Click here to load reader

Tolkinov recnik

  • View
    191

  • Download
    30

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Tolkinov recnik A-Z

Text of Tolkinov recnik

TOLKINOV RENIKA G M B H N T C I O U D J P V E F K L R S Z

Angmar Veevo kraljevstvo Angmar u severnom delu Maglenih Planina uzdiglo se u 1300. godini Trecg Doba Sunca. Njegova prestonica bio je Karn Dum, a naseljavali su ga Orci i varvarski Brani Etenskih movara. Njegov vladar se zvao Vetac-kralj od Angmara, ali to je u stvari bio Gospodar Nazgula i glavni sluga Saurona, Mranog Gospodara. Vetac-kralj je vladao skoro 700 godina i stalno ratovao protiv Dunedainskog Kraljevstva severa u Arnoru. Arnor je konano razoren godine 1974, a 1975. udruena vojska Ljudi Gondora i Vilenjaka porazila je vojsku Veca-kralja u Bici kod Fornosta, a zatim nastavila, dok nije opustoila celo kraljevstvo Angmar. Ankalagon Zmaj od Angbanda. Ankalagon je bio prvi i najvei od Krilatih Zmajeva. Nazvan Ankalagon Crni, odgajen je u Jamama Angbanda od strane Morgota Mranog Neprijatelja u Prvom Dobu Sunca. Samo njegovo ime znailo je "nasrue eljusti" i kad je po prvi put puten u svet u Velikoj Bici njegovo ogromno obli je je zaklonilo svetlost sunca. Izvesno vreme izgledalo je kao da e Ankalagon i njegove legije Krilatih Vatrenih zmajeva nadvladati Valare, ali su u kritinom trenutku divovski Orlovi i Earendil Moreplovac u svom arobnom leteem brodu stupili u boj i ubili Ankalagona Crnog. Zmajeva teina bila je toliko velika da su, kada je pao, kule Tangorodrima razorene, a ogromne Jame Angbanda su se smrskale pod njim. Apanonar Kad se sunce prvi put uzdiglo na Ardi i njegova svetlost zasjala u zemIji Hildorien u istonoj Srednjoj Zemlji, pojavila se rasa smrtnih bia. Bila je to rasa Ljudi koji su takoe nazvani Apanonar, to znai "posle-roeni", jer nisu bili prvi narod koji govori koji je doao na Ardu. Vilenjaci, Patuljci, Enti i opake rase Orka i Trola bili su na Svetu ve mnogo Doba pre no to su stigli Ljudi. Aragorn I Dunedainski poglavica Arnora. Poto je Vetac-kralj Angmara unitio Severno Kraljevstvo Dunedaina godine 1974. Treeg Doba, naslednici ovog izgubljenog kraljevstva bili su odonda poznati kao Poglavari Dunedaina, a bilo ih je esnaest. Peti je bio Aragorn I. Malo je zabeleeno o tim mranim danima, izuzev da su ga, poto je vladao osam godina kao Poglavar, 2327. ubili vukovi u Erijadoru. Aragorn II Dunedainski poglavar Arnora. U vreme Rata Prstena, Aragorn II bio je esnaesti i poslednji poglavar Dunedaina. Roen je godine 2931. Treeg Doba, a podizao ga je Elrond Poluvilenjak u Rivendelu. Kad je Aragornu bilo dvadesel godina upoznao se s Elrondovom erkom Aruenom, i ovaj par se zaljubio jedno u drugo. Medutim, Elrond nije hteo da dozvoli ovaj brak dok Aragorn ne postane zakoniti kralj Arnora i Gondora. Da bi ovo ostvario, Aragorn je putovao nadaleko i borio se za prava Slobodnih Naroda. Iao je pod mnogim imenima: Tengel, Ehtelion, Torongil, Vilinkamen, Elesar i Strajder (Krakatilo). Kao gospodar Dunedaina, Ara-gorn je bio blagosloven ivotnim vekom trostruko duim od drugih Ljudi. 2956. sreo je Gandalfa arobnjaka i oni su postali prijatelji i saveznici. 3018. doao je u Bri gde se upoznao s Hobitom Nosiocem Prstena, Frodorn Baginsom, i u Rivendelu je postao jedan od Druine Prstena. Poto je Gandalf stradao od Balroga u Moriji, Aragorn je postao voa Druine. U ratu Prstena Aragorn je igrao istaknutu ulogu u razbijanju i teranju u beg Sauronove vojske kod Rogburga. On je komandovao Mrtvim Ljudima Dunheroa i zarobio flotu kod Pelargira. Njegov dolazak s novim saveznicima u Bici na Pelenorskim poljima spasao je Gondor, i on je zapovedao Vojskom Zapada kod Crne Kapije Mordora. Posle rata je Aragorn postao Kralj Elesar ("Vilinkamen") Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i oenio se Aruenom. Tokom sledeeg veka njegove vladavine, Aragorn je proirio svoje kraljevstvo do najzapadnijih predela Srednje Zemlje. Sa Aruenom je imao nekoliko keri i jednog sina, Eldariona. Posle Aragornove smrti 120. godine etvrtog Doba njegov sin je postao kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i vladao dugo i uspeno. Aratari Meu Silama Arde su Valari, osmoro se zovu Aratar, "uzvieni". Njihova mo nadaleko premauje mo svih ostalih u Neumiruim Zemljama. Aratari su: Manve, Kralj Vetra i Varda, 2

Kraljica Zvezda, koji oboje ive na Tanikvetilu u Ilmarinu, "kui visokog vazduha". Drugo dvoje, zvanih Aule Kova i Mandos ita Sudbine, ive u holovima ispod zemlje, dok Javana, koja je Kraljica Zemlje, i Orome, Gospodar ume, ive na otvorenom. Sledei je Ulmo, Gospodar Voda, koji naseljava mora. Poslednji Aratar je Niena Naricaljka, iji je dom velika kua na zapadu sa koje ona gleda na Vrata Noi. Arda Visokovilenjako ime za ceo svet onakav kako ga je Iluvatar zamislio i Valari oblikovali. On je ukljuivao i smrtne predele Srednje Zemlje i besmrtno kraljevstvo Neumiruih Zemalja. Argonati Bukvalno "kraljevski kamenovi", ali takoe zvani Kapije Kraljeva ili Kapije Gondora, Argonati su bili par Ariena Maja, uvarka Sunca. Sjajna Ariena bila je Maja, devianski duh vatre, koja je nekad sluila Vanu Veno mladu u vrtovima Valinora. Meutim, posle unitenja Drvea Svetlosti, Ariena je uzela jedini preostali plod Zlatnog Drveta i, u barci koju je iskovao Aule Kova, nosila ga preko nebesa. Kao uvarka i zatitnica Sunca, Ariena je najomiljenija od svih duhova Majara meu Smrtnim Ljudima. Armenelos Glavni grad Numenora, Armenelos je podignut na padinama Menel-tarme, najvie planine ostrvskog kraljevstva. Ponekadje nazivan i Armcnelos Zlatni, a u njemu se nalazio dvor kraljeva Numenora i mnogi od najlepih numenorskih hramova. Ovde je Sauron doveden u lancima i, iskoristivi svoju podmuklu zlobu, zaveo je i iskvario kralja, izazivajui propast Numenora. Arnor Arnor je osnovao godine 3320. Drugog Doba Sunca Elendil Numenorejac, i bilo je to prvo kraljevstvo Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Elendil je vladao u Arnoru kao Uzvieni kralj Dunedaina, ali je poslao svoje sinove na jug da osnuju Gondor, kraljevstvo Dunedaina juga. Arnorova prva prestonica bio je Anuminas, na obalama jezera Evendim; do 861. Fornost je postao njegov najvaniji grad i prestonica. Te godine Arnor su na tri kraljevstva - Artedain, Kardolan i Rudaur - podelila tri sina Earendura, njegovog desetog kralja. Godine 1300. na severoistoku Arnora uzdiglo se zlo vetije kraljevstvo Angmar. Tokom skoro sedam stotina godina Gospodar Nazgula, koji je bio poznat samo kao vetac-kralj, ratovao je protiv Dunedaina Arnora. Do 1409. kraljevstva Kardolan i Rudaur su unitena, ali Dunedaini Artedaina su nastavili da se bore sledeih est vekova. Konano, godine 1974, Artedian su opustoile legije Orka i varvarske horde Veca-kralja. lako je loza njegovih kraljeva ostala neprekinuta u ratrkanim ostacima njegovog naroda, kraljevstvo Arnor je prestalo da postoji. Tek posle samog kraja Rata Prstena, kad je Aragorn, poslednji Poglavar, postao Uzvieni Kralj svih Dunedaina, Arnor je povratio i ponovo uspostavio svoju nekadanju mo i slavu. Aruena Vilinska princeza Rivendela. Aruena je bila erka Elronda Poluvilenjaka i Kraljice Kelebrijane. Roena godine 241. Treeg Doba Sunca, smatrana je najveom lepoticom svog doba. Vilenjaci su je znali kao Veernju Zvezdu, a Ljudi esto zvali Undomjela, ili "veernja deva". Skoro tri hiIjade godina ona je ivela u Rivendelu i Lotlorijenu. 2951. srela se sa Aragornom, naslednikom Dunedainskih kraljevstava, i zaljubila se u njega. 2980. oni su se zaruili, ali Elrond je zabranio ovaj brak dok Aragorn ne postane kralj. Aragornovi podvizi u Ratu Prstena kao rezultat su imali ispunjenje Elrondovih uslova, i Aruena je postala Aragornova kraljica. Za Aruenu je to predstavljalo hrabar izbor, jer je tim brakom odabrala da podeli sudbinu konanosti svih smrtnika. Aruena Vilinska pnnceza Rivendela, Elrondova ker jedinica, i najvea lepotica svog vremena. Verivi se za smrtnog poglavara Aragoma II, postalaje njegova kraljica kad je krunisan za Kralja Elesara. Rodila je Aragornu nekoliko keri i jednog sina, i oni su vladali sreno i uspeno sve do Aragornove smrti, godine 120. etvrtog Doba. Sledee godine Aruena se vratila u Lotlorijen gde je odabrala da umre na Kerin Amrotu, na mestu gde su se ona i Aragorn nekada venali. 3

Asea Aranion Iz zemlje Numenorejaca, biljka arobnih isceliteljskih moi stigla je u Srednju Zemlju. Na visokovilenjakom jeziku ova biljka je nazvana Asea Aranion, "list kraljeva", zbog posebnih moi koje je posedovala u rukama kraljeva Numenora. Uobiajenije vilinska nauka je koristila sindarinsko ime Atelas, na svakodnevnom vestronskom jeziku Ljudi zvala se Kraljolist. Atanatari Od rase Ljudi bilo je onih koji su, u Prvom Dobu Sunca, poli sa istoka Srednje Zemlje, otili na zapad i sever i doli u kraljevstvo Belerijand gde su iveli Noldorski i Sindarski Vilenjaci. Noldori su nazvali te Ljude Atanatari, "oevi Ljudi", mada je ee to ime preuzimalo sindarski oblik koji je glasio Edaini. Ovi Ljudi su nauili velike vetine od mudrih Vilenjaka koji su nedavno bili doli iz Amana, Zemlje Svetlosti, a njih su poduavale Sile Arde, Valari i Majari, kojih su se Ljudi veoma plaili i potovali ih kao bogove. Tako su Atanatari zaisla bili oevi svoje rase, jer iako su kasnije drugi Ljudi dolazili sa istoka, gde su nauili mnogo od Tamnih Vilenjaka tih predela, njihovo znanje bilo je nitavno u poreenju sa onim to su nauili Atanatari od Kalakvendija. Iz tog razloga Atanatari su bili odreeni da postanu uitelji celog svog naroda u Dobima Sunca koja e uslediti. Mnogo toga to se ubrajalo u veliko i uzvieno u svim Ljudima ima svoj izvor u ovim precima. Atani Od svih Ljudi u Prvom Dobu Sunca najmoniji su bili Atani od Tri Kue Vilin-prijatelja koji su iveii u Belerijandu. ak i po merilima Eldara, podvizi ovih smrtnika za vreme Rata Dragulja bili su veliki. Mnogo od toga je ispriano u "Kventa Silmarilionu", kako je Hurin ubio sedamdeset Trolova i izdrao muenja Morgotova, kako je Hurin ubio Glaurunga, Oca Zmajeva, kako je Beren isekao Silmaril iz Morgotove krune, i kako je Earendil Moreplovac plovio nebom u svom brodu s draguljima. A preko Atanija Ljudi su se prvi put oplemenili meanjem s vilinskom krvi, jer se tri puta u Prvom Dobu po jedan velika Atanija venao s Vilinprincez