Tower - Dimenzionisanje Drveta

847

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija

Pomou ovog modula imate mogunost da dimenzioniete tapove drvenih elemenata konstrukcije: prave tapove, zakrivljene tapove sa konstantnom dimenzijom poprenog preseka, prave tapove sa promenljivom dimenzijom poprenog preseka, viedelne drvene tapove, za sve vrste naprezanja. Naredba za dimenzionisanje drvenih elemenata konstrukcija, nalazi se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> Drvo. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona Drvo: Dimenzionisanje, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.

Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija

Dimenzionisanje -> Drvo Napomena: Kako se dimenzionisanje vri samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja, to e naredbe za dimenzionisanje drvenih elemenata konstrukcije biti neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znai, pre samog postupka dimenzionisanja potrebno je da definiete sve merodavne kombinacije iz kojih e program preuzimati statike uticaje za dimenzionisanje. U sluaju da model ne sadri ni jednu kreiranu kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija Dimenzionisanje -> Drvo, program e izdati sledee upozorenje.

848


11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje Pre kretanja na sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po kome e se vriti dimenzionisanje. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> Drvo, otvara se dialog box sledeeg izgleda.

Izgled dialog box-a za izbor tekueg propisa

Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi na gornjem delu dialog box-a. U edit box-u Tolerancija, definie se dozvoljeni procenat prekoraenja doputenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku jako bliski dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoraenja), te tapove program e u naredbi Kontrola stabilnosti, tretirati kao regularne. Aktiviranjem komandnog polja OK,dialog box e nestati sa ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei. EUROCODE Za propis EUROCODE neophodno je da se pre samog dimenzinisanja definie i baza materijala drveta. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Materijal, koje e biti disejblovano u sluaju da je izabran propis JUS.

Komandno polje Materijal koje slui za definisanje baze materijala drveta

Nakon aktiviranja komandnog polja Materijal otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

849


Izgled dijalog box-a za definisanje baza materijala

drveta sa tekuom bazom U levom delu dijalog box-a prikazana je lista sa svim bazama materijala drveta, koje se trenutno nalaze snimljene u konfiguracionom fajlu. Sa programom se isporuuju tri default baze materijala. Prva u listi je trenutno tekua baza i ispred njenog naziva nalazi se strelica ( ). Napomenuemo da e podaci iz tekue baze materijala drveta biti preuzeti u dijalog box-ovima Ulazni podaci, Prikaz rezultata i Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa. Korisnik u svakom trenutku moe izvriti promenu tekue baze. Postupak se sastoji od selektovanja eljene baze iz liste i aktiviranju komandnog polja Postavi za tekui. Ovo komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koja baza materijala drveta izuzev tekue.

Pomou komandnog polja Postavi za tekui,

promenjena je tekua baza materijala Dodavanje nove baze materijala drveta vri se aktiviranjem komandnog polja Dodaj. Ako je check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, dodata baza predstavlja kopiju baze koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja i u svom nazivu ona sadri oznaku 1.

850


Pomou komandnog polja Dodaj u listu

je ubaena kopija selektovane baze Ako je check box Sa kopiranjem postavljen na iskljueno stanje u listu se dodaje prazan red kome korisnik sam dodeljuje naziv. Takva baza je potpuno prazana, tako da je neophodno da joj sami zadate sve potrebne parametre. Naziv bilo koje baze materijala iz liste, moe se promeniti tako to se prvo miem obelei polje u koloni Naziv, a zatim se sa tastature unese eljeni naziv. Za uklanjanje selektovane baze predvieno je komandno polje Brii. S obzirom da je ova naredba destruktivna, program e izdati odgovarajue upozorenje:

Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja selektovane baze, dok e negativan odgovor oznaiti odustajanje od naredbe. Komandna polja Gore i Dole e biti aktivna jedino ako se u listi nalazi vie od jedne baze materijala i pomou njih se trenutno selektovanoj bazi vri promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole. Aktiviranjem komandnog polja Edit, otvara se novi dijalog box u kome imate mogunost da za trenutno selektovanu bazu materijala definiete sve potrebne podatke.

851


Dijalog za definisanje parametara za razliite kvalitetne klase drveta

Pored naziva dijalog box-a ispisan je i naziv baze materijala drveta koja se trenutno edituje. U gornjem levom uglu dijalog box-a nalaze se tri radio button-a koja se odnose na tri vrste drveta: Monolitno drvo etinari i meki listari, Monolitno drvo tvrdo drvo i Lepljeno lamelirano drvo. Izborom jednog od njih korisniku se prua mogunost da u tabeli, koja se nalazi u centralnom delu dijalog box-a, definie sve kvalitetne klase drveta koje e pripadati upravo toj vrsti, tako da e svaka od te tri vrste drveta imati svoju tabelu sa kvalitetnim klasama i njihovim parametrima. U prikazanoj tabeli svakom od redova odgovaraju karakteristike jedne klase drveta. Svaka kvalitetna klasa drveta odreena je svojim nazivom i nizom numerikih podataka koji se zadaju u odgovarajuim kolonama. U zaglavlju kolona ispisana je oznaka podatka, a u redu iznad i jedinica mere u kojoj se on izraava. Naravno, jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati. Ukoliko neki od parametara nisu zadati, program e pri aktiviranju komandnog polja OK izdati odgovarajue obavetenje.

Pomou komandnog polja Dodaj omogueno je dodavanje nove kvalitetne klase drveta u tabelu. Nova klasa drveta bie smetena ispod reda koji je bio selektovan pre aktiviranja komandnog polja Dodaj i on e zapravo predstavljati kopiju tog reda. To znai da e imati isti naziv i sve ostale podatke kao klasa drveta koja je prethodno bila selektovana. Novododatoj klasi drveta neophodno je promeniti naziv, s obzirom da vie klasa drveta ne sme imati isto ime. U suprotnom, pri aktiviranju komandnog polja OK program e izbaciti obavetenje:

852


Pomou komandnog polja Brii moe se ukloniti selektovana kvalitetna klasa drveta, a pomou komadnih polja Gore i Dole imate mogunost da po svojoj elji uredite redosled klasa u tabeli.

11.2 Merodavno opterecenje JUS Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dialog box za unos korekcionih koeficijenata za prethodno kreirane kombinacije optereenja.

Izgled dialog box-a za unoenje korekcionih koeficijenata

za merodavne kombinacije optereenja U prikazanom list box-u se nalazi onoliko redova koliko je i kombinacija definisano pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No, ispisuje se redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok su poslednje dve kolone predviena za unos korekcionih koeficijenata Ko i Kd. Korekcioni koeficijenti Ko i Kd se koriste za korekciju doputenih napona. Koeficijent Ko zavisi od karaktera osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u datu kombinaciju. Ko = 1.00 za osnovno optereenje Ko = 1.15 za osnovno + dopunsko optereenja Ko = 1.50 za osnovno + dopunsko + naroito optereenje Koeficijent Kd zavisi od duine trajanja optereenja Kd = 1.00 za kratkotrajna optereenja Kd = 0.90 za permanentno korisno optereenje korisno optereenje ili sneg deluju bez

prestanka due od 3 meseca. Kako se u ovom dialog box-u preuzimaju sve zadate kombinacije pomou naredbe Sluajevi optereenja, to vam se moe desiti sluaj da ne elite da vrite dimenzionisanje za sve ranije definisane kombinacije. U tom sluaju je dovoljno da u ovom dialog box-u za korekcione koeficijente (podatak u koloni Ko ili Kd), svim kombinacijama koje ne elite da uzimate u obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost 0.

853


U Tower-u omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Izvetaj, koje se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.

Komandno polje za kreiranje izvetaja

sa merodavnim kombinacijama Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:

Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem

merodavnog optereenja Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.

854


EUROCODE Izborom naredbe Merodavno optereenje otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

Izgled dijalog box-a Merodavno optereenje EUROCODE

U donjem list box-u su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su kreirani do trenutka ulaska u dijalog box. U koloni No se ispisuje redni broj osnovnog sluaja optereenja, a u koloni Naziv zadati naziv optereenja. Pomou poslednje dve kolone Tip i Trajanje zadaju se tip optereenja i njegovo trajanje. Za svaki od osnovnih sluajeva optereenja imate mogunost da izaberete jedan od dva ponuena tipa optereenja: osnovno ili izuzetno. To se postie tako to se pokaziva mia dovede iznad polja u koloni Tipi pritisne desni taster mia, ime se otvara padajui meni sa opcijama osnovno i izuzetno. Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da promenite tip optereenja na eljeni, nakon ega e se u koloni Tip ispisivati odabrani tip optereenja.

Padajui meni koji se otvara pritiskom na

desni taster mia iznad polja u koloni Tip

855


U zavisnosti od zadatog tipa optereenja i vrste materijala proraunava se parcijalni koeficijent za karakteristike materijala m, pomou koga se vri korekcija karakteristinih vrstoa (bie naknadno objanjeno u poglavlju Kontrola stabilnosti). Na slian nain imate mogunost da onovnim sluajevima optereenja dodelite i odgovarajue trajanje. Naime, desnim klikom mia u koloni Trajanje, za svaki od sluajeva optereenja otvara se padajui meni sa opcijama stalno, dugotrajno, srednjetrajno, kratkotrajno i trenutno.

Padajui meni koji se otvara pritiskom na desni taster

mia iznad polja u koloni Trajanje Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da promenite trajanje optereenja na eljeno, nakon ega e se u koloni Trajanje ispisivati odabrano trajanje optereenja. U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija optereenja, koja ima onoliko redova koliko ima i kombinacija definisanih pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No se ispisuje redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok se pomou sledee kolone odreuje da li e data kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje simbola u ovoj koloni oznaava uzimanje u obzir date kombinacije pri dimenzionisanju i ona e biti prikazana u izvetaju, dok prazno polje oznaava da data kombinacija nee biti uzeta u obzir pri dimenzionisanju, a samim tim ne javlja se ni potreba za prikazivanjem takve kombinacije u izvetaju. Desnim klikom mia preko nekog od ovih check box-ova, otvara se padajui meni sa stavkama Ukljui sve i Iskljui sve. Njihovim izborom mogu se selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. U poslednjoj koloni Trajanje ispisuje se trajanje svake od kombinacija na osnovu trajanja osnovnih sluajeva optereenja koji ulaze u tu kombinaciju. Na osnovu dodeljenog trajanja optereenja definie se korekcioni koeficijent Kmod, koji takoe utie na korigovanje karakteristinih vrstoa materijala (bie naknadno objanjeno u poglavlju Kontrola stabilnosti). Pomou komandnog polja Izvetaj, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a, omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu dokumentaciju. Izborom tog komandnog polja otvara se dijag box sa kreiranim izvetajem:

856


Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem

merodavnog optereenja U izvetaju su prikazani dve tabele, prva sa osnovnim sluajevima optereenja,a druga sa svim kombinacijama koje e se uzeti u obzir pri dimenzionisanju (postojanje simbola u dijalogu Merodavno optereenje). U koloni Tip je sada pored svake kombinacije optereenja prikazan i njen tip osn. ili izuz, u zavisnosti od tipova osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u tu kombinaciju. Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.

11.3 Ulazni podaci JUS Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj liniji se javlja poruka: Ulazni podaci za grede Selektovanje Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/): Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i program e biti u proceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e se otvoriti dialog box za definisanje ulaznih podataka.

857


Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka

Koje podatke je mogue zadati u dijalog box-u zavisi iskljuivo od vrste preseka (da li je jednodelni ili viedelni, da li je od masivnog drveta ili od lepljenog lameliranog drveta, da li je konstantne dimenzije poprenog preseka ili sa promenljivom visinom poprenog pravougaonog preseka, i od toga da li je selektovan samo jedan tap ili vie njih. Prvo emo objasniti znaenje svakog od ulaznih podataka. Koeficijenti duine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Za selektovani tap, u edit box-ovima 3 i 2, zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko lokalne ose 3, odnosno lokalne ose 2 tapa. Programski se za ove vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.

Uzastopnim klikom mia preko ovog prekidaa, moete od programa zahtevati ili unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne duine izvijanja u metrima. Obzirom da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka moe selektovati vie tapova koji imaju

razliite duine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog koeficijenta i duine izvijanja u metrima nisu meusobno povezane, odnosno ne dolazi do meusobnog prepraunavaja. Znai, pri konstroli stabilnosti e biti potovan podatak o duini izvijanja koji je trenutno vidljiv u dijalog box-u. Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri proraunu podunih t napona od sile zatezanja kao i pri proraunu napona od poprene sile. Maksimalne vitkosti tapa max (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Za selektovani tap zadaje se maksimalna vitkost tapa u combo box-u kao jedna od ponuenih mogunosti, u zavisnosti da li je glavni ili sekundarni element konstrukcije i kako je odreena vrednost max:

- Glavni element konstrukcije (priblino Lk) max Lk = 120 - Glavni element konstrukcije (tano Lk) max Lk = 150 - Sekundarni element konstrukcije max Lk = 175

Materijal (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa) Zadaje se kvalitet materijala za selektovane tapove. U combo box-u biraju se neke od ponuenih kombinacija:

858


Vrsta materijala: - Masivno drvo - Lepljeno lamelirano drvo

razliitih botanikih klasifikacija: - Listari - etinari i prema klasi:

- Klasa I - Klasa II - Klasa III (samo za masivno drvo, etinare)

Sem izbora materijala drvenog tapa prema vrsti materijala, botanikoj klasifikaciji i prema klasi potrebno je uneti i procenat vlanosti drveta tokom eksploatacije. Za masivno drvo bazni napon je za vlanost od 18% dok je za LLD bazni napon za 15%. U sluaju da se vlanosti drveta razlikuju od 18% za masivno drvo, odnosno 15% za LLD, doputeni naponi se koriguju sa koeficijentima Kf. Korekcioni koeficijent (izloenost) se unosi u zavisnosti od izloenosti elementa konstrukcije atmosferilijama i mogu se uneti vrednosti od 0.85 do 1.00 a u svemu prema sledeoj tabeli

Glavni nosei elementi konstrukcije

Sekundarni nosei elementi konstrukcije Vrste objekta i stepen

njihove izloenosti atmosferilijama

Nenadzirane i

neodravane

Nadzirane i

odravane

Nenadzirane i

neodravane

Nadzirane i

odravane Potpuno otvoreni objekti sa nezatienom konstrukcijom, izloenom atmosferilijama ili permanentno visokoj relativnoj vlanosti vazduha u zatvorenom prostoru

0.85 0.90 0.90 1.00

Delimino otvoreni objekti, najvie sa jedne bone strane, sa nezatienom konstrukcijom i delimino izloeni atmosferilijama

0.90 0.95 0.95 1.00

U ostalim sluajevima za Korekcioni koeficijent izloenosti unosi se 1.00 Viedelni tap Razmak izmeu elemenata veze: Zadaje se razmak izmeu elemenata veze (drvenih umetaka ili podvezica), maksimalni razmak izmeu elemenata veze mora biti manji od treine duine tapa. Korekcioni koeficijent veze (kod viedelnih tapova): Zadaje se u zavisnosti od veze izmeu samostalnih elemenata i spojnog sredstva prema sledeoj tabeli

859


Element veze Spojno sredstvo Korekcioni koeficijent

veze K Lepilo 1.00 Modanici, karike 2.50 Drveni umetak Ekseri, trnovi i zavrtnjevi

3.00

Lepilo 3.00 Podveze drvene spojne ploe Ekseri, trnovi i

zavrtnjevi 4.50

Korekcioni koeficijent K koristi za proraun raunske vitkosti tapa oko nematerijalne ose. Kod tapova koji su od Lepljenog lameliranog drveta definiu se i sledei ulazni podatci

Broj faza lepljenja Jedna faza lepljenja kada su sve lamele meusobno paralelne (lameliranje u jednom mahu) Vie faza lepljenja kada postoje vie ravni lepljenja, mogue kod tapova sa

promenljivom visinom poprenog pravougaonog preseka (lameliranje u vie mahova)

Za pravac lamela (I faza lepljenja) moe se izabrati jedan od tri ponuena pravca: - u pravcu ose tapa, - u pravcu gornje ivice tapa, - u pravcu donje ivice tapa.

U zavisnosti od broja faza lepljenja, i pravca lamela osnovne faze (I faze) lepljenja lamela, odreuje se postupak prorauna kao i korekcioni koeficijent K.

Debljina lamele Kod tapova koji su zakrivljeni, kod kojih je odnos 130a R1 < 150 a (u funkciji debljine lamele i poluprenika krivine), vri se redukcija dozvoljenih normalnih napona, dok se za odnos 150a R1 < 200 a, vri provera debljine lamele u funkciji zakrivljena.

Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj. Zanemarivanje uticaja - Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku. U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, tapovi koji su ve dimenzionisani zadravaju svoje ulazne podatke za dimenzionisanje, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprenog preseka.

860


Napomena: Bazni dozvoljeni naponi u zavisnosti od vrste materijala, botanike klasifikacije i klase redukuju se sa sledeim korekcionim koeficijentima: Ko - karakter osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u datu kombinaciju, Kd - zavisi od duine trajanja optereenja, Ki - zavisi od izloenosti elementa konstrukcije atmosferilijama u toku eksploatacije, Kf - zavisi od vlanosti drveta u toku eksploatacije, K - kod elemenata konstrukcije od LLD zavisi od ugla izmeu ravni lepljenja i pravca sile Ukupan korekcioni koeficijent K se dobija kao proizvod svih prethodnih korekcionih koeficijenata EUROCODE Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj liniji se javlja poruka: Ulazni podaci za grede Selektovanje ( Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / ): Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, a program e biti u proceduri selekcije sve dok ne izaberete podopciju Kraj ili ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.

Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka

Levi deo dijalog box-a predvien je za definisanje materijala za sve selektovane tapove, pri emu e se koristiti podaci iz baze, koja je u dijalog box-u Baza materijala drveta postavljena za tekuu (vidi poglavlje Izbor propisa za dimenzionisanje). Materijal Izborom jednog od ponuenih radio button-a definie se vrsta materijala:

- Masivno drvo etinari i meki listari - Monolitno drvo - tvrdo drvo - Lepljeno lamelirano drvo

Svakoj od ovih vrsta drveta pripadaju odgovarajue kvalitetne klase drveta, koje korisnik moe da bira iz zatvorene liste. Sadraj zatvorene liste odgovara listi kvalitetnih klasa drveta koja se

861


nalazi u tekuoj bazi materijala drveta, tako da je jasno da e se i on menjati u zavisnosti od izabrane tekue baze. Lamelirani Kod tapova koji su od lepljenog lameliranog drveta definiu se pravac i debljina lamele. Za pravac lamela moe se iz zatvorene liste Pravac izabrati jedan od dva ponuena pravca:

- u pravcu gornje ivice tapa - u pravcu donje ivice tapa

U edit box-u Debljina lamele unosi se debljina lamele u [cm]. Eksploataciona klasa Za sve vrste i kvalitetne klase drveta potrebno je izabrati jednu od tri ponuene eksploatacione klase:

- Eksploataciona klasa 1 - sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i relativnoj vlanosti vazduha od 60%

- Eksploataciona klasa 2 - sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i relativnoj vlanosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godinje prelazi 85%

- Eksploataciona klasa 3 - kada je sadraj vlage vei nego kod eksploatacione klase 2 Izvijanje U gornjem desnom delu dijalog box-a zadaju se koeficijenti duine izvijanja. Za selektovani tap, u edit box-ovima Koeficijent duine izvijanja 3 i Koeficijent duine izvijanja 2, zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko lokalne ose 3, odnosno lokalne ose 2 tapa. Programski se za ove vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.

Uzastopnim klikom mia preko ovog prekidaa, moete od programa zahtevati ili unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne duine izvijanja u metrima. S obzirom da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka moe selektovati vie tapova koji imaju

razliite duine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog koeficijenta i duine izvijanja u metrima nisu meusobno povezane, odnosno ne dolazi do meusobnog preraunavaja. Znai, pri kontroli stabilnosti e biti potovan podatak o duini izvijanja koji je trenutno vidljiv u dijalog box-u. Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka - zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa. Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri kontroli napona od sile zatezanja kao i pri kontroli smiuih napona. Koeficijent duine bonog pridravanja - koristi se u dokazu bone stabilnosti elementa. Program za ovu vrednost automatski usvaja vrednost 1. U zavisnosti od konkretnog primera korisnik moe sam da koriguje ovu vrednost.

Uzastopnim klikom mia preko ovog prekidaa, moete od programa zahtevati ili unos bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak unos stvarnog razmaka bono pridranih taaka upravnih na pravac ose 2, izraen u metrima.

862


Zanemarivanje uticaja Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku. Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou pomou ovog check box-a.

11.4 Kontrola stabilnosti Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Kontrola stabilnosti ulazi se u standardnu proceduru selektovanja Kontrola stabilnosti - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/): Naime sada se oekuje da selektujete sve tapove za koje elite da izvrite dimenzionisanje. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da si su selektovani tapovi ve ranije dimenzionisani i u tom sluaju e izdati sledee upozorenje.

U ovom sluaju imate mogunost da odustanete, ili pak da izborom komandnog polja OK nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih tapova. U okviru kontrole stabilnosti sprovodi se i proraun maksimalnog razmaka bonih pridrajnih taaka. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju. Nain prorauna - JUS Kod nosaa sa konstantnom dimenzijom poprenog pravougaonog preseka, proraun napona se vri prema sledeim obrascima:

za podune-normalne napone:

'3

33 dopmm W

M = , '2

22 dopmm W

M = i ' doptneto

nt AZ = odnosno ' dopcnc AN =

za napone smicanja:

'5.1 dopmm AQ = , ' dopptt WM = ;

863


Superponiranje podunih napona se vri na sledei nain: ako na presek deluje normalna sila pritiska

00.1''23 ++

dopc

nc

dopm

mm

ili ako na presek deluje normalna sila zatezanja

00.1''23 ++

dopt

nt

dopm

mm

Superpozicija napona smicanja se vri na sledei nain:

'23 dopmmm + ukoliko deluje momenat torzije na preseku:

' doptm + Proraun napona kod nosaa koji su zakrivljeni, sa promenom visine pravougaonog poprenog preseka (koji se formira u jednoj fazi) i u temenom preseku vri se prema sledeim formulama:

za podune-normalne napone:

'3

33 dopmmm W

Mk = , '2

22 dopmm W

M = i ' doptneto

nnt AZk = odnosno ' dopcnnc ANk = ;

za poprene napone:

3

33 W

Mk mm = , i neto

nn AZk = odnosno

ANk nn = . Proraun napona kod nosaa sa promenom visine pravougaonog poprenog preseka, kod koga su sve lamele paralelne, vri se prema sledeim formulama:

za normalne napone:

'3

33 dopmm W

M = , '2

22 dopmm W

M = i ' doptneto

nt AZ = odnosno ' dopcnc AN = ;

za poprene napone:

3

33 W

Mk mm = , i neto

nn AZk = odnosno ANk nn = ;

za podune napone smicanja:

3

33 W

Mk mm = , i neto

nn AZk= odnosno ANk nn = ;

Kontrola kombinovanog naponskog stanja na zakoenoj ivici se vri prema sledeem obrascu:

ako je 01 133.125.1

2

dop

1

2

dopt

1t

2

dop

1

+

+

864


Prilikom prorauna stabilnosti obraala se panja na specifinosti kao to su: - odreivanje duine izvijanja tapova sa promenljivom dimenzijom poprenog preseka, - redukcije preseka kod zakrivljenih tapova kada je razvijena duina lamela manja od 4.0 m,

kod nosaa koji se formiraju u jednoj fazi (lameliraju u jednom mahu), - odreivanje koeficijenata K (ugla izmeu pravca sile i pravca lameliranja), - kod zakrivljenih tapovi iji je odnos zakrivljenja =R/h u relaciji 2 10 proraunavaju

se kao zakrivljeni tapovi, ukoliko je > 10, proraunavaju su kao pravi tapovi (bez uticaja zakrivljenja).

tapovi koji nisu mogli da se proraunaju, u okviru naredbe za prikaz rezultata se oznaavaju sa !!!!. To znai da su neki od sledeih uslova prekoraeni: - izvijanje, > max (definisano u ulaznim podacima), - kod zakrivljenih tapova ukoliko je odnos zakrivljenja =R/h manji od 2 (

865


Nain prorauna:

a) Savijanje bez normalne sile (N = 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:

++100

1,2,

,2,

,3,

,3, tff

kdm

dm

dm

dmm

++100

1,2,

,2,

,3,

,3, tf

kf dm

dmm

dm

dm

gde je: t - doputena tolerancija u % km - faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke km = 1.00 fm,3,d i fm,2,d - odgovarajue vrstoe na savijanje m,3,d i m,2,d - sraunati naponi savijanja (M/W)

b) Ekscentrino zatezanje (N > 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:

+++100

1,2,

,2,

,3,

,3,

,0,

,0, tff

kf dm

dm

dm

dmm

dt

dt

+++100

1,2,

,2,

,3,

,3,

,0,

,0, tf

kff dm

dmm

dm

dm

dt

dt

gde je: t - doputena tolerancija u % km - faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke

km = 1.00 fm,3,d , fm,2,d , ft,0,d - odgovarajue vrstoe na savijanje ako ne postoje onda je on fm,d

(ako je presek malih dimenzija razlikuje se od fm,d ) m,3,d , m,2,d - sraunati naponi savijanja (M/W) kao i za JUS (odgovarajue ose) t,0,d - sraunati poduni napon (N/Aneto) kao i ranije

c) Ekscentrian pritisak

3

33 i

L= 2

22 i

L= vitkost L3 i L2 su duine izvijanja, a i3 i i2 su poluprenici inercije poprenog preseka

23

05,02

3,, Ecritc = 2

2

05,02

2,, Ecritc = kritian napon izvijanja

866


3,,

,0,3.

critc

kcrel

f = 2,,

,0,2.

critc

kcrel

f = relativna vitkost

ako je rel,3 0.3 i rel,2 0.3, onda sledea dva uslova moraju biti ispunjena:

+++

1001

,2,

,2,

,3,

,3,

2

,0,

,0, tff

kf dm

dm

dm

dmm

dc

dc

+++

1001

,2,

,2,

,3,

,3,

2

,0,

,0, tf

kff dm

dmm

dm

dm

dc

dc

u ostalim sluajevima sledea dva uslova moraju biti ispunjena:

+++ 1001,2,,2,

,3,

,3,

,0,2,

,0, tff

kfk dm

dm

dm

dmm

dcc

dc

+++ 1001,2,,2,

,3,

,3,

,0,3,

,0, tf

kffk dm

dmm

dm

dm

dcc

dc

gde je :

23,

233

3,1

rel

ckk

k += 2 2,2222,1

rel

ckk

k += i ( )[ ]2 3.3.3 3.015.0 relrelck ++= ( )[ ]2 2.2.2 3.015.0 relrelck ++= c - poetna imerfekcija u odnosu na prav tap (za monolitno drvo c = 0.20, a za lepljeno

lamelirano c = 0.10)

d) Uticaj transverzalne sile

netod A

Q2,2 5.1=

netod A

Q3,3 5.1= naponi od transverzalne sile

Mora biti ispunjen sledei uslov:

tolf dv

dd ++

1,

2,3

2,2

867


gde je: Q3 i Q2 - transverzalna sila Aneto - povrina poprenog preseka (po odbijanju svih oslabljenja)

e) Uticaj torzije Napon od uticaja torzije se sraunava kao:

3,3,

p

tdtor W

M= 2

,2,p

tdtor W

M= Moraju biti ispunjena sledea dva uslova:

tolf dv

dtor + 1,

,3,

tolf dv

dtor + 1,

,2,

U sluaju istovremenog dejstva momenta torzije i transverzalne sile moraju biti ispunjena sledea dva uslova:

tolf dv

dtord +

+1

,

,3,,2

tolf dv

dtord +

+

1,

,2,,3

f) nosai sa jednostrano nagnutom ivicom Na nagnutoj ivici modifikuje se vrstoa na savijanje i to: ako je nagnuta ivica tapa pritisnuta od dejstva momenta

22

,90,

,2

,

,

,,,

tantan50.1

1

+

+=

dc

dm

dv

dm

dmdm

ff

ff

ff

ako je nagnuta ivica tapa zategnuta od dejstva momenta

868


22

,90,

,2

,

,

,,,

tantan75.0

1

+

+=

dt

dm

dv

dm

dmdm

ff

ff

ff

Kontrola je ista kao i za prav tap samo je broj uslova koji moraju biti ispunjeni povean na etiri zbog razliite vrstoe na savijanje na pravoj i kosoj ivici. iskorienje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom tapa

( )tolff

ksilezateuaili

epritiskujuoduticajidm

dm

dm

dmm +++ 1

,2,

,2,

,

,0,3,

i

( )tolf

kfsilezateuaili


dmm

dm

dm +++ 1,2,

,2,

,

,0,3,

iskorienje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom tapa

( )tolff

ksilezateuaili


dm

dm

dmm +++ 1

,2,

,2,

,,

,,3,

i

( )tolf

kfsilezateuaili

epritiskujuoduticaji

dm

dmm

dm

dm +++ 1,2,

,2,

,,

,,3,

g) zakrivljeni nosai konstantnog poprenog preseka Moraju biti ispunjena dva uslova

( )tolfkf

ksilezateuaili


dm

rdm

dmm +++ 1,2,

,2,

,

,3,

i

( )tolf

kkfsilezateuaili


dmm

rdm

dm +++ 1,2,,2,

,

,3,

Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosa zakrivljen) sraunava se kao:

3

3,3, W

Mkldm =

11 =k ; 35.02 =k ; 6.03 =k ; 04 =k

869


23

4

2

321 6.035.01

+

+=

+

+

+=rh

rh

rhk

rhk

rhkkkl

Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade:

ako je 1240 = rin ktr

ako je trk

tr in

rin 001.076.0240 +=<

U sluaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak, potrebno je sprovesti i kontrolu poprenih napona zatezanja i sledei uslov treba da je ispunjen:

tolf

VVk dtdis

dt +

1,90,

2.00

,90,3,

kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosaa sa konstantnom visinom i ima

vrednost 1.4

3

3,90,3, W

Mk pdt = V0 - uporedna zapremina od 0.01 m V - zapremina zakrivljenog dela nosaa, maksimalna vrednost V=2/3 Vb Vb - ukupna zapremina nosaa (zapremina nosaa izmeu dva zgloba je ukupna vrednost

nosaa kao uoptena vrednost)

25.06 =k

=

=rh

rhkk p 25.06

h) zakrivljeni nosai sa promenom dimenzije preseka Neophodno je da budu ispunjena etiri uslova: iskorienje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom tapa

( )tolfkf

ksilezateuaili


dm

rdm

dmm +++ 1,2,

,2,

,

,0,3,

i

870


( )tolf

kkfsilezateuaili


dmm

rdm

dm +++ 1,2,,2,

,

,0,3,

iskorienje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom tapa

( )tolfkf

ksilezateuaili


dm

rdm

dmm +++ 1,2,

,2,

,,

,,3,

i

( )tolf

kkfsilezateuaili


dmm

rdm

dm +++ 1,2,,2,

,,

,,3,

Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosa zakrivljen) sraunava se kao: za vlakna paralelna sa ivicom tapa

( ) 232,0,3, 641 bhMtgkldm += vlakna na nagnutoj ivici

( ) 232,,3, 541 bhMtgkldm += - ugao izmeu pravca lamela i ivice tapa Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade.

ako je 1240 = rin ktr

ako je trk

tr in

rin 001.076.0240 +=<

Na nagnutoj ivici modifikuje se vrstoa na savijanje i to: ako je nagnuta ivica tapa pritisnuta od dejstva momenta

22

,90,

,

,,,

cossin +=

dc

dm

dmdm

ff

ff

ako je nagnuta ivica tapa zategnuta od dejstva momenta

871


22

,90,

,

,,,

cossin +=

dt

dm

dmdm

ff

ff

Koeficijent kl se sraunava kao:

3

4

2

321

+

+

+=rhk

rhk

rhkkkl

21 4.54.11 tgtgk ++= tgk 835.02 =

23 8.73.86.0 tgtgk += 24 6tgk =

U sluaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak, potrebno je sprovesti i kontrolu poprenih napona zatezanja i sledei uslov treba da je ispunjen:

tolf

VVk dtdis

dt +

1,90,

2.00

,90,3,

kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosaa sa konstantnom visinom i ima

vrednost 1.4 V0 - uporedna zapremina od 0.01 m V - zapremina zakrivljenog dela nosaa, maksimalna vrednost V=2/3 Vb Vb - ukupna zapremina nosaa (zapremina nosaa izmeu dva zgloba je ukupna vrednost

nosaa kao uoptena vrednost)

3

3,90,3, W

Mk pdt = 2

765

+

+=rhk

rhkkkp

tgk 2.05 = 26 6.25.125.0 tgtgk +=

27 41.2 tgtgk =

i) Dokaz bone stabilnosti elementa U sluaju da je nosa napregnut momentom savijanja sa ili bez sile pritiska. Mora biti ispunjen sledei uslov:

872


tolfk dmkrit

dm + 1,,3,

relativna vitkost se odreuje kao:

critm

kmmrel

f

,

,, =

kritini napon izvijanja se uzima kao:

3

05,0205,0

3

,3, W

IGIEW

M

ef

torcritcritm l

== Na osnovu vrednosti rel,m odreuje se kkrit ako je rel,m 0.75 kkrit = 1 ako je 0.75 < rel,m 1.40 kkrit = 1.56 - 0.75 rel,m ako je 1.40 < rel,m kkrit = 1/rel,m2

E0,05 - 5% fraktil modula E paralelno vlaknima G0,05 - 5% fraktil modula smicanja Itor - torzioni moment inercije

efl - razmak pridrajnih taaka upravnih na pravac ose 2

11.5 Prikaz rezultata Izborom ove naredbe, program sve tapove, za koje je prethodno sprovedena kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane tapa se ispisuje maksimalna vrednost proraunatog koeficijenta iskorienja preseka za: normalni, smiui napon, kontrolu kombinovanog naponskog stanja kako na zakoenoj ivici tapa tako i u temenom preseku. Iako je verovatno, ve samo po sebi jasno, naglasiemo da je idealna vrednost ovog koeficijenta 1.00, dok e svi tapovi koji ne zadovoljavaju imati vrednost > 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00. Napomenuemo da e tapovi koji imaju koeficijent iskorienja > 1.00, biti ofarbani u zeleno, ukoliko se prekoraenje napona uklapa u toleranciju, zadatu pomou naredbe Propisi. Nakon aktiviranja naredbe Prikaz rezultata, na komandnoj liniji se javlja i poruka: Prikaz rezultata - Selektovanje (/Dijagram b.p.t ): Sada se od korisnika oekuje da selektuje proizvoljan tap, nakon ega se otvara dialog box sledeeg izgleda.

873


Izgled dialog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja

U donjem delu dialog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani tap, a u donjem desnom delu dijaloga se kao orijentacione vrednosti prikazuju koeficijenti iskorienosti preseka (), za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem delu dijalog box-a se nalazi detaljan prikaz sprovedenog postupka dimenzionisanja. Promena tekueg sadraja ovog prozora se moe vriti pomou scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i tasteri PgUp, PgDn, kao i kursorske strelice , , ali pod uslovom da je fokus na tom prozoru. Ako vam ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da miem kliknete na bilo koje mesto unutar prozora predvienog za prikaz rezultata dimenzionisanja, to e dovesti do promene fokusa, a samim tim e i tasteri za scroll-ovanje proraditi. U sluaju da elite da promenite ulazne podatke za dati tap, ne morate da izlazite iz ove naredbe i da pokreete ponovo naredbu Ulazni podaci, ve je dovoljno da u ovom dijalog box-u izvrite sve potrebne izmene i potom aktivirate komandno polje Proraun. Nakon ove operacije program e za selektovani tap sprovesti ponovni proraun uzimajui u obzir sve izvrene izmene u ulaznim podacima. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da korienje naredbe Ulazni podaci i nije neophodno ako elite da dimenzioniete jedan po jedan tap. U tom sluaju je dovoljno bez prethodnog aktiviranja naredbe Ulazni podaci, aktivirati naredbu Kontrola stabilnosti, i ne obazirui se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku, selektovati jedan po jedan tap, u ovom dijalog box-u, zadati potrebne ulazne podatke, i vriti ponovno dimenzionisanje. Ako Vam tap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi na konstruktivno reavanje problema, ne moe da proe sve potrebne kontrole, tada je reenje svakako u promeni poprenog preseka tapa. Kako e promena poprenog preseka tapa dovesti do preraspodele statikih uticaja na celom modelu, u tim sluajevima je neophodno da se vratite u modul za unos podataka, da promenite popreni presek tapa, da sprovedete ponovni proraun statikih uticaja, i svakako ponovo dimenzioniete sve tapove na modelu. Meutim, ako je Vaa procena da promena poprenog preseka nee dovesti do znaajnije preraspodele statikih uticaja na celom modelu, to program nudi mogunost da promenite popreni presek i bez ponovnog prorauna konstrukcije. Za tu namenu je predvieno komandno polje Novi presek. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji je identian dijalog box-u za definisanje poprenih preseka greda u modulu za unos podataka. Tu moete promeniti popreni presek i potom pomou komandnog polja Proraun, zahtevati novo dimenzionisanje selektovanog tapa, za stare statike uticaje, ali sa novim

874


karakteristikama poprenog preseka. Napomenuemo da e ovako promenjeni popreni presek biti tretiran samu u modulu za dimenzionisanje drvenih elementa konstrukcije, dok e u svim ostalim naredbama, program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za unos podataka, i za koji su proraunati statiki uticaji. U sluaju da elite da odustanete od promene poprenog preseka, dovoljno je da aktivirate komandno polje Originalni presek. Njegovim izborom, prethodno promenjeni popreni presek e biti zamenjen originalnim. Napomenuemo da e u sluaju greda promenljivog poprenog preseka opcija za promenu dimenzija poprenog preseka biti nedostupna. Omogueno je generisanje izvetaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u Rastojanje preseka od poetka tapa unosi se poloaj preseka u kome se trai izvetaj dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja Generisanje izvetaja, generie izvetaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja Proraun , ponovo e se prikazati izvetaj kontrole stabilnosti za ceo tap. Izborom komandnih polja i svaki prikazani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu dokumentaciju ili poslati direktno na tampu. Aktiviranjem komandnog polja OK, sve eventualno izvrene izmene u ulaznim podacima, kao i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani tap e biti trajno upameni, dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje od svih uinjenih izmena. Izborom pod-opcije Dijagram b.p.t., koja je prisutna na komandnoj liniji, prikazuje se dijagram maksimalnog razmaka bonih pridrajnih taaka, na kome su prikazane reciprone vrednosti maksimalnog razmaka pridrajnih taaka za sve kombinacije optereenja, za svaki drveni element konstrukcije, objedinjeno za donju i za gornju ivicu tapa, kao na sledeoj slici.

Izgled prikazanog dijagrama b.p.t. (bone pridrajne take) na ekranu

Napomena: Opcija prikaza dijagrama bono pridrajnih taaka je dostupna samo za proraun stabilnosti prema JUS-u.

875


11.6 Izvetaj Kako je ovu naredba predviena za kreiranje tekstualnih izvetaja na hartiji, to njen izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe, na komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje jedan ili vie tapova. Izvetaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/): Naime, sada imate mogunost da selektujete sve tapove za koje elite kreiranje tekstualnog izvetaja. Kada ste odabrali sve tapove, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno odabrane tapove.

Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja

Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati sprovedenog dimenzionisanja. Potred diraktne tampe, programom je predvien i eksport ovog izvetaja u projektnu dokumentaciju. Svi tapovi odabrani u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju, tako da je na vama da odredite kako ete odabrane tapove grupisati.

876


11.7 Izvestaj za jedan presek Kako se u izvetaju za celu gredu, za svaku od sprovedenih analiza automatski odreuje merodavno mesto na gredi, to se moe desiti sluaj da pomou prethodno opisane naredbe ne dobijete prikaz rezultata na eljenom mestu, obzirom da za datu analizu to mesto nije kritino. Zbog toga je i napravljena naredba Izvetaj za jedan presek,pomou koje imate mogunost da dobijete tekstualni izvetaj rezultata dimenzionisanja, ba na zadatom mestu. Njenim izborom, program e sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete gredu u okviru koje elite da razmatrate lejeni presek. Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (): Nakon izbora eljene grede, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete taku koja pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja e odrediti mesto preseka. Taka na gredi: Izbor take na selektovanoj gredi, dovee do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom sprovedenog dimanzionisanja u odabranom preseku.

Izgled dijalog box-a za prikaz rezultata dimenzionisanja u odabranom preseku

877


11.8 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog veoma slian onome za prikaz rezultata.

Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa

U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji. Grupa parametara Geometrija omoguava definisanje geometrije tapa. U edit box-u Duina unosi se duina tapa, a u sluaju da je potrebno dimenzionisati tap sa lunom geometrijom check box Luna geometrija postavi se na ukljueno stanje i u edit box-u Radijus unese se poluprenik luka. U tom sluaju moe se podesiti i orijentacija lokalnog koordinatnog sistema tapa da li je osa 2 tapa usmerena ka centru ili od centra krivine. U delu dijalog box-a Uticaji nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji deluju du tapa. Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na osnovu izabranog tapa iz konstrukcije. Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled: Pojedinani tap Selektovanje (): Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu stabilnosti. Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka.

878


Aktiviranjem komandnog polja Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U polju Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.

11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje11.2 Merodavno opterecenje11.3 Ulazni podaci11.4 Kontrola stabilnosti11.5 Prikaz rezultata11.6 Izvetaj11.7 Izvestaj za jedan presek11.8 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa

Documents

Tower - Dimenzionisanje Drveta