Toni Morison
Jazz
bojana888
Za R V
i
Dorda
Ja sam ime zvuka
i zvuk imena.
Ja sam znak pisma
i oznaka podele.
Grom, savreni um
Nag Hamadi
* * *
Ih, poznajem tu enu. ivela je s jatom ptica u Aveniji Lenoks. Znam joj i
mua. On se zaljubio u osamnaestogodinju devojku, i ta duboka, potmula
ljubav toliko ga je rastuila i usreila da je ubio devojku iz pitolja samo zato da
oseanje ne bi iilelo. Kad je njegova ena, a ona se zove Violeta, otila na
pogreb da vidi devojku i da isee njeno mrtvo lice, oborili su je na pod i izbacili
iz crkve. Potrala je kroz sav onaj sneg, a kad se vratila u svoj stan izvukla je
ptice iz kaveza i stavila ih na prozor da se smrznu ili odlete; nije zadrala ni
papagaja koji je govorio Volim te.
Sneg kroz koji je trala bio je tako suv da u njemu nisu ostajali tragovi,
pa jedno vreme niko nije tano znao gde stanuje. Ali, su i drugi, a ne samo ja,
znali ko je ona, ko mora biti, jer su znali da je njen mu, Do Trag, ubio
devojku. Nikad ga niko nije gonio zato to ga niko nije video kad je to uinio, a
tetka mrtve devojke nije elela da baca novac na nesposobne advokate i
podsmeljive policajce jer je bila svesna da taj troak ne bi nita popravio.
tavie, saznala je da ovek koji je ubio njenu sestriinu po ceo dan plae i da je
to za njega i za Violetu gore od zatvora.
Uprkos bolu koji je prouzrokovala, Violeta je pomenuta na januarskom
sastanku Salemskog enskog kluba kao osoba kojoj je potrebna pomo, ali su
lanice glasale protiv zato to njoj sad jedino molitve - a ne pare - mogu da
pomognu, zato to ona ima mua koji je manje-vie sposoban za rad (samo kad
ne bi tonuo u samosaaljenje) i zato to su jedan ovek i njegova porodica iz
134. ulice izgubili u poaru sve to su imali. Klub se dao na posao da pomogne
pogorelcima i ostavio Violetu da sama utvrdi u emu je problem i da ga rei.
Violeta je strahovito mrava; pedeset joj je godina, ali je jo dobro
izgledala kad je banula na pogreb. ovek bi pomislio da je izbacivanje iz crkve
prevrilo meru - bruke i ostalog - ali nije tako. Violeta je dovoljno bezobrazna i
dovoljno zgodna da pomisli da i bez zadnjice i mladosti jo moe da kazni Doa
tako to e nai prijatelja koga e dovoditi u sopstvenu kuu. Poverovala je da
e to osuiti Doove suze, a njoj pribaviti izvesno zadovoljstvo. Moglo je da
upali, pretpostavljam, ali se eda samoubica teko zadovolje i zaas pomisle da
ih niko ne voli zato to, zapravo, nisu tu.
Kako god bilo, Do nije obraao ni najmanju panju na Violetu i njenog
prijatelja. Da li ga je ona na kraju oterala ili je on nju napustio, ne bih znala.
Moda je osetio da se Violetine drai ne mogu uporediti sa saaljenjem prema
oveku slomljenog srca u susednoj sobi. Ali znam da ta rabota nije potrajala ni
dve nedelje. Violetin sledei plan - da ponov,o zavoli svog mua - svenuo je pre
no to je uhvatio korena. Prala je njegove maramice i stavljala hranu pred njega
na sto. Dalje nije uspela da ode. Otrovna tiina lebdela je po sobama kao velika
ribarska mrea koju Violeta tu i tamo probija svojim prebacivanjima. Po svoj
prilici su je iznurili Doovi nemirni dani i noi koje su oboje ispunjavali
brigama. Zato je odluila da zavoli - dobro, de, da upozna -
osamnaestogodinjakinju ije je bledo malo lice pokuala da isee, iako iz njega
ne bi izilo nita osim strugotine.
Violeta nije znala nita o devojci osim njenog imena, godina i injenice
da je o njoj vladalo dobro miljenje u uredno registrovanom frizerskom salonu.
Onda je poela da prikuplja druge informacije. Moda je mislila da e na taj
nain uspeti da odgonetne tajnu ljubavi. Drim ti paleve, i seti me se ako ta
sazna.
Ispitivala je sve redom, poev od Malvone, susetke sa sprata iznad
njihovog - upravo one koja joj je i rekla za Doovu svinjariju i iji su stan on i
devojka koristili kao ljubavno gnezdo. Od Malvone je saznala gde je devojka
stanovala i ija je bila. Od uredno registrovanih frizerki saznala je koju boju
rua za usne je koristila; kojim su joj gvoem doterivali kosu (mada ja ne
verujem da je ta devojka morala da ispravlja kosu); koji je bend najvie volela
(Slim Bates Ebony Keys, prilino dobar bend ako se zanemari pevaica, po svoj
prilici Slimova ena: zato bi joj inae dozvolio da mu vrea ui?). A kad su joj
pokazali kako je mrtva devojka igrala, Violeta je nauila da izvodi te pokrete,
sve po redu. Dok se njihala savijenih nogu - sa onako sputenim kolenima -
svima je bila odvratna, ak i bivem ljubavniku, a jasno mi je i zato. Kao kad
matori ulini golub kljuca koricu od sendvia sa sardinama koju su make
ispljunule. Ali, Violeta je bila uporna i nije dozvolila da je ometu podsmeljivci
ili neprilinost. Opsedala je 89. niu osnovnu kolu i razgovarala s nastavnicima
koji su poznavali devojku, kao i 139. viu koju je devojka pohaala pre nego to
je poela da gubi vreme u zanatskoj, poto u njihovom kvartu nije bilo
gimnazije za obojene devojke. Dugo je saletala devojinu tetku, dostojanstvenu
enu koja je povremeno radila fine krojake poslove, sve dok se ova nije
navikla na te posete i poela nestrpljivo da iekuje askanja o mladosti i
ravom ponaanju. Tetka je pokazala Violeti sve devojine stvari i ona se
uverila (ba kao i ja) da je sestriina bila svojeglava i pritvorna.
Tetka je pokazala Violeti jo jednu posebnu stvar, fotografiju devojinog
lica, i ak joj dozvolila da je zadri nekoliko nedelja. To lice nije bilo
nasmeeno, ali je barem bilo ivo i vrlo drsko. Violeta je imala petlju da stavi
fotografiju na kamin u sopstvenoj dnevnoj sobi gde su je ona i Do
izbezumljeno posmatrali.
Izgledalo je da e to biti sumoran dom, sve ptice su odletele, a njih dvoje
su po itav dan brisali suze; ali, kad je u grad dolo prolee, Violeta je na ulazu
u zgradu videla drugu devojku s etiri visee lokne na svakoj strani, s ploom
Okeha pod mikom i s mesom za gula zapakovanim u kasapski papir. Pozvala
je devojku da uju plou i tako je poeo sablanjivi ivot utroje u Aveniji
Lenoks. Ishod se razlikovao samo po tome ko je u koga pucao.
*
Luda sam za ovim gradom.
Dnevna svetlost koso preseca zgrade nadvoje kao ilet. U gornjoj
polovini vidim lica koja mi uzvraaju pogled i ne znam koja od njih pripadaju
ljudima, a koja su delo kamenoresca. Donja je u senci i u njoj se dogaaju
zanimljive stvari na koje smo oguglali: klarineti i ljubav, tue i glasovi onih
jadnih ena. U gradu poput ovog moji snovi rastu i oseanja prianjaju uz sve.
Ura. To dolazi od sjajne eline stene koja se njie iznad senke. Kad spustim
pogled na zelene pojaseve trave du reke, na crkvene tornjeve i na beliasto-
bakarna predvorja stambenih zgrada, jaka sam: usamljena, svakako, ali
prvoklasna i neunitiva - kao Siti 1926. godine kad su svi ratovi okonani i
nijedan vie nikad nee izbiti. Dole u senci ljudi se tome raduju. Najzad, najzad
je sve pred nama. Tako kau pametni, a oni koji sluaju i itaju njihove rei
slau se: dolazi novo vreme. Samo pogledaj. Odlazi tuga. Pokvarenost. Ravost.
Nemo da se bilo ta uini. Sve ono to je svako tada na tom mestu bio. To
moe mirno da zaboravi. Istorija je dovrena, hej, svi vi tamo, i najzad je sve
ispred nas. U predvorjima i kancelarijama ljudi sede i misle o buduim
naseljima, mostovima i brzim podzemnim vozovima. A&P zapoljava obojenog
inovnika. Krupne ene ruiastih majih jezika savijaju novanice u zelene
smotuljke, zlu ne trebalo; onda se smeju i grle. Obini ljudi sateruju lopove po
budacima i preotimaju svoj novac, a ako iz gluposti napadnu pogrenog, ovaj
satera njih. Mangupi se rugaju naivinama, upinju se da ostanu zanimljivi i,
poto svi u njih blenu, vode rauna o odevanju i vreaju sa stilom. Niko ne eli
da bude hitan sluaj u Harlemskoj bolnici, ali kad deura crni hirurg, ponos
ublaava bol. I mada je kosa prve grupe obojenih bolniarki proglaena
nepodobnom za bolniarske kape u bolnici Belvi, sad ih tu radi trideset pet - sve
izvanredno sposobne i savesne.
Niko ne kae da je ovde lepo; niko ne kae ni da je lako. Ali jeste
sudbonosno, i ako obrati panju na plan grada, na njegove briljivo trasirane
ulice, Siti te ne moe povrediti.
Miii su mi nikakvi i od mene se ne moe oekivati da se odbranim. Ali,
znam da preduzmem mere zatite. Najvanije je da o meni niko ne zna sve to
bi moglo da se zna. Drugo, motrim sve i svakog i trudim se da otkrijem njihove
namere i njihov nain razmiljanja pre nego to ih oni postanu svesni. Pokuaj
da shvati ta znai uhvatiti se ukotac s velikim gradom: izloena sam svim
vrstama neznanja i zloina. Ipak, za mene je jedino to ivot. Siti navodi ljude na
pomisao da mogu nekanjeno raditi ta god ele, to mi se svia. Vidim ih svuda:
imuni belci, a bogme i runi, hrle u stanove koje su uredile i preuredile
crnkinje bogatije od njih, i svakoj strani je milo to vidi onu drugu. Videla sam
kako se oi crnih Jevreja, saaljive prema svakom ko ne pripada njihovom jatu,
napasaju na tezgama s hranom i glenjevima lakih ena dok povetarac povija
bela pera na lemovima pripadnika UNIJE. Obojeni ovek lagano se sputa s
neba duvajui u saksofon, a ispod njega,
