TRGOVINSKA RAZMENA PROIZVODA OD DRVETA IZMEĐU BALKANSKIH

ZEMALJA

Prof.Dr Branko GlavonjićŠumarski fakultet, Beograd

1. Pozicija balkanskih zemalja u sektoru šumarstva Evrope- površine pod šumama- proizvodnja drveta i proizvoda od drveta- uvoz proizvoda od drveta- izvoz proizvoda od drveta

2. Trgovinska razmena proizvoda od drveta između balkanskih zemalja

3. Trgovinska i carinska regulativa- Visine carinskih stopa kao ogranicavajući ili faktor podsticaja razmene

Sadržaj prezentacije

Učešće balkanskih zemalja u ukupnim Učešće balkanskih zemalja u ukupnim površinama pod šumama u Evropi iznosi površinama pod šumama u Evropi iznosi 11,3%.11,3%.

Balkanske zemlje su bogate lišćarskim drvnim vrstama. Učešće balkanskih zemalja u ukupnim površinama pod šumama lišćarskih vrsta u Evropi iznosi 24,3%.

U ukupnoj proizvodnji oblovinečetinarskih drvnih

vrsta u Evropi balkanske zemlje učestvuju sa 3,9%

(2004)Proizvodnja oblovine četinara

05.000

10.00015.00020.00025.00030.000

2000 2001 2002 2003 2004

1000

m3

Albania Bosnia and HerzegovinaBulgaria CroatiaRomania Serbia and MontenegroSlovenia The fYR of MacedoniaTOTAL BC

U ukupnoj proizvodnji oblovine lišćarskih

drvnih vrsta u Evropi balkanske zemlje

učestvuju sa 17,8% (2004)

Proizvodnja oblovine lišćara Balknskih zemalja

010.00020.00030.00040.00050.000

2000 2001 2002 2003 2004

1000

m3

Albania Bosnia and HerzegovinaBulgaria CroatiaRomania Serbia and MontenegroSlovenia The fYR of MacedoniaTOTAL BC

U ukupnom uvozu oblovine četinara Evrope balkanske zemlje učestvuju

sa 1,3% (2004).

U ukupnom izvozu oblovine Evrope balkanske zemlje učestvuju sa

3,9% (2004)

U proizvodnji rezane građe četinara u Evropi balkanske

zemlje su povećale svoje učešće sa 3,1% u

2000.g. na 4,2% u 2004.g.

U uvozu rezane građe četinara Evropebalkanske zemlje učestvuju sa 2,1% (2004).

U izvozu rezane građe četinara Evrope balkanskezemlje učestvuju sa 6,3% (2004) i njihovo učešće

je raslo u periodu 2000-2004.g.

Balkanske zemlje stalno povećavaju svoje učešće u ukupnoj proizvodnji rezane građe lišćara Evrope. Sa 17,3% u 2000. njihovo učešće u 2004.dostiglo je 20,3%.

Učešće balkanskih zemalja u proizvodnji rezane građe lišćara

Balkanske zemlje20,3%

Evropa79,7%

Skoro 1/3 evropskog izvoza rezane građe lišćara ostvaruje se iz balkanskih zemalja. Poslednjih godina izvoz rezane građe lišćara se smanjuje zbog povećane finalizacije u proizvodnji nameštaja i ostalih proizvoda od drveta.Lider u izvozu je Rumunija, a slede Hrvatska, BiH, i Srbija i Crna Gora.

Učešće balkanskih zemalja u izvozu rezane građe lišćara

Balkanske zemlje28,3%

Evropa71,7%

Kada su u pitanju ploče na bazi drveta region Balkana bi se mogao okarakterisati kao uvozni region jer po svojoj proizvodnji učestvuje sa 3,4% u ukupnoj proizvodnji ploča na bazi drveta u Evropi, a po uvozu sa 6,1%.

Međutim, i pored značajnog učešća u uvozu poslednjih godina su ostvarene značajne investicije u izgradnju fabrika za proizvodnju ploča na bazi drveta u ovom regionu. U periodu 2000-2004.g. Zemlje ovog regiona su povećale svoju proizvodnju sa 1,7 na 2,2 miliona m3 što je povećanje za oko 0,5 miliona m3.

Rast proizvodnje ploča na bazi drveta rezultat je najvećim delom rasta njihove proizvodnje u Rumuniji koja je povećala proizvodnju sa 306.000 m3 u 2000.g. na 951.000 m3 u 2004.g.

Najznačajniji proizvod u proizvodnji ploča na bazi drveta su ploče iverice. Od ukupno 2,2 miliona m3 koliko je proizvdeneo ploča na bazi drveta u 2004.g. 53,5% su predstavljale ploče iverice, a slede MDFploče, šper ploče i lesonit.

Lider u proizvodnji ploča iverica u regionu je Rumunija sa proizvodnjom 475.000 m3, a slede Slovenija i Bugarska.

Sa uvozom od 1,2 miliona m3 u 2004.godine zemlje Balkana su učestvovale sa 9,4% u ukupnom evropskom uvozu ploča iverica. I pored stalnog rasta proizvodnje ovih ploča Rumunija je ostala lider u njihovom uvozu. U 2004.godini on je iznosio 362.000 m3 u vrednosti od 93 miliona US$.Odmah iza Rumunije nalazi se Srbija i Crna Gora sa uvozom od 175.000 m3 ili 40,2 miliona US$.

93 miliona U

S$.

40,2 miliona U

S$.

Trgovinska razmena proizvoda od drveta između balkanskih zemalja

Ukupna trgovinska razmena proizvoda od drveta između balkanskih zemalja iznosila je 2004.g. 709,2 miliona US$.

Učešće pojedinih balknaskih zemalja u ukupnoj razmeni proizvoda od drveta (2004)

Bugarska4%Albanija

1%BiH22%

Slovenija26% Makedonija

4%

Rumunija4%

Srbija i CG16%

Hrvatska23%

Trgovinska razmena proizvoda od drveta između balkanskih zemalja

Najznačajniji proizvodi koji se razmenjuju su:

Učešće pojedinih proizvoda od drveta u trgovinskoj razmeni balkanskih zemalja (2004)

Ploče iverice10%

Rezana građa42%

Ostali proizvodi

31%

Trupci7%

Prozori, vrata i podovi

10%

Trgovinska razmena proizvoda od drveta između balkanskih zemalja

U odnosu na ukupan izvoz i uvoz proizvoda od drveta razmena između pojedinih balknaskih zemalja se kreće:

U izvozu Slovenije 24,4% U izvozu Srbije i CG 23,1%U uvozu Slovenije 29,4% U uvozu Srbije i CG 42,7%

U izvozu Hrvatske 19,7% U Izvozu Rumunije 2,5%U uvozu Hrvatske 40,1% U uvozu Rumunije 1,4%

U izvozu Makedonije 21,5% U izvozu Bugarske 9,2%U uvozu Makedonije 64,4% U uvozu Bugarske 14,6%

U izvozu Albanije 1,1%U uvozu Albanije 19,1%

Razlozi za relativno nizak obim razmene proizvoda od drveta:

1. Tradicionalna usmerenost ka tržištima Zapadne Evrope (postojanje jakih poslovnih veza)

2. Postojanje rizika u naplati robe u pojedinim zemljama3. Barijere u izvozu pojedinih roba (pre svega trupaca)4. Nedovoljno razvijen sektor finalneprerade drveta u većini

zemalja5. Tokom procesa privatizacije mnoge kompanije su dobile vlasnike

iz zapadno-evropskih zemalja 6. Jo uvek slaba kupovna moć potrošača na tržištima većine

zemalja (izuzetak Slovenija)7. Česte su situacije međusobne konkurencije pojedinih balkanskih

zemalja na zajedničkim tržištima!!!8. I Drugi!

Kako prevazići probleme i poboljšati razmenu?

1. Poslednjih meseci se intenzivno razgovara o stvaranju zone slobodne trgovine Zapadnog Balkana?

2. Postoje brojni međunarodni projekti sa ciljem povećanja konkurentnosti i trgovinske razmene proizvoda od drveta u većinizemalja???