i Hercegovina je zaključila Sporazum o stabilizaciji sa Unijom kasnije, tj. 16. juna iste godine.

� Pravilo je da sporazumi stupaju na snagu kada ih ratifikuju nadležni organi Zajednice, odnosno Republike Srbije, kao i parlamenti država članica Evropske unije.

38

� Sporazumom su kao ciljevi pridruživanja predviđeni:

a) podržavanje napora Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava;

b) doprinos političkoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizacija regiona;

c) obezbeđivanje odgovarajućeg okvira za politički dijalog, omogućavajući razvoj bliskih političkih veza između strana;

39

d) podržavanje napora Srbije da razvija privrednu i međunarodnu saradnju, između ostalog, i kroz usklađivanje svog zakonodavstva sa zakonodavstvom Zajednice;

e) podržavanje napora Srbije da završi tranziciju u funkcionalnu tržišnu privredu;

f)unapređivanje skladnih ekonomskih odnosa i postepeno stvaranje zone slobodne trgovine između Zajednice i Srbije;

g) podsticanje regionalne saradnje u svim oblastima obuhvaćenim ovim Sporazumom

40

� Sporazum o stabilizaciji je izuzetno obiman akt, koji ima, zajedno sa aneksima i protokolima koji su njegov sastavni deo 720 strana.

� Sporazum nudi povlašćen položaj Srbiji, a ideja je da na direktan način da svoj doprinos političkoj i ekonomskoj stabilizaciji Srbije i regiona Balkana i doprinese uspostavljanju bliskih dugoročnih veza između Srbije i EU.

� Sporazum je zaključen na neodređeno vreme, ali ga svaka od ugovornih strana može otkazati. Po otkazu Sporazuma isti prestaje da važi u roku od šest meseci od momenta obaveštavanja druge strane.

41

� Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ima preambulu i deset naslova, koji generalno regulišu političke, ekonomske i trgovinske odnose između ugovornih strana.

� Sam proces pridruživanja je koncipiran kao postepen. Sporazum je predvideo da po isteku trogodišnje primene istog, računajući od vremena stupanja na snagu, Savet za stabilizaciju i pridruživanje, kao zajednički organ dve strane koji nadzire njegovu primenu i sprovođenje, analizira primenu Sporazuma i može da odluči o sledećim fazama pridruživanja.

42

� Predviđeno je da Sporazum bude u celosti usklađen sa odredbama Opšteg sporazuma o carinama i trgovini i Opšteg sporazuma o trgovini uslugama.

43

� Odnosi saradnje Srbije i EU kroz približavanje stavova o zajedničkoj politici, unapređenju regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa odvijaće se kroz politički dijalog institucionalno smešten u okvir Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, ali i Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

44

� Treći naslov Sporazuma predvideo je razvoj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa kao način približavanja Uniji. U tom kontekstu predviđeno je da Srbija razvija saradnju sa svim državama-kandidatima za članstvo, kao i državama uključenim u proces stabilizacije i pridruživanja.

45

� Uspostavljanje zone slobodne trgovine između EU i Srbije u periodu od šest godina od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju cilj je odredbi koje regulišu slobodan protok roba.

� Pri tom, odmah po stupanju na snagu Sporazuma, Evropska unija će da omogući bescarinski uvoz robe poreklom iz Srbije, dok je otvaranje našeg tržišta prema robi poreklom iz zemalja Evropske unije predviđeno kroz postepen duži vremenski period.

46

� Peti naslov Sporazuma posvećen je ostvarivanju slobode kretanja radnika, pružanja usluga, kretanja kapitala i poslovnog nastanjivanja.

� Navedene odredbe Sporazuma treba da trasiraju i omoguće otvaranje tržišta rada za obe ugovorne strane i stvore mogućnosti za strana ulaganja na simetričnoj osnovi i bez nepotrebnih administrativnih procedura.

47

� Usklađivanje postojećih i budućih pravnih propisa Srbije sa pravnim tekovinama Zajednice jedan je od preduslova evropskih integracija. Usklađivanje zakonodavstva u ranoj fazi biće usmereno na propise koji regulišu unutrašnje tržište, pravosuđe, slobodu i bezbednost, te na druga područja vezana za trgovinu. Značajan broj propisanih pravila koje sadrži Sporazum odnosi se na područja konkurencije, intelektualne, industrijske i komercijalne svojine, javne nabavke, standardizaciju i zaštitu potrošača.

48

� Dalje, saradnja u oblasti izdavanja viza, kontrola granica, azil i pitanja migracija pretpostavka su ostvarivanja sloboda i prava čoveka, poput slobode kretanja, izbora zanimanja, prava na rad, te političkih, izbornih i drugih prava, sprečavanjai kontroli ilegalnih migracija, te povratku ilegalnih izbeglica.

� Posebno je naglašena saradnja u oblasti suzbijanja i borbe protiv krivičnih dela pranja novca, trgovine narkoticima i aktuelizovana borba protiv organizovanog kriminala i terorizma.

49

� Oblasti u kojima se politika saradnje realizuje su: ekonomska i trgovinska politika, bankarstvo, osiguranje, oblast revizije i finansijske kontrole, promocija i zaštita ulaganja, industrijska saradnja, turizam, mala i srednja preduzeća, poljoprivreda, ribarstvo, carine, oporezivanje, kultura, socijala, obrazovanje, informatika, energetika, transport, zaštita životne sredine, tehnološki razvoj, regionalni i lokalni razvoj i državna uprava.

50

� Eventualni spor između Evropske zajednice i Srbije o tumačenju ili primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u nadležnosti je rešavanja Saveta ministara, osim ukoliko je pokrenut arbitražni postupak.

� Savet za stabilizaciju i pridruživanje sporove rešava odlukama koje imaju obavezujuće dejstvo.

51

� Čini se da polako slabi jedinstvo u Uniji po mnogim važnim funkcionalnim pitanjima.

� Da bi se prevazišli ti problemi stalno se radi na poboljšavanju i ujednačavanju (harmonizaciji) čitavih setova raznih zakona, pravila i propisa, akciza, kamata, poreza, kvota itd., kako bi sve države članice imale iste (ili bar sličan) uslove, na pravednoj osnovi, za dalji ujednačeniji razvoj bez protecije, ali i bez diskriminacije.

52

� S bzirom da je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU, veoma je važno napomenuti da nas čeka nastavak neodložnog posla na harmonizaciji sveukupnih odnosa sa Evropskom unijom. Između ostalog, očekuje nas približavanje i ujednačavanje naše poreske politike sa poreskom politikom EU, a preko toga i harmonizacija samih poreza i poreskih stopa.

53

� Poreska harmonizacija se definiše kao proces uklanjanja poreskih prepreka između država članica Evropske unije, kao i razlika u njihovim poreskim sistemima koje stvaraju takve barijere.

� Međutim, značajne razlike u visini efektivnog poreskog opterećenja činilaca rada i kapitala u državama članicama ometaju ostvarenje sledećih sloboda:

54

• sloboda kretanja roba (koja se stvaruje kroz eliminisanje poreza i taksi),

• sloboda kretanja kapitala (koja podrazumeva slobodu prekograničnog vršenja tekućih plaćanja),

• sloboda kretanja ljudi (koja obuhvata nesmetano kretanje radnika iz jednih u druge države članice, u cilju sticanja zaposlenja ili uspostavljanja vlastite delatnosti u drugoj državi članici – npr. Otvaranje firme ili filijale već postojeće firme),

• sloboda kretanja usluga (koja pretpostavlja slobodno kretanje davalaca i korisnika usluga iz jednih u druge države članice, radi vršenja ili uživanja usluga).

55

U osnovi ciljevi harmonizacije u ekonomskom smislu, mogu se ostvariti sprovođenjem dva oprečna pristupa:

• harmonizacijom poreza u EU nastoji se ostvariti centralizacija nacionalnih budžeta koja bi omogućila automatske transfere prema regionima i državama koje su pogođene tzv. negativnim šokovima. Ovaj pristup zasnovan je na teoriji optimalnih valutnih oblasti i pretpostavlja da nacionalne fiskalne vlasti imaju dovoljno fleksibilnosti i autonomije u sprovođenju fiskalne politike i

56

I zatim:•drugi pristup definisan Mastrihtskim

sporazumom i Paktom stabilnosti rasta zahteva strogu disciplinu u upravljanju fiskalnom politikom i to na osnovu eksplicitnih pravila i veličini nacionalnih budžetskih deficita.

57

� Pravni osnov za harmonizaciju neposrednih poreza (poreza na dohodak, porez na dobit, porezi na imovinu) u Evropskoj uniji mnogo je slabiji nego kod posrednih poreza (opšti porez na promet i akcize).

58

Glavni motivi koji opredeljuju potrebu za harmonizacijom neposrednih poreza u Evropskoj uniji su:

• ujednačavanje osnovnih elemenata poreza na dobit korporacija (poreski obveznik, poreska osnovica i poreska stopa),

• harmonizacija poreskog tretmana dividendi,• eliminisanje prepreka kod međukompanijskih

isplata dividendi, kamata i autorskih naknada, i• olakšavanje grupisanja kompanija između država

članica.

59

� Međutim, postoje dva glavna pitanja po kojima se poreski sistemi država članica razlikuju:

1. izbor metode za eliminisanje dvostrukog pravnog oporezivanja i

2. izbor metode za eliminisanje, odnosno ublažavanje ekonomskog dvostrukog oporezivanja raspodeljene dobiti korporacije (dividendi).

60

� Dvostruko pravno oporezivanje postoji kada se isto lice u vezi sa istim objektom (dohodak, dobit ili imovina) oporezuje istim ili sličnim porezima za isti period od strane više poreskih vlasti koje su istog ranga.

� Pomenuti izbor podrazumeva izbor između principa neutralnosti uvoza kapitala (capital import neutrality – CIN) i principa neutralnosti izvoza kapitala (capital export neutrality –CEN).

61

� Primena CIN principa označava da investicije iz različitih država treba da budu izložene jednakim uslovima konkurencije na tržištu kapitala u određenoj zemlji. Naglasak je na tome ko se nalazi u ulozi investitora (tj. potencijalni investitor treba da bude ono lice koje je u stanju da proizvede robu uz najniže troškove).

62

S druge strane, � CEN princip znači da investitor treba da plati

isti ukupan iznos poreza, nezavisno od toga da li je dobit ostvarena od ulaganja u domaćoj zemlji ili u inostranstvu. CEN princip vezan je za primenu metode kredita.

63

� Ovaj izbor podrazumeva izbor između klasičnog sistema i nekog od sistema poreske integracije.

� U klasičnom sistemu, korporacija se shvata kao zaseban pravni entitet koji postoji odvojeno od akcionara. U tom smislu, najpre se oporezuje dobit korporacije u celini, a zatim se dividenda (raspodeljeni deo dobiti) ponovo oporezuje na nivou akcionara, porezom na dohodak fizičkih lica.

64

� Zbog toga, u klasičnom sistemu dolazi do pojave fenomena ekonomskog dvostrukog oporezivanja, koji ima sledeća neutralna dejstva:

a) favorizuje se finansiranje investicija putem kredita, umesto iz vlastitog kapitala,

b) stvara se podsticaj da se dobit akumulira u fondovima korporacije, umesto da se raspodeljuje akcionarima, i

c) diskriminišu se društva kapitala kao organizacioni oblik preduzeća.

65

� S druge strane, osnovne prednosti klasičnog sistema su izdašnost (fiskalni razlozi) i poresko-tehnička jednostavnost, pa su se zbog toga neke države članice ipak odlučile za ovakav pristup oporezivanja dobiti (npr. Belgija, Luksemburg i Holandija), ali i neke zemlje u tranziciji (Bugarska, Češka, Rumunija, Slovačka i dr.). nasuprot tome, poreska integracija označava mere i postupke kojima se eliminiše ili smanjuje ekonomsko dvostruko oporezivanje dividendi. Ona se može sprovoditi na nivou korporacije ili na nivou akcionara.

66

� Sistem dvojnih stopa se sastoji u postupku kojim se dobit korporacije u analitičke svrhe deli na raspodeljeni (akumulisani) deo, koji se realizuje višom stopom, i raspodeljeni deo (dividende), koji se oporezuju nižom stopom poreza na dobit korporacija, čime se akcionarima pruža olakšica na ime okolnosti da će dividende biti još jednom oporezovane, ovog puta porezom na dohodak fizičkih lica. Ovaj sistem je u primeni samo u Nemačkoj.

67

� Sistem delimičnog odbijanja dividendi je u primeni, među državama članicama Evropske unije, samo u Švedskoj.

� Prilikom utvrđivanja oporezive dobiti korporacije dopušta se odbijanje određenog, zakonom propisanog, iznosa isplaćenih dividendi.

68

� Inače, dividenda se u analitičke svrhe razdvaja na „primarnu“ dividendu, koja je analogna kamati i za akcionara predstavlja naknadu za upotrebu novca, i na višakdividendi, koji označava svojevrsnu nagradu akcionaru za preduzetnički rizik kod ulaganja sopstvenog kapitala.

� „Primarna“ dividenda se odbija od poreske osnovice, ali se javlja značajan problem vezan za arbitražnost kod utvrđivanja njene visine.

69

� Sistem imputacije predstavlja danas najrasprostranjeniju metodu sprovođenja poreske integracije. Puna imputacija je, među državama članicama Evropske unije, u primeni u Finskoj, Nemačkoj i Italiji, dok se delimična imputacija sprovodi u Francuskoj, Irskoj, Velikoj Britaniji, Portugaliji i Španiji.

� Imputacija predstavlja postupak koji obuhvata tri faze.

70

� U prvoj fazi, na nivou korporacije, porez se naplaćuje na celokupnu dobit korporacije.

� U drugoj fazi, na nivou akcionara, primljene dividende se uključuju u oporezivi dohodak akcionara, s tim što je on dužan da ih u poreskoj prijavi prethodno uveća za zakonom propisani deo (kod delimične imputacije), odnosno puni iznos poreza na dobit koji je platila korporacija (kod pune imputacije). Nakon toga, akcionaru se utvrđuje porez na dohodak koji treba da plati.

� U trećoj fazi, akcionar ima pravo na poreski kredit po osnovu onog dela poreza na dobit korporacija koji je prethodno „imputirao“ na svoje dividende. Ovaj sistem je vrlo komplikovan i složen za primenu, i zahteva primereno obučenu – i u stručnom i u tehničkom pogledu – poresku administraciju.

71

� S druge strane, sistem imputacije je vrlo pogodan za suzbijanje poreske evazije, pošto akcionar može da dobije poreski kredit tek pošto podnese poresku prijavu u kojoj mora da iskaže tačan iznos primljenih dividendi. On, međutim, može da proceni da li mu se više isplati da ne prijavi odrđeni prihod od dividendi, makar i izgubio pravo na imputacioni kredit, ili pak, da dobije kredit i da plati porez na dohodak za primljene dividende.

72

� Sistem delimične olakšice za akcionare se, unutar Evropske unije, primenjuje u Austriji i Danskoj.

� Dobit korporacije se prvo oporezuje redovnom, uobičajenom stopom, a zatim se kod akcionara porez na dohodak, koji pogađa prihode od dividendi, delimično umanjuje.

73

� Sistem potpunog izuzimanja dividendi je u primeni u Grčkoj, kao i –zbog svoje jednostavnosti – u nekim zemljama u tranziciji (Hrvatska, Litvanija, Letonija).

� Olakšica kojom se eliminiše ekonomsko dvostruko oporezivanje ima oblik potpunog izuzimanja po osnovu dividendi iz dohotka za oporezivanje fizičkih lica.

74

� Bez obzira na pomenute prednosti kojedonosi harmonizacija poreza, ona, sa drugestrane, trpi permanentne kritike ne malogbroja zagovornika poreske liberalizacije, kao iod raznih „nezavisnih“ ekonomista.

� Harmonizovane poreske stope, premanjihovim tvrdnjama, eliminišu fiskalnukonkurenciju, kao što, npr. dogovor o cenama između vlasnika pekara uništavakonkurenciju za hleb i razna peciva.

75

� Zagovornici poreske konkurencije smatrajuda se poreska harmonizacija može postići nadva načina:

� Eksplicitna poreska harmonizacija se javljakada se države dogovore da odredeminimalne poreske stope ili odluče da koristeistu poresku stopu.

� Implicitna poreska harmonizacija se događakada vlasti oporezuju dohodak koji njihovigrađani zarade u drugim jurisdikcijama.

76

� Evropska unija je veliki zastupnik poreskeharmonizacije, i administracija iz Brisela je imala određenog uspeha u njenomprotežiranju.

� Porez na dodatu vrednost, energetski porezi iakcize su, u određenoj meri, bili predmetdirektne harmonizacije među državamačlanicama EU.

77

� Trenutna inicijativa EU je „direktiva o porezuna štednju“, indirektan oblik poreskeharmonizacije koji zahteva od država članica, kao i od šest zemalja nečlanica da ili uveduposeban porez na investitore koji nisu njihovidržavljani (i prepuste lavovski deo prihodainvestitorovoj vladi), ili da skupljajuinformacije o prihodima investitoranedržavljana i proslede ih njihovim vladama(koje će potom oporezovati dohodak).

78

� Evropske države blagostanja sa visokimporezima su najveći podržavaoci poreskeharmonizacije. Nemačka i Francuska, zajednosa manjim brojem drugih država, takođe se zalažu i za harmonizaciju stopa poreza naprihod lica i preduzeća.

� Druge evropske države nisu baš tako željneda harmonizuju ove stope, ali izgleda daimaju simpatija prema posrednim vrstamaporeske harmonizacije, kao što je direktivaEU u štednji

79

� Čini se da evropske države sa visokimporezima gube bitku.

� U maju 2004. godine se deset novih državapriključilo Evropskoj uniji. Među ovimdržavama se nalaze mnoge jurisdikcije saporeskim zakonima koji imaju za ciljpovećanje rasta i privlačenje ekonomskeaktivnosti.

80

� Brojni ekonomisti i stručnjaci za poreskapitanja smatraju da je borba između poreskekonkurencije i poreske harmonizacije, u stvari, borba oko toga da li će vlastkontrolisati faktore proizvodnje.

� Pristalice poreske harmonizacije bi volele daometu oticanje radnih mesta i investicija izdržava sa visokim porezima u države saniskim.

81

� Drugi, opet smatraju da je politika poreskeharmonizacije neophodna da bi se smanjiloizbegavanje plaćanja poreza (poreska evaziija), ali postoje dva načina da se poveća stepenplaćanja poreza. Internacionalne birokratije želeda stvore sistem automatske i neograničenerazmene informacija između vlasti. Nasuprottome, fundamentalna poreska reforma bi smanjila podsticaj za izbegavanje plaćanjaporeza, dok bi istovremeno umanjivalamogućnosti izbegavanja (zato što bi kapitalniprihod bio oporezovan na izvoru).

82

� Liberalizacija tokova kapitala na unutrašnjemtržištu Unije, kao i poreska konkurencijameđu državama članicama, jačaju ekonomskupotrebu za daljim usklađivanjem neposrednihporeza u Uniji, tako da harmonizacijuneposrednih poreza svrstavaju među političkeciljeve od prioritetnog značaja.

83

� Ipak važno je naglasiti da će se rezultatiodređenog harmonizovanog poreza različitomanifestovati u različitim državama.

� U pojedinim državama članicama primena tog poreza će imati izuzetno pozitivne efekte. (ipo obveznike i po državu), dok će u drugimdržavama, sticajem raznih okolnosti, takviefekti izostati.

84

� Klasičan koncept stalne poslovne jedinice sveviše postaje prošlost, pošto se danas, u uslovimaubrzanog razvoja tehnike i tehnologije, poslovnaaktivnost može obavljati posredstvomkompjuterskog servera smeštenog na bilo kojojtački na zemljinoj kugli. Zbog toga su značajnopovećane mogućnosti za izbegavanje plaćanjaporeza, naročito poreza na dobit. Otuda, nastajeozbiljna potreba da se razvijaju novi, modernijikoncepti oporezivanja, koji bi bili u stanju daobuhvate i takve situacije.

85

� I na kraju, po našem mišljenju, izlaganja u ovom delu ukazuju na jedan moždapreuranjen zaključak, ali ne i bez mogućnostidokazivanja takve pretpostavke –“da je stvaranje Evropske monetarne unijeinspirisano prvenstveno političkim, a manjeekonomskim (privrednim) motivima”.

86

HVALA NA PAŽNJI!

87