Dr Žarko ANĐELKOVIĆ

S K R I P T A za TRGOVINSKO PRAVO sa osnovama prava L E S K O V A C, 2006.

S K R I P T A za TRGOVINSKO PRAVO sa osnovama prava AUTOR: Dr Žarko ANĐELKOVIĆ RECENZENT: Prof.dr Radosav MOMČILOVIĆ UREDNIK: Prof.dr Žika STOJANOVIĆ

100 PITANJA 100 odgovora VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC,Durmitorska 19 L E S K O V A C, 2006.

1. PRAVNO-ISTORIJSKI IZVORI Ostaci prošlosti koji nam kazuju o državi i pravu određenog istorijskog perioda.Postoje kao spomenici materijalne kulture/oruđa,oružja,nakit,posuđe,crteži/ i kao pisani spomenici/opšti pisani i pravni pisani spomenici/.Opšti pisani su:carski natpisi,prepiska, literarni tekstovi i tekstovi molitve,dok su pravni pisani spomenici:zakonici,povelje, ugovori,sudski protokoli,udžbenici. 2. NASTANAK DRŽAVE I PRAVA Pravo, kao skup pravila ponašanja koja sankcioniše država, je nastalo sa nastankom države.Državi prethodi prvobitna zajednica u kojoj nije bilo prava,ali su države preuzele od nje neka pravila poznata kao „primitivno pravo“.Pretpostavka je da je država mogla nastati kao posledica održavanja unutrašnjeg reda i mira ili kao zaštita plemena od spoljnih neprijastelja.Rađanje suprostavljenih interesa između siromašnih i bogatih,a potom osvajanja drugih teritorija i konačna pjava robnonovčanih odnosa karakterisali su državu i pravo,odnosno sankcionisana pravila ponašanja. 3. ISTORIJSKO-PRAVNE TEORIJE Početkom XIX veka u Nemačkoj se pojavila istorijsko pravna škola koja smatra da postoje samo prava pojedinih naroda i negira postojanje jednog opšteg svetskog prava. Pravo je podložno istorijskim promenama i predstavlja proces koji čine tri faze: običajno pravo,naučno pravo i faza zakonodavstva.Etapa zakonodavstva,po ovoj teoriji, predstavlja najbolji izraz zajedničke pravne svesti jednog naroda.Izuzeci su mogući.

2. 4. TEORIJA PRIRODNOG PRAVA Javlja se već na početku ljudske misli o pravu i državi.Antički filosofi su pošli od ideje postojanja prirodnog prava,koje je jedno i nepromenljivo jer izvire iz dobroga i pravde. Antički mislioci su tvrdili da prirodno pravo dolazi od bogova.Međutim,racionalisti XVII veka su polazili od razuma kao izvora prirodnog prava. Naši pravni teoretičari,na čelu sa akademikom Slobodanom PEROVIĆEM su osnovali, 1987. godine, Kopaoničku školu prirodnog prava.Prema njoj,pozitivno pravo mora biti saglasno i uvažiti šest/heksagon/ prirodnih prava:pravo na život-vita,pravo na slobodu- libertas,pravo na imovinu-proprietas,pravo na intelektualnu tvorevinu-humanitas,pravo na pravdu-justitia i pravo na pravnu državu-ius. 5. MARKSISTIČKA TEORIJA Suština ove teorije jeste da je država ona organizacija sa legitimno priznatom i najvišom silom u društvu koja ima za cilj da učestvuje i održava društvene odnose koji su u interesu jedne društvene grupe/klase/. Ono što državu čini različitom od ostalih vlasti unutar nje same jeste suverenitet i to: unutrašnji i spoljašnji. 6. NORMATIVISTIČKA TEORIJA Ističe da pravo čine samo ona pravila koja država stvara i sankcioniše pod pretnjom svog aparata prinude.Pozitivnost pravne norme proističe iz druge,više pravne norme. Iznad najviše pozitivne norme nema ničeg-ona je izvorna.Predstavnik H.Kelzen.

3. 7. SOCIOLOŠKE TEORIJE Su pojave novije pravne misli.Ova teorija posmatra pravo kao društvenu pojavu i tvorevinu zasnovanu na antagonizmu različitih društvenih grupa i pojedinaca.Zato društvo kroz državu donosi pravila ponašanja i sankcioniše ih.To se čini u cilju uspostavljanja i odbrane opšteg interesa.Pravo je,dakle,instrument izmirenja društvenih suprotnosti radi egzistencije društva. 8. POJAM I PREDMET UVODA U PRAVO Uvod u pravo predstavlja jednu od najznačajnijih naučno-pravnih disciplina koja se izučava na pravnim fakultetima.Po Kelzenu,cilj ove discipline je da osposobi pravnika,advokata,sudiju,zakonodavca ili nastavnika prava,da razume i opiše svoje sopstveno pozitivno pravo.Svaka nauka,te i pravna nauka ima svoj predmet i metod. Tako se pravna nauka određuje kao objektivno,kritičko,metodski izvedeno znanje o državi i pravu. Ne postoji čvrsta granica između predmeta pojedinih pravnih disciplina.Zato i Uvod u pravo može izučavati izvesne kvalitete države i prava,koji nisu opšti.S toga Uvod u pravo ne proučava samo državni organ,državni oblik,pravni akt,već i vrste državnih organa,državnih oblika,pravnih akata.Predmet Uvoda u pravo bili bi opšti kvaliteti i opšte veze i modernih i predmodernih država i prava.O svom predmetu Uvod u pravo daje objektivna saznanja,koja treba da budu zasnovana na iskustvu i proverljiva u praksi. 9. POJAM DRŽAVE

4. Postoji mnogo definicija države.Aristotel je govorio da je država njegovog doba savršena i samodovoljna zajednica/autokratija/,koja nastaje iz životnih potreba da omogući bolji život.Kelzen je državu shvatio kao prinudni poredak s različitim mogućim funkcijama. Neki autori misle da je država vlast pojedinaca,izvesnog društvenog sloja ili zajednice na određenom zemljištu/I.Perić/.R.Lukić i S.Vračar sintetišu pojam države kao njen spoljni element/monopol prinude/ i unutrašnji element-klasnost,odnosno totalitet dinamizma.Postoje autori koji pojam države određuju prema organizacionom ili funkcionalnom principu.Država se može definisati kao teritorijalno utemeljena politička zajednica čiji su atributi:pravna suverenost,centralno odlučivanje i prinudni aparat. Državu možemo definisati i kao društvenu zajednicu koju karakterišu:teritorija, stanovništvo i vlast. 10. OBLICI VLADAVINE Dva su osnovna oblika vladavine:monarhija i republika.Monarhija kao reč je nastala od grčkih reči arhein/vladavina/ i monos/jedan/,što znači vladavina jednog.Reč republika potiče od latinske reči res publica ili vladavina više ljudi/aristokratija/,a ako vlada većina to bi bila demokratija. Monarhija je oblik vladavine po kome šef države/kralj,car,monarh/ ima izuzetne privilegije kao ličnost,a ne samo kao vlast koju vrši.Pored toga,monarh uživa i privilegiju naslednosti i doživotnosti.Postoji apsolutna i parlamentarna monarhija.

5. Republika je oblik vladavine u kome šef države nema nikakve lične privilegije,nego samo određeni obim vlastiŠef države je pravno i politički odgovoran građanin.On je izborni organ,njega glasaju građani i to neposredno na izborima ili posredno u parlamentu.Postoje dve vrste republika:neograničene koje su diktature i ograničene republike.Savremene republike su ograničene i postoje u vidu:predsedničke, parlamentarne i mešovite republike/u kojima vlada odgovara i šefu države i parlamentu/. 11. POJAM PRAVA Reč pravo ima puno značenja.Nastala je od latinske reči ius/pravo,pravda/,a treba znati i latinsku reč lex/zakon/.Čuveni profesor Lukić je pravom u užem smislu nazvao jednu idealnu pojavu,tj.skup normi određene vrste,a pravom u širem smislu obuhvatio je i one druge vidove prava. Otkad se pravo pojavilo uvek se odnosilo na norme,neka pravila ponašanja,neke zapovesti na nešto što se čoveku i društvu nameće kao obaveza i dužnost.To ne znači da pravo nema i druge elemente. Prema tome,pod pravom prvenstveno podrazumevamo skup legitimnih normi,koje stvara i primenjuje država/Košutić/. 12. POJAM PRAVNE NORME I VRSTE Društvenu normu definišemo kao pravilo ponašanja u društvu,odnosno zapovest društva koja traži od lica određeno ponašanje,da nešto čini ili ne čini ili se uzdrži. Norma je,dakle,regulator ponašanja ljudi u društvu,za razliku od nagona koji je regulator

6. ponašanja životinja u životinjskom carstvu. Pravna norma je osnovna ćelija prava.Pravnu normu možemo definisati kao pravilo ponašanja ljudi u društvu koje je zaštićeno državnim aparatom prinude/sankcije/. Pravna norma je sankcionisana društvena norma.Primer:Ko drugome pričini štetu dužan je nadoknaditi je. Uslovne norme se donose za situacije koje treba da nastupe,a bezuslovne za situacije koje su već date.Pravne norme zatim mogu biti opšte/koje se odnose na neodređeni broj slučajeva/ i pojedinačne/one koje se odnose na tačno određeni slučaj/.Opšta pravna norma je npr:Svi građani su dužni da plaćaju porez,a posebna npr:Jovana je dužna da plati 200,00 dinara poreza. Postoji,po nekim autorima,i podela na:naredbodavne,zabranjujuće i ovlašćujuće norme. 13. ELEMENTI PRAVNE NORME Svaka pravna norma ima dva osnovna elementa:dispoziciju i sankciju.I dispozicija i sankcija su pravila ponašanja,ali se primenjuju alternativno,nikako oba istovremeno. Sankcija se primenjuje kad se nije postupilo po dispoziciji kao pravilu ponašanja. Uslovne norme,međutim,imaju četiri elementa:hipotezu dispozicije,dispoziciju,hipotezu sankcije i sankciju. Dispozicija kao element norme jeste zapovest o ponašanju.Ako žele da izbegnu sankciju ljudi će postupiti po dispoziciji.Dispozicija može biti naređujuća:Roditelj je dužan da vaspitava svoju decu,ili zabranjujuća:Zabranjeno je ubijati,ili ovlašćujuća npr:Svako ima pravo na zaštitu zdravlja.

7. Sankcija je onaj deo pravne norme-element koji „kažnjava“ lice zbog nepoštovanja dispozicije,tj.pravila ponašanja.Postoje sankcije prema licima/sankcije za krivična dela- kazne i sankcije u građanskopravnom smislu-naknada štete/ i sankcije prema aktima. 14. IZVORI PRAVA Pravni akt se smatra aktom volje pa se i naziva izjava volje.Postoji materijalizovani pravni akt koji se javlja u pravnom životu,koji stvarno dejstvuje u pravu i on je odvojen od psihičkog akta. Za razumevanje pravnog poretka najvažnija podela pravnih akata je podela na:opšte i pojedinačne akte.Pojedinačna pravna norma proističe iz opšte pravne norme.Zato se opšti akti i nazivaju „izvori“ prava. Izvori prava mogu biti:materijalni/društveni suprostavljeni odnosi koji se usmeravaju normama i predmet su nastanka prava/,vrednosni/utvrđivanje položaja lica u pravnim odnosima/ i formalni/pravni akti koji stvaraju opšte pravo/-Lukić,Košutić. Formalni izvori prava su:ustav,zakon,međunarodni ugovori,podzakonski i unutrašnji opšti akti/uredbe,pravilnici,odluke,statuti.../,zatim običaj,sudska praksa i pravna nauka. 15. ZAKON KAO IZVOR PRAVA Posle ustava/Ustav Republike Srbije je donet 10.11.2006./,zakon/iama ih mnogo/ je najviši pravni akt u pravnom poretku.Pravni poredak nalaže da svi zakoni i drugi pravni akti moraju biti u saglasnosti sa ustavom/princip ustavnosti/,ali i da svi drugi propisi moraju biti u skladu sa zakonom/princip zakonitosti/.

8. Pravna sigurnost se ne može garantovati bez pravednih zakona.U Deklaraciji o pravima čoveka je stoji da je „zakon izraz opšte volje“,koji donose građani preko svojih predstavnika u parlamentu. Zakon u formalnom smislu je svaki pravni akt koji donese zakonodavni organ u propisanoj proceduri.U materijalnom smislu to je opšti pravni akt za koji je bitna sadržina,a ne postupak. Postoje i posebni,individualni zakoni, koji ne važe za sve ličnosti ili odnose,npr:Zakon o nacionalnom parku Kopaonik i sl. 16. PODZAKONSKI AKTI su opšti pravni akti niže pravne snage od zakona i koje donose:šef države,vlada i uprava,a potom i lokalni organi samouprave.Ovde spadaju i unutrašnji opšti pravni akti javnih preduzeća i drugih privrednih društava. Najznačajniji podzakonski akt je uredba.Ona je neposredno niži pravni akt od zakona,koju donosi vlada.Uredbe moraju biti u skladu sa zakonom.Takođe,važan podzakonski akt je odluka parlamenta,vlade ili uprave,a potom postoje i odlukeopština/gradova/,kao i odluke organa privrednih društava.Najznačajniji unutrašnji opšti pravni akt u privrednom društvu je statut.On je „ustav“ preduzeća. Statut uređuje organizaciju preduzeća,utvrđuje organe i njhovu nadležnost i dr. 17. MORAL I OBIČAJ Pravo je povezano i s moralom,kao idejnim izvorom njegove sadržine i njegovim

9. krajnjim ciljem.Ne postoji saglasnost ni u vezi sa reči moral.To zato što je problem odrediti šta je to dobro.Po nekima dobro se sastoji u uživanju,a po drugima da je to opšta sreća itd.A opet postoji pojedinačan moral i moral grupa,kao i opštedruštveni moral.U svakom slučaju i moral i pravo su nužni za razvoj i opstanak države. Običaj je pravilo ponašanja koje se formira dugotrajnim ponašanjem na isti način,te se stvara svest kod ljudi o njegovoj obaveznosti. 18. OBIČAJNO PRAVO Običaj je bio važan izvor tradicionalnog prava.Običaj je kao nepisano pravo odigrao značajnu ulogu u razrešavanju društvenih konflikata i drugih društvenih pojava.Neki od običaja/npr.trgovačke uzanse/ su sakupljeni u posebne „knjige“ ili zbirke koje nazivamo „zbornici“ običajnog prava.Običajno pravo je naročito bilo prisutno u drevnom pravu, zatim rimskom i kanonskom pravu,ali i atinskom pravu i dr. Običajno pravo može biti generalnog,regionalnog i lokalnog karaktera. 19. TUMAČENJE NORME I VRSTE TUMAČENJA U primeni prava/zakona/, odnosno pravnih normi često dolazi do nerazumevanja norme,te se pojavljuje potreba njenog tumačenja.Tumačenje je delatnost kojom se utvrđuje smisao pojave.Materijalna pojava koja je nosilac značenja naziva se znak. Pravi cilj tumačenja nije da utvrdi smisao samih znakova,nego da se putem njih utvrdi sadržaj svesti koji je odašičjač izrazio pomoću njih. Tumačenje prava je utvrđivanje tačnog/ili pravog/ značaja/smisla/ pravnih normi.Čim

10. norma nije jasna pojavljuje se potreba njenog tumačenja.Tumačeći bilo koju normu mi u stvari uvek tumačimo celokupan pravni sistem čiji je ona deo,odnosno tumačimo pozitivno/postojeće/ pravo. Tumačenje prava je od značaja za saznanje norme,jer bez toga nema ni primene norme. Norma je pravilno saznata tek ako je pravilno protumačena.Predmet tumačenja u užem smislu je pravna norma,a u širem predmet tumačenja je pravni sistem/sve norme/. Postoji autentično tumačenje/kad zakonodavac tumači zakon koji je doneo/ i sudsko tumačenje normi,a potom i čitav niz metoda tumačenja norme:jezičko,logičko,istorijsko... 20. ŠTA JE GRAĐANSKO PRAVO I NJEGOV PREDMET Spada u najstarije i najizgrađenije pravne nauke.Međutim,naučnici se još ne slažu oko njegovog predmeta.Građansko pravo nije samo nauka/teorija/,jer se sreće u svakodnevnom životu/u praksi/.Kada ujutro kupimo novine,vozimo se tramvajem ili ručamo u restoranu,u svim tim situacijama mi stupamo u građanskopravne odnose,a da toga nismo ni svesni.Ali kada kupujemo kuću ili sklapamo ugovor o doživotnom izdržavanju,mi toga postajemo i te kako svesni zato što su to krupniji građanskopravni odnosi. Svaki građanskopravni odnos je konkretan,određeni životni odnos,tačnije rečeno društveni odnos.Npr.svaka kupoprodaja je konkretan pravni odnos koji se vrši između određenih,konkretnih ličnosti,odnosi se na određen predmet,na konkretno ustanovljenu cenu,zaključuje se na konkretnom mestu,ima određene konkretne uslove itd.Ali u teoriji sve ove ličnosti koje učestvuju u kupoprodaji su „lica“,dakle apstrakcija-apstrahuje se da

11. li se konkretno radi o Urošu ili Marku ili Miki.Bitno je da imamo nekog nosioca prava i obaveza iz odnosa kupoprodaje.Jedno od tih lica zove se „kupac“,a drugo „prodavac“.I to su apstraktni pojmovi.Svaka konkretna stvar koja se prodaje zove se „predmet“,a svaki novčani iznos koji se za nju daje zove se „cena“. Dakle,građansko pravo reguliše društvene odnose propisujući norme.Norme propisuju pravila ponašanja,a iza njih stoje sankcije i to su pravne norme.To je slučaj i sa građanskopravnim normama.Građansko pravo izučava one norme koje čine sistem građanskog prava.Reguliše robne odnose. 21. PRAVO I EKONOMIJA Rekli smo da građansko pravo reguliše društvene odnose,i to prvenstveno ekonomske odnose,odnosno jedan njihov određeni krug.Jedan ekonomski odnos postaje pravni odnos ako se pravno normira.Npr.svojina nije samo pravni odnos,već i ekonomski odnos. Svojina kao ekonomski odnoz znači prisvajanje produkata ekonomije,ali kada se to prisvajanje reguliše pravom onda imamo pravo svojine.Ekonomija i pravo su u odnosu baze i nadgradnje. 22. SUBJEKTI PRAVA Pod subjektom prava podrazumevamo nosioca prava i obaveza,a to mogu biti fizička i pravna lica.Sposobnost fizičkih i pravnih lica da budu nosioci prava i obaveza naziva se pravna sposobnost.Razlikujemo je od poslovne sposobnosti,koju definišemo kao sposobnost da se svojom izjavom volje stiču prava i obaveze.

12. 23. FIZIČKA LICA Danas,u pravu,sva fizička lica smim rođenjem postaju subjekti prava.U istoriji nije uvek bilo tako,npr.u rimskom pravu robovi nisu bili subjekti,već objekti/stvari/.Čak, i posle I svetskog rata bilo je evropskih država u kojima neki stanovnici nisu imali određena prava. Da bi fizičko lice bilo pravno sposobno potrebno je: 1/da se živo rodi i 2/da ima ljudski oblik/da nije monstrum/. Poslovnu sposobnost fizičko lice stiče,u našem pravu,sa punoletstvom/18 godina/ ili ako po odobrenju maloletno lice zaključi brak.Stariji maloletnici,u našem pravu,a to znači lica sa navršenih 15 godina života imaju tzv.radnu poslovnu sposobnost. Atributi fizičkih lica koji služe za njihovu identifikaciju su:ime i prezime, domicil,državljanstvo,javne isprave/matične knjige i dr./. 24. PRAVNA LICA Prema definiciji profesora Bartoša,pravno lice je sve što nije fizičko lice,a zakonodavac mu priznaje određena prava i obaveze. Prema profesoru Gamsu,pravno lice je samo onaj kolektiv ljudi koji ima izvesnu imovinu i imovinsku masu,tj.skup ekonomskih dobara radi obavljanja neke ekonomske delatnosti. No,ne mora samo ekonomski cilj biti cilj jednog pravnog lica.Imamo npr.udruženje književnika čiji je cilj razvijanje književnosti i ukoliko ima imovinu ono je pravno lice. Rimsko pravo dugo nije poznavalo pojam pravnog lica.Smatralo se da samo fizičko lice može biti subjekt prava.Za vreme careva opštine su prvo,a zatim razna crkvena i

13. trgovačka udruženja smatrana su subjektima građanskog prava.Rimska nauka je pravna lica smatrala fikcijom. Zakonici iz prve polovine XIX veka isto tako malo pažnje posvećuju pravnim licima.Samo se spomonju neke vrste pravnih lica.Nemački i švajcarski građanski zakonici već sadrže jasne odredbe o pravnim licima.Danas,u svetu i kod nas, se ne može život zamisliti bez rada i tretmana pravnih lica.Sva privredna društva imaju status pravnog lica. Priznanje pravnog lica za pravno lice moguće je na tri načina:putem prijave,putem odobrenja i putem sistema normativnog određenja uslova za nastanak pravnog lica. Kada nestanu elementi od značaja za postojanje pravnog lica prestaje i pravno lice /znači ako nestane organizaciono jedinstvo, ili nestanak imovine itd./. Za razliku od pravne sposobnosti fizičkih lica,pravna lica imaju tzv.specijalnu pravnu sposobnost,koja može biti šira i uža.Pravna lica se upisuju u privredni registar kod Agencije za privredne registre.Pravna lica imaju statut.Pravna lica imaju zastupnike. Pravna lica imaju statutarnu poslovnu sposobnost. 25. GRAĐANSKO ZAKONODAVSTVO Po svom istorijskom značaju i svojoj unutrašnjoj vrednosti najvažniji zakon građanskog prava je Cod civil,tj.francuski građanski zakonik.On je izraz zahteva i potrebe građansko- pravnih principa nakon buržoaskih revolucija.Ovaj zakonik je donet 1804.godine kao kodifikatorsko delo pod Napoleonom,koji je zaveo diktaturu u Francuskoj i želeo da bude prvi na svim poljima.Cod civil je pisan jezgrovitim jezikom,bez glomaznih definicija,

14. jasnom sistematikom.On sadrži naučne tekovine dotadašnjeg razvoja francuske pravne nauke.Imao je veliki uticaj na građansko zakonodavstvo tadašnjih zemalja.I danas je na snazi u Francuskoj. Druga značajna kodifikacija je Austrijski građanski zakonik/AGZ/,s početka XIX veka,iz 1811.godine.Rad na njemu trajao je oko 20 godina.Bazira kao i Cod civil na principima rimskog prava,ali zakonik sadrži neke odredbe još iz feudalnog društva.Zakonik, pored apsolutne svojine,poznaje i podeljenu svojinu.Zakonik je pisan jasnim,jezgrovitim stilom. Njegov uticaj nije bio tako veliki kao Cod civila. Postoje i drugi zakonici toga doba,kao što su Nemački i Švajcarski građanski zakonik.Kasnije,s početka XX veka dolazi do Sovjetskog zakonika itd. Knez Miloš je još 1829.godine poverio Georgiju Zaharijadesu da prevede Cod civil i još neke zakone.Ovaj projekat nije postao zakonik,pa je povereno Jovanu Hadžiću da prevede AGZ i ovaj projekat je 1844.odobren kao Zakonik Kneževine Srbije. 26. NEVAŽEĆI PRAVNI POSLOVI su oni pravni poslovi koji su suprotni zakonu,tj.pravnom poretku ili moralu ili imaju mane volje. Nevažeći pravni poslovi mogu biti ništavi i rušljivi. Ništavi su oni pravni poslovi koji uopšte ne proizvode pravno dejstvo,a smatra se da nisu ni zaključeni. Rušljivi su oni pravni poslovi koji su zaključeni u zabludi,prevari,pretnji ili prinudi. Zabluda je pogrešna predstava o nekom elementu pravnog posla/npr.ugovora/.

15. 27. POJAM STVARNOG PRAVA Objektivno stvarno pravo je skup opštih pravnih normi kojima se regulišu subjektivna stvarna prava,a subjektivno stvarno pravo se odlikuje što je apsolutno i time deluje prema svima,a za svoj objekt ima stvar. Stvarna prava se bitno razlikuju od obligacionih/relativnih/ prava,koja postoje između tačno određenih subjekata/deluju inter partes/ i korelativna su obavezama.Obligaciono pravo se nikad ne sastoji u neposrednoj vlasti na stvari. Posledica apsolutnog dejstva stvarnih prava/dejstvuju erga omnes/ je postojanje prava sledovanja/pravo imaoca stvarnog prava da ga može vršiti prema svakome u čijim se rukama stvar nalazi/ i prava prvenstva koje se ogleda u tome da je stvarno pravo jače od obligacionog prava,a jače je i od stvarnog prava kasnijeg datuma/Prior tempore, potior iure/. Stvarna prava su:pravo svojine,službenosti,ručna zaloga,zakup,zakup stana i pravo građenja. 28. POJAM I PODELA STVARI Stvar/res/ je deo materijalne prirode koji se nalazi u ljudskoj vlasti.Dakle,stvar ima fizički uslov,da je u ljudskoj vlasti i pravni,da na njoj postoji svojina ili neko drugo stvarno pravo. Po pravilu telesne stvari u građanskopravnom smislu su istovremeno i roba u smislu političke ekonomije. Veštački delovi čovečjeg tela/proteze/ jesu stvari i to u prometu,ali samo dok su odvojeni,

16. tj.dok nisu spojeni s telom. Stvari se dele na:1/proste i složene,2/glavne i sporedne,3/stvari u prometu i van prometa, 4/deljive i nedeljive,5/procenjive i neprocenjive,6/potrošne i nepotrošne,7/zamenljive i nezamenljive,8/individualno određene stvari i stvari određene po rodu i 9/pokretne i nepokretne stvari. 29. POJAM DRŽAVINE Državina je faktička vlast na stvari.Pravno-tehnički naziv za postupke koji znače Državinu, kao faktičku vlast na stvari, je aprehenzija ili aprehenziona radnja,tj.akt. Po našem Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa neposrednu državinu ima onaj ko neposredno vrši faktičku vlast na stvari/npr.lopov koji drži i upotrebljava ukradenu stvar ili vlasnik koji se služi svojom stvari/.Posrednu državinu ima lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica/stvar data u zakup ili na čuvanje/. Od državine treba razlikovati detenciju/pritežanje/ koju ima npr.lice po osnovu radnog odnosa/kelner u tuđoj ugostiteljskoj radnji/. Postoji državina stvari i državina prava,samostalna i izvedena,isključiva ili zajednička ili sudržavina,zakonita i nezakonita,savesna i nesavesna državina itd. Državina se štiti putem samopomoći i putem tužbi. 30. OBJEKAT/PREDMET/ I SUBJEKT DRŽAVINE Prema vladajućem shvatanju,u našoj pravnoj teoriji,državina postoji samo na stvarima u prometu.Stvari van prometa/javna dobra/ po ovoj teoriji nisu u prometu.Smatra se da je

17. ova teorija netačna,jer danas ima pojava da su i te stvari u prometu/koncesije/. Državina na jednoj stvari se prostire na sve njene delove.Držalac glavne stvari je držalac i pripatka,ako na njemu ima faktičku vlast. Subjekat državine,odnosno držalac može biti svako fizičko ili pravno lice.U principu držalac stvari može biti i poslovno nesposobno lice. 31. POJAM SVOJINE Svojina je pravna vlast na stvari.Ili svojina je našire,u granicama zakona,pravo držanja,korišćenja i raspolaganja jednom stvari.Rimljani su svojinu odredili kao: ius possidendi,ius utendi i ius disponendi. Svojina je apsolutno pravo u smislu delovanja prema svima/erga omnes/ i u smislu da je u njoj skoncentrisana sva pravna vlast. Svojinu kao pravnu kategoriju razlikujemo od svojine u ekonomskom smislu.Svojina kao ekonomska kategorija pretstavlja akt prisvajanja i u tom smislu je svojina starija od prava svojine. 32. STICANJE I PRESTANAK PRAVA SVOJINE Za sticanje prava svojine potreban je način sticanja/modus acquirendi/ i osnov sticanja/iustus titulus/.Način sticanja je npr.predaja stvari,a osnov sticanja je npr.ugovor. Po našem Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa svojina se stiče po samom zakonu,na osnovu pravnog posla,nasleđivanjem i odlukom državnog organa.Po samom zakonu svojina se stiče stvaranjem nove stvari,spajanjem,mešanjem,građenjem na tuđem

18. zemljištu,odvajanjem plodova,održajem,sticanjem svojine od nevlasnika i okupacijom. Na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče se upisom u katastar nepokretnosti.Održajem se stiče svojina po proteku roka od 20 godina za nepokretnosti /zemljište i zgrade/. Svojinana stvari prestaje kad ona pređe na drugo lice,zatim napuštanjem stvari i propašću stvari. 33.OBLICI SVOJINE Po Ustavu postoje:privatna,javna i zadružna svojina.Javna svojina može biti:državna,pokrajinska i svojina lokalnih samouprava/opština,grad/.Svi ovi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu. Potom razlikujemo sledeće oblike svojine kada više lica ima svojinu na jednoj stvari: susvojina,zajednička svojina i etažna svojina. Po zakonu,susvojina postoji kada više lica ima na nepodeljenoj svari /su/svojinu,a deo svakog od njh je određen srazmerno celini/idealni deo/. Zajednička svojina je svojina više lica na nepodeljenoj stvari kad su njihovi udeli odredivi,ali nisu unapred određeni. Etažna ili spratna svojina je oblik svojine na posebnom delu zgrade/stan,poslovna prostorija,garaža ili garažno mesto/.U okviru etažne svojine,odnosno svojine na kolektivnoj stambenoj zgradi postoji i zajednička nedeljiva svojina na zajedničkim delovima stambene zgrade/temelj,stepenište,krov,fasada,lift i dr./.Ovu svojinu, tj.zajedničku nedeljivu svojinu na zajedničkim delovima zgrade,njena ovlašćenja i predmet,kao poseban oblik definisao je ovaj autor, pod novim pojmom ETAŽUM.

19. 34. DRUGA STVARNA PRAVA Pored svojine postoje i druga stvarna prava,kao što su:službenosti,pravo zaloge, zakup itd. Službenosti/služnosti,poslužja,servitutes/ su stvarna prava čiji je titular ovlašćen da u izvesnoj meri iskorišćava tuđu stvar ili da zahteva od vlasnika da je na neki način ne upotrebljva.Dakle, službenosti su stvarna prava na tuđim stvarima ili kako su rimljani govorili:iura in re aliena. Najznačajnija podela službenosti službenosti je na stvarne i lične službenosti. Stvarne službenosti se dele na:pozitivne i negativne,poljske i kućne,trajne i povremene, vidljive i nevidljive. Najbrojnije su stvarne službenosti koje nastaju na osnovu ugovora,a najčešće se danas javljaju u vidu prava prolaza preko tuđeg zemljišta. Lične službenosti su plodouživanje /upotreba tuđe stvari bez povrede njene suštine/, pravo upotrebe i pravo stanovanja/habitatio/. 35. POJAM HIPOTEKE Založno pravo na nepokretnostima je hipoteka.Dok se založno pravo na pokretnim stvarima zove ručna zaloga.Za brodove i avione iako su pokretne stvari važi hipoteka, po posebnim propisima. Moguće je konstituisati hipoteku za isto potraživanje na više zemljoknjižnih tela,to bi bila tzv.zajednička hipoteka.Hipotekarni poverilac ima dve vrste prava:pravo potraživanja prema dužniku i založno pravo na hipotekovanoj nepokretnosti.

20. Hipoteka se upisuje u posebne javne isprave:zemljišna knjiga koje vode Opštinski sudovi ili geodetske uprave.Postoji poseban Zakon o hipoteci koji je donet 2005.godine. Hipoteka prestaje:izmirivanjem duga/potraživanja/,sjedinjenjem dužnika i poverioca/konfuzijom/,smrću,kompenzacijom.Hipoteka ne zastareva. 36. ZAŠTITA SVOJINE Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određenu stvar.Vlasnik mora dokazati da na stvar čiji povraćaj traži ima pravo svojine,kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti /državini/.Ovo pravo ne zastareva. Tri su tužbe za zaštitu svojine ili svojinskopravne tužbe:reivindikaciona tužba/tužba vlasnika za povraćaj stvari od držaoca/,publicijanska tužba/ili tužba bivšeg držaoca protiv sadašnjeg držaoca/ i tužba za smetanje kojom vlasnik-držalac traži zaštitu za neuznemiravanje,a koja se ne sastoji u oduzimanju stvari. Lice koje tuži naziva se tužilac i mora imati tzv.aktivnu legitimaciju,a lice koje tužimo naziva se tuženi i ono mora biti pasivno legitimisano.I tužilac i tuženik mogu biti i fizička i pravna lica. 37. POJAM OBLIGACIONOG PRAVA Obligaciono pravo je deo građanskog/imovinskog/ prava koje se bavi obligacionim odnosima.

21. Obligacioni odnos je pravni odnos između dva lica u kome jedno lice/poverilac/ ima prava da zahteva od drugog lica/dužnik/ određeno ponašanje i što je dužnik obavezan na takvo ponašanje. Obligaciono pravo je pravo prometa,jer sadrži pravila o prelazu dobara iz imovine jednog lica u imovinu drugog lica,besplatno ili uz naknadu.Dakle,razmena dobara i usluga predstavlja predmet obligacionog prava.Obligaciono pravo se razvilo sa pojavom robno- novčanih odnosa.Rimsko obligaciono pravo je odgovaralo tadašnjim potrebama razvijenih robno-novčanih odnosa,dok je u feudalnom društvu došlo do stagnacije. Naročiti razvoj obligaciono pravo je doživelo u buržoaskom društvu sa razvojem kapitalizma. 38. OBLIGACIONO I TRGOVINSKO PRAVO Ova dva prava su u tesnoj vezi,jer se trgovinsko pravo razvilo iz obligacionog,tj. građanskog prava.Ukoliko za jedan odnos iz poslova robnog prometa ne možemo naći pravilo u trgovinskom pravu,primenićemo pravilo iz obligacionog prava/ali ne i obrnuto/.Dakle,trgovinsko pravo je specijalno pravo u odnosu na obligaciono/građ- ansko/ pravo.No,i obligaciono pravo trpi povratni uticaj i preuzima neka pravila koja su formulisana u trgovinskom pravu/primer sa hartijama od vrednosti/. 39. POJAM OBLIGACIJA Reč „obligacija“ potiče od latinske reči „obligatio“,što znači „obaveza“. U najširem smislu reči obligaciju smo definisali u pitanju br.37,kao obligacioni odnos.

22. U užem smislu,obligacija znači dug/obavezu dužnika/.Zatim,obligacija znači i pravo poverioca/potraživanje/,a označava i priznanicu o dugu. Obligacija ima sledeće karakteristike: a/obligacija je pravni odnos/zaštićen sankcijom/, b/obligacija je odnos sa određenom sadržinom/prava i obaveze/, c/obligacija je odnos imovinske vrednosti/može se svesti na novac/ i d/obligacija je odnos relativnog karaktera/dejstvuje između stranaka/. Da bi obligacija bila punovažna mora imati sledeće osobine: a/da je moguća, b/da je određena i c/da je dopuštena/dozvoljena/. 40. IZVORI OBLIGACIJA su pravne činjenice i pravna stanja iz kojih nastaju obligacije.Glavni izvori su: ugovor i delikt.Ugovor je saglasnost volja dva ili više lica iz čega nastaje neki obligacioni odnos.Delikt je protivpravna radnja nekog lica/štetnika/ iz čega nastaje obaveza naknade štete. Ima i sledećih izvora obligacija:obogaćenje bez osnova,nezvano vršenje tuđih poslova,jednostrana izjava volje,zakon i drugi pravni akti. 41. POJAM OBLIGACIONOG UGOVORA Ugovor je najvažniji i svakodnevni pravni posao i to dvostrani pravni posao.Kao što

23. smo videli,obligacioni ugovor je saglasnost volja dva ili više lica za postizanje nekog obligacionopravnog dejstva.Dejstvo se sastoji u stvaranju,izmeni ili gašenju obligacije/obaveze/.Ugovor se još naziva:sporazum,dogovor,pogodba,pakt itd. Za zaključivanje ugovora karakteristična je autonomija volje iz koje se izvodi i načelo slobode ugovaranja.To znači da je subjekt prava slobodan da svojom voljom odlučuje da li će zaključiti jedan ugovor,sa kim će ugovor zaključiti,kakva će biti sadržina ugovora i u kojoj formi će ugovor zaključiti.Princip slobode ugovaranja ima mnoga ograničenja/npr.svaki vlasnik automobila mora zaključiti ugovor o osiguranju/. Ugovor nastaje saglasnom izjavom volje o bitnim elementima ugovora.Nastajanje ugovora još i zaključenje,sklapanje,utanačenje,stipuliranje ugovora. Da bi jedan sporazum bio ugovor treba da budu ispunjeni sledeći opšti ugovori:da ugovorne stranke poseduju poslovnu sposobnost,saglasna izjava volje,postojanje predmeta ugovora i postojanje osnova ugovora.Za neke ugovore treba da budu ispunjeni i neki posebni uslovi:određena forma,predaja stvari ili davanje saglasnosti. Punovažni ugovor mogu zaključiti punoletna poslovno sposobna lica i pravna lica.Maloletnici, po pravilu,ne bi mogli zaključiti ugovor,za njih to čine njihovi roditelji.Ima izuzetaka. Volja za zaključenje može se izjaviti rečima,uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njegovom postojanju.Izjava mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno. Zaključenju ugovora prethode predugovori,koji ne obavezuju. Za zaključenje ugovora potrebna je ponuda i prihvat ponude.Ponuda je predlog za

24. zaključenje ugovora/izjava volje/ učinjena određenom licu,koja sadrži sve bitne sastojke ugovora,tako da bi se njenim prihvatom mogao zaključiti ugovor.Prihvat ponude je izjava volje ponuđenog kojim usvaja predlog ponudioca za zaključenje ugovora pod uslovima iz ponude. Predmet ugovora je sve ono o čemu su se stranke saglasile,a osnov ugovora je ono zbog čega su se stranke dogovorile/cilj/.Predmet ugovora mora biti moguć,određen i dozvoljen. 42. PODELA UGOVORA Postoje razne vrste ugovora prema raznim kriterijumima.Prema deobi obaveza:jednostranoobavezni i dvostranoobavezni.Prema koristi:teretni i dobročini. Prema izvesnosti obaveza:komutativni i aleatorni.Prema činu zaključenja:konsensualni i formalni.Prema vremenu trajanja prestacija:ugovori sa trenutnim i ugovori sa trajnim prestacijama.Zatim postoje:glavni i sporedni,prosti i složeni,prethodni i glavni,individualni i kolektivni,kauzalni i apstraktni ugovori.Postoje i zabranjeni ugovori,a postoje i zelenaški ugovori. 43. OBEZBEĐENJE UGOVORA Poverilac ima pravo na tužbu kao sredstvo zaštite ako dužnik ne ispunjava svoje obaveze. Međutim,poverilac može sigurnije obezbediti svoj ugovor prema dužniku,sigurnije u smislu da ne mora odmah na sud.Zato postoje druga sredstva obezbeđenja.Dele se na stvarna i lična. Stvarna sredstva obezbeđenja su kapara i kaucija,a lična:ugovorna kazna,jemstvo i

25. odustanica. Kapara je suma novca ili neka druga imovinska korist/vrednost/ koja se predaje prilikom zaključenja ugovora kao znak da je ugovor zaključen i kao realno sredstvo obezbeđenja njegovog izvršenja. Odustanica je lično sredstvo obezbeđenja kojim se jedna ugovorna strana obavezuje da će drugoj isplatiti određenu sumu novca ili neku drugu vrednost,ukoliko bude odustala od ugovora. Po Zakonu o obligacionim odnosima uz kaparu se može ugovoriti i odustanica,tako da se kapara smatra odustanicom i svaka strana može odustati od ugovora.Tada ko je dao kaparu gubi je ako odustane,a ako odustane onaj ko je primio kaparu,vraća je u dvostrukom iznosu. 44. PRESTANAK UGOVORA S prestankom ugovora prestaju prava i obaveze ugovornih stranaka.Postoje sledeći načini prestanka ugovora:zajednički sporazum ugovarača/sporazumno raskidanje ugovora/, Raskid zbog neizvršenja ugovora/tzv.jednostrani raskid ugovora/,poništaj ugovora,smrt stranke i raskid ugovora zbog više sile/zemljotres,poplava,požar/. 45. POJAM I VRSTE ŠTETE Po Zakonu o obligacionim odnosima/ZOO/ šteta je umanjenje nečije imovine/obična šteta/ i Sprečavanja njenog povećanja/izmakla dobit/ i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha/nematerijalna šteta/.

26. Po ZOO ko drugome prouzrokuje štetu dužan je nadoknaditi je ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice/član 154.Zakona/. Dakle,dok kod ugovora obligacioni odnos nastaje saglasnim izjavama volje,dotle kod prouzrokovanja štete obligacioni odnos nastaje iz same činjenice da je šteta prouzrokovana. I u obligaciji nastaloj kao posledice štete postoje dva lica:lice koje je uzrokovalo štetu/štetnik/ i lice koje je pretrpelo štetu ili oštećenik. Šteta može da se prouzrokuje na različite načine:radnjom,nečinjenjem,propuštanjem i trpljenjem. U materiji prouzrokovanja štete razlikujemo:odgovornost za svoje radnje,odgovornost za radnje drugoga i odgovornost za stvari/tzv.odgovornost za opasne stvari/. Odgovornost za naknadu štete naziva se još građanskom/civilnom/ odgovornošću, a poznata je i pod nazivom vanugovorna odgovornost.Dakle,postoji i ugovorna odgovornost za naknadu štete. Postoje dve vrste štete:1/materijalna i 2/nematerijalna šteta,što inače proističe iz napred iznete definicije štete. 46. NAKNADA ŠTETE Ukoliko oštećeno lice dokaže postojanje uslova za odgovornost/nastanak štete, protivpravnost,krivica i uzročna veza/ za pričinjenu mu štetu nastaje obaveza za štetnika ili drugo odgovorno lice da mu naknadi tu štetu. Naknada štete predstavlja otklanjanje štetnih posledica po oštećeno lice koje su nastupile

27. radnjom drugog lica.Cilj naknade štete je uspostavljanje u imovini oštećenog onog stanja koje je postojalo pre nastupanja štetnog događaja.Naknada štete treba da bude jednaka pretrpljenoj šteti/uspostava ravnoteže/.Smrt štetnika ili oštećenika ne bi sprečila nastanak obaveze naknade štete/ona prelazi na naslednike/. Postoje dve vrste naknade štete:naturalna i novčana naknada. Visina štete utvrđuje se procenom,prema objektivnom merilu/tržišna vrednost/ i prema subjektivnom merilu/npr.vrednost od milja ili afekciona vrednost/. 47. ODGOVORNOST ZA DRUGOGA Još u Rimskom pravu bili su poznati slučajevi odgovornosti za drugog,odnosno za treća lica.Tako je otac bio odgovoran za decu,potom država za svoje službenike i dr. U našem pravu,po ZOO roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuju drugom njihova deca do navršene sedme godine,bez obzira na svoju krivicu.Maloletnik od sedme do četrnaeste godine ne odgovara za štetu,osim ako se dokaže da je bio sposoban za rasuđivanje.Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema pravilima o odgovornosti za štetu. Za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara privredno društvo. Za štetu koju prouzrokuje maloletnik pod starateljstvom odgovara staratelj. 48. ODGOVORNOST ZA ŠTETU OD OPASNE STVARI ILI OPASNE DELATNOSTI Odgovornost za naknadu štete može biti objektivna/bez krivice/ i subjektivna

28. odgovornost/ili odgovornost po principu krivice/.Odgovornost za štetu od opasne stvari spada u posebnu vrstu objektivne odgovornosti. Čuveni profesor Konstantinović je opasnu stvar definisao kao onu pokretnu ili nepokretnu stvar čiji položaj ili upotreba ili osobine ili samo postojanje pretstavljaju povećanu opasnost za okolinu. Po Zakonu o obligacionim odnosima,šteta nastala u vezi sa opasnom stvari,odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari,odnosno delatnosti,izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete. Zakon nalaže,da za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac,a za štetu od opasnih delatnosti odgovara lice koje se njom bavi. Umesto imaoca opasne stvari odgovara lice kome je imalac poverio stvar da se njome služi,ali će odgovarati i imalac ako je stvar imala skrivene mane na koje nije upozorio. Posebni slučajevi odgovornosti za opasne stvari su:šteta u saobraćaju,šteta od građevina i štete od životinja. 49. PRESTANAK OBLIGACIJA Obligacija nije trajan odnos.Nakon proizvedenog određenog dejstva ona se gasi- prestaje.Postoje dva načina prestanka obligacija:1/voljni način prestanka/ispunjenje,prebijanje,otpust duga,prenov i sjedinjenje tražbine/ i 2/prestanak protiv volje/nemogućnost izvršenja,smrt,zastarelost i po naredbi zakona/. ISPLATA/ispunjenje,izvršenje/ je redovan način prestanka obligacije.Isplata znači ispunjenje,izvršenje obligacije.Isplatu po pravilu vrši dužnik lično ili preko svog

29. zastupnika.I druga lica mogu izvršiti uplatu umesto dužnika,ali uz njegovu saglasnost. Isplata se vrši poveriocu ili njegovom zastupniku.Predmet isplate može biti samo ono Što dužnik duguje poveriocu,ali se o tome mogu i sporazumeti da dužnik izvrši nešto drugo. KOMPENZACIJA/prebijanje/ je način gašenja obligacije tako što i dužnik ima potraživanmje prema poveriocu,koje je jednorodno i dospelo. AKCEPTILACIJA/otpust ili oproštaj duga/ je izjava poverioca da neće zahtevati isplatu od dužnika koji je saglasan sa tom izjavom,tj.otpustom. KONFUZIJA/sjedinjenje tražbine i duga/ postoji kada se potraživanje i dug steknu u istoj ličnosti. NOVACIJA/prenov/ je sporazum poverioca i dužnika da postojeću obligaciju zamene drugom,što ne dovodi do oslobađanja dužnika obaveze. 50. DUŽNIČKA DOCNJA Mora debitoris je skrivljeno,nedozvoljeno zadocnjenje-zakašnjenje u izvršenju obaveze od strane dužnika.Dužnik pada u docnju:ako obavezu ne ispuni o roku,da je ta obaveza dospela za isplatu i da je kriv za neblagovremeno izvršenje.Posledice dužničke docnje su: obaveza ispunjenja i naknada štete,a snosi i rizik propasti stvari i poverilac ima pravo raskida ufgovora. 51. POVERILAČKA DOCNJA Mora creditoris je skrivljeno,nedozvoljeno zadocnjenje-zakašnjenje poverioca u primanju

30. izvršenja obaveze od dužnika. Posledice:olakšava se položaj dužnika,ne duguje kamatu,rizik slučajne propasti stvari prelazi na poverioca,ima pravo na naknadu troškova. 52. POJAM I PREDMET TRGOVINSKOG PRAVA Trgovinsko/privredno/ pravo je jedna od posebnih grana prava.Ono obuhvata sve one pravne norme kojim je regulisan pravni status privrednih društava i preduzetnika,zatim norme o regulisanju međusobnih odnosa i odnosa sa državnim organima. Prema učenju profesora Bartoša,u okviru Privrednog prava razlikujemo:1)tzv.statusno pravo/o pravnom položaju privrednih organizacija/;2)reglementarno pravo/o odnosu privrednih organizacija prema društvenoj zajednici/ i 3)materijalno pravo o privrednim poslovima/o poslovima prometa robe i novca u privredi/. Iz same definicije trgovinskog prava proizilaze i elementi koji određuju predmet Trgovinskog prava.Iz definicije se zaključuje da je osnovni cilj ove grane prava da izučava one pravne norme kojima su regulisani odnosi u našoj privredi i prometu roba i usluga. 53. ODNOS TRGOVINSKOG I MEĐUNARODNOG TRGOVINSKOG PRAVA Između ovih prava postoje sličnosti,ali i razlike.Sličnost se ogleda u tome što oba ova prava regulišu privredne ili ekonomske odnose.Glavna razlika je u tome što Trgovinsko pravo predstavlja nacionalno pravo koje reguliše privredne odnose unutar granica jedne države,a Međunarodno trgovinsko pravo kao grana prava ima za predmet proučavanja i

31. Regulisanja međunarodne ekonomske/trgovačke/ odnose. Profesor Đurović definiše Međunarodno privredno pravo kao skup pravnih pravila koja regulišu međunarodne ekonomske odnose. 54. KODIFIKACIJA TRGOVINSKOG PRAVA Nije potpuno jasno kada su nastala pravila Trgovinskog prava,ali je poznato da su neka od pravila o trgovini bila zastupljena još u Hamurabijevom zakoniku/oko 2.500.g.p.n.e./. Ipak,smatra se da je ova grana prava nastala u srednjovekovnim trgovačkim gradovima Italije/Đenova,Venecija Piza i dr./.Na početku bilo je trgovinskih običaja,a potom biva i pisanih izvora ovog prava. U stvaranju Trgovinskog prava naročitu ulogu je imalo tzv.korporativno-statutarno pravo koje su činili gradski statuti i statutu italijanskih profesionalnih trgovačkih udruženja/esnafi,cehovi,gilde/. U Francuskoj su donete dve ordonanse/uredbe/ o suvozemnoj trgovini 1673. i pomorskoj trgovini 1681.godine. Posle pobede buržoaskih revolucija Francuska je donela Code de commerce,odnosno Trgovinski zakonik iz 1807.godine.Potom je donet Opšti nemački trgovinski zakonik iz 1861.godine.Mnoge zemlje nisu imale kodifikaovano trgovinsko pravo,a u anglosaksonskom pravu ovu materiju reguliše običajno pravo. 55. NAŠE TRGOVINSKO PRAVO

32. Još u Dušanovom zakoniku/1349/ postojale su odredbe o trgovcima,a Srbija je među prvim evropskim državama imala svoj Srpski trgovački zakonik iz 1860. Godine koji je rađen pod uticajem francuskog trgovinskog prava.Srbija je imala Zakon o akcionarskim društvima iz 1898. i Zakon o radnjama iz 1910.godine itd. Od 1918.do 1941.godine na teritoriji Kraljevine Jugoslavije vladala je velika raznovrsnost propisa,te je trgovinski promet usporavan.Zato se pristupilo izradi jedinstvenog Trgovačkog zakonika koji je donet 1937.godine,ali nikad nije stupio na snagu. Posle II svetskog rata u Jugoslaviji se razvijalo privredno pravo koje je regulisalo privredne odnose za koje je karakteristična socijalistička proizvodnja i razmena roba i usluga iz državne svojine. Iz 1976.godine poznat je čuveni ZUR-Zakon o udruženom radu koji je regulisao status privrednih subjekata u društvenoj svojini.Trgovina u privatnom sektoru je bila marginalizovana i nedovoljna/oskudna/. Danas,u sistemu dominantne privatne svojine u Srbiji,razvija se novo,na tim osnovama bitno različito zakonodavstvo.Status privrednih subjekata je regulisan,pre svega,Zakonom o privrednim društvima iz 2004.godine ,ali i mnogim drugim zakonima. 56. IZVORI TRGOVINSKOG PRAVA Formalni izvori Trgovinskog prava su:zakon,podzakonski akti,običaj i običajno pravo, sudska praksa,dok pravna nauka ne predstavlja izvor. U našem pravnom sistemu postoji mnoštvo zakona koji bi se mogli smatrati izvorom

33. Trgovinskog prava:Zakon o privrednim društvima,Zakon o registraciji privrednih subjekata,Zakon o stečaju,Zakon o osiguranju,Zakon o odgovornosti proizvođača stvari sa nedostatkom,Zakon o bankama,Zakon o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa i dr. 57. POJAM TRGOVCA Subjekti Trgovinskog prava su: individualni trgovci/fizička lica/ i privredna/ trgo- vačka/ društva,odnosno pravna lica. U savremenim uslovima,pod trgovcem se podrazumeva svako ono lice kome trgovinski poslovi predstavljaju njegovo redovno zanimanje.To bi npr.bili preduzetnici koji se bave trgovinom na malo i veliko. U srednjem veku trgovinskim poslovima su se bavila samo fizička lica,ali je ubrzo došlo do nihovog udruživanja u cilju zajedničke trgovinske delatnosti. Po starom,srpskom Trgovačkom zakoniku da bi se neko lice smatralo trgovcem moralo je da trguje u svoje ime,da mu je trgovina zanimanje i da ima poslovnu sposobnost.Udate žene su imale ograničenu poslovnu sposobnost,a maloletno lice je moglo da se bavi trgovinom ako je napunilo 17 godina,ako ima saglasnost oca ili staraoca ili ga je sudija oglasio sposobnim za obavljanje trgovine.Trgovac je imao obavezu upisa u trgovački registar i obavezu vođenja trgovačkih knjiga. 58. TRGOVAČKA UDRUŽENJA Kao što smo već rekli,trgovci su vrlo rano počeli da se udružuju i osnivaju svoja

34. profesionalna udruženja,od tzv.“commenda“/jedno od prvih udruženja trgovaca i brodara na Mediteranu/ i tzv.“collegentia“,“rogantia“ i sl,pa preko esnafa,cehova i gildi,potom trustova i kartela,pa sve do modernih privrednih društava i multinacionalnih kompanija/oblici/. Trgovačka udruženja,kako ona najstarija,tako i novija,imaju svoje statute,koji obrađuju/sadrže/ njihovu organizaciju i pravila ponašanja u trgovinskom prometu. 59. POJAM PRIVREDNOG DRUŠTVA Pod privrednim društvom podrazumevamo pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti,a osniva ga fizičko i/ili pravno lice tzv.osnivačkim aktom/ugovor, odluka/. 60. OBLICI PRIVREDNIH DRUŠTAVA Pravne forme ili oblici privrednih društava su:ortačko društvo,komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošću i akcionarsko/deoničarsko/ društvo.Pored ovih društava ,po posebnim zakonima,mogu se osnivati i druge forme,kao što su:javna preduzeća,banke,berze,osiguravajuća društva,i sl. Privredno društvo može obrazovati ogranak,jedan ili više,koji imaju svoje mesto poslovanja i zastupnike,ali bez svojstva pravnog lica. 61.OSNIVANJE PRIVREDNOG DRUŠTVA Privredna društva se osnivaju tzv.osnivačkim aktom.On može biti u formi ugovora

35. ili odluke.Ako privredno društvo osniva više lica onda je osnivački akt ugovor,a ako ga osniva jedan osnivač onda je u formi odluke. Lica koja osnivaju privredno društvo nazivaju se osnivači i svi osnivači potpisuju ugovor, a potpisi se overavaju.Potpise overava sud. Pored osnivačkog akta,ortačko i komanditno društvo mogu,a ne moraju,imati i ugovor ortaka društva,dok društvo s ograničenom odgovornošću može imati i ugovor članova društva,a akcionarsko društvo može imati i statut. 62. DELATNOST PRIVREDNOG DRUŠTVA Privredno društvo se osniva radi obavljanja svih zakonom dozvoljenih delatnosti.Za pojedine delatnosti zakoni propisuju da se mogu obavljati samo na osnovu posebnih saglasnosti,dozvola ili drugih akata nadležnih državnih organa.za pojedine delatnosti zakonodavac propisuje da se mogu obavljati samo u određenoj pravnoj formi privrednog društva. Privredno društvo može da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti,zaštite na radu i unapređenja životne sredine,kao i druge propisane uslove.Ispunjenost svih ovih uslova proverava nadležni organ u inspekcijskom nadzoru. 63. REGISTRACIJA PRIVREDNOG DRUŠTVA Registar privrednih subjekata jeste jedinstvena,centralna,javna,elektronska baza podataka o privrednim subjektima,formirana za teritoriju Republike Srbije,u koju se podaci unose i

36. čuvaju,u skladu sa zakonom. Registraciona prijava jeste propisani obrazac u koji se unose odgovarajući podaci radi registracije. Registracija jeste unošenje podataka o privrednom subjektu uregistar od strane registratora. Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka u registar i od tog trenutka stupa u pravni i ekonomski saobraćaj,odnosno obavlja delatnost. Registracija privrednog društva je ništava: a/ako je delatnost društva nezakonita ili suprotna javnom interesu, b/kada osnivački akt nije u propisanoj formi, c/ako nije uplaćen minimalni ulog, d/ako ne postoji pravna i poslovna sposobnost svih osnivača i sl. 64. ULOZI,IMOVINA I OSNOVNI KAPITAL DRUŠTVA Ortaci,članovi i akcionari privrednog društva dužni su da ulože svoje ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa zakonom,osnivačkim aktom,ugovorom ili drugim aktom društva.To je njihov udeo u društvu. Ukoliko se ne izvrše obaveze u vezi sa udelima ta lica odgovaraju društvu za eventualnu štetu ako se time prouzrokuje. Ukoliko osnivači ne unesu svoje nenovčane uloge mogu se dogovoriti da unesu novčani iznos.

37. Kada je predmet uloga svojina,svi uneti ulozi u imovinu privrednog društva svojina su društva i ne mogu biti korišćeni kao lična imovina. Imovinu društva čini pravo svojine i druga prava koje društvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem,po zakonu. Po zakonu, osnovni kapital društva jeste razlika između ukupne vrednosti imovine i ukupne obaveze društva. 65. SEDIŠTE I POSLOVNO IME DRUŠTVA Mesto iz koga se upravlja poslovima društva naziva se sedište privrednog društva/kvartilj/.Ono se određuje osnivačkim aktom i registruje se. Naziv pod kojim privredno društvo posluje je poslovno ime/firma/. Privredno društvo može imati,pored poslovnog imena,skraćeno poslovno ime/i više/, ako su ta imena navedena u osnivačkom aktu. Poslovno ime ortačkog društva sadrži oznaku „ortačko društvo“ ili „o.d.“ ili „od“,komanditnog društva oznaku „komanditno društvo“ ili „k.d.“ ili „kd“,društva s ograničenom odgovornošću oznaku „društvo s ograničenom odgovornošću“ ili skraćenicu „d.o.o.“ ili „doo“ i akcionarskog društva oznaku „akcionarsko društvo“ ili skraćenicu „a.d.“ ili „ad“. 66. POJAM POSLOVNE TAJNE Informacije o poslovanju privrednog društva koje su kao takve predviđene aktom društva,a koje bi mogle prouzrokovati štetu društvu ako se saopšte trećem licu,nazivamo

38. poslovnom tajnom. Zaposleni su dužni da čuvaju poslovne tajne i odgovorni su za štetu koja nastane saopštavanjem iste trećem licu/licu van društva/. 67. POJAM PREDUZETNIKA Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti. Individualni poljoprivredni proizvođač nije preduzetnik. Za svoje obaveze preduzetnik odgovara celokupnom imovinom. Preduzetnik obavlja delatnost pod imenom uz dodatak naziva „preduzetnik“ ili skraćenice „pr“.Npr. Preduzetnik SLIJEPČEVIĆ ili pr ETAŽUM itd. Preduzetnik se briše iz registra u slučaju:odjave,smrti,neobavljanja delatnosti duže od jedne godine,promene pravne forme,usled stečaja i likvidacije i u dr.slučajevima zakonom određenim. 68. POJAM AKCIJE Akcija je isprava,odnosno hartija od vrednosti kojima društvo na akcije potvrđuje da imalac te isprave poseduje određeni ulog u društvu,kao i da ima pravo na upravljanje u društvu i sticanje dobiti/dividende/. Postoje različite vrste akcija,npr.obične i prioritetne akcije,itd. 69. ORTAČKO DRUŠTVO

39. Jeste privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom.Ortaci su odgovorni solidarno celokupnom svojom imovinom,ako nije drugačije ugovoreno. Pored osnivačkog akta ortačko društvo može da ima i ugovor ortaka društva kojim se određuje naročito poslovanje društva i upravljanje društvom.Ugovor se sačinjava u pismenoj formi i potpisuje ga svaki ortak. Prenos udela među ortacima je slobodan. Ako pravo na poslovođenje imaju dva ili više ortaka,svaki od tih ortaka ima pravo da postupa samostalno,osim ako se neki ortak ne protivi. Ortak može prvo na poslovođenje preneti i na treće lice,ako se s tim slože ostali ortaci. Ortačko društvo prestaje:istekom vremena ili ispunjenjem cilja,odlukom ortaka,stečajem, neobavljanjem poslova dve godine,sudskom odlukom. Svojstvo ortaka prestaje:smrću,stečajem,otkazom,odlukom ortaka. 70. KOMANDITNO DRUŠTVO Po zakonu to je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka,a radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom,od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze /komplementar/,a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovornog uloga/komanditor/. Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom.

40. Pored osnivačkog akta/ugovora/,komanditno društvo može imati ugovor ortaka Komanditnog društva kojim se uređuju poslovanje i upravljanje društvom.Komple- mentari vode poslove,dok komanditor ne može vršiti poslovođenje.Ortaci učestvuju u deobi dobiti i snošenju gubitaka društva srazmerno proceni udela u društvu. 71. DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU Je privredno društvo koje osnivaju jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica/članovi društva/ radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. DOO odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom,a član do iznosa unetog uloga u imovinu društva.Može imati najviše 50 članova. Novčani deo osnovnog/minimalnog/ kapitala za doo iznosi 500 evra. Udeli u doo nisu hartije od vrednosti.Udeo može pripadati jednom ili većem broju lica/suvlasnici udela/.Društvo ima knjigu udela.Udeo člana doo može se prenositi, drugom članu,bračnom drugu i potomcima,kao i pretku,zakonskom zastupniku. Članovi doo čine skupštinu koja vrši izbor i razrešenja direktora i članova upravnog odbora,odobrava finansijske izveštaje,imenuje likvidacionog upravnika,odobrava poslovanje,odlučuje o povećanju ili smanjenju osnovnog kapitala,daje prokure i poslovna punomoćja,odlučuje o isključenju članova društva,donosi pravilnik itd. Kvorum čini većina članova,a glasanje je javno-dizanjem ruku.Vodi se zapisnik, a doo ima i knjigu odluka.DOO može da ima direktora ili upravni odbor. DOO prestaje:istekom vremena određenog osnivačkim aktom,statusnim promenama,stečajem,odnosno bankrotstvom,odlukom da je registracija bila ništavna

41. i nastupanjem događaja određenog osnivačkim aktom ili ugovorom. 72. POJAM AKCIONARSKOG DRUŠTVA Je privredno društvo koje osniva jedno ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije/deonice/. AD odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom.Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva,osim do iznosa ugovorenog a neuplaćenog uloga u imovini društva. 73. OSNIVAČKI AKT AD Osnivački akt ad je ugovor ili odluka ako je jednočlani ad.On sadrži sledeće: 1/puno ime i prebivalište fizičkog lica,odnosno poslovno ime isedište pravnog lica svakog osnivača društva; 2/poslovno ime i sedište društva; 3/delatnost; 4/označenje da li je društvo otvoreno ili zatvoreno; 5/iznos osnovnog kapitala,upisanog i uplaćenog,i način njegovog unošenja, odnosno oblik u kome se unosi ulog; 6/broj akcija i njihova nominalna vrednost; 7/trajanje društva; 8/imena i adrese prvog direktora i dr. 74. STATUT AD

42. AD,pored osnivačkog akta,može imati i statut kojim se bliže uređuje poslovanje i upravljanje društvom.Statut se ne dostavlja za registraciju.Statut se sačinjava u pisanoj formi,a proizvodi pravno dejstvo prema akcionarima od dana njegovog usvajanja.Statut mora biti u skladu sa osnivačkim aktom. 75. VRSTE AD Po zakonu ad može biti zatvoreno/ono čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica/ i otvoreno/je ono koje vrši javni poziv za upis i uplatu akcija/.Ako u osnivačkom aktu nije određena vrsta ad,smatra se da je to ad otvoreno. 76. PRAVA AKCIONARA AD može izdati:obične/redovne/ i preferencijalne/povlašćene/ akcije. Prava akcionara običnih akcija su:pravo pristupa pravnim aktima i drugim dokumentima i informacijama,pravo učešća u radu skupštine,pravo glasa u skupštini/jedna akcija jedan glas/,pravo na isplatu dividendi,pravo u raspodeli likvidacionog viška,pravo prečeg sticanja novih akcija,pravo raspolaganja akcijama. Prava povlašćenih akcionara su:ista prava,određuju se osnivačkim aktom,prvenstvo isplate dividende,pravo pretvaranja akcija u obične akcije,pravo učešća na skupštini i dr. 77. ORGANI AD Organi ad su:skupština,upravni odbor i izvršni odbor/ili direktor/. Skupštinu ad čine akcionari.Skupštini akcionara prisustvuju akcionari,a po pravilu i

43. direktor ili članovi upravnog odbora,članovi nadzornog odbora,kao i revizor.Skupština se održava jednom godišnje/godišnja ili redovna skupština/,a može se sazvati i vanredna skupština.Skupština po nalogu suda biće održana ako se na vreme ne održi godišnja skupština.Radom skupštine predsedava predsednik skupštine.Na skupštini akcionar glasa lično ili preko jednog punomoćnika.Kvorum skupštine postoji i može se odlučivati ako prisustvuju akcionari koji poseduju većinu od ukupnog broja akcija.Kad postoji kvorum odluke se donose većinom glasova prisutnih akcionara.Glasanje na skupštini je tajno putem glasačkih listića.Vodi se zapisnik.Pobijanje odluka skupštine vrši se na sudu. 78. POJAM DIVIDENDE Dividenda je dobit/profit/ koja se isplaćuje akcionaru po akciji. AD isplaćuje dividende godišnje ili kako je to određeno osnivačkim aktom.Dobit ad se isplaćuje sledećim redosledom:pokriće gubitaka,zakonska rezerva,dividende. Dividende se mogu isplaćivati u novcu,akcijama ili hartijama od vrednosti ili akcijama u drugom društvu,kao i u drugoj imovini. 79. STATUSNE PROMENE PRIVREDNOG DRUŠTVA Statusna promena ili promena pravne forme privrednog društva naziva se reorganizacija.Pod statusnom promenom se podrazumeva spajanje,podela i odvajanje. Spajanje privrednog društva je:spajanje uz pripajanje i spajanje uz osnivanje.Podela može biti:podela uz pripajanje i podela uz osnivanje.Odvajanje može biti:odvajanje uz

44. pripajanje i odvajanje uz osnivanje. Ove promene vrše se ugovorom.Potrebna je nova registracija.Poverioci moraju biti zaštićeni prilikom statusnih promena. Promena pravne forme postoji kada dođe do prelaska jedne pravne forme u drugu, Npr.promena pravne forme akcionarskog društva u društvo s ograničenom odgovornošću ili drugu formu/odtačko ili komanditno društvo/. 80. LIKVIDACIJA I STEČAJ Likvidacija privrednog društva sprovodi se u skladu sa zakonom kada društvo ima dovoljno finansijskih sredstava za pokriće svih svojih obaveza,a naročito:ako mu je izrečena mera zabrane obavljanje delatnosti,ako prestanu da postoje prirodni i drugi uslovi za obavljanje delatnosti,istekom vremena za koje je osnovano,ako se broj osnivača svede ispod predviđenog zakonom ili osnivačkim aktom,ako nije osnovano u skladu sa zakonom i u slučaju ništavosti osnivanja društva. Odluka o pokretanju postupka likvidacije društva registruje se i javno objavljuje.Pover- ioci se obaveštavaju i postavlja se likvidacioni upravnik,koji sastavlja bilans stanja u koji se uključuje sva imovina po njenoj tržišnoj vrednosti. Ako likvidacioni upravnik utvrdi da imovina privrednog društva nije dovoljna da se podmire sva potraživanja poverioca obustavlja postupak likvidacije i pokreće postupak stečaja/bankrotstva/. 81. JAVNA PREDUZEĆA

45. Su preduzeća koje osniva država ili lokalna samouprava.Ona predstavljaju nezamenljiv uslov života i rada građana i privrednih društava i drugih pravnih lica. Delatnost javnih preduzeća je delatnost koja se obavlja u javnom/opštem/ interesu. Osnivaju se na osnovu Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa.Opštine određuju za svoju teritoriju,na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima,koje su to delatnosti od opšteg interesa/delatnost javne čistoće,isporuka grejanja,održavanje st.zgrada,pogrebne usluge itd./,a na nivou države Vlada/elektro- privreda,ptt saobraćaj,javna skloništa,šume itd./. Organi javnih preduzeća su:upravni odbor,direktor i nadzorni odbor.Osnovni unutrašnji pravni akt javnog preduzeća je statut.Laici ga zovu „ustav“ preduzeća, jer je to najviši unutrašnji opšti akt,s kojim svi drugi pravni akti moraju biti u skladu. 82. BANKE Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Srbiji,koje ima dozvolu za rad Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove i druge poslove u skladu sa Zakonom o bankama.Filijala je organizacioni deo banke bez statusa pravnog lica koji obavlja poslove koje može obavljati banka.Predstavništvo je organizacioni deo banke u inostra- nstvu bez statusa pravnog lica,koji obavlja poslove istraživanja i koji predstavlja banku. Banka je,dakle,finansijska organizacija pored drugih finansijskih organizacija/poštanska štedionica,štedno-kreditne organizacije itd./. Banku mogu osnovati domaća i strana fizička i pravna lica.Novčani deo uloga za osnivanje banke ne može biti manji od 10.000.000 evra.Banka ima statut,pored

46. osnivačkog akta.Dozvolu za rad daje Narodna Banka Srbije. 83. HARTIJE OD VREDNOSTI Da bi neka isprava bila hartija od vrednosti mora ispunjavati sledeće uslove:mora biti pismena isprava,sadržavati neko građansko pravo i postojanje prava mora biti u tesnoj vezi sa postojanjem isprave. Postoje hartije na ime/kod kojih je ime njihovog korisnika naročito naznačeno/,hartije po naredbi/ime korisnika je izričito naznačeno,ali je naznačeno da može naredbom kao korisnika odrediti drugo lice/ i hartije na donosioca. Hartija na ime je npr.štedna knjižica,hartija po naredbi je npr.menica i hartija na donosioca je npr.novac. 84. UGOVORI PRIVREDNOG PRAVA U privrednom prometu pojavljuju se veoma različite vrste pravnih poslova,ali svi ti poslovi nisu poslovi trgovinskog prava.Tako npr.veoma je čest ugovor o zakupu poslovnih prostorija,ali nije ugovor trgovinskog već građanskog-obligacionog prava. Da bi jedan ugovor bio ugovor robnog prometa,odnosno trgovinskog prava mora biti masovan,stalno se pojavljivati u delatnosti privrednog društva.Predmet takvog ugovora je promet roba i usluga. Osobine ugovora robnog prometa su:stranke su po pravilu privredna društva,predmet ugovora su promet roba i usluga,većina ugovora je neformalnog karaktera,na ove poslove se često primenjuju specijalna pravila,postoji pooštrena odgovornost stranaka,postoje

47. specifičnosti u naknadi štete,oštećenje preko polovine ne postoji,kraći su rokovi zastarelosti itd. 85. UGOVOR O KUPOPRODAJI ROBE Je takav ugovor robnog prometa na osnovu koga jedna stranka/prodavac/ preuzima obavezu da drugoj stranci/kupcu/ ustupi izvesnu robu,da na kupca prenese pravo svojine,kao i da garantuje određena svojstva robe,dok kupac preuzima obavezu da u naknadu za to isplati odgovarajuću cenu. Elementi kupo-prodajnog ugovora su:stranke su privredna društva,predmet je sama roba i cena kao vrednost koju kupac daje prodavcu u naknadu za isporučenu robu. Obaveze prodavca su:isporuka robe,garancija za fizička svojstva robe,obaveza garantije za pravna svojstva robe,obaveza prijema kupovne cene. Obaveze kupca su:plaćanje kupovne cene,obaveza prijema isporučene robe. 86. VRSTE KUPOPRODAJE Prema sadržini ugovora postoje sledeće vrste kupoprodaje:fiksna kupoprodaja, kupoprodaja na poček,kupoprodaja po uzorku,kupoprodaja na ogled,specifikaciona kupoprodajakupoprodaja sa pravom ponovnog otkupa itd. 87. CENA Predmet kupčeve obaveze je isplata cene. Cena je protivvrednost stvari koju ugovorne strane utvrđuju u novcu ili hartijama od

48. vrednosti.Cena može biti tačno u ugovoru utvrđena ili se mogu utvrditi kriteriji prema kojima će biti cena određena.Postoji ugovorna cena na bazi klizne skale/kada je određen početni iznos cene u ugovoru,a stranke su se dogovorile da se iznos cene može docnije promeniti po ugovorenim metodama ukoliko je nastupila naknadna izmena cene/. Cena može biti ugovorena i na drugi način/kao tekuća cena ili određivanje cene može biti povereno trećem licu/. Zakon o obligacionim odnosima sadrži pravila za slučaj kada cena nije određena.Tada je kupac dužan da plati cenu koju je prodavac redovno naplaćivao,a u nedostatku ove,razumnu cenu. 88. UGOVOR O TRGOVINSKOM POSREDOVANJU Takav ugovor na osnovu kojeg se posrednik obavezuje,da drugu stranku/komitenta/ dovede u vezu sa nekim trećim licem,kako bi komitent sa njim zaključio ugovor, Obaveze posrednika su:postupanje sa pažnjom dobrog privrednika,čuvanje poslovne tajne,vođenje posredničkog dnevnika,izdavanje zaključnice,davanje obaveštenja npr.o ceni i sl.i čuvanje uzoraka. Prava posrednika su:pravo na proviziju i pravo na naknadu troškova. 89. UGOVOR O KOMISIONU Je ugovor na osnovu koga jedna ugovorna stranka/komisionar/ preuzima na sebe obavezu da u svoje ime a za račun druge ugovorne stranke/komitenta/ zaključi neki privrednopravni ugovor,a komitent se obavezuje da komisionaru da proviziju.

49. Obaveze komisionara su:izvršavanje komitentovih naloga,zaključivanje ugovora sa trećim licem,zaštita komitentovih interesa i obaveštavanje komitenta,čuvanje poslovne tajne,vođenje knjiga i obračun sa komitentom. Prava komisionara su:provizija,naknada troškova,pravo zaloge i pridržaja,samostalno istupanje komisionara. 90. UGOVOR O KONTROLI KOLIČINE I KVALITETA ROBE Takav ugovor na osnovu koga jedna stranka/kontrolor/ preuzima na sebe obavezu da za račun druge stranke/komitenta/ izvrši kontrolu količine i kvaliteta robe kod ugovora o kupovini i prodaji,odnosno kontrolu izvršenih radova ili usluga. Obaveze kontrolora su:izvršenje ugovorene usluge,izvršavanje naloga,zaštita komitentovih interesa,izdavanje isprava o/po kontroli,obezbeđenje kontrolisane robe,čuvanje uzoraka robe,obračun sa komitentom. Prava kontrolora su:provizija,troškovi,pristup robi,pravo na instrukcije za kontrolu. 91.UGOVOR O USKLADIŠTENJU ROBE Takav ugovor na osnovu koga jedna ugovorna stranka/skladištar/ preuzima na sebe obavezu da smesti u skladište i čuva robu koja pripada drugoj stranci/deponentu/ koji se obavezuje da plati za to određenu naknadu,tj.proviziju. Obaveze skladišta su:objavljivanje opštih uslova poslovanja,vođenje poslovnih knjiga, prijem robe,čuvanje robe,izdavanje skladišnice,izvršenje naloga deponenta,čuvanje deponentovih interesa,izdavanje robe.

50. Prava skladišta su:provizija,naknada troškova,pravo zaloge i pridržaja,pravo prodaje robe 92. UGOVOR O ŠPEDICIJI Je takav ugovor na osnovu koga se jedna ugovorna stranka/špediter/ obavezuje da otpremi ili dopremi robu druge stranke/komitent/ dok se on obavezuje da plati za to naknadu,tj.proviziju. Obaveze špeditera su:prijem robe,čuvanje robe,preduzimanje pravnih radnji,određivanje prevoznog puta,izvršavanje komitentovih naloga,zaštita komitentovih interesa,obaveštavanje komitenta i obračun s komitentom. Prava špeditera su:provizija,nknada troškova,predujam,pravo zaloge i pridržaja,samostalno istupanje špeditera. 93. UGOVOR O PREVOZU ROBE... Je ugovor kojim se jedna stranka obavezuje da za račun druge stranke preveze robu od tačke A do tačke B i da za to dobije određenu naknadu.Postoje ugovori o prevozu robe železnicom,drumskim putem,pomorskim i vazdušnim putem putem. 94. UGOVOR O PREVOZU PUTNIKA... Je ugovor kojim se jedna stranka obavezuje da preveze putnike iz mesta A u mesto B, A oni se obavezuju da za to plate određenu cenu/kupe kartu/.Postoje ugovori o prevozuputnika železnicom,drumskim,pomorskim i vazdušnim putem.

51. 95. UGOVOR O OSIGURANJU Je ugovor kojim se jedna stranka/osigurač/ obavezuje da će drugoj stranci/osiguraniku/ isplatiti ugovorenu svotu novca ili naknaditi štetu ako nastupi ugovorom predviđeni slučaj,dok osiguranik preuzima obavezuda plati osiguraču određenu svotu novca/premija osiguranja/. Obaveze osigurača su:donošenje opštih uslova osiguranja,upoznavanja osiguranika sa pravilima osiguranja,izdavanje isprave o osiguranju,isplata naknade iz osiguranja. Obaveze osiguranika su:pružanje obaveštenja osiguraču,plaćanje premije,čuvanje osigurane stvari. 96. IZDAVAČKI UGOVOR Ugovor kojim jedna stranka/autor/ preuzima na sebe obavezu da preda drugoj stranci/izdavač/ svoje delo u cilju objavljivanja i da na njega prenese vršenje autorskog prava dok se izdavač obavezuje da delo umnoži i objavi ,kao i da autoru naknadi autorski honorar. Izdavački ugovor prestaje:ispunjenjem,smrću,prestankom izdavača,propašću dela, sporazumom i poništenjem ugovora. 97. TURISTIČKI UGOVORI Su pravni poslovi koje turističke agencije zaključuju radi pružanja turističkih usluga.Tu postoje ugovori,kao što su:ugovor o putovanju,ugovor o alotmanu,odnosno pružanju ugostiteljskih usluga i ugovor o rezervaciji.

52. 98. UGOVOR O GRAĐENJU Ugovor kojim se jedna stranka/graditelj,građevinar,izvođač radova/ obavezuje da izgradi neki građevinski objekat,dok se druga stranka/investitor,finansijer/ obavezuje da za to plati određenu naknadu kao cenu. Obaveze graditelja su:izvršenje radova,plaćanje ugovorne kazne,izvršenje radova na uobičajeni ili standardni način,standardni ili ugovoreni kvalitet radova i materijala, prijavljivanje početka radova,obezbeđenja gradilišta. Obaveze investitora su:plaćanje cene,dokumentacija-projektantsko-investiciono-tehnička, finansije,vođenje knjiga,građevinska i upotrebna dozvola. 99. BANKARSKI POSLOVI Oni pravni poslovi u novčanom prometu koje zaključuju i izvršavajubanke,kao predmet svog poslovanja.Postoje bankarski ugovori o plasmanu sredstava/ugovor o kreditu i dr./, pasivni bankarski ugovori/ugovor o novčanom depozitu,ugovor o štednji i dr./ i neutralni bankarski ugovori/ugovor o sefu,ugovor o akreditivu i sl./. 100. POJAM LIZINGA Kojim se davalac lizinga obavezuje da će korisniku lizinga dati na privremeno korišćenje određenu stvar,a korisnik se obavezuje da će platiti za to nadoknadu ili stvar otkupiti po proteku roka zakupa svari.

L I T E R A T U R A:

1. Dr Zoran ANTONIJEVIĆ,Privredno pravo,Beograd,1972. 2. Jovan SLAVNIĆ,Privredno/trgovinsko/ pravo sa osnovama građanskog Prava,Beograd,2002. 3. Prof.dr Zlatko STEFANOVIĆ,Poslovno pravo,Bor,2005. 4. VAJS-KANDIĆ,Opšta istorija države i prava,Beograd,1971. 5. Prof.dr Slavoljub POPOVIĆ,Pravna istorija sveta,Kragujevac,2003. 6. LUKIĆ-KOŠUTIĆ,Uvod u pravo,Beograd,2004. 7.GAMS-ĐUROVIĆ,Uvod u građansko pravo,Beograd,1988. 8. STANKOVIĆ-VODINELIĆ,Uvod u građansko pravo,Beograd,2004. 9.VUKIĆEVIĆ-ANĐELKOVIĆ,Trgovinsko pravo,Leskovac,2006. 10. Dr Ljubiša MILOŠEVIĆ,Obligaciono pravo,Beograd,1972. 11. Zakon o obligacionim odnosima/ZOO/. 12. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa. 13. Zakon o privrednim društvima. 14. Zakon o javnim preduzećimai delatnosti od opšteg interesa. 15. Zakon o bankama i 16. Zakon o registraciji privrednih subjekata.