Uvod

Ova će vas knjiga naučit i podešavanj u jedr a i oprem e na najbolj i moguć i način . Knjige o jedrenju , u ve-ćini slučajeva , "teroriziraju " čitatelj a komplicirani m podacim a i teorijam a aerodinamike . Nemojt e se obeshrabriti , za postizanj e dobri h rezultat a nije potrebn o detaljn o poznavati ovu materiju . Nema puno skiper a koji su stvarni stručnjac i na teško m polju aerodinamike , ali zato ima veoma mnogo "stručnjaka " koji pokušavaj u objasnit i funkcioniranj e jedr a i oprem e na temelj u pomodni h teorija . Vrlo često te su teorij e aproksimativn e i ne ostavljaju za sobo m traga . Možda ih se može primijenit i u po-sebnim slučajevima , ali ne vrijede kao opć e pravilo . Najčešć e na moru doslovn a primjen a sofisticira -nih znanstvenih teorij a manje je korisn a od postupak a koji se temelj e na iskustvu i zapažanjima. U ovoj smo knjizi pokušal i sažeti praktičn a pravila i teorij e koji su općeprihvaćen i među jedriličarima . Međutim , ta pravila ne mogu nadomjestit i pažljivo zapažanje i zdrav razum, koji su najbolj i drugov i u plo-vidbi.

Ono što razlikuje ovu knjigu od većine izdanja na tu temu jest sintetičk i tekst , praće n ilustracijam a kao objašnjenjem . Moj je cil j bio da pronađete , shvatite i zapamtit e tražene informacije .

Čitatelju i pomorc u želim doba r vjetar i mirno more !

Ivar Dedekam

S a d r ž a j

I. Upravljanj e genovo m i glavnim jedro m

Vjetar i jedr o 5

Prividni vjeta r 7

Smjer jedrenj a 8

Profi l jedr a 10

Glavni di jelov i oput e 12

Kroj jedr a i pokazivač i v je t r a 14

Upravljanje genovo m 15

Stabilite t 22

Uravnoteženos t kormi l a 23

Podešavanje g lavno g jedr a 25

Uzajamno dje lovanj e genov e

i glavnog jedr a 30

S vjetro m u bo k i u k rm u 32

Oznake olakšavaj u t r iman j e 34

Profi l jedar a za razne

uvjete (pr imjeri ) 38

Kraćenj e g lavno g jedr a 40

Problem i i r ješenj a 41

Kratak pregle d 42

II . Jedr a za plovidbu niz vjeta r - Spinake r i genake r '45

Vrs te sp inaker a 46

Di je lov i i oput a sp inaker a 47

Pr ip reman j e sp inaker a 48

Podizanj e sp inaker a 49

Kut t angun a 50

Dubin a sp inaker a 51

Položaj t rbuh a 52

Sp inake r s v je t ro m po krm i 53

Ši rok o u v je ta r i s bočn i m

v je t ro m 54

Š t raorc a i š t rapo j a 55

S jak i m v je t ro m u k rm u 56

Prebac ivan j e sp inaker a

ko d kruženj a 57

Kruženj e p o m o ć u dva tangun a 58

Kruženj e s p rebac i van je m

tangun a ispo d let a 59

Spuštan j e sp inaker a 60

Genake r 61

I I I . Podešavanj e jarbol a 63

Razl iči t i t ipov i snast i 64

Pr ip in jan j e ja rbo l a po bok u 64

Pr ip in jan j e ja rbo l a po uzdužnic i 65

Zatezanje zaputk e 66

Nape tos t užadi 67

Zatezanje gorn j i h (križnih )

pr ipon a 68

Pre thodn o sav i jan je ja rbo l a 69

Ja rbo l i s pe to m na kobi l ic i 70

M a k s i m a l n o savi jan je ja rbo l a 71

Di je l jen a snas t

(niže hvat iš t e leta ) 71

Podešavanj a po d jedr im a 73

B o č n o ravnan j e ja rbo l a 74

Podešavan j e donj i h pr ipon a 75

Snast s v iše križeva 76

Podešavanj e ja rbo la : Podsjetn i k 78

Neko l ik o savjet a 79

Jo š o gorn j i m pr iponam a 80

Vjeta r i j e d r o Ljudi čest o p i ta j u kak o se mož e jed r i t i p ro t i v v je t ra ? Pa, izravno prot i v v je t r a se ne mož e j ed r i t i , al i mož e već na 30-45 ° s p r a m c e m u v je tar . P r imakn i t e t r a k u pap i r a (naprimje r r a č u n za s t ru ju ) don jo j usn i , drž i t e za k ra je -ve bliže seb i i puhn i t e p rek o n jen e pov rš ine . Razlika u brzin i zraka na dv jem a s t r a n a m a t r a k e pro izvod i " i s i sa -vanje" koj e je podiž e (sl ik a 1). Isto se događ a kad a zrak s t ru j i p rek o j ed r a (il i a v i on -skog kri la) . Zbo g ob l ik a j ed r a zrak koj i s t ru j i sa zavje-trinsk e s t ran e m o r a za ist o v r i j em e p r o ć i dul j i pu t od zraka koj i pro laz i s p r i v je t r i nsk e s t ran e (sl ik a 2) . Pos l je -dica je tog a da na zav je t r insko j s t ran i brzin a zraka b i -va veća , a t la k man j i u o d n o s u na p r i v je t r i nsk u s t r anu . Prema Bernou l l i j ev u zakonu , p o v e ć a n j e brz in e p ro tok a dovod i d o pad a t l aka . U praks i t o znač i d a j ed r i l i c a p lo -vi zahval ju juć i raz l ic i i zmeđ u pod t lak a koj i se s tvar a na zavjetrinsko j s t ran i i neš t o v e ć e g t lak a na p r i v je t r i nsko j stran i j ed ra . Aerodinamičk a si la koj a p r i t o m d je lu j e na j e d r o mož e se rastavit i u dvi j e k o m p o n e n t e : d i n a m i č k i uzgo n i ot -por (slika 3) . Uzgon je u o d n o s u na p rava c v je t r a o k o -mit , a o tpo r im a sm je r v je t ra . Oboj e se p o v e ć a v a s br -zinom v je t ra , al i o tpo r ras t e brže . Kakav ć e bit i o d n o s uzgona i o tpo r a ovis i o brz in i v je t r a i o ku rs u j ed r i l i ce . Kod jedrenj a u vjeta r težim o n a j v e ć e m m o g u ć e m uzgo -nu i na jman je m m o g u ć e m o t p o r u , t o j es t na jpovo l j n i -jem odnos u dv i j u k o m p o n e n t i . U j e d r e n j u niz v je ta r (s povoljni m v j e t r o m , o d n o s n o v j e t r o m u pol a k r m e , i s vjetro m u k rmu) , o tpo r je na js lab i j i , š t o im a povo l ja n uč ina k na brz in u b roda . Na slic i 4 a e r o d i n a m i č k a si la ras tav l j en a je d r u k č i j e -na porivn u k o m p o n e n t u , u s m j e r u k re tan j a j ed r i l i ce , i komponent u zanošen ja , koj a gu r a j e d r i l i c u b o č n o .

Kod jedrenja u vjetar najbolji se rezultati postižu kada je porivna komponenta najveća, a komponenta zano-šenja najmanja što može biti.

Sposobnos t j e d r i l i c e da plov i u v je ta r uve l ik e ovis i o sposobnost i kob i l i c e d a drž i kurs . Kob i l i c a je t a koj a se suprotstavlj a o t p a d a n j u o d ku rsa , o d n o s n o b o č n o m zanošenju p lov i la . Usto ba las t kob i l i c e da j e o tpo r nag i -njanju. Kobilic a ( i ko rm i lo ) d je lu j u u vod i kao jed r i l j e u z raku . Voda koja zbo g o t p a d a n j a b rod a t e č e du ž kob i l i c e po d određeni m k u t e m , s tvar a svo jev r s ta n uzgon , koj i se s u -protstavlj a zanošen ju . U p lov idb i s povo l j n i m v j e t r o m (vjetro m u pol a k rme ) i v j e t r o m u k r m u , s ma l o ili be z ikakva opadan ja , s p o m e n u t i uzgo n kob i l i c e se s m a n j u -je, a može i nes ta t i .

Vjetar b i t r e b a o ulazi t i u j e d r o go tov o u l ini j i s r u b o m ulaza, po d v r l o ma l i m u p a d n i m ku tem . A ko je ku t ulaza preve l i k , zrak se odva j a od j ed r a i s tvar a ve l ike v r t l oge , a ako v je ta r dolaz i isuv iše sp r i j eda , j ed r o u p o t p u n o s t i gub i nos ivost , prazn i se , a bark a gub i b rz inu . V r t ložen j e zraka sman ju j e zalet i dovod i d o zanošen ja . Kada p lov i l o p rev iš e s t i šć e u v je ta r (t e se upadn i ku t sman ju j e il i ča k pos tan e nega t i van ) , j e d r o tež i pun jen j u sa sup ro tn e s t ran e i mož e se poče t i t r es t i blizu p o r u b a . Tada se kaže d a se j e d r o prazn i (sl ik a 5) . Da b i se p rov je r i l o kak o je j e d r o z a t e g n u t o , va l ja g a po -pust i t i d a se za t rese , a n a k o n t og a natezat i do k se ne p res tan e t r es t i . Puno j e lakše , na ime , p repozna t i o d n o s j ed r a i v je t r a kad a se j e d r o t r e s e nego l i kad a je p razno . U o v o m pos l j edn je m s l u č a j u izgle d se j ed r a ne mi jen ja , al i je ku t loš . To je t i p i č n a p o č e t n i č k a pog rešk a (vid i s l i -ku 27) .

Jedra su općenito najdjelotvornija netom prije točke u kojoj bi se počela tresti, kada se pozitivan upadni kut vjetra gotovo približio nuli.

Slika 6 pokazu j e kak o svaka si la mož e bi t i pod i je l j en a u dvi je k o m p o n e n t e unu ta r p a r a l e l o g r a m a , o d n o s n o ka -ko k o m p o n e n t e da j u rezu l tan tu . Taj p r i nc i p v r i jed i i za brz in u v je t r a (sl ik a 7) . Silu (il i brz inu ) m o ž e m o raspod i je l i t i u razne p r a v c e d je lovan ja , b i tn o je d a se poš tu j e p r i nc i p p a r a l e l o g r a -ma . To mož e bit i v e o m a kor i sn o d a shva t im o kak o si le d je lu j u u o d r e đ e n i m p r a v c i m a . N a p r i m j e r , na s l ic i 4 v i -d im o pod je l u na por i v i zanošen je . P loveć i po ut ih i na moto r b rz ino m od 10 č vo rov a osjećam o s t ru jan j e zraka od 10 čvo rov a (pr ib l ižn o 5 m/s) . Taj prividni v jeta r j e d n a k je brzin i p lov i la , al i im a s u p r o -t a n smjer , do k je brzin a " s t v a r n o g v j e t r a " 0 č v o r o v a . Pr iv idn i v je ta r j e k o m b i n a c i j a (zbro j vek to ra ) s t v a r n o g v je t r a i brz in e p lov i la . Kol ik a je brz in a p r i v i dno g v je t r a u tv rd i t ć e m o n a s l j edeć i nač i n : n a c r t a t ć e m o v e k to r e s t va rno g v je t r a i brz in e p lov i la , p o š t u j u ć i p rava c i sna -gu (npr . 1 cm na c r tež u p reds tav l j a t će 1 m/s) , a zat im ćem o povuć i para le l e (sl ik a 7) . Pr iv idn i v je ta r bi t ć e is-tov je ta n d i jagona l i p a r a l e l o g r a m a .

U odnosu na stvarni vjetar, prividni vjetar zbog brzine plovila dolazi više po pramcu.

Izuzetak je kad a se plov i ravn o pro t i v s t v a r n o g v je t r a (mo to rom ) ili ravno niz v je tar . Sl ika 8 pr ikazu j e ve l i k u razl iku u snazi p r i v idno g v je t r a i zmeđ u p lov idb e u v je-ta r i niz v jetar . Zato ć e m o ne r i j e t ko , do k m i p lov im o niz v jeta r l agan o od jeven i , na b r o d i c a m a koj e p lov e n a m a ususre t v id je t i t o p l o od jeven e ili p romrz l e posade .

Stvarn i v je tar , brzin a plovila i prividn i v je ta r u j e d r e n j u

Napomena : V je tar koj i je pos l jed ic a brzin e plovi l a ima smje r sup ro ta n k re tan j u plovi la .

Stvarni vjetar (5 m/s)

Brzina plovila (5 m/s)

Prividni vjetar (10 m/s)

Plovilo A plov i na moto r ravno u v jeta r brz ino m od 5 m/s . Brzin a plovi l a i s tvarn i v je ta r se zbra ja ju , š t o daj e pr iv idn i v je ta r od 10 m/s .

Brzin a plovi l a E i s tvarn i v je tar , buduć i da im je v r i j ednos t j ednaka , a smje r su p ro tan , uza jamn o se pon iš tava ju , p a je v r i j ednos t p r iv idno g v jet r a jednak a nul i . Ovo se događ a sam o zakra tko , napr im je r pr i l iko m kl izanja na valu ili u vožnji m o t o r o m .

Vidimo da su s luča jev i H, G i F z rca ln a sl ika s luča jev a B, C i D. Takođe r v id im o da pr iv idn i v je ta r koj i posad a os jeć a poprim a vr i jednost i od 0 do 10 m/s , ov isno o smjer u p lov idbe , do k je brzin a plovi l a u svim s luča jev im a ista .

S m j e r j e d r e n j a

Vjetar

S bočnim vjetrom, u bok (mezanave)

S bočnim vjetrom, u bok (mezanan

Prividni vjeta r Stvarn i vjeta r U v je ta r 20-40 ° 35-55 ° S bočn i m v je t ro m 40-135 ° 55-150 ° U k rm u 135-150 ° 150-180 °

0

Radi održavanj a p o v o l j n o g u p a d n o g ku ta , j e d r a va l ja s ta l -no korigirat i kak o j e d r i l i c a m i jen j a p r a v a c il i v je ta r m i jen j a smjer . Ako n i sm o s i gu rn i kak o j e d r o hva t a v je ta r , m a l o ćem o popust i t i Škot e da se za t res u i za t im ih p r i t e g n u t i .

Kaže se d a ba rk a o t p a d a (po ja ) kad a se p r a m a c uda l jav a od v j e t ra , a n a s u p r o t t o m e p r i h v a ć a ( id e u o r c u ) kad a s k r e ć e u v je ta r . S p o j a n j e m se pre laz i od p lov idb e u v je ta r na sm je r š i r ok o u v je ta r , za t im na j e d r e n j e s v j e t r o m u bok , u po l a k r m e i r a v n o u k r m u .

Otpadanje m od po loža j a s v j e t r o m u bok , j e d r i l i c a s k r e ć e u pola krm e i zat im ravn o u k r m u . Ško t e se p o p u š t a j u sve dok glavno j e d r o ne pok r i j e f lo k ( p r e č k u ) . Tada se f l o k il i spušt a ili t a n g u n o m p r e b a c u j e na d r u g u s t r a n u .

U p lov idb i s v j e t r o m ravn o u k r m u g lavn o j e d r o je maks i -m a l n o o t v o r e n o . A ko j e d r i l i c a nas tav i k ruž i t i ( p o j l a b a n d a -va t i ) , v j e ta r ć e zahva t i t i zav je t r i nsk u s t r a n u g l a v n o g j ed r a i snažno g a g u r n u t i na d rug i bok . Ta m a n o v r a , ko j u je t ešk o nap rav i t i p o j a k o m v j e t r u , zah t i j ev a i skus tvo .

9

P r o f i l j e d r a

Teško je op isat i p rav i la n prof i l j ed ra , ali najvažni je št o t reb a regul i ra t i j e s l j edeće :

• Dubina (popunjenost) jedra • Položaj trbuha • Profil jedra (pomoću vanga i ventama)

Dubin a jedr a ukazuje na ko l ič in u pun jen ja . Zamis l im o l i na pres jek u jedr a te t i v u izmeđ u van jsko g i s t ražn je g porub a (ventama) , dub in u (d ) možem o mjer i t i u odno -su p rem a dul j in i te t iv e (c) , izraženo u pos toc ima . U s tvarnost i dub in a je tešk o mjer l j iva , p roc jen ju j e se od ok a na teme l j u iskustva , pog ledo m na šavove.

Položa j trbuh a Pod po loža je m t rbuh a podrazumi jev a se uda l jenos t (I ) izmeđ u porub a jedr a i t o č k e na j veće g udub l jen j a (s l i -ka 15) . Pomican je m t rbuh a napr i je d sman ju j e se o m -je r uzgon a i o tpo ra , man j e se mož e ić i u v je ta r negol i kad je t r bu h pomaknu t na t rag , ali lakš e je manevr i ra -t i , je r j ed r o " o p r a š t a " , v je ta r im a već i upadn i kut . Tr-bu h napr i je d odgovar a teže m mor u i ko rm i la r im a koj i nemaj u dovo l jn o iskustv a za f in e poteze . Trbu h koj i je više o t rag a pobo l jšav a odno s uzgon/otpo r i m o g u ć n o s t o rc e (sl ik e 14 i 15) , ali j ed r o se lakše prazn i ako se nj im e ne uprav l j a i spravno . Pom ican je m t rbuh a unazad bark a bol j e plov i u dob r i m uv je t ima , sa s redn j i m v je t ro m i mi rn i m m o r e m .

• Trbuh naprijed: za teže more • Trbuh nazad: za srednji vjetar i tiho more

Profi l genov e

Ulazni prof i l j edr a mož e bit i k l j učan , pogo tov o za genov u ( f lok) , gdj e i spre d nem a j a rbo l a d a dje lu j e na pro to k v je t ra . Zaob l jen i ru b s lab i j e se ponaš a u v jetar , ali bol j e podnos i p rom jen e smje r a bark e ili v je t r a i o m o g u ć a v a lakše vođen je . Zaoš t ren i je ru b bol j i u v je-tar , ali loši j e podnos i p rom jen e smjer a v je t r a t e zaht i -jeva već u prec iznos t (sl ik a 16) . Na ulazni prof i l u t ječ e i nape tos t let a odnosn o zaputk e (p ramčano g odnosn o k rmeno g št ra ja ) t e pod igač a (vid i sl iku 17) .

• Zaobljen ulaz: jedrilicom je lakše upravljati • Oštar ulaz: jedrilicom je teže upravljati

Upadn i kut po visini Od raz in e m o r a nav i še s n a g a s t v a r n o g v je t r a r as te , p a nam je v je ta r u g o r n j e m d i je l u j e d a r a snažn i j i (s l ik a 17) . B u d u ć i d a je brz in a p lov i l a u o d n o s u na v is inu k o n s t a n t n a , p r i v idn i ć e v je ta r ka o rezu l tan t a dv i j e ve-l ič in e s v i s i n o m t a k o đ e r j a č a t i , al i i š i r i t i ku t p r e m a kr -mi . Da b i u p a d n i ku t v je t r a bi o j e d n a k p o c i j e lo j v i s in i , gorn j i d i o j e d r a m o r a bi t i o t v o r e n i j i . Prof i l g l a v n o g j e d -ra p o d e š a v a se p o m o ć u v a n g a , Škot e i k l i zač a Škot e (slik a 21) . O t v o r e n o s t f l ok a (genove ) kon t ro l i r a se takođe r p o m i c a n j e m Škot e (s l ik a 24) , a p o n e k a d i promjeno m n jez in e z a t e g n u t o s t i . ( N a p o m e n a : o t v o r e n o s t jedr a t r až e i nek e s ložen e pr i l i k e ko j e n is u o b r a đ e n e u ovo j knjizi. )

Vertikaln i profi l jedr a Da b i b i l o š t o d j e l o t v o r n i j e , j e d r o b i t r e b a l o imat i v e ć i t rbu h u g o r n j e m d j e l u . Ovo je t e š k o p o s t i ć i , p r e m d a je kor isno , p o g o t o v o o n i m a koj i id u n a r e g a t e . V e ć i n a j ed r i l i ča r a i ne p o k u š a v a p o d e š a v a t i v e r t i k a l n i p ro f i l j ed ra , z a d o v o l j a v a j u ć i s e j e d r o m kakv o ima ju . Ko d j a -ko g v je t r a go rn j i b i d i o t r e b a l o s tan j i t i d a se i zb jegn e p re t j e ran o z a n o š e n j e , al i u m j e s t o t o g a v e ć i n a j e d r i l i -čar a o p r e d j e l j u j e se za o t v a r a n j e j e d r a .

Trbu h i visina jedr a Ovdje n e ć e m o p o t a n k o razma t ra t i k o n s t r u k c i j u j e d r a , već ć e m o se o s v r n u t i s a m o na ob l i k i d u b i n u . J e d r a r p redn je m p o r u b u da j e zaob l j en i ob l i k š i van je m il i l i -j ep l j en je m k ro jk i z a o b l j e n o g r u b a . Kad a se j e d r o po -d ign e n a j a r b o l , n a n j e m u se s t vo r i t r b u h koj i m o r a m o sam i p rav i l n o podes i t i . S t r a n i c e j e d r a zovu se p redn j i po rub , s t ražn j i p o r u b ( ven tam ) i o s n o v i c a , baza. Po ru b genov e ( f loka ) p o v e z a n j e s l e t o m ( p r a m č a n i m š t ra jem) , do k p o r u b g l a v n o g j e d r a id e u u to r j a r b o l a . Baza g lavno g j e d r a o b i č n o j e p o s t a v l j e n a u v o d i l i c u deb len jak a ( b u m a ) . M o ž e bit i i s l o b o d n a , t o j es t povezan a sam o uzdam a i o g l a v o m .

Flok i glavn o jedr o pričvršćen i su na tr i kuta , i to : • na gornji rogalj (za podigač) • na oglavni odnosno prednji rogalj (za bum odn. palubu) • na uzdeni rogalj (za Škote ili nategač po bumu}

N a p o m e n a : N a u t i č k i t e r m i n i m o g u č e s t o d o v o d i t i u zabunu , n e r i j e t k o ih im a dva i v iše za is t u s tvar . Napr imjer , bord i žava t i il i p lov i t i u v je ta r znač i i s to , le tn o jedr o mož e bit i g e n o v a il i f l ok , ov i sn o o d imenz i j i , f l o k je manj i i td .

Na s l ic i 20 p r i kazan i su g lavn i d i je lov i o p u t e , a na i d u ć o j s t r a n i c i op i san o je kak o se n j im a ruku je .

Glavno jedr o 1 . Ško t a g l avno g j e d r a 2 . Kl izač Škot e g l a v n o g j e d r a 3 . Vang (p r i te g d e b l e n j a k a ) 4 . N a t e g a č baze g l a v n o g j e d r a 5 . Zapu t k a ( k rmen i š t r a j , p a t a r a c ) 6 . Pod iga č (g i ndac ) g l a v n o g j e d r a

Prečn o jedr o (genova/flok ) 7 . Pod iga č ( g i n d a c ) genove / f l ok a 8 . Ško t i c a (ško t ina ) genove / f l ok a 9 . Kl izač hva t i š t a genove / f l ok a 10. Leto ( p r a m č a n i š t ra j )

Škot a g l avno g j e d r a (1) za jedn o sa svo j i m k l i zače m (2) kontrol i r a po loža j b u m a u o d n o s u na uzdužn i c u b a r k e , a takođe r o d r e đ u j e p ro f i l j e d r a . Ko d j e d r e n j a š i r ok o ( laško ) u k rmu , u lazn i ku t j e d r a bo l j e se regu l i r a p o m o ć u v a n g a (3) , koj i m se b u m pod iž e o d n o s n o s p u š t a .

Podigač i (g indac i ) g l a v n o g j e d r a (6) i f l ok a (7) s luže za podizanje , za d ržan j e na po loža j u i za s p u š t a n j e j e d r a . Zatezanje p o d i g a č a o d r e đ u j e i po loža j n a j v e ć e d u b i n e jedr a (sl ik a 15) . Št o se j e d r o v iše n a t e g n e , t o se t r b u h jedr a p o m i č e p r e m a p r a m c u .

N a t e g a č baz e jedr a (4 ) u p r a v l j a m o d e b l j i n o m g lavno g j e d r a u d o n j e m d i j e lu . Što je v iše n a t e g n u t , t o je don j i d i o j e d r a v iše s p l j o š t e n . Z a p u t k a / p a t a r a c (5 , s l ik a 22) svi ja jar -bo l p r e m a k r m i , d a j u ć i v iše il i m a n j e t r b u h a s r e d n j e m i g o r n j e m d i je l u j e d r a .

Škotic a i klizač hvatišt a genove/flok a

Š k o t i c a (ško t ina ) r egu l i r a ku t j e d r a u o d n o s u na uzdužn u o s p lov i l a t e z a o b l j e n o s t i p ro f i l j e d r a ( o t v o r e n o s t ) . Položaj k l i zač a (9) d je lu j e pr i j e sveg a na p ro f i l f l o ka . Obli k j ed r a je i n a č e o d r e đ e n n a p e t o š ć u le ta , koj a s e regu l i r a p o m o ć u zapu tk e (10 i 5 na s l i c i 22) .

1 3

K r o j j e d r a

Osnovn i ob l i k j ed r a o d r e đ u j e j e d r a r . N a c r t p o r u b a i k ro jk i , p loh a o d ko j i h j e k r o j e n o j e d r o , p lo d j e s ložen i h i z računa . Kad a se p o d i g n e i n a t e g n e , j e d r o se zaob l i , a ob l i k i po loža j n a j v e ć e g zaob l j en ja , t r b u h a , p r i l a g o -đ a v a m o s tan j u v je t r a i m o r a .

Što na m govor e pokazivač i vjetr a Pokaz ivač i v je t r a s u o b o j e n e v r p c e o d l a g a n o g m a t e -r i ja la , a pos tav l j en e na o d r e đ e n i m m jes t im a p o j e d r u o m o g u ć u j u na m d a p r a t i m o p ro to k v j e t ra . D u g a č k e su 10-2 0 c m ili v i še , kupu j u se v eć g o t o v e , no u m j e s t o nj i h m o g u n a m pos luž i t i i v u n e n e n i t i , a da se ne iz-v u k u , s ob j e s t ran e p la tn a svezat ć e m o čvor . Do k je p ro to k zraka n o r m a l a n , pokaz i vač i os ta j u u v o d o r a v -no m po loža ju , al i kad a p o g r e š n a r e g u l a c i j a j e d r a ome t a p ro to k z raka , t a d a t r e p e r e , š t o n a m kazuje d a m o r a m o neš t o poduze t i . A ko t r e p e r e p r i v je t r i nsk i p o k a z i v a č i , t o z n a č i d a se id e p rev iš e u v je tar . P o t r e b n o je ma l o o t p a s t i il i ć e m o u m -jes t o t o g a , ako n e že l im o m i j en ja t i ku rs , d o d a t n o n a t e -gnu t i Škot u (s l ik a 27) . A ko t r e p e r e zav je t r insk i p o k a z i v a č i , znač i d a j e j e d r o prazn o i d a se na zav je t r i nsko j s t ran i s t va r a v r t l ože -nje . Že l im o l i os ta t i na k u r s u , m a l o ć e m o popus t i t i Ško -t e , il i ć e m o os tav i t i ško t e i s k r e n u t i u v je ta r (s l ik a 27) . Što ć e m o uč i n i t i , o d r e đ u j u p r i l i ke . U s v a k o m s l u č a j u , d a b i m a n o v r e i n a m j e š t a n j e j ed r i l j a bi l i d j e l o t v o r n i , p o t r e b n o je d a se sk ipe r i p o s a d a razumi ju . Pokaz ivač i v je t r a p r i p a d a j u m e đ u n a j p o u z d a n i j e i na j -je f t i n i j e b r o d s k e " i n s t r u m e n t e " . Uz v j e t r oka z na v r h u j a rbo l a l i jep o n a m g o v o r e š t o m o r a m o č in i t i s j e d r i m a . V r p c e i t a m n e k o n t r o l n e t r a k e n a j e d r u o m o g u ć a v a j u j e d n o s t a v n u k o n t r o l u t r b u h a . N e m a m o l i t r a k e , m o ž e -mo t raž i t i od j e d r a r a d a ih s tav i , a u m e đ u v r e m e n u ć e -m o se ravna t i p r e m a š a v o v i m a .

»Ako započnu treperiti zavjetrinski pokazivači (A), znači da je jedro prazno (struja zraka se odvaja i stvara vrtlog). Tada moramo ili skrenuti više u vjetar ili lagano popuštati škot u sve dok pokazivači na ob-je strane ne počnu "teći" vodoravno (B), što nam ka-zuje da se zračna struja primakla jedru.

• Kada trepere privjetrinski pokazivači (C), treba po-jati ili malo nategnuti škotu .

N a p o m e n a : Pokaz ivač i v j e t r a m o g u bit i u s m j e r e n i na -v iše , p o g o t o v o uz jak v je ta r , al i t o ni j e b i tn o ak o ne t r e -per e (vid i i s l ik u 68) .

1 4

R e g u l a c i j a g e n o v e

Kaže se d a je g e n o v a " m o t o r " j e d r i l i c e , p a b i se za glavn o j e d r o m o g l o r e ć i d a služi d ržan j u kurs a i u rav -noteženj u k o r m i l a . Ovo se , n a r a v n o , ne sm i j e uzet i dos lovno , j e r se u log e dva j u j e d a r a n a d o p u n j a v a j u i d i je lo m p o d u d a r a j u .

Zbog čeg a je genov a tak o važna ? Genova i sp re d s e b e n e m a j a r b o l koj i s t va r a o tpo r i v r t loge . Osim t o g a mož e se o t vo r i t i v i še n e g o š t o b i se oček iva l o i t o zahva l j u j uć i č i n j e n i c i d a hva t a d i o z rač -ne s t ru j e ko j u r a z m i č e g lavn o j e d r o . Hva ta j uć i v je ta r po d povo l jn i j i m k u t e m , g e n o v a bo l j e nos i , iako j e o t vo -renij a u o d n o s u na os b a r k e . G lavno j e d r o dob i va , može se r e ć i , " o s t a t k e " g e n o v e , t a k o d a g a t r e b a na -tegnut i v i še n e g o kad a b i se ko r i s t i l o s a m o za s e b e . Genova se s tog a podešav a tak o da što bol j e nosi , a glav-no jedr o na nač i n da u suradn j i s ko rmi lo m drž i kurs . Ukupn u p o v r š i n u s v a k o g j e d r a , p a i g e n o v e , u apso -lutno m iznos u i z ražavamo u č e t v o r n i m m e t r i m a il i č e -tvorn i m s t o p a m a , š t o j e , ako z a n e m a r i m o zak r i v l j en ja , j ednos tavn o i z r a č u n a t i : u n e p r a v o k u t n o m t r o k u t u ge -nove t r e b a s a m o o d r e d i t i dva p r a v o k u t n a t r o k u t a t e zbrojit i n j i hov e p o v r š i n e . Nazivi g e n o v a 1 , g e n o v a 2 i g e n o v a 3 , pr i č e m u je ge -nova 3 us tva r i o b i č a n f l ok , o d n o s e se pa k na t a k o z v a -no p r e k l a p a n j e , na t o ko l ik i d i o p o v r š i n e g e n o v e p r e -lazi iza j a r b o l a (s l ik a 29) . I l i , za ko l i k o je pos t o n jen a ukupn a pov rš i n a v e ć a ak o di o p o v r š i n e i sp re d j a rbo l a uzmem o kao 100 p o s t o (s l ik a 29) . Genovom 1 naz ivamo g e n o v u koj a t r e ć i n o m površ in e prelaz i j a r b o l , dak l e on u od 150% , za genov e u r a s p o n u 130-140 % kažem o genov a 2, a genov a 3, koj a se jo š na -ziva o l impi jsk i f lok , os ta j e na 100 % (n e prelaz i j a rbo l ) . Ovdje t r e b a n a p o m e n u t i d a i m a n j e p r e č k e il i f l o kov i dolaze d o v rh a j a r b o l a , al i ima j u usk u il i p o d i g n u t u os -novic u (n e o d n o s i se n a o lu jn u p r e č k u , t j . o lu jn i f lok , jer ne dos iž e v i s inu j a r b o l a ) . Prof i l t i h dug i h i usk i h j e -dara j e e f i kasn i j i ( "h ig h a s p e c t r a t i o " ) . Kad v je ta r po -jača , d a b i se m o g l o up rav l j a t i b r o d o m , t r e b a se r i j eš i -t i prevel ik e s i l e zanošen ja . To se č in i u p o t r e b o m ma -njih f lokov a i ak o t r e b a k r a ć e n j e m g l a v n o g j e d r a (v id i slike 49 i 50) . U tab l ic i j e p r i kazan o ko j e su g e n o v e p r i m j e r e n e po je -dini m s n a g a m a v j e t r a , al i t o su o p ć e naznake , a za određen u j e d r i l i c u s t v a r n e o d n o s e t r e b a p rov je r i t i s j ed ra rom .

15

O b l i k g e n o v e

Oblik genove određuju: 1. punoća jedra 2. položaj trbuha 3. otvorenost jedra

Genovu podešavamo pomoću: 4. škotice 5. klizača hvatišta 6. leta i 7. podigača

Ško t i c a j e g lavn o s r e d s t v o up rav l j an j a g e n o v o m . N jo -m e se pr i j e sveg a o d r e đ u j e ku t j e d r a u o d n o s u na o s b roda , a d je lu j e i na z a o b l j e n o s t t e p ro f i l j e d r a . N a p o m e n a : Što su j e d r a nape t i j a i bl iže os i , t o p lov i l o v iše id e u o r c u . Po re d g lavn e z a d a ć e , svako p o d e š a -van je d je lu j e i na d r u g e f a k t o r e koj i o d r e đ u j u ob l i k j e d r a .

Natezanjem škote : • smanjuje se kut između jedra i osi barke • u pravilu se smanjuje i otvorenost • jedro postaje pliće

Da b i sm o u tv rd i l i kad a j e p o t r e b n o n a t e g n u t i š ko tu , m o ž e m o kao pokaza te l j uzet i u d a l j e n o s t o d k ra j a križa d o j e d r a . N e t k o bro j i šak e (sl ik a 31) , do k d r u g i ka o oz-nak u l i jep e izo l i r - t rak u na kr iževe (sl ik a 32) . U s v a k o m s l u č a j u , va l ja znat i š t o t e u d a l j e n o s t i z n a č e za j ed r i l i -c u na ko jo j j e d r i t e , je r j e ko d svake d r u k č i j e . Po s r e d n j e m v je t r u i m i r n o m m o r u za o š t r u je o r c u na m n o g i m b a r k a m a p o t r e b n o za tegnu t i g e n o v u sve do k n e d o d i r n e križ . A ko pa k p o v r l o l a g a n o m v j e t r u u m -jes t o oš t r e o r c e že l im o v iše b rz ine , š k o t i c u ć e m o po -pus t i t i d a se j e d r o o d m a k n e od kr iža . Da b i s m o za raz-n e s i t uac i j e naš l i p r a v u m j e r u , n e m a n a m d r u g e neg o sve t o v iše put a ponav l j a t i i p r o m a t r a t i š t o se d o g a đ a . Gore n a v e d e n o v r i j ed i za p l o v i d b u u v je ta r . Kad a ot -p a d a m o (po jamo) , š ko t i c a se po lak o p o p u š t a d o že l je -no g kut a i zmeđ u j e d r a i os i ba rke . Do k o t p a d a m o i ok o po loža j a s v j e t r o m u bok , pokaz i vač i v je t r a o z n a č a v a -ju j es u l i j ed r a u d o b r o m po loža ju , al i s t va r se k o m p l i -c i r a kad a se j ed r i s v j e t r o m po k rm i il i u č i s t u k r m u , o č e m u v iše u n a s t a v k u .

Razmaci između genove i križa za jedrenje u vjetar: • U pravilu jedna šaka za obično jedrenje u normalnim

uvjetima vjetra i mora. • Dvije šake za veću brzinu i manje orcanja. • Dvije-tri šake po jačem vjetru i uzburkanom moru. *Za oštru orcu u dobrim uvjetima genova dodiruje

križ.

1 4 1 6

K a k o o d r e d i t i p r a v i l a n p r o f i l j e d r a

Potrebn o je pr i j e sveg a pos tav i t i k l izač t ak o d a zamiš -ljena c r t a p o p r a v c u š k o t i c e pod i je l i p redn j i p o r u b ge -nove na dva p o d j e d n a k a d i je l a (s l ik a 33) . N a k o n t o g a uz pomo ć p o k a z i v a č a v je t r a t r e b a o tk r i t i na jbo l j i po lo -žaj k l izača . Jedr u t r e b a m i j en ja t i p ro f i l kak o b i p ra t i l o raz l ik e u smjer u p r i v i d n o g v je t r a p o v is in i . A ko j e p ro f i l doba r , genov a ć e pr i b l a g o m s k r e t a n j u u o r c u p o d r h t a v a t i is-todobn o o d dn a d o v r h a . Pokuša j t e pos t i ć i d a svi p r i -v jetr insk i pokaz i vač i v je t r a i s t o d o b n o t r e p e r e .

Profil genove je dobar: • ako se jedro pri laganom okretanju u vjetar puni

u isto vrijeme od vrha do dna i • ako svi pokazivači trepere istodobno.

Ako se j e d r o pun i na jp r i j e pr i v r h u , g e n o v a je p rev i š e otvorena . Tad a prv i z a t r e p e r i na jv iš i p r i v j e t r i nsk i po -kazivač. Da b i se j e d r o za teg l o i t a k o sman j i l a o t v o r e -nos t u g o r n j e m d i j e lu , p o t r e b n o je p o m a k n u t i k l izač prem a p r a m c u (sl ik a 34) . Na t a j se n a č i n nap in j e stražnj i p o r u b i pobo l j šav a p ro f i l j e d r a . I s t o d o b n o , škot ic a man j e zateže j e d r o p o ho r i zon ta l i , p a m u se dubin a u d o n j e m d i je l u p o v e ć a v a .

Genova je previše otvorena: • ako drhti pri vrhu i • ako prvo zatreperi najviši privjetrinski pokazivač

vjetra.

Kada genov a p o č n e d r h t a t i na jp r i j e u d o n j e m d i j e l u , znač i d a ni j e dovo l j n o o t v o r e n a . Pri s k r e t a n j u u o r c u prvo ć e za t repe r i t i na jn iž i p r i v j e t r i nsk i pokaz i va č v je-t ra . U t o m s l u č a j u va l ja p o m a k n u t i k l izač p r e m a k r m i . Time se s m a n j u j u za tezne s i l e š k o t i c e p o ve r t i ka l i (s l i -ka 35) , roga l j š k o t i c e se diže i go rn j i d i o g e n o v e se o t -vara. I s t o v r e m e n o , z a h v a l j u j u ć i v e ć o j n a t e g n u t o s t i škot ic e p o ve r t i ka l i , s m a n j u j e se deb l j i n a u d o n j e m d i -jelu jed ra .

Otvorenost genove je nedovoljna: • ako drhti najprije u donjem dijelu i • kad prvo zatreperi najniži privjetrinski pokazivač

vjetra. • Pomicanjem klizača prema pramcu smanjuje se ot-

vorenost jedra i povećava se trbuh u donjem dijelu. • Pomicanjem klizača prema krmi povećava se otvo-

renost jedra, a donji se dio izravnava.

Napomena : Uv i jek j e bo l j e imat i ma l o o t v o r e n i j a , ne -gol i p remal o o t v o r e n a j e d r a . O tvo ren i j a j e d r a o m o g u -ćavaju lakše v o đ e n j e p lov i l a ( u p a d n i ku t je š i r i ) .

17

R e g u l a c i j a Š k o t e

J e d n o m kad a p o s t i g n e m o d o b a r p ro f i l j e d r a , p o t r e b n o je Škoto m podes i t i ku t j e d r a ( o d m a k u o d n o s u na uzdužn ic u berke) . U o v o m s l u č a j u pokaz i vač i v j e t r a su jo š kor isn i j i . Kod p lov idb e oš t r o u v je ta r v r i j ed e ova p rav i la :

• Trepere li privjetrinski pokazivači - pojati. • Trepere li zavjetrinski pokazivači - orcati.

A ko se ne p lov i o š t r o u v je ta r , na jbo l j e je d rža t i r avan kur s p o d e š a v a j u ć i j e d r a . U o v o m s l u č a j u m o ž e m o b i -ra t i :

• Trepere li privjetrinski pokazivači - pojati ili zategnu-ti jedra (slika 36).

• Trepere li zavjetrinski pokazivači - orcati ili popusti-ti jedra (slika 37).

Napr im je r , u p lov idb i s b o č n i m v j e t r o m od t o č k e A do t o č k e B, uz uvje t da je v je ta r s tab i la n (t j . da ne mi jen j a snag u i sm je r ) , m o ž e m o držat i kur s p o d e š a v a j u ć i j ed ra . N a p o m e n a : Pod uda r im a v je t ra , ako ovaj ne mi jen j a smjer , p r iv idn i v je ta r se uv i jek p o m i č e p rem a k rm i (s tvarn i v je ta r j a č a , ali j ed r i l i c a ne ubrzava) . Takvo s ta -nje t ra j e sve do k j ed r i l i c a ne uhvat i brz in u i p r i v idn i v je-t a r se ne usk lad i s nov i m uv je t ima . Pod r e f u l o m val ja popus t i t i škot u i za tegnu t i kad re fu l p r o đ e . Ako se pa k želi ić i št o v iše u v je tar , p o t r e b n o je o r c a t i po d re fu l o m i pojat i kad a popus t i . T reb a znat i d a ć e po d u d a r o m v je t r a ako s tva rn i v je ta r ok reć e u prov u to ist o uč in i t i i p r iv idn i v je tar . To je tzv. v jeta r u nos . U t o m s luča j u t r e b a po ja t i ili l agan o zate -gnut i j ed ro . J e d r i l i č a r i na r e g a t a m a , kad a im se d o g o d i v je ta r u no s po d o r c o m , pokušava j u uv i jek ić i u manovr u ( le tan je) . Ako v je ta r t i j e ko m re fu l a o k r e ć e p rem a kr -mi , diže nas p rem a bov i (c i l ju ) . Pod r e f u l o m , ok re tan j e s t va rno g v je t r a p rem a krm i s k reć e pr iv idn i v je ta r ka k rm i v iše neg o u re fu l u be z p rom jen e sm je ra .

U regat i t r e b a podešava t i g e n o v u i pr i na jman jo j p ro -mjen i p r i v idno g v je t ra . S obz i ro m na t o d a svaka p ro -mjen a p ravc a zaht i jeva s tanov i t o v r i j em e ( inač e b i na-gl o ok re tan j e kormi l a d je lova l o kao k o č n i c a ) , p o t r e b n o je h i t r o regu l i ra t i ško t i c u p r i l i ko m svake p r o m j e n e uv je -ta i s ta ln o namješ ta t i j ed r o u sk lad u s po tez im a k o r m i -lara . Na ravno , t i j eko m k rs ta ren j a j ed r a se n e podešava j u nako n svako g re fu la , već se kad na iđ e re fu l s k r e ć e u v jetar , a nako n t og a o tpada . Pr i to m se ma l o gub i na br -zini, al i man j e je zanošen j a i nag in jan ja , a i pos la , lak o u k rs ta ren j u ne m o r a m o nape t o prat i t i p r o m j e n e uvjet a kao na rega t i , kor isn o je znat i kak o se j ed r a p o d e š a v a -ju i na koj i nač i n n j iho v obl i k d je lu j e na ponašan j e bar -ke . Dobr o podešen o j ed r o mož e uš ted je t i m n o g e mi l j e i sat e i l i , ako h o ć e t e , m inu t e p lov idbe . T a m a n ono l i k o kol ik o je poneka d po t rebn o d a se izb jegn u nev r i j em e il i d rug e p o t e š k o ć e koj e nas m o g u snać i u p lov idb i .

1 8

R e g u l a c i j a t r b u h a j e d r a

Napetos t let a o d r e đ u j e kaka v je t r b u h s r e d n j e g i v i šeg dijel a genove . Pr i t i sa k v je t r a svi ja le t o p r e m a k rm i i na stran u niz v je tar . To se naziva o t k l o n le ta . P o p u š t e n o leto povećav a o t k l o n i t r b u h j e d r a . P r i t o m se t r b u h po -većava p o g o t o v o u g o r n j e m d i j e l u , gd j e je o t k l o n u o d -nosu na du l j i n u užet a v e ć i . D o d a t n i m p o v e ć a n j e m ot -klon a zaob l ju j e se u lazn i ru b j e d r a , u p a d n i ku t se šir i i omogućav a s tanov i t a o d s t u p a n j a o d p r a v c a be z po -treb e za p o d e š a v a n j e m j e d r a , al i n e ć e m o m o ć i u v je -tar onol ik o kao s oš t r i j i m u p a d n i m k u t e m .

•Zategnut o leto : manj i t rbu h jedr a i ošta r ulazn i rub . • Popušten o leto : već i trbu h jedr a i zaobl je n ulazn i

rub.

Kada nem a v a l o v a, le t o t r e b a bi t i n a t e g n u t o , os i m ko d lagano g v je t ra , kad a j e d r o m o r a bi t i t r b u š a s t i j e . U t o m slučaj u let o se n a t e g n e na jv i še za nek i h 25 pos to . Po va lov im a isp la t i v i j e je popus t i t i le t o d a b i se zaob l i o ulazni ru b j e d r a . T a ko j e lakš e p lov i t i m e d u v a l o v i m a , jer se j e d r o n e " p r a z n i " ko d svake p r o m j e n e p r a v c a . Ako se popus t i l e to , d a b i se i zb jeg l o p r e t j e r a n o n a d i -manj e t r b u h a p o t r e b n o je popus t i t i i p o d i g a č g e n o v e . Kako od red i t i m a k s i m a l n u n a t e g n u t o s t le ta ? Jedn a od m e t o d a je t a d a se p r o m a t r a o t k l o n le t a u plovidb i u v je ta r g e n o v o m 1 pr i brz in i p r i v i d n o g v je t r a od 20 č vo rov a (10 m/s) . Z a p o č i n j e se s p o p u š t e n i m letom . Treb a g a p r o m a t r a t i , do k g a n e t k o iz p o s a d e pos -tepen o zateže. Let o ć e bi t i m a k s i m a l n o n a t e g n u t o ka -d a se o tk lo n u n a t o č za tezan j u v iše ne s m a n j u j e . Kod hvat iš t a let a na v r h u , a u n e k i m s l u č a j e v i m a i is -pod vrha (7/8) , le t o se zateže p o m o ć u zapu t k e (k rmeno g št ra ja ; s l ik a 41) . P o t r e b n o je o znač i t i t o č k u za te -zanja na v i t l u il i na h i d r a u l i č n o m s i s t e m u . A ko je t e š -k o regu l i ra t i z a p u t k u t i j e k o m p l o v i d b e , t r e b a z a t e g n u -t i let o do 2/ 3 m a k s i m u m a (v id i str . 35 i 66) . Kod p lov i l a gdj e j e hva t i š t e le t a i spo d v r h a j a r b o l a , z a t e g n u t o s t leta dobiv a se za tezan je m zapu t k e il i k r ižn i h p r i pon a (vid i str . 71-72) .

Napomena : N ikad a ne mijenjajt e duljinu leta , je r mo -žet e izgubit i praviln u zategnutos t jarbol a po uzdužnic i (vidi str . 65) .

Nategnuto leto (manji trbuh) ima prednost • po mirnom moru, uz srednji i jači vjetar, • ako je brzina manje važna od kuta plovidbe u orcu.

Popuštenije leto (veći trbuh) ima prednost • po uzburkanom moru, • uz lagan vjetar, • kada je brzina važnija od kuta plovidbe u orcu.

M i j e n j a n j e p o l o ž a j a t r b u h a p o m o ć u p o d i g a č a

Kod g e n o v e po loža j t r b u h a ovis i pr i j e sveg a o za tegnutos t i p o d i g a č a (št o se man je -v i š e p o d u d a r a sa za tegnutošć u p r e d n j e g p o r u b a ) . Z a t e z a n j e m p o d i g a č a t r b u h se p o m i č e p r e m a p r a m c u , a p o p u š t a n j e m p o d i g a č a p r e m a k rm i

(s l ik a 42) .

• Zategnuti podigač: trbuh prema pramcu. • Popušteni podigač: trbuh prema krmi.

Z a t e g n u t o s t p o d i g a č a , š t o v r i j ed i i za le to , o d r e đ u j e u lazn i ku t g e n o v e . Z a t e g n u t i p o d i g a č zaob l ju j e u lazn i ru b v je t ra . Ba rk a m a n j e o r c a , al i se n j o m e lakš e uprav l ja . Sa zaob l j en i m u lazn i m r u b o m g e n o v a pos ta j e m a n j e os je t l j i v a na p r o m j e n e ku rsa . To je k o r i s n o s v j e t r o m p rom jen l j i v a s m j e r a i p o u z b u r k a n o m m o r u t e ako kor -mi la r n i j e ba š i s kusan . P o p u š t a n j e m p o d i g a č a i zoš t rav a se u lazn i r ub . To je n a r o č i t o ko r i sn o ako u i d e a l n i m u v j e t i m a , p o m i r n o m m o r u i v j e t r u s r e d n j e j a č i n e , že l im o j ed r i t i š t o v iše u v je tar .

Napomena : M y l a r i kev la r m a n j e su e l a s t i č n i o d dacrona , p a se po loža j t r b u h a o d r e đ u j e p r v e n s t v e n o ot k l ono m le ta .

Zategnuti podigač (prednji porub): »Zaobljen ulazni rub genove. • Slabija orca, lakše kormilarenje.

Popušteni podigač (prednji porub) • Oštriji ulazni rub genove. • Bolji kut u orcu, teže kormilarenje.

Povezanos t z a t e g n u t o s t i let a i p o d i g a č a n i j e lak o shva t i t i . Dovo l j n o j e u p a m t i t i d a z a t e g n u t o s t let a o d r e -đu j e t r b u h i u lazn i ru b j e d r a , do k p o d i g a č p o m i č e m jes t o t r b u h a . S l i jed i p r im je r u z a j a m n o g u t j e c a j a :

2 0

Razn i s a v j e t i

•Ka d se t e š k o k o r m i l a r i , a p r i v j e t r i nsk i i zav je t r i nsk i pokazivač i n a i z m j e n c e t r e p e r e , t o znač i d a j e u lazn i rub genov e p rev i š e oš ta r . Leto t r e b a ma l o popus t i t i da b i se zaob l i o u lazn i ru b il i za tegnu t i p o d i g a č da b i se t rbu h p o m a k n u o p r e m a p r a m c u .

•Križev i n is u uv i jek upo t reb l j i v i za o d r e đ i v a n j e o t vo -renost i g e n o v e (v id i s l i k u 31) . P o n e k a d se s luž im o drugi m d i j e lov im a snas t i .

• Podiga č t r e b a za tegnu t i ono l i k o ko l i k o je dovo l j n o d a nestan u v o d o r a v n i n a b o r i (s l ik e 79 i 80) . P o d s j e ć a m o d a b i se my la r m o g a o razvuć i ako se p o d i g a č p r e v i -še na tegne .

• Izb jegava jm o za tezan je p o d i g a č a ako j e j e d r o p renategnuto . P o p u s t i m o m a l o š k o t i c u i s a č e k a j m o d a

se jed r o r a s t e r e t i (npr . ko d o k r e t a ) . Sa snažn i m v je -t rom , na p lov i l im a s n iž im po loža je m le tno g p o d i g a -č a i bez p o m i č n e zapu t k e (š t ra ja ) , k o n t r o l a o t k lon a p r a m č a n o g let a je tež a (v id i str . 72) ; z a p u t k u ni j e m o -guć e kor is t i t i za na tezan j e let a a da se ne sav i je ja r -bol . Kod pov ra t a v je t r a d o b r o z a t e g n u t o g lavn o j e d -r o pomaž e od rž a v a n j u z a t e g n u t o s t i le ta . Pod u d a r o m vjetr a popus t i t i k l izač Škot e g l a v n o g j e d r a u m j e s t o Škote .

•Ak o genov a im a p rav i l a n p ro f i l , po d o r c o m ć e i s to -v remen o d rh t a t i c i je l i p o r u b , a m o r a j u t r e p e r i t i i svi pr iv je t r insk i p ok a z i v ač i (v id i s t r . 17) . Ka t ka d j e d r i l i c a ubrzava ako na jv iš i pokaz i va č v je t r a p o č i n j e t r e p e r i -t i prv i , š t o znač i d a je o t v o r e n o s t j e d r a p r e t j e r a n a .

• Kut š ko t i c e je ku t i zmeđ u os i ba rk e i c r t e koj a p o v e -zuje p redn j i i s t ražn j i r oga l j . T r e b a l o b i g a p o v e ć a t i kada ba rk a po j a il i kad a se p r i v idn i v j e ta r o k r e ć e prem a k rm i (v id i str . 9) .

Kut ško t i c e uv je tu j e o r c u . Usk i ku t zah t i j ev a d o b r o za-tegnut o le t o i z a t e g n u t o g lavn o j e d r o u s r e d i n i . M a l i kut daj e v e ć e m o g u ć n o s t i u v je ta r . M i n i m a l n i ku t ško -t ic e var i r a o d 7 ° ( r ega tn a o p r e m a ) d o 20° ( n a u t i č k a oprema) . P r i pon e (sar t i j e ) zna ju o g r a n i č a v a t i m o g u ć -nos t sužavan ja ku ta . M i n i m a l n i ku t je u iz ravno j vezi s a e r o d i n a m i č n i m o t p o r o m o p r e m e . V e ć i o t p o r zah t i j e -va već u n a p e t o s t , dak l e š i r e ku tove . Što je uži ku t š k o t i c e t o se mož e v iše u v je ta r , al i t o v r i -jed i za uv je t e m i r n o g m o r a i u m j e r e n o g v je t ra . Po uz-burkano m m o r u i j a č e m v je t r u bol j i j e š i r i kut , koj i d a -je manj u o r c u , al i v i še po r i va . M in ima ln i ku t š k o t i c e mož e se r e g u l i r a t i t i j e k o m p lo -vidb e ako u o p r e m i pos to j i b a r b e r - h a u l e r š ko t i c a (s l i -ka 69) il i d rug i k l izač p o p r e č n e Škote , koj i č e š ć e na la -zimo na r e g a t n i m j e d r i l i c a m a .

Imajte na umu

Navedeni načini podešavanja jedrilja nisu nešto što

vrijedi u svim prilikama. Ponekad ih je čak bolje i pre-

kršiti. Jedrenje je složena forma umjetnosti, s puno

varijacija. Nije moguće svesti ga na nekoliko nepro-

mjenljivih pravila. Na primjer, kao što smo već nave-

li, brzina jedrilice može se i povećati uslijed "pogreš-

nog" profila genove.

Podešavati opremu znači tražiti kompromis u kojem

razni elementi opreme i jedra djeluju u harmoniji. Is-

ti način podešavanja daje različite rezultate čak i na

barkama koje su veoma slične te prema tome savje-

te poput ovih treba prilagoditi jedrilici.

Najbolje je poći od osnovnih pravila, a onda postup-

no istraživati druge načine podešavanja. Tome treba

pristupiti sustavno, a mnogo je lakše ako uz vas plo-

vi druga jedrilica s kojom se možete uspoređivati.

Stabil i tet

Nakon prethodnih objašnjenja, vr i jeme je da se posve-t imo stabi l i tetu, uravnoteženost i i "osjećaju na kormi-lu". Sve te stvar i ovise o izboru i podešavanju jedra.

Sjetimo se: genova daje poriv, a glavno jedro zajedno s kormilom drži smjer.

To je naroči to važno kod jedr i l ica gdje oba jedra dosi-žu do vrha jarbola, pa je genova veća od glavnog jed-ra, a l i vr i jedi i za jedr i l ice s niž im hvat ištem leta, gdje glavno jedro kor ist i struju v jetra koju mu skreće pred-nje jedro (v id i str . 30).

Težište jedri l ja Zamisl imo si le v jetra koje djeluju na pojedinim jedr ima kao jedan jedini vel ik i pr i t isak usmjeren na jednu toč-ku. Tu točku nazivamo težištem jedr i l ja (S).

Težište lateralnog plana Si le koje se u vodi opiru zanošenju sabiru se u težištu lateralnog plana (L). Ono se nalazi otpr i l ike u geome-tr i jskom središtu uronjenog di je la barke ( t rupa, kobi l ic e i kormi la) kada se gleda sa strane .

Težište ist isnine Analogno tome, uronjeni d io barke u poprečnom pres-jeku ima težište is t isnine (F), ustvar i težištehidrodinamičkog otpora (s l ike 49 i 50). Lateralna stabilnos t (sl ika 47) Ukupna snaga vjetra djeluje na točku u kojoj se sabi-ru s i le v jetra (S) . Jedna je nj ihova komponenta zanošenje (Z), a druga por iv (P) (s i . 46). Zanošenju se u vo di suprotstavl ja jednaka si la prot ivnog smjera koju nazivamo otpor zanošenju (Rz). Ri ječ je o s i l i kojom se trup, kobi l ica i kormi lo odupiru skretanju u zavjetr inu. Taj otpor omogućava barki da plovi u v jetar. "Par" s i la koje djeluju na točkama S i L odlučuje i o momentu naginjanja (Mn). Težina jedr i l ice i h idrostatskiuzgon (Uhs) tome se suprotstavl ja ju momen tom stabi lnost i (Mst). Dok su spomenut i moment i u ravnoteži , jedr i l ica stabi lno plovi držeći jednak nagib 2 2

U r a v n o t e ž e n j e k o r m i l o m Ovdje nas zan ima j u p r i j e sveg a l a t e r a l n e k o m p o n e n t e sila koj e d je lu j u iznad i i spo d v o d e . Si la v je t r a koj a se prenos i n a sve d i j e lov e b rod a iznad v o d n e c r t e sab i r e se u t o č k i S, a si le ko j e d je lu j u na u r o n j e n i d i o b rod a u točk i L. Odno s t i h tež iš t a b i t n o u t j e č e na p l o v i d b u . Zamis l im o d a p lov i l o ro t i r a ok o os i ko j a pro laz i kro z točk u L. A ko p o d i g n e m o s a m o f l ok , ba rk a ć e o t p a d a t i , jer ć e je si la v je t r a ro t i r a t i ok o os i ko j a p ro laz i t o č k o m L. Pod ignem o l i s a m o g l a v n o j e d r o , ba rk a ć e p r i h v a -ćati . Da b i se zad rža o p r a v a c , p o t r e b n o je d je lova t i kormi lom . Dak le , pos to j e t r i m o g u ć e s i t u a c i j e :

A - bark a otpada : ak o se S na lazi i sp re d L, j e d r i l i c a će odmica t i p r a m a c o d v j e t r a , t ak o d a ć e k o r m i l a r m o r a -t i sk re ta t i p r e m a v j e t r u d a b i zadržao p r a v a c .

B - uravnotežen a barka : sus ta v je u ravno tež i kad a se S i L nalaze u is to j l in i j i . Bark a ć e d ržat i p r a v a c , zaht i jevajuć i s a m o m i n i m a l n e k o r e k c i j e k o r m i l o m . C - bark a prihvaća : ak o se pa k S na lazi iza L, j e d r i l c a ć e sk re ta t i u v je ta r , t a k o d a ć e k o r m i l a r m o r a t i po ja t i ako želi zadrža t i p r a v a c .

Općeni t o g o v o r e ć i , pože l jn a j e zadn j a v a r i j a n t a , al i ako j e d r i l i c a s k r e ć e p rev i š e u v je ta r , t a d a ć e nas is -prav l jan j e ku rs a k o r m i l o m j a k o u s p o r a v a t i . Lagano s k r e t a n j e ba rk e u v je ta r o m o g u ć a v a n a m d a " o s j e ć a m o " ko rm i l o i o l akšav a n a m o r c u . T im e se do -biva i na s i g u r n o s t i : ako k o r m i l a r iz b i l o ko je g raz log a prestan e i sp rav l j a t i ku r s ( n a p r i m j e r , d a m u pozl i ) , bark a ć e sk re ta t i u v j e ta r do k sasv im ne s t a n e , š t o ć e svi na b rod u p r im i j e t i t i , a ima t ć e v r e m e n a d a n eš t o po -duzmu .

U pravilu, najbolji je kut kormila između 3 i 5 stupnjeva.

Napomena : Kad a p lov i l o s to j i , t o č k a S je o b i č n o na 5 do 15% i sp re d t o č k e L. Kad a ba rk a ub rzava , nag in j e se i s k r e ć e u v j e ta r t e t raž i po loža j ko rm i l a za privjetrinu , kao št o p r i kazu j u s l ik e 49 i 50 .

N a g i n j a n j e v u č e u v j e t a r

Dok j e j a r b o l u s p r a v a n , p la n u r o n j e n o g d i je l a t r u p a j e s i m e t r i č a n i j e d r i l i c a drž i p r a v a c , al i kad se j e d r i po d n a g i b o m , p la n u r o n j e n o g d i je l a pos ta j e a s i m e t r i č a n (sl ik a 49) , a bark a tež i s k r e t a n j u . Otpo r v o d e je na j e d -no j s t ran i p r a m c a po d n a g i b o m v e ć i , a us t o se g rad i i val koj i j e d r i l i c u d o d a t n o o d b a c u j e n a s u p r o t n u s t r a -nu . I sp roba j t e t o na d i n g h y j u , j e d r i l i c i s p o m i č n o m kob i l i com .

Naginjanje okreće jedrilicu u vjetar Por ivn a k o m p o n e n t a si le v je t r a (P ) j e d r i l i c u p o k r e ć e nap r i j ed . A ko j e brz in a s ta l na , b i t ć e j e d n a k a p ro t i v -no m jo j l o n g i t u d i n a l n o m o t p o r u (Rp) . Long i t ud i na l n i o tpo r ko j i pruža j u val i t r e n j e j e d n a je od komponenat a h i d r o d i n a m i č k o g o t p o r a i o s j e ć a se na tež iš t u is t isn in e (F) . Kad a se bark a nag in j e , tež iš t e j ed r i l j a (S ) p o m i č e se niz v je ta r . To is t o d o g a đ a se i s t e ž i š t e m i s t i sn in e (F) , al i u m a n j o j m je r i . Sad a dva tež iš t a n is u v iše u is to j ravn in i , a kao p o s l j e d i c a t o g a , po r i v (P ) i o t p o r po r i v u (Rp ) t v o r e pa r si la ko j e tež e s k r e t a n j u j e d r i l i c e u v je-ta r . Zak l j učak : Kad a p lov i po d n a g i b o m , j e d r i l i c a zbo g as i -m e t r i č n o s t i u r o n j e n o g d i je l a i p o m i c a n j a tež iš t a s i l e v je t r a ka k rm i tež i s k r e t a n j u u v je ta r .

Da bi se umanjil o skretanj e jedrilic e u vjeta r potrebn o je :

1 . ili pomaknut i težišt e sile vjetr a (S ) prem a pramc u • p o m i c a n j e m j a rbo l a p r e m a p r a m c u , • s m a n j i v a n j e m n a k o š e n o s t i j a rbo l a (vid i str . 65) , • k r a ć e n j e m g l a v n o g j e d r a ;

2 . ili pomaknut i težišt e lateralno g plan a (L) prem a krm i • p o v e ć a n j e m pov rš i n e g e n o v e , * • p o m i c a n j e m tež in e ka k r m i , • p o m i c a n j e m kob i l i c e ka k rm i ( d j e l o m i č n i m pod iza -

n jem) ; ( * P o v e ć a n j e p o v r š i n e g e n o v e č e s t o p o v e ć a v a na -g in jan j e i t a k o p r i d o n o s i o k r e t a n j u u v je ta r . )

3 . ili smanjit i naginjanj e • p o m i c a n j e m tež in e na p r i v j e t r i nsk u s t r a n u , • i z ravnan je m i p o p u š t a n j e m g l a v n o g j e d r a , • o t v a r a n j e m s t ražn je g p o r u b a g l a v n o g j e d r a ( š i reć i

o tvor ) .

Da b i p lov i l o v iše sk re ta l o u v je ta r , p o t r e b n o je č in i t i o b r a t n o o d o n o g a št o je g o r e o p i s a n o . U n o r m a l n i m pr i l i kam a bark a im a t e n d e n c i j u o k r e t a n j a u v je ta r , po -go tov o p o j a k o m v je t r u .

24

P o d e š a v a n j e g l a v n o g j e d r a

Glavno j e d r o kor i s t i se g o t o v o u sv im uv je t im a v je t r a i mor a t e se o b i č n o ne m i j en ja , os i m p o v r l o s n a ž n o m vjetru , kad a g a z a m j e n j u j e o lu jn o g l a v n o j e d r o . Glavno j e d r o se s m a n j u j e p o m o ć u k ra t a ( t e r c a r o l a ) i regulir a se ov i sn o o uv je t im a m o r a i v j e t ra . M n o g i misle d a je l akš e r egu l i r a t i g lavn o j e d r o nego l i genovu . No , t u n i j e u p i t an j u s a m o k o r e k t n o za tezan j e Ško-te . To je zah t j eva n p o s a o , iz ko je g pro iz laz i niz s r o d n i h djelovanja . Da b i n a m j e š t a n j e bi l o u s p j e š n o , p o t r e b n o je mnog o pažn je . V e ć i n a k o r m i l a r a ni j e t o l i k o sav jes -na. Iznimk u č i n e s u d i o n i c i r e g a t a , j e r se na n j im a t raž i brzina .

Podešavanj e glavno g jedr a obuhvać a u osnovi četir i radnje , i to : 1. podešavanj e otvorenost i jedr a pomoć u Škot e i vanga ,

2 . podešavanj e t rbuh a svijanje m jarbol a i n a t e g a č e m donje g porub a (osnovice) ,

3 . podešavanj e položaj a t rbuh a podigačem , 4 . podešavanj e uravnoteženost i kormil a kl izačem .

Glavno j e d r o o d l u č n o d je lu j e n a ravno tež u p lov i la , d a -kle po t rebn o g a je c i je l o v r i j e m e usk lađ i va t i s r a d o m kormi la , pazeć i n a r o č i t o n a n a p e t o s t s t ražn je g p o r u b a (ventama) . Zatezanje s t r ažn je g p o r u b a o m o g u ć a v a v j e t r u d a snažni j im d j e l o v a n j e m n a k r m e n i d i o g l a v n o g j e d r a j a -č e nag in j e j e d r i l i c u , koj a s tog a tež i o k r e t a n j u u v je ta r . Popuštan je m n a p e t o s t i s t r ažn je g p o r u b a pos t i žem o suprota n u č i n a k , a u r a v n o t e ž e n o ko rm i l o p ruža t ć e manj i o tpo r p l ov idb i . Ko l ik o j e s t ražn j i p o r u b z a t e g n u t možem o p rov je r i t i ak o s t o j e ć i i spo d s t r ažn je g rog l j a pog ledam o du ž rub a j e d r a .

•Ak o je stražnj i poru b zatvoren , jedrilic a zanos i u vjetar . •Ak o je stražnj i porub otvoren , zanošenj e u vjeta r je ma -

nje.

Kada je s t ražn j i o t vo r p rev i š e p o p u š t e n , s n a g a g lav -nog jedr a se s m a n j u j e , a i o r c a je s lab i ja . Uzmi t e u ob -zir d a po loža j k l i zač a u t j e č e kak o na z a t e g n u t o s t stražnje g p o r u b a t a k o i na p ro f i l g l a v n o g j e d r a . Oblik g lavno g j e d r a d je lu j e i na u r a v n o t e ž e n o s t j e d r i -lice i na m o g u ć n o s t s k r e t a n j a u v je tar . Z a t e g n u t o s t Škote iz ravno u t j e č e na p ro f i l j e d r a ( za tegnu t i j a Škot a zatvara o t vo r ) , a je l i on p r a v i l a n , pokaza t ć e n a m po -kazivači v je t r a na p r e d n j e m i s t r a ž n j e m p o r u b u .

25

1 . P o d e š a v a n j e p r o f i l a j e d r a Š k o t o m i v a n g o m

Kad a se p o m o ć u Škot e dob i j e p rav i l a n p ro f i l , p o t r e b -no j e p o m a k n u t i k l izač rad i pos t i zan j a i s p r a v n o g ku t a u o d n o s u na uzdužn i c u b a r k e , os i m ko d p lov idb e u kr -m u . (Ko d p lov idb e u k r m u , za d o b i v a n j e i s p r a v n o g ku -t a služi na m v a n g ; v id i str . 29 . ) S t ražn j i p o r u b na jbo l j e pokazu j e kaka v j e p ro f i l j e d r a . Ovdje je ko r i sn o pos luša t i sav je t d a se j e d r o zateže sve do k se gorn j a l e t v i c a (š teka ) ne p o r a v n a s deb len jakom . (Ko d d u g a č k i h l e t v i c a p r o m a t r a j t e s t ražn j i h 50-6 0 c m . )

Što se v iše Škot a p o p u š t a , t o go rn j i d i o j e d r a sve v iše o k r e ć e u zav je t r i n u (s l ik a 52) . Z a t e z a n j e m Škot e p ro f i l j ed r a se p o s t e p e n o s m a n j u j e sve do k se s t ražn j i po -ru b ne za tvor i i g o r n j a l e t v i c a ne u s m j e r i u v je ta r . Ta-d a ć e se go rn j i d i o j e d r a i z ravna t i . Pokaz ivač v je t r a na go rn j o j le tv ic i ć e sad a t r e p e r i t i i zav i ja t i ok o s t ražn je g po rub a u zav je t r i n u (sl ik a 55) . P o p u š t a n j e m Škot e s t ražn j i se p o r u b o t v a r a , a pokaz i va č v je t r a o p e t let i ka k rm i (s l ik a 56) .

Profil jedra je dobar kada: • gornja letvica postane paralelna s deblenjakom i • najviši pokazivač vjetra u više od 50% vremena struji

ka krmi.

Iznimke : S m i r n i m m o r e m i s r e d n j i m v j e t r o m Škot a se mož e za-t e g n u t i sve do k se go rn j a l e t v i c a ne o k r e n e ma l o u v je tar . Tako se mož e oš t r i j e u v je ta r ne g u b e ć i b rz inu . Ovo se o d n o s i na j e d r i l i c e s g e n o v o m / f l o k o m d o v r h a j a r b o l a . N a ta j n a č i n d o p u š t a m o p r o t o k u zraka d a p r a -t i zaob l j en j e zav je t r i nsk e s t r a n e g o r n j e g d i je l a g lav -no g j e d r a i t a k o j e d r o ne gub i s n a g u . S l a g a n i m v j e t r o m i p o u z b u r k a n o m m o r u d o b r o je po -pus t i t i Škot u sve do k se go rn j a l e t v i c a ne o k r e n e niz v je ta r . S t ražn j i se p o r u b o t va r a na v r h u ( p o v e ć a v a se pro f i l ) i i zb jegav a se g u b l j e n j e n a p e t o s t i j e d r a .

Gornja letvica se može lagano okrenuti u privjetrinsku stranu: • po srednjem vjetru i mirnom moru (samo jedrilje jed-

nake visine).

Gornja letvica se može lagano okrenuti u zavjetrinsku stranu: • po laganom vjetrovu (2-6 čvorova = 1-3 m/s), • uzburkanom moru, • odmah nakon okreta.

Da d o b i j e m o d o b a r p ro f i l g l a v n o g j e d r a p o t r e b n o j e namjes t i t i ku t p r e m a uzdužn ic i ba rk e (vid i str . 29) . Uvi-je k ima j t e na um u d a na p ro f i l g l a v n o g j e d r a u t j e č e odno s i zmeđ u n a p e t o s t i Škot e i po loža j a k l i zača . To ne v r i j ed i za p lov idb u u k r m u , kad a se p ro f i l r egu l i r a v a n -g o m ( p r i t e g o m d e b l e n j a k a ) .

2 . P o d e š a v a n j e t r b u h a j e d r a

Savi janjem j a r b o l a s redn j i i viši di o j e d r a pos ta j u ravn i j i . Ovo j e v e o m a k o r i s n o ako se želi o r c a t i p o j a č e m vjetru , al i m i r n o m e m o r u , kad a na m ni j e p o t r e b n a v e-ć a snag a d a s v l a d a v a m o v a l o v e , n a p r i m j e r u z a š t i ć e -nim uva lama .

Nači n sav i j an j a j a r b o l a ov is i o snas t i . Puno je lakš e savit i j a r b o l kad a je le t o niže o d v rh a j a r b o l a . Ko d d r u -gih j ed r i l i c a sav i j an j e j a r b o l a p o m o ć u z a p u t k e , p a m a -kar te k i za neko l i k o s t u p n j e v a , v e o m a je t e š k o . A ko postoj i baby -s tay , mož e se upo t r i j eb i t i za d o d a t n o sv i-janje j a r b o l a . Kad a j e d r i l i c a im a d v o s t r u k e u n u t a r n j e pripon e (sar t i j e ) p o t r e b n o je pr i j e sv i jan j a popus t i t i kr -menu , a n a k o n t o g a za tegnu t i p r a m č a n u (t o je k o m p l i -cira n p o s t u p a k i r i j e tk o kad a se p r im jen ju j e ) . Svijanjem ja rbo l a p redn j i i s t ražnj i po ru b se r a z m i č u , platn o se zateže i j e d r o pos ta j e p l i će , do k se t r b u h po -mič e p rem a k rm i (sl ik a 57) . Da b i se zaob l j enos t v ra t i l a , valja za tegnut i pod iga č ili c u n n i n g h a m (sl ik a 62) . Kad a se jedr o za tegn e i t r b u h p o m a k n e unazad na o d g o v a r a -juć i po ložaj , s t ražnj i p o r u b se o tva ra . Da b i se zadržao doba r prof i l j e d r a , p o t r e b n o je za tegnu t i Škotu .

Trbuh srednje g i gornje g dijel a glavno g jedr a smanju -je se: • po jako m vjetr u i relativn o mirno m moru , •ak o je umjest o v e ć e g pogon a na jedr u važnije ić i u

orcu , • ako previš e skrećem o u vjetar , a ne možem o ili ne

želim o kratit i jedra .

Natega č donje g porub a Pomoć u n a t e g a č a d o n j e g p o r u b a p o d e š a v a s e d u b i -na na n ižem d i j e l u j e d r a . Št o je n a t e g a č z a t e g n u t i j i , t o donj i d i o g l a v n o g j e d r a im a man j i t r b u h . To je ko r i sn o učinit i ko d j a k o g v je t r a i r e l a t i vn o m i r n o g m o r a , je r se tako o tvar a s t ražn j i p o r u b , p a se s m a n j u j e s k r e t a n j e jedr i l ic e u v je ta r . Po uzbu rkano m m o r u , zato d a se p o v e ć a si la na j e d r u , potrebn o je l a g a n o popus t i t i n a t e g a č kak o b i don j i d i o jedr a pos ta o deb l j i .

• Lagan vjetar: popustiti nategač baze jedra. • Srednji vjetar: zategnuti nategač. • Jak vjetar: maksimalno zategnuti nategač. • Jači vjetar od mora: zategnuti nategač. •Jače more od vjetra: lagano popustiti nategač.

Napomena : Po v e o m a l a g a n o m v j e t r u j e d r o n e b i t r e -balo imat i ve l i k t r b u h , i n a č e s t ru j a zrak a sa zav je t r insk e st ran e n e ć e l i jep o kl izi t i p rek o j e d r a . To se , d o d u -še, ne pok lap a s o n i m š t o je r e č e n o na s t r a n i c i 38 (s l i -ka 90) , al i t a m o g o v o r i m o o težo j j e d r i l i c i , ko d ko j e snaga suv iše s t a n j e n o g j e d r a ne b i bi l a dovo l j n a d a je pokreće .

2 7

U prošlost i je za i z ravnavan je d o n j e g d i je l a g l a v n o g j e d r a s luži la i z r a v n a v a j u ć a k ra t i c a koj a je pro laz i l a kro z m e t a l n u o č i c u na s t r a ž n j e m p o r u b u 25-3 0 c m iz-na d o s n o v i c e i ko lo tu rn i k na o b u j m i c i d e b l e n j a k a , a u d a n a š n j e v r i j e m e zahva l j u j uć i m o d e r n i m k ro jev im a j e d a r a t o m e služi n a t e g a č s a s u s t a v o m s m j e š t e n i m v e ć i m d i j e l o m u s a m o m e d e b l e n j a k u .

3 . P o d e š a v a n j e p o l o ž a j a t r b u h a p o d i g a č e m i c u n n i n g h a m o m

Kad a o d r e d i m o z a o b l j e n o s t g l a v n o g j e d r a , va l ja n a m isprav i t i po loža j t r b u h a . Št o se t i č e s tan j a m o r a i v je -t r a , t r b u h se u v e ć i n i s l u č a j e v a pos tav l j a na 45-50 % od p r e d n j e g p o r u b a , a t o se post iž e za tezan je m i ot -p u š t a n j e m p o d i g a č a . Što se v iše zatežu p o d i g a č il i c u n n i n g h a m , t o se t r b u h p o m i č e v iše p r e m a p r a m c u . N a r a b l j e n i m j e d r i m a t r -bu h se nalazi v i še u n a z a d , p a je p o t r e b n o za tegnu t i neš t o v iše . Po l a g a n o m v j e t r u p o d i g a č se mož e popus t i t i i t r b u h p o m a k n u t i d o 55-65% . U t a k v i m s i t u a c i j a m a mal i nabor i p o r e d p r e d n j e g p o r u b a m o g u se z a n e m a r i t i , po -g o t o v o kad a se j ed r i u k r m u il i r a v n o niz v je ta r . B u d u -ć i d a se s j a č a n j e m v je t r a t r b u h p o m i č e u n a z a d , m o -ram o g a p o d i g a č e m v ra t i t i u p rav i po loža j .

• U normalni m prilikam a trbu h bi t reba o bit i na 45 -5 0 % .

• Po lagano m vjetr u trbu h t reb a pomaknut i unaza d do 55 -65% , osobit o ak o jedr im o u krm u ili sasvim u krmu .

C u n n i n g h a m j e k o n o p koj i p ro laz i kro z m e t a l n u o č i c u n a p r e d n j e m p o r u b u iznad p r e d n j e g rog l j a j e d r a (s l ik a 62) , za težuć i p redn j i p o r u b j e d r a nado l j e . Ef ikasni j i j e o d p o d i g a č a , koj i za teže s a m roga l j . Po re d t o g a , kad a se zateže p o d i g a č , go rn j i d i o s t ražn je g p o r u b a tež i za t va ran ju . Z a t e z a n j e m c u n n i n g h a m a go rn j i d i o s t ražn je g p o r u b a se o tva r a (št o j e ko r i sn o kad a v je ta r p o j a č a v a ) . N a -p o s l j e t k u , d a j u ć i j e d n a k i p o m a k t r b u h a , c u n n i n g h a m iz iskuj e man j i napo r . Nek i n a b o r p o r e d p r s ten a il i " d ž e p " p o r e d d e b l e n j a k a c i j en a su ko j u v r i j ed i p la t i t i za bo l j u i s ko r i š t enos t j e d r a .

• Cunningham efikasnije pomiče trbuh. »Zatezanjem cunninghama stražnji porub se otvara

više negoli zatezanjem podigača.

2 8

4 . U r a v n o t e ž e n j e k o r m i l a k l i z a č e m Š k o t e

Kut g lavno g j e d r a u o d n o s u na uzdužn u os p lov i l a i u odnos u na v je ta r o d r e đ u j e os i m s a m e Škot e i po loža j klizača Škote . 0 n j e m u u zna tno j m je r i ov is i h o ć e l i barka bit i u r a v n o t e ž e n a , h o ć e l i s k re ta t i u v je ta r il i ć e pojati . Odno s po loža j a k l izač a i z a t e g n u t o s t i Škot e u namještanj u j e d r a p r i l i čn o j e s ložen a s tvar . Pokuša j -mo to raz jasn i t i . Zamislit e di o k r u ž n i c e o p i s a n e na pa lub i sa s r e d i š t e m na mjest u j a r b o l a . Na jp r i j e za tezan je m Škot e ob l i ku j t e profi l j e d r a , a n a k o n t o g a p o m i č i t e k l izač o n o l i k o ko l i -ko se mož e da ne p r o m i j e n i t e pro f i l j e d r a (s l ik a 64) . Naravno , pu t k l i zač a u t o m ć e s l u č a j u bi t i j ak o k ra tak . ( U neki m s l u č a j e v i m a k l i zač a u o p ć e n e m a : Škot a j e d -nostavn o pro laz i kro z k o l o t u r n i k p r i č v r š ć e n na p a l u -bi) . V id imo , dak l e , d a se j e d r o n a m j e š t a ne s a m o za te -zanjem i o t p u š t a n j e m Škot e neg o i po l o ž a j e m k l i zača , a u j ed ren j u s v j e t r o m po k rm i i r a v n o u k r m u j o š i uz pomo ć vang a (p r i t ega ) .

Preporučljivo je: 'najprije podesiti otvorenost glavnog jedra putem

Škote, držeći klizač u sredini, 'jedreći u vjetar i oštro u vjetar, klizačem namjestiti kut glavnog jedra,

• a jedreći u krmu i niz vjetar namjestiti vang u odgo-varajući položaj prije nego se popusti Škota; klizač bi sada trebalo pomaknuti sasvim do kraja na zavjetrinsku strani.

Općeni to , kad a v je ta r p o j a č a v a , t r e b a p o m a k n u t i k l i -zač iz s r e d i n e na zav je t r i nsk u s t r a n u do t o č k e u ko jo j dio g lavno g j e d r a d o j a r b o l a p o č i n j e ma l o d r h t a t i . Po lagano m v j e t r u hva t i š t e Škot e t r e b a p o m a k n u t i u v je-tar , ali ne t o l i k o d a d a b l e n j a k p r o đ e s r e d i n u ( u o v o m e ima izn imaka , p o g o t o v o na r e g a t a m a ) . Pazi te na p o k a -zivače v je t r a na s t r a ž n j e m p o r u b u , o s o b i t o na na jv iš i . Trebal i b i le t je t i v o d o r a v n o ka k r m i , a ne zav i ja t i ok o poruba ; t o b i z n a č i l o d a je j e d r o p razno .

• Po lagano m vjetr u kliza č t reb a bit i na privjetrinsko j strani .

• Po j a č e m vjetr u t reb a ga pomaknut i u zavjetrinu , al i na nači n da se glavn o jedr o ne puni previše .

Težnja p lov i l a ka p r i h v a ć a n j u s m a n j u j e se p o m i c a -njem k l izač a niz v je ta r . Tako se ku r s ne m o r a j a k o is -pravl jat i k o r m i l o m i j e d r i l i c a ć e bi t i brža . T reb a znat i d a kormi l o po d k u t e m v e ć i m od 5 ° d je lu j e ka o d a p lo -vimo s " p o d i g n u t o m r u č n o m k o č n i c o m " . Za t o j e po -trebn o držat i k l izač š t o je v iše m o g u ć e niz v je ta r , no pazeć i d a g lavn o j e d r o ne t r e s e p rev i še . A ko se na la -zimo po d p r i t i s k o m , a n i sm o u s t a n j u k ra t i t i , rad i odr -žavanja k o n t r o l e nad j e d r i m a m o ž e m o pus t i t i g l a v n o m jedr u neš t o v je t r a " iza l e d a " , al i s a m o zak ra t ko , j e r ć e g a lepe tan j e i n a č e oš te t i t i .

2 9

U z a j a a m n o d j e l o v a n j e g e n o v e i g l a v n o g j e d r a

Na s t ran ic i 15 (slik a 28) v id jel i sm o kak o p redn j e j e d r o ut ječ e na proto k v jetr a ka g lavno m j e d r u .

Glavno jedro i genova mogu se smatrati dijelovima jednog krila; stražnji porub glavnog jedra služi kao krilce za podešavanje.

Područj e izmeđ u g lavno g jed r a i g e n o v e u k o j e m se jedr a prek lapaj u bi tn o je za d o b r o i s ko r i š t avan j e v je-tra . Širina protok a u t o m p ros to r u ov is i o n a č i n u kak o su jedr a postav l jena . Po lagano m i s r e d n j e m v je t r u p o t r e b n o je podes i t i g lavn o jedr o tak o d a se pr i s k r e t a n j u v iše u v je ta r t r e -se jedno l ik o duž c i je lo g s t ražn je g p o r u b a i s t o v r e m e n o s genovo m (svi p r i v je t r insk i pokaz i vač i p o č i n j u i s to -dobn o t reper i t i ) .

Po j a č e m v je t r u m o ž e m o g l a v n o m j e d r u sa zav je t r insk e s t ran e pust i t i ma l o v je t r a d a b i j e d r i l i c a zadrža la ravnotežu . A ko v id im o d a zav je t r i nsk i v j e ta r p r i t i š ć e g lavn o j ed r o n a v e ć e m d i je l u p o v r š i n e , znač i d a j e razma k m e đ u j e d r i m a p reuzak . Da se ne b i m o r a l o k ra t i t i , mož e se :

• popustiti malo škoticu genove, • povećati profil jedra (klizač u vjetar i popuštena Škota), • poravnati glavno jedro.

Napomena : Ako se u g l a v n o m j e d r u sa zav je t r i nsk e s t ran e s tvar a u d u b i n a , t o mož e bi t i zbo g p o v r a t n e s t ru j e v je t r a u p r o t o k u ko j u p ro i zvod i p rev i š e z a t v o r e n s t ražn j i p o r u b g e n o v e . Taj se p r o b l e m isp rav l j a p o m i -c a n j e m t r b u h a g e n o v e p r e m a p r a m c u (za tezan je m p o d i g a č a ) i/il i za tezan je m š k o t i c e g e n o v e . Kad a su j ed r a suv iše r a z m a k n u t a , g l avn o j e d r o gub i d o d a t n u s n a g u ko j u m u i n a č e da j e d o b r o p r e k l a p a n j e j e d a r a . U t o m se s l u č a j u može :

• popustiti Škota glavnog jedra (veća snaga i brzina), • zategnuti škotica genove (oštrije u vjetar), • dati glavnom jedru veći trbuh (veća snaga i brzina).

Napomena : Sva ova p rav i l a t r e b a u s p o r e d i t i s o n i m št o sm o pr i j e nave l i za g e n o v u i za g lavn o j e d r o . M o ž e se d o i m a t i z a m r š e n o , al i o p ć e n i t o se mož e r e ć i ovo :

• Jedro je najdjelotvornije blizu točke kolapsa. • Jedro je to djelotvornije što ga više možemo otvoriti.

Prav i lan razma k m e đ u j e d r i m a u puno j m je r i pokazu j e svo ju v r i j e d n o s t kad a s t ru j a z rak a sa zav je t r i nsk e s t ran e g e n o v e dob iv a " p o m o ć " s t ru j e z rak a sa zav je-t r i nsk e s t ran e g l a v n o g j e d r a . N a i m e , z r a č n a s t ru j a s a zav je t r i nsk e s t r a n e g e n o v e gub i brz in u kad se pr imakn e s t ražn je m p o r u b u i s t og a j e j ak o važno d a p r i kup i nov u s n a g u i dob i j e ub rzan j e o d brž e z r a č n e s t ru j e ko -j a pro laz i ok o t r b u h a g l a v n o g j e d r a . Š i r in a p ro tok a j e o p t i m a l n a kad a se n a g l a v n o m j e d r u pokaž u prv i znakov i z r a č n e s t ru j e koj a m u n a zav je t r insko j s t ran i kl izi p rek o t r b u h a .

Kad a s e t r e s e s t r a ž n j i p o r u b

Pokatka d s t ražn j i p o r u b p o d r h t a v a na v j e t r u ( i p r i t o m neugodni m zvuko m pi l i ž i vce) . Da t o p r e s t a n e p o t r e b -no je za tegnut i n a t e g a č s t ražn je g p o r u b a (ma jo l u ) , ako postoj i . Tada se , m e đ u t i m , č e s t o d o g a đ a d a s t raž -nji dio jedr a du ž p o r u b a zav rne u v je ta r , š t o se ug lav -nom ne d a s p r i j e č i t i , al i b a r e m ne u t j e č e na u č i n k o v i -tos t jedra . Val ja s v a k a k o vod i t i r a č u n a o t o m e d a j ak o lepetanj e kvar i j e d r o . I mnog e g e n o v e ima j u pr i o s n o v i c i n a t e g a č d o n j e g poruba . Oblik jedr a da j e j e d r i l i c i raz l i č i t e b rz in e i u t o m sm is l u možem o g a shva t i t i kao m j e n j a č a u t o m o b i l a . "Prva brzina " da j e s n a g u za ub rzavan j e il i za p l o v i d b u p o va lov ima . A ko n a m je s n a g a b i tn i j a od ku t a u v je-tar , po t reba n na m je pu n t r b u h i d o b a r p ro f i l j e d r a . U prvu " u b a c u j e m o " p o s l a b i j e m v j e t r u d a d o b i j e m o br -zinu (napr im je r , na r e g a t a m a n a k o n o k r e t a ) , p o uzbur -kanom mor u il i p o n e s t a b i l n o m v j e t r u .

U "prvoj brzini": 'imamo jedra punog trbuha, dobrog profila, sa zaob-

ljenim upadnim kutem, 'široki protok; dobivamo na snazi, ali gubimo kut u

vjetar.

"Drug a brzina " ko r i s t i se kad a v je ta r p o j a č a v a , a j o š se nisu pod ig l i ve l i k i va lov i . A ko že l im o bi t i dovo l j n o brzi i j edr i t i u v je ta r , z a t e g n u t ć e m o Škot e i i z ravna t i jedra , al i z a d r ž a v a m o z a o b l j e n o s t ko d p r e d n j e g p o r u -b a kako b i u p a d n i ku t os ta o š i rok .

U "drugoj brzini": * imamo zategnutija jedra (manji trbuh), ali sa zaoblje-

nim upadnim kutem, ' dobivamo srednju snagu jedra te lijepu sposobnost

jedrenja u vjetar.

"Treć a brzina " je za j e d r e n j e u i dea ln i m uv je t ima , po srednje m v j e t r u i m i r n o m m o r u . O m o g u ć a v a n a m d a idem o oš t r o u v je ta r be z gub i t k a b rz ine . Za t o t r e b a smanjit i t r b u h i za tegnu t i j e d r a . U p a d n i ku t g e n o v e mor a bit i oš ta r ( d o b r o za tegnu t i le to) , a t r b u h g e n o v e i g lavno g j e d r a p o m i č e m o unazad .

U "trećoj brzini": 'imamo dobro zategnuta jedra, oštar upadni kut i tr-

buh pomaknut unazad, 'možemo oštro u vjetar, ali je snaga jedara manja.

Tako jed r a n a m j e š t a m o i kad a je v je ta r v e o m a jak , a ne žel imo k ra t i t i . Da o s l a b i m o p r i t i sa k v j e t r a , Škot e ć e -mo mal o popus t i t i i o t vo r i t i p ro f i l .

S v j e t r o m u b o k i u k r m u Doba r di o onog a š t o s m o d o sad a nave l i mož e se p r i -mi jen i t i i u j e d r e n j u s p r i v i dn i m v j e t r o m da l j e od 35° po p r a m c u p a skro z d o u k r m u . B i tn o je d a v je ta r uv i jek hvata š t o v e ć u p o v r š i n u j e d a r a , al i pos to j e o d r e đ e n a o g r a n i č e n j a koj a t r e b a uzet i u obzir .

1 . Genov a Kad a p r i v idn i v j e ta r s k r e n e da l j e o d 35° p o p rov i , u la -zi se u p o d r u č j e gd j e je t e š k o drža t i g e n o v u p u n o m . Idea ln o b i b i l o d a se k l izač s a d a na lazi izvan b r o d a (sl ik a 69) . U t r e n u t k u kad p o p u s t i m o š k o t i c u d a g e n o v u p r i l a g o -d im o n o v o m s m j e r u v j e t r a , on a ć e se p rev i š e zaob l i t i . Naža los t , ako k l izač u žel j i d a se z a o b l j e n o s t sman j i p o m a k n e m o n a p r i j e d , t o ć e izazvati s a m o v e ć u d u b i -nu u d o n j e m d i j e lu . I s t ina , p o m o ć u b a r b e r - h a u l e r a mog l i b i sm o hva t i š t e š k o t i c e p o m a k n u t i p r e m a pramc u i razmi , ali b a r b e r e ć e m o r i j e tk o n a ć i n a k r s t a š i m a . Bez b a r b e r a n e m o g u ć e j e p o s t i ć i d a i s t o v r e m e n o t r e -per e svi pokaz i vač i v j e t ra . U t o m s l u č a j u t r e b a p o k u -šat i d o b r o za tegnu t i don j i d i o j e d r a , z a n e m a r u j u ć i p r e t j e r a n u z a o b l j e n o s t u g o r n j e m d i j e l u , p a ć e m o u s r e d n j e m d i je l u dob i t i o d g o v a r a j u ć u d u b i n u i t i m e o d j ed r a izvuć i por iv a ko l i k o je m o g u ć e , a pokaz i vač i v je-t r a u s r e d n j e m d i je l u j e d r a p o m o ć i ć e n a m d a t o na -p r a v i m o št o bo l j e (s l ik a 70) .

Kako v je ta r o k r e ć e da l j e u k r m u , do laz im o d o t o č k e u ko jo j se g e n o v a v iše n e pun i , je r j e pok r i v a g l a v n o j e d -ro . U t o m s l u č a j u m o ž e m o je p o m a k n u t i u v je ta r po -m o ć u t a n g u n a (vid i s l ik e 12 i 13) . Napomena : Kad a p r i v idn i v je ta r do laz i p o k rm i , m o g u se p o d i ć i p o s e b n a j e d r a , kao g e n a k e r il i s p i n a k e r , o ko j im a se govo r i u n a s t a v k u .

Kada vjetar skreće prema krmi: »pomičemo klizač što više prema pramcu i škoticu

što više prema razmi, »u nedostatku barbera smanjujemo dubinu jedra u

donjem dijelu, puštajući da u gornjem dijelu bude za-obljeno.

S vjetrom u krmu: »okrećemo genovu ako treba pomoću tanguna na

drugu stranu kako bi dobila vjetar i ako je potrebno otpadamo,

» a ako ih imamo, možemo podići spinaker ili genaker.

32

2 . Glavno jedr o Kada se o t p a d a p r e m a b o č n o m v j e t r u , t r e b a mo t r i t i gornj e p o k a z i v a č e v je t r a na g l a v n o m j e d r u t e nasto jat i d a on i ( a i d rug i ) " t e k u " š t o v o d o r a v n i j e . Škota S vjetro m u bo k i u k rm u prof i l g lavno g jed r a v iše ne možem o namješ ta t i Škotom . Kako se j e d r o o tva ra , t ak o se ver t ika ln a n a t e g n u t o s t sman ju j e , a Škot a služi s a m o za podešavan j e kut a jed r a p rem a uzdužn ic i ba rke . Treba popus t i t i Škot u do k se d i o j e d r a du ž p r e d n j e g porub a ne p o č n e t r e s t i , a n a k o n t o g a ć e m o je l agan o zategnut i . M n o g i pos tav l j a j u d o d a t n e p o k a z i v a č e v je-tr a u s red in i j e d r a na 60 d o 90 c m od j a r b o l a . Kad a t i pokazivač i p o č n u t r e p e r i t i n a zav je t r i nsko j s t r a n i , zna-č i d a je j e d r o p razno . Tad a m o r a m o p o p u š t a t i Škot u dok se ne v ra t e u v o d o r a v a n po loža j . Kada na m pr i v idn i v j e ta r o k r e n e v iše u k r m u , t i ć e po -kazivači s ta ln o t r e p e r i t i . G lavno j e d r o j e m a k s i m a l n o otvoren o i o b i č n o je n a j v e ć i d i o v r e m e n a p razno .

Vang Profi l j ed r a s v j e t r o m u k r m u n a m j e š t a se p o m o ć u vanga. Pr i je neg o š t o o t v o r i m o j e d r o , m o r a m o p r i t e -gnut i v a n g . Pokaz i vač i ( p o g o t o v o go rn j i ) t r e b a l i b i " t e -ć i " v o d o r a v n o n a j v e ć i d i o v r e m e n a . U s u p r o t n o m , po -trebn o j e p r i t e g n u t i j e d r o p a p o m o ć u v a n g a p o n o v o podesit i pro f i l i ond a j e d r o m o ž e m o o p e t o tvo r i t i . (Nek e j ed r i l i c e ima j u d o v o l j n o jak v a ng d a j e d r o ni j e pot rebn o p r e t h o d n o pr i teza t i . )Po l agano m v j e t r u t r e b a i zb jegava t i p re j ak o p r i t ezan j e vanga. Čest o je tež in a d e b l e n j a k a i v i še n e g o d o v o l j -na d a sman j i zaob l j enos t . Kad v je ta r p o j a č a v a , va l ja nategnut i v a ng sve do k se go rn j a l e t v i c a ne p o r a v n a s deb len jako m (s l ik a 54) . Na ta j n a č i n ( b a r e m u teo r i j i ) svi pokaz ivač i v j e t r a drž e u g l a v n o m v o d o r a v n i po lo -žaj.

Trbuh jedr a S v je t ro m u bo k i u k r m u j e d r o s v a k a k o t r e b a imat i ve-ć u dub in u n e g o ka d j e d r i m o u v je ta r . Kako b i sm o do -bil i v e ć u d u b i n u u d o n j e m d i je l u j e d r a , m o r a m o po -pustit i n a t e g a č baze j e d r a , a rad i i sp rav l j an j a g o r n j e g dijel a j a rbo l a i d o d a v a n j a d u b i n e g o r n j e m d i je l u j e d r a potrebn o je pa k popus t i t i z a p u t k u . Na k r a j u , d a b i se trbu h p o m a k n u o p r e m a k r m i , p o p u š t a m o p o d i g a č il i cunn ingham .

• Podesiti profil jedra putem vanga. • Pokazivač vjetra na gornjoj letvici morao bi biti vo-

doravan više od 50% vremena. • Dodati jedru trbuh popuštanjem nategača baze i po-

ravnavanjem jarbola.

3 3

O z n a k e o l a k š a v a j u t r i m a n j e

Kor isn a j e navad a označ i t i d o b r a p o d e š a v a n j a d a ih lakš e p r i m i j e n i m o kad a n a m za t reba . N a k r s t a š i m a sk ipe r i o b i č n o ne o z n a č a v a j u n iš t a il i m a l o t o g a , pouzdavajuć i se u p a m ć e n j e i i skus tv o p o d e š a v a n j a j e d r a u razn i m uv je t ima . Ipak , oznak e d o n o s e n e o s p o r n e p r e d n o s t i .

1 . Označavanj e kormil a (slik a 73 ) U r a v n o t e ž e n a ba rk a na jbo l j e na m pokazu j e d a s m o p rav i l n o podes i l i j e d r a , al i č a k n i " n e u t r a l n o " ko rm i l o ni j e s t o p o s t o t n o j a m s t v o d a su n a m j e š t e n a ba š kak o t r e b a .

Ako je radi održavanja kursa kormilo potrebno držati pod kutem većim od 8 stupnjeva, to znači da se jedra (ili cijela snast) mogu bolje podesiti.

Dak le , b i tn o j e t o č n o znat i s t u p a n j u r a v n o t e ž e n o s t i ko rmi la . Kad a ba rk a im a rudo , ku t je lako v id l j iv . Bez obzi r a na t o , isp lat i se označ i t i s t u p n j e v e kut a (s l ik a 73) . S tvar i pos ta j u k o m p l i c i r a n i j e kad a ko rm i l o im a ko -lo . Tu su p o t r e b n e oznak e koj e od ražava j u ku t ko rm i la . Sl ika 73 pokazu j e kak o ć e m o na ko l u označ i t i po loža j l is ta . P r i to m b i rad i p r e c i z n o s t i b i l o bo l j e d a je ba rk a na s u h o m . Nek a v am n e t k o p o m i č e l is t na z a d a n e kuteve , a vi i h ond a na ko l u o z n a č i t e . A ko zna t e ko j i j e na j već i o t k lo n l is ta , t a d a ku tev e o t k l on a može t e označ i t i i do k je ba rk a u vod i . N a k o n t o g a lak o je o č i t a v a t i ko l ik o j e ko rm i l o z a k r e n u t o . Ž b i c e kol a m o g u pos luž i t i kao o r i j en t i r i .

Napomena : Da b i oznak e bi l e p rec i zn i j e , p o t r e b n o je n a m i n i m u m sman j i t i m r t v i ho d k o r m i l a .

2 . Označavanj e podigač a (slik a 74 ) Označ i t e l i p o d i g a č e na izlazu u d o n j e m d i je l u j a r b o l a , lakš e ć e t e o d r e đ i v a t i s t u p a n j za tezan ja . Oznaka na t o č k i u ko jo j j e d r o d o s e g n e p u n u v i s inu i s tov je tn a j e n a j v e ć o j z a t e g n u t o s t i p o r u b a (po d p r e t p o s t a v k o m da , u s l u č a j u g l a v n o g j e d r a , ne ko r i s t i t e c u n n i n g h a m ) . Napomena : N a p o d i g a č u g l a v n o g j e d r a isp la t i se oz-nač i t i i v i s ine s v a k o g k ra t a d a b i se brz o p r o n a š l a is -p ravn a duž in a g l a v n o g j e d r a . Skalu s b r o j e v i m a , ko j u v i d im o na s l i c i , n a ć i ć e m o u g l a v n o m na r e g a t n i m j e d r i l i c a m a , a na k r s t a š i m a su u o b i č a j e n e o b i č n e oznake .

3 . Označavanj e klizač a genov e (slik a 74 ) Položaj i k l izač a g e n o v e m o g u bi t i o z n a č e n i kao na s l i -c i . Dovo l j n o je ob i l jež i t i t o č k e 1, 2 i 3 za razne po loža -j e j e d r a . Obi l ježen a t r a č n i c a o m o g u ć a v a p rec i zn i j a p o d e š a v a n j a .

3 4

4 . Označavanj e Škot a (slik a 75 ) Označavanje š k o t i c e ( g e n o v e ) ma l o j e k o m p l i c i r a n i j e , jer kada se m i jen j a j e d r o r ad e se nov i č v o r o v i . To je jednostavni j e sa Škoto m (g l avno g j e d r a ) , al i v e ć i n a skiper a s m a t r a sav ta j p o s a o n e p o t r e b n i m . T r a d i c i o -nalan nač i n m j e r e n j a z a t e g n u t o s t i Škot e b r o j a n j e m šaka o d j e d r a d o k ra j a kr iža v r i j ed i s a m o kad a g e n o v a preklap a g lavn o j e d r o . Kao o r i j en t i r m o g u pos luž i t i i pripone . Da b i se v id je l o ko l i k o je g e n o v a z a t e g n u t a , na kr iževim a se , b o j o m ili i zo l i r - t r akom , m o g u pos tav i -t i or i jent i r i na razda l j i n i od 5 cm

5 . Označavanj e na tegač a baz e (slik a 75 ) Natega č baze g l a v n o g j e d r a mož e bi t i o z n a č e n ka o na slici . Sk iper i o b i č n o o z n a č a v a j u s a m o m a k s i m a l n u za-tegnutost , al i ko r i sn o je imat i p rec i zn i j e o r i j en t i r e .

6 . Označavanj e zaputk e (slik a 76 ) Ovo je v e o m a b i tn o o z n a č a v a n j e . Ko d j e d r i l i c a gd j e su glavno j e d r o i g e n o v a spo jen i na v r h u j a r b o l a , zpu tk a kontrol i r a z a t e g n u t o s t le ta . P o d e š a v a n j e ko d t akv i h jedr i l ic a o p i s a n o je na s t r a n i c a m a 19 i 66 . Napomena : Na j e d r i l i c a m a ko d ko j i h le t o ne id e d o vr-ha ja rbo l a o z n a č a v a n j e je ma l o k o m p l i c i r a n i j e i ov is i o kon f igurac i j i . M n o g i k rs taš i ima j u t a k v u snas t , s k r iže -vima o k r e n u t i m unazad i be z p o m i č n i h z a p u t k i , a le t o natežu sa r t i j e , ne zapu t ka , koj a u t o m s l u č a j u služi pr -venstven o za sav i j an j e j a r b o l a i i z ravnavan je g l a v n o g jedra . (Za p o j e d i n o s t i o n a č i n u za tezan ja let a v id i str . 71 i 72. )

Za o z n a č a v a n j e z a t e g n u t o s t i z a p u t k e dovo l j n a je izo l i r - t rak a na v i j ku s teza l i c e il i na s a m o j zapu tk i (s l ik a 76). Pos to j e t a k o đ e r m j e r a č i n a p e t o s t i koj i se m o g u postavi t i i z ravno na z a p u t k u .

7 . Označavanj e jedar a Označavanje već i skušan i h p o d e š a v a n j a na p lov i l u po -jednostav i t ć e vam rad . Na ta j n a č i n možet e brz o p o n o -viti sve on o št o se d o b r o pokaza l o u s l i čn i m uv je t im a plovidb e i os ta j u v am možd a s a m o f in e p r i l agodbe . To je do is t a d r a g o c j e n o , p o g o t o v o u p lov idb i n o ć u , u teški m uv je t im a il i n a k o n p r o m j e n a u p o s a d i . Važno je takođe r označ i t i j e d r a . V o d o o t p o r n i m f l o m a s t e r i m a možem o na j e d r u i sp isa t i o ko jo j je v rs t i j e d r a r i j eč , a da b i se u k r i t i č n i m s i t u a c i j a m a izb jeg l i n e s p o r a z u m i , dobr o je označ i t i ko j i je koj i r o g a l j , pa i k ra t .

35

N a j č e š ć a t k a n i n a za j e d r a je t e r y l e n e ( d a c r o n ) , al i i f i lmov i kao my la r i n i t i p o p u t kev la r a sve č e š ć e se k o r i s t e , do k se ponek o jo š služi s t a r i m p l a t n e n i m j e d r i m a . Uzmi t e u obzi r d a se raz l i č i t e t k a n i n e raz l i č i t o ras tež u u o d n o s u na s m j e r na tezan ja . T r a d i c i o n a l n e t k a n i n e d e f o r m i r a j u s e na jv i še kad a se is tež u d i j a g o n a l n o .

Da b i mog l a podn i j e t i ve l i k a o p t e r e ć e n j a , j e d r a s u , narav no , sas tav l j en a od v iše s l o j eva . Kad a se t k a n i n a isteže po : d i j a g o n a l i , ond a ć e se s teza t i o k o m i t o u o d n o s u na s i lu . To se d o g a đ a npr . du ž p r e d n j e g p o r u b a kad a se za teže pod igač . T k a n i n a , a ond a i t r b u h , p o m i č e se p r e m a pramc u M o d e r n a j e d r a bo l j e zad ržava ju ob l ik .

Za tezan j e p o d i g a č a g e n o v e gu r a t r b u h n a p r i j e d . U p a d n i ku t se zaob l ju je , a u p r a v l j a n j e pos ta j e j e d n o s t a v n i j e , iako se gub i ponek i s t u p a n j o r c e (str . 44-46) . Kad a se p o d i g a č prev iš e za tegne , s t va ra j u se n a b o r i du ž p o r u b a . Napomena : Pr ipaz i t e ka d n a m o d e r n i m j e d r i m a za teže t e p o d i g a č ; s l i jed i t e upu t e j e d r a r a !

P o p u š t a n j e m p o d i g a č a g e n o v e t r b u h s e p o m i č e unazad u p a d n i ku t pos ta j e oš t r i j i i o m o g u ć a v a oš t r i j u o r c u , al u p r a v l j a n j e je t eže . Kad a se p rev i š e p o p u s t i p o d i g a č , s t vara j u se n a b o r i o k o m i t o na p o r u b .

To se j o š smi j e p o l agano m v j e t r u i u z b u r k a n o m m o r u , ali i n a č e ne .

3 6

a i g l avn o j e d r o s p o -jeni na v r h u j a r b o l a , t o j e v e o m a t e š k o . Kad a se j a r b o l p r e -više sav i je , po jav l j u j u se d u g a č k i z rakas t i n a b o r i o d kra j a deblenjak a p r e m a p r e d n j e m p o r u b u . Š tov i še , ak o j e j a r b o l previš e n a t e g n u t , j e d r o b i se ča k m o g l o i o k r e n u t i !

Z a t e z a n j e m n a t e g a č a o s n o v i c e i z ravnava se don j i d i o g l a v n o g j e d r a . To je ko r i sn o kad a v je ta r p o j a č a v a d a b i se sman j i l i nag in j an j e i por iv . Z a t e g n u t i n a t e g a č s tvar a oč i t e n a b o r e du ž d e b l e n j a k a . To je n o r m a l n o i ne sme t a e f i kas -nos t i j e d r a .

3 7

Jedr a za orc u (u vjetar )

Napomena: Navedene vrijednosti služe samo kao primjeri da bi se lakše shvatilo kako u raznim situacijama treba podesiti jedra. Naravno, postotke dubine i položaja trbuha nije potrebno znati napamet

S lagani m v je t ro m pot rebn a je sva m o g u ć a snag a da b i bark a do -bila brzin u te da b i se tak o poveća o i pr iv idn i v jetar . U takvo j s i tua -ci j i neć e nam bit i g lavn o d a idem o oš t r o u o r c u . Dakle , jedr a mo -raj u bit i puna , sa zaobl jen i m upadn i m kute m i puno g pro f i la , da ne b i gubi l a snag u na v rhu . Treb a ić i manj e ošt r o u v je ta r neg o ob ič -no . Popust i t i genov u do k se j ed r o ne odmakn e od križa (bare m dv i -je šake) . Popust i t i zaputk u i even tua ln e pom ičn e zaputk e da b i se smanj i l a napetos t leta , poveća o t r bu h genov e i zaobl i o upadn i kut . Podiga č genov e zategnut i kol ik o je po t rebn o d a b i se t r b u h pomak -nuo na ok o 40 %. Ispravi t i ja rbo l i popust i t i na tega č baze da se dobi j e t r bu h na glav-no m jed ru . Pomaknut i kl izač u pr iv je t r in u sve do k deb len ja k ne dođ e na s red inu . Pomaknut i tež in u (posadu ) u zav je t r in u da b i se bark a nagnula . Jed r a b i sad a t reba l a zahva l ju juć i v last i to j težin i dobi t i odgova ra juć i obl ik . H id rod inamičk i o tpo r bi t ć e manj i kad dob i jem o lagan o nagnut u barku , s jedr im a za blažu o r c u . Dajt e dovoljno vremen a jedrilic i da dobij e ubrzanje . Bilo koja ne -potrebn a promjen a povećav a mogućnos t da prestanem o hvatat i vjetar . Nek a jedr a budu zaobljen a i puna , da "dišu" .

Leto Zategnuto oko 40-50% s prilično punom genovom oštra ruba. Leto Zategnuto oko 30-40%, radi veće dubine i zaobljenog ruba

Podigač Popušten, ali ne previše, da bi trbuh bio na oko 45%. Podigač Zategnut, da trbuh bude na 40%, a rub zaobljen.

Škotica Zategnuta na način da jedro dotiče križ. Škotica Relativno popuštena (jedna šaka između križa i jedra).

Za orc u po jako m vjetr u i jak o valovito m mor u Jak v jeta r

Više od 10 m/ s

Jako valovito more

Po vjetr u jače m od 20 čvorov a (10 m/s ) mor e je uvijek valovito . To je go -tovo 6 bofor a i bi t će čest o problem a s težnjo m bark e da skreć e u vje-tar . Potrebn o je, dakle , izravnat i jedr a i držat i klizač dalek o na zavjetrin -sko j strani . Ako to ne pomaže , da bism o vratil i ravnotež u potrebn o je skinut i genov u i podić i manje prednj e jedr o ili kratit i glavno jedro . Ka-da ni to nije dovoljn o ili iz bilo koje g razlog a nije moguć e smanjit i povr -šinu jedril ja , poduze t ćem o sl jedeće :

Vodeć i račun a o naginjanju , najprij e se ćem o okrenut i u vjetar više negol i b i bilo "normalno" . Bark a će se manje naginjati , privjetrinsk i poka zivači na genov i će treper i t i , a možd a će se lagano trest i i samo jedro , ali to nije bitno , jer u takvim uvjetim a imam o ionak o odviše poriva . Kada se čin i da se bark a previš e uspravil a i da gub i brzinu , treb a pojat i sve do k ne počn e ponov o ubrzavati , a nako n tog a ope t orcat i da se smanj i naginjanje . Potrebn o je vježbat i da b i se naučil o vodit i jedri l ic u tak o da nagib iznosi poželjni h 20-25°. Ova se tehnik a čest o primjenjuj e t i jeko m regata , kada se ne želi ili se ne može kratiti . Kao alternativa , kraćenj e se može izbjeć i pomicanje m klizača glavno g jedr a u vjetar i popuštanje m škote . Vrh glavno g jedr a dodatn o se otva-ra, smanjujuć i snag u i naginjanje .

To isto se može napravit i i s genovom . Pomicanje m klizača prem a kr-mi prek o "normale " povećav a se otvaranj e jedra . Napomena : Ako smatrat e da vjeta r neć e brzo popustiti , bolje je što prije smanjit i površinu jedrilja . Imajt e na umu da ćet e s manjim jedrim a u tak -vim uvjetima biti jednak o brzi kao s jedrim a u normalno j postav i po ideal -nim vremenski m uvjetima , a s velikim jedrim a na kraju puno sporiji !

3 9

Kraćenj e glavnog jedr a

Ako unatoč svim podešavanjima naginjanje prelazi 25", a odmak kormila je veći od 8°, tada moramo kratiti glavno jedro.

Kod kraćen j a moram o pr i j e sveg a misl i t i na u ravno teženos t barke . Običn o pr i j e k raćen j a g lavno g jedr a sk idam o ve l iku i podižem o manj u genovu , al i ko d jedr i l i c a na koj im a ob a jedr a sežu d o vrha ja rbo l a isplat iv i j e je posegnu t i za k raćen je m pr i -je p romjen e genove , je r se tak o zadržava por i v po t reba n za sv ladavan je va lova.

Ovdje op isa n nač i n k raćen j a je i na j češć i . Na nek i m jed r i l i ca -m a g lavn o se jedr o krat i t ak o št o se omot a ok o deb len jaka , ali na ta j nač i n se pr i l i čn o brzo razvuče . Kod modern i j e snast i j e d -ro se skupl j a unuta r ja rbo l a ili unu ta r deb len jaka , zadržava juć i doba r obl ik .

Popust i t i vang (A) i Škot u (B) , nako n tog a za tegnut i (C) deb len jač u (gondo l i je ru ) da deb len ja k stoj i m i rno .

Popust i t i pod iga č (D l da se prs te n krat a (E) može zakvač i t i za kuk u (F) pore d ja rbo la .

Ponovo zategnut i pod igač . Podiga č mor a bit i dobr o za tegnut , je r je v je ta r u ovo m t renu tk u p r i l i čn o jak .

Za tegnut i k ra tn i pr i te g (G) da se stražnj i p rs te n krat a p r i vuč e bliže deb len jaku . Provjer i t i u jedn o može l i se deb len ja k s lobodn o dizat i , a da pr i to m ne poder e stražnj i po ru b (dobr o popust i t i Škot u i vang) .

Popust i t i deb len jač u (ak o os tan e za tegnuta , jedr o se prev iš e otvara) .

Za tegnut i vang i Škotu . Od ovog t r enu t k a p lov idb a se nastav l j a sa sk raćen i m j e d r o m .

Vezati za deb len ja k v išak p latn a ko r i s teć i k ra t ic e (H) .

4 0

K r a t a k p r e g l e d

1 . Kak o počet i podešavanj e jedr a N a j j e d n o s t a v n i j e j e z a p o č e t i t a k o d a Škoto m n a m j e š t a -m o g lavn o j e d r o s o b z i r o m na s m j e r odak l e se č in i d a dolaz i p r i v idn i v je tar . (Kad a se id e u v je ta r g l a v n o j e d r o se v iše pr i tež e uzdužn ic i ba rk e n e g o s b o č n i m v j e t r o m i v j e t r o m po k rm i il i u k rmu. ) N a k o n t og a se ist o t o rad i s g e n o v o m . Prvo t r e b a p rov je -rit i i namjes t i t i o d g o v a r a j u ć i prof i l genov e (položa j kl iza-ča ) i ku t škote , p r o m a t r a j u ć i pokaz i vač e v je t r a (str . 17-18) . Za t i m t reb a podes i t i dub in u i po loža j t r b u h a (str . 19-20) . Po to m se v r a ć a m o g l a v n o m j e d r u d a š t o p rec i zn i j e po -d e s i m o kut , d u b i n u , po loža j t r b u h a i p ro f i l (str . 26-28) . P rov je r i t e je l i j e d r i l i c a u r a v n o t e ž e n a . Čest o se d o g a đ a d a v u č e p rev i š e u v je ta r . Da se kur s ne b i m o r a o p rev i -še i sp rav l ja t i k o r m i l o m , p o k u š a j t e u ravno tež i t i ba rk u po -d e š a v a n j e m j e d a r a (str . 23 i 29) . Posve t i t e n a r o č i t u paž-nju s t r ažn je m p o r u b u g l a v n o g j e d r a , a ak o ba rk a i da l j e zanos i u v je ta r , t r e b a p r o m i j e n i t i g e n o v u i s tav i t i m a n j u il i k ra t i t i . Sad a se t r e b a v ra t i t i g e n o v i i k renu t i i s p o č e t k a . Pos tu -pa k ć e m o ponav l j a t i do k n e d o b i j e m o d o b r o p o d e š e n a j e d r a .

Na krstarenju se obično zadovoljavamo i s jedrima koja mogu proći kao manje-više uredno podešena, ali koris-no je znati kako od jedara dobiti što više.

Čest a je m a n a d a se j e d r i s j e d r i l j e m p o s t a v l j e n i m t a k o d a p rev iš e nos i u o r c u , š t o z n a č i ne s a m o p lov i t i po d " z a t e g n u t o m r u č n o m k o č n i c o m " , v eć j e tež e i vod i t i j e d -r i l i cu , p o g o t o v o kad a v je ta r p o j a č a v a . B l a g o z a n o š e n j e u o r c u je pože l jno , a i dea ln o je ka d se ku r s i sp rav l j a kor -m i l o m s 3° o t k lon a u zav je t r i nu .

Svrha podešavanja je da se poveća poriv, smanji nagi-njanje i da se uravnoteže sve sile koje djeluju na opre-mu i na trup (pogotovo na uronjeni dio barke).

Genovu t r e b a podes i t i t a k o d a nos i š t o mož e bo l je . N a -ko n t o g a g lavn o j e d r o t r e b a podes i t i i p r i l agod i t i g e n o v i n a n a č i n d a j e d r a š t o v iše p o m a ž u j e d n o d r u g o m e . Ge-nova i g lavn o j e d r o m o g u se p r o m a t r a t i kao j e d n o ve l i k o kr i l o ko j e se p ros t i r e o d p r e d n j e g p o r u b a g e n o v e d o s t ražn je g p o r u b a g l a v n o g j e d r a . Sasv im p o j e d n o s t a v l j e n o m o g l o b i se reć i d a se sve svo -d i na podešavanj e ulazno g profil a genov e i stražnjeg a porub a glavno g jedra .

2 . Podešavanj e genov e Posvet i t e se na jp r i j e ob l i k u j e d r a du ž p r e d n j e g p o r u b a . Pokaz ivač i v je t r a ć e v am r e ć i :

• je li škotica ispravno zategnuta, • je li ispravan položaj klizača i • je li ispravan profil jedra

Dub in a j ed r a i po loža j t r b u h a n a m j e š t a j u se p r v e n s t v e -no p o d i g a č e m i d j e l o m i č n o Ško tom .

3 . Podešavanj e glavno g jedr a

• Popustiti Škotu dok jedro ne osjeti vjetar u zavjetrini • Primaknuti jedro uz jarbol dok ne počne puniti pore

jarbola. Tada će protok u prostoru među jedrima bi optimalan.

• Podesiti profil jedra pomoću škot e i klizača škote sve dok gornja letvica ne bude paralelna s deblenjakom

• Podesiti dubinu jedra pomoću nategača i nagiba jarbola.

• Podesiti položaj trbuha pomoću podigača ili cunning, hama.

N a k o n t o g a t r e b a se posve t i t i s t r a ž n j e m p o r u b u . (Sjeti t se , ko d g e n o v e j e važn i j i p r e d n j i po rub . )

Sa zatvorenim (zategnutim) stražnjim porubom imamo: • veće naginjanje, • veće nošenje u orcu i • bolji kut prema vjetru, ali brzina je manja.

S otvorenim (popuštenim) stražnjim porubom dobivaju • manje naginjanje, • manje skretanje u orcu i • veća brzina, ali manji je kut prema vjetru.

Ravnoteža na k o r m i l u pokazu j e n a m je l i s t ražn j i porub o t v o r e n il i z a t v o r e n . Kad a ba rk a p rev i š e zanos i u vjetar t r e b a il i sman j i t i d u b i n u j e d r a i p o m a k n u t i t r b u h prem a p r a m c u il i o t vo r i t i p ro f i l . T r e b a p o s t i ć i d a p o k a z i v a č i v je t r a n a s t r a ž n j e m p o r u b u " t e k u " v o d o r a v n o k a k rm i viši o d 5 0 % v r e m e n a . A ko n a s t r a ž n j e m p o r u b u n e m a pokaz ivač a v je t ra , m o r a m o g l eda t i d a go rn j a l e t v i c a bud e para le ln a s d e b l e n j a k o m , št o j e pokaza te l j i s p r a v n e o tvorenos t i pro f i l a . Pože l jno j e , kao št o j e r e č e n o , d a barak a l agan o nos i u v je ta r . Napomena : čes t o je bol j e da je pro f i l p rev iš e nego l i da je p rema l o o t vo ren . Klizač s tog a p o s r e d n j e m i l a g a n o m v je t r u go tov o uv i jek t r e b a bit i na pr iv je t r insko j s t ran i , premd a g a m n o g i na k r s ta ren j u drž e u g l a v n o m p o s red in i . Kak o v je ta r p o j a č a v a , t a k o kl izač t r e b a m i c a t i u zavjet r inu , os i m u s l u č a j u kad a se n a đ e m o po d v r l o j a k i m vjet rom , a ne m o ž e m o il i ne že l im o k ra t i t i j e d r o . Tad a je bo l j e p o m a k n u t i k l izač u v je ta r i p o p u s t i t i ško t u kak o b i g l avn o j e d r o dob i l o o t v o r e n i j i p ro f i l , š t o ć e sman j i t i nag in jan je . Upozna l i st e p o d o s t a " t a j n i z a n a t a " š t o se t i č e podešavan j a j e d a r a , al i na p o n a š a n j e j e d a r a i j e d r i l i c e utječ e isuv iše m n o g o č i m b e n i k a ko j im a se u p raks i moram o p r i l a g o đ a v a t i .

V las t i t o i skus tv o ( i i s kus tv o d r u g i h na j e d n a k o m t i p u barke ) pokaza t ć e v am koj i su p o s t u p c i n a j d j e l o t v o r n i j i . Dobr o j e s to g a bi l jež i t i kak o s m o p o s t u p a l i i š t o s m o dobiva l i . T a ko j e l akš e uoč i t i št o vašo j j e d r i l i c i t r e b a d a plovi u r a v n o t e ž e n o i j e d r i brže .

4 2

II. Jedr a za plovidbu niz vjeta r Spinake r i genake r

Kada prividni vjetar dobivamo po boku ili po krmi, tada genovu pokriva glavno jedro i zato se ne može puniti ako je tangunom ne prebacimo na privjetrinsku stranu.

U takvim su prilikama, pogotovo po laganom vjetru, puno djelotvorniji spinaker i genaker, posebna jedra za plovidbu s vjetrom u krmu.

Spinaker je takvo jedro za koje je teško dati općenite upute kako se podešava, pa je to bolje objasniti na primjerima koji pokazuju što se radi u određenoj situaciji.

Vrst e sp inaker a

Cross-cu t j e b io p rv i mode l modernog s imet r i čnog sp inakera . No , kod n jega se p la tno j ako napreže buduć i da v je ta r i zaz iva snažno d i jagona lno op te rećen je p r i v rhu jed ra . Zbog toga se po jakom v je t ru jed ro de-fo rmi ra . Ta v rs ta jed ra pogodna je za p lov idbu s v je -t rom ravno u k rmu, a l i ne i za p lov idbu s v je t rom po k r -m i v i še i skosa .

Radi ja ln i sp inaker i ̀ u gorn jem d i j e lu ima ju okomi to po ložene k ro jke , š to u neko l i ko onemoguću je defo rmi ran je p la tna po j akom v je t ru . Ta j t i p sp inakera preds tav l jao j e zna tan pomak u odnosu na c ross -cu t ve rz i ju , a l i n i on n i je u po tpunos t i odgovarao p lov idb i s v je t rom iskosa po k rmi .

Troradi ja ln i sp inaker i ima ju k ro jke po ložene tako da se supro ts tav l ja ju t r ima g lavn im l i n i j ama na jveć ih op-te rećen ja . Ob l i k jed ra je s tab i ln i j i i odgovara zah t jev i -ma p lov idbe go tovo na sv im jed r i l i cama. Danas , zahva l ju juć i posebn im računa ln im p rogrami -ma, jed ra r i su u s tan ju p ro izves t i sp inakere č i j i ob l i k , k ro j i ma te r i j a l mogu odgovor i t i sv im zah t jev ima.

Mater i ja l i

Spinaker i i genaker i naprav l jen i su od l aganog ny lona , ko j i se pun i i po sasv im s labom v je t ru . Ny lon ima veoma v isok omje r o tpora i tež ine te veoma dobro amor t i z i ra s i l u ko ju p ro izvode udar i v je t ra . G lavno jed -ro i genova su naprav l jen i od mate r i j a la ko j i su man je e las t i čn i , da se ne b i de fo rmi ra l i pod re fu l ima. Pod u t jeca jem u l t ra l j ub ičas t ih z raka , ny lon s v remenom gub i osob ine . Zbog toga je sp inaker i genaker kada se ne kor i s te po t rebno spremi t i u v reću . Jedra se , dakako , sp rema ju kada se osuše , a da b i im se p ro -duž io v i j ek , t reba ih dobro opra t i s la tkom vodom ba-rem jednom god išn je .

4 6

Di je lov i i oput a sp inaker a

Škot i ca i b rac sp inakera Sp inaker se kon t ro l i ra pomoću dv i ju ško ta . Ona ko ja p ro laz i k roz v rh tanguna i zakvačena je za p r i v je t r insk i roga l j j e b rac sp inakera (u jedr i l i ča rskom žargonu, gorn ja ško t ina i l i go rn ja b raca) . Druga , zakvačena za zav je t r insk i roga l j , j e ško t i ca sp inakera (don ja ško t ina i l i don ja b raca) . Kod k ružen ja "don ja ško t ina" pos ta je "gorn ja " i ob ra tno . Tangun je povezan za sp inaker b racem, a vodoravno ga d rže pod igač tanguna (k lobučn ica , g indac tangu-na) i p r i teg tanguna (kar i kabaso) , ko j i ga po teže do l je . Napomena: S obz i rom na go lemu s i lu v je t ra , p r i teg je podvrgnu t puno većem naporu nego pod igač . Pr i je nego š to dođu do v inča , b rac i ško t i ca p ro laze k roz ko lo tu rn ike na k rmi i na s red in i barke . N j ihov i v inčev i ob ično su man j i od on ih za genovu . Kod jedr i l i ca već ih d imenz i ja kor i s t i se i i zbac ivač , ko j i pobo l j šava upadn i ku t b raca i i zmješ ta ga poda l je od pr ipona .

Poseban s igurnosn i zadržač onemogućava nekon t ro -l i rano odva jan je deb len jaka (buma) , š to je možda na j -opasn i j i i nc iden t ko j i se može dogod i t i na jedr i l i c i . Ob ično je zadržač p r i čv ršćen za deb len jak man je -v iše na i s tom mjes tu gd je i Ško ta . Da b i se pos t igao kor i s -tan upadn i ku t tanguna u odnosu na deb len jak , za -d ržač ide p rema pramcu, odak le se pu tem ko lo tu rn ika v raća na kokp i t , gd je je učv ršćen . Napomena: Zadržač mora imat i u ređa j za b rzo i j ed -nos tavno o tkvač ivan je . Zadržač se kor i s t i kada se p lov i s v je t rom oš t ro u k rmu i l i sasv im u k rmu, s genovom kao p ramčan im jedrom. Kao a l te rna t i va , umjes to zadržača može se upo t r i j eb i t i ško ta g lavnog jedra ta -ko da se ko lo tu rn ikom pr i čv rs t i za razmu (s l i ka 4 ) . U svakom s luča ju , bo l je je imat i zaseban zadržač , čak i ako se ne p ruža do p ramca i nazad , no uv i jek t reba os igura t i da se može b rzo o tpus t i t i i z kokp i ta . Barber je konop s ko lo tu rn ikom k roz ko j i p ro laze ško t i ca i l i b rac , a p reko ko lo tu rn ika na razmi ide na k rmu iza p r ipona (v id i s t r . 32 , s l i ku 69) . Barber p remješ ta ško t i cu napr i jed i p rema van i . Ako još jedan ko lo tu rn ik (s o tvorenom s t ran icom) p r i čv rs t imo na razmu i l i pa lubu dob i t ćemo dodatno hva t i š te ško te g lavnog jedra p rema pramcu.

Zav je t r inskom s t ranom smat ramo uv i jek onu s t ranu na ko ju je ok renu t deb len jak (os im kod k ružen ja , kada se deb len jak pomoću zadržača zadržava da ne p re le -t i ) . Nekont ro l i rano nag lo sk re tan je u v je ta r i l i n i z v je ta r (š t raorca i š t rapo ja ) znač i da su d je lovan je kormi la nadv lada le s i le v je t ra , i zmeđu os ta loga i zbog ve l i kog nag in jan ja .

P r i p r e m a s p i n a k e r a

• Pričvrstiti vreću za ogradu na pramčanoj palubi sa zavjetrinske stra-ne (1).

• Provući škoticu spinakera (2) ispod ograde s vanjske strane, pa na koloturnik na krmenoj palubi i na kraju na vinč.

< Povući škoticu na pramac, ali s vanjske strane pripona (3) i škotice genove, te nakon toga zakvačiti je za škotni rogalj spinakera (4).

• Postaviti brac na isti način, s time da prođe kroz zatvarač tanguna (5) ispred leta, na privjetrinski rogalj (6).

'Zakvačiti podigač spinakera za vrh spinakera (7). Pripaziti da se podigač slobodno kreće ispred leta, tj. da ne prolazi ispod njega!

Zavjetrinska strana

Privjetrinska strana

4 8

Podizanj e spinaker a

1. Podizanj e spinaker a s vjetro m ravn o u krm u

Sigurn i je je podizat i i spuštat i sp inaker genovi sa zav je t r inske s t rane. U prot ivnom je pr i je podizanja sp inakera pot rebno pr iv je t r insk i rogal j sp inakera (A) pr i -maknut i v rhu tanguna.

•Postav i t i tangun na prav i lnu v is inu i nakon toga zategnut i pr i teg tanguna.• Brzo podić i sp inaker i pr ičvrs t i t i podigač. 'Zategnut i brac da tangun dođe u ispravan položaj , tako da pr iv je t r insk i rogal j bude b l izu vrha tanguna.

•Zategnut i škot icu sve dok se sp inaker ne napuni . •Spust i t i genovu. Napomena: Često, s v je t rom u kr -mu, sp inaker se ne puni sve dok se ne spust i ge-nova.

2 . Podizanj e spinaker a s vjetro m više po stran i

• Tangun namjest i t i pod kutem od 15° u odnosu na

uzdužnicu barke i nešto n iže nego za v je tar

ravno u krmu.

•Zategnut i pr i teg i nastav i t i kako je op isano gore.

3. Općenit o o rukovanj u spinakero m • Veoma paž l j ivo spremaj te sp inaker . Držeć i vrh jedra, sav i j te porube (ob ično je jedan crveni , a drug i ze le-n i ) do rog l jeva. Stav i te sp inaker u vreću držeć i vrh i rog l jeve. (To je posao ko j i je bo l je da obav l ja ju dv i je osobe.) Na ve l ik im jedr i l icama sp inaker i se spremaju

na poseban nač in .

• Vodi te računa da vreća sp inakera bude čvrs to zak-vačena za ogradu.

•Prov jer i te uv i jek jesu l i škot ica i brac ispravno pos-tav l jen i .

•Neka tangun uv i jek bude na ispravnoj v is in i i pod is -pravnim kutem prema uzdužnic i barke.

•Zategni te brac tako da rogal j bude b l izu tanguna. (Ova radnja n i je nužna ako se sp inaker podiže u za-v je t r in i od genove.)

•Pr i teg tanguna mora b i t i zategnut , inače će tangun kada se jedro napuni "od le t je t i " prema gore.

•Zbog s igurnost i brac, škot icu i podigač uv i jek t reba jedanput provuć i oko v inča. Tako ga je , ako se naglo napuni , moguće kont ro l i ra t i .

•Po v je t ru ravno u krmu, os im ako je veoma lagan i l i pak jak, bo l je je lagano popust i t i podigač da se sp i -naker odmakne od g lavnog jedra.

Pri

Tangun je prenizak. Tangun na ispravnoj visini. Tangun je previsok.

i

50

Položa j t rbuh a

Položa j t rbuha ov is i o v i s in i rog l jeva . Prav i lo da t reba d rža t i oba rog l ja na i s to j v i s in i ne v r i j ed i uv i jek . S v je -t rom v iše u bok , spuš tan jem tanguna t rbuh se pomiče napr i j ed , a pod izan jem tanguna pomič e se p rema k rmi .

Na k rs ta ren ju rog l jev i sp inakera t reba l i b i b i t i na i s to j v i s in i i l i b i p r i v je t r insk i roga l j t rebao b i t i neš to n iž i od ško tnog rog l ja . Pogo tovo je po jakom bočnom v je t ru važno spus t i t i t angun da se t rbuh pomakne napr i j ed i t ime i zb jegne š t raorca . (Kada pos to j i opasnos t od nag log sk re tan ja u o rcu , t reba popus t i t i ško tu g lavnog jed ra i vang da se sma-n j i s i l a na v rhu jed ra . )

Vis ina baz e • Bol je je podizat i ( i spuštat i ) sp inaker u zav je t r in i ge-

nove (s l ike 6 i 27 ) .

• S pr iv idn im v je t rom između 120 i 180° (mezanave/krma) ,

tangun se postav l ja okomito na v je tar (s l ika 9 ) .

• S pr iv idn im v je t rom pod kutem manj im od 120° pot rebno

je držat i tangun otvoreni j im (s l ika 18) .

• Tangun mora uv i jek s ta ja l i okomito u odnosu na jar -bo l (s l ika 8 ) .

• Spust i t i tangun, ako v je tar s lab i (s l ika 10) . • Po jakom v je t ru u krmu iz laz Škote t reba lo b i pomo-

ću barbera pomaknut i ka pramcu (s l ika 16) . • S v je t rom u krmu rogl jev i b i t reba l i b i t i na is to j v is in i

i znad pa lube (s l ika 10) .

Napomena : Ova opća p rav i la ne v r i j ede uv i jek . Po ja -kom v je t ru kada pos to j i opasnos t od bacan ja u v je ta r i l i n i z v je ta r po t rebno je p r i j e svega s tab i l i z i ra t i sp ina-ker ( i c i j e l u barku) , a nako n toga se podešava ju jed ra za b rz inu . Pod izan jem tanguna sman ju je se dub ina u gorn je m d i je lu sp inakera , š tu je po jakome v je t ru pože l jno .

Radi veće d je lo tvornost i sp inakera , škot icu t reba po-puštat i sve dok se pr iv je t r insk i porub ne počne uvr ta t i , a nakon toga t reba je za tegnut i to l iko da uvr tan je nestane . Tako ćemo b i t i s igurn i da nam spinaker n i je pre t jerano zategnut i zbog toga manje d je lo tvoran.

Napomena : Na k rs ta ren ju sp inaker se go tovo n ikada ne podešava tako pomno, već je ško t i ca ma lo jače na tegnu ta kako b i p lov idba b i la m i rn i ja .

5 2

S p i n a k e r s v j e t r o m p o k r m i

• Tangun na 90" prema prividnom vjetru; spuštati ga kako vjetar slabi. Roglji moraju biti jednako visoko nad palubom.

• Izlaz škotice na krmi.

Po lagano m vjetr u i uzburkano m mor u mož e se ić i na popuš tan j e t a n g u n a ( b r a c a ) , š t o znač i d a m u j e ku t prem a p r i v i d n o m v j e t r u v e ć i o d 90°. N a k o n t o g a t r e b a doda tn o popus t i t i š k o t i c u d a se s p i n a k e r uda l j i o d p ramca . N a ta j n a č i n se p o v e ć a v a t r b u h u d o n j e m d i -jelu s p i n a k e r a , o l a k š a v a j u ć i p l o v i d b u kro z va love . (Ako se izlaz š k o t i c e p o m a k n e b a r b e r o m p r e m a p r a m -cu , s p i n a k e r ć e bi t i s tab i ln i j i n a u z b u r k a n o m moru . ) Po jako m vjetr u u k r m u u p r a v l j a n j e b a r k o m pos ta j e o težano . Na jvažn i je j e s p r i j e č i t i va l j an j e d a se i zb jeg -ne š t r a o r c a , n e k o n t r o l i r a n o u p a d a n j e u v je ta r .

S vjetro m po krm i »Zategnuti tangun (brac) više nego što je normalno i

spustiti ga da se stabilizira porub spinakera. • Pomaknuti izlaz škotice barberom prema pramcu i

zategnuti je nešto više od normalnog. Na taj način spinaker će biti otvoreniji, neće ići s jedne na drugu stranu i ljuljati barku, što bi po velikim valovima bilo nepodnošljivo.

S vjetro m ravn o u krm u ( i zb jegava t i ! ) • Kao gore, ali lagano popustiti brac (tangun) da spi-

naker ne vuče previše u vjetar. (Barka bi se tada nagnula u vjetar i zaljuljala.)

Stabilite t s vjetro m u krm u Da b i se i zb jeg l o l ju l jan j e kad a v je ta r p o j a č a , b i tn o je sp i nake r pus t i t i š t o v i še n a p r i j e d . Kam o j e z a p r a v o us -m je re n v id i se p o p o d i g a č u na v r h u j a r b o l a (s l ik a 17) . Ako nos i p rev i š e u s t r a n u o d uzdužn i c e b a r k e , n i j e d o -br o p o d e š e n . B u d u ć i d a n i j e ba š j e d n o s t a v n o pazi t i n a p o d i g a č v i sok o gore . . .

• kada se barka počne ljuljati u vjetar, zatežemo malo škoticu,

• kada se barka počne ljuljati niz vjetar, popuštamo malo škoticu.

Kormi la r m o r a o s j e ć a t i p o k r e t e b a r k e i m a l o o r c a t i ka -d a se ba rk a nag in j e u v je ta r , o d n o s n o po ja t i kad a se nag in j e niz v je ta r .

• Pratiti jarbol kormilom ! (str . 56)

Važno je d a j e d r i l i c a p lov i š t o ravn i j e . Da se i zb jegn e u ran jan j e p r a m c a i d a ko rm i l o bud e š t o d j e l o t v o r n i j e , posad a b i se t r e b a l a na laz i t i na k rm i .

5 3

Š i r o k o u v j e t a r i s b o č n i m v j e t r o m (laška o r c a i m e z a n a v e )

• Jače zategnuti tangun, održavati pun spinaker. • Pomaknuti izlaz škotice prema krmi.

Napomena : Što vrijed i za bočn i vjetar , vrijed i i za sve smjerov e vjetr a izmeđ u 5 0 i 120° . Kad a je ku t p r i v i d n o g v je t r a man j i o d 120°, mož e se j a č e za tegnu t i t a n g u n sve do k se s p i n a k e r pun i zato d a se o tvo r i zav je t r i nsk i p o r u b i t a k o s p i n a k e r p o m a k -ne o d g lavno g j e d r a . To ć e t a k o đ e r p o v e ć a t i s n a g u sp inake r a p r e m a p r a m c u i sman j i t i n a g i n j a n j e . Napomena : T a n g u n se n i kad a n e sm i j e nas lan ja t i n a le to .

Koliko visoko možem o spinakero m u vjetar ? To ov is i pr i j e sveg a o g rađ i s p i n a k e r a , al i o p ć e n i t o se mož e re -ć i ovo :

Ako kut spinakera prelazi 45° (slika 17), bolje je podi-ći genovu. Prije toga pokušajte ipak malo popustiti škoticu i zategnuti brac da vidite koliko će se stvar po-praviti.

Sp inaker i na j e d r i l i c a m a o p r e m l j e n i m za k r s t a r e n j e o b i č n o n is u dovo l j n o dob r i za p l o v i d b u s v j e t r o m bok , jo š man j e za l agan u o r c u . U t a k v i m je s l u č a j e v i m a bo -lje spus t i t i s p i n a k e r i p o d i ć i g e n o v u .

S jaki m vjetro m po bok u • S jakim bočnim vjetrom potrebno je podesiti tangun

kako je gore opisano, ali držeći ga malo niže da se stabilizira privjetrinski porub spinakera. Na taj način trbuh se proteže naprijed, što pomaže da izbjegne-mo nekontrolirano skretanje u vjetar.

• Izlaz škotice treba pomaknuti ka krmi da se otvori zavjetrinski porub i smanji naginjanje.

*Ako se barka naginje ili je otežano upravljanje, treba otpasti ili spustiti spinaker!

Usklađivanj e glavno g jedr a sa spinakero m Sp inake r s k r e ć e p ro to k z rak a u v e ć o j m je r i n e g o ge -nova . Z b o g t o g a j e p o t r e b n o d o d a t n o z a t e g n u t i g l avn o j ed ro . Što se os ta l o g t i č e , g l avn o j e d r o se p o d e š a v a ka o i o b i č n o . Da dob i j e d u b i n u , p o p u š t a m o n a t e g a č baze i r a v n a m o j a r b o l , a t a k o đ e r p o p u š t a m o p o d i g a č . S vjetro m uz bok g l avn o j e d r o možd a t r e b a bi t i p l i ć e kak o b i se sman j i l o nag in j an j e . Po jako m vjetr u u krmu , da b i se sman j i l a težn j a ka va l ja ju d o b r o j e sman j i t i p ro f i l g l a v n o g j e d r a . Gorn j i d i o j ed r a mož e zanos i t i j e d r i l i c u u v je ta r , p a je p o t r e b -n o p r i t egnu t i v a n g , al i i s t o v r e m e n o ima t i m o g u ć n o s t brzo g o tpuš tan j a i v a n g a i z a d r ž a č a d e b e l n j a k a . P o lagano m vjetru , nap ro t i v , možd a ć e m o m o r a t i po -m o ć u d e b l e n j a č e ( g o n d o l i j e r e ) il i v a n g a ma l o p o d i ć i d e b l e n j a k d a b i se j e d r o o t vo r i l o .

54

Š t r a o r c a i š t r a p o j a

Ako se u n a t o č j a k o m v j e t r u j e d r i l i c a ne nag in j e , znač i d a su p ro t i vn e s i le , zahva l j u j uć i d o b r o p o d e š e n o m sp inaker u i g l a v n o m j e d r u , u ravno tež i . Da b i se odr -žao kur s dovo l j n a su ma l a brz a i sp rav l j an j a k o r m i l o m . Nagl o bacan j e jedri l ic e u orcu , š t raorca , ipa k nije da -leko . Dovo l j a n je re fu l il i val d a se p o r e m e t i s t ab i l nos t . Od jedno m si l e s p i n a k e r a i g l a v n o g j e d r a d je lu j u na is -to j s t ran i i p o k u š a v a j u s k r e n u t i j e d r i l i c u u o r c u . A ko se kormi l o n e u z m o g n e t o m e s u p r o t s t a v i t i , k o r m i l a r gub i kon t ro lu . N a g i n j a n j e se p o j a č a v a , ka o i s k r e t a n j e u or -cu , ko j e pos ta j e n e k o n t r o l i r a n o . Si le ko j e d je lu j u na razne d i j e lov e j e d r i l i c e d o d a t n o j e n a g i n j u , s l i j ed i d iv -lja o r c a , d e b l e n j a k zav ršava u vod i i j e d r i l i c a mož e le -ć i n a m o r e . U k r a t k o , š t r a o r c a l i s m o ! M o g u ć e je i nagl o okretanj e niz vjetar , štrapoja . Ono nam pr i je t i kad a se ko r i s t i zad ržač d e b l e n j a k a il i ak o n jegov u u l o g u im a škot a g l a v n o g j e d r a p r i č v r š ć e n a za razmu . Tad a s e d e b l e n j a k pod iž e g o r e , g l a v n o j e d r o dob i j e v je ta r sa s u p r o t n e s t r a n e , j e d r i l i c a se o p a s n o nagn e i o d j e d n o m , ak o su p a l u b n i o tvo r i o t v o r e n i , h v a t a m o h e k t o l i t r e v o d e .

Kak o izbjeć i nekontrol iran a skretanja ? I zb jegava t i b i l o kakv o va l j an j e o n e m o g u ć a v a j u ć i n j i -han j e s p i n a k e r a (str . 53) i po d r e f u l o m ma l o o t p a d a t i . Okrenu t i b a r k u v iše niz v je ta r , al i i zb jegava t i v j e ta r u č is t u k r m u , p o g o t o v o ako j e s n a ž a n .

Što učinit i kad a počn e štraorca : • Popustiti glavno jedro (ovo ne pomaže puno s vjetrom po krmi).

• Popustiti vang da se smanji sila na glavnom jedru. • Popustiti škoticu spinakera ako je potrebno.

Št o uč in i t i kad a počn e š t rapoja : Viknu t i : DOLJE GLAVU! Uda l j i t i posadu od Ško te g lavnog jed ra i pu tan je deb len jaka (buma) . Ako nema zadržača i l i ako mu se s lomi ko lo tu rn ik , deb len jak nag lo pre l i j eće na supro tnu s t ranu i "mete sve p red sobom" .

• Popust i t i i l i odrezat i zadržač tako da bum s lobodno prođe na novu zav je t r insku s t ranu.

• Popust i t i vang da se g lavno jedro isprazni . •Ako je pot rebno popust i t i brac (ko j i je sada na zav je t r inskoj s t ran i ! ) . Napomena : Ako se t i j ekom š t rapo je b rzo os lobod i p r i teg tanguna (ka r i kabaso) , moguće je i zb jeć i da sp ina-ker i tangun završe u moru .

S j a k i m v j e t r o m u k r m u

Sa j ak i m v j e t r o m u k rm u va l j an j e s t va r a ozb i l jn e p r o b -lem e t e g a t r e b a i zb jeć i . Ko r i sn o j e " s m i r i t i " s p i n a k e r b a r b e r o m t e p o d e s i t i š k o t i c u i b r a c ka o š t o j e p r i kazan o na s t r a n i c i 53.

Bilo kakv o val janj e zaustavit i pravilni m upravl janjem : »Ako nas počne valjati u zavjetrinu, potrebno je

lagano pojati. »Ako se počene valjati u privjetrinu, potrebno je

lagano orcati.

Treb a k o r m i l o m pra t i t i j a r b o l ! N a g o n nas č e s t o t j e r a n a s u p r o t a n potez , š t o s a m o p o g o r š a v a p r o b l e m .

N a r a v n o , ne smi j e se o t p a d a t i ako pr i je t i k ružen j e (po j l abanda ) . Bo l j e je m a l o o r c a t i i i zb jeć i p l o v i d b u s v j e t r o m u č i s t u k r m u . N a ta j n a č i n , ak o j e p o t r e b n o , mož e se ma l o o tpas t i be z r izika o d k ružen ja . S d o b r i m z a d r ž a č e m ova se t e h n i k a mož e p r im i j en i t i p r i l i čn o s i g u r n o . Tada ka d p r im i j e t i t e d a v je ta r do laz i n a g lavn o j e d r o sa s u p r o t n e s t r a n e , može t e i sp rav l j a t i kurs , a zadržač ć e s p r i j e č i t i d e b l e n j a k d a p re le t i na d rug u s t r anu .

Potrebno je uvijek preduhitriti pokrete barke. Što je brža reakcija, to ćete imati bolju kontrolu.

Napomena : Š t r a o r c a j e m a n j e n e u g o d n a o d š t r a p o j e . Osim ve l i k e kon fuz i je , š t r apo j a j e u z r o č n i k k ružen j a (po j l abande ) , a uz v r l o v j e r o j a t n u š te t u na o p r e m i mož e bi t i i po ž ivot o p a s n a .

Kruženj e sp inakero m

Posto je t r i nač ina ok re tan ja n iz v je ta r pod sp inake-rom. Ve l i ke jah te i rega tne jed r i l i ce ob ično kor i s te do-da tn i b rac i ško t i cu ( "dup le b race" ; n i su p r i kazane na s l i c i ) . Na jčešće se pos tupa na s l jedeć i nač in :

• Otpada se do v je t ra ravno u krmu. • Sp inaker se s tab i l i z i ra . • Tangun se prebacuje na zav je t r insku s t ranu iza kra j

mu se pr ikvač i škot ica . (Druga mogućnost Tangun se odvaja od jarbola i hvata na zav je t r insku škot icu . )

• G lavno jedro se prebacuje , okreće se u v je tar i sp inaker se podešava za novi kurs .Na rega tama v ješ ta posada ob ično ok reće sp inaker i g lavno jed ro i s tov remeno. Posade na k rs ta ren ju ob ič -no ok reću p r i j e g lavno jed ro . No kad god se sp inaker i g lavno jed ro nađu na i s to j s t ran i , j av l ja ju se tu rbu lenc i je ko je mogu x g i " zap les t i " sp inaker ( to se u ža rgonu naz iva ka rame lom) . Na tež im i s tab i ln im jed r i l i cama možemo s i dozvo l i t i da g lavno jed ro za tegnemo na s red inu dok ne p rebac imo sp inaker . Kruženj e o d kra j a d o kra j a (na barkama man j im od 30 s topa) na j jednos tavn i j i j e nač in ok re tan ja i t raž i na jman je opreme. Okre tan je može b i t i o težano po jakom v je t ru i uzburkanom moru , pogo tovo na barkama već im od 30 s topa , je r j e t i j ekom manovre tangun u po tpunos t i o tpuš ten od ja rbo la . • Otpast i do č is te krme i zadržat i kurs . • Popust i t i škot icu i za tegnut i brac da tangun dođe

pod kut od 90" prema barc i s punim spinakerom. • Popust i t i malo pr i teg tanguna dok ga jedan č lan po-

sade otpušta s ja rbola i na n j s tav l ja škot icu . (U tom t renutku može se prebaci t i g lavno jedro , a l i je bo l je pr i je os igurat i tangun. )

• Sk inut i s tar i brac s tanguna, pr ičvrst i t i tangun na jarbol i ponovo zategnut i pr i teg .

• Prebaci t i g lavno jedro , okrenut i u v je tar i podesi t i sp inaker prema novom kursu.

Stav i t i ško t i cu na tangun može b i t i j ednos tavn i je sa za tegnu t im barberom. Nek i ko rmi la r i hva ta ju ško t i cu i pokušava ju je povuć i p rema pa lub i . Važn i je je , među-t im, kon t ro l i ra t i ko rmi lo da se i zb jegnu kao t i čne s i tua -c i je i nekon t ro l i rano p rebac ivan je g lavnog jed ra . Ako je u posad i p rema lo l j ud i i l i j e pak v je ta r jak , umje -s to da p rebacu jemo sp inaker , možemo ga spus t i t i , pa p rebac i t i g lavno jed ro te tada ponovo pod ić i sp inaker na d rugo j s t ran i .

57

O k r e t a n j e p o m o ć u d v a t a n g u n a

Kad a j e d r i l i c a im a dva t a n g u n a , al i s a m o j e d a n pa r ško t i c a ( t j . b ra c i š k o t i c u ) , o k r e t a n j e se mož e p roves t i n a s l j e d e ć i n a č i n :

• Pojati do kursa u čistu krmu i namjestiti tangun na 45°. *

• Pričvrstiti drugi tangun za jarbol, zakopčati ga za podigač (klobučnicu, gindac) i zakopčati škoticu za vrh. **

»Zakvačiti drugi priteg (karikabaso) te podesiti visinu tanguna pomoću i podigača i pritega. Ponovno postaviti tangun pod kutem od 45".

» Prebaciti glavno jedro i skinuti prvi tangun. »Postepeno orcati i podesiti spinaker prema novom

kursu.

• u odnosu na uzdužnicu barke. ** Ovisno o dimenzijama jedrilice, može biti teško zakopčati slobodni vrh tanguna na škoticu ako je tan-gun pričvršćen za jarbol. Ponekad je potrebno prije zakopčati škoticu, a nakon toga pričvrstiti tangun za jarbol.

Bark a s dvostruki m škotam a spinaker a Kad a pos to j e dv i j e š k o t i c e i dva b r a c a , d r u g i se t a n -gu n mož e z a k o p č a t i na s l o b o d n u š k o t i c u i ond a je kor is t i t i kao nov i b r a c . Pr i j e k ružen j a p rov je r i t i d a l i pod iga č i p r i t e g t a n g u n a e f i kasn o d je lu j u na d r u g i t a n g u n . N a k o n t o g a mož e s e p r e b a c i t i g l a v n o j e d r o . N a k o n p r e b a c i v a n j a g l a v n o g j e d r a t r e b a p o d e s i t i novu š k o t i c u (b ivš i s l o b o d n i b r a c ) i popus t i t i b ra c kak o b i posad a p o m o ć u p r i t eg a pr ib l iž i l a t a n g u n i os lobod i l a s ta r i b r a c . Na k ra j u se id e l a g a n o u v je ta r i sp i nake r se p o d e š a v a p r e m a n o v o m k u r s u .

Kruženj e s prebacivanje m tangun a ispo d le t a i jedni m paro m škot ic a zah t i j eva ma lo v i še pažn je , a p r i j e va l ja uk lon i t i b i l o kakva unu ta rn ja le ta (baby š t ra jeve) .

• Po ja t i do v je t ra u krmu i s tab i l i z i ra t i sp inaker .I zb jeć i val jan je .

• Popust i t i malo podigač tanguna i o tkvač i t i brac . • Popust i t i pr i teg tanguna i provući tangun ispod le ta

(podignut i ga po jarbolu , ako je pot rebno) , nakon toga zakvač i t i tangun za škot icu .• Zategnut i podigač tanguna i pr i teg . »Prebaci t i g lavno jedro . Lagano orcat i dok se sp ina-

ker podešava prema novom kursu.

Glavno jed ro t reba lo b i p rebac i t i u t renu tku kada se p rebacu je tangun n iz v je ta r , a l i ako je u posad i p re -ma lo l j ud i i l i nema ju i skus tva , s igu rn i je je k ruž i t i kako je op isano .

Kruženj e s prebacivanje m tangun a ispo d le t a i dva par a škot ic a (dupl i m brac ima ) pos tupak je ko j i t raž i dobro u ig ranu posadu :

• Po ja t i do v je t ra u č is tu krmu i s tab i l i z i ra t i sp inaker . I zb jeć i va l jan je .

» Podić i ja rboln i kra j tanguna da vrh može pr i jeć i is -pod le ta na drugu s t ranu.

• Popust i t i podigač tanguna i o tkvač i t i brac tanguna. » Spust i t i v rh ispod i preko le ta , nakon toga s tav i t i s lo -

bodnu škot icu (nov i brac) na vrh tanguna. » Is tovremeno se može prebaci t i g lavno jedro . »Vrat i t i ja rboln i kra j tanguna na mjesto i za tegnut i

podigač tanguna, kao i nov i brac . »Lagano orcat i i podesi t i sp inaker prema novom kur -

su .

Jedan od č lanova posade može s jed i t i na p ramcu ok -renu t ka k rm i . Kada tangun p ro laz i i spod le ta mora od-mah zakvač i t i nov i b rac za v rh tanguna . Važno je da kormi la r kon t ro l i ra jed r i l i cu tako da sp ina-ker d rž i s tab i ln im i pun im.

Kada se tangun otkvač i s braca , sp inaker kontro l i ra ju samo dv i je "škot ice" . Kormi lar mora održavat i sp ina-ker punim sve dok se tangun ne zakopča na novi brac i g lavno jedro ne pre le t i .

Napomena : Ako se g lavno jed ro p r i tegne na s red inu , sp inaker se može održa t i pun im t i j ekom k ružen ja , pa čak i kada , po p rebac ivan ju i p r i čv ršćen ju tanguna na nov i b rac , p rvo p rebac i te g lavno jed ro .

S p u š t a n j e s p i n a k e r a

Opć e j e uv je ren j e d a j e s p u š t a n j e s p i n a k e r a t e š k a radn ja , al i ako g a s p u š t a m o u zav je t r in i od g e n o v e , uz p r i m j e n u niže o p i s a n e m e t o d e ne b i s m j e l o bi t i p r o b -l ema :

• Treba podići genovu niz vjetar i pojati do vjetra u čistu krmu.

• Popustiti brac da tangun dođe do leta. •Pritegnuti škoticu. Provjeriti je li priteg tanguna

zategnut • Otpustiti spinaker s braca. Spustiti tangun ako treba

da dohvatimo vrh. (A) • Povući brzo škoticu u trenutku kada je spinaker slo-

bodan i trese niz vjetar kao velika zastava. •Popustiti podigač, brzo, ali pažljivo. Istodobno

pokupiti spinaker ispod deblenjaka u potpalublje. Složiti spinaker za sljedeću upotrebu.

N a p o m e n a : H v a t a t i š k o t i c u š t o j e m o g u ć e b l iž e s p i n a k e r u i v u ć i j e š i r o k i m p o k r e t i m a p r a t e ć i p o r u b . Kad a se d o đ e d o v rh a j e d r a , mož e se hva ta t i p l a tn o bliže s red in i s p i n a k e r a .

Podigač se ne popušta prije negoli se spinaker ne otkvači od braca, a netko spremno čeka da ga doh-vati.

Posto j e i d r u g i nač in i s p u š t a n j a s p i n a k e r a , al i ova j je na js igu rn i j i , a mož e se p r im i j en i t i i po v j e t r u s boka .

Napomena : Kad je s p i n a k e r u t r e n u t k u do k se b ra c o s l o b a đ a jo š p u n , t a n g u n b i m o g a o ak o g a b ra c p o v u č e po le t j e t i unazad . Kev lar u m a n j u j e ta j u č i n a k . Kad a se o s l o b a đ a b ra c s p i n a k e r a , uv i jek bud i t e na zav je t r i nsko j s t ran i il i i spo d t a n g u n a !

A ko s p u š t a n j e ne usp i j e i s p i n a k e r završi u m o r u , p o t r e b n o j e os l obod i t i p o d i g a č . Pre rež i t e s i g u r n o s n i čvo r i pus t i t e p o d i g a č nek a se i zvuče s j a r b o l a i s le t i . Sp inake r ć e se t a d a , vezan za ško tu , v u ć i p o k r m i . P o d i g n u t e sve n a p a l u b u . V j e r o j a t n o ć e t e m o r a t i uspor i t i ba rk u o k r e t a n j e m u v je ta r .

60

Genake r

Genaker ( i l i as imet r i čn i sp inaker ) p rak t i čna je a l te rna t i va sp inakeru . Pos tav l ja se na k l jun , baš tun p ramca i l i na kosn ik . Kada se p lov i bočno , a v je ta r je na p ramcu, podešava se kao genova . S v je t rom u k rmu može se kor i s t i t i kao sp inaker , s tangunom, b racem i ško t i com td . Može se također pomoću tanguna pos ta -v i t i u v je ta r kao genova .

Genaker je već i od genove , a l i man j i od sp inakera . To je jed ro s v i sok im rog l jem, pogodno za p lov idbu laško u o rcu i s bočn im v je t rom od o rce do u k rmu, sve dok na za t reba tangun .

Napomena : Kada se p lov i l aško u o rcu , ko r i s teć i ge -naker kao sp inaker , na jbo l j i se rezu l ta t i pos t i žu

pos tav l jan jem tanguna i ško t i ce .

Podizanj e genaker a • Vezat i v reću na pramac. • Vezat i roga l j na k l jun , baštun i l i kosnik konopom od

50 cm. • Podić i jedro š to je brže moguće, s popuštenom škot icom.• Zategnut i škot icu dok se genaker ne napuni .Kruženj e genakerom • Po ja t i do ravno u krmu. • Popust i t i škot icu dok se genaker ne isprazni .

• Provući škot icu oko le ta na drugu s t ranu do krmenog koloturn ika i v inča .• Zategnut i škot icu dok se jedro ne napuni . Spust i t i genake r (be z tanguna ) • Os lobodi t i prednj i roga l j . • Brzo pr ivuć i škot icu . • Po ja t i do sasv im u krmu. Lagano zategnut i g lavno

jedro . • Popust i t i podigač brzo , a l i paž l j ivo . • Is tovremeno skupi t i genaker pod deblen jak i u pot -

pa lubl je . Pr ipremi t i ga za s l jedeću upotrebu.

Napomena : Kao i kod sp inakera , t reba dohva t i t i ško tu š to b l i že jed ru i b rzo vuć i š i rok im pokre t ima, p ra teć i po rub . Kada se dođe do v rha jed ra , može se uhva t i t i za p la tno na s red in i .

P o bočni m smjerov im a v je t r a roga l j genakera t reba d rža t i dos ta b l i zu pa lub i .

S v je t ro m u krm u genaker t reba podes i t i kao b looper

i l i b ig -boy (d rug i sp inaker ) , to jes t l agano popus t i t i

uzde i pod igač da ga š to man je pokr i va g lavno jed ro .

61

III. Podešavanje jarbola

63 I

Razl ič i t i t ipov i snast i

Snas t bermudskog t ipa je na j raspros t ran jen i j i t i p snas t i . Pos to je dv i j e v rs te , a raz l i ku ju s e po tome je l i go rn je hva t i š te le ta (p ramčanog š t ra ja ) na v rhu ja rbo-la i l i n i že od v rha ja rbo la .

Hvat iš t e na vrhu jarbol a • S tab i lno jedr i l je , re la t ivno lako se podešava. • Manje mogućnost i podešavanja . • Snast može imat i v iše prečk i (prednj ih jedara) , mogu

b i t i veće , a g lavno jedro je razmjerno malo .

Hvat iš t e n iž e o d vrha jarbol a • Veće mogućnost i podešavanja . • Nosi veće g lavno jedro , a prednja jedra su manje i

manje ih je . • Teže za podešavanje i održavanje u po loža ju .

Tr i vrs t e podešavanj a • Tr imanje jarbola po boku. • Tr imanje jarbola po uzdužnic i . »Završno podešavanje pod jedr ima.

Tr imanj e jarbol a p o bok u Jarbo l se u osnovn i po loža j namješ ta kad v je t ra nema i l i j e veoma s lab . Da b i j ed r i l i ca b i la uspravna , mora ju se uk lon i t i sva bočna op te rećen ja . Po tom se lagano rukom pr i tegnu p r ipone (sa r t i j e ) te zapu tka i l e to (pa ta rac i š t ra j ) .Napomena : Ako se ja rbo l os lan ja na kob i l i cu , t reba p re thodno pos tav i t i k l i nove (s l i ke 10-12) . Ako je deb len jak (bum) p r i čv ršćen , nas lon i t ćemo ga na pa lubu s popuš tenom deb len jačom (gondo l i j e rom) . Za sada don je p r ipone i unu ta rn je , don je le to (bab y s tay ) mora ju b i t i popuš ten i .Pomoću s lobodnog pod igača t reba na razmi p ronać i točan po loža j s imet r i čn ih hva t i š ta p r ipona . N isu l i l i j eva i desna s t rana ravnomjerne , u jednač i t ćemo ih s teza l i cama. Na k ra ju ja rbo l ne b i smio imat i n i kakav la te ra ln i o tk lon . Mnog i la te ra ln i po loža j j a rbo la p rov je rava ju odoka . To može p roć i ako je barka savršeno ravna , a l i j e puno bo l ja kon t ro la pomoću pod igača , uz uv je t da je barka s imet r i čna . Na k ra ju za težemo k r i žne p r ipone jednak im b ro jem okre ta ja na s teza l i c i i sve skupa ponovo p rov je rava-mo pod igačem.

T r i m a n j e j a r b o l a p o u z d u ž n i c i

Jedr i l i c a u p rav i l u bo l j e id e u o r c u s j a r b o l o m n a g n u -tim 1 do 3 s tupn j a p r e m a k rm i :

• Barka mora biti savršeno ravna. • Izmjeriti razmak od jarbola do viska (b), kako pokazuje slika 3.

• Podesiti nagib zatežući leto i zaputku.

Napomena : Na j e d r i l i c a m a s h v a t i š t e m let a niže od vrha j a r b o l a bo l j e j e upo t r i j eb i t i p o m i č n e zapu t k e umjes t o zapu t ke .

Tipska podešavanj a • S letom do vrha 0,5-1° b = 0,9-1,75 cm/m »S nižim letom 2-3° b = 3,5 - 5,25 cm/m

Primjer : V is ina j a r b o l a d o d e b l e n j a k a iznos i 12 m , imam o d i j e l j en u s n a s t (niže le to ) i u z i m a m o k o e f i c i -j en t 5,25 . P rem a t o m e je : b = 1 2 x 5,2 5 = 6 3 cm . To l ik i b i u v is in i d e b l e n j a k a t r e b a o bi t i o t k l o n v iska u h v a ć e -no g na v r h u j a r b o l a . Taj p o d a t a k može t e n a ć i u d i ja -g r a m u .

Udaljenost b u funkciji P za razne nagibe.

N a p o m e n a : N a g i b j a r b o l a o d r e đ e n j e d u l j i n o m le ta . Na j e d r i l i c a m a s h v a t i š t e m na v r h u j a r b o l a zapu tk a o d r e đ u j e n a p e t o s t le t a i t i m e u t j e č e na nag i b j a r b o l a . Ko d j e d r i l i c a s n iž im h v a t i š t e m let a t u z a d a ć u ima j u p o m i č n e z a p u t k e ( p a t a r a c i ) , a ako ih n e m a ond a pr ipone .

Što je veći nagib jarbola, to barka više okreće u vjetar!

Zatezanj e zaputk e

Kol ik a smi j e b i t i na jveć a zategnutos t zaputk e (krmeno g š t ra ja ) ? P rema onome š to kažu p ro izvođač i , zapu tku smi jemo na tegnu t i na jv i še na 30 do 40%, raču-na juć i 100% kao moment k idan ja ( loma) , i t o b i t reba la b i t i dovo l jna s igu rnosna g ran ica za nag la op te rećen ja . Nakon š to smo odred i l i nag ib ja rbo la , moramo ručno za tegnu t i zapu tku , a po tom je pos tupkom op isan im na s l jedećo j s t ran ic i za težemo na 30% momenta k idan ja (š to odgovara ras tezan ju f = 6 mm) . To neka bude maks ima lna za tegnu tos t , a označavamo je na s teza l i c i zapu tke . Po tom ćemo popuš ta t i za tegnu tos t sve do f = 4 mm, da bude 2 /3 maks imuma. Prov je ravamo nag ib ja rbo la i podešavamo s teza l i ce le ta i zapu tke sve dok ja rbo l ne pos t igne že l jen i nag ib , uz za tegnu tos t zapu tke na 2 /3 od maks imuma. Na jed r i l i cama s n iž im hva t i š tem le ta , da se dob i je pože l jan nag ib ja rbo la za težu se pomične zapu tke (pa ta rac i ) umjes to zapu tke (k rmenog š t ra ja ) , a maks ima lno za tezan je je određeno mogućnošću nag in jan ja ja rbo la , ko ja pak ov is i o ob l i ku g lavnog jed ra (v id i s t r . 73 ) . Ako zapu tka nema podes iv p r ihva t na pa lubu i l i j e ne že l i te podešava t i t i j ekom p lov idbe , za tegn i te je na 2 /3 maks imuma, a nakon š to s te f i no podešavan je ja rbo-la već ran i je obav i l i . Nakon toga zapu tka i l e to mogu os ta t i s ta lno nape t i .

Dok je barka na vezu bo l je je popus t i t i za tegnu tos t opu te , i ako t rupov i dobre kons t rukc i je mogu dos ta dugo podnos i t i t akav napor . Kada s teza l ice popušta ju i moramo ih s ta lno pr i tezat i , raz log može b i t i u deformaci j i t rupa zbog preve l ik ih opterećenja . U tom s luča ju t reba sve popust i t i i obrat i t i se s t ručnjaku.Maks ima lnu za tegnu tos t zapu tke možemo o tk r i t i i p loveć i u v je ta r s pod ignu tom na jvećom genovom i to po v je t ru ko j i nag in je barku za 20-25° . T reba s ta t i na p ramac , ok renu t i se ka k rm i i p romat ra t i l e to . Dok ne tko popuš ta zapu tku , v i p romat ra te o tk lon le ta . Nakon toga t reba za teza t i zapu tku sve do t renu tka u ko jem se le to p res tane za teza t i . To je točka maks ima lne za tegnu tos t i zapu tke . Ta j j e nač in man je p rec izan od p re thodnog , a l i j e puno jednos tavn i j i .

6

N a p e t o s t u ž a d i ( s a j l i , t o n d i n a )

Da b i se i s p r a v n o p o d e š a v a l a snas t , p o t r e b n o je znat i kolik a je n a p e t o s t užad i (sa j l i , t o n d i n a ) . U t o m e n a m mog u p o m o ć i nek e p r i r u č n e m e t o d e il i j o š bo l j e niže o p i s a n t e h n i č k i p o s t u p a k . R i ječ j e o m j e r e n j u ras tezan j a užad i u p o s t o t k u d o m o m e n t a k i dan ja . Radi lakše g sna lažen ja , p o g l e d a j m o t o n a p r i m j e r u . M o ž e m o m je r i t i r as tezan j e c i j e l o g užet a il i j e d n o g a d i je la , d u g a č k o g npr . 2 m . Što je v e ć i d i o koj i se m je r i , t o ć e m j e r e n j e bi t i p rec i zn i j e . P o č i n j e m o s m i n i m a l n i m za tezan je m užeta , n a p r i m j e r k r ižn e p r i p o n e . • O z n a č i m o na p r i pon i j e d a n d i o d u g a č a k 2 m , uz ima -j uć i j e d a n kra j kao po lazn u t o č k u . • Z a k r e ć e m o po lak o s teza l i c e na j e d n o j i na d r u g o j s t r a n i , m j e r e ć i r as tezan j e o z n a č e n o g d i je la . S t a n e m o kad a d o đ e m o do f = 3 mm (4 mm u s l u č a j u snas t i s n iž im l e t om) . N a p o m e n a : Za v i š e s t r u k u užad (p l e ten e sa j l e , k a b e -le) , be z obz i r a na p r o m j e r , r as tezan j e f = 1 mm na 2 m du l j i n e p reds tav l j a 5 % o d m o m e n t a k i dan ja . Za j e d -n o s t r u k u užad ( t ond ine ) r as tezan j e f = 1 mm na 2 m du l j i n e p reds tav l j a 7 ,5 % o d m o m e n t a k idan ja .

Na ist i n a č i n mož e se m je r i t i r as tezan j e zapu t ke . Pod is t i m n a p o n o m uzo rc i raz l i č i t e du l j i n e ima j u raz l i č i t o ras tezan je .

Kad a je p r o m j e r i s t i , t o n d i n j e j a č i o d sa j l e za ok o 2 0 % . Sa j la , m e đ u t i m , pr i j e l om l jen j a da j e znakov e n e s t a b i l -nos t i ( p o č i n j u se lomi t i n i t i ) . T o n d i n p u c a be z na jave , a n j e g o v lo m mož e bi t i t r e n u t a n i k a t a s t r o f a l a n .

• Uzorak tondina od 1 m 1,0 mm rastezanja = 7,5% momenta kidanja. 2,0 mm rastezanja = 15% momenta kidanja.

M j e r i t i r as tezan j e na n a č i n d a se uže z a t e g n e r u č n o ( m i n i m a l n o za tezan je ) .

Zatezanj e kr ižn i h pr ipon a

Nakon š to smo pod ignu l i j a rbo l i podes i l i nag ib , možemo se posve t i t i k r i žn im (gorn j im) p r iponama (sar t i j ama) . T reba ih za tegnu t i na oko 15% od momenta k idan ja , odnosno na ras tezan je ( f ) od 3 mm na du l j i n i od 200 cm, kao š to je ob jašn jeno na p re thodno j s t ran ic i . Kod jed r i l i ca s n iž im hva t i š tem le ta s k r i žev ima ok renu t im ma lo ka k rm i gorn je p r ipone t reba za tegnu t i na 20% momenta k idan ja , š to je ras tezan je f = 4 mm. S takvom snas t i , da b i se mog lo za tegnu t i l e to , po t rebno je dobro za tegnu t i p r ipone . To je važno i da b i se i zb jegao p re t je ran o tk lon le ta u o rc i . Ako za teg-nu tos t p r ipona na 20% momenta k idan ja n i je dovo l jna da se o tk lon le ta zadrž i u odgovara juć im g ran icama, mogu se za tegnu t i do 25%, a l i ne v i še od toga .

Nezategnuta jarbolna oputa podvrgnuta je većem st resu, a već i je i r i z ik gubl jen ja ja rbola i druge š te te .

Napomena : Nema opasnos t i da ćemo ručn im a la tom du l j i ne 40-50 cm prev iše za tegnu t i užad (s l i ka 8 ) , no to ne v r i j ed i za man je jed r i l i ce , s ko j ima t reba b i t i op rezn i j i !

Za sada s redn je i don je p r ipone mora ju os ta t i popuš tene . Ako se go l im okom v id i da je ja rbo l p rev iše sav i jen , pokuša j te ga i sp rav i t i ručn im za tezan jem. Mnog i jed r i l i ča r i samo ov laš podešava ju ja rbo lnu opu tu , da b i kasn i je na moru p r i s tup i l i de ta l jn i j em podešavan ju . Ta j nač in može da t i p r ihva t l j i ve rezu l ta te , do nekog k r i t i čnog t renu tka . Op isane metode zah t i j eva ju v i še v remena,

a l i zauzvra t j amče veću p rec iznos t i pouzdanos t .

Napomena: U vez i s ovom temom obra t i te pažn ju na s t r . 80 .

JJarbol i s krać i m le to m i kos i m kr iže m be z pomični h zaputk i Kada su gorn je p r ipone za tegnu te do 20% momenta k idan ja (v id i s t r . 72 ) , j a rbo l će b i t i zaob l jen p rema p ramcu u v i s in i k r i ža , a za t im se podešava ju don je p r ipone dok se ne pos t igne že l jeno sav i jan je . Jarbol i s krać i m le tom ,

ravni m kr iže m s pomični m zaputkam a

Dub ina sav i jan ja podešava se kao kod ja rbo la s le tom do v rha . Pomične zapu tke (pa ta rac i ) se ručno za težu dok se podešava sav i jan je ja rbo la . Teško je ponudi t i prec izne vr i jednost i sav i jan ja ja rbola , je r ov ise u potpunost i o ob l iku g lavnog jedra , a naroč i to o zaobl jenost ! prednjeg poruba. Dak le , te vr i jednost i su pr ib l i žne . Konzul t i ra j te jedrara i l i grad i te l ja barke .

Učvršć ivanj e ja rbol a os lonjeno g na kobi l ic u

Dok ja rbo l ravnamo okomi to u odnosu na poprečn i p res jek barke i od ređu jemo ko l i ko će b i t i nagnu t po uzdužn ic i , u o tvo ru u pa lub i (u škac i ) i u lež iš tu u dnu barke ne smi je b i t i n i kakv ih k l i nova . Nakon toga sav i jamo lagano ja rbo l pomican jem pe te p rema k rmi i l i pos tav l ja juć i u o tvo r na pa lub i s k rmene s t rane deb l j i k l i n . Po po t reb i p r im jen ju jemo kombinac i ju oba nač ina .

K l inov i onemogućava ju pomican je ja rbo la u o tvo ru pa lube (škac i ) . Ako je ja rbo l d rven , upo t r i j eb i t ćemo d rvene k l inove da ne b i doš lo do oš tećen ja , a ako je od a lumin i ja , gumene k l inove . Prvo se uv i jek pos tav l ja k rmen i k l i n . Za t im p r i vezu jemo uže oko ja rbo la na 50 -6 0 c m i znad pa lube i pomoću ško tnog v inča (s l i ka 10) p r i težemo ja rbo l p rema pos tav l jenom k l inu da o lakšamo pos tav l jan je d rugog , p ramčanog. Upo t reba nekog podmaz ivača (npr . de te rdžen ta za posuđe) o lakša t će ovu radn ju . Ja rbo l t reba pos tav i t i t ako da i spod pa lube bude nagnu t p rema p ramcu kako b i se dob i la ravnomjerna k r i vu l ja po c i je lo j v i s in i . Ku t od 1 s tupn ja je dovo l jan . Pe ta ja rbo la mora se na laz i t i v i še p rema k rmi u odnosu na l i n i j u ko ja , s maks ima lno za tegnu tom zapu tkom, p ro laz i od v rha ja rbo la p reko s red ine o tvo ra u pa lub i do ravn ine pe te (s l i ka 12) . Uda l jenos t (a ) mora b i t i duga oko 1 5 m m za svak i meta r v i s ine ja rbo la i zmeđu don jeg leža ja i o tvo ra u pa lub i (h ) . L in i j a maks ima lnog sav i jan ja od v rha do dna (b ) ne smi je p r i j eć i du l j i nu H i l i I za v i še od 2% .

Dnevnik podešavanja Veoma je kor isno označi t i i zab i l jež i t i obav l jena podešavanja . Na ta j nač in ima manje pogrešaka , a dogodine ćemo potroš i t i manje vremena. Pored toga može se eksper iment i ra t i i do laz i t i do spoznaja kako određena podešavanja u t ječu na barku, a nećemo izgubi t i dobre rezu l ta te .

70

Maksimaln o sav i jan j e ja rbol a

Jarbo l s le to m d o vrha •Maksimalno zategnut i zaputku. Sav i jan je ja rbola

može dost ić i 50% promjera jarbola po uzdužnic i barke , a l i n ikad ne smi je pr i jeć i 2% od H (ukupna v is ina i znad pa lube) . Napomena : Ob ično se ja rbo l na jed r i l i cama za k rs ta ren je d rž i š to ravn i je , a l i uv i jek se i sp la t i da bude ma lo sav i jen . Jarbo l s krać i m le to m i kos i m kr ižem , be z pomični h zaputk i

• Zategnut i zaputku i sav i t i ja rbol do 1 ,5 x D te označ i t i ovu točku na s teza l ic i kao maksimum. Napomena : Sav i jan je ne b i n i kada smje lo p re laz i t i I za v i še od 2% (uda l jenos t od pa lube do hva t i š ta le ta ) . Jarbo l s krać i m le tom , ravni m kr iže m i pomični m zaputkam a

• Zategnut i pomičnu zaputku do maksimuma. Sav i jan je od 1 ,5xDje u redu, a l i ne smi je n ikada pr i jeć i 2% odi . Naravno , vr i jednost i ko j e sm o ponudi l i su općeni t e i možd a ne odgovara j u vašo j jedr i l ic i ! Teško je dava t i p rec izne v r i j ednos t i sav i jan ja ja rbo la , buduć i da je to uv je tovano ob l i kom g lavnog jed ra i os ta le opreme. Bo l je je konzu l t i ra t i p ro jek tan ta barke , jed ra ra i l i nekog d rugog s t ručn jaka . Ponekad i ud ruge v lasn ika te k lase raspo lažu in fo rmac i jama. Tip ičn a snas t jedr i l ic a s krać i m le to m T ip ična snas t jed r i l i ca s k rać im le tom i ravn im k r i žem podrazumi jeva kor i š ten je pomičn ih zapu tk i rad i učv ršćen ja . Don je pomične zapu tke , ko je se upo t reb l java ju na jv i še na rega tn im jed r i l i cama, s luže za sav i jan je ja rbo la u n jegovom s redn jem i don jem d i je lu . Pomične zapu tke ima ju i s tu u logu kao ob ična zapu tka kod jed r i l i ca s le tom do v rha ja rbo la .Za tezan jem pomičn ih zapu tk i sman ju je se o tk lon le ta i sav i jan jem ja rbo la p l još t i se g lavno jed ro . Ob ična zapu tka na barkama s n iž im le tom ima p r i j e svega s igurnosnu u logu u s luča ju oš tećen ja snas t i t i j ekom k ružen ja (po j labande) .

Ova vrs t a snas t i je v e o m a j e d n o s t a v n a i r a s p r o s t r a -n jena . P o m i č n e zapu t k e su n e p o t r e b n e zbo g kr iža n a g n u t o g k a k rm i . Kad a su g o r n j e p r i p o n e z a t e g n u t e , p rek o kr iža gu ra j u j a r b o l p r e m a p r a m c u i sav i j a ju g a uzdužno . Don j e p r i pon e k o n t r o l i r a j u sav i j an j e u donje m d i je l u j a r b o l a i s luže ka o b o č n i o s l o n a c j a r b o l a . Što ih se v iše za teže , t o se j a r b o l v i še ravna . Da b i se za tegnu l o le to , zatežu se go rn j e p r i p o n e . Za tezan je m go rn j i h p r i pon a hva t i š t e le t a se uda l jav a o d g lavno g j ed r a i p o v e ć a v a se z a t e g n u t o s t s a m o g le -ta . Rezul ta t t o g a j e sus ta v p r e t h o d n o g za tezan ja gor -n j i h i don j i h p r i pon a t e le ta . Iz t o g raz log a p o m i č n e su zapu tk e n e p o t r e b n e , a u o b i č a j e n a k r m e n a zapu t ka , ako pos to j i , služi sav i j an j u j a r b o l a u c je l in i t e kao os -lona c ko d j e d r e n j a s v j e t r o m po k rm i i r a v n o u k r m u . S t a k v o m s n a s t i , m e đ u t i m , t e š k o j e k o n t r o l i r a t i n a p e -t os t let a p o v je t r u p r o m j e n l j i v e s n a g e . Kad a v je ta r po -

j a č a v a , le t o p o p u š t a i sav i ja se , p o g o r š a v a j u ć i plov idb u u o r c u . Da b i se t o k o m p e n z i r a l o , p o t r e b n o j e gorn j e p r i p o n e z a t e g n u t i j a č e u o d n o s u na d r u g e v rs t e s n a s t i . P o č e t n a z a t e g n u t o s t t r e b a im bi t i n a 2 0 % o d m o m e n t a k idan ja .

(Vid i str . 21 s n a p o m e n a m a o jedrenj u u orcu . )

Iz gore navedenih razloga, fino podešavanje ove vrste snasti teže je nego u drugim slučajevima. To je jednostavna i rasprostranjena oprema, idealna za male jedrilice, ali manje primjerena za plovila duža od 35 stopa.

72

Podešavanj a po d jedr im a

Pr iprem a Jarbo l mora b i t i bočno cen t r i ran , imat i p rav i lan nag ib i sav i jan je , s p rav i lno za tegnu t im gorn j im p r iponama.

• U početku, donje pr ipone se zatežu ručno. Napomena: U s luča ju da imamo dvostruke

donje pr ipone, raz l ika u n j ihovoj za tegnutost i i zaz iva sav i jan je ja rbola : pramca ne pr ipone mora ju b i t i za tegnut i je u odnosu na krmene, ko je je bo l je držat i popuštene, a tek potom ih podešavat i , t i jekom p lov idbe.• Zategnut i ručno srednje pr ipone, ako posto je , na nač in da budu v iše zategnute u odnosu na donje pr ipone i manje u odnosu na gorn je . •Zategnut i zaputku do 2 /3 maksimalne zategnutost i . • Pr i je podešavanja u p lov idbi b lok i ra t i pr ivremeno

steza l ice izo l i r - t rakom.

Sl jedeća podešavan ja rad imo po v je t ru ko j i nag in je barku i zmeđu 20-25° , a l i p r i j e nego š to se

more uzburka !

• Prov jer i t i za tegnutost gorn j ih pr ipona promatran jem one na s t ran i zav je t r ine . Treba je za tezat i ručno;

ne smi je b i t i popuštena (v id i s i . 16 ) .

• Nakon toga zategnut i donje pr ipone, na nač in da se jarbol n igd je ne sav i ja bočno.

•Ako barka ima dvostruke donje pr ipone, pot rebno ih je podesi t i tako da se već određena sav inutost

ja rbola ne mi jen ja , uz is tovremeno održavanjeokomitog bočnog položa ja . Pramčane donje

pr ipone povećavaju sav i jan je i mora le b i b i t i za tegnut i je u odnosu na krmene. Važna u loga krmenih donj ih pr ipona je da ograničava ju pret jerano sav i jan je ja rbola pod

jak im v je t rom is toga b i t reba le b i t i labave kada je brod vezan.

• Srednje pr ipone, ako ih ima, t reba podesi t i nakon

donj ih .

Provjer a za tegnutost i gorn j i h pr ipon a P re tpos tav l ja se da su gorn je p r ipone jednakomjerno za tegnu te na ob je s t rane . Prov je r i t i za tegnu tos t one na zav je t r insko j s t ran i . Sada b i j e t reba lo ručno za tegnu t i da se ne n j i še . Ako je p rev iše popuš tena , za tegnu t i s teza l i ce za na jv i še 1 -2 ok re ta . Nakon toga ok renu t i i za tegnu t i s teza l i cu na d rugo j s t ran i b roda (ok renu to j sada u zav je t r inu ) u jednako j m je r i . Ponav l ja t i pos tupak sve dok n is te zadovo l jn i . Gornj a pr ipon a na zav je t r insko j s t ran i ne smi j e b i t i potpun o popuštena , ve ć zategnut a tak o d a se v iše ne sav i j a n iz v je tar . Napomena : Sada kada su gorn je p r ipone podešene , pos tav i t i rasc jepke i omota t i i h i zo l i r - t rakom.

74

75

76

7 7

K a k o n a t r i m a t i j a r b o l

Jedri l ic e s leto m do vrha jarbol a

1 . Ručn o za tezan je go rn j i h p r i pon a rad i ravnan j a j a rbo l a (64 )

2 . Podešavan j e nag ib a j a rbo l a l e t o m i z a p u t k o m (65 )

3 . Za tezan j e go rn j i h p r i pon a d o 15 % o d m o m e n t a k idan j a (68 )

4 . Podešavan j e sav i j enos t i j a r b o l a (69 )

5 . Podešavan j e g r a n i c e sav i jan j a j a r b o l a (71 )

6 . P rov j e ra /podešavan j e g o r n j i h p r i pon a u p lov idb i (73 )

7 . B o č n o ravnan j e j a rbo l a u p lov idb i (74-77 )

Napomena : Takva s n a s t im a d o n j e p r i p o n e p r e m a p r a m c u il i ma l o le t o (baby -s tay ) .

Jedri l ic e s kraći m leto m I ( s pomični m zaputkama )

1 . Okomi t o r avnan j e j a r b o l a r u č n i m za tezan je m go rn j i h p r i pon a (64 )

2 . Podešavan j e nag ib a j a rbo l a l e t o m i p o m i č n i m z a p u t k a m a (65 )

3 . Za tezan j e go rn j i h p r i pon a d o 15 % o d m o m e n t a k idan j a (68 )

4 . Podešavan j e sav i jan j a j a rbo l a (69 )

5 . Podešavan j e g r a n i c a sav i j an j a j a r b o l a (71 )

6 . P rov j e ra /podešavan j e go rn j i h p r i p o n a u p lov idb i (73 )

7 . B o č n o ravnan j e j a r b o l a u p lov idb i (74-77 )

Jedri l ic e s kraći m leto m I I ( s delt a križem , be z pomični h zaputki )

1 . Okomi t o r a v n a n j e j a r b o l a r u č n i m za tezan je m go rn j i h p r i pon a (64 )

2 . Podešavan j e nag ib a j a rbo l a s l e t o m i z a p u t k o m (65 )

3 . Za tezan j e go rn j i h p r i pon a d o 15 % o d m o m e n t a k idan j a (68 )

4 . Podešavan j e sav i jan j a j a rbo l a (69 )

5 . Podešavan j e g r a n i c e sav i jan j a j a r b o l a (71 )

6 . P r o v j e r a / p o d e š a v a n j e go rn j i h p r i p o n a u p lov idb i (73 )

7 . B o č n o ravnan j e j a rbo l a u p l ov idb i (74-77 )

Bro jev i n a i l us t rac i j i o z n a č a v a j u po jed in e radn j e ko j e t r e b a obav i t i i n j i ho v r e d o s l i j e d , a b ro jev i u z a g r a d a m a s desn e s t ran e t eks t a u p u ć u j u na s t r a n i c e u knj iz i .

78

Nešt o o s teza l icam a

Uv i jek je dobro pos tav i t i s teza l i ce s desn im navo jem n iže . Znat će te u ko jem pravcu ih t reb a ok re ta t i da b i s te za tegnu l i i l i popus t i l i zapu tke i p r ipone č im se s je t i te na job ičn i je mat i ce ko ju t reba s t i snu t i na pa lub i . Kl inove (perane ) t reba mont i ra t i i os igura t i os igurač ima (s l i ka 23) . Rasc jepk e se takođe r ko r i s te za b lok i ran je s teza l i ca nakon konačnog podešavan ja . Po tom ih t reba omota t i i zo l i r - t rakom i l i nek im pokr i vačem. Na ta j nač in se onemogućava zap l i tan je g lavnog jed ra i genove u k l i nove i os igurače . Pos to je i d ruga jednos tavna s reds tva za b lok i ran je ko ja se mogu kor i s t i t i umjes to k l i nova i ko j ima je jednos tavn i je os lobod i t i / b lok i ra t i s teza l i ce kod podešavan ja . Ob l i kovno su p r i l agođen i s teza l i c i i onemogućava ju zap l i tan je jed ra , užad i i od jeće .

8 0

83

lndeks

Aerodinamika

Barber

Bermudska snast Brae

Brzina plovila

5 32, 47,53

64 47, 48, 57-60

6, 7 Cunntngham 28 OIJeljena snast (frakCIJSka snast) 19, 35 . 64, 71 -72 DrianJe kursa korm1lom 23-24 Oubtna Jedra 10, 13, 16, 19, 27, 33, 38-39, 51 Flok, man1e prednJe 1edro 11, 17-20, 32 Genaker 44-62 Genova 11, 17-20, 32 Glavno jedro 9, 12, 13, 22-41, 54 Gorn1e pnpone (knzne pnpone/sartiJe) 64, 67-68, 72-80 GornJI rogaiJ 11 Gubljenje snage u Jedru 6. 14, 26, 33 Gumen1 prsten (za Jarbol) 70 H1drodmam1ck1 otpor 22. 24 H1drodinam1cki uzgon 5

Hvataljka (zadrzac) na tangunu 47. 60 lst1snma 22 lzbac1vac (diO tanguna) 47 Jarbolni kriz 16, 35, 69, 72, 79 Jedrenina 36. 46 Jedren1e u krmu/s VJetrom po krm1 8, 9, 32-33, 41, 53, 56 Khzac skote 13, 17-18, 29, 32, 34 Klobucnica, podigac/gmdac tanguna

Kolo kormlla

Komponenta zanosen]a

Konop za natezanJe osnov1ce gl 1edra na strainJem porubu

Kormllom ISpraviJall kurs

KracenJe Jedra

KnviJenJe ]arbola

Kruz1t1

Kut u VJetar

47, 54

34 5, 6, 22 24

28 56 40

65, 78 9, 47, 57-59

6-9 Lateralni otpor, otpor zanosenJu 22 24 Leto 12, 19, 65-66, 71 , 72, 78

Letvlca na jedru

Metaln1 prsten za kracenJe

Nategac osnov1ce gl. Jedra

Nenam]erno kruienJe

Nenam]erno otpadanJe/poJanJe

OdbiJBnJe VJetra od gl. )edra u genovu

Osnov1ca. baza Jedra

26 40

12, 13, 35, 37 47,55, 56

55 15

11, 37 Ostro u VJetar, astra orca. pnhvacat1 Otpadatl, pojati

8, 9, 11

9 70

13, 20, 28, 36-37

Peta Jarbola Pod1gac (gtndac)

Pod1gac genove 13, 20. 36

Pod1gac gl Jedra 13, 28. 37 Podigac sptnakera 48-49, 53, 60 PolozaJ korm1la za otpadanJe 23, 41 PoloiaJ kormlla za pnhvacan1e 1 takvo korm1laren]e 23-24. 41 PolozaJ trbuha (na )edru) 10, 16, 20, 27, 28, 52 Pomicne zaputke (patarac1) 19, 71

Ponv 5, 22. 24 Povratn1 VJetar 6, 30 Prav1 VJetar 6 9

Precka, predn1e 1edro 11 , 17-20, 32 PrednJI porub 11, 14, 20 Predn11 porub glavnog Jedra 11 PrednJi rogal1 1edra 11 , 61 Preklapan1e genove 1 gl. Jedra, ukanal" medu njlma

Prethodno saVIJanJe Jarbola Pnpona (sartiJB)

Pnteg tanguna

Priv1dn1 V)etar

Pnvjetnnskl rogaiJ

Profil 1edra

15, 16,35

69 64, 67-68. 72- 80

47, 49, 57

6·9 47

10, 11 17, 26, 29, 33 Protok stru1e zraka 12m. genove ' gl. Jedra 30 RasC)epka

Ravno u krmu

RazdvaJanJe struJe zraka pnje dolaska na jedro

Razmak. opustenost leta

Rogal!

73, 79 9, 53, 56

6. 18, 26 19, 66, 68, 71, 72

11, 47

84

Rudo kormila

Savl]enost jarbola

Sigurnosni prsten

Sk1dan1e jedra

Smjerov1 Jedrenja

Snast

Snast s letom do vrha Jarbola

Spinaker

Stab1htet u ]edren]u ravno n1z vjetar

Stabilnost

34 27, 37, 69-72, 78

73, 79 60,61

8-9 63-81

19, 35, 64-80 45-62

53 22

Strain11 porub (ventam)

Skota

Skota gl. jedra

Skot1ca (skotma) genove

Skot1ca spmakera Tangun

Teiiste jedriiJa

Trbuh na Jedru

Ucvrscivan]e jarbola

Upadni kut v]etra

Valjanje plovila

Vang (pnteg deblenjaka/buma)

Vmc, motovllo

Vodilica skate

Vrh Jedra

Zadriac deblenjaka

Zaputka (krmeni straj)

11, 17, 25, 26, 30-31, 33 12-13, 18, 29, 35,48-51

12-13,29 13, 18,35

47-55, 57-60 9, 47-62

22-24 10, 16, 20, 27, 28, 52

70 10

55, 56

Zateg strain]eg poruba (ma]ola)

12, 13, 25, 33 12, 48

13, 17-18,32,34, 47 11

47, 55 12, 13, 19, 35, 41 , 66

31 5, 22, 47 Zavjetnna

Nikola

Typewritten Text