Trgovinsko Pravo - Prezentacije

1

Prof. dr Milena Jovanović Zattila

TRGOVINSKO

PRAVO

PREZENTACIJE

ORTAČKO DRUŠTVO

2

Terminologija: javno trgovačko društvo; društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću članova, ortačko društvo, privredno udruženje građana.

ORTAČKO DRUŠTVO

Pojam: društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni za obaveze društva (celokupnom svojom imovinom)

Pravni subjektivitet: stiče od trenutka registracije osnivačkog akta (u našem pravu); odvojenost imovine društva od privatne imovine njegovih ortaka

Za zemlje koje ne priznaju pravni subjektivitet važi princip tzv. imovine zajedničke ruke (imovina pripada ortacima i nalazi se u posebnom pravnom režimu). Razlozi: 1) ima ugovornu pravnu prirodu; 2) zavisno je od statusa ortaka; 3) za njegove obaveze odgovaraju ortaci; 4) nema korporativne organe

ORTAČKO DRUŠTVO

Broj i svojstvo ortaka (minimum, maximum, fizička i pravna lica, domaća i strana)

Zajedničko poslovno ime (imena svih članova, više njih ili jednog uz oznaku “i ostali”, oznaku oblika društva, više nije neophodno lično ime nekog od ortaka)

Osnivački akt /ugovor (konstitutivni akt, simultano osnivanje, forma ad solemnitatem). Minimum obaveznih elemenata ugovora: poslovno ime, sedište, delatnost, određenje osnivača, određenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.

Trgovački i građanski ortakluk – razlike u: poreklu, formi, načinu nastanka, delatnosti, poslovnom imenu, nadležnosti sudova

ORTAČKO DRUŠTVO

3

Delatnost (cilj društva)- trgovačko društvo osnovano za obavljanje bilo koje privredne delatnosti (obavezna forma: advokati, lekari, revizori, knjigovođe, veštaci...)

Izuzeci/isključenja: berze, banke, osiguravajuca društva i dr. finansijske organizacije, investicioni fondovi)

Rizična pravna forma (sl. Bernarda Tapija – bankrotstvo izazvano osnivanjem dva holdinga u formi javnog trgovačkog društva, koje je prouzrokovalo tzv. građanski stečaj)

ORTAČKO DRUŠTVO

Interni odnosi članova i društva

Princip slobode ugovaranja kod: 1) uloga u društvo; 2) raspolaganja ortačkim udelom među članovima; 3) odlučivanja ortaka društva; 4) poslovođenja i zastupanja; 5) naknade troškova ortaka; 6) dobiti i gubitaka

Prava i obaveze ortaka

Unošenje uloga (početna imovina iz uloga osnivača u novcu, stvarima i pravima; dopušteno je da se ulozi mogu sastojati i samo iz rada ili usluga, kako izvršenih tako i budućih; ulozi čine imovinu društva koja se ne upisuje u registar, već u poslovne knjige društva, a ulagači dobijaju svojstvo ortaka društva sa određenim udelom u društvu – svojina nad društvom; ulog u stvarima može se, izuzetno, dati i na korišćenje društvu uz zadržavanje prava svojine ulagača)

ORTAČKO DRUŠTVO

4

Unošenje uloga – Imovina koju društvo stekne obavljanjem delatnosti svojina je o.d.

Obaveza unošenja uloga (ne unošenje uloga mogućnosti: a) sporazumno produženje roka; b) isključenje člana; c) povećana uplata od drugih ulagača; d) sankcija - obaveza plaćanja kamate prema društvu ili ugovorne kazne ukoliko je ulog u stvarima i pravima)

Princip jednakosti uloga i ravnopravnosti ortaka

Ne postoji obaveza naknadnog povećanja uloga u društvo, niti dopune usled gubitka, ukoliko nije posebno predviđeno ugovornom ortaka društva. Isti princip važi i kod smanjenja ugovorenog uloga bez saglasnosti svih ortaka.

ORTAČKO DRUŠTVO

Raspolaganje ortačkim udelom

Prenos udela među ortacima je slobodan, ukoliko drugačije nije predviđeno ugovorom o osnivanju; usled postojanja elementa intuitu personae, za prenos se može zahtevati saglasnost svih ortaka. Ugovorom treba regulisati mehanizam davanja saglasnosti, eventualnu pretpostavku saglasnosti, raspodelu udela među preostalim ortacima i sl.

Odlučivanje ortaka društva – o.d. nema organe, upravljaju svi ortaci (kao ugovorne strane iz osnivačkog akta i kao lica koja vode poslove društva i zastupaju društvo)

Funkcije skupštine, za razliku od poslovođenja kao funkcije uprave, su u osnovi vlasničke funkcije i ostvaruju ih svi ortaci kao ugovorne strane (prijem novog ortaka, raspolaganje udelom trećeg lica, smanjenje uloga, isključenje ortaka, imenovanje likvidatora, prestanak društva...)

ORTAČKO DRUŠTVO

5

Funkcije skupštine: isključenja i ograničenja prava glasa u slučaju: 1) otklanjanja sukoba interesa (odlučivanje u sopstvenoj stvari); 2) priznanje prava glasa trećem licu – prokuristi (kod dvočlanih društava, radi eliminisanja blokade u odlučivanju), bez mogućnosti prenosa prava glasa na treće lice koje nije ortak društva.

Pravo glasa realizuje se davanjem tzv. glasačke izjave, kao jednostrane izjave volje koja pravno obavezuje njenog izdavaoca, ali sama ne može da proizvede novo pravno stanje. Proizvodi pravno dejstvo u trenutku kada je primi poslednji ortak ovlašćen na odlučivanje ili poslovođenje, do kog trenutka se može opozvati.

ORTAČKO DRUŠTVO

Pravo glasa - ima li ortak obavezu da glasa ili ne? Kada je u pitanju interes društva glasanje se tretira kao obaveza, u suprotnom nije obavezno (može postojati i obaveza da se glasa na određeni način, tzv. vezani glas, pod pretpostavkom da nije reč o zelenaškom ugovoru i da nema mana volje). Kod jednake podele glasova punovažna bi bila klauzula o arbitražnom odlučivanju za donošenje odluke.

Princip jednoglasnosti prilikom odlučivanja. Odstupanja: ugovorom o osnivanju može se ustanoviti i neki oblik većinskog odlučivanja.

Glasanje po glavama kao pravilo (svaki ortak ima pravo na jedan glas; od glasanja se izuzima ortak: a) na koga se odluka odnosi, npr. član koji je prekršio odredbu o zabrani konkurencije; b) koji se isključuje.

ORTAČKO DRUŠTVO

6

Poslovođenje – obavljanje radnji koje spadaju u redovnu delatnost društva (registrovana delatnost)

Lica ovlašćena na poslovođenje: 1) svi ortaci društva; 2) jedan ortak ili nekolicina njih; 3) neki poseban organ; 4) posebno lice koje nije ortak društva – prokurista

Ako je utvrđeno zajedničko poslovođenje više ortaka, za svaki posao je potrebna saglasnost svih. U slučaju protivljenja postoji pravo veta svakog ortaka ovlašćenog na poslovođenje. Pravo veta (protivljenja) nije dopušteno u slučaju opasnosti od odlaganja postupanja, budući da bi to nanelo štetu ortačkom društvu.

ORTAČKO DRUŠTVO

Oduzimanje prava na poslovođenje po tužbi društva ili ostalih ortaka, privremeno ili konačno, u slučaju teže povrede dužnosti.

Otkazivanje prava na poslovođenje (uz predviđeni otkazni rok) iz opravdanih razloga utvrđenih ugovorom ili zakonom - rađa pravo društva na naknadu prouzrokovane štete.

Poslovođenje se ne može preneti na drugo lice, osim ako se sa tim ne saglase svi ortaci društva.

U slučaju ovlašćenog prenosa, prenosilac odgovara samo za izbor lica na koje je preneo pravo na poslovođenje, a u slučaju neovlašćenog prenosa odgovara kao i da je i sam vršio poslovodstvo.

ORTAČKO DRUŠTVO

Zastupanje – poklapaju se funkcije poslovođenja i zastupanja (može se vršiti od strane svih ortaka društva, nekolicine, jednog ortaka, posebnog organa ili posebnog lica – prokuriste)

Istupaju samostalno, osim ukoliko je predviđeno kolektivno zastupanje. U slučaju kolektivnog zastupanja pravilo o saglasnosti svih ortaka važi samo za tzv. aktivne radnje zastupnika prema trećim licima, dok za tzv. pasivne radnje

7

učinjene prema zastupnicima od strane trećih lica (npr. prigovor na robu) dovoljno je da se učine samo prema jednom od ortaka.

Pravilo o neograničenom ovlašćenju u poslovima iz delatnosti društva

ORTAČKO DRUŠTVO

Naknada troškova ortaka (svi troškovi koje je imao u vođenju poslova društva, a koji su bili nužni i korisni.

Dobit i gubitak – Dobit se, kao i gubitak, utvrđuje bilansom uspeha (godišnji finansijski izveštaj) i raspodeljuje se ortacima na jednake delove.

Pravilo: dobit (i gubitak) dele se srazmerno udelima u društvu.

Nije dopušteno učestvovanje samo u snošenju gubitaka društva, kao ni učestvovanje samo u dobiti društva (lavovska klauzula)

U slučaju odstupanja raspodele dobiti (i gubitaka) od srazmere udela u društvu, svakom ortaku se iz dobiti obračunava određeni postotak na vrednost njegovog udela, a ostali deo dobiti se deli na jednake delove.

ORTAČKO DRUŠTVO

Moguć je i sistem deobe dobiti (i gubitaka) po glavama (na jednake delove) bez obzira na eventualno nejednake udele.

Postoji i sistem kombinacije tzv. kapitalnog načela (trećina dobiti se deli ortacima društva srazmerno njihovim udelima u kapitalu) i personalnog načela (preostale 2/3 godišnje dobiti deli se na sve ortake društva na jednake delove, po glavama)

Ortak može ustupiti svoje pravo potraživanja prema društvu za isplatu dobiti, a isto tako ga može i založiti.

U zemljama koje mu ne priznaju pravni subjektivitet , o.d. nije subjekt poreza na dobit, već se njegova dobit uključuje u godišnji prihod njegovih ortaka i oporezuje kao ukupan prihod ortaka. U protivnom, obveznik poreza na dobit je društvo.

8

ORTAČKO DRUŠTVO

Poslovni odnosi sa društvom – Obzirom da je o.d. pravno lice odvojeno od ortaka društva, ortaci mogu ulaziti u obligacione odnose društvom (izvršiti određenu uslugu, isporučiti robu, dati neku stvar na korišćenje).

Ortak stiče pravo na naknadu izdataka učinjenih za društvo, kao i za evenualnu štetu koju pretrpi delovanjem za društvo (npr. povreda na radu). Ima i pravo na nagradu za lično učešće u radu društva.

Podizanje novca iz blagajne društva – ograničenje do zakonom propisanog procenta od sopstvenog kapital udela, ustanovljenog u prethodnoj poslovnoj godini (institut pretpostavljene stope ukamaćenja uloga).

ORTAČKO DRUŠTVO

Eksterni odnosi društva i ortaka

Princip imperativnosti zakona – cilj zaštita interesa trećih lica

Solidarna odgovornost društva i ortaka

Odgovornost za obaveze ortačkog društva (zavisi od pravnog subjektiviteta – kod nas je prihvaćen sistem solidarne odgovornosti ortaka za obaveze društva, osim ako je drugačije ugovoreno)

Drugi sistem podrazumeva supsidijarnu odgovornost za tuđu obavezu (supsidijarno jemstvo)

Treći sistem anglosaksonskog prava pravi razliku između odgovornosti koja proizlazi iz ugovora (tzv. “joint” - poverilac

ORTAČKO DRUŠTVO

može da traži isplatu od bilo kog ortaka, ali ako odabere jednog gubi pravo prema drugima) i odgovornosti koja proizlazi iz nedopuštenih radnji (tzv. “joint and several”) – zahtev za isplatu može biti upućen bez ograničenja prema bilo kojem od ortaka.

9

Odgovornost ortaka je opšta i odnosi se na sve obaveze društva i na sve poverioce. Akcesorna je, jer zavisi od odgovornosti društva (prestanak i promene u obavezi društva podjedanko se odnose i na obaveze ortaka). Izuzetak u slučaju stečaja.

Odgovornost novog ortaka društva jednaka je odgovornosti ostalih ortaka (ugovor o pristupanju dugu); imperativna odredba

Pravilo subrogacije – ortak koji izmiri obaveze društva stiče poveriočeva potraživanja prema društvu sa svim sporednim

ORTAČKO DRUŠTVO

obavezama i garanicijama ispunjenja; ukoliko se ne regresira od društva to pravo ostvaruje prema ostalim ortacima društva srazmerno udelima.

Raspolaganje udelom

Saglasnost ortaka i pravo prečeg sticanja – sticanje udela u društvu srazmerno svom ulogu

Prenos udela trećem licu – prenose se članska prava u društvu koje je intuitu personae, pa otuda potreba zaštite interesa postojećih ortaka, što se ostvaruje kroz pravo preče kupovine i davanje saglasnosti na prenos trećem licu.

ORTAČKO DRUŠTVO

Prestanak ortaštva

Prestanak ortaštva smrću ortaka ili otvaranjem stečaja

Dobrovoljno istupanje (otkaz ortaka) u svako doba, nedvosmislen i bezuslovan – zakon utvrđuje otkazni rok od najmanje 6 meseci pre isteka poslovne godine; mogućnost opoziva otkaza

Prinudno istupanje (isključenje ortaka) iz opravdanih razloga: trajna insolventnost, neizvršenje ugovornih ili propisanih obaveza, neunošenje ugovorenog uloga, nepoštovanje klauzule konkurencije...

10

ORTAČKO DRUŠTVO

Prestanak ortačkog društva

Opšti i posebni osnovi prestanka

Opšti: odluka ortaka, svođenje broja ortaka na jednog, statusne promene, stečaj i likvidacija, brisanje iz registra

Posebni: vezani su za karakter intuitu personae

Prećutno produženje društva (protekom vremena ili ispunjenjem cilja i dalje nastavi da posluje)

Prestanak sudskom odlukom (po tužbi nekog ortaka)

Upis u registar prestanka ortačkog odnosa (preostali ortaci ovlašćeni za zastupanje, likvidator, stečajni upravnik, sud ex officio)

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Pojam: društvo sa pravnim subjektivitetom, koje pod zajedničkim (personalnim ili realnim) poslovnim imenom i fiksiranim osnovnim kapitalom (podeljenim na članske udele) obavlja određenu privrednu delatnost uz odgovornost celokupnom svojom imovinom.

Karakteristike:

DOO je pravni subjekt nastao upisom u propisani registar (imovina društva odvojena je od imovine članova; udeo u imovini društva čini personalnu imovinu članova; odvojenost imovine društva i članova, kao i neodgovornost članova za obaveze društva čini da poverioci dr. nisu istovremeno i poverioci članova dr.


Odvojenost pravnog subjektiviteta društva i članova omogućava pravne poslove članova društva sa samim društvom (prodaja robe, davanje kredita) – mogućnost zloupotreba (prevencija: saglasnost svih članova ili stroža kvalifikovana većina, pravila o sukobu interesa...)

11

Osnovni kapital DOO čini zbir vrednosti svih uloga članova; svaki član može imati samo jedan ulog, na osnovu koga stiče udeo u društvu izražen u procentu ili razlomku; ulozi ne moraju biti jednaki

Članovi snose rizik za poslovanje dr. do visine unetog uloga; za obaveze prema 3. licima postoji potpuna odgovornost društva


DOO posluje pod zajedničkim poslovnim imenom (personalnim ili realnim) koje sadrži oznaku d.o.o.

Zatvoreno društvo sa elementima intuitu personae; kapital relativno nepokretan; struktura članstva stabilna; velika mogućnost kontrole ulaska i izlaska iz društva; fleksibilna forma

Osnivanje društva (odluka/ugovor o osnivanju, zavisno od broja osnivača); mogućnost izmene osnivačkog akta saglasnošću volje svih članova ili ¾ većinom glasova čl. društva

Ugovor članova društva kao interni akt – proizvodi pravno dejstvo danom potpisivanja od svih osnivača/članova; sačinjava se u pisanoj formi i odnosi se na upravljanje i poslovanje


Odnos osnivačkog akta i ugovora – primat konstitutivni akt društva

Članovi društva – pravna i fizička lica (mimimum 1, maximum 50 čl.); trend napuštanja ograničenja

Upis i uplata uloga u skladu sa osnivačkim aktom (kao i određenje zastupnika društva); simultano osnivanje bez javnog poziva za upis udela

Upis u registar (finalna radnja u sticanju pravnog subjektiviteta)

12


Obaveze članova društva

Uplata uloga (obavezni minimalni novčani deo uloga koji čini vrednost osnovnog kapitala); ZPD iz 2011. predvideo je simbolični osnivački kapital u vrednosti 100 RSD – kritike na račun ovog rešenja, koje se tretiralo kao tehnička greška (umesto 100.000 RSD); trend opadanja vrednosti novčanog uloga kao znaka poslovne ozbiljnosti društva s kojim se ulazi u poslovni odnos; obesmišljava princip održanja osnovnog kapitala

Pored novčanog, predmet uloga može biti i izvršeni rad ili usluge (ne i buduće)


Obaveza dodatnih uloga – svrha ove institucije je omogućavanje sticanja vlastitih sredstava od članova društva, pre nego od 3. lica; svrha: najčešće se vezuje za pokriće gubitaka društva, ali i za potrebe osvajanja novog tržišta, ulaze u osnovni kapital društva; institut sporan u uporednom pravu i sudskoj praksi, jer se kosi sa principom o nemogućnosti povećanja obaveza člana društva bez njegove saglasnosti, kao i da članovi ne odgovaraju za gubitke društva izvan svog uloga.

Obaveza na sporedne činidbe preuzete ugovorom (npr. isporuka robe, vođenje poslova društva, vršenje usluga društvu)


Osnovni kapital

Podeljen je na udele koji nemaju svojstvo hartija od vrednosti, jer ne mogu biti na otvorenom tržištu

Opasnost od podkapitalisanja društva što vodi stečaju; često finansiranje društva zajmovima, umesto ulaganja u osnovni kapital

Povećanje osnovnog kapitala: 1. novim ulozima postojećih članova ili člana koji pristupa društvu; 2. pretvaranjem rezervi ili dobiti društva u osnovni kapital; 3.

13

konverzijom potraživanja prema društvu u osnovni kapital; 4. statusnim promenama koje imaju za posledicu povećanje osnovnog kapitala; 5. pretvaranjem dodatnih uplata u osnovni kapital; neophodna odluka skupštine


Pri povećanju osnovnog kapitala može doći i do izmene članskog sastava društva (pravo prečeg upisa i uplate novih uloga postojećih članova)

Smanjenje osnovnog kapitala sprovodi se odlukom skupštine članova društva i ne može ići ispod minimalnog osnovnog kapitala; vrši se u slučaju gubitaka

Istovremeno smanjenje i povećanje osnovnog kapitala (smanjenje po jednom osnovu, a povećanje po drugom osnovu propisanom ovim zakonom)

Društvo je dužno da jednom godišnje registruje povećanje/smanjenje osnovnog kapitala


Udeli – članska prava koja se stiču na osnovu uloga u društvo (princip: jedan udeo jedan član); mogu, ali ne moraju biti jednake vrednosti; udeli daju pravo glasa i ostala imovinska prava; princip ravnopravnosti članova (pravo glasa i imovinska prava ostvaruju se srazmerno vrednosti udela, uz mogućnost drugačijeg uređenja)

Knjiga udela (upis omogućuje kontrolu pristupa novih članova, promene postojećih članova i dr.); ima konstututivno dejstvo; pravo uvida od strane članova

Suvlasništvo udela (vlasništvo više lica na jednom udelu); pravo glasa ostvaruju preko zajedničkog punomoćnika; solidarna odgovornost prema društvu u vezi obaveza


Sticanje sopstvenih udela (udeo koje društvo stiče od svojih članova); društvo ne može upisivati svoje udele, ali može udele koje su njegovi članovi po nekom pravnom osnovu stekli kasnije (otkupom udela nekog člana ili besplatnim

14

sticanjem); ograničenja: 1) samo iz imovine koja prelazi osnovni kapital društva; 2) može se otkupiti samo 1/3 udela (ili do 10% od visine osnovnog kapitala); 3) da se u roku od 1 god. mora otuđiti ili poništiti; 4) sopstveni udeo ne daje pravo glasa u organima društva, kao ni imovinska prava; tendencija: smanjenje restrikcija koje se ogleda u tzv. testu solventnosti društva (uslov da društvo ne ugrozi sopstvenu solventnost)


Zalaganje udela (član društva to čini na ime obezbeđenja nekog potraživanja društva prema njemu, po pravilima sticanja založnog prava)

Povlačenje i poništenje udela (povlačenje: dobrovoljno – istupanje i prinudno – isključenje; odluku donosi skupština, a u određenim slučajevima i upravni odbor); povlačenjem udela prestaju članska prava; pravo člana na naknadu njegove tržišne vrednosti u oba slučaja

Prenos udela među članovima ili prenos društvu (u načelu slobodan, uz mogućnost ograničenja /isključenja osnivačkim aktom ili ugovorom članova)


Prava članova društva

Pravo glasa – najčešće se ostvaruje “po kapitalu”, a ne “po glavama”; način ostvarivanja prava glasa utvrđuje se ugovorom članova društva – ostvaruju ga svi članovi srazmerno svom udelu; mogućnost isključenja prava glasa zbog sukoba interesa (ista pravila kao i kod AD)

Posebna prava (veći broj glasova u odnosu na veličinu udela, pravo veta na neke odluke uprave društva, pravo na sporedne činidbe...)

Imovinska prava: 1. pravo učešća u dobiti društva (dividenda); 2. pravo učešća u raspodeli likvidacione ili stečajne mase; 3. pravo raspolaganja udelima

15


Organi DOO

Skupština: čine je svi članovi društva; modaliteti ostvarivanja delokruga skupštine (sednica, pisanim putem ili jednoglasni potpis nekog akta); kvorum čini obična većina od ukupnog broja

Vrste: redovna i vanredna; redovna najkasnije šest meseci od završetka poslovne godine (usvajanje godišnjih finansijskih izveštaja i odlučivanje o raspodeli dobiti); vanrednu saziva direktor ili upravni odbor na zahtev manjinskih članova društva koji imaju 10% glasova, a ukoliko to ne učine ovlašćeni sazivači manjinski članovi mogu u roku od 15 dana sami sazvati sednicu skupštine uz navođenje dnevnog reda; mogućnost saziva obavezne skupštine (kad gubitak društva uzrokuje smanjenje osnovnog kapitala do 50%)


Delokrug: davanje prokure; donošenje odluke o učešću u dobiti; izbor i razrešenje direktora i članova uprave i utvrđivanje njihove zarade i naknade; odobrenje finansijskih izveštaja; imenovanje internog revizora i utvrđivanje naknade za rad; imenovanje likvidacionog upravnika; povećanje i smanjenje osnovnog kapitala, sticanje sopstvenih udela, isključenje člana društva, prijem novog člana i prenos udela trećem licu, statusne promene, prestanak društva, obrazovanje ogranka, izmena osnovačkog akta...

Pravilo javnog i izuzetak tajnog glasanja

Pobojnost odluka skupštine


Direktor/upravni odbor – alternativno određenje; bira ga skupština

Broj članova i kooptacija (odredjuje se osnivačkim aktom ili ugovorom članova)

Zastupnik društva (kod upravnog odbora, njegov predsednik je zastupnik društva ex officio, bez mogućnosti suprotnog ugovaranja)

16

Delokrug: utvrđivanje dana plaćanja dividende, sazivanje skupštine, sprovođenje odluke skupštine, utvrđivanje predloga poslovnog plana, zastupanje društva (upravni odbor DOO, je u odnosu na UO AD prilično limitiran u pogledu donošenja odluka)


Nadzorni odbor

U zavisnosti od kriterijuma da li je prihvaćen jednodomni ili dvodomni sistem

Kod dvodomnog sistema društvo ima nadzorni odbor koji kontroliše rad direktora; predsednika i članove nadzornog odbora bira skupština

Delokrug: određuje poslovnu strategiju društva; bira i razrešava direktora, vrši unutrašnji nadzor nad poslovanjem društva, predlaže skupštini izbor revizora i nagradu za njegov rad...


Prestanak svojstva člana

Pravo istupanja i isključenja (ograničeno zbog karakteristika društva lica)

Istupanje je moguće iz opravdanih razloga – ako mu ostali članovi društva ili samo društvo odlukom svojih organa prouzrokuju štetu, ako je sprečen u ostvarenju svojih prava i dr.

Isključenje – skupština donosi odluku, ukoliko član DOO ne ispunjava obaveze utvrđene ugovorom o osnivanju; tužbu za isključenje podnosi samo društvo ili bilo koji član


Prestanak DOO

Opšti osnovi: 1. sprovedeni postupak likvidacije ili prinudne likvidacije; 2. sprovedeni postupak stečaja; 3. statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva

Posebni osnovi (smrt, gubitak poslovne sposobnosti, istupanje ili isključenje člana društva...)

17

AKCIONARSKA DRUŠTVA

Pojam: osnivaju ga pravna, odnosno fizička lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije određene vrednosti.

Karakteristike:

društvo kapitala (nebitna personalna svojstva)

posluje pod realnim poslovnim imenom (nosi oznaku a.d.)

pravni subjekt koji ima svoju imovinu sa kojom u potpunosti odgovara za svoje obaveze prema trećim licima (imovina društva u potpunosti odvojena od imovine članova)

ima fiksirani osnovni kapital koji je podeljen na akcije


osnovni kapital društva podeljen je na akcije, određene nominalne vrednosti izražene u novcu (akcije se izdaju u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, nedeljive su)

AD je trgovačko društvo koje može obavljati bilo koju profitabilnu delatnost

mogu ga osnovati pravna i fizička lica (minimum 2 čl, izuzetno se dopušta jednočlano dr.)

norme koje uređuju AD su imperativnog karaktera

jedina forma koja se može osnovati i povećavati svoj kapital javni upisom akcija (velika koncentracijska moć)

18


Konstitutivni akt

Osnivački akt (rešenja Druge direktive EU)

Obavezni elementi (označenje osnivača, poslovno ime, sedište i delatnost, vrsta i vrednost osnovnog kapitala, broj, vrsta i klasa akcija, njihova nominalna ili računovodstvena vrednost, rok uplate/unosa uloga...)

Fakultativni akt

Statut – ne deponuje se u registar i ne objavljuje. Prema ZPD iz 2011. akcionari koji osnivaju društvo potpisuju i prvi statut društva; može ga doneti skupština akcionara; u slučaju nesaglasnosti primat osnivačkog akta


Izmena osnivačkog akta (2/3 kvalifikovana većina akcionara sa akcijama sa pravom glasa na predlog upravnog odbora (novi ZPD umesto termina UO, koristi termin direktor ili odbor direktora, odnosno izvršni odbor direktora, zavisno od sistema upravljanja)

Kod glasanja akcionara svake klase ova većina je potrebna za svaku klasu akcija

Promena osnivačkog prava može aktivirati prava nesaglasnih akcionara na nadoknadu vrednosti svojih akcija od strane društva

Registracija i objavljivanje izmena osnivačkog akta

19


Osnivači (pravna i fizička lica, domaća i strana)

Prema ZPD moguće osnivanje kao jednočlanog ili inokosnog društva (u uporednom pravu važi princip fiksiranja minimalnog broja akcionara – minimum od 2 do 7 osnivača, kriterijum osnivanje javnim upisom akcija ili bez javnog upisa akcija); ovaj princip je doveden u pitanje postojanjem jednog stvarnog i drugog prividnog (fiktivnog) akcionara

Osnivači mogu biti i fizička lica ograničene ili bez poslovne sposobnosti (umesto njih deluju zakonski zastupnici); posebne pogodnosti osnivača (imovinske ili upravljačke)

Troškovi osnivanja (osnivači ili samo AD)


Ulog

Uplata upisanih akcija i unošenje uloga

Docnja akcionara

U slučaju da uplata nije izvršena u fazi osnivanja društva u skladu sa zakonom (min. 50% vrednosti upisanih akcija kod osnivanja društva do registracije društva ili do održavanja osnivačke skupštine) smatralo bi se da društvo nije osnovano

Ukoliko se radi o već osnovanom društvu, kod neuplate akcija u skladu sa ugovorom, sankcija je pravo društva na kamatu, tj. ugovornu kaznu, nakon ostavljanja tzv. naknadnog primerenog roka


Vrste AD

otvoreno i zatvoreno (prema ZPD iz 2004., novi Zakon govori samo o otvorenom AD)

Način osnivanja: zavisno od tipa društva (simultano i sukcesivno)

20

Simultano (osnivanje bez javnog upisa akcija – sami osnivači otkupljuju sve akcije prilikom osnivanja društva)

Sukcesivno (osnivanje sa javnim upisom akcija – osnivači otkupljuju deo akcija i objavljuju javnu ponudu za otkup ostalih akcija); pogodniji instrument za koncentraciju kapitala


Obeležja otvorenog AD

Može izdavati akcije na tržištu hartija od vrednosti

Pod nadzorom je Komisije za HOV

U obavezi je da izveštava o važnijim poslovnim događajima, finansijskim izveštajima i izveštajima revizora

Ne može osnivačkim aktom/statutom ustanoviti ograničenje prometa svojih akcija


Vrste otvorenog AD (kotirano i nekotirano)

Postupak sukcesivnog osnivanja (otvoreno društvo)

Zaključenje ugovora o osnivanju

Upis, uplata ili unošenje uloga i preuzimanje dela akcija od samih osnivača

Odobrenje prospekta od strane Komisije za hartije od vrednosti i objavljivanje javne ponude za upis i otkup akcija od strane trećih lica

Upis i uplata akcija ili unošenje uloga po javnoj ponudi u skladu sa zakonom i javnom ponudom

Upis i otkup eventualno neupisanih akcija ponuđenoj u javnoj ponudi od strane osnivača

21


Postupak sukcesivnog osnivanja (otvoreno društvo)

Postupak sa upisanim viškom akcija

Obaveštavanje Komisije za HOV o uspešnosti emisije akcija

Održavanje osnivačke skupštine i imenovanje organa društva

Podnošenje prijave za registraciju

Objavljivanje registracije

Redosled faza mora se strogo poštovati

Javna ponuda (1. javni poziv zainteresovanim licima da zaključe ugovor o otkupu akcija – ponuda za otkup akcija; 2. ona predstavlja predugovor o otkupu akcija između osnivača i upisnika akcija; 3. predstavlja poziv na ponudu za otkup akcija


koju bi učinili potencijalni učesnici; 4. to je prava ponuda i upis akcija po tom osnovu čini ugovor; 5. jednostrana izjava volje)

Odobrenje prospekta (javne emisije) Komisija za HOV daje saglasnost na objavljivanje ponude (proverava zakonitost izdavanja akcija od strane emitenta i postojanje slobodne prenosivosti emitovanih hartija po tom pozivu – kumulativni uslovi)

Od tog trenutka akcije se mogu naći na opštem finansijskom tržištu, ali ne i na berzanskom (stroži uslovi za berzansko tr.)

22


Osnivačka skupština otvorenog društva

Mesto na kome učestvuju svi akcionari (osnivači i upisnici akcija prve emisije po javnom pozivu)

Odredbe zakona o osnivačkoj skupštini imperatvnog karaktera

Postoji dok se društvo ne osnuje i ne registruje (sazivanje u roku od 60 dana od dana isteka roka za upis akcija utvrđenog javnom ponudom i prospektom, u protivnom osnivanje nije uspelo)

Kvorum: obavezno prisustvo upisnika akcija koji imaju više od polovine uplaćenih akcija s pravom glasa o pitanjima iz njene nadležnosti; u slučaju neosnivanja solidarna odgovornost za povraćaj uplaćenih iznosa upisnicima akcija


Delokrug osnivačke skupštine (1. utvrđuje da li je obezbeđen minimalni osnovni kapital u skladu sa zakonom; 2. prihvata ili odbija upis viška akcija ako to nisu učinili osnivači; 3. bira prve organe društva, osim ukoliko su osnivači u javnom pozivu zadržali to pravo; 4. prihvata procenu vrednosti nenovčanih uloga; 5. odlučuje o posebnim pravima i pogodnostima koje pripadaju osnivačima i drugim licima – npr. pravo prvenstva upisa novih emisija akcija, prioritetne akcije – i odobrava posebne ugovore koje su osnivači zaključili za račun društva do njegovog nastanka

Odlučivanje – većinom glasova uplaćenih akcija (jedna akcija jedan glas); pitanje osnovanosti odlučivanja osnivačke skupštine budući da društvo nije osnovano do upisa u registar


Isključenje prava glasa osnivača i upisnika akcija, jer bi moglo doći do glasanja u sopstvenoj stvari (sukob interesa)

23

Akcije i druge hartije od vrednosti

Akcija je hartija od vrednosti koju izdaje AD, sa određenom nominalnom ili računovodstvenom vrednošću koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala

Korporaciona isprava (hartija sa pravom učešća), a ne stvarnopravna

Akcije izdaju AD – trend dematerijalizacije akcija (e-forma), vode se u tzv. centralnim registrima (centralni depo)


Karakteristike:

Hartija od vrednosti po samom zakonu (negocijabilna, osim u slučaju zakonskih ili statutarnih ograničenja)

Daje članska prava (izdavanje akcija je deklarativne prirode, pa se člansko pravo stiče i kad nije propisano izdavanje akcija)

Akcija je deo osnovnog kapitala (zbir svih nominalnih vrednosti akcija čini osnovni kapital AD; nominalni iznos akcija ne može biti ispod zakonom propisanog, maksimalni nije utvrđen – moguće da AD ima samo jednu akciju ako ima jednog akcionara)

Akcija iste klase i iste nominalne vrednosti daje ista prava (izuzetak pluralne akcije)


Emitovanje (izdavanje) akcija u režimu je Komisije za HOV i finansijsko tržište; mogu se izdavati u seriji, po pravilu javnim putem; strog režim u cilju zaštite investitora; izuzetak nejavna emisija

Akcionari kupci akcija iz emisije akcija ili na sekundarnom tržištu, upisuju se u Centralni registar hartija od vrednosti; AD može voditi i knjigu akcija

Vrste akcija:

Akcije na ime i akcije na donosioca (prema načinu određenja imaoca)

24

Redovne (obične) i preferencijalne (prioritetne, povlašćene) – podela prema pravima (pravo na dividendu, pravo glasa...)


Redovne akcije daju ista statusna prava (po principu jedna akcija jedan glas - pravo podizanja individualne i derivativne tužbe, pravo informisanja) i ista imovinska prava (na dividendu, učešće u raspodeli likvidacionog viška nakon isplate poverioca i akcionara svih klasa preferencijalnih akcija, pravo prečeg upisa akcija iz novih emisija...)

Preferencijalne akcije njenim imaocima daju neka povlašćena prava u odnosu na ostale (npr. prioritet u isplati dividende); mogu se pretvoriti u obične akcije ili prodati društvu po utvrđenoj ceni (tzv. otkupljive akcije)

Po pravilu ne daju pravo glasa; izuzetak:1. kada se odlučuje o pretvaranju u obične akcije i 2. ako je doneta odluka o isplati dividendi


Preferencijalne kumulativne i participativne akcije (preferencijalne kumulativne daju pravo na naplatu kumulirane neplaćene dividende pre naplate dividende imaoca običnih akcija; participativne akcije daju pravo na određeni fiksni procenat u njoj označene dividende, pre isplate akcionarima sa običnim akcijama)

Užitničke akcije (izdaju se prilikom smanjenja osnovnog kapitala isplatom dela akcija – prinudno žrebanje); daju sva druga članska prava, kao i akcije umesto kojih su izdate

Zlatna akcija (golden share) - putem njih država se obezbeđuje od sekundarne prodaje privatizovanih društava “neželjenim” vlasnicima, odnosno obezbeđuje određena prava (procena cene)


Garancijske akcije – akcije uprave društva, određene statutom, glase na ime i ne mogu biti prenosive za vreme članstva u upravi društva

25

Klase akcija – akcije koje daju ista članska prava u AD čine istu klasu (rod) akcija; različite klase postoje samo ako akcije daju različita prava (npr. obične i preferencijalne)

Vrednost akcija (pravilo da emisiona vrednost akcija ne može biti ispod njihove nominalne vrednosti, a može biti iznad)

Nominalnu (ili računovodstvenu) vrednost treba razlikovati od njene tržišne vrednosti – akcija će vredeti u sekundarnoj prodaji koliko se za nju može dobiti na tržištu; promena tržišne vrednosti ne uslovljava i promenu nominalne vrednosti akcija


Suvlasništvo akcija (pravila kao kod suvlasništva udela – solidarna odgovornost, zajednički punomoćnik...)

Obveznice

Hartije od vrednosti određene nominalne vrednosti, kojom se njen izdavalac obavezuje da će licu označenom u njoj ili licu po njegovoj naredbi, odnosno njenom donosiocu isplatiti označenog dana dospelosti iznos naveden u njoj, odnosno da će mu isplatiti iznos anuitetskih kupona ili ih zameniti za akcije ako su izdate kao zamenljive

Karakteristike: dugoročne HOV, sa svrhom prikupljanja slobodnih novčanih sredstava za potrebe izdavaoca


Razlike: 1. imalac obveznice nema upravljačka prava, dok akcionar ima; 2. potraživanje imaoca obveznice prema poveriocu je fiksno i vezano za nominalnu vrednost obveznice i utvrđeni iznos kamate, dok je prihod akcionara po pravilu varijabilan; 3. akcionar snosi rizik za poslovanje izdavaoca do iznosa svog uloga, dok imalac obveznice obezbeđene garancijom ne snosi nikakav rizik; 4. potraživanje imaoca obveznice je dug izdavaoca, dok je ulog akcionara imovina izdavaoca; 6. potraživanje imaoca obveznice može biti obezbeđeno garancijom, dok je ulog akcionara rizičan kapital

26

Vrste: na ime i na donosioca, garantovane i negarantovane, zamenljive i nezamenljive, kratkoročne i dugoročne...


Upotreba: mogu se koristiti na ime kaucije, kao stvarno sredstvo obezbeđenja, kao sredstvo plaćanja, kao sredstvo obezbeđenja kredita; moguća je amortizacija obveznice

Varanti

HOV koje imaocu daju pravo na sticanje određenog broja akcija određene vrste i klase, po unapred utvrđenoj ceni, u određenom periodu

Emituju se postojećim akcionarima i upravama AD, kako bi im se omogućilo da akcije buduće emisije steknu po pravu prioriteta u odnosu na druga lica; treba ih razlikovati od varanta kao dvodelne skladišnice i robne hartije


Kotacija akcija i obveznica

U širem smislu: trgovina na berzi hartijama od vrednosti u aukcijskom postupku

U užem smislu: prijem neke hartije od vrednosti u berzansku trgovinu, odnosno stavljanje na listing

Razlika kotacije i javne ponude: kotacija predstavlja javnu ponudu, dok javna ponuda ne pretpostavlja kotaciju (kotirano AD obavezno čini javnu ponudu na upis akcija, dok AD koje čini javnu ponudu nije istovremeno i kotirano društvo)

27


Vrste berzanskih tržišta: 1. berzansko tržište na kome se trguje samo HOV koje su primljene na listing berze; 2. slobodno berzansko tržište na kome se trguje HOV koje nisu uključene u berzanski listing i koje ispunjavaju uslove za javnu ponudu na organizovanom tržištu

Opšti uslovi za kotiranje: 1. zakonito izdavanje (postupak javnog poziva-prospekta); 2. slobodna prenosivost

Berzanski uslovi za kotiranje

Cilj: kvalitet HOV kako bi se obezbedilo poverenje investitora, a kompanije koje ispunjavaju uslove za kotaciju obezbede kupce za svoje hartije


Posebni berzanski uslovi (npr. zabrana trgovanja sopstvenim akcijama)

Brisanje iz kotacije – prestankom ispunjenja uslova

Komisija za HOV: nadzorna funkcija (može zabraniti kotiranje na berzi određene hartije; isključiti iz trgovine HOV koje su primljene u kotaciju; suspendovati privremeno trgovinu određenom HOV, suspendovati rad berze; oduzeti dozvolu za rad berze; podneti prijavu za krivično delo, privredni prestup ili prekršaj)


Reorganizacija kapitala i akcija AD

Osnovni kapital i ulozi - formira se otkupom akcija u minimalnom iznosu propisanim zakonom

U bilansu društva osnovni kapital čini pasivu

Sredstva društva čine aktivu (nastaje iz uloga osnivača i docnijih akcionara); ulog – novac, stvari i prava (licenca, know-how, patent, zakup, žig , HOV)

28

Osnovni kapital - zabrana izdavanja akcija ispod nominalne vrednosti (ispod pari, sa popustom), obaveza transaparentnosti, pravila o uplati akcija (uplata nominalnog ili većeg iznosa – izdavanje akcija iznad pari), odgovornost osnivača, preventivno dejstvo


Ako društvo posluje sa profitom pored osnovnog kapitala ima i rezerve i neraspoređenu dobit

Pasivu čine i obaveze društva prema svim poveriocima, a aktivu i potraživanja koje društvo ima prema svojim dužnicima

Integritet osnovnog kapitala - princip održanja: 1. zabrana smanjenja osnovnog kapitala, osim ukoliko je propisano; 2. zabrana isplate dividende akcionarima iz drugih izvora, osim iz dobiti društva (eventualno rezervi); 3. zabrana emisije akcija ispod njihove nominalne vrednosti, ali ne i iznad nominalne vrednosti – razlika se unosi u kapitalnu dobit (tzv. agio); 4. akcionar ne može svoja potraživanja prema društvu prebiti obavezom na uplatu akcija;


5. ograničeno otkupljivanje sopstvenih akcija radi sprečavanja prikrivenog smanjenja osnovnog kapitala društva; 6. zabrana plaćanja kamate na ulog u akcije

Povećanje kapitala AD

Pravo prečeg sticanja novih akcija – imovinsko pravo postojećih akcionara na sticanje akcija od društva pri novim emisijama akcija srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija

Utvrđuje se osnivačkim aktom, statutom ili odlukom upravnog odbora; ukidanje ili ograničenje ovog prava registuje se i objavljuje u registar privrednih subjekata

29


Odluka o povećanju – donosi je skupština (izuzetno odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno

Sadržaj odluke:

iznos povećanja osnovnog kapitala

način povećanja i prag uspešnosti emisije akcija

rokovi za sprovođenje odluka

emisiona cena ili metod njenog utvrđivanja

bitni elementi akcija ili kriterijumi za njihovo odredjivanje

oznaka banke kod koje se vrši uplata akcija

Prag uspešnosti je odnos između broja upisanih akcija i broja akcija čije je izdavanje utvđeno odlukom


Načini povećanja:

novim ulozima

pretvaranjem zamenljivih obveznica u akcije i upisom akcija na osnovu prava imalaca varanta na takav upis (uslovno povećanje)

iz sredstava društva (neraspoređene dobiti i rezervi društva raspoloživih za te namene – iz neto imovine društva)

kao rezultat statusne promene

Akcije nove emisije izdaju se obavezno po tržišnoj vrednosti, kako bi se sprečilo razvodnjavanje prava postojećih akcionara (posebno kada je reč o malim akcionarima)


Povećanje osnovnog kapitala novim ulozima (donošenje odluke skupštine kvalifikovanom većinom); pravilo da se nove akcije po osnovu povećanja

30

osnovnog kapitala emituju iznad nominalne vrednosti, kao i da prioritet imaju postojeći akcionari i imaoci zamenljivih obveznica i varanta

Potrebna je izmena osnivačkog akta

Odobrenje Komisije za HOV

Podneti prijavu za registraciju odluke o povećanju osnovnog kapitala

Potrebno je da emisija akcija radi povećanja kapitala uspe

Prijaviti povećanje osnovnog kapitala radi registracije


Treba izdati nove akcije upisom u Centralni registar hartija od vrednosti i eventualno u knjigu akcija

Izvršiti objavljivanje povećanja osnovnog kapitala

Prekluzivni rok: odluka se mora registrovati najkasnije 6 meseci od dana donošenja, inače ne proizvodi pravno dejstvo

Dvostepenost upisa: upis odluke o povećanju i upis samog povećanja osnovnog kapitala

Registracija povećanja osnovnog kapitala (nakon upisa u Centralni regisar HOV, vrši se registracija u registru za privredne subjekte


Povećanje osnovnog kapitala konverzijom potraživanja – tzv. uslovno povećanje osnovnog kapitala uz saglasnost imaoca tog prava; uslovno je jer se dug zamenjuje za akcije, tako da realnog povećanja i nema

Upisuje se u registar (konstitutivno dejstvo)

Neophodne radnje (1. odluka skupštine kvalifikovanom većinom/odbora direktora; 2. postojanje emitovanih zamenljivih obveznica i varanta, 3. prijava odluke za registraciju; 4. realizovanje prava prvenstvenog upisa akcija po ovom osnovu; 4. obezbeđenje izjave poverioca da želi sticanje akcija po ovom

31

osnovu; 5. podnošenje prijave za registraciju povećanja; 6. objava upisa, 7. izdavanje novih akcija ili potvrde o akcijama


Povećanje osnovnog kapitala iz rezervi društva – uključenjem rezervi društva i neraspoređene dobiti u osnovni kapital društva (samofinansiranje društva)

Društvo izdaje akcionarima besplatne akcije ili povećava nominalnu vrednost postojećih srazmerno nominalnoj vrednosti posedovanih akcija

Ovaj način povećanja osnovnog kapitala je isključen ukoliko društvo ima nepokriven gubitak

Cilj povećanja: kapitalno jačanje društva, sprovodjenje nove politike isplate dividendi, pojačanje prometa akcija...


Akcije iz sredstava društva i imovinska prava

Pravo na dividendu ili udeo u likvidacionom višku za celu poslovnu godinu u kojoj je doneta ova odluka (princip pro-rata, jednakog tretmana akcionara)

Registracija povećanja u roku od 3 meseca od dana donošenja odluke o usvajanju godišnjih finansijskih izveštaja

Dematerijalizacija akcija (umesto štampanja potvrda i akcija vrši se samo upis na odgovarajuće račune Centralnog registra hartija od vrednosti)


Smanjenje osnovnog kapitala AD (ako iz godišnjih finansijskih izveštaja proizlazi da je usled gubitka neto imovina društva manja od vrednosti osnovnog kapitala)

32

Obaveza društva da u roku od 6 meseci od kraja poslovne godine sprovede postupak smanjenja osnovnog kapitala

Istovremeno smanjenje i povećanje kapitala (u slučaju da nakon smanjenja osnovni kapital ima vrednost nižu od iznosa minimalnog osnovnog kapitala)

Mogućnost promene pravne forme


Odluka o smanjenju osnovnog kapitala AD

Donosi je skupština 3/4 većinom prisutnih akcionara svake klase akcija sa pravom glasa (izuzetno donosi je odbor direktora, odnosno nadzorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno; u slučaju poništenja sopstvenih akcija, ako je ovlašćenje dato odlukom skupštine)

Odluka se registruje u roku od 3 meseca od dana donošenja – u protivnom ništava je

Postupak smanjenja

Smanjenje osnovnog kapitala u redovnom postupku (1. poništenjem sopstvenih akcija društva; 2. povlačenjem i poništajem akcija u posedu akcionara;


3. smanjenjem nominalne vrednosti akcija ili računovodstvene vrednosti; 4. isplata uplaćenih iznosa akcionarima za akcije koje nisu u potpunosti uplaćene i neizdavanje tih akcija)

Smanjenje poništenjem akcija (akcije u režimu sopstvenih se najpre poništavaju; ukoliko takvih akcija nema, pribegava se povlačenju, a zatim poništaju preferencijalnih akcija)

33

Osnovi povlačenja i poništaja akcija: smrt ili prestanak akcionara AD bez javnog upisa akcija; isključenje akcionara; sticanje akcija od strane 3. lica ukoliko je za prenos potrebna saglasnost odbora direktora...

Kao osnov smanjenja u redovnom postupku može poslužiti i tzv. prekomerna kapitalizacija, kada društvo nema gubitke u poslovanju; iz tog razloga ne može se vršiti na štetu poverilaca


Predaja – poklon akcija (besplatno sticanje akcija moguće, ukoliko društvo ne plaća nikakvu protivčinidbu za predate akcije; društvo ih može poništiti istovremeno sa predajom, bez smanjenja osnovnog kapitala

Ravnopravnost akcionara iste klase – obezbeđuje se povlačenjem i poništajem akcija od svih akcionara srazmerno nominalnoj vrednosti akcija, odnosno računovodstvenoj, ukoliko su akcije bez nominalne vrednosti; obezbeđuje se i smanjenjem osnovnog kapitala neizdavanjem upisanih akcija akcionarima koji su u docnji sa plaćanjem

Obaveza registracije i objavljivanja smanjenja o.k. – upis smanjenja i objava upisa (dvostepeni upis)


Smanjenje osnovnog kapitala u pojednostavljenom postupku (sprovodi se kada društvo posluje sa gubicima, a nema odgovarajuće rezerve i neraspoređenu dobit za te namene; na ovaj način vrši se svođenje prava akcionara na realnu vrednost osnovnog kapitala koja se zbog gubitka smanjuje)

Ista procedura kao i kod smanjenja u redovnom postupku (odluka, registracija odluke, objava, način smanjenja, upis u Centralni registar HOV, ravnopravnost akcionara iste klase)

Svrha: pokrivanje budućih gubitaka ili povećanje osnovnog kapitala iz sredstava društva

34


Povlačenje i poništaj preferencijalnih akcija, varanata i zamenljivih obveznica (AD osnovačkim aktom utvrđuje kao svoje pravo i/ili obavezu otkup preferencijanih akcija jedne ili više klasa, period u kome se to može učiniti, osnovi povlačenja i obim povlačenja; isto važi za imaoce varanta sa pravom na sticanje akcija i imaoce zamenljivih obveznica)

Tržišna vrednost preferencijalnih akcija (ukoliko ne postoji, utvrđuje je UO (odbor direktora) ili ovlašćeni procenjivač koga bira skupština akcionara)

Upis u Centralni registar (knjigu akcija)


Sticanje sopstvenih akcija

Sopstvenim akcijama smatraju akcije koje je AD steklo od svojih akcionara, direktno ili indirektno preko drugog lica (komisiono – u svoje ime, a za račun tog društva)

U režimu sopstvenih akcija mogu biti preferencijalne akcije, dok postoji ograničenje u pogledu običnih akcija

Sistemi sticanja

Sistem anglosaksonskog prava (omogućuje sticanje sopstvenih akcija bez ograničenja, s tim da društvo ne može otkupiti sve obične akcije i ostati bez akcija sa pravom glasa)


Sistem kontinentalnog prava (sticanje sopstvenih akcija od strane društva limitira na unapred utvrđeni iznos od 10% do 33% osnovnog kapitala

Ograničenje u pogledu osnova sticanja

Ako je sticanje neophodno da bi se sprečila znatna šteta za društvo (npr. kod preuzimanja)

Ako akcije treba da se ponude na otkup zaposlenima u samom društvu, drugim zainteresovanom licima ili povezanim društvima

35

Sistem našeg prava

Mešovit: ograničeno sticanje do 10% osnovnog kapitala društva


Izuzetak od ograničenja: 1) ako društvo ima namenske rezerve za ove potrebe; 2) besplatno ustupanje akcija društvu; 3) sticanje u postupku sudske naplate potraživanja društva od svojih akcionara izvršenjema na akcijama ako izvršenje nije moguće na drugoj imovini, 4) u slučaju statusnih promena

Pravni režim sopstvenih akcija

Ne daju nikakva imovinska, ni statusna prava

Moraju se otuđiti u određenom roku (godinu dana od dana sticanja, a ukoliko ovo ograničenje ne postoji otuđuju se u roku od 3 godine

Ukoliko se u tom roku ne otuđe poništavaju se (aktiviraju se pravila vezana za smanjenje osnovnog kapitala u redovnom postupku)


Akcionari

Statusna prava

Pravo učešća u radu skupštine

Pravo glasa (subjektivno pravo - akcionari sa akcijama koje daju pravo glasa); princip proporcionalnosti (srazmerno nominalnoj vrednosti akcija – izuzetak: mogućnost ograničenja maksimalnog broja glasova pojedinačnog akcionara ili postotka od svih glasova, bez obzira na nominalnu vrednost akcija koje poseduje; pravo glasa stiče se uplatom nominalnog iznosa akcija sa pravom glasa u potpunosti

Punomoćje (direktor, članovi UO, članovi IO, kontrolni akcionari)

36


Sporazum akcionara o glasanju (shareholder voting agreement) – ugovor između svih ili samo nekih akcionara da glasaju sa svojim akcijama na određeni način o određenom pitanju

Cilj: održavanje kontrole u AD ili maksimiziranje glasačke moći od akcija sa kojima se kumulativno glasa

Karakteristika anglosaksonske prakse; vrste sporazuma: 1) između kompanije i akcionara; 2) između svih akcionara; 3) između nekih akcionara

Nedozvoljeni sporazumi (o prodaji prava glasa i o generalnom odricanju od prava glasa)


Kontinentalna sudska praksa uključuje i : sporazum o neopozivom punomoćju; o načinu glasanja ili gl. na određeni način u zamenu za određene pogodnosti

Isključenje prava glasa (suprotnost interesa akcionara interesima društva)

Akcionar ne može glasati kada se odlučuje:

o oslobođenju od obaveza i smanjenju njegovih obaveza prema društvu;

o pokretanju ili odustajanju od spora protiv njega;

o odobravanju poslova u kojima postoji sukob interesa između njega i društva


Imovinska prava akcionara

Pravo na dividendu

Uslovi za raspodelu dividende: 1) postojanje dobiti i 2) odluka nadležnog organa o distribuciji – kumulativno

Isplata iz dobiti, ne na teret osnovnog kapitala; međudividenda

37

Pravo raspolaganja akcijama – akcija se prenosi samo u celini (princip nedeljivosti akcije); ako ima više vlasnika (pr. nasleđivanje) oni čine jednog akcionara i prava vrše preko zajedničkog punomoćnika

Sloboda prenosa akcija; statutarno ograničenje ili isključenje (tzv. vinkulacija akcija – “neslobodne akcije”)

Zakonska ograničenja prenosa akcija (prenos akcije iz privatizacije državnog/društvenog kapitala)


Ugovorna ograničenja prenosa akcija; diskriminacija manjinskih akcionara kao rizik ovih sporazuma

Pravo na likvidacioni višak – uslovno, postoji ako preostane imovine nakon podmirenja poverilaca društva i svih troškova postupka likvidacije

Manjinski akcionari

Prava manjinskih akcionara

Pravo u vezi sa sazivanjem skupštine (kaptal censuz 5 – 20%)

Pravo u vezi dnevnog reda skupštine (predlog uvrštenja do 2 nova pitanja u dnevni rad, cenzus 10% akcija sa pravom glasa)

Pravo manjine po kapitalu na upravnu zaštitu i pokretanje mehanizma kontrole (interna i eksterna)


Pravo na sudsku zaštitu (individualne i derivativne tužbe)

Pravo na izbor u organe društva

Pravo manjine po kapitalu na prodaju akcija društvu (pravo izlaska iz društva)

Pravo manjinskih akcionara na podnošenje zahteva za likvidaciju društva (pr. ako su akcionari blokirani u glasačkim pravima, ukoliko se zloupotrebljava imovina kompanije...)

38

Prava manjine akcionara kod prinudne prodaje i prinudne kupovine akcija (prinudna prodaja kod preuzimanja AD – “squeeze-out” i prinudna kupovina – “sell-out”)

Vezuje se za institut preuzimanja otvorenih AD u postupku javne ponude (“takeover”)


Raspodela kompanijske moći /organi AD

Skupština (sazivanje, delokrug i odlučivanje, kvorum za rad, većina za odlučivanje, princip tajnog glasanja u određenim slučajevima, pobijanje odluka skupštine akcionara)

UO (jednodomni, dvodomni sistem, sistem koji usvaja Statut Evropske komisije, delokrug, uslovi izbora, mandat i reizbor članova, kooptacija, izvršni/neizvršni direktori, neizvršni/nezavisni član UO, sukob interesa i isključenje prava glasa, razrešenje, odgovornost za štetu)

Nadzor - nadzorni odbor, interni revizor, odbor revizora (uslovi izbora, odlučivanje, delokrug, stručni poverenik, spoljni revizor)

39

Povezivanje privrednih društava Način kapital ugovor kapital i ugovor Bit Pravna samostalnost Ekonomska jedinstvenost

1 matično (kontrolno) društvo X kontrolisanih društava Vrste Vertikalno Horizontalno Konglomerati (mešovito)

Prednosti i mane 4 prednosti Porez Rizik Upravljanje Dominacija

1 mana Raznovrsni interesi

Kapital učešća 4 načina: Osnivanje Kupovina akcija/udela od postojećih članova Kupovina akcija/udela pri povećanju kapitala Kupovina društva u stečajnom postupku

40

2 vrste: Neposredno (sigurnije) Posredno (ekonomičnije)

6 pragova učešća 10% - 25% /3 razloga: disperzija, odsustvo, liberalizacija kvoruma i glasanja 50% - redovna kontrola 66% - važnija kontrola 75% - apsolutna kontrola 90% i 95% - pravo istiskivanja 100% - jedini član Vrste kapital učešća Radijalno = neposredno Piramidalno = posredno Uzajamno (problemi: fiktivni kapital, prevare,

teškoće uprave) Cirkularno

2 pitanja: obrt i iskup. *ograničenja Uzajamno kapital učešće ZPD – definicija: značajno učešće oba društva Limit: značajno učešće kontrolisanog društva

2 pitanja: Cirkularno učešće nema ograničenja? Za svako od više kontrolisanih društava važi poseban limit? Teleološko (ciljno) tumačenje Koncern Oblik povezivanja društava, na osnovu kapitala, ugovora ili i kapitala i ugovora u

kome postoji jedinstveno upravljanje (od strane upravnog odbora matičnog društva) 2 vrste: “Vertikalni” – subordinacija; uputstva “Horizontalni” – koordinacija; dogovor *nema zaštite manjinskih akcionara, niti poverilaca Primer koncerna

41

Prvo udruživanje privatnog i javnog preduzeća 18.12.2010. NOVI SAD, Savjet grada Novog Sada za komunalne poslove odobrio je Javnom

preduzeću „Vodovod i kanalizacija“ udruživanje s privatnim preduzećem. Strateško udruživanje znači da će Novi Sad, kao osnivač „Vodovoda i kanalizacija“,

biti većinski vlasnik sa 51 odsto kapitala, dok će 49 odsto biti u vlasništvu privatnog partnera.

Holding Oblik povezivanja društava, na osnovu kapitala, ugovora ili i kapitala i ugovora u

kome postoji jedinstveno upravljanje (od strane upravnog odbora matičnog društva) pri čemu matično društvo za svoju delatnost ima osnivanje, finansiranje i upravljanje kontrolisanim društvima.

Vrste Kriterijum: delatnost Čisti Patentni Finansijski Mešoviti *koncern

Kriterijum: upravljanje (cilj) Za kontrolu Za plasmane

Patentni, finansijski – oaze povoljnosti Za kontrolu (upravljački) – domaća država Tehnika holdinga Kontrola skupštine – 50% glasova Kontrola upravnog odbora – kontrola imenovanja direktora Dominantan uticaj

Tehnika: akcija bez glasa, sporazum članova, indirektna kontrola... Delta holding

42

Delta M grupa, koja u svom sastavu ima više odeljenje, a poseduje i: Delta Maxi Tempo ... Delta Generali osiguranje, koje pored sopstvenih aktivnosti poseduje preko 99%

firme

Delta Generali reosiguranje ad Delta sport grupa - uprkos nazivu, nema u svom posedu preduzeća, već samo

profitne grupe, tj. odeljenja: Delta Sport Balkan i Delta Sport ZND, Delta MC grupa, pored sopstenih aktivnosti kao preduzeće, poseduje i Delta bike Delta star Jugohemija ad. Jugohemija-Farmacija d.o.o. Jugohemija-Hemija d.o.o. Jugohemija-FSA Grafopak d.o.o. Lea Group (koje uprkos nazivu, izgleda ne poseduje nijedno zavisno preduzeća)

Oblici povezivanja ugovorom Kartel Konzorcijum Trenutno udruženje Poslovno udruženje Podizvođački ugovor

*** Trust – zajednička uprava = koncern Pul – zajedničke delatnosti = kartel Kartel cilj Oblik povezivanja društava, na osnovu ugovora u cilju ostvarenje zajedničkih

privrednih ciljeva 2 vida: bez pr.subjektiviteta i sa pr.subjektivitetom

Horizontalno Privremeno

43

Vrste kartela Za regulisanje proizvodnje i prodaje Za repatrijaciju prihoda Za repatrijaciju proizvodnje Za repatrijaciju klijentele

2.podela Uvoza – Izvoza

3.podela Narodni - Međunarodni Konzorcijum cilj i metod Oblik povezivanja društava, na osnovu ugovora u cilju ostvarenja određenog

investicionog poduhvata (veliki javni radovi, izgradnja fabrika, naftovoda, itd.) Društvo-pilot – zastupa sve članove pred naručiocem i koordinira radom.

Solidarna odgovornost prema naručiocu Podeljena odgovornost među sobom Klauzula “ključ u ruke” Konzorcijum U užem smislu U širem smislu – pravno lice (pr.zajednica)

Viši trgovinski sud, Beograd -subjekt prava, a sudska praksa mu priznaje procesnu legitimaciju. -ugovor u pismenoj formi i overava pred sudom. -akcesoran ugovor koji deli pravnu sudbinu ugovora o prodaji kapitala sa Agencijom

za privatizaciju. Trenutno udruženje = Oblik povezivanja društava, na osnovu ugovora u cilju ostvarenja određenog

investicionog poduhvata (veliki javni radovi, izgradnja fabrika, naftovoda, itd.) Društvo-pilot – zastupa sve članove pred naručiocem i koordinira radom.

Poslovno udruženje “pu” “p.u.”

44

Pravno lice koje osnivaju dva ili više privrednih društava ili preduzetnika u cilju ostvarenja zajedničkih interesa (ne dobiti)

Načelo jednakosti Shodna primena pravila o DOO

Podugovaranje 2 načina: ZOO (preuzimanje ispunjenja) ili poseban zakon (FRA) 2 sistema: sistem slobode (bez saglasnosti) i sistem saglasnosti *intuitu personae 2 sistema: svi poslovi (ZOO)

o neki poslovi (FIDIC, Posebne uzanse o građenju) Načelo: naručilac nema prava ni obaveze prema podizvođaču, i obrnuto. Definicija definicije Definicija je sud kojim se određuje sadržina jednog pojma. Sud je misao koja je ili istinita ili neistinita.

2 elementa: genus proximum i diferentia specifica

6 zahteva

Problemi nejasnog definisanja Koncern je složeno preduzeće koje je registrovano u sudu kao pravno lice, u čijem

sastavu su pojedine kompanije, koje stupanjem u ovaj organizacioni oblik zadržavaju svoju pravnu samostalnost.

Konglomerati predstavljaju rezultat koncentracije kapitala i proizvodnje, odnosno specifičnu organizacionu formu koja u sebi sjedinjuje različite privredne aktivnosti.

Kartel zajedno sa trustom predstavlja u određenom smislu oblik monopola. Trust je danas prisutan na terenu finansijskog kapitala, a prisutno je shvatanje da

nema razlika između njega i koncerna.

Grupacija Austrotherm pripada koncernu Schmid Industrie Holding. Pomenuti holding je jedan od najvećih koncerna građevinskim materijalima u Evropi u privatnom vlasništvu.

-ekonomski kriterij-

45

Kartel u širem smislu: “Udruženja proizvođača koji su među sobom ugovorili određena ograničenja slobodne konkurencije”. Cilj: regulisanje cena !

Bitno: odnosi kartela i velike trgovine

Pr.status oblika povezivanja Pravni subjekti članovi, a ne oblika povezivanja Posebnost -subjektivna (organi, zaposleni, zastupnici) -objektivna (imovina,odgovornost) (opšti pr.akti, stečaj, itd.)

Problem: zloupotreba Izuzeci (pravde radi, kao ideje prava) Fiskalno pravo (25% kapital učešća) Računovodstveno pravo (50% kapital učešća) Radno pravo

Imovinsko pravo *zloupotreba

46

Reorganizacija stečajnog dužnika

Pojam reorganzacije

To je jedan od mogućih načina sprovođenja stečajnog postupka i jedina alternativa bankrotstvu

Reorganizacija i prinudno poravnanje

Raniji ZPPSL predviđao uslove za pokretanje prinudnog poravnanja i institut prodaje stečajnog dužnika

Novi zakon – OBAVEZA PROCENE DA LI EKONOMSKO-FINANSIJSKI POLOŽAJ DUŽNIKA DAJE OSNOV ZA REORGANIZACIJU

Sprovodi se u slučajevima u kojima postoje realni ekonomski pokazatelji da se poverioci mogu povoljnije namiriti nego u postupku bankrotstva, odnosno da postoji njihov interes da se stečajni postupak nastavi u pravcu reorganizacije umesto u pravcu bankrotstva

Pojam reorganzacije

U zakonodavstvu RS reorganizacija ima dvojak smisao

Pod jakim uticajem nemačkog stečajnog zakonodavsta

S obzirom na mere koje se planom reorganizacije predlažu, postoje tri vrste plana reorganizacije

1. Plan bankrotstva (likvidacioni plan)-prodaja imovine iz stečajne mase, sa založnim pravom ili bez njega i prenos takve imovine na ime namirenja potraživanja

2. Plan prenosa stečajnog dužnika ili funkcionalnog dela imovine stečajnog dužnika na treće lice (prenosni plan)-spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica

3. Plan reorganizacije redefinisanjem dužničko poverilačkih odnosa (sanacioni plan)

Pojam reorganzacije

Reorganizacija ne podrazumeva nužno oporavak privrednog subjekta

Može da predviđa i njegovu prodaju ili prodaju njegove imovine

Postoji prednost unovčenja imovine stečajnog dužnika kroz plan reorganizacije u odnosu na unovčenje u postupku bankrotstva

47

Cilj sanacionog plana jeste redefinisanje dužničko-poverilačkih odnosa, tj. nastavak poslovanja stečajnog dužnika i u formalno-pravnom i u operativnom smislu kroz eliminisanje uzroka koji su doveli do insolventnosti

Pojam reorganzacije

Postupak reorganizacije počinje podnošenjem plana reorganizacije

Centralni dokument u postupku odlučivanja (po mešovitoj teoriji ima karakter sudski odobrenog ugovora)

Procena izvodljivosti reorganizacije

Dva kriterijuma za ocenu celishodnosti sprovođenja reorganizacije:

1. postojanje kontinuiranog poslovanja subjekta

2. precizno prepoznavanje konkretnih problema koji su uzrokovali teškoće u poslovanju stečajnog dužnika

Ispitivanje i ocena izvodljivosti reorganizacije je jedan od primarnih zadataka stečajnog upravnika

Procena izvodljivosti reorganizacije

On je dužan da izvrši procenu da li postoji mogućnost reorganizacije stečajnog dužnika

Reorganizacija mora da ima ekonomsko uporište

S druge strane, zavisi od odluke poverilaca, tj.njihove opredeljenosti za bankrotstvo ili reorganizaciju

Osnovni uslov – saglasnost poverilaca sa predloženim planom reorganizacije

Ovo samo pod uslovom da im plan ponudi modalitet namirenja potraživanja kojim dobijaju više nego unovčenjem imovine u bankrotstvu

Zakon o stečajnom postupku predviđa obavezu za podnosioca plana reorganizacije da sastavni deo plana bude procena očekivanog novčanog iznosa koji bi se ostvario prodajom imovine u stečajnom postupku

Uslovi za reorganizaciju

Nakon ispunjenosti uslova za pokretanje stečajnog postupka, prelazi se na uslove neophodne za reorganizaciju

To su sledeći uslovi:

48

1. mora da bude sačinjen plan odgovarajuće sadržine i u odgovarajućoj formi

2. da je plan sačinjen od strane ovlašćenog lica

3. plan reorganizacije mora da bude podnet stečajnom sudiji u propisanom roku od dana pokretanja stečajnog postupka

Plan reorganizacije

Plan reorganizacije podnose: stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverioci koji imaju najmanje 30% obezbeđenih potraživanja, stečajni poverioci koji imaju najmanje 30% neobezbeđenih potraživanja i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika

Dve situacije: podnošenje plana istvremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka i podnošenje plana nakon pokretanja stečajnog postupka

Plan reorganizacije

Rok od 90 dana od dana pokretanja stečajnog postupka, stečajni sudija može da ga produži za još najviše 30 dana

Plan se podnosi u pisanoj formi

Sastoji se iz pripremnog dela i glavnog dela

Pripremni – mere koje su preduze/treba da se preduzmu pre otvaranja stečajnog postupka, da bi se ostvario osnov za sprovođenje plana reorganizacije

Glavni – sadrži detaljnije informacije o izmeni statusa dužnika, kao i drugih subjekata u postupku reorganizacije

Plan reorganizacije

Sadržina plana:

1. kratak uvod sa prikazom delatnosti stečajnog dužnika i neposrednim uzrocima finansijskog kraha

2. lista i opis mera i sredstava potrebnih za sprovođenje plana

3. lista poverilaca sa podelom na klase poverilaca i kriterijume na osnovu kojih su formirane

4. vrednost imovine koja će poslužiti za namirenje po utvrđenim isplatnim redovima

5. opis postupka prodaje imovine

6. rokovi za izvršenje plana reorganizacije

49

7. spisak članova organa upravljanja i visina njihovih nadoknada

8. spisak angažovanih stručnjaka uz navođenje njihovih naknada

9. godišnji finansijski izveštaji za prethodnih pet godina

10. finansijske projekcije za narednih 5 godina

11. procenjeni novčani iznos koji bi se dobio prodajom imovine u stečajnom postupku

12. datum početka primene plana reorganizacije

Unapred pripremljeni plan reorganizacije

Institut pre pack (unapred pripremljeni plan reorganizacije) u naše zakonodavstvo preuzet iz američkog Zakona o bankrotstvu

Zahteva minimalno trošenje vremenskih resursa

Teži očuvanju personalnih supstrata dužnika zadržavanjem zaposlenih na njihovim radnim mestima

Sprečavaju se nezadovoljni poverioci da preuzmu kontrolu nad stečajnim dužnikom od njega samog

Ako stečajni dužnik istovremeno sa podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka podnese unapred pripremljen plan reorganzacije, jasno mora da naznači da predlaže pokretanje stečajnog postupka reorganizacijom u skladu sa UPPR

Slučaj KK ,,Crvena Zvezda’’

U cilju opstanka kluba, koji je bio na rubu bankrotstva, rukovodstvo kluba izvršilo je organizaciono restruktuiranje Društva, zaključenjem Sporazuma o strateškoj poslovno-tehničkoj saradnji sklopljenim između KK ,,Crvena Zvezda’’Beograd i KK ,,FMP Beograd’’ iz Železnika

KK ,,FMP Beograd’’ preuzeo obaveze za zarade igrača i trenera od KK ,,Crvena Zvezda’’

KK ,,FMP Beograd’’ promenio naziv u KK ,,Crvena Zvezda Beograd’’

Slučaj KK ,,Crvena Zvezda’’

Dva primarna cilja predloženih mera u Planu reorganizacije:

1. stvaranje uslova za produktivniji rad sportskog dela KK ,,Crvena Zvezda’’

50

2. namirenja stečajnih poverilaca u skladu sa predlogom iznetim u Unapred pripremljenom planu reorganizacije

Nakon isteka plana reorganizacije od 5 godina, nastavlja se sa poslovnom-tehničkom saradnjom dva kluba

Sve rezultate KK ,,Crvena Zvezda Beograd’’ preuzeće KK ,,Crvena Zvezda’’ i nastaviti tamo gde je stao

KK ,,Crvena Zvezda Beograd’’ postaće drugi tim ili filijala

Mere reorganizacije

Grubo ih možemo podeliti na sledeći način:

1. mere raspolaganja imovinom stečajnog dužnika

2. statusne promene

3. mere redefinisanja dužničko-poverilačkih odnosa

4. mere postupanja u odnosu na prijavljena potraživanja

5. mere ,,oživljavanja’’ kroz nova ulaganja

6. redefinisanje radno-pravnih odnosa

Mere reorganizacije

Pravilnikom broj 6 o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom propisana je obaveza stečajnog upravnika da izvrši uvid u plan reorganizacije drugog podnosioca, kao i da predlagača uputi u nedostatke plana, odnosno da o ovim nedostacima obavesti odbor poverilaca i sud

Kod prihvatanja plana reorganizacije glavnu ulogu imaju poverioci od kojih zavisi da li će taj plan kasnije dobiti potvrdu od stečajnog suda

Postupak usvajanja plana reorganizacije

Prethodi mu rasprava o planu reorganizacije koju stečajni sudija zakazuje u roku od 20 dana od dana podnošenja plana

Obaveza dostavljanja na strani suda odnosno podnosioca plana

Načini dostave: lična dostava i objavljivanje obaveštenja o zakazanom ročištu za raspravu i glasanje o planu u ,,Službenom glasniku’’

Problemi vezani za shodnu primenu pravila ZPP-a koje se odnose na ličnu dostavu

51

Postupak usvajanja plana reorganizacije

Glasanje neposredno, u okviru klasa poverilaca

Pravo glasa pripada svim poveriocima

Moguće glasanje u odsustvu (dopisnim putem)

Ubrzava i olakšava postupak

Klase poverilaca

Dva kriterijuma za razvrstavanje:

1. razlučna prava poverilaca

2. pravo prioriteta

Stečajni sudija ima zakonsko ovlašćenje da dozvoli formiranje posebne klase

Član 132. ZSP utvrdio još jedan izuzetak

Kada se plan reorganizacije smatra usvojenim?

Mogućnost nadglasavanja

Poverioci u okviru iste klase moraju imati jednak tretman

Klase poverilaca

Ako plan predviđa potpuno namirenje jedne klase poverilaca smatra se da je u toj klasi plan reorganizacije usvojen, tj. takva klasa ne glasa

U slučaju da se izglasa više od jednog plana reorganizacije, zakonom je utvrđena obaveza stečajnog sudije da usvoji plan reorganizacije koji je podneo stečajni dužnik

Moguće dve situacije:

1. kada nijedan plan reorganizacije prilikom glasanja ne dobije potreban broj glasova;

2. kada nijedan plan ne zadovoljava zakonom propisanu sadržinu ili formu

Pravne posledice usvajanja plana reorganizacije

Smatra se novim ugovorom koji reguliše dužničko-poverilačke odnose na koje se odnosi

Ima pravnu snagu izvršne isprave

Nadzor nad sprovođenjem plana vrši stečajni upravnik

52

Sud može da obustavi primenu plana, po pribavljenom mišljenju odbora poverilaca

Obustavljanjem primene plana reorganizacije on se poništava i nastavlja postupak stečaja

Pravne posledice usvajanja plana reorganizacije

Ključno:

IZVRŠENJEM PLANA REORGANIZACIJE PRESTAJU SVA PRAVA POVERILACA IZ STEČAJNOG POSTUPKA. OVA PRAVNA POSLEDICA ODNOSI SE ISKLJUČIVO NA POTRAŽIVANJA KOJA SU NASTALA PRE USVAJANJA PLANA REORGANIZACIJE.

Namirenje poverilaca

Prioritet namirenja klasa

Planom reorganizacije može da se predvidi i namirenje poverilaca u iznosu koji je veći od iznosa njihovog prvobitnog potraživanja

Nepostupanje po usvojenom planu

U slučaju da stečajni dužnik ne postupa po odredbama usvojenog plana, svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes može da podnese sudu obaveštenje o neprimenjivanju usvojenog plana

Ako sud, po održanom ročištu, utvrdi da stečajni dužnik zaista ne postupa po odredbama usvojenog plana, preduzeće jednu od zakonom preciziranih mera

Ovlašćenje suda da prekine izvršenje plana donošenjem odluke o bankrotstvu

Zakonom navedene situacije kada stečajni sudija obustavlja postupak reorganizacije i donosi rešenje o započinjanju bankrotstva

53

STEČAJ

Reorganizacija i prestanak insolventnog trgovačkog društva

Stečaj

Prestanak po osnovu nesposobnosti plaćanja (insolventnost) – prinudna likvidacija, stečaj, bankrot

Prestanak po specifičnom osnovu, bez obzira na postojanje solventnosti

Kod solventnog društva likvidaciju sprovode vlasnici uz nadzor suda, kod insolventnog po pravilu sud

Likvidaciju reguliše ZPD

Stečaj ZOS

Stečaj

Posebna grana prava (Bankruptcy Law, Insolvency Law)

Otvorena pitanja

U čijem je interesu (ko upravlja postupkom)

Mesto vlasnika, dužnika i države – raspodela uloga

Različita pozicija poverilca (privilegovani, poverioci sa obezbeđenim potraživanjem i poverioci sa neobezbeđenim potraživanjem)

Stečaj

Svrstavanje poverilaca u različite klase

Lična uprava kao poseban metod reorganizacije

Transformisanje koncepta individualnih prava poverilaca u koncept kolektivnih prava

Svrha: sprečavanje prestanka ili prestanak privrednog društva?

Centralni subjekt poverilac ili dužnik?

Stečaj

Prethodnici instituta

54

Missio in bona (ulaženje u posed imovine i gubitak časti, zatvor, prodaja drugom licu bonorum emptor)

Cessio bonorum (svojevoljno ustupanje imanja poveriocima na naplatu potraživanja)

Kraljevina Srbija Zakon o stecišnom postupku iz 1861.

Kraljevina Jugoslavija Stečajni Zakon iz 1929.

Reorganizacija

Spašavanje stečajnog dužnika

Poslovni angažman sa poveriocima koji prihvati sud (plan reorganizacije)

Sadržina plana:

Detaljan opis mera za realizaciju plana

Visina novčanih iznosa ili imovina koja će služiti za potpuno ili delimično namirenje prema isplatnom redu poverilaca (klasa poverilaca)

Opis postupka prodaje imovine u svrhu korišćenja prihoda od prodaje

Reorganizacija

Rokovi za izvršenje plana reorganizacije

Iznos naknade za rad stečajnog upravnika

Spisak članova organa upravljanja i iznos njihovih naknada

Finansijski izveštaji (uključujući bilans uspeha za prethodnih 5 godina)

Finansijske projekcije (uključujući i projektovane bilanse uspeha za narednih 5 godina)

Procena novčanog iznosa koji se očekuje od prodaje imovine i datum početka primene plana

Reorganizacija

Mere za realizaciju plana reorganizacije:

Zadržavanje celokupne imovine iz stečajne mase ili njenog dela

Prodaja imovine iz stečajne mase radi namirenja potraž.

Zatvaranje neprofitabilnih ogranaka ili promena delatnosti

55

Raskid ili izmena odgovarajućih ugovora

Odlaganje otplate dugova ili otplata u ratama

Izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili dr. uslova

Oprost dugova u celini ili delimično

Izvršenje ili izmena založnog prava

Reorganizacija

Pretvaranje neobezbeđenih zajmova u obezbeđene

Davanje u zalog neopterećene imovine

Pretvaranje duga u trajni kapital

Uzimanje novog kredita

Nova ulaganja

Isplata dospelih potraživanja

Otpuštanje zaposlenih

Spajanje ili pripajanje dva ili više pravnih lica

Prenos dela ili cele imovine na jedno ili više postojećih ili novoosnovanih društava

Poništavanje ili izdavanje novih HOV stečajnog dužnika

Reorganizacija

Postupak za plan reorganizacije

Podnose ga: stečajni dužnik, stečajni upravnik, poverioci sa obezbeđenim ili neobezbeđenim potraživanjima koji imaju propisani iznos potraživanja prema stečajnom dužniku (30%), kao i akcionari, članovi ili ortaci koji imaju propisani iznos osnovnog kapitala ili ortačkog udela u društvu (30%)

Podnosi se stečajnom sudiji u propisanom roku od pokretanja stečajnog postupka (90 dana, uz mogućnost produženja za 30 dana)

Zakazuje se posebno ročište na koje se pozivaju sva zainteresovana lica

Reorganizacija

Pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini njihovog potraživanja

56

Ukoliko ima više planova reorganizacije o svima se glasa na istom ročištu

Potraživanja poverilaca dele se na klase po osnovu razlučnih prava i prava prioriteta njihovih potraživanja

Moguće formiranje jedne ili više dodatnih klasa (sličnost potraživanja, posebna klasa iz administrativnih razloga – više od 200 poverilaca sa potraživanjem do 50.000 din.)

Plan se smatra usvojenim u jednoj klasi ako ga prihvate poverioci koji imaju većinu potraživanja u odnosu na ukupna potraživanja poverilaca u toj klasi (usvojen ukoliko je na ovaj način prihvaćen u svakoj klasi poverilaca)

Reorganizacija

Klasa poverilaca čija se potraživanja izmiruju u celosti ne glasa za plan reorganizacije

Ako se izglasa više planova reorganizacije usvaja se plan stečajnog dužnika

U slučaju neusvajanja nijednog plana dužniku se ostavlja dopunski rok za podnošenje novog plana reorganizacije (30 dana); ukoliko se ne usvoji sledi bankrotstvo

Dejstvo plana reorganizacije (ima snagu izvršne isprave prema svim poveriocima koji su u njemu navedeni)

Nema pravno dejstvo prema jemcima, solidarnim dužnicima i regresnim obveznicima

Reorganizacija

Usvajanjem plana reorganizacije briše se oznaka “u stečaju”

Namirenje počinje od poverilaca više klase

poverioci niže klase mogu primati isplate iz deobne mase samo ako su u potpunosti namirena potraživanja poverilaca iz više klase

poverioci više klase mogu primati i isplate koje premašuju iznos njihovih potraživanja, ako su sva potraživanja poverilaca iz više klase u potpunosti namirena

Na HOV koje se, saglasno planu reorganizacije izdaju ili poništavaju učesnicima u reorganizaciji ne primenjuju se pravila o emisiji putem javne ponude

Izvršenjem plana prestaju sva potraživanja poverilaca iz stečajnog postupka i vlasnici ponovo stiču prava

Reorganizacija

Stečajni sudija obustavlja primenu plana i donosi rešenje o bankrotstvu u slučaju nepostupanja prema planu ili postupanja na prevaran ili nezakonit način

57

Pravna priroda usvojenog plana

Poreklo iz instituta prinudnog poravnanja (ugovor, sudska odluka, sudski odobren ugovor)

Sudski odobren ugovor – sporazum poverilaca sa većinskim potraživanjem (u toj klasi) i sudsko odobrenje tog sporazuma

Obavezuje sve poverioce (prinudno za one koji su glasali protiv)

Reorganizacija

Lična uprava stečajnog dužnika (vezuje se za stečaj preduzetnika)

Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka ovlašćuje se st. dužnik da sam upravlja i raspolaže stečajnom masom

Kumulativni uslovi:

saglasnost stečajnog poverioca koji je pokrenuo postupak

ako stečajni dužnik to predloži

da određenje lične uprave neće dovesti do oštećenja interesa poverilaca ili do produžavanja stečajnog postupka

Mogućnost obustave i zamena upravljanja od strane stečajnog upravnika (moguća izjava žalbe protiv rešenja o obustavi)

Uloga stečajnog upravnika

ZOS iz 2009. ne predviđa stečaj preduzetnika

Stečaj

Pojam

Institut kolektivnog namirenja poverilaca, generalnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika, uz gubitak pravnog subjektiviteta

Načela

Kolektivna zaštita neprivilegovanih poverilaca

Ravnopravnost neprivilegovanih poverilaca, odnosno poverilaca iste klase

Univerzalnost (sva imovina u službi namirenja)

Sudsko vođenje postupka (atrakcija nadležnosti)

58

Ekonomija postupka - hitnost

Stečaj

Srazmernost namirenja

Princip izuzetnosti (preduzima se samo ukoliko ne uspe reorganizacija)

Stečajni razlozi

Trajnija nesposobnost plaćanja (ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana ili obustavi plaćanja u roku od 30 dana neprekidno)

Preteća nesposobnost plaćanja (ako dužnik učini verovatnim da svoje novčane obaveze neće moći da ispuni po doseću)

Prezaduženost (imovina manja od obaveza)

Stečaj

Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je plan izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način

Stranke u postupku stečaja

Subjekti stečaja: pravna lica, ranije i preduzetnici, a u dr. zemljama i fizička lica sa statusom trgovca

Stečajni poverilac

Treća lica (solidarni dužnici, jemci)

Stečaj

Organ

Stečajni sudija

odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka

utvrđuje postojanje stečajnog razloga

imenuje i razrešava stečajnog upravnika

odobrava troškove stečajnog postupka

određuje iznos naknade i nagrade stečajnom upravniku

odlučuje o primedbama na rad stečajnog upravnika

59

razmatra predlog plana reorganizacije i potvrđuje njegovo usvajanje

donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase

Stečaj

Stečajni upravnik

Vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika

Ima status službenog lica u smislu odredaba KZ kojim se reguliše položaj službenog lica

Izbor : metodom slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje nadležnog suda (izuzetno odabirom sa liste za teritoriju RS usled složenosti slučaja)

Ograničenje u imenovanju

Lice koje je u pritvoru ili protiv koga je ex officio pokrenut krivični postupak, kao i pravnosnažno osuđeno lice za delo za koje je zaprećena kazna preko 5 godina zatvora

Srodnik po krvi u pravoj liniji bez ograničenja, u pobočnoj do 4 stepena srodstva, bračni drug sudije ili direktora ili čl. org. up.

Stečaj

Solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom

Lice koje je bilo direktor ili član organa upravljanja ili nadzornog organa stečajnog dužnika

Lice zaposleno kod stečajnog dužnika za poslednje 2 godine pre otvaranja stečajnog postupka

Poverilac stečajnog dužnika

Dužnik stečajnog dužnika

Preduzetnik čija je delatnost konkurentna sa delatnošću stečajnog dužnika, lice zaposleno kod njega, u slučaju sukoba interesa

Savetnik stečajnog dužnika u poslovima vezanim za imovinu s.d. u poslednje 2 godine pre otvaranja stečajnog postupka

Stečaj

Licenca (državljanin RS; poslovna sposobnost; stručna sprema VO; 3 godine radnog iskustva; položen stručni ispit za dobijanje licence; dostojno poverenja za obavljanje poslova s.u. (kodeks etike); važi 3 godine uz mogućnost obnavljanja

60

Delokrug poslova stečajnog upravnika

Preduzima sve neophodne mere za zaštitu imovine stečajnog dužnika

Sastavlja predračun troškova i vremenski plan (rok 30 dana)

Popisuje imovinu stečajnog dužnika (rok 30 dana)

Sastavlja početni stečajni bilans, kao i poreski bilans i dostavlja ih nadležnom poreskom organu

Obaveštava poverioce, pisanim putem, o otvaranju stečajnog postupka, kao i sve sudove pred kojima se vode izvršni postupci

Stečaj

Osigurava imovinu na teret stečajne mase (uz saglasnost stečajnog sudije)

Podnosi tromesečni izveštaj o toku stečajnog postupka stečajnom sudiji i odboru poverilaca

Stara se o završetku započetih, a nezavršenih poslova

Daje mišljenje o predlogu plana reorganizacije, kada on nije podnosilac

Utvrđuje osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraživanja

Unovčava stvari i prava stečajnog dužnika

Sastavlja nacrt rešenja za glavnu deobu stečajne mase

Vrši isplatu poveriocima

Zastupa stečajnog dužnika

Uzimanje kredita ili zajma uz saglasnost stečajnog sudije

Stečaj

Odgovornost za štetu

Razrešenje

Primopredaja celokupne imovine i dokumentacije

Skupština poverilaca

Formira se na prvom poverilačkom ročištu

Čine je svi stečajni poverioci

61

Razlučni poverioci do visine potraživanja za koju učine verovatnom da će se pojaviti kao stečajni poverioci

Prvu sednicu zakazuje stečajni upravnik ili poverioci sa potraživanjima preko 20% ukupnih potraživanja svih stečajnih poverilaca

Stečaj

Glasa se srazmerno visini potraživanja

Potrebna 2/3 većina prisutnih poverilaca, osim u slučaju glasanja o bankrotstvu na prvom poverilačkom ročištu

Ako broj poverilaca nije veći od 5, skupština ima položaj odbora poverilaca

Prvo poverilačko ročište najkasnije u roku od 40 dana od otvaranja stečajnog postupka

Odlučuje se u kom pravcu ce ići dalji postupak (reorganizacije ili stečaja)

Odlukom poverioca sa potraživanjima preko 70% ukupnih potraživanja da se postupak nastavi bankrotstvom, st. sudija donosi rešenje o stečaju

Stečaj

Odbor poverilaca

Broj članova određuje skupština poverilaca – ne više od 9

Članovi odbora stečajni poverioci

Odluka se smatra donetom kada za nju glasa više od polovine svih članova; odlučujući glas predsednika

Stečajni upravnik prisustvuje bez prava glasa, dok stečajni upravnik ne prisustvuje sednicama odbora

Delokrug

Daje mišljenje o načinu unovčenja imovine, o nastavljanju započetih poslova

Saglasnost na završni račun

Predlaže smenjivanje stečajnog upravnika i imenovanje novog

Stečaj

Predlog za pokretanje stečajnog postupka

Predlog: ovlašćeni predlagač (poverilac, dužnik, likvid. upravnik)

62

Može se povući do isticanja oglasa o pokretanju postupka na oglasnoj tabli suda

Hitnost – nema povraćaja u pređašnje stanje, ne može se izjaviti revizija niti podneti predlog za ponavljanje postupka

Građanski sudski postupak – primenjuju se odredbe ZPP

U stečajnom postupku donosi se rešenje ili zaključak

Rešenjem se odlučuje u stečajnom postupku

Stečaj

Zaključkom se odlučuje po primedbama i izdaje nalog službenom licu za izvršenje pojedinih radnji

Protiv zaključka nije dozvoljena žalba ili prigovor

Žalba: može se izjaviti protiv rešenja u roku od 8 dana od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanja rešenja učesnicima postupka

Rešenje po žalbi donosi se u roku od 30 dana

Žalba protiv rešenja ne zadržava njegovo izvršenje

Stečaj

Poverioci i drugi učesnici u postupku

Stečajni poverilac – lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku

Razlučni poverioci – imaju zakonsko založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige (obezbeđeno je 60 dana pre otvaranja stečajnog postupka)

Nisu stečajni poverioci

Pravo na namirenje za razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao stečajni poverioci

Stečaj

Izlučni poverilac – lice koje, na osnovu stvarnog ili ličnog prava, traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase

Predmet izlučenja pokretne i nepokretne stvari koje se mogu identifikovati, pa i novac (npr. pogrešna uplata)

63

Izlučiti se mogu stvari koje ne pripadaju stečajnom dužniku, ukoliko na njima ima neko ugovorno pravo (lizing, zakup, posluga)

Ako je stečajni dužnik neovlašćeno otuđio stvar u toku stečajnog postupka, izlučni poverilac ima pravo da traži namirenje iznosa koji odgovara tržišnoj vrednosti stvari

Stečaj

Stečajni redovi

Princip hijerarhije među redovima (prioritet namirenja red stariji po rangu)

Srazmernost unutar svakog reda

Prvi isplatni red čine potraživanja na osnovu troškova stečajnog postupka (sudski, zakupa, naknade i nagrade st. upr.)

Drugi isplatni red čine neisplaćene neto zarade zaposlenih kod stečajnog dužnika u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre pokretanja stečajnog postupka

Treći isplatni red čine potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja 3 meseca pre pokretanja steč. postupka

Četvrti isplatni red čine potraživanja ostalih stečajnih poverilaca

Stečaj

Pokretanje prethodnog stečajnog postupka

Rešenje o pokretanju – donosi ga stečajni sudija u roku od 3 dana od dana dostavljanja predloga

Svrha: utvrđivanje stečajnog razloga

Prethodni postupak izostaje:

ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka

ako to učini poverilac, a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga

u slučaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaćanja

Stečaj

Obaveza stečajnog dužnika da pruži potrebne podatke (izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika)

Mere obezbeđenja:

64

Postavljanje privremenog stečajnog upravnika kao organa stečajnog dužnika

Zabrana isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije

Zabrana raspolaganja imovinom stečajnog dužnika

Zabrana ili odlaganje sprovođenja izvršenja prema stečajnom dužniku (moratorijum)

Prethodni stečajni postupak može trajati najduže 30 dana od dana podnošenja predloga za pokretanje post.

Stečaj

Glavni stečajni postupak

Otpočinje donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupka

1. imenuje se stečajni sudija i stečajni upravnik; 2. utvrđuje se rok za prijavu potraživanja poverilaca; 3. pozivaju se poverioci da prijave svoja potraživanja; 4. pozivaju se dužnici stečajnog dužnika da ispune obaveze prema stečajnoj masi

Otvaranje stečajnog postupka upisuje se u odgovarajući registar na osnovu rešenja

Stečaj

Objavljivanje rešenja o pokretanju post. na oglasnoj tabli suda i dr. sredstvima informisanja

Stečajni postupak se pokreće, ali ne sprovodi:

kada stečajni dužnik ima samo jednog poverioca

kada je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka

Tok stečajnog postupka

oglas o otvaranju stečajnog postupka

sastavljanje liste poverilaca i liste dužnika stečajnog dužnika

stečajni upravnik sastavlja početni stečajni bilans

Stečaj

izveštaj o ekonomsko-finansijskom stanju dužnika sa procenom mogućnosti reorganizacije

prijavljivanje potraživanja poverilaca sa dokazima (rok 120 dana od dana objavljivanja oglasa u “Sl. gl. RS”)

65

utvrđivanje potraživanja – stečajni upravnik utvrđuje osnovanost, obim i isplatni red svakog potraživanja i sačinjava listu priznatih i osporenih potraživanja u roku od 40 dana

osporavanje potraživanja (1. ukoliko je izvršna isprava ukinuta, poništena, preinačena ili stavljena van snage;

Stečaj

2. potraživanje prestalo na osnovu činjenice koja je nastupila nakon izvršnosti; 3. protekao zakonski rok za izvršenje; 4. potraživanje nije prešlo na stečajnog poverioca, tj. obaveza nije prešla na stečajnog dužnika; 5. izvršna isprava takva da bi radnja njenog izvršenja mogla biiti predmet pobijanja)

Lična dostava obaveštenja svim poveriocima čija su potraživanja osporena

Na zahtev poverioca osporenog potraživanja moguć ponovni pregled prijave

Stečaj

Ispitno ročiše:

sačinjava se konačna lista poverilaca

poziva se stečajni upravnik i poverioci, stečajni dužnik, kao i revizor

poverioci mogu osporavati potraživanja drugih poverilaca

Medijacija:

predlaže je poverilac osporenog potraživanja, odnosno stečajni upravnik uz saglasnost odbora poverilaca

postupak može trajati najduže 30 dana od dana zaključenja ispitnog ročišta (izuzetno produženje roka od 60 dana); obaveštenje o ishodu

Stečaj

Utvrđena potraživanja

ako nisu osporena od strane stečajnog upravnika ili poverilaca do zaključenja ispitnog ročišta

Osporena potraživanja

poverilac se upućuje na parnicu radi utvrđivanja osporenog potraživanja

osporeno potraživanje smatra se priznatim ako poverilac koji je osporio potraživanje drugog poverioca ne pokrene parnicu u zakonom propisanom roku

66

Stečaj

Unovčava se imovina dužnika i namiruju poverioci

Zaključuje se stečajni postupak i usvaja završni račun

Naknadna deoba

Brisanje dužnika iz registra

Stečaj

Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka

PP po status stečajnog dužnika

Prestaje poslovna sposobnost i ograničava se pravna sposobnost

Prestaju zastupnička i upravljačka prava direktora, zastupnika i punomoćnika i prelaze na stečajnog upravnika

Stiče se razlog za otkaz ugovora o radu (uz mogućnost da stečajni upravnik odluči koje će zaposlene eventualno zadržati)

Pravni poslovi koje je dužnik zaključio nakon otvaranja stečajnog postupka ne proizvode pravno dejstvo (izuzev raspolaganja, gde druga starana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stačajne mase)

Poslovnom imenu dodaje se oznaka “u stečaju”

Gase se svi dotadašnji računi/blokada računa

Stečaj

PP na potraživanja poverilaca

Stečajni poverioci svoja potraživanja ostvaruju samo u stečajnom postupku

Isto važi i za razlučne poverioce koji imaju pravo odvojenog namirenja

Izlučni poverioci svoje pravo ostvaruju u sudskim i drugim postupcima

Danom otvaranja s.p. nedospela potraživanja smatraju se dospelim

Potraživanja koja imaju za predmet povremena davanja postaju jednokratna, a nenovčana se izražavaju u novčanoj vrednosti

Prekida se zastarelost potraživanja prema stečajnom dužniku

Stečaj

67

Pravo na prebijanje potraživanja

Ako je to pravo stečeno pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, otvaranjem s.p. ostaje na snazi

Poverilac je dužan da dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja i izjavu o prebijanju

Prebijanje nije dopušteno:

ako je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih 6 meseci pre dana podnošenja predloga za pokretanje st. post,. a poverilac je znao ili morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje

ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati

Stečaj

Uslovna potraživanja

Potraživanja pod odložnim uslovom namiruju se iz deobne mase

Ako odložni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o glavnoj deobi stečajne mase potraživanje se gasi, a sredstva raspoređuju na ostale poverioce

Potraživanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir, ukoliko poverilac pruži obezbeđenje da će vratiti ono što je primio iz stečajne mase kad nastupi raskidni uslov

Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnažnosti rešenja o gl. deobi, smatra se da taj uslov nije ni postojao

Stečaj

Procesnopravne posledice otvaranja st. post.

Preuzimanje parnice (atrakcija nadležnosti)

Zabrana izvršenja i namirenja (radi namirenja potraživanja u pogledu kojih postoji izvršna isprava; prekidaju se postupci obezbeđenja i izvršenja koji su u toku)

Pravne posledice otvaranja stečajnog postupka na pravne poslove

Dvostrani poslovi

Ostaju na snazi ako su zaključeni pre otvaranja stečajnog postupka, uz diskreciono ovlašćenje stečajnog upravnika da od njih odustane

68

Stečaj

Fiksni ugovori

ako je vreme ispunjenja nastupilo pre otvaranja stečajnog postupka, saugovarač stečajnog dužnika ne može tražiti ispunjenje, ali može tražiti naknadu zbog neispunjenja kao stečajni poverilac

naknada se određuje u visini razlike između ugovorene i tržišne cene

Ugovor o zakupu ne prestaje pokretanjem stečajnog postupka (stečajni upravnik ga može otkazati)

Kod ugovora o distancionoj prodaji postoji pravo na potragu stvari (prodavac kome kupovna cena nije isplaćena u celosti, može tražiti da mu se roba vrati, ako do dana pokretanja st. post. nije prispela u mesto opredeljenja, tj. ako je do tada dužnik nije preuzeo); ako je preuzeo prodavac stiče prava izlučnog poverioca

Stečaj

Finansijski lizing

U slučaju pokretanja postupka nad primaocem lizinga, davalac lizinga ima pravo odvojenog namirenja (izlučni poverilac) i pravo prioriteta na predmetu lizinga

Davalac lizinga može tražiti ukidanje ili izmenu mera obezbeđenja i kao razlučni poverilac

Pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika

Predmet pobijanja: pravni poslovi i pravne radnje (aktivne ili pasivne – propuštanje)

jednostrani ili dvostrani pravni poslovi

procesne radnje: priznanje tužbenog zahteva, odricanje od pravnog leka, izostanak sa ročišta, nepodizanje tužbe

Stečaj

delikti

pravni poslovi za koje već postoji izvršna isprava

pravni poslovi i radnje kojima je izvršeno oštećenje poverilaca ili njihovo pogodovanje

Pojam i svrha pobijanja

69

Pojam – pravna radnja kojom se napadaju radnje stečajnog dužnika preduzete pre pokretanja stečajnog postupka

Svrha – ravnomerno namirenje poverilaca u okviru isplatnih redova

Stečaj

Razlozi za pobijanje

Namera oštećenja

Pogodovanje poverilaca

Znanje za nesposobnost plaćanja (stečajni razlog)

Stečaj

Vrste pobijanja

Pobijanje u stečaju

Vanstečajno pobijanje

Sličnosti (cilj, uslovi i pretpostavke pobijanja, protivnik pobijanja, sadržina pobojnog zahteva, protivzahtev stranke)

Razlike: 1. zakonski osnov (ZOO čl. 280-285 vanstečajno, ZOS čl.119-130); 2. finansijsko stanje dužnika; 3. individualno v. kolektivno dejstvo; 4. subjekti zaštite; 5. dospelost tražbine; 6. dokazivanje nemogućnosti namirenja

Stečaj

Razvoj instituta pobijanja

Prelazak sa personalnog na realno izvršenje

Paulijanska tužba (Actio Pauliana)

Otuđenje imovinskih predmeta iz dužnikove imovine (alienatio) objektivni element

Dužnikova namera oštećenja poverilaca (animus fraudandi) subjektivni element

Uzročna veza

Stečaj

Odnos pobijanja i ništavosti

Nevažnost pravnih poslova sa nedostatkom (quod nullum est nullum product)

70

Ništavost od trenutka zaključenja posla (ex tunc), pobojnost od trenutka pravnosnažnosti presude (ex nunc)

Odnos pobijanja prema apsolutno i relativno ništavim (rušljivim) pravnim poslovima

Stečaj

Opšti uslovi pobijanja

Vrši se od strane stečajnog upravnika ili poverilaca od dana otvaranja stečajnog postupka do dana održavanja ročišta za glavnu deobu

Objektivni uslov – preduzimanje radnje ili propuštanje

Subjektivni uslov – znanje trećeg lica za nepovoljno ekonomsko stanje dužnika

Stečaj

Vrste namirenja

Uobičajeno namirenje

Pravni posao preduzet u poslednjih 6 meseci pre pokretanja stečajnog postupka, pobija se ako je st. dužnik bio nesposoban za plaćanje, a poverilac je to znao (čl.120. ZS)

Posle podnošenja predloga za pokretanje st. postupka

Neuobičajeno namirenje

Pogodovanje poverilaca (materijalni i formalni stečaj)

Znanje za nesposobnost plaćanja (namera oštećanja, namirenja u poslednjih 6 meseci pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka) čl.121.ZS

Stečaj

Oštećenje poverilaca

Neposredno oštećenje stečajnih poverilaca

Pravni posao se pobija ako je preduzet u poslednjih 6 meseci pre pokretanja postupka, stečajni dužnik bio nesposoban za plaćanje, a saugovarač obavešten o tome

Posao je zaključen nakon podnošenja predloga za pokr. st. postupka, a saugovarač je za to znao

71

Kada je u pitanju preduzimanje ili propuštanje usled kojeg dužnik gubi neko svoje pravo

Stečaj

Namerno oštećenje poverilaca

Pobijaju se pravne radnje stečajnog dužnika učinjene pre otvaranja stečajnog postupka u cilju povraćaja imovine u stečajnu masu (retroaktivno dejstvo)

Pravne radnje preduzete u poslednjih 5 godina pre podnošenja predloga za otvaranje st. post. ili kasnije sa namerom oštećenja poverilaca, pod uslovom da je saugovarač znao za nameru stečajnog dužnika

Stečaj

Povezana lica

direktor, čl.organa upravljanja ili nadzora

čl. stečajnog dužnika koji za njegove obaveze odgovara svom svojom imovinom

član ili akcionar sa značajnim učešćem u kapitalu st. dužnika

pravno lice koje stečajni dužnik kontroliše (prema ZPD)

lica koja imaju pristup povlašćenim informacijama ili imaju saznanja o finansijskom stanju dužnika

lice koje vrši značajniji uticaj na poslovanje dužnika

srodnik po krvi u pravoj liniji beskonačno i u pobočnoj do 4. stepena srodstva, tazbina do 2. stepena ili bračni drug fizičkih lica

Stečaj

Nemogućnost pobijanja

kod izvršenja usvojenog plana reorganizacije

nastavljanja poslova preduzetih posle otvaranja stečaja

isplate po menicama ili čekovima, ukoliko je druga strana primila isplatu da ne bi izgubila pravo na regres protiv ostalih meničnih/čekovnih obveznika

pravna radnja koja se smatra uobičajenim/neuobičajenim namirenjem (dužnik primio vrednost u vidu protivnaknade od poverioca na ime izvršenog posla)

faktičke radnje

72

tražbine utvrđene u stečajnom postupku

Stečaj

Sadržaj pobijanja

Sprečavanje prelaza imovinske vrednosti na treće lice (sprečavanje ostvarivanja prava)

Vraćanje u stečajnu masu imovinske vrednosti koja je prešla na treće lice (naturalna restitucija/novčana protivvrednost)

Stečaj

Stečajna masa

Subjekt ili objekt prava?

Načelno objekt – izuzetak kod prodaje dužnika u stečaju (postupak se obustavlja protiv dužnika, a nastavlja se protiv stečajne mase koju zastupa stečajni upravnik)

Stečajna mase se formira unovčenjem imovine stečajnog dužnika (stvari popisuje stečajni upravnik sa procenom njihove vrednosti)

Stečajni sudija donosi rešenje o bankrotstvu, nakon čega st. upravnik sprovodi prodaju celokupne imovine ili njenog dela (uz saglasnost odbora poverilaca st. upravnik može angažovati lica stručna za prodaju javnim nadmetanjem)

Stečaj

Načini prodaje

Javno nadmetanje - pravilo

Prikupljanje ponuda i neposredna pogodba – po odobrenju odbora poverilaca

Prodaja stečajnog dužnika

Uporedno pravo – prodaja biznisa pre i u toku stečaja

Obustavlja se postupak protiv stečajnog dužnika

Stečajna masa zauzima mesto dužnika i postaje subjekt u pravu (promena dužnika)

Stečaj

Namirenje poverilaca/deoba stečajne mase

Sva prikupljena novčana sredstva, kao i naplaćena potraživanja

73

Nacrt rešenja o glavnoj deobi sastavlja stečajni upravnik

Moguć prigovor (odbor poverilaca ili poverioci pojedinačno)

Pravo žalbe (stečajni upravnik i poverioci)

Naknadna deoba

Završna deoba

Stečaj

Završno ročište

Određuje ga rešenjem stečajni sudija i na njemu se:

raspravlja o završnom računu stečajnog upravnika

naknadama i nagradama stečajnom upravniku

odlučuje o neraspodeljenim delovima stečajne mase

Rok za održavanje ročišta 8 – 30 dana

Deoba po zaključenju stečajnog postupka (u slučaju pronalaska nove imovine)

74

UGOVOR O ŽELEZNIČKOM PREVOZU ROBE

Ugovorom o prevozu robe železnicom prevozilac se obavezuje da će železnicom izvršiti prevoz određene robe od otpremne do uputne stanice, za određeno vreme i u neoštećenom stanju, i tamo je predati primaocu, a pošiljalac se obavezuuje da će za to platiti prevozninu.

Ovo je realan ugovor i do njega dolazi predajom robe od strane pošiljaoca železnici. Prijem stvari se potvrdjuje stavljanjem žiga i datuma otpremne stanice na tovarni list.

Po pravilu, ugovori o prevozu robe železnicom spadaju u red ugovora po pristupu, adhezionih ugovora, sa unapred utvrdjenim uslovima.

Elementi ugovora

Bitni element ugovora:označenje uputne stanice, predmet prevoza (vrsta i količina robe) i cena prevoza (prevoznina). Primalac robe nije ugovorna strana kod ugovora o prevozu robe železnicom.

Predmet ugovora je prevoz odredjene robe iz otpremne u uputnu stanicu.

Prevozna cena je novčana naknada koja treba da bude plaćena za izvršeni prevoz železnicom. Odredjuje se tarifom, a u nekim slučajevima se odredjuje ugovorom. Ugovorom se takodje može precizirati da li pošiljalac ili primalac plaćaju naknadu.

Nebitni elementi ugovora su pojedine odredbe o prevoznom putu, načinu prevoza, načinu tovarenja.

Ugovor se zaključuje kad prevozilac primi stvar na prevoz sa tovarnim listom.

Pošiljalac i železnica mogu da se sporazumeju o izdavanju od strane železnice tovarnog lista po naredbi ili na donosioca, što je na primerku koji se predaje izričito naznačeno.

Vrste ugovora o prevozu robe zeleznicom

S obzirom na područje na kojem se prevoz obavlja: domaći- otpremna i uputna stanica na teritoriji iste države i međunarodni

S obzirom na karakter stvari- denčana(komadna), pošiljka ne prelazi 5000 kg i vagonska pošiljka

S obzirom na rokove prevoza- sporovozni, brzovozni i ekspresni prevoz ( kada se roba predaje bez odlaganja, voz za prevoz putnika)

Obaveze železnice

75

Prijem robe – Osnovna obaveza je da primi na prevoz stvari, ali ne i one koje su nepodesne za prevoz zbog njihovog oblika, težine, stvari čiji je prevoz izričito zabranjen (opasne materije). Neke stvari se mogu samo uslovno primiti na prevoz ( žive životinje, posmrtni ostaci, opasne materije).

U slučaju prevoza stvari čiji je prevoz zabranjen na osnovu lažne deklaracije pošiljaoca, ugovor o prevozu je ništav i železnica je tada dužna da na prvoj stanici istovari robu na trošak pošiljaoca.

Ustanovljenje težine i broja komada pošiljke – Kada sama železnica obavlja utovar robe, ona ima obavezu da utvrdi težinu i broj komada i to samo u slučaju kada pošiljalac to zahteva, u vidu posebne odredbe u tovarnom listu.

Rokovi prevoza – Postoje 2 roka: otpravni i prevozni rok. Otpravni rok je rok u kome železnica priprema otpočinjanje prevoza, a prevozni rok je rok za prevoz robe.

Način prevoza i prevozni put – Železnica je obavezi da prevoz robe vrši u otvorenim ili zatvorenim kolima, zavisno od toga kako je pošiljalac odredio u tovarnom listu. Ona ne mora udovoljiti zahtevu pošiljaoca ako je on u suprotnosti od pravila saobraćaja.

Pošiljalc u brzovoznoj pošiljci odredjuje put a železnica je dužna datim putem da preveze pošiljku.

Kada se radi o sporovoznoj pošiljci, železnica sama odredjuje prevozni put, ali prevozninu obračunava po prevoznom putu koji najviše odgovara pošiljaocu.

Obaveze utvrdjivanja gubitka ili oštećenja robe

Kada železnica ili pošiljalac posumnjaju u delimičan gubitak ili oštećenje robe, obaveza železnice je da odmah sačini zapisnik o uvidjaju i utvrdi stanje, uzrok i visinu štete u prisustvu imaoca prava.

Obaveštenje primaoca o prispeću robe – Železnica je obavezna da primaoca obavesti o prispeću robe u uputnu stanicu i obavesti ga o roku za preuzimanje robe.

Predaja robe na dalji prevoz - Ako je pošiljalac u tovarnom listu naznačio drugo prevozno sredstvo za dalji prevoz od uputne stanice do uputnog mesta, železnica je obavezna da robu preda takvom prevozniku. Železnica ima pravo da odredi daljeg prevoznika , ako pošiljalac nije naglasio prevozno sredstvo za dalji prevoz.

Čuvanje robe – Za vreme prevoz pošiljke železnica ima obavezu da postupa sa pojačanom pažnjom kao dobar privrednik.

Carinske i druge formalnosti – Kada je ugovorom predvidjeno, železnica ima obavezu da izvrši carinsku i druge radnje predvidjene propisima. Ona u tom slučaju postupa kao komisionar.

76

Izdavanje robe primaocu – U uputnoj stanici železnica je obavezna da robu istovari i prpremi za odnošenje. Obavezna je da robu sa tovarnim listom preda primaocu koji potvrdjuje prijem.

PRAVNA PRIRODA ODGOVORNOSTI

U saobraćajnom pravu kao i ugovornom pravu uopšte važe dva osnovna principa odgovornosti: subjektivna i objektivna odgovornost.

Subjektivna odgovornost se naziva - odgovornost na osnovu krivice. Da bi postojala subjektivna odgovornost potrebno je da se ispune 3 uslova : 1) da je nastala šteta na robi; 2) da postoji uzročna veza između štete i radnje prevozioca i 3) da postoji krivica na strani prevozioca.

U saobraćajnom pravu se najčešće javlja princip pretpostavljene odgovornosti,odnosno kada se ispune prva dva uslova (nastala šteta i da postoji uzročna veza), pretpostavlja se da je prevozilac kriv, a na njemu je teret da dokaže da nije kriv.

Princip pretpostavljene odgovornosti se pojavljuje u saobraćajnim granama (pomorski, rečni i vazdušni saobraćaj). Princip dokazane odgovornosti se pojavljuje kao izuzetak, a on znači da je teret dokaza, da je prevozilac kriv, na strani korisnika prevoza.

Objektivna odgovornost

Da bi ona postojala (odgovornost bez krivice) potrebno je da se ispune 2 uslova:1.da je nastala šteta na robi i 2.da postoji uzročna veza između štete i radnje prevozioca.

Da li će onda prevozilac uvek da odgovara za nastalu štetu?

Postoje razlozi koji daju mogućnost prevoziocu da se oslobodi od odgovornosti i mogu se podeliti u dve velike grupe:na opšte razloge i posebne.

Opšti razlozi: da je šteta nastala zbog radnji ili propusta korisnika prevoza, više sile, stranog uzroka koji se nije mogao predvideti, izbeći, otkloniti, zbog prirodnih svojstava stvari.

Po sistemu objektivne odgovornosti odgovara se u drumskom i železničkom saobraćaju.

Primer:

Varnica iz lokomotive zapali robu.

Da li će odgovarati železnica?

77

Odgovornost postoji jer nije u pitanju viša sila, iako je nepredvidiva i neotklonjiva nije spoljašnjeg karaktera u odnosu na prevozničku delatnost.

Odgovornost železnice

Od kada železnica odgovara?

Železnica odgovara za nastalu štetu i to od momenta primanja robe u otpremnoj stanici sve do izdavanja iste u uputnoj stanici.

Odgovornost železnice zbog gubitka ili oštećenja robe – Železnica je dužna da naknadi štetu zbog delimičnog ili potpunog gubitka robe koja je primljena na prevoz, kao i zbog oštećenja robe.

Smatra se da je roba izgubljena kada ista nije izdata primaocu, niti pripremljena za izdavanje u roku od 30 dana od dana isteka roka isporuke. Lice koje je navedeno kao primalac, primiće odštetu za izgubljenu robu. Ako se roba u roku od godinu dana pronadje, primalac je može preuzeti ali uz vraćanje odštete.

1. Odgovornost zbog zadocnjenja u prevozu – Ako dodje do prekoračenja rokova koji su utvrdjeni zakonom, ugovorom ili tarifom, železnica snosi odgovornost. Kada imalac prava-korisnik dokaže da je usled prekoračenja roka pretrpeo štetu, železnica mu isplaćuje dokazanu štetu, najviše u visini četvorostruke prevoznine. U slučaju delimičnog gubitka stvari, naknada ne može biti veća od trostruke prevoznine za deo pošiljke koji nije izgubljen. Zahtev za naknadu štete mora se podneti u roku od 30 dana, od dana izdavanja stvari jer se u protivnom gubi pravo na naknadu.

Oslobodjenje železnice od odgovornosti

Kada obavlja prevoz koji se vrši otvorenim kolima na osnovu važećih propisa ili ugovora zaključenog sa pošiljaocem

Usled nepakovanja ili nedovoljnog pakovanja stvari koja je usled tih nedostataka sklona oštećenju

Usled nepravilnog utovara i istovara, ako to čini pošiljalac, odnosno primalac

Zbog svojstva stvari koja je naročito podložna potpunom ili delimičnom oštećenju (rdjanje, truljenje, lomljenje idr.)

Usled predaje na prevoz sa nepotpunim ili netačnim označenjem stvari koja je isključena od prevoza ili se prima na prevoz pod posebnim uslovima

Posebne opasnosti kojoj su izložene životinje prilikom prevoza

Prevoza živih životinja i drugih stvari za koje su potrebni pratioci, ako zbog propouštanja pratioca dodje do gubitka ili oštećenja

78

Prava železnice

Pravo na prevozninu i druge tražbine

Kada dodje do prekoračenja roka od strane primaoca za odnošenje stvari, železnica ima pravo na posebnu naknadu odredjenu tarifom. Ima pravo naplate kazni-penala, kao i prava skladištenja stvari u slučaju da primalac prekorači rok više od 24 sata. Ima i pravo zaloge, a radi obezbedjivanja svojih potraživanja iz ugovora o prevozu robe.

Obaveze i prava pošiljaoca

Obaveze – obaveza saradnje sa železnicom (u otpremnoj stanici naručuje potreban broj vagona kada on sam utovara, dužan je da robu doveze u stanicu...), predaja tovarnog lista (ako se roba prevozi pod posebnim uslovima u vozu za prevoz putnika, predaje se poseban ekpresni tovarni list) i plaćanje prevozne cene odredjene prevoznom tarifom.

Prava – najznačajnije pravo je da pošiljalac raspolaže robom tokom prevoza, tj. pravo na izmenu ugovora u toku prevoza ako nije izdat prenosivi tovarni list. Takodje ima pravo na povraćaj više uplaćene prevoznine (putem raklamacije, ili putem tužbe).

Obaveze i prava primaoca robe

Obaveze – može biti obavezan da plati železnici iznose naznačene u tovarnom listu na ime vozarine i druge troškove. Ako ugovorom nije odredjeno, primalac izvršava istovar robe pridržavajući se propisa koji se odnose na bezbednost. Primalac je obavezan da robu u roku predvidjenim zakonom odveze robu sa uputne stanice.

Prava – sa prijemom robe i tovarnog lista primalac stiče odredjena prava koja su pre toga pripadala pošiljaocu. Svojim nalozima, primalac može izmeniti ugovor o prevozu prema predvidjenim propisima.

"Železnice Srbije" ove godine u odnosu na prošlu povećale su prevoz putnika za 10 odsto, a prevoz robe za oko 9 odsto.

U teretnom železničkom saobraćaju, prevezeno je 8,55 miliona tona robe, što je za 8,9 odsto više nego prošle godine.

U teretnom železničkom saobraćaju ostvaren je transportni prihod od 6 milijardi 960 miliona dinara (oko 61 milion evra).

Železnice Srbije najveću štetu pretrpele u proteklih mesec dana u teretnom saobraćaju, u transportu “Fijatovih” automobila iz stanice Kragujevac ( 170 hiljade evra) zbog jednomesečne blokade radnika kragujevačkog preduzeća “Auto saobraćaj”.

79

• UGOVORI O TURISTIČKIM USLUGAMA

• Pojam ugovora

• Ugovor o turističkim uslugama je takav ugovor kojim se turistička organizacija obavezuje da korisniku turističke usluge pruži ugovorenu vrstu turističke usluge, a korisnik turističke usluge se obavezuje da za izvršenu turističku uslugu plati turističkoj organizaciji ugovorenu naknadu.

• Regulativa

• Zakon o obligacionim odnosima

• Posebne uzanse o turizmu iz 2001

• Posebne uzanse o ugostiteljstvu iz 1983

• Ekspanzija turizma dovodi do stvaranja specijalizovanih organizacija :

• Turističke agencije i

• Putničke agencije

Agencije su posrednici imeđu svih drugih učesnika ogovora o turističkim

uslugama

Pojam “turističke usluge” se shvata vrlo široko.

Turističke i putničke agencije pored svoje klasične delatnosti(obezbeđivanje karte, hotelske rezervacije) vrše i delatnost organizatora putovanja i boravka-delatnost preduzetnika

Agencije pružaju korisnicima “paket turističkih usluga”.

Prilikom pravnog regulisanja razlikujemo tri grupe pravnih odnosa:

• Odnosi između turističke agencije, koja pruža usluge, i korisnika turističkih usluga

• Odnosi između turističke organizacije koja pruža turističke usluge i turističke i putničke agencije

• Odnosi između turističkih organizacija i korisnika turističkih usluga.

Ugovor o turističkim uslugama je u našem pravu neformalan ugovor.

Izuzetak je igovor o alotmanu koji mora biti zaključen u pisanoj formi, što znači da spada u kategoriju formalnih ugovora.

80

• UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA

Pojam ugovora

Ugovor o organizovanju putovanja obavezuje organizatora putovanja (turističku agenciju) da pribavi putniku skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su povezane u jednu celinu i kojima mu se omogućava da ostvari organizovano i prijatno putovanje i odmor u zemlji ili inostranstvu, a putnik se obavezuje da organizatoru putovanja plati jednu ukupnu (paušalnu) cenu.

Bitni elementi:

• predmet

• cena

Predmet ugovora o organizovanju putovanja jeste skup usluga ili tzv. paket usluga.

Paket usluga obuhvata prevoz, boravak i druge usluge koje su sa njom povezane.

Putnik je dužan da plati organizatoru putovanja paušalnu cenu za sve pružene usluge.

Ugovor o organizovanju putovanja je neformalan ali zakonodavac predviđa obavezu organizatora da izda potvrdu o putovanju .

Potvrdi o putovanju je značajno dokazno sredstvo.

U cilju upoznavanja zainteresovanih lica sa putovanjima, turističke agencije, po pravilu, štampaju programe putovanja.

Obaveze organizatora

• da putniku pruži usluge koje su predviđene ugovorom, potvrdom, odnosno programom putovanja

• dužnost staranja o pravima i interesima putnika

• blagovremeno pružanje potrebnih obaveštenja o svim okolnostima

• dužnost pružanja usluge drugom licu koje je putnik odredio

• dužnost organizatora da čuva kao svoju poslovnu tajnu podatke o ličnim svojstvima putnika, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima.

Odgovornost organizatora putovanja

Osnovna odgovornost organizatora putovanja za izvršenje usluga predviđenih ugovorom je jedno od najznačajnijih i najsloženijih pitanja.

81

Organizator putovanja snosiće odgovornost za štetu koja proizilazi iz propusta u organizaciji putovanja bez obzira kada je ona nastala ( pre putovanja ili u toku putovanja)

Za usluge koje organizator pruža sam pdgovara pooštrenom, profesionalnom odgovornošću ( npr. vrši prevoz putnika sopstvenim prevozom.

Situacija je složenija kada je putnik pretrpeo štetu zbog radnje nekog trećeg lica kome je organizator poverio izvršenje određenih usluga ( smeštaj, prevoz)

Razlikujemo dve moguće situacije:

a) Šteta zbog neizvršenja ili delimičnog izvršenja pojedinih usluga od strane trećih lica i

b) Kada je putnik pretrpeo štetu povodom izvršenja usluga trećih lica, mada su same usluge uredno izvršene ( krađa putnikovih stvari u hotelu)

Obaveze putnika

Osnovna obaveza putnika iz ugovora o organizovanju putovanja jeste da organizatoru plati cenu za organizovanje i izvršenje ugovorenog putovanja.

Cena se obično plaća u vreme koje je ugovorom predviđeno.

Ako cena nije ugovorom određena, putnik plaća cenu u uobičajeno vreme.

U praksi se vrši isplata znatnog dela u trenutku zaključenja ugovora, a plaćanje preostalog dela u ugovoreno vreme, a ako rok nije određen, najkasnije na dan uručenja putnih dokumenata.

Sledeća obaveza putnika je da sa organizatorom aktivno sarađuje

Putnik je dužan da blagovremeno dostavi podatke i obaveštenja za organizovanje putovanja, a naročito za pribavljanje prevoznih karata, rezervacija za smeštaj i isprave potrebne za prelazak državne granice.

Putnik je dužan da se stara da on lično, njegov prtljag i lične isprave ispunjavaju uslove predviđene carinskim, monetarnim, graničnim i drugim propisima.

Putnik odgovara za štetu koju je prouzrokovao organizatoru putovanja neizvršenjem obaveza koje za njega proizlaze iz ugovora ili neke zakonske obaveze.

• Posrednički ugovor o putovanju

Posrednički ugovor o putovanju je takav ugovor kojim se posrednik ( najčeće putnička agencija) obavezuje da , u ime i za račun putnika, zaključi bilo ugovor o organizovanju putovanja, bilo ugovor o izvršenju jedne ili više posebnih usluga koje omogućuju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za izvršenu uslugu plati naknadu.

82

Posrednik se obavezuje da posreduje radi zaključenja ugovora između putnika s jedne strane, i organizatora putovanja, ugostitelja, prevoznika itd. S druge strane, koji su potrebni radi zadovoljenja njegovih potreba.

Posrednički ugovor je neformalan, a zaključen je u trenutku kad su se strane ugovornice sporazumele koji će ugovor zaključiti posrednik u ime i za račun putnika i pod kojim uslovima.

Posrednik izdaje putniku potvrdu koja sadrže:

a) firmu posrednika putovanja

b) podatak da on istupa u svojstvu posrednika

c) naznaku iznosa koji je plaćen za uslugu

Kada posrednik preuzima obavezu zaključenja ugovora o organizovanju putovanja u ime i za račun putnika, tada posrednik izdaje potvrdu o putovanju.

Obaveze posrednika:

• dužan je da žtiti interese putnika

• dužan je da postupa po nalozima putnika

• obaveza savesnog i stručnog izbora trećih lica koji obavljaju usluge

Posrednik odgovara za štetu koju je prouzrokovao svojim propustom.

• Ugovor o angažovanju ugostiteljskih kapaciteta (ugovor o alotmanu)

Ugovor o alotmanu je takav ugovor kojim se ugostitelj obavezuje da u toku određenog vremena stavi na raspolaganje turističkoj agenciji određeni broj ležaja u određenom objektu, pruži ugostiteljske usluge licima koje uputi agencija i plati joj određenu proviziju , a ova se obavezuje da nastoji da ih popuni, odnosno da u utvrđenim rokovima obaveštava ugostitelja da to nije u mogućnosti, kao i da plati cenu pruženih usluga ukoliko je korisila angažovane hotelske kapacitete.

Ugovorni odnos se ustanovljava između turističke agencije i ugostitelja.

Ugovor o alotmanu je trajan ugovor sa sukcesivnim prestracijama.

Ako ugovorne strane ne odrede rok trajanja ugovora Zakon predviđa da smeštajni kapaciteti angažovani za jednu godinu.

Ugovor o alotmanu je formalan ugovor, pismena forma je konstituvni element, a ugovor je zaključen kada ugovorne strane potpišu pismenu ispravu na kojoj je sastavljen ugovor o alotmanu.

83

Obaveze turističke agencije

• Turistička agencija se obavezuje da će popuniti ugovoreni broj ležajeva u ugovorenom objektu upućivanjem putnika ugostitelju

• Turistička agencija je dužna da obaveštava ugostitelja o toku popunjavanja ugostiteljskih kapaciteta koji su angažovani ugovorom o alotmanu

• Turistička agencija je dužna da se pridržava ugovorenih cena

• Turistička agencija je dužna da putnicima koje šalje izda posebnu pismenu ispravu tzv. “vaučer”

Vaučer služi kao dokazno sredstvo i kao isprava na osnovu koje se vrši obračun prilikom plaćanja pruženih ugostiteljskih usluga između turističke organizacije i ugostitelja.

Obaveze ugostitelja

• Ugostitelj je dužan da u toku određenog vremena pruži putnicima usluge smeštaja i pansionske usluge navedene u vaučeru

• Obaveza pružanja usluga pod istim uslovima

• Obaveza ugostitelja da usluge pruža po cenama koje su određene ugovorom o alotmanu

• Obaveza ugostitelja da isplati proviziju na promet ostvaren na osnovu ugovora o alotmanu

Obaveze izvodjaca radova i ugovor o gradjenju

● Obaveza izvodjaca da prijavi pocetak radova

Rok prijave iznosi najmanje 8 dana pre pocetka izvodjenja radova i podnosi se opstinskom organu uprave ili republickom organu uprave ako su u pitanju slozeniji objekti.

● Obaveze izvodjaca da pre pocetka gradjenja potpise glavni projekat i prouci tehnicku dokumentaciju

Izvodjac radova u pismenoj formi obavestava investitora, a po potrebi i nadzorni organ, o izvesnim nedostacima I nedovoljno jasnim detaljima

● Imenovanje lica koje ce rukovoditi gradjenjem objekta i vodjenje odredjenih knjiga

84

Lice koje rukovodi gradjenjem otvara potrebnu radnu dokumentaciju:

-Gradjevinski dnevnik

-Inspekcijsku Knjigu

-Gradjevinsku knjigu

Organizuje obelezavanje trase uz saglasnost

nadleznih po mogucstvu, trazi se usluga geometra

●Izvodjac radova duzan je da izvede ugovorene radove:

-pripremne, glavne i zavrsne.

Izvodjac radova duzan je da izvede i viskove radova, koji se takodje smatraju ugovorenim radovima. Za svako odstupanje od projekta gradjenja, izvodjac mora da ima pismenu saglasnost narucioca radova. Izuzetno, izvodjac ne mora da ima prethodnu pismenu saglasnost narucioca kada je rec o tzv. nepredvidivim radovima, ali samo onda ako zbog njihove hitnosti nije bio u mogucnosti da pribavi tu saglasnost.

Izvodjac radova duzan je u svakom slucaju da obavesti narucioca o nepredvidjenim radovima i preduzetim merama i ima uvek pravo na pravicnu naknadu za ove radove.

Izvodjac radova duzan je da izvede gradjevinske radove u svemu prema pravilima gradjevinske struke( ’’paznja dobrog strucnjaka’’).

● Izvodjac radova nije duzan jedino da izvede tzv. naknadne radove, tj. radove koji nisu ugovoreni i nisu nuzni za ispunjenje ugovora. Ako, medjutim, narucilac zeli izvodjenje i naknadnih radova , duzan je da ih prvo ponudi na izvodjenje izvodjacu.

● Obaveza izvodjaca da se pridrzava ugovorenih rokova

Pod rokovima za izvodjenje radova podrazumevaju se rokovi za zavrsavanje pojedinih faza radova koji su predvidjeni dinamickim planom radova:

- Rok za izvrsenje radova pocinje da tece od uvodjenja izvodjaca u posao.

- Rok moze da se produzi u odredjenim slucajevima:

1. Usled promenjenih okolnosti

2. Zbog neispunjavanja obaveze narucioca

3. Zbog odstupanja od predmeta ugovora

85

● Obezbedjenje i osiguravanje gradilista od strane izvodjaca

Gradiliste se uredjuje tako da se na njemu moze bezbedno obavljati rad, kretanje radnika, kao i uredjaja za rad.

Zabranjuje se pristup nezaposlenim licima I prilaz vozilima koje ne vrse prevoz za potrebe gradilista.

Gradjevinski radovi obavljaju se tako da se njihovim izvodjenjem ne zagadjuje okolina, a u slucaju buke, vibracije i sl. preduzimaju se neophodne mere za njihovo otklanjanje Ili dovodjenje u dozvoljene granice.

● Obavestavanje narucioca o svim znacajnim okolnostima u vezi sa izvodjenjem ugovorenih radova

Izvodjac radova duzan je da izvestava narucioca o svim vaznijim okolnostima toka izvrsenje ugovora a posebno o oklonostima koje onemogucavaju ili otezavaju izvodjenje radova, o obustavljanju radova, o nastavljanju radova po prestanku smetnji zbog kojih je izvodjenje radova obustavljeno.

Omogucavanje nadzora

To je prinudna, dispozitivna i obicajna duznost izvodjaca. Izvodjac mora uciniti sve da bi narucilac mogao realizirati svoja nadzorna ovlascenja.

Tu spada:

-Omogucavanje pristupa na gradiliste i u skladista

-Pruzanje dokaza o kvalitetu opreme i radova

- Pozivanje na testiranje, prisustvovanje testovima

-Izvodjenje pojedinih radova u prisustvu nadzornog organa

-Omogucavanje proba na licu mesta

-Otkrivanje pojedinih radova

-Uzimanje uzoraka.

● Obaveze izvodjaca u pogledu upotrebljenog materijala i zastite obustavljenih radova

Materijal za izgradnju obezbedjuje izvodjac po odgovarajucim propisima i standardima odredjenog kvaliteta. Ako materijal obezbedi narucilac radova, izvodjac je duzan da ga obavesti o izvesnim nedostacima ukoliko postoje.

86

Ukoliko izvodjac privremeno obustavi radove duzan je da obezbedi vec izvedene radove i samo gradjevisnko zemljiste.

● Placanje ugovorne kazne izvodjaca

Ukoliko je izvodjac u docnji ili ne ispuni neku ugovornu obavezu duzan je da plati ugovornu kaznu.

● Obaveze narucioca:

1. Obezbedjenje projektno -tehnicke dokumentacije

2. Obaveza uvodjenja izvodjaca u posao

3. Obaveza vrsenja strucnog nadzora

4. Obaveza placanja ugovorne cene i avansa.

● Aktuelni primer moguce zloupotrebe ugovora o izgradnji Juznog toka

Juzni tok je gasovod u izgradnji kojim bi trebalo da se transportuje prirodni gas iz Rusije do zemalja Evropske unije. Predstavnici "Srbijagasa" i "Gazproma" potpisali su ugovor o zajednickom preduzecu za skladiste gasa Banatski dvor i aneks Ugovora o gasovodu "Juzni tok". Ugovore su potpisali generalni direktor "Srbijagasa" i predsednik Upravnog odbora "Gazproma“. Memorandum o razumevanju za izgradnju podzemnog skladista gasa "Banatski dvor", koji je potpisan u sklopu naftno-gasnog aranzmana predvidja da udeo "Gazproma" u zajednickom preduzecu bude 51%, a "Srbijagasa" 49%.

Dogovoreno je da "Srbijagas" ima 49% vlasnistva u zajednickom preduzecu sa "Gazpromom" za modernizaciju podzemnog skladista gasa Banatski dvor, uz mogucnost da u narednih 25 godina, na koliko ce ugovor biti potpisan.

Srpska i ruska strana su 2009. godine u Svajcarskoj osnovali zajednicku firmu "Juzni tok Srbija“. To preduzece je zaduzeno za ceo projekat izgradnje Juznog toka kroz Srbiju, ali bi na racunu tog preduzeca mogla da zavrsi i dobit od buducih taksi. Osnovano je kao klasicna offshore firma, nema cak ni svoj poslovni prostor.

Aktuelna vlada, odobrava Srbijagasu ulaganja u novoosnovanu firmu u Svajcarskoj. Ministarstvo energetike priznaje da Vlada nece moci u potpunosti da kontrolise firmu registrovanu van teritorije Srbije. Osim toga, Srbija je jedina od svih zemalja na trasi Juznog toka koja je pristala da se preduzece koje ce graditi deonicu kroz Srbiju registruje u drugoj drzavi. Firma je registrovala cerku firmu (d.o.o) u Novom Sadu koja svoju celokupnu dobit moze “slobodno i bez odlaganja transferisati u inostranstvo”, a samim tim postoji I mogucnost za takav transfer I nase dobiti.

87

Bilateralni sporazumi koje su Bugarska, Srbija, Madjarska, Grcka, Slovenija, Hrvatska, i Austrija potpisale s Rusijom, u suprotnosti su sa zakonima EU i moraju da se pregovaraju ispocetka da bi se uskladili sa istim, zakljucili su predstavnici Evropske komisije. Receno je ako drzave clanice ne obave nove pregovore, Evropska komisija ima sredstva i nacine da ih obaveze da to ucine, a Juzni tok ne moze da radi po takvim sporazumima.

Zahtevi Evropske komisije su sledeci:

● da Gasprom, koji je i proizvodjac i distribter gasa, ne moze istovremeno da poseduje proizvodne kapacitete i transportnu mrezu

zatim da se trecim licima obezbedi nediskriminatorni pristup gasovodu, odnosno da Gasprom nema ekskluzivno pravo da bude jedini dobavljac

da treba resiti pitanja tarifne strukture.

Zamenik ruskog ministra energetike je rekao da Rusija ne prihvata da se pravila EU odnose i na prekogranicne projekte poput gasovoda, koji se ne nalaze iskljucivo na teritoriji EU.

Osim navedenih sumnjivih okolnosti, postoje jos koje se treba razmotriti :

• Uskladjenost sa Ustavom Republike Srbije, i to pre svega odredbi kojima se subjekti iz drzava ugovornica (Rusije i Srbije) stavljaju u povoljniji polozaj od drugih subjekata, I odredbi u vezi ucesnika i izvodjaca u projektima predvidjenim Sporazumom koji prakticno daje povoljniji poreski tretman nego ostalim ucesnicima na trzistu u Srbiji.

● Status Socijalnog programa i Kolektivnog ugovora NIS-a i korporativnih garancija Gazproma.

Nejasan je njihov pravni znacaj koji su prilozeni uz Ugovor o prodaji NIS-a, s obzirom da je ugovoreno da krsenje ovih akata, osim u vrlo ogranicenom broju slucajeva ne moze imati nikakvog efekta po ugovorne strane .

• Ovlascenja Gazproma u upravljanju NIS-om. Osnivacki akt NIS-a predvidja pravo veta RS po odredjenim pitanjima, ali isto tako daje dosta siroka ovlascenja Upravnom odboru NIS-a.

Upravni odbor je ovlascen da odlucuje o raspodeli dobiti i odobravanju programa rekonstrukcije i modernizacije tehnoloskih kompleksa NIS-a. Upravni odbor odlucuje prostom vecinom, cime se prakticno omogucava veliki uticaj Gazproma.

УГОВОР О ОСИГУРАЊУ

ПОЈАМ УГОВОРА О ОСИГУРАЊУ

88

• Осигурање настаје на основу уговора који закључују две стране: осигуравач и осигураник.

• Уговор о осигурању јесте такав уговор којим се обавезује уговарач осигурања да плати осигуравачу премију осигурања, а осигуравач се обавезује да, ако се деси догађај који је уговором предвиђен као осигурани случај, исплати уговарачу осигурања (осигуранику или неком трећем лицу) накнаду, односно уговорену своту или учини нешто друго (чл. 897 ЗОО).

• Сврха закључивања уговора о осигурању: накнада штете (код осигурања имовине), односно исплата уговореног износа (код осигурања лица).

ИЗВОРИ УГОВОРА О ОСИГУРАЊУ

1. Закон о облигационим односима (ЗОО) из 1978. год.

2. Закон о осигурању ("Службени гласник РС", бр. 55/2004, 70/2004 - испр, 61/2005, 61/2005 - др. закон, 85/2005 - др. закон,101/2007, 63/2009 - одлука УС, 107/2009, 99/2011 и 119/2012)

3. Закон о облигационим и основама својинско-правних односа у ваздушном саобраћају ("Службени гласник РС", бр. 87/2011)

4. Закон о осигурању имовине и лица (‘’Службени лист СРЈ’’, бр. 30/96, 57/98, 53/99, 55/99)

5. Закон о поморској и унутрашњој пловидби ("Службени лист СРЈ", бр. 12/98, 44/99, 74/99 и 73/2000 и "Службени гласник РС", бр. 85/2005 - др. закон, 101/2005 - др. закон, 73/2010 - др. закон, 87/2011 - др. закон и 10/2013 - др. закон)

6. И други...

КАРАКТЕРИСТИКЕ УГОВОРА О ОСИГУРАЊУ

• У основи овај уговор спада у групу алеаторних уговора.

• Постоје следеће особине уговора о осигурању:

1) то је двострано обавезујући и теретан уговор

2) то је формалан уговор

3) то је атхезиони уговор, тј. уговор по приступу

4) то је алеаторни уговор

89

5) то је уговор међусобног поверења уговорних страна

6) то је сукцесиван уговор (уговор са дуготрајним извршењем)

7) то је уговор грађанског или привредног права

БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА О ОСИГУРАЊУ

• Уговор о осигурању има више битних и небитних елемената него било који уговор у привреди.

• Битни елементи уговора о осигурању су:

1. Ризик од кога се ствар, односно лице осигурава (основни појам за институт осигурања)

2. Имена уговорних страна

3. Предмет осигурања

4. Време трајања осигурања (период покрића)

5. Сума осигурања (осигурана сума)

6. Премија и начин плаћања премије (допринос)

• Небитни елементи: начин плаћања премије, услови за раскид уговора о осигурању, начин обнављања уговора и сл.

• Ризик – будући неизвесни догађај, који је неизвестан од искључиве воље уговорних страна, који је допуштен законом и моралом, а од чијег наступања зависи да ли ће осигуравач бити дужан да исплати накнаду из осигурања, односно уговорни износ.

• Имена уговорних страна (лица): осигуравач и осигураник

• Предмет осигурања: имовина или лице који су изложени ризику, као и оно што уговорне стране треба да испуне (премија, обавеза која се треба испунити, накнада штете, исплата своте осигурања и сл.)

• Предмет осигурања ≠ предмет уговора о осигурању (права и обавезе уговорних страна)

• Време трајања осигурања: док траје сам уговор о осигурању

• Сума осигурања представља границу обавезе осигуравача

• Уговор о осигурању мора да садржи висину премије и начин њеног плаћања.

90

ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА О ОСИГУРАЊУ

• Уговор о осигурању има елементе других уговора, као што су:

1. Уговор о игри на срећу

2. Уговор о коцки

3. Уговор о опклади

4. Уговор о јемству

5. Уговор о штедњи

6. Уговор о доживотној ренти

• У нашем праву (али и у упоредном праву) уговор о осигурању јесте посебан именован уговор са специфичним особинама и правним дејством.

Закључење уговора о осигурању

• Уговор о осигурању је закључен када уговарачи потпишу полису осигурања или листу покрића.

• Изузетно, кад осигуравач у законом утврђеном року не одбије писмену понуду која не одступа од услова под којима он врши предложено осигурање, сматраће се да је прихватио понуду и да је уговор закључен (чл. 901 ЗОО)

• Исправе у уговору о осигурању:

1. Полиса осигурања

2. Лист покрића

3. Цертификат осигурања

4. Потврда о закљученом уговору о осигурању

5. Слип и Cover note

• Полиса осигурања – доказ да је закључен уговор о осигурању.

• Полиса осигурања је исправа која садржи законом утврђене елементе – уговорне стране, осигурана ствар, односно осигурано лице, ризик обухваћен осигурањем, трајање осигурања и период покрића, свота осигурања или да је осигурање неограничено, премија или допринос, датум издавања полисе и потписи уговорних страна.

• Врсте полиса :

91

a) Поморске и копнене

b) Индивидуалне и колективне

c) Појединачне и генералне (опште)

d) Валутиране и невалутиране

e) Карго и каско полисе

f) Међународне и домаће

g) Полиса на одређено време и за одређено путовање

h) Полиса као ХОВ (на име, по наредби и на доносиоца)

ВРСТЕ ОСИГУРАЊА

• Према месту остваривања ризика: уговор о пловидбеном осигурању, уговор о осигурању у ваздушној пловидби и уговори о копненом осигурању.

• Према томе шта се осигурава: уговор о осигурању лица и уговор о осигурању имовине.

• Према начину настанка: добровољно и обавезно осигурање.

• Према начину изравнања ризика: осигурање, реосигурање и саосигурање.

• Према начину организовања осигурања: премијско осигурање и узајамно осигурање.

• Према томе колико лица је обухваћено осигурањем: индивидуално и колективно осигурање.

ОБАВЕЗЕ ОСИГУРАНИКА, ОДНОСНО УГОВАРАЧА ОСИГУРАЊА

1) Пријава околности значајних за оцену ризика

2) Плаћање премије

3) Обавештавање осигуравача о променама ризика

4) Обавештавање о наступању осигураног случаја

ОБАВЕЗЕ ОСИГУРАНИКА, ОДНОСНО УГОВАРАЧА ОСИГУРАЊА

• Пријава околности значајних за оцену ризика. – Уговарач осигурања, одн. осигураник дужан је да пријави осигуравачу све околности које су од значаја за оцену ризика осигурања, а које су му биле познате или му нису могле остати непознате приликом закључивања уговора о осигурању.

92

• Од тих околности зависи оцена ризика од кога се врши осигурање, а од тога и висина премије осигурања.

• Обавеза плаћања премије . – Основна обавеза уговарача осигурања, одн. осигураника јесте да плати премију осигурања.

• Премија осигурања – цена осигурања или цена ризика коју плаћа уговарач осигурања или осигураник, али то може учинити свако лице које има правни интерес да она буде плаћена.

• Висина премије се одређује уговором, а плаћа се у уговореном месту.

• Обавеза обавештавања осигуравача о променама ризика. – Уговарач осигурања, одн. осигураник дужан је да обавести осигуравача о околностима који могу бити од значаја за оцену ризика осигурања.

• Тај ризик може бити повећан или смањен

• Обавеза спречавања наступања осигураног случаја и обавеза спасавања . – Осигураник је дужан да преузме све прописане уговорене или уобичајене мере потребне да се спречи наступање осигураног случаја, а ако осигурани случај наступи, дужан је да предузме све што је у његовој моћи да се штета што више смањи.

• Обавеза обавештавања о наступању осигураног случаја. – Осигуравач не зна, а и не мора да зна да се догодио осигурани случај. У том случају лице које има право да захтева исплату (осигураник или корисник осигурања код уговора у корист трећег) дужно је да обавести осигуравача о наступању осигураног случаја.

• Рок: 3 дана од дана кад је осигураник сазнао за наступање осигураног случаја.

ОБАВЕЗЕ ОСИГУРАВАЧА

• Обавеза издавања полисе осигурања . – Осигуравач је дужан да изда полису осигурања (или листу покрића ризика)

• Полиса осигурања се саставља на формулару осигуравача, који осигуравач попуњава, потписује и предаје га на потпис уговарачу осигурања.

• Обавеза организовања свог пословања сагласно економским начелима пословања. – У овом случају осигуравач је дужан да рукује великим новчаним средствима сагласно економским начелима осигурања, тако да трајно обезбеђује извршавање обавеза по основу осигурања.

93

• Обавеза исплате накнаде или осигураног износа .- Осигуравач је дужан да исплати осигуранику, односно кориснику осигураника накнаду из осигурања или уговорену своту (своту осигурања).

• Ако то не учини у уговореном или законском року, дугује осигуранику, односно кориснику осигурања затезну камату.

УГОВОР О ОСИГУРАЊУ ЗА ТУЂ РАЧУН

• Уговор о осигурању за туђ рачун постоји када једно лице, уговарач осигурања закључи уговор о осигурању са осигуравачем у своје име а за рачун другог лица-корисника осигурања.

• Тада постоје три субјекта и три правна односа:

I. Правни однос између осигуравача и уговарача осигурања

II. Правни однос између осигуравача и корисника осигурања као лица који није учествовао у закључивању уговора

III. Правни однос између уговарача осигурања и корисника осигурања

Престанак уговора о осигурању

• Уговор о осигурању престаће у следећим случајевима:

1) Истеком времена за које је закључен

2) Отказом уговора

3) Услед престанка предмета осигурања

4) Поништењем

5) Раскидом

5.1. услед промењених околности

5.2. због невршења уговором преузетих обавеза

6) Услед престанка уговорних страна

ЗАСТАРЕЛОСТ ПРАВА ИЗ ОСИГУРАЊА

• Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао да захтева испуњење обавезе.

• Поверилац који за дуже време не захтева од дужника да испуни своју обавезу губи могућност да је утужи.

94

• Код уговора о осигурању установа застарелости највише се односи на роко ве и на почетак тока

• РОКОВИ ЗАСТАРЕЛОСТИ

• ако је у питању уговор о осигурању живота, рок је 5 година, а код осталих уговора – 3 године.

• Ако поверилац није у овом року знао за осигурани случај, застарелост почиње да тече од дана сазнања, али у том случају рок ће износити 10 год. за уговор о осигурању живота, односно 5 год. за остале уговоре.

• Ако су у питању потраживања осигуравача, она застаревају у року од 3 год.

• ПОЧЕТАК ТОКА ЗАСТАРЕЛОСТИ

• Застарелост почиње да тече првог дана после дана када је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе.

• Почетак рока застарелости за потраживања осигурања из уговора о осигурању живота, који није знао за осигурани случај, почиње да тече од дана сазнања за осигурани случај.

• ПРЕКИД И ЗАСТОЈ ЗАСТАРЕЛОСТИ

• Прекид застарелости је правни институт по коме застаревање које је почело да тече може бити прекинуто уколико наступе одређене околности.

• Прекид застарелости наступа када дужник предузме неку радњу којом признаје дуг, подизањем тужбе од стране повериоца.

• Прекид застарелости не настаје опомињањем дужника да испуни своју обавезу, без обзира да ли је она учињена писмено или усмено.

• ЗАСТОЈ ЗАСТАРЕЛОСТИ

• Застој застарелости јесте правни институт по коме одређене околности спречавају застаревање, тј. не допуштају да рок застарелости почиње да тече, а ако је већ био започео, његов даљи ток се зауставља.

• У овом случају, застарелост не тече одређено време и то само док ти узроци постоје.

• Време за које застарелост не тече не урачунава се у рок застарелости

ГУБИТАК ПРАВА ИЗ ОСИГУРАЊА

• Најстрожија санкција за осигураника!

95

• Ништаве су одредбе уговора о осигурању које предвиђају губитак права на накнаду или осигурану суму, ако осигураник после наступања осигураног случаја не изврши неку од прописаних или уговорених обавеза (чл. 918 ЗОО)

• Губитак права – сличан застарелости

• Разлика: застарелост права долази услед невршења права, док губитак права долази услед невршења обавеза.

• Код института застарелости постоји застој и прекид застарелости, а код губитка права тога нема.

СТАТИСТИКА

Према подацима из 2011. г., на тржишту осигурања радило је 28 акционарских друштава (24 за осигурање, а 4 за реосигурање) – 2 више у односу на 2010. г.

Послове неживотних врста осигурања обављало је 11, осигурање живота 7, осигурање животних и неживотних осигурања 6, а послове реосигурања обављало је 4 друштва.

Укупна бруто премија осигурања већа је за 12 милиона еура односно 2,2%, премија неживотних осигурања за 5,1 милион еура, одн. 1,1%, а премија животних осигурања за 6,9 милиона еура, одн. 7,7% у односу на 2010. год.

За осигурање имовине (нарочито стан и кола) треба издвојити и до 60 еура месечно, а за животно осигурање треба издвојити и преко 80 еура за једног члана породице.

Просечни осигураник у Србији плаћа свој ‘’живот’’ 1650 динара, док се у девизама осигурава за око 30 еура месечно.

У Србији се највише осигуравају аутомобили и друга имовина, док је животно осигурање на последњем месту.

У судској пракси (у Србији) постоји велики број пресуда које се односе на уговор о осигурању

Највећи број пресуда односи се на закључење уговора о осигурању, престанак уговора о осигурању, последице неисплате премије осигурања и рокове застарелости.

ОСИГУРАЊЕ ИМОВИНЕ И ОСИГУРАЊЕ ЛИЦА

НАЧЕЛА ОСИГУРАЊА ИМОВИНЕ

НАЧЕЛО ОБЕШТЕЋЕЊА

96

НАЧЕЛО ПОСТОЈАЊА ИНТЕРЕСА ОСИГУРАЊА

НАЧЕЛО ЗАБРАНЕ КУМУЛИРАЊА НАКНАДЕ ИЗ ОСИГУРАЊА И НАКНАДЕ ШТЕТЕ ОД ОДГОВОРНОГ ЛИЦА

НАЧЕЛО ЗАКОНСКЕ СУБРОГАЦИЈЕ ОСИГУРАВАЧА

НАЧЕЛО НЕДОЗВОЉЕНОСТИ НАДОСИГУРАЊА И ДВОСТРУКОГ ОСИГУРАЊА

НАЧЕЛО ДОЗВОЉЕНОСТИ ПОДОСИГУРАЊА И ВИШЕСТРУКОГ ОСИГУРАЊА

ВРСТЕ ОСИГУРАЊА ЛИЦА

1. ОСИГУРАЊЕ ЖИВОТА

2. ОСИГУРАЊЕ ОД ПОСЛЕДИЦА НЕСРЕЋНОГ СЛУЧАЈА

o Пример за осигурање живота: осигурање за случај смрти осигураника, осигурање за случај доживљења одређених година старости, мешовита осигурања за случај смрти и доживљења

o Пример за осигурање од последица несрећног случаја: осигурање путника у јавном превозу, осигурање спортиста, итд.

BANKARSKI POSLOVI

Opšta pravila o bankarskim poslovima

Pojam

Predmet (promet novca i hartija od vrednosti, usluge klijentima u vezi sa platnim prometom)

Osobine (objektivni, osnovni trgovinski poslovi, formalni, athezioni, intuitu personae)


Vrste (aktivni, pasivni i neutralni)

97

Aktivni bankarski poslovi - banka poverilac svog klijenta (ug. o kreditu)

Pasivni bankarski poslovi - banka dužnik svog klijenta (ulog na štednju, tekući račun)

Neutralni bankarski poslovi - banka obavlja poslove kao zastupnik, komisionar ili posrednik (akreditiv, garancija i dr.)

Uporedna koncepcija: – bankarski depoziti, kreditni poslovi i uslužni poslovi


Bankarski depoziti – klijent deponuje kod banke novčana sredstva ili neke druge stvari (novčani depozit, ulog na štednju, tekući račun, nenovčani depozit, depozit hartija od vrednosti, ugovor o sefu)

Kreditini poslovi – banka stavlja na raspolaganje klijentu određena novčana sredstva (razni oblici ugovora o kreditu)

Bankarski uslužni poslovi – banka po nalogu klijenta izvršava određene usluge trećem licu (akreditiv, bankarska garancija, platni promet, dokumentarni inkaso, izdavanje i prodaja hartija od vrednosti, brokersko-dilerski poslovi sa hartijama od vrednosti)


Bankarska tajna (dužnost diskrecije ne primenjuje se između banaka kada razmenjuju informacije o klijentima; izuzetak od pravila čuvanja tajne: u krivičnim stvarima, kod razvoda braka, u slučaju zaplene računa i zabrane isplate i sl.)

Odgovornost banke (vezana sa obavezama: 1) informisanja klijenta, 2) nemešanja u poslove klijenta; 3) upozorenja klijenta na svojevrsne zablude; postupanje sa povećanom pažnjom – dobrog stručnjaka; odgovornost banke je ugovornog karaktera, prema trećim licima deliktna)

Ugovori o kreditu

Pojam (banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, a korisnik da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos vrati u roku; primedbe: nenamenski, neodređeno vreme...)

Bitni elementi (predmet, uslovi vraćanja, uslovi korišćenja, klauzule o načinu obezbeđenja otplate kredita)

Osobine (formalan, ugovor po pristupu, dvostrano-obavezan, teretan, intuitu personae)

Pravna priroda (građanskopravna osnova u ugovoru o zajmu, ugovor sui generis; razlike: zajam širi pojam; kredit teretan, zajam i dobročin; predmet kod kredita

98

novac, kod zajma i druge zamenljive stvari; vlasništvo predmeta ug. o zajmu je apsolutno, kredita ne)

Ugovori o kreditu

Prava i obaveze ugovornih strana:

Obaveze kreditora (stavi na raspolaganje korisniku kredita ugovorom određeni novčani iznos)

Obaveze korisnika kredita (1) da dobijeni kredit koristi namenski; 2) plaća kamatu – fiksna, plivajuća,ugovorna i zatezna; 3) vrati iznos novca )

Restriktivne klauzule u ugovorima o kreditu (ograničavaju poslovnu sposobnost potencijalnog korisnika kredita ukoliko se on nalazi u stanju trajnije insolventnosti; posebna vrsta: “set-off” klauzula- daje pravo bankama na naplatu i iz depozita, kao i drugih potraživanja koje ima kod kreditora, kad je korisnik kredita u docnji)

Ugovori o kreditu

Posebni načini prestanka ugovora o kreditu:

Ukoliko je kredit korišćen suprotno nameni (dokaz je na strani banke)

U slučaju insolventnosti korisnika (čak i kada ona nije utvrđena sudskom odlukom )

U slučaju prestanka pravnog lica, ne iz razloga insolventnosti (statusne promene, spajanja, pripajanja, podele) ili u slučaju smrti korisnika

U slučaju neredovne otplate kredita

Korisnik kredita ima ista ovlašćenja (1) da odustane od ugovora pre nego otpočne sa korišćenjem kredita; 2) da vrati kredit i pre isteka ugovorenog roka, o čemu obaveštava kreditora unapred i uz naknadu pretrpljene dokazane štete)

Ugovori o kreditu

Vrste kredita prema domicilu kreditora (domaći i međunarodni)

Vrste kredita prema statusu kreditora (subjekti javnog ili privatnog prava)

Vrste kredita s obzirom na predmet (finansijski-novčani i robni-nenovčani)

Vrste kredita s obzirom na rok (kratkoročni, srednjoročni, dugoročni; ročnost utiče na cenu)

99

Vrste kredita prema nameni (namenski-pravilo, nenamenski-retkost; primeri namenskih: investicioni, sezonski, potrošački, eventualni- stand-by...)

Ugovori o kreditu

Vrste kredita s obzirom na svrhu (proizvođački i potrošački – u svrhu povećanja kupovne moći korisnika, obezbeđenje administrativna zabrana do 1/3 plate)

Vrste kredita prema načinu obezbeđenja (personalni – obezbeđenje: jemstvo, garancija banke; realni – zalaganje pokretnih stvari i hartija od vrednosti, hipotekarni kredit; bez sredstava obezbeđenja -poverenje)

Vrste kredita prema načinu puštanja u tečaj (gotovinski, kredit u tranšama, izdavanje kreditnog pisma, korišćenjem ustanove asignacije-umesto korisniku, po njegovim nalozima platiti trećem licu, korišćenjem tekućeg računa, akceptiranjem menice svog klijenta)

Vrste kredita prema načinu vraćanja (odjedanput, u ratama, sa mirovanjem otplate određeni period vremena, revolving – omogućavaju automatsko obnavljanje po iskorišćenosti kredita do određenog limita)

Specijalni kreditni poslovi

Krediti na osnovu zaloge hartija od vrednosti - lombardni (banka odobrava kredite uz obezbeđenje zalogom hartija od vrednosti koje pripadaju korisniku)

Obaveze kreditora (1) stavljanje na raspolaganje korisniku određenog iznosa novčanih sredstava; 2) vraćanje zalogodavcu hartija od vrednosti kad kredit bude otplaćen)

Obaveze korisnika kredita (1) predaja banci hartija od vrednosti; 2) plaćanje ugovorene kamate; 3) vraćanje kreditnog iznosa u vreme i na način kako je ugovoreno)

Namirenje kreditora (1) prodajom založenih hartija od vrednosti; 2) vršenjem prava iz hartije – naplatom potraživanja iz menice od meničnih dužnika)

Ugovor o relombardu (kreditor pre isteka roka ugovora o lombardu založi kod nekog drugog kreditora hartije od vrednosti- najčešće se radi o odnosu dve banke – i na taj način pribavi sebi potrebna novčana sredstva)

Specijalni kreditni poslovi

Eskontni kredit (imalac hartije od vrednosti prodaje istu pre njene dospelosti banci kreditoru)

100

Pravna konstrukcija: banka otkupljuje nedospele hartije od vrednosti isplaćujući njenom imaocu nominalni iznos na koji hartija glasi, uz odbitak nedospelih kamata, svojih troškova i svoje provizije – diskont (visina sume koja se isplaćuje zavisi od boniteta hartije – menice najsigurnije)

Reeskontni kredit (kada eskontna banka kao vlasnik hartije od vrednosti i sama eskontuje otkupljenu hartiju od vrednosti pre roka dospelosti – ugovor o reeskontu. Reeskont vrši centralna banka čime utiče na količinu novca u opticaju)

Ugovor o finansijskom lizingu (leasing)

Pojam (različito definisan u ekonomskoj i pravnoj literaturi – ugovor kojim se davalac lizinga obavezuje da korisniku da na upotrebu – zakup određenu stvar, koju mu je u svojinu predao isporučilac, uz zadržavanje prava svojine davaoca lizinga, a korisnik se obavezuje da plaća naknadu i da po isteku roka vrati stvar davaocu lizinga ili produži korišćenje ili je otkupi)

Pravna konstrukcija finansijskog lizinga: trodimenzionalni odnos (davalac lizinga – isporučilac predmeta lizinga – korisnik lizinga)

Osobine (neimenovani, dvostrano-obavezan, teretan, formalan po zakonu, sa trajnim prestacijama, adhezioni, komutativni, mešovit)


Obaveze davaoca lizinga:

Predaja stvari koja je predmet ugovora korisniku lizinga

Održavanje objekta lizinga (servisiranje)

Zaštita od evikcije

Prenos svojinskopravnih ovlašćenja na primaoca lizinga


Obaveze korisnika lizinga:

Preuzimanje predmeta lizinga na ugovoreni način

Plaćanje lizing naknade (zakupnine) u skladu sa ugovorom (u lizing ratu redovno je uključena i stopa amortizacije predmeta lizinga)

Iskorišćavanje lizing objekta na ugovoreni način u skladu sa njegovom namenom

Vraćanje predmeta lizinga po proteku roka

101


Obaveze isporučioca:

Predaja primaocu lizinga predmeta lizinga u ispravnom stanju na način predviđen ugovorom

Ugovor koji je zaključio sa davaocem lizinga ne može naknadno menjati bez saglasnosti primaoca lizinga


Klauzule u lizing ugovorima:

Uobičajene klauzule (o načinu i uslovima isporuke, o vlasništvu na predmetu lizinga, o osiguranju, o opciji kupovine, o preuzimanju obaveza u vezi sa porezima, taksama...)

Specifične klauzule (kojima se isključuje odgovornost davaoca lizinga za neizvršenje isporuke ili zakašnjenje u isporuci opreme –suprotna pravilima ugovornog prava; kojima se isključuje odgovornost davaoca lizinga za mane opreme; po kojima sve rizike u vezi sa opremom snosi korisnik lizinga, klauzula o obavezi davaoca lizinga da osigura predmet lizinga...)


Vrste ugovora:

Indirektni (finansijski, pravi) lizing (trostrana konstrukcija: primalac lizinga daje davaocu specifikaciju opreme i bira isporučioca; davalac zaključuje ugovor o kupovini sa trećom stranom; isporučilac po nalogu davaoca isporučuje opremu primaocu)

Direktni (nepravi, kvazi) lizing (dvostrani odnos:davalac lizinga je istovremeno i prodavac i sa druge strane korisnik lizinga – po karakteristikama ugovor o zakupu )

Ostale vrste (lizing opreme, kratkoročni lizing, dugoročni lizing, revolving...)

Bankarski depoziti – tekući račun

Pojam (bankarski depozitni posao kojim se banka obavezuje da nekom licu otvori poseban račun i da preko njega prima uplate i vrši isplate u granicama njegovih sredstava i odobrenog kredita)

102

Osobine (dvostrano-obavezan, teretan, komutativni, formalan; ne može se zaključiti ćutanjem banke; imenovan; primenjuje se mehanizam automatske kompenzacije uzajamnih potraživanja i dugovanja)

Razgraničenje od novčanog depozita (različita svrha -tekući račun uslužni posao; kod tek.računa banka za obavljene usuge naplaćuje proviziju i troškove, kod ug. o novčanom depozitu plaća kamatu; korisnik tekućeg sredstvima može raspolagati i izdavanjem čeka za razliku od depozita)

Bankarski depoziti – tekući račun

Obaveze ugovornih strana:

Obaveze banke (primanje uplata i vršenje isplata, obračun i utvrđivanje salda i dostavljanje izvoda korisniku računa)

Obaveze korisnika tekućeg računa (plaća banci proviziju, kao i naknadu za posebne troškove)

Bankarski uslužni poslovi - akreditiv

Pojam (instrument plaćanja kojim se akreditivna banka obavezuje da po nalogu nalogodavca, na osnovu podnetih dokumenata ili bez njih obavi plaćanje ili ovlasti drugu banku da obavi plaćanje trećem licu)

Pravna konstrukcija (nalog za otvaranje akreditiva – kupac; akreditivna banka; korisnik akreditiva – prodavac; moguće je učešće i korespodentne (avizirajuće, konfirmirajuće) banke)


Značaj akreditiva:

Sredstvo plaćanja i obezbeđenja potraživanja kod kupovine robe ili izvršenja usluga

U međunarodnim plaćanjima sredstvo za razmenu novca

Omogućuje uzajamno kreditiranje nalogodavca ili korisnika akreditiva


Vrste običnog akreditiva:

Lični akreditiv (banka na zahtev svog klijenta daje nalog drugoj banci da određenom korisniku akreditiva stavi na raspolaganje određenu svotu novca za određeno vreme)

103

Kreditno pismo (banka izdavalac pisma ovlašćuje svog klijenta da podigne u ispravi označenu svotu novca kod banke koja je izdala ispravu ili kod neke druge banke)

Budžetski akreditiv (koristi se za izvršenje budžeta određenih državnih organa i organizacija koje se finansiraju iz budžeta)


Pravni odnosi kod dokumentarnog akreditiva:

Iz osnovnog ugovora (kupac preuzima obavezu da otvori akreditiv u određenom roku, kod određene banke, određenu vrstu)

Između nalogodavca i akreditivne banke (kupac daje nalog banci da otvori akreditiv određene sadržine – ugovor o otvaranju akreditiva)

Između akreditivne banke i korisnika (uspostavlja se na osnovu pismene isprave akreditivne banke, na jednostranoj izjavi volje akreditivne banke)

Između banaka koje učestvuju u akreditivnom poslu


Podele dokumentarnog akreditiva:

Opozivi i neopozivi

Potvrđeni i nepotvrđeni (kod potvrđenog akreditiva, osim akreditivne banke prema korisniku nalazi se i druga banka koja potvrđuje akreditiv akreditivne banke)

Prenosivi i neprenosivi (kod prenosivog korisnik je ovlašćen da može dati nalog banci da izvrši plaćanje drugom korisniku; prenos u celini ili delimično, samo jednom)

Deljiv i nedeljiv (zavisno od mogućnosti prenosa akreditiva, uz pravilo o mogućnosti delimičnog plaćanja ili delimične isporuke)


Stand by akreditiv (po svojoj prirodi bliži garancijama)

Revolving akreditiv (koristi se kod sukcesivnih isporuka i kod partnera koji su u stalnoj poslovnoj vezi)

Nostro i loro akreditiv (nostro otvara domaći uvoznik u korist inostranog izvoznika, dok loro otvara inostrani uvoznik u korist domaćeg izvoznika )

104

► Ugovor o nenovčanom depozitui Ugovor o sefu

► Ugovor o nenovčanom depozitu

POJAM: Ugovor na osnovu koga deponent predaje banci na čuvanje određene telesne pokretne stvari, uz plaćanje naknade, a banka se obavezuje da primljene stvari čuva s pažnjom dobrog stručnjaka, i da ih vrati deponentu saglasno uslovima ugovora.

UGOVORNE STRANE: 1.deponent ( klijent )

2. depozitar ( banka )

PREDMET: razni umetnički predmeti, dragocenosti, dokumenti, hartije od vrednosti i dr.

► Vrste depozita

► S obzirom na prava koja banka ima prema deponovanim stvarima:

1. Pravi depozit ( nema ovlašćenja da se koristi predmetom depozita-odlika u. o ostavi )

2. Nepravi depozit ( novčani depozit-ima pravo da slobodno raspolaže depon.novcem )

Vrste nenovčanog depozita

► S obzirom na vreme čuvanja:

1.Oročeni ( sa otkaznim rokom )

2.Neoročeni ( bez otkaznog roka )

3. Depoziti po viđenju

► Podela prema načinu čuvanja deponovanih stvari:

1. Otvoreni

2. Zatvoreni

► Odgovornost banke : u slučaju nevraćanja stvari po isteku ugovora i saglasno ugovornim uslovima ( odg.ograničena na vrednost stvari, naknada štete deponentu )

► Obaveza banke: izdavanje stvari klijentu vrši povraćajem ostavnice-potvrde depozitora, koju je banka izdala klijentu prilikom zaključenja ugovora (dokaz zaključenja ugovora )

105

► Depozit hartija od vrednosti

POJAM: Ugovorom o deponovanju hartija od vrednosti banka se obavezuje da će uz naknadu preuzeti hartije od vrednosti od deponenta radi čuvanja i vršenja prava i obaveza koje se u vezi s tim zahtevaju(upravljanje hartijama od vrednosti ).

► POSEBNA VRSTA UGOVORA O BANKARSKOM NENOVČANOM DEPOZITU

► PRAVI DEPOZIT OTVORENOG TIPA

► Ugovorne strane:

1.depozitar-banka (ostavoprimac)

2.deponent-klijent (ostavodavac)

► Osnovne karakteristike ugovora:

1.Dvostrano-obavezujući

2.Teretan

3. Komutativan

4. Neformalan

5. Imenovan

► Obaveze ugovornih strana

► Banke:

1. Da obezbedi čuvanje hartija od vrednosti sa brižljivošću ostavoprimca

2. Da za racun deponenta preduzima sve potrebne radnje radi očuvanja i ostvarivanja njegovih prava iz deponovanih hartija od vrednosti

3. Dužna da stavi na raspolaganje deponentu naplaćene sume na osnovu deponovanih hartija od vrednosti/direktno/kad on ima kod banke račun sa novčanim depozitom, upisom u korist tog računa

4. Dužna da u svako doba na zahtev deponenta u čije ime i za čiji račun čuva hartije od vrednosti i njima upravlja, vrati deponovane hartije/vraćanje izvrši plaćanjem odg.iznosa novca

5. O svakom zahtevu i prigovoru koji 3.lice istakne u pogledu deponovanih hartija od vrednosti, dužna da obavesti deponenta

106

6. Dužna da obavlja sve ostale usluge u skladu sa ugovorom o cuvanju i upravljanju hartija od vrednosti

► deponenta:

dužan da banci plati ugovorenu/uobičajenu nagradu za čuvanje i upravljanje deponovanim hartijama od vrednosti

U zemljama sa razvijenom praksom primarnog tržišta hov ( emitovanje ), i sekundarnog tržišta hov ( berzanska i dr.kupoprodaja ) sve se više praktikuje dematerijalizacija hov tj.njihov upis na elektronski tekući račun.

► SPECIFIČNOSTI:

► Proširenje obaveza banke/specijalne institucije (kastodi banke) i na upravljanje hov

► Mešovit ugovor: elementi ugovora o mandatu, i elementi ugovora o delu

► Depozit hov vodi materijalnom i pravnom čuvanju-potreban je prenos punomoćja da bi banka da bi banka mogla da upravlja hov, i da bi mogla da ostvaruje prava iz hov kao punomoćnik deponenta

► Ugovor o sefu

► Ugovor o obavljanju bankarskih usluga kod kog se banka obavezuje da stavi sef na upotrebu korisniku za određeni period vremena, a korisnik se obavezuje da za to plati banci odr.naknadu.

► Pravna priroda:

1.Ugovor o zakupu

2.Ugovor o depozitu

3.Ugovor o ostavi

► SAMOSTALAN IMENOVANI UGOVOR

► Bitni elementi:

1.Određenje sefa po broju

2.Određenje vremena trajanja ugovora

3.Određenje naknade

► Ugovorne strane:

1. banka i dr.organizacije udruženog rada/društveno-pravna lica

107

2. Korisnik sefa

► Sef je pogodan prostor u kojem se mogu na sigurnom ostaviti predmeti koje za korisnike predstavaljaju subjektivnu/objektivnu vrednost, pri čemu im se garantuje sigurnost i tajnost.

► Za ovu svrhu banke nužno moraju građevinski prilagoditi prostor namenjen ovoj svrsi;obezbediti maksimalnu sigurnost(protiv krađa, zemljotresa, požara i sl.)

► Sefovi su međusobno odvojeni, numerisani i obično sa duplim vratima različitih brava unutar zatvorenog prostora, čiji ključ drži banka.

► Za punovažnost nije predviđena obaveza pismene forme – neformalni ugovor

► U praksi se javlja pisana forma ugovora sa osnovnim podacima uz unošenje klauzule o privatanju opštih uslova-ugovor po pristupu

► Konsensualni ugovor

► Stupanje ugovora uslovljeno plaćanjem unapred dogovorenog iznosa od strane klijenta

► Obaveze korisnika sefa

► Dužan primiti na upotrebu sef (kao koralacija obaveza banke da mu sef stavi na raspolaganje)

► Upotrebljavati za svrhe predviđene u ugovoru na način, na koji postupa dobar domaćin

► Ne sme da stavi u svoj sef predmet koji može da ugrozi sigurnost banke,a za nepridržavanje ove obaveze moguć je raskid ugovora od strane banke.

► Dužan da uredno plaća banci naknadu za korišćenja sefa,jer neplaćanje može da bude osnov za raskid ugovora sa otkaznim rokom od mesec dana

► Vratiti sef banci nakon isteka ugovorenog roka

► Obaveze banke

► Dužna da zaključenjem ugovora preda na upotrebu sef u dobrom stanju (predajom ključa)

► Obezbedi dobro stanje sefa (nužne popravke, uklanjanje nedostataka koji su vidljivi i utiču na normalnu upotrebu sefa)

► Nesmetana upotreba sefa za sve vreme trajanja ugovora

108

► Za nesprečavanje provale (bez obzira da li je sef prazan, i da li je nastala šteta)

► Ne odgovara za neispunjenje ugovora koji je posledica slučaja i više sile

► Čest je slučaj da banke ugovaraju klauzule o neodgovornosti, ne mogu da isključe obavezu nadzora banke i mogu jedino da oslobode banku od odgovornosti u slučaju lake nepažnje, ali ne i u slučaju grube nepažnje

► Smanjenje uobičajene odgovornosti je moguće ako ne predstavlja povredu dobrih poslovnih običaja i kompomitovanja ugovornih obaveza po zakonu ( namera/gruba nepažnje )

► Prestanak ugovora

► Prestaje silom zakona istekom vremena ( moguće automatsko produženje )

► Saopštavanjem jedne strane ako ugovorom nije predviđen rok

► Pravosnažnošću sudske odluke na osnovu neispunjenja obaveza druge strane

► Ako sef kao stvar bude uništen/oštećen ( ne može se ostvariti cilj ugovora ).

BANKARSKE GARANCIJE

Bankarska garancija je izjava banke kojom se ona obavezuje prema primaocu garancije (korisniku) da će mu po dospelosti dužnikove obaveze iz osnovnog posla isplatiti određeni iznos novca, ako dužnik ne izvrši svoju obavezu ili ako je ne izvrši uredno;

Sredstvo obezbeđenja ispunjenja obaveze iz drugog ugovora;

Pojavila se 1960.godine;

Koristi se u međunarodnom i domaćem robnom i platnom prometu

Međunarodni izvor prava:

109

Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije (Međunarodna trgovinska komora 1978.god. Pariz) – svode garanciju na bankarsko jemstvo;

Jednoobrazna pravila za bankarske garancije 1992.god. – na sve vrste bankarskih garancija

Zakon o obligacionim odnosima čl. 1083.

,,Bankarskom garancijom se obavezuje banka prema primaocu garancije (korisniku) da će mu za slučaj da mu treće lice ne ispuni obavezu o dospelosti izmiriti obavezu, ako budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.

Garancija mora biti izdata u pismenoj formi.’’

Pravna priroda bankarske garancije

Ugovor između banke i korisnika garancije

Jednostrana izjava volje banke

Sličnost sa jemstvom!

Razlike:

jemstvo nastaje na osnovu ugovora

Obaveza banke je nezavisna od osnovnog posla

Obaveza banke – isplata određenog novčanog iznosa

Isplatom banka ne postaje poverilac iz osnovnog posla

Učesnici u garancijskom poslu

Složeni pravni posao

Najmanje 3 lica:

1. nalogodavac (dužnik iz osnovnog pravnog

posla);

2. banka – garant;

3. korisnik garancije (poverilac iz osnovnog

pravnog posla)

Više banaka – jedna izdaje garanciju, a druga

110

potvrđuje ili izdaje supergaranciju

Pravni odnosi u vezi sa bankarskim garancijama

Prvi pravni odnos: Osnovni pravni posao

Ugovor

Sredstvo obezbeđenja

FINANSIJSKA KLAUZULA - označenje banke, iznos garancije, rok važenja garancije, vrsta garancije, uslovi i rok za predaju garancije korisniku

obaveza dužnika iz finansijske klauzule: da pribavi poveriocu garanciju navedene banke

Ko bira banku – garanta?

Ko će snositi rizik ukoliko banka koja je dala garanciju postane insolventna?

Drugi pravni odnos: nalogodavac – banka

Dužnik upućuje nalog banci

Zaključenje ugovora o izdavanju bankarske garancije (ugovor o nalogu, ugovor o kreditu, ugovor intuitu personae)

Banka prihvata nalog/odbija

Obaveza nalogodavca – provizija, povraćaj isplaćenih sredstava, kamata, naknada troškova

Kreditni odnos

Treći pravni odnos: banka – korisnik garancije

Izdavanje garancije – pismo

Aktiviranje garancije

Zahtev za isplatu; obaveza iz ugovora o bankarskoj garanciji

Obaveza isplate garantovanog iznosa

Neispunjenje, odn. neuredno ispunjenje obaveze iz I pravnog odnosa

Ostali uslovi određeni u samoj garanciji

Rok važenja garancije

111

Da li nalogodavac može da zabrani banci da izvrši isplatu garancije?

Eventualni pravni odnos – između banaka

Učešće više banaka

4 lica

Nalogodavac u jednoj zemlji, banka u drugoj – ugovorni odnos između domaće i inostrane banke

Slučaj supergarancije

UGOVOR O IZDAVANJU BANKARSKE GARANCIJE

Banka garant obavezuje da će u svoje ime, a za račun nalogodavca, trećem licu (poveriocu) izdati garanciju, a nalogodavac se obavezuje da će banci za to platiti proviziju i da će ispuniti druge, ugovorom predviđene obaveze

Dvostranoobavezujući, teretan ugovor,

intuitu personae;

Najčešće se zaključuje prećutno;

Ne sadrži odredbe koje se odnose na osnovni posao !

Obaveze banke:

zaključenje ugovora o bankarskoj garanciji;

obaveza podnošenja izveštaja i obaveštenja nalogodavcu;

obaveza postupanja s pažnjom dobrog privrednika

Obaveze nalogodavca:

obaveza plaćanja provizije banci;

obaveza plaćanja troškova;

obaveza pribavljanja sredstava obezbeđenja (ev.)

UGOVOR O BANKARSKOJ GARANCIJI

banka se obavezuje drugom licu (korisniku garancije) da će mu isplatom određene sume novca, nadoknaditi štetu koju je pretrpeo neostvarivanjem određenog privrednog interesa, odn. zbog neispunjenja ili neurednog ispunjenja obaveze dužnika

112

Jednostranoobavezujući ugovor

nalogodavac iz ugovora o davanju bankarske garancije ne može da učini ponudu

Bitni elementi bankarske garancije

Sloboda ugovaranja

Sadržaj – iz klauzule iz osnovnog ugovora

Zajednički elementi

Naziv i sedište davaoca garancije

Naziv i sedište korisnika garancije

Podaci o osnovnom poslu

Novčani iznos na koji garancija glasi

Rok važenja bankarske garancije

Mesto izdavanja bankarske garancije

Datum izdavanja bankarske garancije

Potpis i pečat ovlašćenog lica

PISMENA FORMA

,,Garancija mora biti izdata u pismenoj formi.’’

(Zakon o obligacionim odnosima čl.1083,st.2.)

- formalni pravni posao

- štiti interese učesnika u garancijskom poslu

- garancija data telegrafskim putem ne uživa sudsku zaštitu, iako je u pisanom obliku ! (garantno pismo)

- garancija data putem telefaksa – ukoliko sadrži sve bitne elemente

Nebitni elementi bankarske garancije

Klauzula o vraćanju bankarske garancije

(,,... garancija ostaje na snazi do...’’

113

,,... Nakon isteka roka važenja...’’);

Klauzula o primeni merodavnog prava i rešavanja sporova;

Broj bankarske garancije;

Ostalo (zlatne klauzule, klauzule o kliznoj skali)

Dejstvo bankarske garancije

Obaveza banke da izda garanciju

Ukoliko ne izda garanciju odgovara NALOGODAVCU za štetu koju je on pretrpeo

Banka nije u pravnom odnosu sa korisnikom garancije (poveriocem)!

Izdavanjem garancije nastaje obaveza prema korisniku garancije

Obaveza nalogodavca – naknada banci za isplaćeni garantni iznos, plaćanje kamate, provizija

Prenos prava iz garancije

Samo ukoliko se ustupa potraživanje koje je obezbeđeno bankarskom garancijom (potraživanje iz osnovnog posla)

Da li prenos potraživanja iz osnovnog ugovora na treće lice znači i automatsko prenošenje prava iz bankarske garancije?

Garancija je neprenosiva, osim ako prenos nije ugovoren ugovorom o njenom izdavanju!

Izmena osnovnog ugovora

Sta se dešava sa bankarskom garancijom u slučaju izmene osnovnog ugovora između poverioca i dužnika?

bezuslovna garancija – nezavisna od osnovnog posla

uslovna garancija – zavisna od osnovnog posla

Vrste bankarskih garancija

1. Uslovne i bezuslovne

2. Novčane (platežne) i činidbene

3. Direktne (neposredne) i indirektne (posredne)

Konfirmirajuće garancije

114

Avizirajuće garancije

4. Supergarancije i kontragarancije

5. Licitacione, za dobro izvršenje posla i vraćanje

avansa

6. Apstraktne (,,bez prigovora’’) i akcesorne

7. Pokrivene i nepokrivene

Documents

Trgovinsko Pravo - Prezentacije