Tom Martin

Piramida

PROLOG

Visoko gore na retkom planinskom vazduhu Anda, profesor Kent je poslednji put pogledao preko meseinom obasjane lepote drevnih ruevina Mau Pikua, koje su se protezale ivicom doline sto metara ispod njega. Samo deset minuta ranije, vrsto je spavao u toplom krevetu hotela Ruinas, udaljenog tri stotine metara od svetski poznatog objekta Uneskove kulturne batine. Iznenada, bez upozorenja, iz dubokog sna su ga trgla dvojica nepoznatih mukarca.

Pre nego to je mogao da dozove pomo, krpom su mu zapuili usta i izvukli ga iz kreveta. Bez ijedne rei, poveli su ga bosonogog niz hodnik, kroz poarna vrata i napolje u ledenu no.

Znai, konano su doli po mene, posle svih ovih godina.

Bila je to uasna potvrda. Poeo je da sumnja u sopstveni zdrav razum ovih poslednjih nekoliko meseci, ali je ova nona otmica dokazala da su otkria do kojih je doao znaajna koliko je i mislio...

Godinama je slutio da e, ako nastavi sa vanim otkriima do kojih je dolazio, sile zla izai iz senki. Svako otkrie mamilo ga je sve dalje, dok, konano, vie nisu mogli da dozvole njegovo prisustvo na zemlji.

Ali, kuda me vode?

Ledeni noni vazduh izvukao je toplotu iz njegovog uzdrhtalog tela. Posrtao je dok su ga, ruku vezanih na leima, gurali strmom i uzanom stazom, gore u divlju zabit planine. Izgledao je jadno pored korpulentnog grubijana koji ga je gurao nagore kroz mrak. Njegova bela brada i proreena kosa bile su umrene i prilepljene za glavu, a bledo lice je izgledalo skoro sablasno. Ali ak i sada, teilo ga je ono to vidi oko sebe. Osvetljen samo meseinom, predeo je intenzivno zraio uzvienom lepotom.

Stigli su do male zaravni i nii od dvojice otmiara, koji se verao stazom ispred njih, se okrenuo, iz depa izvukao malu kutiju i otvorio je. U mraku, profesor Kent nije mogao da vidi ta njegov otmiar radi. Krupni razbojnik , koji je profesoru stezao ruke iza lea, iznenada je pojaao stisak i uasnutog starca primorao da klekne.

Obuzet panikom, poeo je da se opire, ali je gorostas samo gurao profesora nadole, sve dok ovaj nije leao lica pritisnutpg u planinski vres, prikucan za tlo. Zatim je krenuo da skloni krpu iz profesorovih usta.

Ali, tek kada je video da drugi otmiar ui pored njega sa pricem u ruci, profesor Kent je poeo da vriti. Polako - izgledalo je neverovatno polako - ovek je prineo pric do profesorovog lica. Na meseini se mogla videti kap tenosti nalik ivi kako sija na njegovom vrhu. Tada je mali ovek progovorio: zlo je siktalo u profesorovo uvo:

Stari, ima li jo neto to bi voleo da doda svojoj tapiseriji lai?

Imao je naglasak stranca, ali nije se poznavalo odakle je. Profesor Kent je okrenuo glavu nagore koliko je mogao, sve dok krajikom oka nije video lice svog islednika. Uz veliki napor, uspeo je hrapavo da upita:

Ako su to lai, zato ste onda doli po mene?

Zlobni ovek se podrugljivo nasmejao, a zatim se nagnuo napred i vrhom igle okrznuo profesorov vrat. Kent je jedva osetio grebanje, ali je znao da je to dovoljno. Istog trena, njegova plua su poela da se steu.

im je osetio kako otrov tee njegovim venama, znao je da je osloboen uasnog tereta. Sada je samo eleo da ga puste da umre na miru, ali je njegov delat nastavio da se ruga.

Profesore Kente, ti si demon. A demoni moraju da budu vraeni u pakao - gde im je mesto.

,,U mojoj filozofiji nema demona, a ni pakla...

,,Dosta!, zaurlao je mali ovek. Njegov sauesnik je profesorovo lice gurnuo dublje u lie. Profesor je oseao kako gubi svest.

Neu da sluam tvoje lai. Zar ti nikada nije prolo kroz glavu da su prolost i budunost privatno vlasnitvo i da ne pripadaju tebi, profesore Kente? Oni pripadaju vanijim ljudima.

Sada se u delatovom glasu oseao bes. Mislio si da moe da nas nadmudri? Da li si stvarno zamiljao da e ti ikada biti dozvoljeno da obelodani ono to si otkrio?

Dok je govorio, neto je blesnulo u njegovoj ruci. Bila je to britva.

ta li to radi? Profesor je umorno skrenuo pogled prema njemu. Ve me je osudio na smrt svojim otrovom.

Mali ovek je nastavio da pria, a zajedljivost je prodirala u njegov glas:

Mi smo velikoduni. Smatramo da bi poput grkog filozofa Sokrata, kojem je pruena prilika da sam sebi oduzme ivot, tebi takoe trebalo dozvoliti da uradi asnu stvar... Ne predlaemo ti groznu smrt. To bi moglo da podstakne raspitivanja, iznenadno interesovanje za mutne radnje tvojih takozvanih teorija. Samoubistvo nije tako senzacionalno kao ubistvo - zar ne?

Tada je profesor Kent osetio kako div poputa stisak. Instinktivno je pokuao da se pokrene, ali njegovo telo nije htelo da ga slua. Bio je paralizovan.

Skoro nezainteresovano, muitelj je prevrnuo starca na lea. Uzeo je profesora za desnu ruku i zatim britvom zarezao du runog zgloba. Krv je iknula po umskom tlu, a zatim je poela ravnomerno da tee iz rane. Ispustio je mlitavu desnu ruku naad na zemlju, a zatim podigao levu, stavio britvu na dlan i sklopio profesorove prste oko nje. Zatim je paljivo poloio ruku nazad na zemlju.

Pustiemo da bog odlui o kazni za tvoja bogohuljenja. Stari, tvoji zemaljski dani su odbrojani.

Profesor je svom snagom volje pokuao da otvori aku i pusti britvu da padne, ali se nita nije desilo. Leao je tamo, paralizovan - sam svoj delat.

Nema biblijskog boga koji moe da me kazni. Moj e dokaz biti naen... Profesorov glas je postepeno utihnuo kada su miii njegovog grkljana popustili pod otrovom.

Mali ovek je zareao na svog kompanjona: Zar nema kraja tvrdoglavosti ovog oveka? Odakle mu to odvratno uverenje? On je kao bubavaba - nemogue ga je unititi.

Zatim se sagnuo i vatom obrisao profesorov vrat.

... Kad samo pomislim da je obian akademac mogao da nam izazove sve ove nevolje... Tako - neemo nikakve nesporazume. Hajde da se vratimo u hotel i pretraimo njegovu sobu. Moramo da unitimo svaki deli dokaza.

Jo nekoliko trenutaka su gledali u nepokretno telo, a zatim su se ponovo tiho utopili u no.

Profesor Kent je, potpuno onesposobljen, zurio u zvezdani svod. Godinama je prouavao tajanstveno nebo u okviru svog traganja za velikom istinom i ak i sada, uprkos iznurenosti, njegov um je prepoznavao dobro znana sazvea. Dok je snaga ilela iz njega, razmiljao je o svom poslednjem otkriu.

Znai, moja intuicija je bila u pravu. Reio sam poslednju misteriju. Ali to znai da je svet u smrtnoj opasnosti. Da li su mape sigurne? I kada mene ne bude bilo, da li e iko razumeti ta one znae?

Zatim je sve prekrila tama.

DEO PRVI

1

Bilo je pet minuta do podne tog sunanog i neuobiajeno toplog martovskog utorka. Ketrin Donovan, sa 29 godina jedan od najmlaih strunih savetnika u istoriji univerziteta Oksford, prola je kroz mali ulaz u masivnoj drvenoj kapiji fakultetskog smetaja i zakoraila u tiinu lepog prednjeg etvrtastog dvorita koleda Ol Souls. Sunevi zraci su padali po travnjaku, dajui toplinu kotsvoldskom kamenu, dok su univerzitetska zvona vedro brujala, najavljujui podne.

Ol Souls, gde je Ketrin imala poloaj strunog saradnika, najugledniji je i najtajanstveniji od svih 35 oksfordskih koleda. Sem postdiplomaca, na njemu uopte nema studenata, dok ih veina koleda ima po 200, a najvei ak i 400. Jednostavno, 0/ Souls je ekskluzivno boravite uenih ljudi svetske klase i njegovo izuzetno lanstvo je posveeno unapreenju sveukupnog ljudskog znanja, u oblastima tako raznolikim kao to su nuklerna fizika i islamska umetnost.

Jedini nain da se neko sa strane pridrui ovom elitnom klubu jeste putem najrigoroznijeg regrutovanja, koje se sprovodi svuda po svetu. Ali onima koji bi proli, vredelo je potruditi se. Prema stipendistima se postupalo kraljevski. Vinski podrum koleda je jedan od najboljih na univerzitetu, a saradnici koji stanuju u fakultetskom smetaju jo uvek mogu da odaberu da ih izjutra budi sluga sa ajem, dvopekom i jutarnjim novinama na srebrnom posluavniku. Ali, najvanije od svega, nijedan saradnik nije primoran da poduava - svaki od njih moe sve svoje vreme da posveti vanim otkriima u oblasti i specijalnosti po svom izboru.

Za Ketrin, lepu mladu Amerikanku, Ol Souls je bio veoma udno okruenje, ali su ostali saradnici - naviknuti na svakakve ekscentrinosti - na nju gledali jednostavno kao na jo jedan sluaj neprilagoenosti u koledu neprilagoenih. I tako su je rado prihvatili, zadovoljni saznanjem da je ona ve najpriznatije svetsko ime u svojoj oblasti. Astronomiji.

Ketrin Donovan je pogledala na sat. Pet minuta do mog nastupa.

Pourila je do pansiona, pogledala svoje potansko sandue i pokupila jutarnju potu: par neinteresantnih saoptenja iz Odseka za astronomiju i veliki smei koverat, oigledno poslat iz inostranstva. Na brzinu ga je pogledala i odmah prepoznala rukopis profesora Kenta. Ono to je najmanje elela bilo je da kasni na svoje poslednje predavanje u semestru. Zato je koverat ugurala u torbu i ustrim korakom krenula oko etvrtastog dvorita, u pravcu sale za predavanja.

Kao to je bilo uobiajeno za sva predavanja dr Ketrin Donovan, lepa stara kamena prostorija u srcu koleda bila je prepuna studenata sa celog univerziteta. Njena predavanja su bez premca bila najomiljenija na odseku. Drala ih je po slobodnom izboru, jer je volela da bude u kontaktu sa studentima. Oni su na to odgovorili redovnim pohaanjem predavanja i njihov broj se poveavao kako su predavanja odmicala. Samo dan ranije, na kafi u profesorskoj kantini, jedan od njenih drueljubivijih kolega vragolasto ju je zadirkivao zbog toga - prenosei priu o tome kako je sluajno uo dva studenta koji su je opisali kao najprivlanijeg predavaa na univerzitetu.

Sa smeom kosom do ramena, izuzetno lepim licem finih kostiju i gracioznou sportiste privukla bi panju bilo gde, i bila je svesna toga.

Ovog je jutra, medutim, Ketrin bila nervozna. Po tradiciji, poslednje predavanje u semestru uvek se koristi da nadahne studente pred dugi raspust.

Danas je nameravala da ih iznenadi objanjavanjem jedne od najneobinijih i najnejasnijih zagonetki u svemiru - misterije koja bi mogla da ima zaista zastraujue implikacije na celo oveanstvo. Ovi studenti su bistra sorta, ali su veoma mladi i vano je podsetiti ih na krhkost ljudskog znanja kada se suoi sa nepoznatim.

Sa visine podijuma na kojem je stajala, Ketrin je odmerila more lica okrenutih ka njoj. Proistila je grlo i poela:

Dobar dan svima. Hvala to ste doli. Danas elim da ponem tako to u videti da li neko od vas moe da rei jednu od najveih misterija svih vremena.

Uzbueni amor je ispunio dvoranu, a udne oi studenata su u iekivanju netremice gledale u nju.

Kao to svi znamo, najsjajnija zvezda na nonom nebu je Sirijus. Postoje jedna ili dve zvezde koje su malo blie naem sunevom sistemu, ali nijedna od njih nije tako sjajna. Moda zbog toga Sirijus zauzima glavno mesto u skoro svim mitologijama drevnog sveta...

Ketrin je pogledala u more lica. Dobro je - izgledaju zainteresovano. Sa zaverenikim tonom u glasu, nastavila je:

Ali moda - samo moda - postoje i drugi razlozi,..

Ponovo je zastala, ovog puta da popije gutljaj vode iz ae na stolu sa strane. Spustila je pogled na svoj laptop i pritisnula dugme. Istog trena, na ogromnom belom ekranu privrenom na zid iza njenih lea pojavio se slajd.

Na njemu su bile dve fotografije, postavljene jedna pored druge. Prva je prikazivala dijagram urezan u pear ili finu rastresitu zemlju.

Za drugu fotografiju je bilo jasno da je snimljena kroz moan teleskop. To je bila klasina slika s dugom ekspozicijom, koja astronomu omoguava da uhvati daleki objekat na nebu dok se velianstveno kree svojom prastarom putanjom. Tu je bio i drugi, manji objekat. Njegova putanja se spiralno uvijala oko veeg suseda kao da je uhvaen u zagrljaj iz kojeg se mui da pobegne.

Ketrin je podigla pogled da proveri da li su slike jasne na velikom belom ekranu:

... Dakle, imajui u vidu rastojanja izmeu zvezda, Sirijus je praktino na prvi sused. Da li neko zna koliko je tano udaljen? Jo jednom je osmotrila more lica. Ruku je podigao travi mladi u treem redu. Ketrin mu se ohrabrujue nasmeila, ali im se neni pogled njenih lepih zelenih oiju spustio na njega, mladi kao da je zanemeo. Saoseajno se smeei, ali i sa jedva primetnom primesom nestrpljenja u glasu, pokuala je neno da ga podstakne da progovori:

Da?

Pocrveneo je i poeo mucajui da odgovara:

... On je... On je udaljen 2,67 parseka... to je 8,7 svetlosnih godina ili 84 triliona kilometara.

Ketrin je bila impresionirana.

Da! Odlino. Hvala. Dakle, nemaki astronom Fridrih Besel je 1844. godine prvi pokrenuo spekulacije da Sirijus ima nevidljivog blizanca. Besel je proveo mnogo vremena izuzetno precizno merei spore pokrete Sirijusa i primetio je male nepravilnosti na njegovom redovnom putu. Besel je mislio da ovo moe da bude izazvano samo gravitacionom vuom nevidljivog suseda, ali to nije mogao da dokae. U to vreme niko nije uspeo da sagradi teleskop kojim bi se videlo ak do Sirijusovog zvezdanog sistema. Ketrin je otila do projekcije na tabli.

Tek je 1862. godine ameriki tvorac teleskopa Alvan Klark, koristei jedan od svojih pronalazaka, prvi put u ljudskoj istoriji video jedva primetnog Sirijusovog pratioca - i time dokazao da je Beselova teorija tana.

Ali, da li je to bilo prvi put?, upitala je tajanstveno. Zaulo se uzbueno mrmljanje iz dvorane i Ketrin je jo jednom napravila dramsku pauzu.

Danas, naravno, moemo veoma jasno da vidimo oba objekta, koristei svoje izuzetno jake teleskope. Onu veliku zvezdu, provobitni Sirijus - Sirijus vidljiv golim okom - mi zovemo Sirijus A, a njegovu zvezdu pratilju, teki, nevidljivi Sirijus - Sirijus B.

Dakle, pitanje koje danas imam za vas je veoma lako, ali ako moete tano da odgovorite na njega, NASA bi vas verovatno postavila za rukovodioca istraivanja...

Ketin je duboko udahnula i polako postavila zagonetku: Ako je Sirijus B potpuno nevidljiv golim okom, kako to da postoji jedno afriko pleme koje poslednjih 2.000 godina uva potpun i precizan astronomski zapis o njemu?

Iz prepune sale dopro je uzvik zaprepaenja.

Pleme o kojem govorim zove se Dogon. Ono ivi u zemlji koja se danas zove Mali, u zapadnoj Africi. U njihovom starom usmenom predanju sjajnu zvezdu Sirijus prati jedan izuzetno teak, veoma taman objekt, koji se zove Po. U ovom trenutku moramo da naglasimo da je Sirijus B u stvari beli patuljak - on ima materije koliko i nae Sunce, ali je siuan u poreenju s njim: jedna kafena kaiica teka je skoro etvrtinu tone. Dakle, izgleda da su Dogoni ne samo znali da Sirijus B postoji - to je samo po sebi udno - ve su znali i da je to vrsta zvezde izuzetne gustine... tavie, znali su i da oko svog veeg brata obie svakih pedeset godina.

Ketrin se nasmeila zbog zaprepaenja na licima njenih slualaca.

Dogonska verovanja - ako je to prava re za njihovu astronomiju - prvi put su svetu saoptena etrdesetih godina prolog veka, jednom francuskom antropologu, ali mi zasigurno znamo da su njihove teorije stare bar 1.800 godina, a gotovo sigurno su i mnogo, mnogo starije. Da bi ilustrovali nebeska kretanja, Dogonci su koristili dijagrame u pearu. Uskoro u vam rei kako su oni sauvani. Ovde, na levoj strani slajda, moete da vidite dogonski dijagram meusobno povezanih orbita Sirijusa i njegovog tamnijeg parnjaka. A ovde na desnoj strani je savremeni astronomski zapis kretanja Sirijusa A i B. Sluaoci su ponovo ostali bez daha.

Kao to moete da vidite - savreno se poklapaju. Danas znamo da je orbitalni ciklus Sirijusa B, ili Poa, kako su ga Dogoni zvali, taao 49,1 godina - tako da 50 godina nije loa procena za neolitsko pleme! I to nije kraj dogonskom poznavanju kosmosa. Na primer, oni su takoe oduvek tvrdili da Jupiter ima etiri meseca i da Saturn ima prstenove. Dakle, isto kao u sluaju Sirijusa B, Saturnovi prstenovi i Jupiterovi meseci ne mogu da se vide golim okom - morate da imate teleskop, i to veoma dobar. Prema tome, da li neko moe da objasni kako su Dogoni znali sve ovo?

Prepunom prostorijom je zavladao tajac. Duboko u sebi, Ketrin je bila sigurna da e jednoga dana razumno, nauno objanjenje za misteriju dogonskog znanja o Sirijusu sigurno biti naeno. Na kraju krajeva, potpuno je nezamislivo da je u dubinama primitivne prolosti oveanstvo ikada moglo imati visokonaprednu tehnologiju neophodnu za posmatranje omanje zvezde. I pored toga, to je bila jedna od njenih omiljenih kosmikih zagonetki, koja nikada nije zatajila u postizanju eljenog efekta. Otvorenih usta, razrogaenih oiju, studenti iz nekoliko prvih redova izvijali su vratove da vide da li neko tamo pozadi ima nekakvu ideju. Svi su utali.

U tom trenutku, kao na znak, vrata na drugoj strani sajle su se otvorila. Svi sluaoci su se okrenuli prema njima.

To je bio jedan od vratara iz pansiona koleda. Izgledao je kao da mu je pomalo neprijatno i zakaljao se nervozno pre nego to je zbunjeno podigao ruku.

Ketrin je prela pogledom preko prostorije.

Molim vas, izvinite na trenutak.

Nervozno ispravljajui suknju rukom, sila je stepenicama s podijuma, svesna da je svi posmatraju, i kroz salu krenula u susret vrataru.

On je pourio prema njoj i sreli su se na pola puta.

Gospoice, izvinite to vas prekidam. Upravnik eli da smesta doete.

ta! Zar to ne moe da saeka jo pola sata?

Rekao je da ne moe, gospoo. Rekao je da ima veoma lou vest.

Ketrinino srce je zalupalo bre. Okrenula se celoj prostoriji i ponovo se obratila sluaocima:

Izvinite, svi. Bojim se da je iskrslo neto ozbiljno, i pozvana sam da hitno doem. ao mi je zbog ovoga. Nadam se da e vas ova misterija - a verujte mi da je to zaista misterija - inspirisati sledeih nedelja. Sigurna sam da ete svaki trenutak raspusta provesti itajui skripta za sledei semestar, ali ako naete slobodan trenutak, vidite moete li da reite zagonetku dogonskog Sirijusa. Sreno! Ako uspete, oslobodiu vas prolenog semestra...

2

Kua koja pripada upravniku koleda Ol Souls je velianstveni niz hrastovinom obloenih soba sa pogledom na divni Felous garden, sa mnotvom cvea po rubovima i besprekornim, vekovima starim mahovinastim travnjakom. Sa ezdeset pet godina, upravnik je bio veteran univerzitetskog ivota. To je bio energian, sed ovek, sa velikim nosom i upavim obrvama, i celokupno njegovo dranje smesta je izazivalo potovanje. Osim to je brinuo o svakodnevnoj administraciji koleda, bio je i ugledni filozof i logiar.

Danas se, meutim, naao u neveselom poloaju da prenese uasnu vest. Policajac iz stanice Temz Veli upravo ga je obavestio da je profesor Kent, divni kolega i dobar prijatelj, pronaen mrtav na planinskoj kosi kod Mau Pikua u Peruu. Uzrok smrti je bio srcani udar; meutim, izgleda da je udar skoro sigurno izazvan pokuajem samoubistva. Ipak, policajac je rekao da bi bilo najbolje ne zalaziti u detalje u ovako ranoj fazi istrage. Predstavnik specijalne slube u Limi nastavlja istragu sa peruanskom policijom.

Sedei pogrbljen i pognute glave za velikim hrastovim stolom, upravnik je levom rukom obuhvatio elo i polako ga masirao. Duboko je uzdahnuo i, prvi put od kada pamti, naao se u situaciji da ne zna kako da se najbolje izbori sa dogaajima.

ta mogu da kaem Ketrin? Profesor joj je bio kao drugi otac.

U tom trenutku se na vratima zaulo kucanje.

,,Napred.

Ketrin je izgledala blistavije nego ikad i, kada je video njeno mladalako ponaanje, upravnik je ponovo osetio griu savesti - zato je njemu zapalo da saopti ovu uasnu vest? Ketrinino lice je ve bilo olienje zebnje i brige.

Upravnie, molim vas - ta se dogodilo?

Draga moja devojko, veoma mi je ao to moram da kaem da je profesor Kent mrtav.

Ketrin se sruila u najbliu stolicu, pepeljastog lica. Zatim se pribrala.

Kako? Kada?

Umro je, kako izgleda, pre dva dana u Peruu - kod Mau Pikua... Blizu ruevina Inka... Posetila me je policija - upravo su otili. Odmah sam rekao da te pozovu...

Ketrinine oi su bile mutne kao kod nekoga ko je u stanju dubokog oka.

Ali, ne verujem u to - mislim, ta se desilo? Sigurno je neka greka? Profesor mi je rekao da ide u Meksiko - trebalo je da se vrati kasno sino...

Upravnik je pokuao da bude to neniji:

... Jo uvek nismo sigurni. Meutim, peruanska policija je zakljuila da se radi o samoubistvu...

U trenu se izraz Ketrininog lica promenio iz oka u nevericu. Iznenada se uspravila u stolici.

Ne! Nemogue. Nikada - sve je to uasna greka. Upravnik je ustao i obiao oko stola. Ne znajui ta drugo da radi, nasuo je au vode i odneo je Ketrin.

Draga moja, mnogo mi je ao. Policija sada dri konce u rukama... Mislim da treba da pokua da se opusti.

Ketrin je vrtela glavom. Podigla je pogled kada joj je upravnik priao:

Profesor Kent nije imao nikoga. Njegova jedina sestra je umrla pre tri godine. Nema ak ni ko da se obavesti, nikoga da pripremi sahranu. Sve je to suvie tragino... Ali, ja hou da znam vie. Dolo je do greke. To mogu da vam garantujem. Sasvim je nemogue da je profesor izvrio samoubistvo... Hou lino da razgovaram sa policijom.

Upravnik joj se neno osmehnuo:

Ketrin, draga, sasvim te razumem. Ali, hajde da saekamo potpuni izvetaj iz Perua. Siguran sam da predstavnika kancelarija britanske policije u Limi to dri pod kontrolom. Ako hoe, im stigne izvetaj, otii u s tobom u policijsku stanicu. Danas ne mogu da uradim bogzna ta, ostao mi je prilian broj sastanaka za popodne - jednostavno ne mogu da ih otkaem, ma koliko to eleo...

Izraz reenosti preao je preko Ketrininog mladog lica.

,,Da, upravnie. Shvatam. Hvala vam to ste mi odmah rekli. Pravilno ste postupili. Moram da se uverim da je sve u redu. On je bio moj najprisniji prijatelj, bar u ovoj zemlji. Vi to znate... Moram da odem kui i reim ta da radim.

,,Da, naravno, draga moja. Ovo je uasan dan. Stvarno straan... Profesor Kent je bio izvrstan naunik i, jo vanije, izuzetno dobar ovek. Zaista mi je mnogo ao.

Ketrin je ustala sa stolice, uzela torbu i otila do vrata. Kada je njena ruka uhvatila kvaku, upravnik je ponovo progovorio.

Samo jo neto...

Okrenula se da ga pogleda. Uinilo joj je da se ton njegovog glasa nekako promenio... ili je ona, moda, samo uznemirena.

Da li ti je profesor rekao neto poslednji put kada si ga videla? Ili ti je moda dao neto?

Negde duboko u Ketrininoj podsvesti zazvonilo je zvono za uzbunu.

Izvinite, upravnie, kako to mislite?

Stari univerzitetski profesor ju je postojano gledao.

Mislim, moda ti je ispriao o neemu na emu je radio - ili ti je moda neto dao? Mogao bih to da prosledim policiji... moda bi pomoglo.

Ostajui pribrana, na upravnikov nepokolebljiv pogled je odgovorila istom merom.

Ne - ne mogu niega da se setim... Poslednji put kada sam videla profesora, pre desetak dana, pila sam aj sa njim tamo na

njegovoj farmi u Kotsvoldsu. Nije bilo ni poklona niti bilo ega drugog. I uveravam vas, bio je dobro raspoloen, kao i obino. Kada je otvorila vrata i izala u hodnik, ula je upravnikov trezveni glas iza svojih lea:

Uasno - apsolutno uasno...

Ketrin je vrsto zatvorila vrata. Srce joj je tuklo. Pogledala je gore-dole niz hodnik, a zatifn, sasvim sigurna da u blizini nema nikoga, otvorila torbu: pismo iz Perua jo uvek je bilo tamo.

3

Ketrin se uputila pravo u univerzitetski stan profesora Kenta. Imala je svoj klju, jer je esto koristila profesorovu radnu sobu i dobro snabdevenu biblioteku kada je on bio na putu. U stvari, ak i kada je bio u zemlji, on se trudio da radi iz svog doma - osamljene seoske kue u oblasti Oksford, koja je bila savrena baza za njegova istraivanja. To je bila tipino armantna kotsvoldska zgrada sa ivopisnim vrtom okruenim kamenim zidovima i blago zatalasanim poljima. Ona je tamo provela mnoge srene sate, i sada j'e pomislila na kuu kako stoji pusta i nikada vie nee doekati profesora.

Izala je u etvrtasto dvorite i krenula u pravcu srednjovekovnog prolaza koji vodi ka profesorovom stepenitu. Dok je obilazila oko kvadratnog travnjaka, preplavile su je uspomene. Tragina vest je jednostavno bila nepodnoljiva...

Mogu li da pomognem, draga moja?

To je bio glas vratara koleda. Ketrin je osetila njegovu blagonaklonu ruku na svojoj i kada se iznenada pribrala, shvatila je a stoji u dvoritu dok joj suze liju niz lice.

Izvini, Frede. Samo sam malo zbunjena. Pokuala je da se osmehne i potrudila se koliko je mogla da obrie suze.

Mogu li da vam donesem neto?

,,Ne, Frede - izvini, bie mi dobro... Samo u otii do stana profesora Kenta i malo posedeti.

Minut kasnije, ula je u profesorov stan sa zidovima prepunim knjiga. Ne znajui ta da radi, sela je u svoju omiljenu fotelju pored kamina i pokuala da shvati ta se deava. Ona je ovde, u miru i spokojstvu profesorove prijatne radne sobe u Oksfordu, dok je on hiljadama kilometara daleko umro uasnom smru na nekoj samotnoj planinskoj kosi... To nikako nije moglo da bude samoubistvo... O emu oni govore... Sve je to suvie uasno da bi se moglo prihvatiti... Nema nikakvog smisla... Njen mozak je uurbano radio i ona je pokuavala da se seti da li je poslednji put kada ga je videla on rekao neto, da li je ma ime nagovestio da razmilja u tom pravcu.

Ali, nije bilo niega. Posetila ga je na farmi samo dve nedelje ranije. Bio je srdaan i reit kao i uvek. Razgovarali su o zbivanjima na koledu i on joj je pokazao retku orhideju koju mu je poslao prijatelj. Smestio ju je pored kuhinjskog prozora, nadajui se da e cvetati i bujati. Rekao je da jedva eka da je vidi kada se vrati s puta, da eli da je upozna sa svojim starim prijateljem, koga interesuje njeno polje rada. Zatim su se rastali...

Povukla je torbu na krilo, izvadila koverat i ponovo ga paljivo ispitala. Da, to je bez sumnje profesorov rukopis. Zato, pobogu, nije upravniku rekla za pismo? ta ju je spreilo?

Nervozno, Ketrin je otvorila koverat. Unutra je bio plastini omot sa svenjem mapa. Preko mapa je bio zakaen beli papiri veliine razglednice. Videla je da je na njemu neto napisano.

Grozniavo, Ketrin je uvukla ruku u plastini omot, izvadila papir i okrenula ga. Kada je videla ta na njemu pie, krv joj se sledila.

Za sluaj da se ne vratim.

Eureka

40 104 400 30 9 30 70 100 5 200 30 10 40 1 80 5 100 400 40 10 50 10 200 300 100 8 7091 50 300 10 20 800 10 300

10 200 0051172543672

ta se deava? Sta, pobogu, sve ovo znai?

Ketrin je ustala i brzo otila do pisaeg stola. Gurnula je profesorove papire u stranu i spustila mape na sto. Bilo ih je ukupno sedam. Njen sreni broj, tuno je pomislila. Rairila ih je i poela da ih podrobnije prouava. Tri mape su bile kompjuterski generisane - onakve kakve viate na kraju atlasa. Za ostale etiri je bilo jasno da su kopije starih dokumenata. Originali su oigledno bili veoma stare mape, verovatno iz perioda pre srednjeg veka, i prikazivali su razliita mesta irom sveta.

Nije mogla odmah da prepozna mesta koja su na njima bila predstavljena, ali su to oigledno bile bona fide mape, a ne samo matovite ilustracije: prikazivale su morske obale, rene sisteme, planinske lance i ostrva. Kvalitet papira, kao i kvalitet kopija, bio je neujednaen.

Dok je Ketrin ponovo itala pisamce i s nerazumevanjem zurila u tajanstvene mape, poeo je da je obuzima oseaj potpune panike.

Ali, ta ove mape predstavljaju? I kakvo je znaenje profesorove poruke?

4

Dejms Radeford je pogledao u sat u uglu ekrana svog laptopa. 12:55. Brzo je poistio knjige sa stola u torbu i iskljuio raunar. Mora odmah da napusti biblioteku. Ima sastanak sa profesorom Kentom, jednim od vodeih umova na univerzitetu, i nema nameru da ga propusti.

Radeford je prvi put upoznao profesora Kenta svega dve nedelje ranije. Profesor je bio gost na veeri kod jednog Radefordovog kolege. Sasvim sluajno je ispalo da Radeford sedi do njega. Istog asa su zapali u ozbiljan razgovor, jer je profesor bio veoma zainteresovan za drevne mitologije. U stvari, neobino zainteresovan, imajui u vidu da to nije imalo nikakve veze sa oblau za koju je strunjak - ili je bar Radeford tako mislio - ali ono to je Radeforda zaprepastilo bilo je koliko su iroki vidici profesora Kenta. Tri sata nisu priali ni o emu drugom.

Dejms Radeford je bio jedan od vrhunskih strunjaka za svetsku mitologiju na univerzitetu. Premda su svi na univerzitetu znali da je stari profesor polimat1, najuveniji je bio kao botaniar. A botanika je izgledala tako daleko od Radefordovog sveta drevnih tekstova i njegovog izuavanja neobinih, neverovatnih mitova i legendi. I to je ono to ga je zbunjivalo...

Dva dana nakon njihovog razgovora za veerom, profesor je svratio, prilino iznenada, da dogovori sastanak.

Tog dana se Radeford upravo vratio u svoj prostrani stan u Severnom Oksfordu, predgrau sa najveim brojem akademskih graana, posle dugog tranja po univerzitetskom parku. Kada je uao u stan, zatekao je spremaicu, En, zauzetu usisavanjem poda.

Dejms se iscrpljen sruio u veliku fotelju. Sa 38 godina bio je vitak i u dobroj kondiciji, sa gustom, kratko oianom tamnom kosom. Vodio je rauna o ishrani i govorili su mu da izgleda mnogo mlae, ali petnaest kilometara tranja ipak je petnaest kilometara tranja.

Imali ste posetu.

Radeford je ivnuo.

Naalost, to nije bila mlada dama...

En je smatrala da Dejms treba da se oeni, skrasi i stvori porodicu umesto to trai vreme izuavajui stare knjiurine, kako je ona govorila.

Oh, dobro, ostaje mi da se i dalje nadam... Pa, ko je bio posetilac ako nije bila ena mojih snova?

Svratio je profesor Kent, sa koleda Ol Souls.

En je uzela koverat sa kuhinjskog stola i pruila ga Radefordu. Ostavio mi je ovu poruku za vas.

Dejms je skoio iz fotelje, uzeo koverat od En i izaao na veliki balkon sa pogledom na igralita i talasasta brda iza njih. Tu je, potpuno sam, poeo da ita.

Dragi dr Radeforde,

Veoma sam uivao u razgovoru sa Vama uz veeru onog dana. Po cenu da Vae strpljenje stavim na teku probu, voleo bih da nastavimo na razgovor o drevnim mitologijama.

Mislim da sam moda napravio izuzetno vaan pomak. Verujem da sam otkrio, skrivenu u razliitim mitovima i legendama sveta, zastraujuu poruku iz prolosti. Ta poruka koju sam uspeo da deifrujem je upozorenje davno nestalog naroda - upozorenje nama kako bismo mogli izbei kataklizmu koja je unitila njih.

Od sutinske je vaznosti za opstanak oveanstva da ovu poruku obznanimo, inae e ista kataklizma zadesiti i nas, a verovatno i nau planetu. Drevni ljudi su znali da e se oveanstvo obnoviti iz ruevina i da e, jednoga dana, biti sposobno da razume sutinu poruke. Meutim, na delu su sile koje ele da spree poruku i mislim da sam otkrio zbog ega.

Bilo bi mi veliko zadovoljstvo ako biste doli na kafu u moj stan na koledu kroz dve nedelje u neko vreme.

ta kaete na jedan po podne, u utorak? Ako Vam odgovara, sa zadovoljstvom oekujem da Vas vidim tada. Najtoplije Vas pozdravlja prof. Kent

Radeford nije mogao da veruje svojim oima. Tvrdnje profesora Kenta bile su zapanjujue. Eto jednog vrhunskog akademca - vrlo cenjenog naunika - i obazrivog oveka, koji tvrdi da je otkrio dokaz kojl e ne samo uzdrmati sadanja predubeenja o istoriji ljudskog razvoja ve i potvruje da je oveanstvo na ivici propasti.

Sve je to zvualo veoma bizarno, ali se Radeford tokom godina nauio da bude otvoren za nove ideje. Moto Kraljevskog drutva je prihvatio kao svoj: Nullius in verba - Ne uzimaj zdravo za gotovo.

1 ovek pun znanja iz raznih oblasti, prim. prev.

5

Ketrin se oseala obamrlo. ta ona, do avola, treba sad da uradi? Pogledala je po profesorovoj radnoj sobi, po poznatim policama s knjigama i nametaju, i oi su joj zasuzile. Sve ovde ju je podsealo na injenicu da nikada vie nee videti svog starog prijatelja. Pamtila je kada je prvi put posetila profesora tamo u njegovoj seoskoj kui - od tada je prolo mnogo godina. Bila je student sa Jejla koji je dobio Roudsovu stipendiju i, poto je bio blizak prijatelj njenih roditelja, profesor Kent se ponudio da povede rauna o njoj dok bude boravila u Engleskoj. ak i tada je nosio svoju karakteristinu belu bradu.

Oh, moj ivot naunika pustinjaka ne bi odgovorao mnogim ljudima, rekao joj je, smejui se. Tada su etali vrtom, vrtom bogatim cveem i niskim grmljem, sa malim jezerom u sredini.

Krenuli su preko suncem obasjanih polja sve do ivice jedne od dve velike ume, pripojene imanju. Predeo je bio zaprepaujuce lep na prijatan engleski nain i Ketrin je potpuno razumela zasto ga je profesor Kent smatrao tako inspirativnim.

Naravno, nije mi potrebno 35 jutara zemlje. Ne pripadam plemstvu zemljoposednika. Mislim da sam toliko zemlje kupio samo zbog onoga to se desilo u mom prethodnom selu. Za deset godina koliko sam tamo iveo video sam kako je ivahno selo tako temeljno uniteno kao da ga je opustoio Dingis Kan. Izvadili su mu srce kada su nestali pota i kafana, kao i kola, a zatim je lepa seoska okolina pala u ruke velikog biznisa. Kada sam tamo prvi put stigao, livade i polja u leto bili su ponos Viltira, sa jarkocrvenim cvetovima divljeg maka i izrazito plavim razlikom koji su rasli jedni pored drugih u zlatnom itu. U sunanom danu ispod kobaltnoplavog neba verovatno nije bilo impresivnijeg i jarkijeg prizora s ove strane Jupitera! Ali su livade s divljim cveem odavno nestale, a na njihovom mestu su sada iroki pojasevi visokoprinosne trave i poslovni centri bez due.

Profesor se uvek elegino izraavao, pomislila je Ketrin. Priao je o iskonskoj vezi koja ljude vezuje za njihovo tlo i godinja doba, i o okrutnom gubitku te veze. Zbog toga su se neki drugi struni saradnici podsmevali. Kada je privukao sledbenike zelenog pokreta u Oksfordu, koji su biciklima doli da ga vide, doajen predavaa ga je nazvao guruom koleda i smejao se tome za trpezarijskim stolom za ugledne linosti koleda. Ali, Ketrin ga je uvek smatrala veoma tihim i ljubaznim ovekom. Onom prilikom su se spustili do reke i seli na obalu, sluajui vodu koja je neno uborila.

Seala se da je profesor izuo cipele. Smatrala je ta skoro kominim, to to ovog eminentnog univerzitetskog profesora vidi kako migolji prstima u vodi.

... Kud god se okrene na ovoj planeti, perspektive su iste. ume se seku, movarna podruja isuuju. Zagaenje je svuda prisutna pojava. Svakog dana se istrebi na stotine vrsta, zemljino magnetsko polje je promenjeno, i niko ne zna kakve su mogue posledice. Ozonski omota koji sva iva bia titi od sunevog ultraljubiastog zraenja brzo se troi; ak i sam vazduh koji udiemo ima sve manje i manje kiseonika, a sve vie ugljen-dioksida - otrova koji nas truje i zagreva planetu. Zato to radimo? Zato to smo se posvetili ideji ekonomskog napretka, a nae socijalne institucije su potpuno nesposobne da prepoznaju ta je pravi problem i prionu pravo na njega. To jednostavno zahteva suvie mate i rtvovanja. Zato ne proba vodu, draga moja devojko? Divna je.

Tako je, smeei se, Ketrin izula cipele i skinula arape i bosim nogama klatila po vodi. Bio je u pravu, divno je bilo osetiti vodu na svojoj koi. A poto je ona posetilac iz Amerike, kako je rekla, bilo je vano isprobati lokalne obiaje.

Apsolutno! Uvidee da savreno imaju smisla. Ovako divan topao dan u Britaniji - mora da ga iskoristi najbolje to moe!, rekao je profesor.

Ali, da bismo odgovorili na sva ova pitanja, nastavio je trezvenije, moramo da vidimo da nae industrijsko drutvo, sa svojim jo monijim institucijama, svojom opinjenou razvitkom i tehnologijom, sve vie gubi iz vida ta bi trebalo da budu pravi ivotni ciljevi. A to je jo gore, moramo da se probudimo i shvatimo da je sama struktura naeg drutva ta koja dozvoljava da se pojave te velike aglomeracije moi - aglomeracije koje poprimaju sopstveni ivot, koje imaju mo veu od zbira moi njihovih delova. Na cilj danas u dvadeset i prvom veku morao bi biti da se osigura da se ta mo raspri i da se ne dozvoli dase ikada razviju veliki destruktivni vihori moi. Jer, ako do toga doe, oni e nas sve usisati i unititi. Ali nisam optimista, mo ima svoju logiku i ona zna kako da bude privlana najgorim stranama ljudske prirode...

Ketrin je, sedei s nogama uronjenim u hladnu vodu, zagledana preko polja, uvidela ta je njegova poenta.

Ali, ja ti dosaujem, rekao je profesor, ,,i stvarno bi trebalo da popije aj. Uas, namamiti novopridolog studenta u svoju kuu i onda mleti bez prestanka, a da mu ak i ne ponudi osveenje!

I tako su bosonogi etali kroz visoku travu po ivici livade i stigli nazad u njegov vrt, nasmejani i bezbrini.

Ovo sigurno nije ono to sam oekivala kada su mi rekli da idem u Oksford. Hvala vam, profesore.

Iznenada, Ketrin je trgnuta iz srenih uspomena u uasavajuu stvarnost sadanjosti: neko je buno kucao na vrata rndne sobe...

6

Uspaniena, Ketrin je pisamce gurnula u torbu, skupila mape na stolu i brzo ih sakrila ispod nekih profesorovih papira. Zatim je duboko udahnula, otila do vrata i otvorila ih. U hodniku je strpljivo stajao visoki, tamnokosi, lep mladi mukarac. Nasmeio joj se i ispruio ruku. Njegov glas je bio topao i umirujui:

Zdravo, ja sam dr Dejms Radeford - sreli smo se jednom na direktorovoj zabavi. Ja sam klasiar na koledu Brasnouz. Ketrin je bila zbunjena. Jeste se setila njegovog lica - na kraju krajeva, nema mnogo privlanih mladih profesora na univerzitetu - samo to je jo uvek bila u oku i nije bila spremna za obian prijateljski razgovor.

Ne znajui ta drugo da uradi, otvorila je vrata irom i Radeford je uao u sobu. Izgledao je zabrinuto, i pre nego to je Ketrin imala vremena da kae bilo ta, on je ponovo progovorio:

Upravo sam uo vest od vratara - veoma mi je ao. Jo uvek ne mogu da poverujem da je to istina.

Ketrinin odbrambeni stav je odmah malo popustio. Uzdahnula je i odmahnula glavom. Na trenutak je zaboravila na pisamce i mape.

Da - to je ba uasno. Ja...

Na trenutak su zautali, a onda je Radeford objasnio svrhu svoje posete.

Izvini. Ne mislim da se nameem. Vratar mi je rekao da si ovde i ja sam samo hteo da pitam da li zna neto vie o onome to se desilo. Mogu li, moda, nekako da pomognem?

Ketrin je otila nazad do stola. Spazila je da oak jedne mape viri ispod gomile papira. Pokuala je da se namesti tako da gostu zakloni pogled na nju.

,,Ne. Ali, hvala ti. To je uasan ok, i mada sam bila jedan od njegovih najbliskijih prijatelja, verovatno ne znam nita vie od tebe. To je potpuna misterija. Nema nikakvog smisla.

Radeford je i dalje neodluno stajao odmah kod vrata.

Vidi, trebalo je da se sastanem s njim - to smo tek nedavno dogovorili - jedva sam i poznavao profesora - mislim, znam ga sa televizije, naravno, i itao sam njegove knjige, ali sam ga sreo samo jednom. Bio sam prilino polaskan, jer mi je poslao poruku u kojoj predlae ovaj sastanak i kae da eli moje profesionalno miljenje o neemu... Vidi, izvini, idem ja. Samo, to je tako udno, izgledao je kao vrlo srean ovek...

Okrenuo se da ode. Ali je Ketrin razmiljala.

Moda bi Dejms Radeford mogao da pomogne. Moda bi mogao da prepozna drevne mape. On je, ipak, vodei klasiar...

Njen um je, udei da rei misteriju, poskoio na tu mogunost. Vredi pokuati. ta moe da izgubi?

Pazi - moda zaista moe da mi pomogne.

Naravno - pokuau - ta mogu da uradim? Da li bi htela da stupim u vezu sa nekim njegovim prijateljima na fakultetu i saoptim im ovu uasnu vest?

Oklevala je na trenutak.

Mogu li da mu verujem? Da li je ista sluajnost to je ba jutros imao sastanak sa profesorom, ili se moda deava neto mnogo zlokobnije?

Mora da sazna neto vie pre nego to mu pokae mape i pisamce. O tome zato je profesor hteo da se sastane s njim danas.

,,Da li bi ti smetalo da mi kae o emu je tano profesor hteo da razgovara sa tobom?

Dok je Ketrin postavljala ovo pitanje, pomno je posmatrala lice posetioca, traei bilo ta to bi joj reklo vie o njemu. Radeford je slegnuo ramenima.

,,Ne, ne bi uopte - pokazau ti poruku koju mi je ostavio. Iz unutranjeg depa sakoa Radeford je izvukao poruku koju je profesor ostavio En. Zatim je otiao do Ketrin i pruio joj je. Brzo je iitala poruku i namrtila se.

Podigla je pogled.

Ovo to je profesor izneo su smeone tvrdnje. Da li zna neto vie o njima? Da li si u prethodnim razgovorima priao s njim o tim idejama?

Raderfod je pokuao da se seti.

,,Pa, za poetak, razgovarali smo samo jednom. Mada ja sam ga oduvek veoma cenio. Verujem u ono to kae da e nas ovo to radimo odvesti u sopstveno unitenje... Ali, on mene nije poznavao

- samo smo se sluajno nali jedan pored drugog za stolom na veeri koleda Baliol. Kada je saznao da je moje glavno interesovanje klasina mitologija, razgovarali smo do kraja obroka. Ili, tanije, on je postavljao pitanja, a ja sam odgovarao.

Kakva pitanja?

,,Pa - najvie su ga interesovale prie o prastarim kataklizmama. Oigledno je mislio da su one na neki nain vane za njegov rad. Kao, na primer, pria o Nojevom potopu u Bibliji. On je Nojev potop video kao stvarnu ekoloku katastrofu koja se dogodila u prastara vremena.

Kako to misli? Da li postoje i drugi mitovi na svetu koji govore o potopu?

Naravno da postoje. Radeford nije mogao da odoli da se eretski ne osmehne. Ima ih preko sedam stotina.

Toliko! Znai Nojeva pria nije jedinstvena?

To je vrlo blago reeno. Moe da ode bilo gde na svetu i da nae potpuno iste prie.

Bilo gde?

Radeford je, zahvalan to mu se ukazala prilika da bude od pomoi, oduevljeno poeo da pria:

Da. Uzmi, na primer, Kinu. Oni imaju mit o poplavi, koji je skoro isti kao na. Njihova pria govori o tome kako su ljudi postali nadmeni i poeli da ignoriu bogove i kako su se bogovi osvetili time to su ceo svet okrenuli naglavake i protresli ga kao deju igraku, tako da su se zvezde i planete i Zemlja tumbali kroz svemir. Kia je pala i cela je zemlja bila pokrivena vodom... Samo je jedan ovek preiveo.

Ketrinine oi su se rairile od iznenaenja, ali pre nego to je stigla da podstakne Radeforda da iznese jo detalja, on je nastavio.

Blie nama, ovde u Evropi, Grci imaju velianstven mit o potopu - oni imaju ak i vlastitog Noju - zvao se Deukalion i sagradio je arku i spasao ivotinje. A isto tako imaju i Kelti i Vikinzi... i Indusi. Hajde da ti ispriam njihovu verziju. Manu, heroj prie, vidi siunu ribu u bari pored svoje kue. Riba je u stvari bog Vinu - on se obraa Manuu i trai od njega da ga zatiti od opasnosti sveta i obeava Manuu da e ga bogato nagraditi ako to uini. Manu ga uzima i stavlja u jednu baricu u kojoj nema niega, ali je sledeeg dana riba toliko narasla da je Manu morao da je premesti u jezero. Ona ubrzo prerasta jezero. Na kraju, Manu mora ribu da stavi u more. U znak zahvalnosti, Vinu upozorava Manua na predstojei potop i kae mu da sagradi vrstu barku, nareuje mu da sakupi semenje svih biljaka na svetu, kao i po dve od svake vrste ivotinja, i da zatim i sam ue u barku. Kada doe do potopa, Manu se spasava, a Vinu vue barku preko okeana i sputa je na neku planinu na severu. Manu, Deukalion, Noje - to je ista osoba - ili mitski lik, rekao bih... Da li hoe jo neki primer? Ketrin se nasmeila, nemo ga ohrabrujui. Bila je impresionirana.

Radeford je ponovo progovorio, ovoga puta sa primesom duboke zamiljenosti u glasu. Mislim da je profesor Kent, osim sto je verovao da je u sri svih ovih mitova istinit dogaaj, mislio da su oni iskorieni za prenoenje tajne poruke - iste tajne poruke - i da nas nai preci putem ovih mitova, preko provalije vremena upozoravaju na predstojeu katastrofu.

Znai, zato je u poruci rekao da misli da je deifrovao drevnu tajnu poruku.

Da, pretpostavljam da je tako. Zapravo sam jedva ekao da to saznam. Velika otkria esto naprave novajlije u nekom polju istrazivanja, a ovo je obeavalo da e biti najvee otkrie svih vremena. Nadao sam se da bi profesor mogao da bude poput Hajnriha Slimana...

,,U kom smislu?

liman je ovek koji je 1898. otkrio lokaciju starog grada Troje. On je bio amater. Negde do svoje pedesete godine bio je veoma uspean poslovni ovek. Kada je napunio pedesetu, shvatio je da se ve obogatio i da nikada vie nee morati da radi, pa se vratio na univerzitet i stekao diplomu iz klasinih nauka - na Sorboni u Parizu.

Tamo je prouavao Ilijadu, koja je pria o Troji. U nekom trenutku je pomislio da to nije samo mit, da je to u stvari istina, da je pesnik Homer opisivao pravi grad i pravi rat i da su Ahil i Jelena Trojanska bili stvarni ljudi, a ne samo pesnika izmiljotina. Nepotrebno je rei, niko mu nije poverovao i akademska zajednica ga je podsmehom oterala iz grada, ali je on otiao i posle tri godine traenja po obalama Egejskog mora pronaao je ruevine Troje i dokazao im da nisu bili u pravu.

Pomislio sam da bi profesor Kent mogao da bude drugi liman... Zna, neko nov u toj oblasti, ko dolazi do zaprepaujueg otkria zato to nije sputan uobiajenim predrasudama - neko ko sledi svoju intuiciju.

Ketrin je zapala u duboku zamiljenost.

Intuicija: istinski put do naunog otkria. Ovaj dan je sasvim sigurno bio uasan, ali joj je bilo drago to razgovara sa Radefordom umesto da sedi sama u svom stanu.

I duboko u njenom srcu, neto joj je reklo da je profesorovo ezoterino istraivanje u nekakvoj vezi sa onim udnim mapama...

Intuicija joj je rekla da se u Dejmsa moe pouzdati, ali je Ketrin jo uvek sumnjala. Pogledala je duboko u Radefordove oi i polako udahnula. Odluila je. Pokazae mu mape, ali e pisamce za sada sauvati za sebe.

Hou da ti pokaem neto vano. Ovo e zvuati udno, ali ima veze sa onim to se danas desilo: ti si klasiar - da li zna neto o starim mapama?

Radeford je bio iznenaen.

Hmm, da, pomalo...

Ketrin se okrenula stolu i ispod gomile papira izvadila mape. Dok ih je ponovo reala, bila je ubeena vie nego ikad da su to mape stvarnih mesta.

... Hou da pogleda ove mape i da mi kae da li ih prepoznaje i da li ti one neto znae. Ovo je vano, ma koliko ti udno zvualo. Profesor Kent ih je poslao meni, ba pre nego to je umro.

Radeford je otiao do stola i poeo paljivo da prouava svaku mapu. Posle kraeg vremena, pogledao je u nju, sasvim ozbiljan.

Bojim se da ne mogu da ti pomognem.

Ketrin su potonule lae. A tada, Radeford se nasmejao.

Postoji, meutim, neko ko moe. Dr Fon Dekend, penzionisani profesor geografije. Bio sam na nekoliko njegovih predavanja

- sjajan je.

Ketrinine oi su sinule:

Naravno! Fon Dekend - kako se nisam setila? On je ovde, na Ol Soulsu.

Radeford je izgledao iznenaeno.

Ti ga poznaje?

Da, poznajem ga - samo mi nije palo na pamet - nikad ne razgovaramo o poslu kada se naemo, ali uvek popriam s njim u kantini.

Radeford se smrknuo. Iz nekog razloga, nije eleo da ovo bude kraj njegovog susreta sa lepom i intrigantnom Ketrin Donovan. Sve ovo je isuvie uzbudljivo. Prvo je primio udan poziv od profesora koji ga je molio da popriaju o zaista okantnoj teoriji, zatim je doao na koled i saznao za profesorovu iznenadnu smrt, a sada sa ovom strastvenom i neobinom enom razgovara o zbirci tajanstvenih mapa. Sve to je daleko uzbudljivije od njegove ustaljene akademske svakodnevnice.

Da li bi volela da poem s tobom? Moda ipak mogu da budem od koristi - mada do sada nisam mnogo uradio...

Ketrin nije bila sigurna ta da kac. U ta li se ona to uputa? U jednom trenutku je drala poslednje predavanje u semestru, a u narednom pokuava da shvati traginu smrt svog dragog prijatelja i injenicu da je nesporno bio umean u neko vrlo udno istraivanje. I sada se izgleda sprema da njegovim stopama krene u mrak...

Pogledala je Dejmsa. Bila je zahvalna zbog njegovog staloenog, umirujueg prisustva i dok je razmiljala o tome da se sama suoi sa mranom tajnom profesorove smrti, osetila je strah u stomaku... Oseajui se odluno po prvi put od kada je napustila predavanje, Ketrin je rekla:

,,Da. Veoma bih volela.

DEO DRUGI

7

Zmamenita zgrada Generalne skuptine Ujedinjenih nacija u Njujorku stoji poput straara na raskrsnici 46. ulice i 1. avenije, tano na obali Ist rivera, dominantna i sa fantastinim pogledom na ceo Menhetn. Sa gornjih spratova zgrade moe se videti Central park na zapadu, a na istok se prua pogled na prostranstva Kvinsa i Bruklina i na mreu upeatljivih mostova koji ostrvo Menhetn povezuju sa obalom istono od njega. Zgrada je projektovana 1958, a izgradnja 39 spratova zavrena je 1962. godine. Svetski uvena Debatna sala Generalne skuptine, koja ima sedite za po jednog predstavnika svake nacije na svetu, smetena je na treem spratu, u samom srcu zgrade.

Malo je poznata injenica da se zgrada Ujedinjenih nacija, osim toga to se uzdie u nebesa, takoe sputa duboko u zemlju. Ukupno jedanaest podzemnih nivoa armiranog betona uronjeno je direktno u blato ostrva Menhetn. Tu su tri nivoa garaa za smetaj brojnih diplomatskih vozila koja neprestano krstare izmeu raznih ambasada i sedita UN. Na nekoliko drugih nivoa smeteni su ogromni vodovodni sistemi i sistemi za klimatizaciju neophodni za funkcionisanje zgrade te veliine. Ali, ispod svih ovih funkcionalno korisnih slojeva, postoje jo dublje uronjeni podzemni spratovi, isprojektovani uz mnogo vidovitosti u danima pre kubanske raketne krize, u koje se cela skuptina moe smestiti u sluaju ozbiljnog napada na Njujork. Do tog dela zgrade se dolazi zasebnim sistemom liftova u severoistinom uglu zgrade i tamo dole su iskopirani svi kljuni objekti sa gornjih spratova, isto kao kod svakog kljunog objekta SAD, bilo saveznog ili vojnog. Tu se nalazi velika kantina, tu su tri sprata sa kancelarijama, pa ak i ceo sprat na kome se moe iveti. Ali, najvanije od svega, tu je verna kopija uvene Debatne sale Generalne skuptine, koja se moe koristiti u sluaju nepredviene globalne katastrofe.

Ova rezervna sala, smetena na sedmom podzemnom spratu, nikada nije upotrebljena za sastanak Generalne skuptine. Odmah posle napada 11. septembra 2001, generalni sekretar UN je nakratko razmatrao tu ideju, ali je zakljuio da bi to poslalo pogrenu poruku celom svetu. U skladu s tim, deo objekta namenjen za sluaj vanrednog stanja trebalo je da ostane potpuno prazan, pod kljuem.

Bio je utorak, sedam sati po standardnom istonom vremenu, i tog martovskog jutra dva velika lifta koja idu do podzemnih nivoa bila su u neprestanoj upotrebi tokom poslednjeg sata. Od est ujutru, manje-vie neprekidna linija limuzina i BMV-a zaustavljala se ispred zgrade UN i izbacivala putnike pred ulazom u zgradu. Svi su bili mukarci, svi su stizali sami, svi su nosili skupa poslovna odela. Veinom su bili belci, ali se inilo da ima predstavnika svih rasa na planeti. Ne gledajui ni levo ni desno, odlazili su do pojaanog bezbednosnog kordona, koji od 11. septembra uvek stoji ispred glavnog ulaza zgrade, brzo pokazivali svoje akreditive, a zatim su sprovoeni kroz ogromna staklena obrtna vrata, gde su nestajali u odblescima sunevih zraka.

Iza staklenih vrata se mermernim predvorjem brzo stie do hodnika koji vodi u severoistoni ugao zgrade i liftove za donje nivoe. Niko od osoblja zgrade UN, pnpadnika olezbedenja ili neeg drugog, nije ni trepnuo na reku elegantno obuenih pridolica. Zgrada UN godinje primi vie posetilaca od bilo kojeg drugog javnog objekta na svetu, a i inae je izgledalo da svaki od ranojutarnjih posetilaca ima odgovarajua dokumenta za ulazak. Bilo je sasvim prirodno da elegantno obueni sredoveni mukarci tumaraju mermernim hodnicima moi.

Svi posetioci su tano znali kuda idu i svima su dodeljene propusnice za liftove u severoistonom uglu; ve u 7:15 na sedmom podzemnom nivou bilo je ivo kao u konici. Nikad nekoriena rezervna sala Generalne skuptine ugostila je jedan potpuno neplanirani i izuzetno zloslutan sastanak. Do 7:30 auditorijum od preko 300 ljudi sakupio se u podzemnoj prostoriji, sedei udobno u potkovici stepenasto poreanih plavih sedita. Sastanak Korporacije samo to nije poeo.

Napred, iza govornikog stola, tamo gde bi normalno sedeo generalni sekretar, tamnokosi ezdesetogodinjak ukastog tena strpljivo je ekao, ruku sklopljenih na stolu, pogleda uperenog preko dvorane.

To je bio sekretar Miler i kao sekretar Korporacije imao je dunost - u retkim prilikama kada se to zahtevalo - da sazove sastanak globalnog Upravnog saveta. Danas je bila jedna od tih prilika.

Tano u 7:40 on je odgurnuo stolicu od stola i ustao. Bio je visok oko 170 cm i, kao i svi mukarci u prostoriji, liio je na uspenog bankara sa Volstrita ili na uvaenog advokata. Jedino to se isticalo na njegovom licu bile su tamne oi sa tekim kapcima, koje su arale prostorijom iza naoara sa debelim staklom.

Sekretar Miler je izgledao uzrujano. U normalnim okolnostima, razmenjivao bi utive primedbe sa gostima koji su pristizali i rukovao se sa njima, ali je danas njegova ravnotea bila poremeena. etao je lagano ispred liftova, lica namrtenog od koncentracije.

Bilo je vrlo neobino to je izuzetno tajanstveni Odbor Korporacije zatraio od njega da sazove sastanak globalnog Upravnog saveta. Takav sastanak nije odran od konanog raspada Sovjetskog Saveza. ta sve to znai? ta Odbor ima da kae? Koga e Odbor poslati kao svog predstavnika?

Ali, pre nego to je Miler stigao due da mozga o tome, tiinu hodnika prekinulo je zvono lifta. Stigao je predstavnik Odbora. Kada su se vrata lifta otvorila, sekretaru Mileru se sledila krv. Tamo je, u liftu koji je podseao na grob, stajao senator Kurc.

Sekretar Miler je s tekom mukom prikrio zaprepaenje. Senator Kurc je vrlo istaknut i poznat politiar. Blizak je prijatelj mnogih ljudi iz ueg predsednikovog okruenja i kao takav se esto pojavljuje u TV askanjima, a solidna baza njegovih pristalica u verskoj zajednici junjakog birakog tela znai da ima podrku da se uzdigne u velike politike visine. Njegov lini interes u industriji oruja i na polju bezbednosti je javna tajna, kao i injenica da mnogi procenjuju da e on postati sledei sekretar odbrane.

Premda je Korporacija mogla da se podii sa dvadeset etiri penzionisana senatora i kongresmena u svojim redovima, kao i politiarima svih ideolokih boja iz celoga sveta, bilo je bez presedana da se neko na visokom poloaju u aktivnoj administraciji aktivno angauje u odboru Korporacije.

Sam sekretar Miler je bio dobar primer tipa ljudi kakyi ine kimu Korporacije. On je finansijer koji u svom carstvu raspolae takvom moi da bi mu i rimski imperator pozavideo. Od svoga oca je nasledio upravu nad privatnom vajcarskom bankom Grippen

AG, a osim toga je posedovao i mnotvo akcija u kompanijama za eksploataciju prirodnih resursa i zapoljavao hiljade ljudi irom sveta. Ali, on je siva eminencija - nikako od onih koji nastoje da budu u sreditu panje.

Bio je verni sluga Korporacije i njegova odanost je bila nagraena bezbroj puta, ali nije bio upuen u kljune tajne i raspodelu moi na nivou Upravnog odbora; nije znao ak ni kako se biraju lanovi Odbora. U stvari, on nije znao ak ni koliko lanova ima Odbor. Ali je znao da je veoma neobino za politiara koji je u tom asu na tako visokom poloaju, kao to je senator Kurc, da ovako otvoreno bude umean. U stvari, bilo bi mnogo ljudi u senatorovoj administraciji, ukljuujui i samog predsednika, koji bi bili zaprepaeni kada bi saznali kolika je stvarno mo Korporacije. Sekretar Miler je iskoraio i s mukom progutao knedlu: Dobro doli, senatore. Zadovoljstvo nam je to ste danas ovde sa nama.

Senator je izaao iz lifta. Sa svojih 190 cm izgledao je kao da je u savrenoj kondiciji i vitalan, kao i na televiziji. U mlaim danima je bio uspean sportista na koledu, i bilo je jasno da i dalje redovno veba. Njegova nekada crna kosa otmeno je posedela na slepoonicama, ali je jo uvek bio privlaan mukarac na muevan, aristokratski nain. Ispruio je ruku:

,,Vi ste sigurno sekretar Miler.

,,Da, gospodine, tako je. Dobro doli. Moram da kaem, zaista mi je ast...

Senatorove tamne oi su osmotrile hodnik. Njegovi telohranitelji iz tajne slube ekali su gore u prizemlju. Ne smeju se praviti nikakvih izuzeci, ak ni za aktivnog lana senata SAD. Sekretar Miler je nervozno govorio.

Sve je spremno. Sazvao sam Upravni savet Korporacije kao to je Odbor zahtevao.

Sekretar je nervozno ekao. Poto je zavrio sa kurtoazijom, senator Kurc je ponovo progovorio, sa primesom vrstine u glasu: ,,Da li ste sasvim sigurni da ovde ne moemo da budemo otkriveni?

Osvrnuo se okolo, a zatim osorno nastavio:

... Ma koliko moda bilo ironino korienje sedita Ujedinjenih nacija kao mesta odakle emo zapoeti svoj konani uspon do moi, bilo bi veoma neugodno bespotrebno privlaiti panju na sebe u ovako odmaklom stadijumu...

Sekretar je, sa pomalo uvreenim izrazom na licu, zamahom ruke pokazao put u glavnu dvoranu, kao to bi pa pokazao kralju.

Pri izboru mesta nije postojala namera da se naalimo. Zgrada UN daje savreno pokrie za nae dolaske i odlaske. Vlasnik zemljita su Luke vlasti Njujorka, a one su pod naom kontrolom. Ali, kao i uvek, to e biti na prvi i poslednji sastanak na ovom mestu...

Senator se malo opustio i iroki, srdaan osmeh vratio mu se na lice.

Dobro. Dobro obavljeno. Jo samo malo i vie nee biti nikakve potrebe za svim ovim... Napravio je irok zamah levom rukom. Naa supervlada morae da postoji u ovim izuzetnim zakonskim uslovima jo svega nekoliko dana, to je sve. U ponedeljak ujutru, u osvit prolene ravnodnevice, moi emo da se reimo ove lakrdije.

Zastao je, a zatim se osorno obratio sekretaru, kao da nekako oekuje da e ga ovaj slagati.

,,A profesor?

Milerove oi su se neprimetno skupile. Oseao se veoma neprijatno pod senatorovim ispitivakim pogledom. Svaki ivac u telu obavetavao ga je da nije dobro biti na tom mestu. Ali zato je, kada su na samoj prekretnici konanog uspeha, senator jo uvek tako opsednut profesorom i unitenjem svih dokaza o njegovom radu? Kakvu bi pretnju sada mogla da predstavlja zbirka starih mapa?

Sekretar Miler je mogao samo da pretpostavlja da Odbor ima sopstvene mrane razloge - za njega je ceo ovaj posao bio mutan. Pogledao je senatora pravo u oi, s mukom progutao knedlu i klimnuo glavom.

,,To je sreeno.

Senator Kurc je odobravajui zabrundao. elo mu nabralo.

,,To je lo posao, sekretaru, lo posao. Ali, kako ono ekspir ree? Potrebe moraju...

Tada se iznenada okrenuo i sa irokim osmehom na licu pljesnuo sekretara po leima.

Nemojte da se oseate krivim, sekretaru. Mi smo u ratu, a profesor je bio direktna pretnja interesima Korporacije. Ratovi su komplikovani i prljavi - uvek neko strada.

Skoro neprimetan nagovetaj osmeha zatitrao je u uglovima senatorovih usana. Ali kako brzo se taj kratkotrajni osmeh pojavio, tako je i nestao, i smenilo ga je sumnjiavo mrtenje. Senatorov odluni pogled jo jednom se usmerio na sekretara. Ton njegovog glasa ponovo se promenio, iz aljivog i umirujueg u hladan i sumnjiav.

Podsetiu vas na neto, sekretaru, na neto od izuzetne vanosti. Na ovoj zemlji nema nieg opasnijeg po na cilj od line inicijative. Nieg. Profesor je karakteristian primer. Jedan od blagoslova naeg ureenja jeste da mi dozvoljavamo ljudima izvestan prostor, izvestan stepen slobode. Neki bi moda rekli previe slobode...

Sekretar je skamenjeno siajao na mestu.

... I to je, naravno, dobra stvar, nastavio je Kurc. Ali, problem je to ljudima svakakve ideje padaju na pamet. To je zato to oni nisu u poziciji da vide celu sliku - samo smo mi u stanju da to vidimo. I plaim se da to kaem, ali mi ne moemo sebi da dozvolimo nikakav rizik. Ako to znai da neki ljudi treba da se uutkaju, onda je to cena koju moramo da platimo. Pokai mi rat u kojem nije bilo rtava i ja u ti pokazati brzi poraz... Uvek imaj na umu sveukupnu sliku. Korporaciji mora da se dozvoli da zavri svoj rad za dobrobit oveanstva. Ono to je dobro za Korporaciju, dobro je za Ameriku. Bog nam je stavio prirodne resurse na raspolaganje, moramo da ih iskoristimo pre nego to to neko drugi uradi.

Njih dvojica su od lifta poli prema sali za sastanke. Senator Kurc je spustio ruku na sekretarovo rame, kao to bi trener uradio nekom od svojih igraa dok odlazi sa terena.

... Kada bi ljudi imali ikakvu predstavu o tome ta ih eka u bliskoj budunosti, naa vlada bi preko noi izgubila kontrolu. U poreenju s tim, katastrofa u Nju Orleansu izgledala bi kao izlet i sav na trud bio bi uniten u trenu. Ne preterujem. Dolo bi do

nereda na uiicama, dolo bi do potpune propasti civilizacije. Usledili bi silovanja i anarhija. Trenutak za takav haos mora da bude po naem izboru.

Sekretar je promrmljao da se slae. Pribliavali su se vratima glavne debatne sale. Senator je ponovo stao, kao da mu je pala na pamet izuzetno neprijatna misao.

Ali, mi moramo da nastavimo, rekao je. Odbor zahteva da dri pod prismotrom profesorove bive saradnike. Sada je prevashodno vano da se ue u trag preostalim mapama i da se one unite. I moraemo da se pobrinemo za svakoga ko se makar samo naao u istoj prostoriji sa njima. Da li su odgovarajui agenti obaveteni o tome i poslati na njegov koled? Pretpostavljam da ste ve spalili mapu koja nam je pala u ruke u Peruu?

Da, senatore. Naravno - kako ste zahtevali.

Senator Kurc je popravio kravatu i duboko udahnuo pre nego to se poslednji put nasamo obratio sekretaru:

Dobro. Sve je u redu. Ono to Korporacija radi u interesu je javnosti, ali mora da ostane iza zatvorenih vrata... Tako je to. Sada me uvedite u dvoranu. Vreme je da saoptim dobru vest. Ostalo je jo samo est dana do prolene ravnodnevice i tada e konano kucnuti na as...

8

Kada su se popeli uz poslednje stepenike, izali su na najvie odmorite dvanaestog stepenita koleda Ol Souls. Ketrin je, pomalo zadihana, huknula od zadovoljstva:

Uhh! Kod kue je... Jedina drvena vrata na odmoritu bila su odkrinuta. Vetri hrastovinu...

Radeford se smrkao.

ta radi?

,,Oh, to je fraza koju koristimo na koledu. Svi stanovi imaju udvojena vrata. Spolja.nja vrata, napravljena od hrastovine, i jedna unutranja. Ako spoljanja vrata ostavi odkrinuta, to znai da si raspoloen za posetioce - da vetri hrastovinu. Hajde. Radeford je zastao na vrhu stepenita, ruke oslonjene na ogradu, i pogledao u Ketrin.

,,Da li misli da treba da mu kaemo za smrt profesora Kenta ako jo nije uo?

Ketrin je sadi znala svoj cilj. Njenu raniju zbunjenost zamenila je nepokolebljiva odlunost.

,,Ne - mislim da ne treba... Ako jo uvek ne zna, ne bi ni trebalo to da poteemo. Ovde smo samo da ga pitamo za mape. Odluno je pokucala na vrata.

Gotovo minut kasnije, teka hrastova vrata su zakripala, otvorila se i otkrila malo, tamno predsoblje i nisku, punaku figuru. Dr Fon Dekend je bio ovek u ranim ezdesetim godinama, sed i sa neposlunim bledosmeim brkovima. Bio je obuen u fino, pomalo izlizano trodelno odelo od tvida sa dezenom riblje kosti. Nagnuo se napred i zagledao se u njih kroz naoare sa debelim staklom. Miris skoranjeg dima od lule ispunio je vazduh. Sekund ili dva kasnije, lice dr Fon Dekenda se ozarilo.

Ketrin! Kakvo divno iznenaenje. Ui, ui odmah na aj! A ko je ovo s tobom... Moda novi deko?

Ketrin je osetila kako crveni.

,,Ne - ovo je moj kolega sa Brasnouz koleda - Dejms Radeford. Dejms je klasiar i strunjak za stare civilizacije...

Dr Fon Dekend ih je uveo u svoju prijatnu radnu sobu, svestan da ovo nije poseta radi druenja. Ketrin je izgledala neuobiajeno napeto. im su zavrili sa pozdravljanjem i svi se udobno smestili u kone fotelje oko praznog kamina, odmah je preao na stvar.

Dakle - ta vas mui?

Ketrin je nervozno pogledala u Radeforda i zatim poela: Hmm, pitali smo se da li biste mogli da pogledate neke mape

i vidite da li su vam poznate... Paljivo je spustila koverat na sto.

Fon Dekend je zapalio lulu, naoare sa debelim okvirom zamenio naoarima za itanje i oprezno izvadio dokumenta iz koverte, paljivo ih irei preko stola. Mogao je kod ovo dvoje mladih gostiju da oseti entuzijazam koji prevazilazio obinu akademsku radoznalost. Nadam da u prepoznati ta je ovo, inae u imati dvoje veoma razoaranih ljudi...

Dr Fon Dekend je nagnuo stonu lampu pravo nadole na prvu mapu i poeo da ispituje dokument.

Hmmm. Vrlo, vrlo interesantno. Zaista vrlo interesantno... Ketrin je paljivo prouavala dr Fon Dekenda:

Moete li da budete malo odreeniji?

Fon Dekend ju je pogledao preko naoara.

Odakle vam ove mape - ako smem da pitam?

Ketrin je na tren oklevala. Brzo je pogledala u Radeforda. On je podigao obrve kao da hoe da kae da ona mora da odlui.

,,Od profesora Kenta.

Ahhh! Kent, a! Zato bi njega, pobogu, interesovale ove mape?

,,Pa, kada biste nam rekli neto o njima, moda bismo mogli to da zakljuimo.

Dobro, ali se pripremite. Ovo nisu obine mape. Ovo su, to bi se reklo, mape koje bi mogle da izazovu najvee uznemirenje u istoriji.

9

Sedam spratova ispod zgrade UN, sekretar Miler je ustao i kucnuo u mikrofon na stolu ispred sebe. amor u ogromnoj debatnoj sali postepeno se stiao. On se nakaljao i poeo:

Gospodo, senator Kurc.

Sekretar je s potovanjem premestio mikrofon pred senatora, a zatim ponovo seo. Kada je senator Kurc ustao, zaulo se prigueno odobravanje prisutnih. On je uzeo mikrofon i poeo da govori.

Hvala vam, sekretaru Milere, i hvala vama gospodo to ste danas ovde. Jo uvek verujem da ak i u eri video-konferisanja nita ne moe da zameni stvarno sastajanje i razgovor licem u lice - a moda ak i da se popije koje pivo. Nadam se da e nam sekretar kasnije dozvoliti da i to obavimo.

Talas smeha u dvorani propratio je ovu alu. Senator Kurc je pogledao sekretara i zatitniki mu se osmehnuo pre nego to je nastavio.

,,A sad, neki su od vas, narode, prevalili dugaak put zbog ovog sastanka i zbog toga hou da ponem time to u vas uveriti da e se svaki napor koji ste uloili da stignete ovde pokazati vrednim truda. Danas emo prei taku s koje nema povratka.

Panja slualaca bila je zaokupljena.

,,U ponedeljak ujutro, u 8:05, odigrae se dogadaji koji e za posledicu imati potpuno unitenje globalnog status quo i nae uzdizanje na vlast irom sveta. Sada govorim o smrtonosnom zavrnom udarcu...

U prostoriji se zauo agor iekivanja. Sekretar Miler je pogledom preao preko gomile - ona je ve bila testo u senatorovim rukama. Nije bilo sumnje da je on vet govornik. Ne bi bilo teko zamisliti ga na televiziji kako publiku irom sveta naizmenino prepada i prata joj.

Sekretar je pogledao na sat, a zatim se, kliznuvi tiho iz stolice, iskrao do vrata. Niko to nije primetio. Svi su bili paralisani senatorovim govorom, njegovim iznoenjem plana. Krupan ovek iz obezbeenja otvorio je vrata kada se sekretar pribliio, i on je tfiho izaao u hodnik.

Uprkos sopstvenoj uzdranosti zbog gonjenja profesora i njegovih saradnika, on mora da obavi neke poslove. Jo uvek se ne zna gde su profesorove mape - neko negde moda ak i u ovom asu gleda u njih. Doao je trenutak da aktivira agente u Engleskoj.

10

Dr Fon Dekend je na stolu rairio jednu mapu. Ketrin i Radeford su zblanuto gledali u nju. Bila je ve toliko pohabana da su jedva pratili konture kopna i poneke reke i ostrva.

Zapadnjako empirijsko znanje lii na veliku branu sagraenu od mnogo naslaganih pojedinanih cigli znanja, poeo je starac. Povremeno, naunici naiu' na deli znanja koji jednostavno nee da se uklopi u mesto u brani koje mu je dodeljeno. Mapa Piri Res, ova mapa pred nama, prvoklasni je primer za to. Niko, i ponavljam niko, ne zna kako da objasni ciglu udnog oblika, to mapa Piri Res jeste.

Dr Fon Dekend je popravio naoare i nastavio.

Napravio ju je, u Konstantinopolju, leta gospodnjeg 1513, Piri Res, admiral turske flote, i nacrtana je na koi gazele. Na njoj su iscrtane Juna Amerika, Afrika i severna obala Antarktika - kada je on bio tropski raj, pre nego to ga je prekrio led. Piri Res, naravno, nije sam obavio premer. On kae da je koristio mnogo razliitih mapa iz arhiva Otomanskog carstva.

Dakle, moemo da budemo prilino sigurni da je obala Antarktika bez leda bila samo u periodu od oko 14.000 do 4.000 godina pre nove ere. Pre toga smo imali ledeno doba i Antarktik je bio potpuno zakopan ispod milijardi tona leda, kao to je i danas.

Sada moete da sagledate probleme koje ova mapa uzrokuje. Nemogue je da je obala iscrtana bilo kada posle 4.000. godine pre nove ere - jer je tada Antarktik bio prekriven ledom i takav je ostao sve do dananjeg dana - a s druge strane, period pre 4.000. godine pre nae ere poznat je kao bronzano doba. Nije bilo nama poznate civilizacije sposobne da uradi premer obale.

Ukratko, izgleda da ova jednostavna mapa podriva temelje svetske istorije, onakve kakvu sada znamo.

Ali, to je neverovatno, rekla je Ketrin. Uputila je brz pogled Radefordu, koji je izgledao podjednako preneraeno.

Tano. Zbog toga je smatram mapom koja je u stanju da izazove najvee uznemirenje svih vremena. Po hodnicima ovog univerziteta, u stvari, irom univerziteta zapadnog sveta...

Dr Fon Dekend je zamahnuo rukom kroz vazduh, pokazujui zidove svoje sobe i dalje.

... Civilizacija poinje u Sumeru, 4.000 godina pre nove ere. Poslednje ledeno doba se propisno zavrilo oko 8.000 godina pre nove ere, i dok se led povlaio, vlaga se oslobaala u atmosferu i ivot se vratio na Zemlju. Neolitski ljudi, lovci koji su se muili tokom duge zime ledenog doba, iznenada su shvatili da je ivot postao malo laki i to je dovelo, u Sumeru i zemljama plodnog polumeseca, do razvoja prvih naseobina zemljoradnikih zajednica. Prema pravovernoj istoriji, ljudski rod je do 4.000 godina pre nae ere bio nazadan - ni sluajno sposoban da precizno iscrta mape sveta. Od tada se civilizacija, a ja tu re upotrebljavam ironino, razvijala sve do dananjeg dana i onih sitnica kojima danas raspolae, kao to su atomske bombe, svemirski brodovi i svetski ratovi. Ovaj oito mje poklonik progresa, pomislio je Radeford. Mada je ovo zaista iznenaujue. Kako je profesor doao do ovih mapa? I ta je nameravao da uradi s njima?

Kao to moete da vidite, zakljuio je Fon Dekend, apsolutno ne postoji nain da ova verzija istorije moe da mapu Pin Res nekuda smesti, pa je ona jednostavno izostavljena.

AIl kako to da ova opteprihvaena verzija istorije jo uvek preovlauje?, upitao je Radeford. Zato ne kaete svima za ovu mapu? Dr Fon Dekend ga je lakonski pogledao.

Sinko, svetski uveni fiziar Maks Plank jednom je rekao sledee, dr Fon Dekend se teatralno nakaljao.

Nova nauna istina ne pobeuje tako to ubeuje svoje protivnike i tera ih da ugledaju svetlo, ve pre tako to njeni protivnici kad-tad izumru i odraste nova generacija, kojoj je ona bliska. Ako je to istina, razmiljala je Ketrin, onda je prolost preplavljena zaboravljenim istinama, odavno izbrisanim. Isto tako, odreeni ljudi bi jednostavno mogli da budu poubijani da bi ivotna filozofija ubica prevladala.

Ta pomisao ju je zapanjila i njene misli su se okrenule profesoru. Ali ljude ne ubijaju zbog njihovih ideja, zar ne? Veoma uznemirena, naterala je sebe da panju usredsredi na Fon Dekenda, koji je ustao.

Pokazau vam jedno interesantno pismo dok smo na ovoj zanimljivoj temi. Tu mi je negde... Samo da vidim... To je pismo koje je potpukovnik Olmejer iz Amerikog ratnog vazduhoplovstva napisao profesoru arlsu Hepgudu sa koleda Kin u Nju Hempiru, kolegi poznavaocu drevnih mapa. Taj profesor Hepgud ga je zamolio da mapu Piri Res uporedi sa rezultatima premera Antarktika koji je obavilo ratno vazduhoplovstvo - posla koji nikada ranije nije uraen. Odgovor Olmejera govori sam za sebe. Fon Dekend je othramao do police sa knjigama i nakon to ih je pregledao, izvukao je fasciklu sa svenjem pisama. Poloio ga je na sto da ga oboje proitaju.

Ratno vazduhoplovstvo SAD Baza Vestover

Dragi profesore Hepgude,

Va zahtev za procenu izvesnih neobinih karakteristika karte sveta Pirija Resa iz 1513. godine preispitan je od strane ove organizacije. Tvrdnja da donji deo mape prikazuje obalu Princeza Marta Zemlje Kraljice Mod na Antarktiku i Palmerovo poluostrvo, opravdana je. Smatramo da je ovo najloginije i po svemu sudei ispravno tumaenje mape. Geografski detalj prikazan u donjem delu mape izvanredno se slae sa rezultatima seizmikog profila koji je preko vrha ledene kape napravila vedsko-britanska antarktika ekspedicija 1949. godine. To ukazuje da je obala bila mapirana pre nego to ju je prekrila ledena kapa. Ledena kapa u ovoj oblasti sada je debela oko kilometar t po. Nemamo ideju kako se podaci na ovoj mapu mogu uskladiti sa pretpostavljenim stanjem geografskog znanja 1513. godine.

Potpukovnik Harold Olmejer,

Ratno vazduhoplovstvo SAD

Radeford nije vie mogao da se savlada: Ali, ovo je izvanredno! Kako to da nikada nismo uli za ovu mapu? Zato ona nije pobudila vee interesovanje?

Od zaprepaenja je ustao i koraao po sobi. Ketrin je zapazila njegova jaka, iroka ramena i nain na koji mu kosa nemarno pada na kragnu. Fon Dekend je mudro klimnuo glavom i nastavio.

,,Pa, da sve bude zabavnije, kada je Hepgud prvi put doao do otkria, ljubaznou Amerikog ratnog vazduhoplovstva stupio je u vezu sa Albertom Ajntajnom. Sigurno je mislio da, ako mu je ve potrebna potvrda, nema razloga da je ne dobije lino od oca moderne fizike.

Ajntajn! Opa! Hepgud stvarno nije traio vreme..., rekao je Radeford.

Tano. I izabrao je pravog oveka. Ajntajn je, kao i svi pravi veliki mislioci, uvek bio otvoren za nove ideje, ak i ako su potpuno u neskladu sa razmiljanjima naunih institucija tog vremena. Pogledajte ovo - to je odlomak iz predgovora koji je Ajntajn napisao za jednu od Hepgudovih knjiga. Fon Dekend je izvukao jo jednu knjigu sa police, otvorio je na pravoj stranici i gurnuo je prema njima.

esto primam poruke od ljudi koji ele da se posavetuju sa mnom o svojim neobjavljenim idejama. Izlino je rei da te ideje veoma retko poseduju naunu vrednost. Meutim, ve prva poruka koju sam primio od gospodina Hepguda me je uzbudila. Njegova ideja je originalna, veoma jednostavna i - ako nastavi da se potvruje - od izuzetne vanosti za sve to je u vezi sa istorijom Zemljine povrine...

A. Ajntajn

Ketrin i Dejms su se zgledali. Ali se Fon Dekend ve uveliko zahuktao. Zavalio se u stolicu, vrsto sklopljenih oiju.

Naeg profesora Hepguda je, nastavio je, interesovala mapa Piri Res jer je mislio da mu ona pomae da dokae svoju teoriju o izmetanju Zemljine kore. On je verovao da, prilino esto, cela Zemljina kora sklizne okolo. Verovatno ste upoznati sa idejom da se i same tektonske ploe pomeraju?

Oboje su klimnuli glavom. Tamo gde se one spajaju obino postoji velika vulkanska aktivnost, rekla je Ketrin.

Tako je. Razlom San Andreas koji se protee du Kalifornije primer je linije gde se dve ploe spajaju. Kalifornija zbog toga redovno pati od zemljotresa. U svakom sluaju, Hepgud je verovao da ne samo da su se pojedinane ploe sudarale i trljale jedna o drugu ve da su se ponekad sve ploe i kretale zajedno. Zamislite Zemljinu koru, litosferu, kao ljusku ogromnog jajeta. Na nekim mestima litosfera je debela samo 50 km. Ispod nje su istopljene stene i metali i svakakvi gasovi i tenosti, koji cure okolo. Dakle, teoretski, nema razloga zato Hepgud ne bi bio u pravu. On je dokazivao da je razlog zato Antarktik ranije nije bio zaleen taj to se on nekada nalazio na potpuno drugom mestu - oko 30 stepeni severnije. Interesantno, a? Stavie, Ajntajn se sloio s tim - on je takoe verovao da je mapa Piri Res prava. Meutim, ni Hepgud ni Ajntajn nisu probali da objasne ko je to tamo pre 4.000 godina pre nae ere mogao da bude dovoljno vian da uradi mapu... To ostaje misterija.

Ketrin i Radeford su sa strahopotovanjem gledali kada je dr Fon Dekend ponovo zavukao ruku u fasciklu i izvukao ostatak mapa. Uzbueno i raspoloeno mrmljajui sebi u bradu, rairio je dokumente po stolu i zatim se odmakao.

Sve ih ima!, izjavio je zaprepaeno.

Kako to mislite?, hitro je upitala Ketrin.

Kent je uspeo da sakupi kopije svih najneobinijih mapa na svetu. Pogledajte!

Fon Dekend se sada uzbueno gegao napred-nazad oko sto- zagledajui mape jednu po jednu.

Ovde imamo mapu koju je nacrtao jedan od najslavnijih kartografa svih vremena: Derald Kremer - vama dvoma je moda poznat po pseudonimu Merkator. Njegova mapa takoe pokazuje Antarktik kakav je bio pre leda i tano prikazuje njegova geografska obeleja. A ovde imamo sjajnu Buaeovu mapu. Ovo je naroito neobjanjivo! Buae je svoju mapu objavio 1737. godine, tvrdei da je koristio mnoge drevne mape koje su u meuvremenu nestale. On pokazuje da su Antarktik bez leda zapravo sainjavala dva kontinenta, jasno podeljena kanalom vode. Jo jednom, to je dokazano kao tano tek u dvadesetom veku, kada je preduzeto veliko premeravanje.

Ketrin i Radeford su se zapanjeno zgledali. Oboje su se zaintrigirali - implikacije ovih mapa delovale su nesagledivo. Poput dogonske misterije koju je opisivala svega nekoliko asova ranije, izgleda da su mape postavljale pitanja na koja je nemogue odgovoriti, samo to u ovom sluaju to nije bila obina akademska igra. Ova izvanredna zbirka mapa bila je jedini trag koji ih moe dovesti do odgovora zato je profesor mrtav.

11

Zaulo se kucanje na vratima i dr Fon Dekend se brzo okrenuo. Ula je siuna sluavka Filipinka, nosei posluavnik sa velikim ajnikom, oljom mleka i tri olje sa tacnama.

Ahh - Moli. aj. Sjajno!

Fon Dekend je skoio i gurnuo mape u stranu. Sluavka je spustila aj i otila.

,,Lapsang Suhong. Ima li zainteresovanih? Ketrin i Dejms su klimnuli glavama i zahvalili mu kada im je sipao aj.

Pijuckajui aj koji ga je odmah okrepio, Radeford je osetio da treba bar da pokua da se pobuni u korist konvencionalnog istorijskog pogleda.

Ali, moda su mape ovih zemalja iscrtali praistorijski nomadski narodi? Moda su, dok su putovali po Zemljinoj kugli 5.000 ili 6.000 godina pre nae ere, zabeleili ono to su videli?, rekao je.

Fon Dekend ga je vragolasto pogledao.

Da - sad mogu da ih zamislim! Plove u svojim amcima od kravlje koe, dok se petnaest metara visoki talasi junog Atlantika lome oko njih. Vidim ih kako trae svoje kompase i olovke i papir. Oh pobogu! Zaboravio sam: olovke i papir i kompasi jo nisu bili izmiljeni! Pa, moda su iskoristili koru ili koljke ili kamene ploice i urezali mape na njima... Ali ipak - recite mi - kako su znali gde se nalaze? Mislim, prema savremenoj verziji istorije, govorimo o primitivnim ljudima bronzanog doba, bez ikakve tehnologije i znanja. Kako su, usred sve te uasavajue vode, oni uopte znali gde se nalaze?

Izvinite - ne razumem.

ta vas dvoje znate o geografskoj duini i geografskoj irini?, upitao je Fon Dekend.

Ne ba mnogo, priznao je Radeford.

A Ketrin, koja je kao strunjak za astronomiju posedovala prilino znanje iz ove oblasti, nije mogla da shvati zato raspravljaju o tome.

Znam ta su, ali ne vidim kako su povezani sa ovim, rekla je.

,,Pa - moda bi ti mogla da objasni geografsku irinu i duinu naem prijatelju ovde. Uveravam te, vrlo je vano da on to razume.

Ketrin je pogledala jednog pa drugog mukarca, huknula i poela.

,,U redu. Geografska duina i irina su zamiljena ribarska mrea koja okruuje Zemljinu kuglu. Vodoravne linije koje se proteu od istoka na zapad zovu se geografska irina, a uspravne linije koje idu od severa na jug zovu se geografska duina. Da li ti je jasno do sada?

Aha. Video sam ih nacrtane na kartama sveta, samouvereno je rekao Radeford.

Sad, zamisli da hou da ti kaem gde se ja nalazim na svetu, mogla bih da ti dam koordinate na toj reetki i ti bi onda mogao tano da odredi moj poloaj.

Ima smisla.

Prvo e nam biti potreban glavni meridijan. Nulti stepen od kojeg moemo da vrimo sva merenja. Ovo bi mogla da bude bilo koja linija geografske duine koja ide od severa na jug - pod uslovom da oboje koristimo istu liniju. Poto je Britanija nekada dominirala otvorenim morima, ispalo je da je linija geografske duine koja prolazi kroz Kraljevsku opservatoriju u Griniu u Londonu trenutno prihvaena da bude nulti stepen. Dakle, ako si u Njujorku, ti si 74 stepena zapadno od Grinia, a ako si u Hong Kongu, onda si 100 stepeni istono od Grinia, i tako dalje. Da li ti je jasno? ,,Da. Za sada je jasno kao dan. Radeford joj se osmehnuo. ,,Eh, odavde poinje da bude malo zamrenije. Neu da pokuavam da objasnim zato, jer je komplikovano i mi jednostavno nemamo vremena, ali da bi utvrdio geografsku duinu na kojoj se nalazi, mora biti u stanju da vodi dnevnik sa tanim vremenima od luke iz koje isplovljava i potrebno je da vreme meri tokom celog putovanja - a pri tome mora da bude veoma taan.

Ovo moda zvui kao jednostavan zadatak, ali nije. ak i do kasnog osamnaestog veka i najbolji hronometri pogreili bi za jedan minut po satu. To je bilo beznadeno, jer je ak i nekoliko minuta moglo kapetanovu raunicu da poremeti za nekoliko desetina kilometara - mogao je sasvim da promai kopno. Zamisli koliko bi daleko oni bili posle nekoliko dana, a pogotovo posle nekoliko meseci. Poto je veina hronometara sadravala mehanizme s klatnom, prirodno je da nisu ba najbolje radili na brodovima koji su bacani tamo-amo po puini, da i ne pominjemo promene u brzini hronometra zbog temperaturnih kolebanja i vlanosti. Tako su tokom cele ljudske istorije pomorci sanjali o ureaju za stalno merenje vremena, koji bi prevaziao taj problem. I onda je, konano, posle nestanka 6.000 mornara u jednom epskom brodolomu, Odbor za geografske duine, odeljenje britanske vlade, ponudio ogromnu svotu od 20.000 funti onome ko izume pomorski hronometar koji bi mogao da odri preciznost od 30 nautikih milja tokom estonedeljnog putovanja. Na scenu stupa ovek koji se zvao Don Harison. Bilo mu je potrebno 40 godina da konano konstruie uspean hronometar, ali kada mu je uspelo, napravio je sjajan ureaj!, rekla je Ketrin.

Neverovatno. A kada je to bilo?

Oko 1760.

Ketrin je pogledala dr Fon Dekenda. On je ohrabrujue klimnuo glavom.

... U svakom sluaju - mislim da ono to dr Fon Dekend eli da istakne jeste da pre ovog izuma niko, ni Rimljani, ni Stari Kinezi, ni Sumerci, niti bilo koja druga civilizacija...

Koja nam je poznata..., upao je dr Fon Dekend.

Ketrin je podigla obrvu i nastavila:

... koja nam je poznata - uopte nije bila u stanju da precizno odredi geografsku duinu.

Fon Dekend je skrknuo aj, a zatim ih vragolasto pogledao.

Kako onda, pobogu, da objasnimo injenicu da su geografske karakteristike, tako verno predstavljene Kentovim mapama, postavljene na tane geografske duine i irine?

Ketrin je ponovo osetila istu blagu strepnju.

Oh ne! Ne jo rasturanja prihvaene istorije...

Ali je dr Fon Dekend uivao:

,,Da. I to je odlino pitanje. Na svim ovim kartama ispred nas sve nacrtane zemlje su tano postavljene. ak i Zenova mapa, nacrtana 1380. godine, koja prikazuje Grenland i mora oko Islanda, uspeva da sitna ostrva koja su razbacana po vodama arktikih mora postavi na tane geografske duine i irine. Kako je to mogue?

Doktor se sada epurio po sobi u napadu inspiracije izazvane razmiljanjem o starim kartografima.

Verovatno ste videli mnogo razliitih mapa sveta. Neke na kojima sve zemlje izgledaju veoma dugake i uzane, druge na kojima su one razvuenije. Sve mape predstavljaju loptu - ili deo lopte - na paretu ravnog kartografskog papira. To je izuzetno teko. U stvari, to je nemogue uraditi bez znanja komplikovane i vie matematike, kao i bez onog sofisticiranog ureaja za merenje vremena kakav je Ketrin opisala.

,,U vreme kada su ove mape napravljene - to je moralo biti u periodu izmeu 13.000 i 4.000 godina pre nae ere - konvencionalna istorija nam govori da nisu postojale napredne civilizaje, sposobne da ispune uslove potrebne da bi se ovo ostvarilo. Hepgud je eleo da doe do nekog razjanjenja, pa se obratio profesoru Strakanu sa MIT-a.

Dr Fon Dekend se okrenuo prema njima i odluno ih pogledao.

Strakan je izjavio da preciznost i verodostojnost mapa znae da je mogla da ih napravi samo veoma napredna civilizacija, koja je poznavala sferinu trigonometriju i posedovala instumente za tano merenje geografskih irina i duina. Kako bismo inae mogli da objasnimo ove savrene, tane mape koje do nas stiu iz tame praistorije? Dokaz je neoboriv. U davna vremena, pre uspona bilo koje od poznatih kultura, postojala je zaista napredna civilizacija. Osim toga, ma koliko da je bila napredna, ta civilizacija je nekako iezla...

Ketrin je bila zabezeknuta:

Ali, to je nemogue! Za poetak, zato nema nikakvih ostataka, nikakvih ruevina te civilizacije?

Fon Dekend je slegnuo ramenima. ,,Ne znam. Ja vam samo objanjavam istinu koja stoji iza mapa. Ja sam samo skromni geograf...

Svi su zautali. A tada je Fon Dekend ponovo progovorio: Zamislite da je to drutvo bilo toliko napredno da nije moralo da iskopava metale i pravi buotine da bi dolo do nafte... Zamislite da je koristilo snagu vetra i obnovljivu energiju drveta. Zamislite da je svesno odluilo da ne nanosi tetu Zemlji onako kako mi to radimo, jer ta bi onda ostalo? Vrlo malo, mislim. Ketrin je bila nema.

Htela sam samo da saznam zato je profesor imao ove mape, a naletela sam na neto potpuno bizarno i zastraujue - na podrivanje svetske istorije onakve kakvu je znamo.

Bio joj je potreban bar jedan praktian odgovor:

Ali, zato je profesor Kent uopte imao ove mape?

To je jo vea misterija, takva da, plaim se, ni delimino ne mogu da je rasvetlim.

12

Steui u ruci koverat sa mapama, Ketrin je sa stepenita dr Fon Dekenda izala na sunce glavnog dvorita koleda Ol Souls. Nikada nije oseala ovoliku paniku. Imala je utisak da se ceo svet rui oko nje. Radeford je izaao za njom, a u glavi mu se vrtelo od svega to su saznali. Naroito ga je uznemirilo objanjenje mapa koje je izneo dr Fon Dekend - nije mogao da prestane da razmilja o poruci koju mu je profesor napisao. Izgleda da se ne moe izbei zakljuak da su mape u direktnoj vezi sa tvrdnjom profesora Kenta.

Ako zaista postoji poruka poslata iz davnina, onda je logino zakljuiti da je u veoma dalekoj prolosti, pre zabeleene istorije, postojala velika civilizacija. I mape su izgledale kao vrst dokaz o postojanju te davno izgubljene civilizacije, koja je nestala u magli prolosti.

Moda je profesor putujui kroz istoriju stvarno otkrio upozorenje, upozorenje ovih hipercivilizovanih ljudi deci budunosti, da e ista uasna sudbina zadesiti i njih.

To, meutim, izgleda tako nestvarno.

Ketrin je teko uzdahnula, ne znajui ta da radi. Jo uvek nije mogla da se natera da Radefordu kae da je profesor oito znao da je u opasnosti. Nije bila re o tome da ne veruje Dejmsu ve nije mogla da podnese suoavanje sa moguim posledicama, a ako njemu pokae pisamce i iznese mu svoje sumnje, zapravo, ako kae bilo kome, vie se nee moi nazad...

Zvuala je gotovo oajno kada je poela:

Dejmse, imam jo jedno udno pitanje za tebe. Ti si klasiar - moe li da mi kae sve to zna o rei eureka?

Radeford je bio zateen. Zbiva se jo nesto o emu mi Ketrin nista ne govori.

eleo je da joj pomogne. Nasmeio se saoseajno.

Eureka, ha? Pa, pretpostavljam da nema svrhe da pitam zato to hoe da zna?

Ketrin je izgledala kao da se izvinjava. Jo uvek ne moe da mu kae za profesorovu tajanstvenu poruku.

,,Ne - ali, veruj mi. Vano je.

Radeford se nasmejao i odmahnuo glavom kada je Ketrin nastavila.

Znam samo da je to prvi rekao Arhimed. On je seo u kadu i iznenada shvatio kako masa tela istiskuje ekvivalentnu koliinu tenosti. Tada je uzviknuo eureka, to znai shvatio sam, iskoio iz kade i go istrao na ulicu, skaui od sree...

Radeford je zamiljeno gledao u nju.

Plaim se da si mi upravo ispriala plagijatsku verziju. Kako to misli?

,,Pa, nije Arhimed prvi uzviknuo eureka; bio je to Pitagora, kada je otkrio odnos izmeu duine hipotenuze i duina kateta kod pravouglog trougla. Verzija sa golim Arhimedom i vodom za kupanje je kasniji izum, koji se mnogo dopada uiteljima.

Ali, kako ti zna da je to bio Pitagora, a ne Arhimed? Uzvikivanje rei eureka ima smisla samo ako je to rekao Pitagora. Pitagora je taj koji je imao smisao za humor!

Ketrin je bila zbunjena. Kakve uopte veze ima smisao za humor?

Kako to misli?

Pitagoru je interesovala gematrija: odgonetanje tajnih literarnih poruka.

Gematrija?, pomislila je Ketrin, premeui re po glavi. Nikada ranije nije ula za nju.

Kako moe da smesti tajnu poruku u jednu jedinu re? To je sigurno kratka igra reima.

Da - u ovom sluaju jeste - to je, u stvari, vie dosetka... Radeford je zastao, ali jedan pogled u Ketrinine duboke ozbiljne oi rekao mu je da je njoj, iz nekog razloga, njegovo objanjenje veoma vano. Odluno je klimnuo glavom:

Dozvoli mi da objasnim. Samo e mi trebati olovka i papir. U redu - ali ako ti ne smeta, vrlo bih volela da izaem iz koleda, poinjem da se oseam pomalo klaustrofobino, odgovorila je Ketrin. Moemo li da odemo do tvoje kue?

13

Visoki vitki muk