TOLKINOVREčNIK

A B C D E FG H I J K LM N O P R S

T U V Z

2

AngmarVeščevo kraljevstvo Angmar u severnom delu Maglenih Planina uzdiglo se u 1300. godiniTrećcg Doba Sunca. Njegova prestonica bio je Karn Dum, a naseljavali su ga Orci i varvarskiBrđani Etenskih močvara. Njegov vladar se zvao Veštac-kralj od Angmara, ali to je u stvari bioGospodar Nazgula i glavni sluga Saurona, Mračnog Gospodara. Veštac-kralj je vladao skoro 700godina i stalno ratovao protiv Dunedainskog Kraljevstva severa u Arnoru. Arnor je konačnorazoren godine 1974, a 1975. udružena vojska Ljudi Gondora i Vilenjaka porazila je vojskuVešca-kralja u Bici kod Fornosta, a zatim nastavila, dok nije opustošila celo kraljevstvo Angmar.

AnkalagonZmaj od Angbanda. Ankalagon je bio prvi i najveći od Krilatih Zmajeva. Nazvan AnkalagonCrni, odgajen je u Jamama Angbanda od strane Morgota Mračnog Neprijatelja u Prvom DobuSunca. Samo njegovo ime značilo je "nasrćuće čeljusti" i kad je po prvi put pušten u svet uVelikoj Bici njegovo ogromno oblič je je zaklonilo svetlost sunca. Izvesno vreme izgledalo jekao da će Ankalagon i njegove legije Krilatih Vatrenih zmajeva nadvladati Valare, ali su ukritičnom trenutku divovski Orlovi i Earendil Moreplovac u svom čarobnom letećem brodustupili u boj i ubili Ankalagona Crnog. Zmajeva težina bila je toliko velika da su, kada je pao,kule Tangorodrima razorene, a ogromne Jame Angbanda su se smrskale pod njim.

ApanonarKad se sunce prvi put uzdiglo na Ardi i njegova svetlost zasjala u zemIji Hildorien u istočnojSrednjoj Zemlji, pojavila se rasa smrtnih bića. Bila je to rasa Ljudi koji su takođe nazvaniApanonar, što znači "posle-rođeni", jer nisu bili prvi narod koji govori koji je došao na Ardu.Vilenjaci, Patuljci, Enti i opake rase Orka i Trola bili su na Svetu već mnogo Doba pre no što sustigli Ljudi.

Aragorn IDunedainski poglavica Arnora. Pošto je Veštac-kralj Angmara uništio Severno KraljevstvoDunedaina godine 1974. Trećeg Doba, naslednici ovog izgubljenog kraljevstva bili su odondapoznati kao Poglavari Dunedaina, a bilo ih je šesnaest. Peti je bio Aragorn I. Malo je zabeleženoo tim mračnim danima, izuzev da su ga, pošto je vladao osam godina kao Poglavar, 2327. ubilivukovi u Erijadoru.

Aragorn IIDunedainski poglavar Arnora. U vreme Rata Prstena, Aragorn II bio je šesnaesti i poslednjipoglavar Dunedaina. Rođen je godine 2931. Trećeg Doba, a podizao ga je Elrond Poluvilenjak uRivendelu. Kad je Aragornu bilo dvadesel godina upoznao se s Elrondovom ćerkom Aruenom, iovaj par se zaljubio jedno u drugo. Medutim, Elrond nije hteo da dozvoli ovaj brak dok Aragornne postane zakoniti kralj Arnora i Gondora. Da bi ovo ostvario, Aragorn je putovao nadaleko iborio se za prava Slobodnih Naroda. Išao je pod mnogim imenima: Tengel, Ehtelion, Torongil,Vilinkamen, Elesar i Strajder (Krakatilo). Kao gospodar Dunedaina, Ara-gorn je bio blagoslovenživotnim vekom trostruko dužim od drugih Ljudi. 2956. sreo je Gandalfa Čarobnjaka i oni supostali prijatelji i saveznici. 3018. došao je u Bri gde se upoznao s Hobitom Nosiocem Prstena,Frodorn Baginsom, i u Rivendelu je postao jedan od Družine Prstena. Pošto je Gandalf stradao odBalroga u Moriji, Aragorn je postao vođa Družine. U ratu Prstena Aragorn je igrao istaknutuulogu u razbijanju i teranju u beg Sauronove vojske kod Rogburga. On je komandovao MrtvimLjudima Dunheroa i zarobio flotu kod Pelargira. Njegov dolazak s novim saveznicima u Bici naPelenorskim poljima spasao je Gondor, i on je zapovedao Vojskom Zapada kod Crne KapijeMordora. Posle rata je Aragorn postao Kralj Elesar ("Vilinkamen") Ponovo UjedinjenogKraljevstva i oženio se Aruenom. Tokom sledećeg veka njegove vladavine, Aragorn je proširiosvoje kraljevstvo do najzapadnijih predela Srednje Zemlje. Sa Aruenom je imao nekoliko kćeri ijednog sina, Eldariona. Posle Aragornove smrti 120. godine Četvrtog Doba njegov sin je postaokralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva i vladao dugo i uspešno.

AratariMeđu Silama Arde su Valari, osmoro se zovu Aratar, "uzvišeni". Njihova moć nadalekopremašuje moć svih ostalih u Neumirućim Zemljama. Aratari su: Manve, Kralj Vetra i Varda,

3

Kraljica Zvezda, koji oboje žive na Tanikvetilu u Ilmarinu, "kući visokog vazduha". Drugo dvoje,zvanih Aule Kovač i Mandos Čitač Sudbine, žive u holovima ispod zemlje, dok Javana, koja jeKraljica Zemlje, i Orome, Gospodar Šume, žive na otvorenom. Sledeći je Ulmo, Gospodar Voda,koji naseljava mora. Poslednji Aratar je Niena Naricaljka, čiji je dom velika kuća na zapadu sakoje ona gleda na Vrata Noći.

ArdaVisokovilenjačko ime za ceo svet onakav kako ga je Iluvatar zamislio i Valari oblikovali. On jeuključivao i smrtne predele Srednje Zemlje i besmrtno kraljevstvo Neumirućih Zemalja.

ArgonatiBukvalno "kraljevski kamenovi", ali takođe zvani Kapije Kraljeva ili Kapije Gondora, Argonatisu bili par

ArienaMaja, čuvarka Sunca. Sjajna Ariena bila je Maja, devičanski duh vatre, koja je nekad služilaVanu Večno mladu u vrtovima Valinora. Međutim, posle uništenja Drveća Svetlosti, Ariena jeuzela jedini preostali plod Zlatnog Drveta i, u barci koju je iskovao Aule Kovač, nosila ga prekonebesa. Kao čuvarka i zaštitnica Sunca, Ariena je najomiljenija od svih duhova Majara međuSmrtnim Ljudima.

ArmenelosGlavni grad Numenora, Armenelos je podignut na padinama Menel-tarme, najviše planineostrvskog kraljevstva. Ponekadje nazivan i Armcnelos Zlatni, a u njemu se nalazio dvor kraljevaNumenora i mnogi od najlepših numenorskih hramova. Ovde je Sauron doveden u lancima i,iskoristivši svoju podmuklu zlobu, zaveo je i iskvario kralja, izazivajući propast Numenora.

ArnorArnor je osnovao godine 3320. Drugog Doba Sunca Elendil Numenorejac, i bilo je to prvokraljevstvo Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Elendil je vladao u Arnoru kao Uzvišeni kraljDunedaina, ali je poslao svoje sinove na jug da osnuju Gondor, kraljevstvo Dunedaina juga.Arnorova prva prestonica bio je Anuminas, na obalama jezera Evendim; do 861. Fornost jepostao njegov najvažniji grad i prestonica. Te godine Arnor su na tri kraljevstva - Artedain,Kardolan i Rudaur - podelila tri sina Earendura, njegovog desetog kralja. Godine 1300. naseveroistoku Arnora uzdiglo se zlo veštičje kraljevstvo Angmar. Tokom skoro sedam stotinagodina Gospodar Nazgula, koji je bio poznat samo kao veštac-kralj, ratovao je protiv DunedainaArnora. Do 1409. kraljevstva Kardolan i Rudaur su uništena, ali Dunedaini Artedaina su nastavilida se bore sledećih šest vekova. Konačno, godine 1974, Artedian su opustošile legije Orka ivarvarske horde Vešca-kralja. lako je loza njegovih kraljeva ostala neprekinuta u raštrkanimostacima njegovog naroda, kraljevstvo Arnor je prestalo da postoji. Tek posle samog kraja RataPrstena, kad je Aragorn, poslednji Poglavar, postao Uzvišeni Kralj svih Dunedaina, Arnor jepovratio i ponovo uspostavio svoju nekadašnju moć i slavu.

AruenaVilinska princeza Rivendela. Aruena je bila ćerka Elronda Poluvilenjaka i Kraljice Kelebrijane.Rođena godine 241. Trećeg Doba Sunca, smatrana je najvećom lepoticom svog doba. Vilenjacisu je znali kao Večernju Zvezdu, a Ljudi često zvali Undomjela, ili "večernja deva". Skoro trihiIjade godina ona je živela u Rivendelu i Lotlorijenu. 2951. srela se sa Aragornom, naslednikomDunedainskih kraljevstava, i zaljubila se u njega. 2980. oni su se zaručili, ali Elrond je zabranioovaj brak dok Aragorn ne postane kralj. Aragornovi podvizi u Ratu Prstena kao rezultat su imaliispunjenje Elrondovih uslova, i Aruena je postala Aragornova kraljica. Za Aruenu je topredstavljalo hrabar izbor, jer je tim brakom odabrala da podeli sudbinu konačnosti svihsmrtnika.Aruena Vilinska pnnceza Rivendela, Elrondova kćer jedinica, i najveća lepotica svog vremena.Verivši se za smrtnog poglavara Aragoma II, postalaje njegova kraljica kad je krunisan za KraljaElesara. Rodila je Aragornu nekoliko kćeri i jednog sina, i oni su vladali srećno i uspešno sve doAragornove smrti, godine 120. Četvrtog Doba. Sledeće godine Aruena se vratila u Lotlorijen gdeje odabrala da umre na Kerin Amrotu, na mestu gde su se ona i Aragorn nekada venčali.

4

Asea AranionIz zemlje Numenorejaca, biljka čarobnih isceliteljskih moći stigla je u Srednju Zemlju. Navisokovilenjačkom jeziku ova biljka je nazvana Asea Aranion, "list kraljeva", zbog posebnihmoći koje je posedovala u rukama kraljeva Numenora. Uobičajenije vilinska nauka je koristilasindarinsko ime Atelas, na svakodnevnom vestronskom jeziku Ljudi zvala se Kraljolist.

AtanatariOd rase Ljudi bilo je onih koji su, u Prvom Dobu Sunca, pošli sa istoka Srednje Zemlje, otišli nazapad i sever i došli u kraljevstvo Belerijand gde su živeli Noldorski i Sindarski Vilenjaci.Noldori su nazvali te Ljude Atanatari, "očevi Ljudi", mada je češće to ime preuzimalo sindarskioblik koji je glasio Edaini.

Ovi Ljudi su naučili velike veštine od mudrih Vilenjaka koji su nedavno bili došli iz Amana,Zemlje Svetlosti, a njih su podučavale Sile Arde, Valari i Majari, kojih su se Ljudi veoma plašili ipoštovali ih kao bogove.

Tako su Atanatari zaisla bili očevi svoje rase, jer iako su kasnije drugi Ljudi dolazili sa istoka,gde su naučili mnogo od Tamnih Vilenjaka tih predela, njihovo znanje bilo je ništavno upoređenju sa onim što su naučili Atanatari od Kalakvendija. Iz tog razloga Atanatari su biliodređeni da postanu učitelji celog svog naroda u Dobima Sunca koja će uslediti. Mnogo toga štose ubrajalo u veliko i uzvišeno u svim Ljudima ima svoj izvor u ovim precima.

AtaniOd svih Ljudi u Prvom Dobu Sunca najmoćniji su bili Atani od Tri Kuće Vilin-prijatelja koji suživeii u Belerijandu. Čak i po merilima Eldara, podvizi ovih smrtnika za vreme Rata Dragulja bilisu veliki. Mnogo od toga je ispričano u "Kventa Silmarilionu", kako je Hurin ubio sedamdesetTrolova i izdržao mučenja Morgotova, kako je Hurin ubio Glaurunga, Oca Zmajeva, kako jeBeren isekao Silmaril iz Morgotove krune, i kako je Earendil Moreplovac plovio nebom u svombrodu s draguljima. A preko Atanija Ljudi su se prvi put oplemenili mešanjem s vilinskom krvi,jer se tri puta u Prvom Dobu po jedan velikaš Atanija venčao s Vilinprincezom: Beren se venčaos Lutije-nom, Tuor se venčao s Idrilom i Earendil se venčao s Elvingom. Tako su Atani bilinajplemenitiji i najjači od Ljudi, koji su stvarali moćna kraljevstva, i podučavali mnogo čemu štosu naučili od Vilenjaka svoje potomke i neznatnije Ljude koji su došli kasnije.

Medutim, ime Atani su Ljudima Tri Kuće samo na kratko dali Noldori.

Njegovo pravo značenje je "Drugo-rođeni", kako se zvala cela rasa smrtnika koji su se pojavili naistoku Srednje Zemlje. Jer kao što su Vilenjaci, koji su došli na svet u vreme Ponovnog paljenjaZvezda, nazvani Prvorođeni, tako su Ljudi, koji su došli u vreme Uzdizanja Sunca, nazvaniDrugorođeni - Atani.

S vremenom, međutim, ime Atani je potpuno iščezlo, jer kvenijski jezik noldorskih Vilenjakanije bio u širokoj upotrebi u Smrtnim Zemljama. Ljudi od Tri Kuće postali su Edaini nauobičajenijem sindarskom jeziku Sivih Vilenjaka, i pod tim imenom je ispričan veći deo priča oovim Ijudima u izgubljenim zemljama Belerijanda.

AtelasMeđu mnogim pričama u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe" zabeležen je deo sivovilenjačkog stihakoji se odnosi na lekovitu biljku Atelas. Značenje stiha se s prohujalim Dobima izgubilo i postalonerazumljivo za sve, osim za najmudrije od Ljudi, iako je do vremena Rata Prstena ona ostalanarodni lek za lakše telesne boljke.

U strašnim danima tog rata Aragorn, sin Aratornov, koji je bio pravi potomak kraljeva Numenoraodakle je poticaia ta čarobna šumska biljka, stigao je u kraljevstvo Gondor. Pripoveda se upričama da je Aragorn,koji je imao isceliteljske ruke tih kraljeva, smrvio dugolistu biljku i bacio

5

je u kazane kipuće vode i oslobodio njenu istinsku moć. Miomiris voćnjaka, hladnoća planinskogsnega i svetlost drhtave zvezde prodirali su u mračne sobe gde su ležale žrtve zatrovanih rana icrne magije, sve dok se oni nisu ponovo pokrenuli oživevši i podmladivši se, a dugačak trans kojiih je držao pod svojim uticajem se prekinuo pre no što je stigao da ih dovede do nesrećne smrti.Tako su Atelas Ljudi nazvali KraIjolist, "list kraljeva", a to što ga je upotrebio jedan istinski kraljNumenora bio je znak da će uskoro doći kraj najvećem zlu, Mordoru, koji je bio pretnja svimakoji su naseljavali Srednju Zemlju.

AuleValar zvani "Kovač", ali takođe zvan Tvorac Planina, jer Aule je učinio više od svih Valara uOblikovanju Arde. On je načinio Svetiljke Valara i iskovao barke koje drže Sunce i Mesec. Auleje majstor svih zanata i izumitelj svih metala i dragog kamenja. Među Patuljcima je poznat kaoMa-hal, što znači "Tvorac", jer je on bio taj koji je začeo i oblikovao njihovu rasu iz zemlje ikamena, koji je naučio noldorske Vilenjake pravljenju dragulja i klesanju kamena. Kuće Auleovese nalaze u centralnom Vali-noru. Njegova supruga je Javana Plodonosna.

AvalonePristanište i grad telerskih Morskih Vilenjaka na Samotnom Ostrvu Tol Ereseji u Zalivu Eldamar.Tu su tokom Trećeg Doba Zvezda Teleri prvo naučili da grade brodove i iz tog pristaništa suisplovili najzad do obala Eldamara u Neumirućim Zemljama. Za vreme Drugog Doba Sunca izsvetiljkama obasjanih kejova Avalonea Morski Vilenjaci su najčešće plovili do zemlje Numenorsa svojim mnogobrojnim darovima i blagoslovima koji su tako obogatili živote smrtnika togblagoslovenog kraljevstva. Tvrdilo se da je sa najvišeg vrha Numenora oštro oko moglo da vidiblistave svetlosti tog grada i golemi beli toranj u njegovom središtu.

AvariU Vreme Buđenja svi Vilenjaci su živeli na istoku Srednje Zemlje pokraj Orokarnija, PlaninaIstoka, na obali Helkara, Unutrašnjeg Mora. Ali s vremenom su stigli pozivi Valara i sviVilenjaci su morali da načine izbor između zvezdane svetlosti i obećanja zemlje večne svetlosti.Oni koji su izabrali večno svetlo i krenuli na Veliko Putovanje nazvani su Eldari, dok su oni kojisu ostali nazvani Avari, "nevoljni".

Avari su postali manje moćan narod, jer je njihova zemlja postala varvarska, s Mračnim Silama izlim rasama, i tako su se Vilenjaci krili i nestajali. Oni su postajali kao seni i duhovi koje smrtneoči nisu mogle da opaze. Živeli su uvek blizu šumovitih predela, nisu gradili gradove i nisu imalikraljeve. Kasnije, u godinama Sunca, Avari su nazvani Šumski Vilenjaci i neki od njih su odlutalina zapad uključivši se u velike događaje svoje eldarske sabraće pod kojima su napredovali i jačalineko vreme pre no što su ponovo iščileli.

AvatarJužni deo kontinenta Aman u Neumirućim Zemljama koji je ležao između Pelori Planina i Mora.Avatar znači "senke", jer to je zaisla bio mračan, hladan pustinjski predeo. U toj zemlji senkiživela je Ungolijant, Veliki Pauk, dok je nije pozvao zli Melkor i ona izašla i uništila DrvećeVaiara.

AzagalPatuljački kralj Belegosta. Tokom Doba Zvezdane svetlosti i Prvog Doba Sunca kraljevstvoKralja Azagala u Plavim Planinama Belerijanda bilo je čuveno po kovanju najfinijih sečiva odčelika i najboljeg patuljačkog oklopa-pancira koji je svet ikada video. To oružje je stavljeno naprobu za vreme strašne Bitke Nebrojenih Suza kada su jedino Azagalovi Patuljci mogli da izdržeoganj vatre Zmajeva. Samo hrabrost i snaga Kralja Azagala naterala je Zmajeve da se povuku. Jeriako ga je to koštalo života, Azagal je mačem probo duboko trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, iprisilio ga da se povuče sa bojnog polja.

AzanulbizarNekad svetli prolaz kojije vodio kroz kapije Kazad-duma napolje zvao se Azanulbizar. Odrazaranja Patuljačkog kraljevstva, u rukama Balroga, prolaz je, zajedno sa kraljevstvom (kasnijenazvanim Morija), pretrpeo mnoga zla. Nekad lep i svet, bio je izvor Srebropute Reke i u njemu

6

je bilo Jezece Ogledalo, jezero vizije i proročanstva. Pred kraj Trećeg Doba Sunca to je bilomračno i preteće mesto kojem su vladale zle sile, a godine 2799. poprište konačnog krvavogsukoba u Ratu Patuljaka i Orka. Od Ljudi zvano Dimril Dol, do doba Družine Prstena postala jeto pusto-poljina, tampon između Morije i Zlatne Šume Lotlorijen. Družina Prstena putovala jekroz Azanulbizar na svom putu do Vilinskog utočišta u Šumi Lotlorijen.

AzogOrčki kralj Morije. Azog je vladao hordama unutar starog patuljačkog kraljevstva Morije. Bio jeposebno veliki i omražen Ork, moguće jedan od Uruk-haja, rase vojničkih Orka. On je bioodgovoran za ubistvo i sakaćenje patuljačkog kralja Trora 2790. godine Trećeg Doba. Azogovoubistvo Trora je dovelo do krvavog rata Paluljaka i Orka, i 2799. do konačnog boja Bitke odAzanulbizara u kome su Orci satrti. Da bi se osvetio za sakaćenje Trora, Dain Gvozdenstopa jeAzogu odrubio glavu, koja je nabijena na kolac.

7

BalarU svom postanku, ostrvo Balar bilo je deo Tol Ereseje, plovećeg ostrva koje je bilo brod Ulmoa,Gospodara Okeana, koji ga je koristio da odvede Telere u Neumiruće Zemlje. Međutim, u ZalivuBalar, kod obale Belerijanda, ostrvo se nasukalo. i taj deo koji se zvao Balar se odlomio i zaostao.Balar je bio omiljen kod sluge Ulmovog, Osea, Gospodara Talasa, a njegove obale su bile čuvene potome što su bile bogate biserima. Ostrvo je postalo deo oblasti pod vlašću Kirdana i Falatrima, i zavreme Ratova Belerijanda postalo je utočište, najpre Sindara, a onda i Noldora pod Gil-galadom.Veruje se da je na kraju Rata besnih na kraju Prvog Doba Sunca Balar, zajedno sa ostatkomBelerijanda, potonuo u more.

BalinPatuljak Torina i Družine. Balin je rođen u Kraljevstvu pod Planinom u Ereboru 2763. Ali 2770.Šmaug Zmaj je isterao odatle ceo njegov narod. 2790. Balin je pratio Kralja Traina II u krvavi RatPatuljaka i Orka, posle čega se skrasio neko vreme u PatuIjačkoj koloniji u Plavim Planinama. 2841.Balin je otpočeo zlosrećnu potragu sa Kraljem Trainom II radi povratka u Erebor. To putovanje je zaishod imalo nestanak i na kraju smrt Traina II. Balin se vratio u Plave Planine. Tačno vek kasnije, onse uputio sa Torinom i Družinom u uspešnu potragu za Ereborom, koja je rezultirala ubistvomŠmauga Zmaja i ponovnim uspostavljanjem Kraljevstva pod Planinom. 2989. Balin je napustioErebor u pokušaju da ponovo uspostavi Patuljačko kraIjevstvo u Moriji. Pet godina se Balin borioprotiv Balroga i njegovih hordi Orka, ali konačno su on i njegovi sledbenici nadvladani i ubijeni.

BalkotiU vreme Kiriona, dvanaestog vladajućeg namesnika Gondora, neki divlji varvarski narod živeo je uRovanionu na istočnim granicama kraIjevstva. To su bili Balkoti koji su bili deo rase Istočnjaka.Balkoti su izazivali veliki strah u južnoj Dolini Anduina, jer je njihovo postupanje bilo opako, anjihova dela je usmeravao Mračni Gospodar Sauron koji je obitavao u Dol Gulduru, u Mrkoj šumi.Divljaštvo Balkota bilo je legendarno, a njihov broj veoma veliki.

Godine 2510. Trećeg doba varvarska plemena Balkota porinula su ogromnu flotu brodova u VelikuReku i najzad prešla u kraljevstvo Gondor.Pljačkali su pokrajinu Kalenardon i ubijali njenestanovnike, sve dok ih nisu napali Ljudi Gondora u moćnoj vojsci predvođenoj Kirionom. Ali, crnaarmija Orka došla je s planina i napala Ljude Gondora otpozadi. U tom najcrnjem času LjudimaGondora je stigla pomoć, Rohirimi su poslali u bitku veliku silu konjice koja je potukla do nogu iBalkote i Orke. Bila je to Bitka od Polja Kelebranta u kojoj je moć Balkota bila zauvek razbijena.Varvarska vojska je satrta i nijedna priča ne govori o divljim Balkotima posle tog događaja. Oni subili iščezli narod i uskoro su potpuno nestali iz predela Srednje Zemlje.

Balrozi

8

Najstrašniji od duhova Majara koji su postali sluge Melkora, Mračnog Gospodara bili su oni koji suse preobrazili u demone. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazvani su Valaraukar, ali u SrednjojZemlji zvali su ih Balrozi, "demoni moći".

Od svih Melkorovih stvorova samo su Zmajevi posedovali veću moć. Ogromni i nezgrapni, Balrozisu bili čovekoliki demoni sa lepršavim vatrenim grivama i nozdrvama koje su bljuvale plamen.Izgledali su kao da se kreću u oblacima od crnih senki i njihovi udovi su imali moć da se uvijaju ivijugaju kao zmije. Glavno oružje Balroga bio je mnogostruki vatreni bič i, mada su nosili i malj,sekiru i plameni mač, njihovi neprijatelji su se najviše plašili vatrenog biča. To oružje bilo je takostrašno da je ogromna zloća Ungolijant, Veliki Pauk, koju čak ni Valari nisu mogli da unište, oteranaiz Melkorovog kraljevstva užarenim udarcima biča demona Balroga.

Najozloglašeniji od rase Balroga bio je Gotmog, Gospodar Balroga i Visoki Zapovednik Angbanda.U Ratovima Belerijanda tri Uzvišena Vilin-gospodara su pala pod bičem i crnom sekiromGotmogovom. Posle Bitke pod Zvezdama, Feanora, najslavnijeg od Vilin-kraljeva, posekao jeGotmog na samoj kapiji Angbanda. U Bici Iznenadnog Plamena on je ubio Fingona, UzvišenogKralja Noldora. Najzad, ponovo u službi Melkora, Gotmog je predvodio vojsku Balroga i njihovuTrolovsku gardu i komandovao legijama Orka i nakota Zmajeva pre no što su u jurišu opljačkalikraljevstvo Gondolin i ubili Ehteliona, Vilin-gospodara. Ali tu, pri Padu Gondolina, na trgu KraIja,Gotmogu je došao kraj od ruke Ehteliona koga je sam ubio.

U svakom od Melkorovih uzdizanja i u svakoj od njegovih bitaka Belrozi su bili među njegovimnajistaknutijim borcima i braniteljima, i stoga, kad je holokaust Rata Besnih zauvek okončaoMelkorovo kraljevanje, to je uveliko dokrajčilo i Balroge kao demonsku rasu.

Pričalo se da su neki pobegli iz te poslednje bitke i sakrili se duboko u korenju planina, ali poslemnogo hiIjada godina ništa se više nije čulo o tim zlim stvorovima i većina Ijudi je verovala da sudemoni zauvek nestali sa zemlje. Međutim, tokom Trećeg Doba Sunca Patuljci Morije, koji suduboko kopali, slučajno su oslobodili jednog skrivenog zakopanog demona. Jednom pušteni, Balrozisu ubili dva patuljačka kralja i, okupivši Orke i Trolove kao pomoć, oterali zauvek Patuljke iz Morije.Kao što se pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", vlast Balroga je ostala neosporena tokomdva stoleća, sve dok ga Čarobnjak Gandalf nije bacio sa vrha Zirak-zigil posle Bitke na Mostu odKazad-duma.

BanakiliTek kad je proteklo prvih hiljadu godina Trećeg Doba Sunca u Dolirii Anduina, istočno od PlaninaMagle, Ijudi su po prvi put saznali da postoje Banakili, "Polušani", rasa zvana Hobiti. Manji odPatuljaka i povučeni, kloneći se drugih rasa, oni su živeli mirno i nijedan letopis ne govori o njihovimpočecima pre ovog vremena. Mada oni nisu bili mnogo značajni za Vilenjake i Ljude, "Crvena KnjigaZapadne Međe" priča kako su njihovi podvizi odlučili ratove najmoćnijih koji su nastanjivali SrednjuZemlju u Trećem Dobu. Pod imenom Hobiti oni su postali nadaleko čuveni u pesmama i pričamakoje govore o velikom ratu za Prsten, koji je okončao zlu vladavinu Saurona, Mračnog GospodaraMordora.

Barad-dur

9

Najveća tvrđava u Srednjoj Zemlji tokom Drugog i Trećeg Doba Sunca bila je Barad-dur u zloj zemljiMordor, zvana Mračna Kula među Ljudima i Lugburz među Orcima. Sagradio ju je, posle prvogmilenijuma Drugog Doba, Sauron, pomoću Jedinog Prstena. Tokom više od dve hiljade godinaDrugog Doba Barad-dur je bio centar zle imperije Gospodara Prstena, ali godine 3434. zaposele su gaudružene snage Vilenjaka i Dune-daina. Posle sedmogodišnjc opsade, 3441, kula je zauzeta i Sauronzbačen. Sledećih dvadeset devet vekova Trećeg Doba Barad-dur je bio jedna ogromna ruševina, alipošto je načinjen čudesnim moćima, njegovi temelji nisu mogli da budu uništeni dok je Jedini Prstenopstajao. Tako, kad se Sauron najzad vratio u Mordor godine 2951. Trećeg Doba, mogao je da gaobnovi i vrati Mračnom Tornju njegovu nekadašnju moć. Sad se činilo da je on nepobediv. Međutim,Sauron nije računao da će Prsten biti pronađen. Godine 3019. Jedini Prsten je uništen u vatramaPlanine Usuda, i sami temelji Barad-dura su popucali i srušili se. S uništenjem Jedinog Prstena,Sauronove moći su konačno dokrajčene i toranj Barad-dur se srušio u gomilu šuta.

Bard LukonosacČovek od Dola i Ubica Zmajeva. Rođen i odgajan među Ljudima s Jezera Ezgarot, Bard je bioizgnanik od Dola koga je uništio Šmaug, Zlatni Zmaj. Bio je to snažan čovek strogog lica koji je biovukao naslednu liniju od čuvenog strelca po imenu Girion od Dola. 2941. godine Trećeg Doba, doksu gradski oci bežali da spasu živote, Bard je upotrebio svoju streIjačku veštinu da pogodi moćnogŠmauga ispod oklopa na njegovo jedino ranjivo mesto. Zatim je vodio vojsku Ljudi do pobede u BiciPet Vojski. Posle te bitke, Bard je iskoristio deo Zmajeve riznice blaga da ponovo obnovi i Ezgarot iDol. On je postao prvi u dugačkoj lozi kraljeva Dola. Umro je godine 2977, a nasledio ga je sin, KraljBain.

BardinziMeđu snažnim Severnjacima koji su živeii između Mrke Šume i Gvozdenih Brda bili su i oni koji suse, u poslednjem veku Trećeg Doba Sunca, zvali Bardinzi. Ranije su ti Ijudi bili poznati kao Ljudi odDola i naseljavali su bogati grad Dol ispod Samotne Planine. Ali kad je Zmaj Šmaug došao uSamotnu Planinu, Dol je opljačkan i ti Ijudi su pobegli. Jezerski Ljudi Ezgarota pružali su im utočišteskoro dva veka. U to vreme među tim izgnanicima iz Dola uzdigao se naslednik kralja koji se zvaoBard Lukonosac. Bio je to veliki ratnik i strog i snažan čovek. Kad je Zmaj od Samotne Planineponovo napao, Bard je crnom strelom prostrelio zver kroz grudi i oslobodio zemlju.Tako je Bardpostao vladar svog naroda i, delom bogatstva iz Zmajeve riznice, obnovioje Dol i ponovo sagradiobogato kraljevstvo oko njega. Tako je u čast ovog heroja ceo narod Dola od tog doba nosio njegovoime.

Bela kulaGodine 1900. Trećeg Doba Kralj Kalimehtar od Gondora je obnovio grad-tvrđavu Minas Tirit i nanjenoj citadeli, najvišem vrhu njenih sedam odbrambenih zidova (a svaki se uzdizao stotinu stopaiznad drugog), podigao sjajnu Belu kulu. Nju je obnovio i usavršio godine 2698. Namesnik EhtelionI. Tu se nalazio kraljevski dvor, u njenoj velikoj dvorani, a palantir ("svevideći kamen") je čuvan ujednoj odaji pod kupolom Kule.Mnogi od saveznika i neprijatelja Gondora su često koristili naziv Bela kula misleći na ceo grad-tvrđavu Minas Tirit i njegove stanovnike.

BelainiNa Ardi, od njenog početka, bila je jedna rasa čuvara, poznati kao Valari na visokovilenjačkomjeziku. Sivi Vilenjaci Belerijanda su ih znali kao Belaine, što znači "sile".

BelegairProstrano zapadno more koje je razdvajalo Srednju Zemlju od Neumirućih Zemalja zvalo se Belegair,što na vilenjačkom znači "Veliko More". Carstvo Valara Ulmoa Gospodara Okeana i Majara Osea odTalasa i Uinen od Mirnih voda, Belegair se pružao od Helkaraksea na severu (mosta "led koji mrvi"koji je nekad spajao dva kontinenta) do granica Arde na severu, s Numenorom u središtu.

Belegost

10

Jedno od dva kraljevstva Patuljaka sagrađeno u Plavim Planinama Belerijanda tokom Drugog DobaZvezdane Svetlosti, Belegost je vilenjačka reč za "moćnu tvrđavu". Na Kuzdulu, jeziku Patuljaka,zvalo se Gabilgatol, ili Mikleburg. Patuljci Belerijanda su bili prvi koji su ušli u Belerijand i bili sumeđu najboljim kovačima i klesarima Srednje Zem-Ije. Oni su bili prvi Patuljci koji su iskovalipancir od karika. Trgovali su svojim nenadmašnim čeličnim oružjem sa Sindarima i, po nalogu KraljaSivih Vilenjaka Tingola, isklesali su najlepše od svih kraljevstava, Hiljadu Pećina Menegrota. U RatuDragulja Patuljci Belegosta su zadobili veliku slavu. Oni su jedini u Bici Nebrojenih Suza mogli daizdrže plamen Zmajeve vatre zato što su bili rasa kovača navikla na vrelinu i na svojim kacigama sunosili čelične maske otporne na plamen koje su im štitile lica. lako je kralj Belegosta, Azagal, ubijenu ovoj bici, on je ranio Glaurunga i prisilio Oca Zmajeva i sve njegove zmajeve da pobegnu s bojnogpolja. Ipak, ma kako da su hrabri i postojani bili Patuljci Belegosta, kad je okončan Rat Besnih,njihovo kraljevstvo je, zajedno s celim Belerijandom, potopljeno i progutalo ga je more. Onanekolicina koja je uspela da preživi pobegla je na istok i našla utočište u kućama Kazad-duma.

BelerijandDo svog potonuća na početku Drugog Doba Sunca Belerijand se nalazio zapadno od Plavih Planinana krajnjem severozapadnom delu Srednje Zemlje. Svi Eldari su prolazili kroz Belerijand za vremeVeelikog Putovanja, ali su se Teleri tu najduže zadržali dok su čekali Ulmoa, Gospodara Okeana, daih odvede u Neumiruće Zemlje. U stvari, nisu svi Teleri otišli. Sindari ili Sivi Vilenjaci Dorijata iFalasa su ostali i tokom svih Doba Zvezdane Svetlosti gradili tu divna kraljevstva. Takođe su saistoka došli drugi ostaci naroda Telera, Laikvendi Vilenjaci, koji su se naselili u rečnim oblastimaOsirijanda, odmah na istoku od Plavih Planina. Još kasnije, za vreme Prvog Doba Sunca, noldorskiVilenjaci koji su se vratili iz Neumirućih Zemalja sagradili su kraljevstva Nargotrond, Himlad,Targelion, Dortonion, Gondolin, Mitrim Dor-lomin, Nevrast i Istočni Belerijand. Pored vilenjačkognaroda, tu su bila dva kraljevstva Patuljaka, Nogrod i Belegost, nekoliko skitačkih plemena Ljudi i,najzad, osvajačke sile Orka, Balroga, Zmajeva i drugih čudovišta iz Moregotovog zlog kaljevstvaAngband. Te strašne invazije Morgota su konačno dovele do propasti svih vilenjačkih kraljevstava zavreme Rata za Dragulje. To je za posledicu imalo Rat Besnih, u kome su sami Valari došli da uništeMelkora, ali, dok su to činili, ceo Belerijand se raspao i progutalo ga je zapadno more.

BeornSevernjak, poglavica Beorninga. Beornov narod je naseljavao severnu dolinu Anduina izmeđuMaglenih Planina i Mrke Šume tokom poslednjih vekova Trećeg Doba. On i njegovi Ijudi iz šume sučuvali Gaz Karok i Visoki Prolaz od Orka i Varga. Beorn je bio krupan, crnobradi čovek kojije nosiogrubu vunenu tuniku i bio naoružan sekirom drvoseče. Bio je divlji nordijski ratnik koji sebesomučno borio i imao je dar "promene kože", naime, mogao je da se pretvori u medveda. Godine2941. Beorn je pružio zaklon i zaštitu Torinu i Družini, a kasnije se borio s njima u Bici Pet Vojski. Utoj bici Beorn je uzeo medveđe obličje i pobio desetine Orka.

Beorninzi

11

U Trećem Dobu Sunca je postojala jedna rasa samotnih Severnjaka koji su čuvali Gaz Karok i VisokeProlaze u Rovanionu od Orka i Varga. Ti Ijudi su bili Beorninzi, i oni su bili crnokosi, crnobradiMuškarci zaodenuti u grube vunene halje. Nosili su drvosečku sekiru i bili su osorni i nabusiti, jakihmišića, ali časni. Nazvani su po žestokom ratniku, Beornu, koji je bio moćan čovek i promenljivekože. Nekom čarolijom, on je mogao da promeni oblik i postane veliki medved. U strahu od ovogčoveko-medveda Orci i Varge Maglenih Planina su mu se sklanjali s puta.Gde je Beorn naučioveštinu menjanja oblika nije poznato, ali je bio daleki rod Edaina Prvog Doba, a "Kventa Silmarilion"pripoveda kako su neki od te rase bili menjači kože. Najveći od njih beše Beren koji je, kao i Beorn,dugo živeo sam u šumi i nije jeo meso. Kao što je bilo i sa Beornom, zverinje i ptice su dolazili kodBerena i pomagali mu u njegovom ratovanju s Orcima i Vukovima. U Potrazi sa Silmarilima priča sekako je Beren naučio od Eldara veštinu menjanja oblika: predstavio se prvo u obliku jednog Orka, aonda kao veliki Vuk. Tako su možda nešto od te čaroli je nasledili Beorn i njegovi Ijudi, ili je moždaBeorn naučio tu veštinu jer je tako dugo živeo s medvedima, Šta god da joj je bio izvor, kaže se da seova umešnost menjanja kože prenosila na naslednike Beorna kroz mnoge generacije. U Ratu zaPrsten, Beorninzi, predvođeni Grimbeornom, sinom Beornovim, naslupali su žestoko sa Šumarima iVilenjacima Mrke Šume i oterali zauvek zlo s tog mesta. Zbog strašne snage i neobuzdanog besaBeorninga u boju, legenda o medvedokožim ratnicima dugo je živela u sećanjima Ljudi.

BerenEdainski gospodar Dortoniona. Beren je bio sin Barahira, gospodara Edaina. Rođen u četvrtom vekuPrvog Doba, Beren je bio jedini preživeli od odmetnika Dortoniona. i jedina osoba koja je ikadaprešla Planine Užasa i prošla kroz gnusno kraljevstvo Džinovskih Paukova. Ušavši u Dorijat, on sesusreo sa Princezom Lutijenom, ćerkom Kralja Tingola i Kraljice Melijane Maje, i zaljubio se u nju.Tingol ec zabranio da se venčaju. ukoliko mu Beren ne donese jedan od Silmarila. Nezastrašen, Berense upustio u Potragu za Silmarilom. Pošto ga je zarobio i skoro ubio Sauron na Ostrvu Vukodlaka,spasli su ga Lutijena i Huan vučjak. Potom su Lutijena i Beren ušli u Angband, gde je Lutijena bacilačini i začarala Morgota, a Beren isekao dragulj Silmaril iz njegove krune. Ali, dok su bežali, Vuk odAngbanda je odgrizao Berenovu šaku i progutao i šaku i Silmaril koju je ona držala. Beren i Lutijenasu pobegli u Dorijat, ali Beren se vratio u Angband i s Huanom ulovio i ubio Vuka. Ponovo osvojivšidragulj, Beren je poživeo taman toliko dugo da stavi Silmaril u Tingolovu ruku. Posle smrti Berena,Lutijena je ubrzo svenula i umrla od tuge, ali je ubedila Mandosa, Gospodara Mrtvih, da podari i njoji Berenu drugi smrtni život na Srednjoj Zemlji. To je odobreno i oni su se vratili da mirno požive uOsirijandu do početka petog veka. Samo se još jednom Beren upustio u pustolovinu, kada je osvetiosmrt Tingola i povratio Silmaril.

BifurPatuljak Torina i Družine. Bifur je krenuo u Potragu za Hreborom godine 2941. Trećeg Doba, što jeza ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovo uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Onje preživeo Bitku Pet Vojski, a potom se nastanio u kraljevstvu na Ereboru.

Bilbo Bagins

12

Hobit od Okruga. Rođen godine 2890. Trećeg Doba, Bilbo je bio Hobit neženja koji je živeo uTorbinom Kraju u Okrugu. 2941. Bilboa su namamili Čarobnjak i trinaest Patuljaka da krene učuvenu potragu Torina i Družine koja je, godine 2942, dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnoguspostavljanja Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Sa skromnim delom Zmajevog zlatakoje je zadobio u svojoj avanturi, Bilbo se vratio u Okrug na nekih šest godina. U svojoj pustoloviniBilbo je došao do jednog misterioznog prstena koji je imao moć da učini nevidIjivim onoga ko ganosi. Međutim, kasnije je otkriveno da je to bio u stvari Jedini Prsten koji je pripadao GospodaruPrstenova. Godine 3001. Bilbo je održao ogromnu rođendansku zabavu, a onda nestao pred očimaokupljenog mnoštva, ostavIjajući bogatstvo, dom i Jedini Prsten Frodu Baginsu. Bilbo je ondanastavio da živi kaluđerskim životom u Rivendelu i dvadeset go-dina je pisao pesme, priče i vilinskapredanja, kao i svoje memoare, pod nazivom Tamo i ponovo natrag, i svoj trotomni naučni rad,Prevodi sa vilenjačkog. Posle Rata za Prsten, kad mu je bilo 131 godina, Bilbo je zaplovio na zapad sFrodom do Neumirućih Zemalja.

BofurPatuljak Torina i Družine. Bofur je bio jedan od družine koja se, godine 2941. Trećeg Doba, dala uPotragu za Samotnom Planinom Potraga je kao konačan ishod imala smrt Šmauga Zmaja i ponovnouspostavljanje KraIjevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Torinove smrti Bofur i ostali iz družine suse zakleli na vernost Dainu. Gvozdenstopi, i ostali zadovoljno na Ereboru do kraja života.

BolgOrčki kralj Maglenih Planina. Bolg od severa bio je sin Azoga, Orčkog Kralja koga je ubio DainGvozden-stopa u Bici od Azanulbizara na kraju Rata Orka i Patuljaka. Kao i njegov otac, Bolg je bioizuzetno krupan i moćan Ork i, shodno tome, verovatno i jedan od one rase super Orka zvanih Uruk-hai. Bolg je predvodio ogromnu vojsku Orka i Varga u Bici Pet Vojski godine 2941. U toj bici ga jeubio Beorn, poglavica Beorninga.

BomburPatuljak Torina i Družine. Godine 2941. Trećeg Doba Sunca Bombur je pošao u potragu zaSamotnom Planinom, što je za ishod imalo ubijanje Šmauga Zmaja i ponovno uspostavIjanjePatuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor. Bombur je, kao i njegovi saputnici Bifur i Bofur, bioPatuljak Morije, ali nije poticao od Durmove rase. Bombur je uvek, čak i u najboljim godinama, bioveoma debeo Patuljak, međutim, kasnije u životuje postao tako ogromno gojazan da čak nije mogaoni da hoda, i bilo je potebno šest drugih Patuljaka da ga nose. Posle potrage Bombur je ostao naEreboru do kraja života.

BoromirDunedainski gospodar Gondora. Najstariji sin Denetora II, Vladajućeg Namesnika Gondora. Rođengodine 2978. Trećeg Doba, Boromir je bio visok i naočit naslednik Namesnika. 3018. hrabro jeupravljao odbranom Ozgilijata protiv Sauronovih snaga. Posle proročanskog sna koji je sanjaozajedno sa svojim bratom, Faramirom, uputio se u Vilin-kraljevstvo Rivendel i postao član DružinePrstena. Pošto je doživeo i izdržao mnoge opasnosti na putu Družine sve do Brda Oka, blizu Raurosslapova, tu ga je nadvladala žudnja da otme Jedini Prsten, i pokušao je da ubije Froda Baginsa,Nosioca Prstena. lako se Boromir ubrzo pokajao, Frodo je nastavio potragu samo sa SemomGemdžijem kao saputnikom. Ubrzo potom, Boromir je poginuo u boju dok je junački branio HobiteMerijadoka Brendibaka i Peregrina Tuka od jednog napada Orka. Boromiru je priređenaceremonijalna sahrana na brodu nad Rauros slapovima.

Brđani

13

U Etenmursu (močvarama Eten) u Erijadoru živela je zla rasa Brđana koji su služili Vešcu-kralju odAngmara u Trećem Dobu Sunca. Ti varvarski Brđant su bili divlji i brojni i bili su u savezu s orčkimlegijama. U četrnaestom i petnaestom veku, priča se, oni su pokorili pokrajine Rudaur i KardolanDunedaina Severnog Kraljevstva. 1974, posle šest vekova neprekidnog rata, ovaj savez je konačnosrušio Artedain, poslednju od dičnih dunedainskih pokrajina Severnog Kraljevstva.Ali to je takođe bilo vreme i propasti samih Brđana. Tek što su Brđani i njihov Veštac-kralj zauzeliFornost, poslednju citadelu Dunedaina, napala ih je velika vojska predvođena Earnurom od JužnogKraljevstva Gondora, Kirdon od Lindona i Glortindel od Rivendela.U ovoj Bici od Fornosta moćBrđana je skršena, Orci istrebljeni i kraljevstvo Angmar razoreno. Brđani su postali progonjen narod,raštrkan i zaboravljen.

Bregovi VetrovaU Erijadoru, tik na severu od Velikog Puta Istok-Zapad izmedu Brija i Trolčestara, nalaze se BregoviVetrova. Ovaj venac brda koji se protezao ka severu od svog glavnog vrha Vrha Vetrova, odmahiznad puta, nekad je obrazovao granicu između arnorskih poseda (feuda) Artediana i Rudaura. Madasu ih Dunedaini utvrdili teškim bedemima i branili za vreme rata sa Vešcem-kraljem od Angmara, dopetnaestog veka oni su opustošeni. Do vremena kad se poveo Rat za Prsten Bregovi Vetrova su biliuglavnom nenaseljeni.

Brendivinska rekaU Trećem Dobu Sunca Brendivino je bila jedna od tri velike reke Erijadora. Tekla je od brda i jezeraEvendim koje je nekad bilo srce izgubljenog kraljevstva Arnor, prema jugozapadu, pored Okruga iStare šume do mora na najjužnijem kraju Plavih Planina. Izgleda da je imala samo dva prelaza nasvom toku: Sarn Gaz, južno od Okruga i Most od Kamenih lukova, istočno od Okruga, tik na severuod Stare Šume i na Velikom Istočnom Putu. Na vilenjačkom, ova reka se zvala Baranduin, što znači"Zlatno-smeđa reka", a odnosilo se na njenu boju. Ime Brendivino je prevod originalnog hobitskogimena Brandanin, što znači "Granična voda", pošto je ona označavala istočnu granicu Okruga. Svremenom je ovo ime iskvareno u Braldahim, što znači "opojno pivo", i otuda i prevedeni oblik,Brendivino.

BretilU izgubljenoj zemlji Belerijand nekad su postojale prostrane šume drveća breze. Na sindarinskomjeziku Sivih Vilenjaka drveće tih predela se zvalo "Bretil" i njegova lepota bila je predmet velikogdivljenja medu ovim Vilenjacima.

BrzozrakEnt od Šume Fangorn, Brzozrak je bio zaštitnik drveća oskoruše i, na Entima svojstven način, ličio jena to drveće. Za vreme Rata za Prsten Brzozrak je ugošćavao Hobite Merjadoka Brendibaka iPeregrina Tuka. Njegovo vilenjačko ime bilo je Bregalad ili "brzo drvo". Po merilima svoje rase, onje bio veoma "žustar" Ent. Takođe je bio jedan od najmlađih. Imao je sivo-zelenu kosu, crvene usne ivisoki, rezonantni glas. Igrao je istaknutu ulogu u razaranju Izengarda.

BriNavodno osnovan tokom Drugog Doba Sunca od Ljudi Danlenda (Mrke Zemlje), Bri (Kaša) je bioglavno selo zemlje Bri, a druga su bila Kombe (Dolinica), Arčet (Svodić) i Stedl (Stalak). Nalazio sena raskršću Velikog Istočnog Puta i Severnog Puta, što je bilo istočno od Okruga i u središtu onog štoje nekad bilo kraljevstvo Arnor, a bilo je dom za oko stotinu Hobita i Ljudi. Do vremena Rata zaPrsten veličina i značaj Brija su znatno umanjeni od velikih dana Arnora. Međutim, uzimajući u obzirobim razaranja Arnora u rukama Vešca-kralja od Angmara, iznenađujuće je što je Bri uopšte i opstao.Taj opstanak, bez sumnje, može se pripisati delimično zaštiti Šumara Severa, a delimično njegovomprirodnom strategijskom položaju na raskršću dva glavna trgovačka putna pravca. Za mnoge koji suputovali tim drumovima Bri je bio najpoznatiji po krčmi "Poni koji se propinje", najstarijoj gostionicitog regiona, i mestu gde će se najverovatnije načuti najnovije vesti i ogovaranja iz obližnjih iudaljenih mesta.

14

Crni NumenorejciU "Akalabetu" je ispričana priča o zemlji Numenorejaca koja je cvetala kao najmoćnije kraljevstvoLjudi na Ardi tokom drugog Doba Sunca. Ali godine 3319. Drugog Doba razoreno je podBelegairom, Zapadnim Morem, i raspalo se zauvek u druge delove. Većina Numenorejaca je izginula,ali su neki otišli iz Srednje Zemlje pre Sloma i tako preživeli.Jedan deo onih koji su se spasili od propasti nazvan je Crni Numenorejci. Ti Ijudi su sagradili velikuluku u mestu po imenu Umbar koje je ležalo na obalama na jugu Srednje Zemlje. Crni Numenorejcisu predstavljali veliku silu na moru i mnogo stoleća su vršili najezde i pljačkali obalske predeleSrednje Zemlje. Oni su bili Sauronovi saveznici, jer je on dolazio među njih i iskvario ih, iskoristivšinjihovu preteranu gordost i dajući im mnoge poklone. Trojici od Crnih Numenorejaca je podarioPrstenove Moći i ta trojica su se ubrajala među utvare koje su se zvale Nazguli. Dvojici drugih,Herumoru i Fuinuru, podario je druge moći koji su postali gospodari među Haradrimima.CrniNumenorejci su često odlazili na sever, u zemlje Gondor i Arnor da iskušaju svoju snagu u sukobu stim drugim, plemenitim ostacima numenorejske rase, Elendilima ili Vilin-prijateljima. Jer, kaoSauronovi saveznici, Crni Numenorejci su bili protivnici vilenjačkim delanjima i iznad svega sumrzeli one Ljude za koje su smatrali da su izdali Numenor i njegovog kralja. Crni Numenorejci su sepokazali kao neizmerno snažni i tokom više od hiljadu godina trpela su se njihova pljačkanja. Ali,naposletku, u desetom veku Trećeg Doba, u Gondoru se pojavio Kralj Earnil I koji je uništio siluCrnih Numenorejaca Umbara na moru i zauzeo njihove luke. Umbar je postao tvrđava Gondora i,mada su se u vekovima koji su usledili Crni Numenorejci ponovo uzdigli, najzad ih je slomioHjarmendakil od Gondora godine 1050. i nisu više nikad zavladali u Umbaru.Odonda su se skitački pripadnici ove snažne rase pomešali sa Haradrimima i Korsairima, a drugi suživeli u Morgulu i Mordoru. Kao što se priča u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", jedan od njih jepostao besednik Mračnog Gospodara i nazvan je Usta Sauronova. Ali kraj Trećeg Doba bio je takođei kraj Crnih Numenorejaca, jer su darovi moći koje im je Sauron dao iščezli s njegovim padom, iletopisi Četvrtog Doba više ne govore o ovim Ijudima.

Crni JahačiU vekovima koji su usledili pošto su vilin-kovači i Sauron, Majar, iskovali Prstenove Moći, devetCrnih Jahača na hitrim crnim Konjima pojavilo se u Srednjoj Zemlji. Malo njihje znalo kakva vrstastvorova su Crni Jahači, ali mudri su saznali da su oni nekad bili Ljudi koji su se, uz pomoć silePrstenova, pretvorili u besmrtne utvare. Ti Crni Jahači su bili najmoćniji od slugu GospodaraPrstenova Saurona; na Crnom Jeziku Orka, njihovo ime bilo je Nazguli.

Crnoputi LjudiU Prvom Dobu Sunca oni Ljudi koji su došli u Belerijand posle Edaina nazvani su Istočnjaci.Međutim, neki su ih zvali Crnoputi Ljudi, jer su bili niži, širi i tamnije kose i očiju od Edaina. Oni suuglavnom bili manje časni Ijudi, i izdavali su Vilenjake njihovim neprijateljima.Međutim, u Trećem Dobu ime Crnoputi Ljudi je dato visokim, smeđoputim Haradrimima, koji sumnogo puta ratovali s Ljudima Gondora. Bili su to divlji Ljudi odeveni u zagasito crveno i zlatno.Pešice, na konjima i na moćnim Mumakilima išli su u bitku s krivim sabljama, lukom i kopljem.

CrviNajmoćnija stvorenja kojaje Morgot ikad nakotio u Ardi bili su Veliki Crvi koji su izašli iz JamaAngbanda u Prvom Dobu Sunca. Morgot je ove stvorove naoružao krljuštima od gvožđa, moćnimzubima i kandžama, i velikim moćima vatre i mađije. Ljudi i Vilenjaci su te drevne Morgotove Crvezvali Zmajevi i oni su bili među najstrašnijim bićima u svim istorijama Srednje Zemlje.

CrvjezikSevernjak od Rohana. Za vreme Rata za Prsten Grima Crvjezik bio je unakaženi glavni savetnikKralja Teodena od Rohana. U tajnosti, bio je sluga i uhoda Sarumana kojije stalno podrivao voljustarog kralja i oduzimao mu snagu Čarobnjakovim zlim činima. Pošto je Gandalf izlečio Teodena,Crvjezik je pobegao u Izengard, gde su i njega i Sarumana naposletku zarobili i porazili Enti. Posletoga, otputovao je sa Sarumanom u Okrug gde se okrenuo protiv svog gospodara i ubio ga. Zauzvrat,ovo sažaljenja vredno stvorenje su odmah ubili Hobiti.

Crvoloci

15

U pričama hobitskog predanja živela je u Poslednjoj Pustinji, na istoku Srednje Zemlje, jedna rasakoja se nazivala Crvoloci. lako nijedna priča Trećeg Doba Sunca ne govori o ovim bićima, Crvolocisu bili slični Zmajevima i zmijama. Za Hobite, oni su možda bili samo sećanje na ona stvorenja kojasu vrebala po Zemlji za vreme Ratova Belerijanda u Prvom Dobu.

ČarobnjaciOni koje su obični Ljudi zvali Čarobnjaci bili su, kako drevna kazivanja otkrivaju, odabrani duhoviod Majara Valinora. Vilenjaci su ih nazivali Istari, i pod tim imenom se beleži veći deo njihovihpodviga.

Ovi Čarobnjaci su došli sa zapada da otklone neravnotežu koju je Mračni Gospodar Sauron stvorio uSrednjoj Zemlji. Oni su došli u tajnosti i u Ijudskom liku, jer bilo je suđeno da ne mogu da istupe upunoj snazi svojih besmrtnih majarskih duša nego da budu ograničeni na moći koje uspeju da steknuu Smrtnim Zemljama. Pojavljivali su se kao starci odeveni u dugačke odore i putovali su upućeni uznanja o zemljama i predelima. Bili su nadaleko čuveni kao vešti. opsenari. Kažu da ih je bilopelorica koji su lutali predelima Srednje Zemlje, ali istorije Zapadnih Zemalja govore samo o trojici:Sarumanu Belom, Gandalfu Sivom i Radagastu Smeđem.

16

DagorladZa vreme Drugog i Trećeg Doba Sunca, malo na severu od Crne Kapije kroz Planine Mordora i južnood opakog močvarnog predela Mrtvih Baruština, nalazila se široka ravnica bez drveća koja se zvalaDagorlad, što na vilenjačkom znači "bojno polje". Godine 3434. Drugog Doba to je bilo poprištejedne silne bitke (zvane Bitka od Dagorlada) u kojoj je Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi srušilaSauronovu vojsku pre no štoje nastavila dalje da bi razorila Crnu Kapiju i samu Mračnu KuluMordora. Tokom Trećeg Doba Dagorlad je bio mesto mnogih bitaka izmedu vojski Gondora iosvajačkih Istočnjaka. Naročito vredne pomena bile su bitke sa Istočnjacima zvanim Kolovosci 1899.i 1944. Za vreme Rata za Prsten Sauron je odlučio da ne vodi bitku na tom mestu, i dopustio jeZapovednicima Zapada da se približe kapijama Mordora pre no što je pustio svoju ogromnu vojsku uuzaludnoj nadi da će ih oterati natrag na Dagorlad i tu ih pobiti.

DainlPatuljački kralj Sivih Planina, Dain I. je rođen godine 2440. Trećeg Doba Sunca, a postaoje kraljSivih Planina godine 2585. Ubrzo potom Zmajevi su osvojili zlatom bogato Patuljačko kraljevstvo iDaina I - zajedno sa njegovim sinom Frorom - ubioje Hladni Zmaj dok su poslednji put junački stajalina kapijama sopstvenih dvora.

Dain IIPatuljački kralj Erebora, zvani Dain Gvozdenstopa, rođen je 2767. Trećeg Doba Sunca u GvozdenimBrdima. U mladosti je stvorio sebi ime kao veliki ratnik ubivši Azoga, orčkog kralja Morije, za vremeBitke od Azanulbizara 2799. Šest godina kasnije postao je Gospodar Gvozdenih Brda. 2941. Dain IIje predvodio svoju vojsku u Bici Pet Vojski i bio jedan od zapovednika pobednika. Pošto je TorinHrastoštit umro od rana zadobijenih u borbi, Dain Gvozdenstopaje imenovan za njegovog zakonitognaslednika i postao je Kralj pod Planinom. Tu je vladao do Rata za Prsten 3019, kad je ubijen zavreme Bitke od Dola.

Denetor IDunedainski gospodar Gondora, Denetor I je postao Deseti Vladajući Namesnik Gondora 2435.Trećeg Doba. Tokom vladavine Denetora I Sauron je nakotio onu opaku rasu super-Orka, poznatihkao Uruk-hai, i godine 2475. oni su pregazili Itilijen i opustošili Ozgilijat. Denetorov sin, Boromir,odlučno je poveo vojsku protiv Sauronovih Uruka i uspeo je da ponovo osvoji Ozgiiijat. Nažalost, uborbi je taj grad skoro potpuno uništen i njegov kameni most srušen. Denetor I je umro godine 2477.

Denetor IIDunedainski gospodar Gondora, Denetor II, sin Ehteliona II, vladao je Gondorom od 2984. do Rataza Prsten 3019. On je bio dvadeset šesti i poslednji Vladajući Namesnik Gondora. 2976. oženio selepom ćerkom Princa od Dol Amrota, Finduilasom. Finduilas je rodila dva sina, Boromira i Faramira,ali je umrla posle samo dvanaest godina braka. Mada nekada plemenit i mudar čovek, posleFinduilasine smrti Denetor je postajao sve više vladar koji se okruživao samoćom i tajanstvenošću.Znajući da će konačni sukob sa Sauronom doći za vreme njegove vladavine, on je poklonio poverenjenekolicini drugih, a isključio je i Aragorna i Gandalfa kao savetnike. Hrabro i prilično nerazumno,često je gledao u Palantir (ili "Videći kamen") u Beloj Kuli. Mada je, nesumnjivo, došao do saznanjakoje mu je pomoglo da Gondor pripremi za nastupajući rat, kamen je izazvao da ostari i, konačno,imao na njega loš uticaj. Kad je njegov najstariji sin Boromir poginuo u Potrazi za Prstenom, aFaramir ležao u dubokoj nesvesti prouzrokovanoj Crnim Dahom jedne Utvare Prstena, Denetorovagvozdena volja je najzad slomljena. U ludačkom beznađu pokušao je da oduzme život i sebi iFaramiru. Gandalf je uspeo da se umeša i spreči Faramira da bude živ spaljen, ali nije mogao daspreči od bola poludelog Denetora da sebe žrtvuje.

DiorVilin-kralj Dorijata, sin Berena i Lutijene, unuk Kralja Tingola i Kraljice Melijane, Dior je u svojimvenama imao krvi tri rase: Edaina, Eldara i Majara. Rođen i odrastao u Osirijandu u Belerijandu oko470. Prvog Doba, oženio se lepom sindarskom princezom, Nimiotom, i ona je rodila troje dece,Elreda, Elurina i Elvingu. Godine 505. Diorje postao kralj Dorijata pošto su patuljci Nogroda ubiliTingola i opustošili Menegrot. Posle smrti Berena i Lutijene Dior je nasledio Nauglamir, ogrlicu kojaje sadržavala jedan od Silmarila. Ta ogrlica je bila uzrok izdaje Patuljaka. Ubrzo potom noldorski

17

sinovi Feanora, koji su smatrali da im Silmaril pripada po pravu nasleđa, napali su Menegrot. U bicikoja je usledila poginuli su i Dior i Nimlota.

Divlji LjudiMnogo pre dolaska kraljeva Gondora, jedna primitivna rasa šumskih lovaca obitavala je uDruadanskoj šumi. To su bili Vozi, koje su drugi zvali Divlji Ljudi, a oni su bili plemenski narodnaoružan lukovima i duvaljkama za strelu. Poznavali su šumu i njene osobine bolje od bilo koje raseLjudi u Ardi.

DolJedno od mnogih naselja Severnjaka zapadno do Mrke Šume u Rovanionu biio je drevni grad-kraljevstvo od Dola, tik na jugu od Erebora, Samotne Planine. Kao i svi Severnjaci, stanovnici Dolasu bili u srodstvu sa Edainima Prvog Doba, i mada nije poznato kad je Dol osnovan. veruje se da jebio drevnog porekla. Kao grad, međutim, prestao je da postoji posle 2770. godine Trećeg Doba kadaga je strašni zmaj, Šmaug Zlatni, spalio do temelja i dočepao se svih njegovih blaga. Osveta za ovodelo stigla je Šmauga 2941. godine kada ga je ubio jedan potomak kraljeva Dola po imenu BardLukonosac.

U godinama koje su usledile Bard je obnovio Dol i postao prvi u njegovoj novoj lozi kraljeva. Sobnavljanjem njegovih bogatstava i bogatstava Patuljačkog Kraljevstva pod Planinom Erebor, Dol jeopet napredovao. Opasnost se ponovo pojavila za vreme Rata za Prsten, kad su Istočnjaci varvarinapali Dol i naterali njegove stanovnike da potraže utočište kod drugih saveznika, PatuIjaka odSamotne Planine.

I^osle pada Sauronovog carstva u Mordoru, savezničke snage Patuljaka i Ljudi razbile su opsaduErebora i poterale Istočnjake iz Dola i svih njegovih krajeva na jug i istok. Nakon rata, Dol je izgledabilo napredno i nezavisno kraljevstvo u savezništvu s ponovo ujedinjenim Kraljevstvom Dunedaina.

Dol AmrofKula, pristanište i grad Dol Amrot bio je jedan od pet velikih gradova Gondora. Bio je glavni grad ufeudu Belfalas. Njime su vladali prinčevi Dol Amrota čiji su barjaci bili plavi, sa znakom belog brodai srebrnog labuda. Dol Amrot je izgradio legendarni vilinski kralj Amrot, zlosrećan Ijubavnikvilinskeprinceze Nimrodele. Do Amrotove smrti 1981. Trećeg Doba Vilenjaci Lotlorijena su isplovljavali izDol Amrota ka Neumirućim Zemljama u svojim čarobnim belim brodovima.

Dol GuldurZa vreme Trećeg Doba Sunca, kad je prostrana Zelen šuma Velika polako postala tako mračno iukleto mesto da je promenila ime u Mrka šuma, jedna opaka tvrđava je sagrađena u njenomjugozapadnom delu. To je bio Dol Guldur, "Brdo volšebništva", i tokom hiljadu godina jedna zla silapo imenu Nekromant živela je tu s legijama Orka i mnogim zlim i nečistim dusima. Godine 2063.Čarobnjak Gandalf je ušao u Dol Guldur, ali je otkrio da je njen tajanstveni demon-zapovedniknestao. Međutim, do dvadeset petog veka on se vratio s umnogome uvećanim moćima. Tek godine2850, kad je Gandalf ponovo otišao u Dol Guldur, saznao je da je Sauron Gospodar PrstenovaNekromant. Sauron je vladao iz svog skrivenog kraljevstva do 2941, kad je našao utočište u svojojsilnoj Mračnoj Kuli u Mordoru. Međutim 2951. trojica od Sauronovih najstrašnijih slugu, NazguliUtvare Prstena, preuzeli su zapovedništvo nad Dol Guldurom i koristili ga kao bazu za pohode užasakoji su ulivali strah i trepet, protiv slobodnih naroda severa. U ratu za Prsten zle vojske Dol Gulduranapale su i Lotlorijen i Kraljevstvo Šumske Zemlje,ali su ih na kraju uništili Vilenjaci tihkraljevstava. Zidine Dol Guldura su srušene, a njegove jame i tamnice otvorene i očišćene od svegzla.

DoriPatuljak Torina i Družine, Dorin je krenuo u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. TrećegDoba. Ekspedicija je konačno dovela do ubijanja Šmauga Zmaja i ponovnog uspostavljanjaKraljevstva Patuljaka pod Planinom. Posle Potrage Dori se zakleo na vernost Kralju DainuGvozdenstopi i nastanio se u Ereboru.

Dorijat

18

U Drugom Dobu Zvezdane svetlosti Kralj Sivih Vilenjaka Tingol i njegova Kraljica, Melijana Maja,osnovali su sindarsko Kraljevstvo Dorijat u velikim šumovitim predelima Belerijanda. Tokom četiridoba zvezda sivo vilenjačke zemlje Dorijata i kraljevski dvor u Hiljadu Pećina Menegrota postajali susve napredniji i bili najlepši i najmoćniji u Srednjoj Zemlji. Međutim, za vreme Prvog Doba Sunca,zemlje Belerijanda su se pokazale kao glavno poprište borbi noldorskih Vilenjaka i Morgota MračnogNeprijatelja u razarajućem ratu za Dragulje. Želeći da poštedi Sive Vilenjake tog sukoba, KraljicaMelijana Maja je oko šumskog kraljevstva Dorijat izatkala moćnu čaroliju za zaštitu koja jesprečavala sva zla stvorenja da uđu u njega i Dorijat je postao poznat kao Skriveno KraIjevstvo. Nataj način, tokom većeg dela Prvog Doba Sunca, Sivi Vilenjaci Dorijata bili su bezbedni od pustošenjakoja su konačno uništila sva kraljevstva Belerijanda. Međutim. i Sindari su upleteni u sukob kad jejedan od dragulja Silmarila došao u posed Kralja Tingola. Zbog ovog dragulja, Patuljci Nogroda suizdali svoje saveznike i ubili Tingola. Posle Tingolove smrti, Melijana je napustila Srednju Zemlju injena zaštitna čarolija je oslabila, a u Dorijat su upali i zauzeli ga Patuljci. Sindari u Dorijatu su seneko vreme okupili pod vlašću Tingolovog unuka, Kralja Diora, ali je i on, pošto je posedovaoSilmaril, što je bilo prokleto, nastradao od ruku noldorskih Vilenjaka. Posle Diorove smrti i drugogpustošenja i pljačkanja Menegrota, Sivi Vilenjaci su napustili razoreno kraIjevstvo Dorijat. Kada seRat Besnih završio u Prvom Dobu Sunca, Dorijat je, sa svim ostalim zemljama Belerijanda, potonuou moro.

DorvinioniNa zapadnoj obali Unutrašnjeg Mora Run živeli su Dorvinioni. Od svih Severnjaka Dorvinioni su bilinajistočniji, i bili su nadaleko čuveni po tome što su pravili najfinija i najčudnija vina. Trgovinom smnogima od naroda Srednje Zemlje Dorvinioni su postali bogati i napredni, jer su se čak i istančanačula Vilenjaka napajala njihovim vinima.

DraugluinVukodlak, gospodar Tol-in-Gaurota, Draugluin je bio praotac i gospodar rase vukodlaka koja je izašlaiz Angbanda da seje strah i trepet među Vilenjacima. Za vreme Ratova Belerijanda Draugluin i većideo njegovog nakota naseljavao je Tol-in-Gaurot, "Ostrvo Vukodlaka". Pod zapovedništvomSaurona, Draugluinje često predvodio svoje Vukodlake protiv vilenjačkih snaga. Za vreme Potrage zaSilmarilom, pošto su Beren i njegovi saputnici zarobljeni, Princeza Lutijena s Huanom, VučjakomValara, odvažila se da izazove Draugluina. Draugluin je poveo bitku protiv Huana na mostu Tol-in-Gaurota. Najzad ga je Huan savladao i on je otpuzio da ugine kod Sauronovih nogu. PosleDraugluinove smrti i Berenovog oslobađanja, i Beren i Lutijena su koristili Draugluinovu vukodlačkukožu da se preruše i uđu u Angband.

Drozdovi"Crvena Knjiga Zapadne Međe" priča kako je u Trećem Dobu Sunca bilo mnogo rasa ptica, kao štosu Vrane i Gavranovi, sa svojim jezikom koje su Vilenjaci, Patuljci ili Ljudi možda poznavali. Alidrevna vrsta Drozdova koja je živela u Ereboru bila je u savezništvu s Ljudima i Patuljcima togmesta. Ljudi od Dola i neki od Jezerskih Ljudi Ezgarota su znali jezik drozdova i koristili su te pticekao glasnike.. Drozdovi bi takođe pristupali i Patuljcima kao prijatelji i, mada Patuljci nisu razumelibrzi govor Drozdova, Drozdovi su razumeli vestron, uobičajen svakodnevni govor Patuljaka i Ljudi.

Ove ptice su bile posebno dugovečne. Legenda kazuje kako je jedan veoma veliki Drozd od Ereboradošao kod Patuljaka Torina Hrastoštita i odneo poruku u Jezerski Grad nasledniku Dola po imenuBard Lukonosac. Ljudi, Vilenjaci i Patuljci su zaista imali razloga da budu zahvalni Drozdovima, jerje zahvaljujući poruci Bard. Lukonosac saznao za slabu tačku Zmaja od Erebora i, znajući to, ubiozver.

Druadanska šumaZa vreme Rata za Prsten, postojala je drevna šuma, udaljena trideset milja severozapadno od BeleKule Gondora koju je nastanjivalo čudno pleme primitivnih Ijudi zvanih Vosi. Taj šumovit predeo senazivao Druadanska šuma. Do Trećeg Doba Druadan je dobio značenje "divlji čovek", ali je to bioiskvaren izgovor od Druedain, vilenjačkog imena za Vose tokom Prvog Doba Sunca kad su bili usavezništvu s Edainima. Posle Rata za Prsten, u kome su Vosi pomogli saveznicima Gondora protiv

19

legija Saurona, Elesar, Kralj Ponovo Ujedinjenog Kraljevstva, predao je upravu nad Druadanskomšumom Vosima, izdavši naređenje da niko drugi ne sme da uđe u nju ukoliko oni to ne žele.

DruedainiDruedain ili Druat bilo je sivovilenjačko ime za primitivne Divlje Ijude šuma, Vose. Haladini su ihzvali Drugi, Rohirimi Rogin, a Orci Ogor-hai.

DrugorođeniPre no što je Svet sačinjen, u onoj dimenziji pre otpočinjanja Vremena, bilo je predskazano da ćeIluvatar sam dozvati dva velika naroda iz Sveta koji će Biti. Prvorođeni Iluvatarovi bili su besmrtnarasa Vilenjaka koja se rodila s Paljenjem Zvezda. Oni koji su nazvani Drugorođeni, smrtna rasaLjudi, nastala je kad je Arijena Sunce prvi put zasjala na Srednju Zemlju. Na kvenijskom jezikuDrugorođeni se prevode kao "Atani", a u sindarinskom kao "Edain"; i to su bila imena pod kojima subili poznati prvi Ljudi koji su ušli u zemlje Belerijanda.

Drveće ValaraOd semena koje je iznedrila Javana, Kraljica Zemlje, izraslo je u Dobima Svetiljki drveće VelikihŠuma u Ardi. Mnoga od tih drveta su bila ista kao drveće koje mi sad poznajemo, ali u onim danimaviše i većeg obima. Bilo je drveća hrasta, jove, jele, oskoruše, bukve (koje se zvalo Neldoret), breze(zvane Bretil), i zelenike (zvane Region). Ali bilo je i drugog koje je sad nestalo iz Sveta;crvenozlatna Kulumalda od Itilijena i zlatni Malorn, najviše drveće Srednje Zemlje, koje je raslo uLotlorijenu.

Ipak, najlepša i najviše dostojna divljenja od sveg drveća koje je ikad raslo bila su dva Drveta Valarakoja su se pojavila posle Doba Svetiljki. Kada je Melkor uništio Svetiljke Valara, koje su osvetljavaleSvet, Valari su napustili Srednju Zemlju i otišli u Neumiruće Zemlje. Tu su stvorili drugo kraljevstvo,koje su nazvali Valinor, a Javana, Dariteljka Plodova, sela je na zeleni brežuljak Ezelohar krajzapadne zlatne kapije Valimara i pevala, dok su Valari sedeli na svojim prestolima u Prstenu Sudbinei Niena Naricaljka nemo zalivala Zemlju svojim suzama. Prvo je, pričaju, izniklo jedno Drvo odsrebra, a potom Drvo od zlata, blistajući sjajnom svetlošću, oni su izrasli visoki kao planine Auleove.Telperion je bio stariji od ovog Drveća i imao je listove tamnozelene i sjajno srebrne. Na njegovimgranama bilo je mnoštvo cvetova sa kojih je kapala srebrna rosa. U pohvali, Telperion je takođenazivan i Ninkveiote i Silpion. Laurelin, mlađe od drveća Valara, bilo je "zlatna pesma". Njegovolišće bilo je oivičeno zlatom, ali bledozelene boje, njegovi cvetovi su bili kao trube i zlatniplamenovi, a s njegovih grana padala je kiša zlatne Svetlosti. U hvalospevima, Laurelin se naziva iKuiurien i Malinalda, "zlatno drvo".

Tako su ova dva Drveta stajala u Neumirućim Zemljama i osvetljavala te zemlje srebrom i zlatom.Od ritma Svetlosti Drveća Valara poteklo je Računanjc Vremena, jer Vreme ranije nije mereno, i takosu otpočeli dani i godine Drveća, koje su trajale mnogo dugih doba - daleko duže nego godine Zvezdai Meseca. Svetlost blizanačkog Drveća u Neumirućim Zemljama bila je večna, a oni koji su živeli unjoj bili su oplemenjeni i ispunjeni ogromnom mudrošću.

U svojoj Svetlosti Valari su živeli u blaženstvu, dok je Srednja Zemlja bila utonula u tamu i Melkor jeojačavao moć svog kraljevstva Utumna i oružarnice Angbanda. Ali posle nekog vremena Varda, kojaje načinila bunare iza Drveća u koje je padala rosa s Drveća, uzela je srebrnu Svetlost Telperiona ipopela se na nebeski svod i upalila blede zvezde. Učinila ih je još blistavijim, i zle sluge Melkorovena Srednjoj Zemlji su ustuknule od straha. Jer za njih je zvezdana svetlost bila kao ubod koplja, ilikao ledeni bodež koji ih je duboko zasecao. U toj Svetlosti Zvezda rođeni su Vilenjaci. Radosno su seprobudili uz tu Svetlost.

lako je Svetlost Drveća Valara bila dugog veka, kraj im je bio tragičan i koban. Jer, ispričano je da jeMelkor sklopio sporazum s Ungolijantom Paukom, i oni su došli nevidljivo u Nesvetlosti Pauka,Drveće Valara je zbrisano volšebnim plamenom, i srž njihovih života je isisana. Njihova Svetlost jeugašena i od njih su ostala samo stabla koja su se Ijuljala i koreni pocrneli i zatrovani. Bunare

20

Svetlosti je isisao i progutao Pauk Ungolijant i strašan mrak se spustio na Valinor: tako je u celomsvetu Svetlost Drveća nestala, izuzev u tri dragulja zvana Silmarili koje su bili sačinili VilenjaciEldamara, i u kojima je ostalo sačuvano malo svetlosti Drveća. Ali Melkor je oteo i te dragulje, madaih nije uništio, a oko tih Silmarila vodio se dugotrajni kobni Rat Dragulja celog sledećeg Doba.

U žalosti, Valari su ponovo prišli drveću, i ponovo su poslali po Javanu i Nienu. Nad mrtvimdrvećem Javana je pevala svoju zelenu pesmu, a Niena je lila suze beznadežnog trpljenja, i iz tihugljenisanih ostataka pojavio se jedan zlatni plod i jedan srebrni cvet. Oni su nazvani AnarPlamenozlatni i Izil Sjajni. "Narsilion" pripoveda kako je Aule Kovač načinio velike svetiljke okoovih blistavih svetala koja nikad ne bi zgasnula. Manve ih je posvetio, a Varda ih je uzdigla na nebesai postavila ih na putanju preko svih zemalja Arde. Tako su delovi žive Svetlosti Drveća Valara doneticelom Svetu i zvali su se Sunce i Mesec. Arijena, majarski duh vatre, nosi Sunce, koje je takođenazvano i Vasa, "plameno srce"; a Tilion, majarski lovac i strelac, nosi Mesec, Izil srebrni cvet, kojise zove i Rana.

Nije se samo u njihovom Svetlu Drveće zadržalo na Svetu, jer Javana je načinila drvo Galatilion kaosliku i priliku Telperiona, mada ono nije isijavalo svetlost. Ona je to drvo podarila VilenjacimaTiriona koji su ga znali kao Belo Drvo Eldara. Mnogo drveća izniklog iz njegovog semena je raslo ijoš uvek raste u Eldamaru. Jedno od njih bioje Keleborn, koji je cvetao na Tol Ereseji i dao seme odkoga je iznikao izdanak koji su Vilenjaci poklonili Ljudima Numenora. Ova mladicaj e postala drvopo imenu Nimlot Lepi, Belo Drvo Numenora, koje je raslo u kraljevskom dvoru sve dok ga KraljArfarazon nije uništio. Tim činom je osuđeno Ostrvo Numenor. Ali, sa Nimlota su već uzeli mladicuprinčevi Andunia, i pre Sloma Numenorajedan princ po imenu Elendil Visoki je odneo tu mladicu uSrednju Zemlju. Njegov sin je prvi zasadio plod Nimlota u Minas Itilu u Gondoru, i do ČetvrtogDoba Sunca cvetalo je Belo Drveće Gondora. Mada je tri puta po jedno Belo Drvo stradalo u ratnimnedaćama, uvek je nalažena mladica i loza nikad nije izumrla. To Belo Drveće bilo je živa veza snajdrevnijom prošlošću Neumirućih Zemalja, i bilo je znak uzvišenosti, mudrosti i dobrote Valarakoja je prešla na smrtne Ljude.

DrvobradiEnt od Sume Fangorn. Drvobradi, što na vilenjačkom glasi "Fangorn", bio je čuvar šume Fangorn.Bio je Ent, četrnaest stopa visok divovski "pastir drveća" koji je ličio na nešto između zimzelenogdrveta i čoveka. Imao je grubo i snažno stablo, gustu bradu kao slamu i granolike ruke sa glatkimsedmoprstim šakama. U vreme Rata za Prsten bio je najstariji od svoje rase koji je još uvek živeo uSrednjoj Zemlji. Mada se, uopšteno govoreći, nije zanimao za poslove Vilenjaka i Ljudi, Drvobradovrazgovor s Hobitima, Merjadokom Berndibakom i Peregrinom Tukom ubrzo je izazvao njegovu dugosuzbijanu srdžbu i mržnju prema Orcima Izengarda. Drvobradi je ubedio Ente da marširaju naIzengard. Marš Enta je za ishod imao potpuno uništenje njegovih zidina i zarobljavanje SarumanaČarobnjaka u njegovoj kuli. Drvobradi je takođe poslao one duhove drveća preke naravi, zvaneHuorni, protiv Orka posle Bitke od Rogburga.

DubokoumniVilenjaci

U Eldamaru su ti Vilenjaci mnogo voleli da grade kamenom i kopali su duboko u planinama da ganađu. Oni su bili prvi koji su otkrili sjajne zemljine dragulje i prve načinili Vilin-dragulje koji su bilijoš sjajniji.

Dubokoumni Vilenjaci su bili dobro poznati Ljudima, jer su se jedini od Kalakvendija vratili uSrednju Zemlju posle dolaska Ljudi i činili velike podvige, koji su izašli i na dobro i na zlo: tiVilenjaci su izradili Velike Dragulje - Silmarile - a takođe načinili i Prstenove Moći. Najveći ratoviza koje su Ljudi znali vodili su se oko ovih tvorevina.

DulinNajomiljeniji ptičji poj u Srednjoj Zemlji je pesma slavuja koga Sivi Vilenjaci zovu Dulin, "noćnipevač", i Tinuvjel "deva sumraka". Jer, kao i same Vilenjake, slavuje oduševljava svetlost zvezda i

21

oni donose najdivnije pesme i radost u mračan Svet.Dumbledori

U šaljivoj hobitskoj pesmi "Život viteza lutalice" jedan njen deo govori o svirepoj rasi krilatihinsekata. Oni se nazivaju Dumbledori, ali ništa se više ne govori o njihovom poreklu i istoriji.

DunedainiPovesti Dunedaina, Ljudi Zapad-njaka, kreću s početkom Drugog Doba Sunca, jer su Dunedaini biliostatak Edaina iz Prvog Doba. Te Ijude su poštovali Valari i dali im zemlju koja je ležala uZapadnom Moru između Srednje Zemlje i Neumirućih Zemalja. To mesto je dobilo ime Numenore,Zapadna Zemlja na svakodnevnom jeziku Ljudi. Istorija Duendaina tog doba je ispričana u"Akalabetu" i u pripovesti o Numenorejcima, jer su Dunedaini Numenora bili poznati pod timimenom. Ti Ijudi su bili moćni i njihov pad bio je strašan kad je njihova zemlja potopljena morem itrbuh Sveta istrgnut. U tom uništavanju svi Numenorejci su nastradali, izuzev onih koji su poznatikao Crni Numenorejci, koji su u ranijim vremenima otišli u južnu luku Umbar, i onih koje su znalikao Elendile, koji.su stvorili kraljevstva Arnor i Gondor. Zato, kad se u istorijama i letopisima govorio Dunedainima, najčešće se misli na Elendile, čije ime znači "verni".

Istorije Srednje Zemlje govore kako je, godine 3319. Drugog Doba Sunca, devet brodova naišlo navelikom talasu sa Zapadnog Mora. To su bili brodovi Elendila Visokog koji je, sa svojim sinovima,doveo preživele verne Dunedaine u Srednju Zemlju. Elendil je potom obrazovao Arnor, SevernoKraljevstvo Dunedaina, i sagradio Anuminas kao njegov prvi grad pored vilinskih zemalja Lindona,dok su Anarion i Isildur otišli na jug i obrazovali Gondor, Južno Kraljevstvo Dunedaina, i sagradiliOzgilijat kao njegov prvi grad. U Arnoru su bile prostrane pokrajine Rudaur, Kardolan i Artedain,dok su u Gondoru bili feudi i teritorije Anorijen, Itilijen, Lebenin, Losarnah, Lamedon, Anfalas,Tolgalas, Belfalas i Kalenardon.

Dunedaini su napredovali u miru tokom jednog stoleća tog Doba dok su ojačavali svoja novakraljevstva, ali jedna druga sila je takođe snažila. Iz Mordora su došli Sauron i Nazguli, i Orci i Ljudimnogih rasa kao njegovi robovi. Tako se opet poveo rat, ali je zaključen pakt koji je u kasnijimvremenima nazvan Poslednji Savez Vilenjaka i Ljudi. Gilga-lad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjakana Srednjoj Zemlji, predvodio je Vilenjake Lindona, a Elendil je zapovedao Dunedainima. Sauronovesluge su pale pod njihovom snagom i sam Sauron bio je primoran da najzad stupi u boj. I mada suElendil, Anarion i Gil-galad poginuli, isto tako je i moć Utvara Prstena i Saurona okončana. Isildur jeisekao Prsten iz Sauronove ruke i Sauron, Utvare Prstena i sve njegove sluge su se pretvorili u senke.

Bio je to rat koji je okončao Drugo Doba Sunca. Kako Saurona više nije bilo, predviđalo se vrememira, ali je suđeno da se i Treće Doba takođe završi krvavim ratom, jer Izildur nije uništio SauronovPrsten i u Prstenu je ostala strašna moć. U drugoj godini Trećeg Doba Izildur je uhvaćen u zasedu naGladenskim Poljima (Poljima Perunika), ubijen crnim orčkim strelama, a Prsten je izgubljen u ReciAnduin. Tako je, kako kazuju "Crvena Knjiga Zapadne Međe" i "Letopisi Kraljeva i Vladara", madaje mir vladao neko vreme, bilo suđeno da se borbe vrate u Zapadne Zemlje. Dunedaine su napali sasvih strana: Balkoti i Kolovosci iz Runa, Crni Numenorejci i Haradrimi sajuga, Varjazi iz Kanda,Orci i Dunlendinzi s Maglenih Planina, Brđani i Trolovi s Etenskih pustopoljina i Utvare Prstenaponovo probuđene u Mordoru, Angmaru, Morgulu i Dol Gulduru. Tako je prošlo Treće Doba, sDunedainima što su ratovali s onima koje je pokretala jedina sila koja je najzad ponovo dobila obličjei nastanila se u moćnoj kuli Baraddur u Mordoru: Sauron, Gospodar Prstenova.

S vremena na vreme Dunedaini su u tim godinama postajali još moćniji i njihove zemlje su seproširile daleko u Run i Harad. Ali tokom vekova postali su kao morski grebeni, istrošeni plimama:Arnor se kao kraljevstvo raspao, i 1975. poslednji grad Arnora je pao. Mada je jedan naslednikprestola ostao skriven u zemlji, ovo Dunedainsko kraIjevstvo je potpuno izgubljeno. Posle tog doba,na severu, oni koji su bili zakoniti kraljevi Dunedaina bili su samo poglavari. Na jugu je dunedainskokraljevstvo Gondor, mada često opsedano i u opasnosti, najvećim delom ostalo neokrnjeno i snažno,

22

ali je kraljevska loza prekinuta i kraljevstvom su vladali Namesnici.

Tokom Trećeg Doba Sauronova moć se povećavala, dok najzad nije krenuo otvoreno u rat, rešen daotera Dunedaine i Vilenjake sa Sveta i učini Srednju Zemlju zauvek svojim carstvom. Bio je to Rat zaPrsten koji je okončao Treće Doba, a njegova istorija je ispričana u delu zvanom "Crvena KnjigaZapadne Međe".

U tom Ratu među Dunedainima Severa uzdigao se Aragorn, sin Aratorna, jedini istinski naslednikIzildura i zakoniti kralj svih Dunedaina Srednje Zemlje. Njegovi vitezovi su bili Šumari sa Severa,jahači naoružani mačem i kopljem u putnim ogrtačima s kapuljačama zelenim kao šuma i visokimkožnim čizmama. Sam Aragorn je putovao po zemlji u tom ruhu, šiban vetrovima i ogrubeo, alisnažan, hrabar i oštrog oka.

U to vreme zvali su ga Strajder (Krakatilo), ali u mnogim avanturama tokom svog dugog života nosioje druga imena: medu Vilenjacima Rivendela u mladosti bio je Estel, a Torongil kao zapovednikGondora koji je otišao na jug i uništio flote Umbara. Za vreme Rata za Prsten borio se kod Rogburga,Pelargira, Pelenorskih Polja i pred samom Crnom Kapijom Mordora.

Pokazao se kao istinski vođa Ljudi i, posle Rata za Prsten, kao naslednik Izildura, krunisan je kaoKralj Elesar Telkontar, vladar svih Dunedaina, blizanačkih kraljevstava Gondora i Arnora.

Po svom stupanju na presto, Aragorn se potpuno preobrazio od odrpanog Šumara u Kralja, žestokog igospodstvenog a ipak prijatnog, mudrog i vilinskoga pogleda. Ustoličen je i krunisan pod tri zastave,zelenom, plavom i crnom: zastavama Rohana, Dol Amrota i Gondora. Nosio je Belu KrunuDunedaina, visoki ratnički šlem od mitrila s belim gale-bovim krilima od bisera i srebra. Po njenomobruču usađeno je sedam dijamantskih kamenova, a jedan Vilindragulj na kruni blistao je sjajnom,jasnom svetlošću. Aragorna su poredili s najuzvišenijim Numenorejcima od starinc, i čak sa Vilin-gospodarima. I zaista, on je uzeo Vilin-princezu Aruenu Undomijelu za svoju kraljicu i oni su mudrovladali Zapadnim Zemljama dugo i u Četvrtom Dobu, i doneli mir svim narodima Srednje Zemlje.

DunharouJedno od najstarijih i najtajanstvenijih utvrđenja, utočišta na Srednjoj Zemlji Dunharou je bio deoRohana za vreme Rata za Prsten. U mnogim ratovima bilo je to jedno od glavnih utočišta za one udolini Haroudejl (Drljodol) pod njim. Izgledalo je da je Dunharou skoro nemoguće uspešno napastipošto se do njega prilazilo stazom punom serpentina, koja je vodila cik-cak uz strme planinskegrebene. Svaka staza se oštro vraćala unatrag na nižu, i kod svakog račvanja sa strane od puta nalazilisu se ogromni okrugli kamenovi u obliku trbušastog čoveka koji čuči. Bilo je to monumentalno delograditeljstva, i vijugalo je tamo-amo u jednoj visokoj piramidi puteva do stenovitog zida na vrhu krozkoji je bio presečen otvor i jedan uspon koji je vodio do Utvrđenja Dunharoua. To je bila visoka,široka i dobro navodnjena planinska livada na kojoj je u vreme rata moglo da se ulogori više hiljadaIjudi. Na toj visoravni nalazio se veliki prolaz poput jednog dugog niza neoblikovanih crnih stojećihkamenova koji su se pružali preko visoravni u pravoj liniji i vodili prema Dvimorbergu, ili "PlaniniDuhova", i jednom crnom zidu od kamena kroz koji je bio probušen tunel koji se zvao Dimholt(Tamnobreg). On je vodio do tajne klisure gde su se pojavljivali duhovi mrtvih koji su sprečavali živeIjude da pređu ovim napuštenim prolazom do dalje strane Belih Planina. Dunharou su sagradili tokomDrugog Doba Ljudi od Bele Planine koji su bili preci Dunlendinga, a koji su naseljavali tu zemlju predolaska Ljudi Gondora. Mada su se kasnije zakleli na vazalsku odanost Gondoru, ove Ijude je već biozaveo i iskvario Sauron, i tako su oni u vreme rata izdali svoje nove saveznike. Zbog kršenja ovezakletve dušama ovih Ijudi nikad nije dopušteno da počivaju u miru i tokom svih godina Trećeg Dobavojska duhova poznata kao Mrtvi Ljudi od Dunharoua pojavljivala se u onom delu Dvimorbergaiznad Dunharoua koji se zvao Staze Mrtvih. Tek kad se pojavio Aragorn, Mrtvim Ljudima jedozvoljeno da se iskupe i dušama Dunharoua koje su se pojavljivale kao sablasti je napokondopušteno da se smire.

23

DunlendinziU Drugom Dobu Sunca, pre no što su Dunedaini došli u Srednju Zemlju i obrazovali kraljevstvaGondor i Arnor, u plodnim dolinama pod Belim Planinama živeo je visok, tamnokos narod. Tokommnogih stoleća, priča se, oni su razvijali civilizaciju odvojenu od drugih Ijudi i sagradili mnogevelike tvrđave od kamena. Nijedna istorija ne kazuje o sudbini ovih Ijudi od Belih Planina, ali oni suiščezli i u njihovim zemljama su se zadržali samo oni njihovi potomci koje su nazivaliDunlendinzima.

Mnogo pre no što su Dunedaini stvorili svoja kraljevstva Gondor i Arnor, moć Dunlendingajeoslabila. Narod je postao podeljen. Oni koji su ostali u Dunharouu su postali saveznici Ljudi odGondora; drugi su odlutali na sever i naselili se u miru u zemlji Bri. Ali većina Dunlendinga sepovukla u brda i visoravni Dunlanda (Mrkozemlje) i postala plemenski pastirski narod. Mada suzadržali svoj jezik i ostali žestoki ratnici, postali su varvarski narod.

U dvadeset šestom veku Trećeg Doba Ljudi Gondora su dodelili Rohirima pokrajinu po imenuKalenardon, ali su Dunlendinzi smatrali da ona, po pravu, pripada njima. Tako su ta dva narodapočela da se mrze, i godine 2758. jedan Dunlending, po imenu Vulf, poveo je veliki osvajački pohodsvog naroda na Rohirime i pobedio. Ali ih je to skupo koštalo, jer su se sledeće godine Rohirimi diglii poterali Dunlendinge natrag u brda, a sam vrhovni vojni zapovednik Vulf je poginuo.

Tako se desilo da su skoro tri veka Dunlendinzi ostali u brdima i prepustili plodne doline Rohirima.Ali oni nisu zaboravili uvredu koja im je naneta, i visoki, tamnoputi Ljudi Dunlenda su sklopili zlipakt s pobunjenim Čarobnjakom Sarumanom, koji je doveo mnoštvo Velikih Orka (zvanih Uruk-hai)u Izengard. I zabeleženo je da su nekim opakim vradžbinama Dunlendinzi ukršteni s Uruk-haima, iopak porod po imenu Polu-Orci bio je rezultat tog sjedinjenja. Polu-Orci su bili crni Ljudi s kosimočima i opakim orčkim crtama lica, udruženi s Dunlendinzima i Velikim Orcima, Polu-Orci su činiliogromnu vojsku zastrašujuće snage.

Kad je izgledalo da moć Gondora slabi, ova vojska se okupila u Izengardu pod zastavamaSarumanove Bele Ruke da se bori protiv Rohirima. "Crvena Knjiga Zapadne Međe" pripoveda kakosu grozni divIji Dunlendinzi s visokim kacigama i crnim štitovima marširali u Bici kod Rogburga kodHelmovog ponora s Urukhajima i Polu-Orcima.

Ali, Bitka kod Rogburga je predstavljala veliki slom za Dunlendinge, oni su uništeni i divlji Uruk-hajii Polu-Orci satrti. Oni koji nisu ubijeni mogli su samo da mole za mir, obećavši da nikad više neće dase pobune protiv svojih rohirimskih osvajača.

Durin IPatuljački kralj Kazad-duma, Durin I bio je prvi i najstariji sin Sedam Očeva Patuljaka koje jezamislio i stvorio Aule Kovač u Dobima Tmine. Posed Kralja Durina I bio je Kazad-dum, najvećekraljevstvo patuljaka, koje se nalazilo ispod Maglenih Planina. Posle razaranja Belerijanda na krajuPrvog Doba Sunca letopisi Vilenjaka i Ljudi nam prvenstveno govore o Patuljcima Durinove loze.Durin je doživeo takvu starost da su ga zvali Durin Besmrtni. Ovo ime se takođe odnosilo i naverovanje da će se on reinkarnirati sedam puta kao kralj svog naroda i da će svaki put nositi imeDurin.

Durin IIPatuljački kralj Kazad-duma u petom veku Drugog Doba. U to vreme Patuljci njegovog kraljevstvasu skroz usekli pećine i tunele kraIjevstva kroz Maglene Planine, s istoka na zapad, i sagradiliZapadnu Kapiju, omogućivši trgovinu dragocenim materijalima s Vilin-kovačima Eregiona.

Durin IIIPatuljački kralj Kazad-duma, Durin III bio je kralj Patuljaka, najviše poznat po svom prijateijstvu sVilin-kovačima Eregiona tokom šesnaestog veka Drugog Doba. Njemu je Kelebrimbor dao prvi odSedam Prstena Patuljaka. Nedugo potom rat Saurona i Vilenjaka primorao je Patuljke da zatvore

24

svoja vrata prema svetu. Kazad-dumje postao poznat kao Morija, "tamno kraljevstvo".Durin VI

Patuljački kralj Morije (Kazad-duma). Rođen godine 1713. Trećeg Doba, Durin VI bio je vladarMorije 1980. kad su njegovi Ijudi kopali, tražeći žilu rude mitrila duboko ispod korena planineCrvenrog. Na nesreću, provalili su u zapečaćenu odaju i oslobodili užasnog zlog duha zvanog Balrog.I Durina VI i njegovog sina Naina I ubio je taj demon tokom sledeće godine, a Patuljci su zauvekproterani iz Durinovog kraIjevstva.

Durin VIIPatuljački kralj Poslednjeg Kraljevstva. Za njega se verovalo da je sedma i poslednja reinkarnacijaKraIja Durina, i njegov dolazakje nagovestio da je to bilo poslednje kraljevstvo Patuljaka Durinoveloze.

DvalinPatuljak Torina i Družine, Dvalin je bio sin Fundina i brat Balina, Otišao je u Potragu za SamotnomPlaninom koja je ponovo uspostavila Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom Erebor, gde je on ostao dokraja života. Bila je to druga takva potraga za Dvalina, jer je on već bio saputnik Kralja Traina II,Kralja Patuljaka u izgnanstvu, jedan vek pre toga, na nesrećnom putovanju u Erebor koje je dovelo dozarobljavanja kralja i, na kraju, do njegove smrti.

DvimerlaikSrednja Zemlja bila je područje koje je videlo mnoga Doba krvavih ratova i borbi. Mnogo ih jepoloženo da počivaju u njenom tlu umoreno mačem, vatrom ili bolešću. A zatim, bilo je i onih kojisu, posle smrti, zbog neke vradžbine ili prekršene zakletve, ostali s neuspokojenim duhom u smrtnomSvetu. Od njih "Crvena Knjiga Zapadne Međe" govori o Stvorenjima Humki, Mrtvim LjudimaDunharoua, Sablastima iz Mrtvih Baruština i strašnim Utvarama Prstena, koji su se na Crnom Jezikunazivali Nazguli.

U zemljama Rohana u vreme Jahača Marke svi takvi ukleti dusi su se zvali Dvimerlaik. Praznoverjerohirimskih konjanika bilo je takvo da su čak i Vilenjake Lotlorijena i Ente Fangorna nazivaliDvimerlaik, i za njih su takođe mislili da su slični zli dusi.

DžinoviMnoga bića džinovske veličine, po svojoj prirodi i dobra i zla, živela su u Srednjoj Zemlji. U PrvomDobu Zvezda postojali su Enti, Pastiri drveća, koji su bili visoki četrnaest stopa, i imali ogromnusnagu i veliku mudrost. Kasnije su se pojavili Džinovi ispunjeni zlom, oni po imenu Trolovi i Olog-hai služili su Mračnoj Sili i divlje predele Pustopoljine učinili opasnim za putnike. Takođe, u pričamaHobita, govorkalo se o velikim Džinovima koji su, u savezu s Orcima, čuvali Visoke Prevoje uRovanionu.

25

EaPošto je Iluvatar, Tvorac, izronio iz Ništavila i rečju i snagom Neuništivog Plamena sagradioBezvremene Holove za svoju anđeosku vojsku, On je načinio Eu, "Svet koji jeste", koji su Vilenjaci iLjudi kasnije nazvali Arda, Zemlja. Ea je sav stvoreni svet Arde: kontinenti, velika mora, nebeskisvod i sav prostor i vreme u okviru stvorenog sveta.

EarendilPoluvilenjak, Zmajoubica, Earendil Moreplovac bio je sin gospodara Edaina, Tuora, i vilenjačkegospe, Idrile od Gondolina. Earendil je rođen godine 504. Prvog Doba u Gondolinu, ali je odrastao uvilenjačkoj luci Arvernien. Postao je Gospodar Arverniena i oženio se Elvingom, vilenjačkom ćerkomKralja Diora i naslednicom Silmarila. Oni su imali dva sina: Elronda i Elrosa. Za Earendila, čije imeznači "zaljubljenik u more", Kirdan je sagradio čudesni brod Vingilot. Dok je Earendil bio na moru,Arvernien je napadnut i Elvinga je morala da beži. Ne videći načina da umakne, ona se bacila saSilmarilom u more. Gospodar Okeana Ulmo ju je spasao, pretvorivši je u galeba i omogućivši joj daodleti do Earendila. Ovaj par je iskoristio moć i svetlost Silmarila da otplovi do Neumirućih Zemalja izatraži pomoć od Valara. Kao odgovor na to, vojska Valara i Majara je izašla iz Neumirućih Zemalja ipovela Rat Besnih. On je okončan Velikom Bitkom u kojoj se borio i Earendil Moreplovac. SaSilmarilom pričvršćenim na čelo i svojim čarobnim brodom kome je podarena moć da leti, Earendil jeubio Ankalagona Crnog, najvećeg Zmaja koga je Svet ikad upoznao. Posle kraja Prvog Doba Earendilje poveo preživele Edaine u novo ostrvsko kraljevstvo Numenor. Earendilu je bilo suđeno da odondazauvek plovi Vingilotom preko nebeskog svoda. Nazvan je Večernja Zvezda i "plamen zapada", aSilmaril na njegovom čelu je zauvek sijao s noćnog neba.

EdainiOd Ljudi Prvog Doba Edaini su smatrani najvećim. Oni su bili prvi Ljudi koji su došli sa istoka uBelerijand, gde su Uzvišeni Vilenjaci stvorili mnoga kraljevstva. Većina njih su bili snažni i hrabriLjudi, i priče iz tog vremena kazuju o njihovim velikim podvizima.

Ovi Ljudi su prvo ušli u Belerijand sa tri vojske, predvođene poglavicama Beorom, Haldadom iMarahom, i te vojske su postale Tri Kuće Edaina. Pošto su se Vilenjaci zvali Prvorođena DecaIluvatarova, Noldori u Belerijandu su zvali ove Ljude Atani, što znači "Drugorođeni", i ispunili su ihogromnim znanjem. Mnogo toga što se ubraja u veliko i plemenito u svim Ljudima u začetku jepoteklo od noldorskih učitelja. U sasvim kratkom vremenskom periodu svakodnevni govorBelerijanda je postao sindarinski, jezik Sivih Vilenjaka, a kvenijske reči su malo korišćene. Zato suAtani najčešće zvani Edaini u svim zapisanim predanjima Belerijanda, jer to je sindarinska reč zaDrugorođene.

Od Tri Kuće, Kuća Beora (koja je kasnije nazvana Kuća Hurina) bila je prva koja se susrela snoldorskim Vilenjacima. Od svih Ljudi, bili su najviše slični Noldorima, koji su ih veoma voleli.Kosa im je bila tamna, a oči sjajnosive. Bili su oštrog uma, brzo su učili i imali su veliku snagu. Oniiz Druge Kuće su nazvani Haladini ili Kuća Halete, bili su stanovnici šuma, brojno i stasom najmanjiod Tri Kuće. Treća Kuća je bila Kuća Hadora, čiji su Ijudi bili zlatokosi i plavooki, i bili su najbrojnijiod Edaina.

Mnogo junaka se rodilo međtu Edainima. Hador Lorindol, što znači "Zlatoglavi", ubrajan je u jednakes Vilin-gospodarima i nazvan gospodarem Dorlomina. Hurin Postojani bio je moćni ratnik koji je uborbi ubio sedamdeset Džinova. Kao što se pripoveda u "Narn i Hurin", Hurinov sin bio je TurinTurambar, koji je nosio na glavi baštinu svog naroda, Zmajevu kacigu od Dor Lomina patuljačkeizrade, i u ruci Crni mač zvani Gurtang. Tim oružjima i svojom snagom Turin je, prikravši se, ubioGlaurunga, Oca Zmajeva.

Od svih podviga Ljudi u okviru Sfera Sveta, najveći su bili podvizi Berena Erhamiona, oženjenogVilin-princezom Lutijenom Tinuvijelom, najlepšom kćerkom Sveta. Jer, Beren je bio onaj junak koji

26

je bodežem Angristom isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune.

U istorijama Vilenjaka bilo je još samo dva sjedinjenja Edaina i Vilenjaka. Tuor se oženio Idrilom,kćerkom Turgona, noldorskog gospodara Gondolina. Zbog ovoga je, tvrdi se, Tuor bio jedini Čovekkoji je primIjen u Neumiruće Zemlje i kome je dopušteno da tamo živi. Sin Tuora i Idrile, EarendilMoreplovac, oženio se sindarskom princezom Elvingom. Earendil je plovio letećim brodom"Vingilotom" i nosio Silmaril, plamen plave zvezde sumraka. U Velikoj Bici i Earendil je, u svombrodu zvanom "Vingilot", ubio krilatog Vatrenog zmaja Ankalagona Crnog.

Ostaci Edaina su u Drugom Dobu odvedeni iz Srednje Zemlje uz Earendilovu svetlost vodilju, jer suEdaine Valari nagradili za njihova stradanja. Osnaženog tela i uma i obdareni dugim životom, oni suodvedeni u zemlju Numenor, koja je ležala u Zapadnom Moru između Srednje Zemlje i NeumirućihZemaIja. U to vreme, dobili su novo ime, Dunedaini, "Edaini Zapada", i živeli su tu tokom DrugogDoba Sunca, i smatrani najmudrije i najveće Ljude koji su ikad hodili tlom Srednje Zemlje.

EdhilU dijalektima vilinskih naroda pojavljivala su se razna imena pod kojima su se međusobno znali.Među njima je i reč Edhil, kojom su Sindari nazivali sve Vilenjake.

EdorasTokom poslednjih pet vekova Trećeg Doba Sunca glavni grad Konjanika Rohana bio je Edoras.Izgradila su ga u dvadeset šestom veku dva kralja Rohirima, Eorl i Brego, u podnožju Bele Planine.Njegovo ime je prevod rohirimske reči za "dvorove", pošto je to bio kraljevski grad, i u njemu senalazila velika dvorana za svetkovine Meduseld, dvor kralja. S uzvišice Edorasa, sagrađenog kaobrdo-utvrđenje s ogradom od kolja, nasipom i jarkom, kraljevima se pogled pružao na velike poljane skonjima koje su sačinjavale kraljevstvo Rohan.

EglatU priči o Velikom Putovanju Vilenjaka u Dobima Zvezda postoji povest o tome kako je Treći Rod,Teleri, izgubio svog kralja, Elvea Singola. U Šumi Nan Elmot u zemljama Belerijanda on je začaran. Imada su Teleri mnogo godina tražili kralja, nisu mogli da ga nađu, i najzad su uzeli za kraljaElveovog brata i ponovo otišli na zapad, prema Neumirućim ZemIjama. Ali mnogi nisu hteli danapuste Nan Elmot i ostali su iz Ijubavi prema Elveu Singolu, mada je proteklo još mnogo godina. Tosu bili Vilenjaci zvani Eglat; oni su se zauvek odvojili od svojih srodnika i njihovo ime navilenjačkom znači "napušteni". Na kraju je njihova vernost nagrađena, jer se njihov kralj zaista vratio.On se sad zvao Elu Tingol ili Kralj Sivi ogrtač, i bio je umnogome izmenjen. Iz njega je zračila silnasvetlost, a sa sobom je doveo i izvor svoje začaranosti, svoju kraljicu, Melijanu Maju. S povratkomkralja i blagoslovom nove kraljice, važna sudbinaje čekala Eglate. Odonda su se uvek nazivaliSindari, Sivi Vilenjaci, i u godinama Zvezda oni su smatrani za najmoćniji narod u Srednjoj Zemlji.

EkajaOd svog postanka do kraja Drugog Doba Sunca posle Promene Sveta koja je nastupila s potonućemNumenora, za kontinente Arde se verovalo da su opasani Ekajom, Okružujućim morem. Ekaja je bioogromni okean nalik na reku koji je plovio oko najdaljih granica Arde, od Vrata Noći do zapadaNeumirućih Zemalja, kroz ledene predele severno od velikih kontinenata, prolazeći pored najdaljegistočnog kontinenta i Kapija Jutra na zapadu, zatim prema jugu kroz na karti neobeležene predelejuga, sve dok se ne bi vratio na zapad odakle je polazio. Posle Promene Sveta i uklanjanja NeumirućihZemalja sa Arde, Ekaja je preoblikovan i njegove vode su se izmešale s drugim morima.

ElanorU Trećem Dobu Sunca u zemlji Lotlorijen je rastao jedan divan zimski cvet. Taj cvet se zvao Elanor,što znači "zvezdano sunce", a njegovje cvet bio zvezdolik i zlatan. Letopisi Srednje Zemlje povezujuElanor s "Pričom o Aragornu i Arueni". I Elanor Zlatna Zvezda i Nifredil Bela Zvezda rasli sunajgušće na Kerin Amrotu, brežuljku na kome su se zaručili Aragorn, smrtni gospodar Dunedaina, iAruena Undomijela, ćerka Elronda Polu-vilenjaka. Aruena je svoju sudbinu vezala sa rasom smrtnihLjudi i, posle Rata za Prsten, Aragorn i Aruena su se venčali. Mada je njihov život bio srećan, ubrzopošto je Aragorn umro i Aruena je nestala, izabravši brdo Kerin Amrot za mesto svog konačnog

27

počinka.Eldalie

Posle nekog vremena koje su proveli u velikom Jezeru istoka zvanom Kuivienen u Srednjoj Zemlji,Vilenjacima je dato da donesu krupnu odluku i odaberu: ili da nastave da žive na istoku i znaju samoza svetlost zvezda, ili da preduzmu Veliko Putovanje i dođu u Zemlje Večnog Svetla na KrajnjemZapadu. Vilenjaci koji su se u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti odlučili na Veliko Putovanje izSrednje Zemlje nazvani su Eldalie, narod Eldara. Oni su bili od Tri Roda: Vanjari, Noldori i Teleri, io njima je mnogo ispričano u pesmama i pričama.

EldamarZemlje Eldara, ili Uzvišenih Vilenjaka, u Neumirućim Zemljama zvale su se Eldamar, ili "vilindom".Ovde su najveći od Vilenjaka među tri roda vanjarskog, noldorskog i telerskog naroda živeli smoćnim valarskim silama. Eldamar je bio deo Neumirućih Zemalja istočno od Valinora i zapadno odVelikog Mora. Osnovan je u Drugom Dobu Drveća Valara kada su prvi Eldari stigli u NeumirućeZemlje. Njegove teritorije su se nalazile s obe strane Pelori Planina koje su se nazirale u daljini iuključivale su prostrane plodne predele zapadno od planina večno obasjane Drvećem Svetlosti,Kalakiriju, ili Prolaz Svetlosti - obalske zemlje zapadno od planina obasjane samo svetlošću zvezdana Zalivu Eldamar - i veliko ostrvo Tol Ereseju. Ovde je bilo mnoštvo gradova i naselja, ali Tirion,sagrađen na brdu Tuna usred Prolaza Svetlosti, bio je prvi grad Vanjara i Noldora, a i najveći. Takođeje tu bilo i noldorsko utvrđenje Formenos, u zemlji svetlosti, i telerski gradovi Morskih Vilenjaka,Alkvalonde na obali, i Avalone na Tol Ereseji. Zemlje i gradovi Eldamara bili su po bogatstvu i lepotibez premca. Njegovi gradovi su zidani od dragog kamenja i dragocenih metala. Njegovi usevi žita ivoća su bili obilni, a njegov narod srećan, snalažljiv i mudar. Tvrdilo se da su čak i obale Eldamaraposute dijamantima, opalima i bledim kristalima. Posle propasti Numenora i Promene Sveta na krajuDrugog Doba Sunca Eldamar, zajedno s ostatkom Neumirućih ZemaIja odnet je iz krugova sveta,neshvatIjivog smrtnicima.

EldariPrema pričama koje su stigle do ušiju Ljudi i po onome što je napisano u knjigama koje Ljudi moguda proč-taju, istorija Eldaraje, velikim delom, istorija vilenjačke rase. U Prvom 'Dobu Zvezda, kad jeOrome Lovac Valara otkrio Vilenjake u istočnim prdelima Srednje Zemlje, gledao ih je u čudu inazvao Eldari, "narod Zvezda". U to vreme su se svi Vilenjaci zvali Eldari, ali kasnije su ovo imeuzeli samo oni koji su prihvatili pozive Valara da dođu na Zapad i preduzmu Veliko Putovanje uNeumiruće Zemlje. Oni koji su ostali nazvani su Avari, "nevoljni", a oni su ostali iz Ijubavi premaSrednjoj Zemlji, ili zato što nisu verovali u obećanu Zemlju Večnog Svetla.

Tako su Eldari bili izabrani narod i bili su podeljeni na Tri Roda: Vanjare, Noldore i Telere.Putovanje je, medutim, bilo dugo i opasno i mnogi Eldari nisu stigli do Neumirućih Zemalja; dobili suime Umanjari, "Oni koji nisu iz Amana". Među njima su bili Nandori, Sindari, Falatrimi i Laikvendi.Ali veći broj je dovršio Putovanje i stigao u Neumiruće Zemlje u danima Drveća Valara. Tu sunastanili onu zemlju koja se zove Eldamar, koja je bila čuvana za njih, sagradili lepe gradove i postaliveliki narod.

Čak i u godinama borbi i mraka koje su naišle s njihovim beznadežnim ratom protiv MorgotaNeprijatelja, njihovi veliki podvizi, kako pripoveda "Kventa Silmarilion", blistali su u toj mračnojistoriji, i tokom mnogih Doba kraljevstva Eldara su cvetala i u Srednjoj Zemlji i u NeumirućimZemljama. Mnogo od toga je ispričano u pripovesti o Vilenjacima, istorijama mnogih Telera koji suse odvojili, i u "Noldolanteu", koga je opevao Maglor.

ElendilDunedainski kralj Arnora i Gondora, Elendil je bio numenorejski princ Andunija. Posle SlomaNumenora godine 3319. Drugog Doba, Elendil i njegovi sinovi, Izildur i Anarion, otplovili su sasvojih devet brodova u Srednju Zemlju i osnovali dunedainska kraljevstva Srednje Zemlje. Elendil,zvani Visoki, odabrao je da živi u severnom kraljevstvu Arnor, gde je vladao kao prvi Uzvišeni KraljArnora i Gondora, dok su njegovi sinovi živeli u južnom kraljevstvu Gondor. 3429. Drugog Doba

28

Sauron je napao dunedainska kraljevstva. Sledeće godine obrazovana je Poslednja Alijansa Vilenjakai Ljudi. Gil-galad, poslednji Uzvišeni Kralj Vilenjaka na Srednjoj Zemlji, udružio je snage sElendilovim Dunedainima. U Bici kod Dagorlada 3434. Sauronova vojska je potučena, ali GospodarPrstenova je pobegao u Mordor. U sedmogodišnjoj opsadi koja je usledila Anarion je ubijen. lako suElendil i Gil-galad najzad uspeli da sruše Saurona u dvoboju ispred Mračne Kule, oni su takođenastradali u borbi. Na Izilduru je ostalo da uzme očev slomljeni mač, Narsil, i da iseče Jedini Prsten izSauronove šake.

Elendili"Akalabet" priča kako je, kad su Numenorejci ludo krenuli u rat protiv Sila Arde u NeumirućeZemlje, cela njihova zemlja srušena i uništena. Međutim, pre Sloma, devet brodova je otplovilo iz teproklete zemlje. To su bili brodovi Elendila, "vernih", i Vilin-prijatelja, koji su se pokajali zbognačina života i postupaka Numenorejaca i otplovili u Srednju Zemlju. Tu su Elendil Visoki i njegovadva sina stvorili kraljevstva Dunedaina na Severu, u Arnoru, i na Jugu, u Gondoru.

Eladan i ElrohirVilenjački prinčevi Rivendela, Eladan i Elrohir su bili istovetni blizanci, sinovi Gospodara Elronda odRivendela i Princeze Kelebrijane od Lotlorijena. Rođeni godine 139. Trećeg Doba, braća blizanci subili tačno jedan vek slariji od svoje lepe sestre Aruene. Tokom najvećeg dela svog života oni su ostaliu skrivenim vilenjačkim kraljevstvima Rivendel i Lotlorijen, ali godine 2509. njihovu majku su napaliOrci. Mada su je dvojica braće ubrzo spasla, Kelebrijana je zadobila zatrovanu ranu koju niko nijemogao da izleči, i konačno je morala da otplovi u Neumiruće Zemlje. Do kraja tog Doba braća su bilasaveznici sa Šumarima Dunedaina i osvetnički gonili Orke gde god bi mogli da ih nađu. Za vremeRata za Prsten blizanci su jahali s Šumarima Severa da bi se pridružili Aragornu u Rohanu. Borili suse uz Aragorna tokom svih glavnih bitaka u ratu, do poslednjeg sukoba pred Crnom KapijomMordora. Izgleda da su se braća zadržala u Rivendelu dugo posle odlaska Elronda i drugih vilenjačkihvelikaša, ali nije preostala nijedna pripovest da ispriča da li su odabrali da ostanu među smrtnicima ilida krenu na ono konačno putovanje na vilenjačkim brodovima u Neumiruće Zemlje.

Elrond i ElrosPoluvilenjaci, prinčevi Belerijanda. Rođeni u Avernienu na obali Belerijanda 542. Prvog Doba Sunca,Elrond i Elros su bili blizanci, sinovi Earendila i Elvinge. Posle Rata Besnih, kao sinovima smrtnogjunaka i vilenjačke princeze, Valari su dopustili braći da izaberu svoje sudbine. Elros je izabrao dabude smrtan, mada mu je dodeljen životni vek dug pet stoleća.

Na početku Drugog Doba Elros je poveo preživele Edaine u Numenor i postao njihov prvi kralj. Elrosje uzeo ime Tar-Minjatur i vladao Numenorom od godine 32. do 442. Sagradio je kraljevsku palatu icitadelu Armenelos. Elrond je odabrao da bude besmrtan vilenjački princ i na početku Drugog Dobaživeo je u Lindonu. 1695. Uzvišeni Kralj Gil-galad gaje poslao da pomogne u odbrani Eregiona zavreme Rata Saurona i Vilenjaka. Međutim, kad je Eregion pregažen 1697, Elrond je poveo preživeledo podnožja Maglenih Planina gde je osnovao Rivendel, koji se na vilenjačkom zvao "Imladris". UPoslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi, na kraju Drugog Doba Elrondje bio Gil-galadov glasnik. Pre nošto je poginuo, Gil-galad je dao Elrondu Prsten Vilju, koji je bio "prsten vazduha" i najveći od TriPrstena Vilenjaka.

Stote godine Trećeg Doba Elrond se oženio Kelebrijanom, ćerkom Galadrijele, i ovaj par je imao trojedece - Eladana, Elrohira i Aruenu. Tokom Trećeg Doba, Gospodar Elrond Poluvilenjak, kako su gazvali, koliko je god mogao pružao je pomoć Dunedainima, a naslednici Arnora su često podizani podnjegovom zaštitom u Rivendelu. Takav naslednik bio je Aragorn II, koga je Elrond odgajao. 2980.Aragorn se upoznao s Aruenom u Lotlorijenu. Par se zaljubio jedno u drugo, ali je Elrond zabranio dase venčaju dok Aragorn ne postane Uzvišeni Kralj Arnora i Gondora. Uz Elrondovo vođstvo, uRivendelu je 3018. osnovana Družina Prstena, i otpočela je Potraga za Prstenom. Pošto je JediniPrsten uništen i Aragorn prisvojio svoj kraljevski tron oženivši se Aruenom, Treće Doba je okončano,a Elrond je otplovio preko mora u Neumiruće Zemlje.

Elve Singolo

29

Vilenjački kralj Telerija, Elve je bio jedan od tri kralja Vilenjaka koji su predvodili svoj narod naVelikom Putovanju u Neumiruće Zemlje, Međutim, u Belerijandu je odustao od Putovanja i osnovaocarstvo Sivih Vilenjaka. Prozvan je Kralj Tingol i njegova priča se kazuje pod tim imenom.

ElvingaVilenjačka princeza Dorijata, Elvinga Bela bila je lepa ćerka Kralja Diora i Kraljice Nimlote odDorijata. Jedina je u svojoj porodici preživela pustošenje i pljačkanje Menegrota pošto su ga Noldoriosvojili 509. godine Prvog Doba Sunca. Sa svojim nasleđem, Silmarilom, našla je utočište upristaništu Arvernien. Tu se srela i venčala s Earendilom Moreplovcem i rodila sinove blizance,Elronda i Elrosa. Ali kad su Noldori saznali gde se krije Silmaril, ponovo su napali. Ne videvši načinada umakne, Elvinga se bacila sa Silmarilom u more. U tom se času umešao Ulmo, valarski GospodarOkeana, i pretvorio Elvingu u belu morsku pticu. Sa Silmarilom u kljunu letela je preko mora dapronađe Earendila.

Oni su uspeli da se probiju kroz Senovita Mora do Neumirućih Zemalja da bi Earendil mogao dazamoli Valare da uzmu učešća u Ratovima Belerijanda. Posle Rata Besnih Earendila, Valari supostavili, sa Silmarilom pričvršćenim na čelo, na nebeski svod. On je plovio svojim brodom prekoneba i bio je poznat kao Jutarnja Zvezda. Posle toga je Elvinga sebi načinila dom u jednoj kuli nasevernoj obali Eldamara i svake noći kad bi se Earendilov brod približio zapadnom horizontu, Elvingaje - kao bela ptica - poletala sa svoje kule da se pridruži mužu.

EngvarU vreme kad je rasa Ljudi prvi put došla na Svet, Vilenjaci su bili veoma začuđeni. U poredenju saVilenjacima, Ljudi su bili jedna nežna rasa, nesposobna da se odupre okrutnim prirodnim stihijama,bolesti ili starosti. Zato su Avari, Vilenjaci Istoka, podučavali veštinama mnoge od ovih Ljudi da bioni mogli da žive bez odricanja i straha. Međutim, Vilenjaci su ipak otkrili da ovi Ljudi brzo slabe,pošto su bili smrtna bića: Vilenjaci su teško mogli da spoznaju vrednost nekog Čoveka pre no štoumre od starosti. Najstrašnije i najtajanstvenije za Vilenjake su bile bolesti tela koje su se prenosilekroz rasu Ljudi kao požari u polju pšenice. Kad bi te pošasti naišle na Ljude oni bi umirali, dok,naprotiv, nijednom Vilenjaku nikad nije bilo poznato takvo zlo. Stoga je jedno od imena kojim suVilenjaci nazivali Ljude dato iz velikog sažaIjenja: Engvar, što na vilenjačkom jeziku znači"bolešljivi".

EntiZa vreme Rata za Prsten čudni šumski divovi po imenu Enti ušli su u boj protiv Orka i LjudiIzengarda. Polu-Ijudi, polu-drveće, bili su visoki četrnaest stopa, a najstariji je živeo u SrednjojZemlji devet Doba Zvezda i Sunca.

Gospodar Enta bio je Fangorn koji se u svakodnevnom jeziku zvao Drvobradi. Bio je ogroman iprastar, jer je pripadao najvišoj i najjačoj rasi rođenoj na Svetu. Kao hrast ili bukva bilo je ogromnoDrvobradovo deblo grube kore, dok su njegove granolike ruke bile glatke i njegove sedmo-prste šakečvornovate. Drvobradova neobična, gotovo bezvrata glava, bila je visoka i debela kao njegovo deblo.Njegove smeđe oči su bile krupne i mudre i izgledalo je da svetlucaju zelenom svetlošću. Njegovadivlja siva brada bila je kao gusta slamasta kosa od grančica i mahovine. Bio je sazdan od vlakanadrveta, ali se kretao hitro na nesavitljivim nogama sa stopalima kao živim korenjem, naginjući se iistežući kao neka dugonoga barska ptica.

Vilinske istorije pričaju kako su se, kad je Varda, Kraljica Nebesa, upalila zvezde i kad su seVilenjaci probudili, i Enti takođe probudili u Velikoj Šumi Arde. Oni su izašli iz misli Javane,Kraljice Zemlje, i bili su njeni Pastiri Drveća. Kao pastiri i Enti čuvari su se i pokazali, jer kad bi seEnti razljutili, njihov bes bio bi strašan i oni su mogli da smrve kamen i čelik golim rukama. Spravom su ih se plašili, ali su oni takođe bili nežni i mudri. Voleli su drveće i sve Olvare i čuvali su ihod zla.

U vreme svog buđenja Enti nisu mogli da govore, ali su se od Vilenjaka naučili toj veštini, i veoma su

30

je voleli. Radovali su se da nauče mnoge jezike, čak i kratke cvrkutave jezike Ljudi. Najdraži od svihbio im je jezik koji su sami izumeli, kojim niko, sem Enta, nikad nije ovladao. On se kotrljao dubok izvučan s njihovih jezika kao spora grmljavina ili bezvremeno tutnjanje talasa na zaboravljenimobalama. U sporom prolaženju entskog vremena, oni su formirali svoje misli u neishitrenim odlukamai uokvirili ih u govor, bez opterećenja i prirodno poput godišnjih doba.

Mada su Enti povremeno imali velika okupljanja, zvana Ent-skupovi, uglavnom su bili usamljeničkinarod koji je živeo odvojeno jedan od drugog u izolovanim entskim kućama u velikim šumama. Čestosu to bile planinske pećine obilno snabdevene izvorskom vodom i okružene lepim drvećem. U takvimmestima su obedovali, a oni im se nisu sastojali od čvrste hrane već iz bistre tečnosti smeštene uvelikim kamenim ćupovima. To su bili Ent-napici i ta čarobna tečnost je sijala zlalnom i zelenomsvetlošću. A u Ent-kućama su se odmarali, često se osvežavajući tako što bi stali pod kristaino svežuvodu nekog vodopada koji bi ih tokom noći prelivao u kaskadama.

Tako su Enti živeli svojim mudrim, skoro besmrtnim životima, i mnoge zemaljske rase su jačale iopadale oko njih a da nisu remetile ni uznemiravale njihovu veličinu. Tek kad su došli opaki Orci,naoružani čeličnim oružjem, Enti su se razbesneli. Ni Patuljke Enti nisu voleli, jer su oni nosili sekirei sekli šume. I priča se da su u Prvom Dobu Sunca ratnike Patuljaka Nogroda, koji su opustošilisivovilenjačku citadelu Menegrot, uhvatili Enti i potpuno ih satrii.

Enti su, u godinama Zvezdanog sjaja, bili i muškog i ženskog pola, ali su se u Godinama Sunca Ent-supruge zaljubile u otvorene predele gde su mogle da se brinu o sitnijim Olvarima - voćkama, grmlju,cveću, travama i žitu, dok su muški Enti voleli šumsko drveće. Tako su Ent-supruge otišle u otvoreneSmeđe Zemlje, gde su bile predmet obožavanja rase Ljudi koji su od njih naučili veštinu negovanjabiljaka i zemljinih useva.

Ali, pred kraj Drugog Doba Sunca, bašte Entsupruga su uništene i s baštama su otišle i Entsupruge.Među njima bila je i žena Drvobradog, Fimbretila, koju su zvali Vito-grana Lakonoga. Nijedan pričane kazuje o njihovoj sudbini. Možda su Ent-supruge otišle na jug ili istok, ali šta god da je bilo, tonisu znali Enti od Šuma, koji su lutali u potrazi za njima mnogo dugih godina.

Mada Enti nisu mogli da umru kao Ljudi, od.starosti, postali su ipak rasa koja izumire. Oni nikad nisubili brojni, i neki su pobijeni oštricama ili vatrom, i nijedan novi Entić nije se pojavio posle odlaskaEnt-supruga. Isto tako, prostrane šume Erijadora, gde su nekad mnogi od njih tumarali, do TrećegDoba su posečene ili popaljene, tako da su preostale jedino Stara Šuma, koja se graničila s Okrugom,i velika Entšuma Drvobradog.

Do Rata za Prsten Drvobradi se ubrajao među tri najstarija Enta koja su došla na svet pod zvezdama uVreme Budenja. Pored Drvobradog, bio je tu i Finglas, što znači "Listopram", i Fladrif, što znači"Skožokor", ali poslednja dvojica su se bila udaljila čak i od poslova drugih Enta. Finglas se na entskinačin povukao u prirodu svog bića i postao "stablast". Jedva da se pomerao i malo njih je moglo da garazlikuje od drveća. Fladrif se borio sam protiv Orka koji su zauzeli njegove brezove šumarke, pobilimnoge od njegovih Entića i izranjavili ga sekirama. Naposletku je pobegao da bi živeo sam navisokim planinskim obroncima.

lako je od starijih jedino Drvobradi ostao pokretnih udova i aktivan, bilo je mnogo mlađih Enta.Širom Entšume vladalo je nezadovoljstvo zato što su Ente uznemiravale sluge Sarumana, koje su senastanile u susednom Izengardu. Zato su oni ušli u Rat za Prsten, i to je bio veliki Marš Enta. Red pored, Enta marširao je na utvrđenje Izengard. S njima su išli Huorni, Duhovi drveća kojima su Entikomandovali i čija je snaga bila skoro isto tako velika kao i njihova. Sami bedemi Izengarda susrušeni i sravnjeni sa zemljom entskim gnevom i moć Sarumana je poIjuljana. Huorni su nastupali u

31

Bici od Rogburga poput šume u pokretu, i legije Sarumana su istrebljene.

Posle Rata za Prsten Enti su nastavili da žive mirno u Entšumi, ali su i dalje slabili i verovalo se da imje u Četvrtom dobu došao kraj.

EntšumaVelika i prastara šuma na južnom kraju Maglenih Planina u dolinama Reke Anduin bila je poznatakao Entšuma jer su je naseljavala ona drevna i moćna bića koja su se zvala Enti, Pastiri Drveća ičuvari šuma. U vreme Rata za Prsten ova šuma je najčešće zvana Fangorn Šuma, po Fangornu(Drvobradom), najstarijem živom Entu na Srednjoj Zemlji i gospodaru te šume.

EomerSevernjak, princ Rohana. Rođen 2991. Trećeg Doba, Eomer je bio sestrić Kralja Teodena od Rohanai, kao skoro svi iz njegovog roda, bio je visok, snažan i zlatokos. Pre Rata za Prsten, Eomer je biozapovednik Ridermarka, ali je zbog prijateljstva s Gandalfom i zabrinutosti zbog zlog uticajakraljevog savetnika, Grime Crvojezika, pao u nemilost. Tokom Rata za Prsten istakao se boreći se ubitkama Horngburga, Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Kad je Kralj Teoden smrtno ranjen naPelenorskim Poljima, imenovao je Eomera za svog naslednika. On je postao osamnaesti kralj Rohanai vladao do godine šezdeset i treće Ćetvrtog Doba. 3020. oženio se Princezom Lotlorijelom od DolAmrota, koja je ubrzo potom rodila njegovog sina i naslednika, Vilinvina Lepog.

EonveMajar, glasnik Manveov, Eonve je najmoćniji od Majara i barjaktar Manvea, Kralja Valara. Eonveovasnaga u borbi se može meriti čak i sa snagom Valara. Njegova truba je najavila dolazak Vaiara,Majara i Eldara u Ratu Besnih koji je razorio Angband i okončao zauvek Morgotovu vladavinu. PosleVelike Bitke Eonve je bio taj koji je procenjivao Vilenjake i podario Edainima njihovu velikumudrost i znanje.

EorlSevernjak, kralj Rohana, Eorl je nasledio svog oca, Leoda, kao Gospodar Eoteda, dok je još biomladić. Zato je prozvan Eorl Mladi. Eorl je stekao slavu ukrotivši Falarofa, pret-ka legendarnihMeara, belih "prinčeva konja" Rohana. Godine 2510. Eorlova konjica je spasla Ljude Gondorasigurnog poraza u Bici od Kelebranta. U znak zahvalnosti, Domoupravitelj (Namesnik) Gondora jepodario svojim saveznicima pokrajinu Kaienardon koja je dobila novo ime Rohan, što znači "zemljakonja". Eorl je vladao kao Kralj Rohana od 2410. do 2545. kad je, kao šezdesetogodišnjak, poginuoboreći se protiv Istočnjaka u Voldu (Pustari).

Eorlingas(Eorlinzi)

U svetlim, lepim brežuljkastim travnatim predelima, koji su u Trećem Dobu Sunca ležali severno odBelih Planina, živela je jedan rasa Ljudi koji su nazvani Rohirimi, "gospodari konja". Oni su sebečesto zvali "Eorlingas" (EorUnzi) u čast Eorla Mladog, prvog u njihovoj lozi kraljeva.

EoteodiMeđu Severnjacima koji su živeli istočno od Planina Magle uzdigla se jedna snažna i lepa rasa koja jeušla u istorije Zapadnih Zemalja u dvadesetom veku Trećeg Doba Sunca. Njih je poveo u DolinuAnduina, između Karoka i Gladena, poglavica po imenu Frumgar. Ovi Ijudi su nazvani Eoteodi i bilisu veliki konjanici i vojnici. Sin Frumgara se zvao Fram i on je ubio Skatu Crva, Zmaja od SivihPlanina. Od Frumgarove loze bili su Leod i njegov sin, Eorl Mladi, koji je prvi ukrotio KonjaFelarofa, pastuva, pretka Meara, Prinčeva Konja. Eorl je predvodio konjicu Eoteoda u Bici od BojnogPolja Kelebrant i slomio Balkote i Orke koji su razbili zid od štitova vojske Gondora. Za tospasavanje Kirion, Vladajući Namesnik Gondora, poklonio je Eotedima južnu pokrajinu Kalenardon(kasnije nazvanu Marka). Oni su rado otišli na jug i potom bili poznati kao Rohirimi, "gospodarikonja". Eorl je postao prvi u lozi Kraljeva Marke koji su bili vladari te bogate i travnate zemlje višeod pet vekova.

EovinaSevernjakinja, Vitez-Deva, braniteljka Rohana. U vreme Rata za Prsten Eovina je bila lepa zlatokosasestričina Kralja Teodena od Rohana i sestra Princa Eomera. Za vreme Rata za Prsten Eovina se

32

zaljubila u Aragorna. U očajanju zbog njegove navodne smrti, i osećajući se osujećena i razočaranazato što nije bila u mogućnosti da se bori za svoj narod, Eovina se prerušila u ratnika po imenuKrpošlem (Dernhelm) i jahala s Rohirima u Bici Pelenorskih Polja. Tu je zadobila najveću slavu kojujedan ratnik može steći, stojeći nad smrtno ranjenim Kraljem Teodenom i boreći se s Vešcem-kraljem, gospodarem Utvara Prstena. Zaštićena proročanstvom koje je glasilo da on neće moći dabude ubijen rukom Čoveka. Eovina je obelodanila da je vitez-deva, i svojim mačem je ubila KrilatuZver na kojoj je on jahao. Zatim uz pomoć Hobita, Merjadoka Brendibaka - posekla je i samogVešca-kralja. U toj borbi, međutim, Eovinu je savladao otrov Utvara Prstena, "Crni Dah", i ona jepala u san nalik na smrt. Konačno ju je povratio iz te obamrlosti Aragorn, koristeći čarobnu travku poimenu Atelas.

Posle Rata za Prsten Eovina se oporavila i od zle čini Vešca-kralja i svoje zaluđenosti Aragornom.Potom se udala za Faramira, Namesnika Gondora i Princa od Itilijena.

EreborU Trećem Dobu Sunca, Erebor, "Samotna Planina", mogla se naći u Rovanionu, južno od SivihPlanina i između Mrke šume i Gvozdenih Brda. Godine 1999. naselio ju je patuljački Kralj Train Iiona je postala poznata kao Kraljevstvo pod Planinom. Tokom više od sedam vekova patuljačkokraljevstvo Erebor se uzdizalo u bogatstvu i moći, ali godine 2770. krilati zmaj vatrenog daha poimenu Šmaug Zlatni razorio je kraljevstvo i iz njega isterao Patuljke. Skoro dve stotine godina Šmaugje živeo u Ereboru i spavao na ogromnoj riznici blaga u velikoj jazbini. Godine 2941. Hobit BilboBagins i Patuljci Torina i Družine su uznemirili Zmaja, a kad je Šmaug izašao u osvetničkom besu,ubio ga je Bard Lukonosac. Patuljci su se vratili u Erebor i Kralj Dain II je povratio bogatstvo i slavuKraljevstva pod Planinom. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage su napale i opsele Erebor.Međutim, kad je Jedini Prsten uništen, sile mraka su se istopile i Patuljci i njihovi saveznici Ljudi odDola su odbili vojsku Orka i Istočnjaka koja ih je opsedala. U Četvrtom Dobu Erebor je sačuvao svojebogatstvo i nezavisnost, ali je bio u tesnom savezništvu s Ponovo Ujedinjenim Kraljevstvom Arnora iGondora pod Kraljem Elesarom.

EregionZapadno od Maglenih Planina, u šumovitom kraju ispod patuljačkog kraljevstva Kazad-dum, tokomDrugog Doba Sunca nalazilo se kraljevstvo Eregion. Među Ljudima zvano Holin, Eregion navilenjačkom znači "zemlja zelenike". Prvi put su ga naselili 750. godine Drugog Doba Gvait-in-Mirdaini, Vilin-kovači koji su sa Sauronom iskovali Prstenove Moći. Njihov najvažniji grad bio jeOst-in-Edil, ali su grad i kraljevstvo potpuno uništeni do 1697. godine Drugog Doba, za vreme rataSaurona i Vilenjaka. Do kraja Trećeg Doba i prolaska Družine Prstena malo je bilo onih koji su znalibilo šta o istoriji ovog pustog šumskog kraljevstva.

ErjadorProstrani pojas zemlje izmedu Plavih Planina i Maglenih Planina zvao se Erjador. Za vreme PrvogDoba Sunca Erjador su naseljavali Ljudi koji su bili pod zlim uticajem Morgota, MračnogNeprijatelja. U Drugom Dobu ovde je u velikoj meri vladala Sauronova moć, i mnogi od tamnokosihLjudi Erjadora, koji su bili preci Dunlendinga, sklapali su saveze s Mračnim Gospodarem. Tek sadolaskom Dunedaina i osnivanjem Kraljevstva Severa godine 3320. Sauronov uticaj je oslabio.Tokom prve polovine Trećeg Doba ceo taj predeo bio je Kraljevstvo Severa, kraljevstvo Arnor. Dovremena Rata za Prsten, bolesti, poplave i ratovi s veštičijim kraljevstvom Angmar zbrisali sustanovništvo ove nekad bogate i gusto naseljene zemlje. Ostala je samo šačica naselja: zemlja Hobitaod Okruga, Ljudi od Brija i Vilenjaci od Rivendela.

Eruhini"Ainulindale" priča da je u vreme Uređenja Sveta Eru, koji se zove Iluvatar, doneo na svet raseVilenjaka i Ljudi. Zato su se ove rase na vilenjačkom jeziku zvale Eruhini, što bi na vestronskom bilo"deca Iluvatarova".

ErusenRase Vilenjaka i Ljudi su stvorili Eru i podarili im život Neuništivim Plamenom. Vilenjaci su zatozvali ove rase Njegovom decom i nazivali ih Erusen,"deca Erova".

33

EsteValiera zvana "Isceliteljka". U vrtovima Lorijena u Valinoru je Ostrvo Este usred Jezera Lorelin, domžene Gospodara Snova, Este Isceliteljke, čije ime znači "odmor". Este je jedna od sedam kraljicaValara i nju zovu "nežna". Haljine su joj sive, a isceliteljski san je njen dar svetu.

EzgarotTokom Trećeg Doba postojao je jedan grad Ljudi tik na severoistoku od Mrkešume i južno odErebora, Samotne Planine. Bio je to Ezgarot, grad Ljudi s Dugog Jezera. Grad je podignut nastubovima pobodenim u Dugo Jezero i povezan sa kopnom drvenim mostom. Pošto je Ezgarot bioodmah na jugu od patuljačkog kraljevstva Erebor i nizvodno od Šumskih Vilenjaka, Jezerski Ljudi supostali bogati trgovci. Njime je vladao Gospodar koji je biran među njegovim narodom. Godine 2770.njihova trgovina s Patuljcima Erebora je prestala kad je Šmaug Zlatni Zmaj prisvojio planinu. Ipak,Ezgarot je opstao, mada je susedni grad Dol potpuno uništen. Godine 2941. Šmaug Zlatni je naišao užestokom besu i napao sam Ezgarot. Mada je Zmaj ubijen, Ezgarot je izgoreo. Ipak, nije izgubIjen, jerje s ogromnim bogatstvom Zmajeve riznice grad ponovo podignut i njegov napredak obnovljen.

34

FalasMeđu kraljevstvima Sivih Vilenjaka Belerijanda bilo je i obalsko kraIjevstvo Zapadni Belerijand,zvano Falas. Bila je to postojbina Falatrima, Viienjaka koji su voleli more, a njima je vladaoGospodar Kirdan, kasnije prozvan Kirdan Brodograditelj, jer je njegov narod bio prvi na SrednjojZemlji kojije ovladao veštinom brodogradnje. Glavna pristaništa Falasa (što je vilenjačko ime za"obalu") bila su Britombar i Eglarest i, mada su se ti gradovi dugo odupirali, za vreme Rata za Prstenrazoriia ih je sila Morgota Neprijatelja. Premda je Falas osvojen, sami Falatrimi nisu nastradali jer jeKirdan poveo svoj narod u njihovim belim brodovima u sigurnost na Ostrvo Balar. Kasnije, kad je svazemlja Belerijand potonula u more, Kirdanov narod je preživeo otplovivši opet u Zaliv Lune iosnovavši jedno novo pristanište u zemlji Lindon, poznato kao Sive Luke.

FalatrimiFalatrimi, Vilenjaci Falasa, živeli su u obalskim predelima Belerijanda u godinama ZvezdaneSvetlosti u Prvom Dobu Sunca, a vladao im je Gospodar Kirdan. Oni su bili od RodaTelera, ali kad jeUlmo Gospodar Okeana došao do Telera, Kirdan i njegov narod su odbili da pođu na konačnoputovanje u Neumiruće Zemlje i tako su se odvojili od svoje braće. Falatrimi su živeli dugo kraj morai bili su najmudriji od svih pomorskih naroda na Srednjoj Zemlji. Oni su bili prvi koji su gradilibrodove u Smrtnim Zemljama. Brodovi Kirdana su bili čarobni i bili su u stanju da prevale onaj dalekput u Neumiruće Zemlje, čak i posle Promene Sveta, kad su se Srednja Zemlja i Neumiruće Zemljezauvek razdvojile. Onda su samo Vilinbrodovi Falatrima mogli da se upute na to usamljeničkoputovanje.

Izvesno vreme posle odlaska Telerija u Neumiruće Zemlje Falatrimi su živeli sami na obalamaBelerijanda, i tu su sagradili dve velike luke po imenu Eglarest i Britombar. Ali, posle kratkog periodamira pod zvezdanom svetlošću, oni su otkrili da je jedan drugi deo Umanjara postao moćan u ŠumiDorijat, odmah na istoku od Falasa. Kralj tih Vilenjaka bio je Elve Singolo, koji se izgubio, i s njim jebila Melijana Maja, njegova kraljica. U to vreme su Kirdan i Falatrimi ponovo upoznali tu braću, SiveVilenjake, i ubrzo su postali saveznici tim Ijudima, jer su govorili jezikom Sivih Vilenjaka i primali ksrcu sve njihove ciljeve. U godinama borbe koje su došle s Uzdizanjem Sunca, Falatrimi su se boriliza njih protiv Morgota Neprijatelja koji se uzdigao na severu.

U tom Prvom Dobu Sunca Falatrime su neko vreme opsedali Orci, a kasnije su njihove luke pale predMorgotom, ali su oni uzeli svoja brodove i otplovili na Ostro Balar, i nikakva Morgotova moć nijemogla da izađe na more, jer se on mnogo plašio Gospodara Okeana, Ulma. Tu su Falatrimi ostalibezbedni sve do rata Besnih, kad je sam Belerijand potisnut u more pri uništenju Angbanda. Ponovosu brodovi Falatrima zaplovili i otišli na jug u Zaliv Lune u zemlji Lindon, poslednjem od Vilin-kraljevstava Belerijanda koje je preživelo opšti pokolj te Velike Bitke. Tu je Kirdan sagradioposlednju luku Vilenjaka na Srednjoj Zemlji. Ona se zvala Sive Luke i iz tog mesta poslednji Vilin-brod je otplovio zauvek iz Smrtnih Zemalja.

FalmariOd svih Vilenjaka Treći Rod, Teleri, živeli su najduže na obalama Belegaira, Velikog Mora Zapada.Ti Ijudi su bili najupućeniji u osobenosti i ćudi mora, i zato su nazvani Falmari i Morski Vilenjaci.Njihova upućenost u navike i postupanja Ulmoa Gospodara Mora i njegovih miljenika i slugu Oseaod Talasa i Uinen od Mirnih Voda se postepeno povećavala. U danima kad su Falmari otputovali uZaliv Eldamar na Samotnom Ostrvu, Ose je došao među njih i, uz njegove savete postali su prvinarod koji je naučio veštine brodogradnje. Stvorene su telerske flote i Falmari su došli u timbrodovima u Eldamar, gde su sagradili Alkvalonde, "luke Labudova", i živeli u palatama od bisera. Usvojim brodovima Falmari uvek uplovljavaju i isplovljavaju kroz morem isklesani lučni prolaz odkamena, koji je kapija njihove luke na Zalivu Eldamar.

Sve rase su kasnije naučile veštinu građenja brodova i plovidbe od Falmarija, ali su oni naučili samomalo od falmarskog znanja o moru, jer drugi narodi nisu posedovali takvu veštinu govora niti imalitako tanani glas i uvo da bi upoznali ćudi mora tako dobro kao Falmari.

35

FalohideOd naroda Polušana zvanog Hobiti, pričalo se, postojale su tri loze: Falohide, Sturi i Harfuti.

Falohide su bili narod šumovitih predela i bili su najupućeniji u umetnosti pesme i poezije. Pohobitskim merilima, bili su visoki, svetlokosi i svetle puti. Bili su manje brojni od dve druge loze, alisu bili pustolovniji i skloni da vrše odvažna dela. Zbog toga su Falohide često postajali vođe svognaroda i znalo se da traže društvo i savete Vilenjaka. Falohidska braća, Marko i Blanko, osnovali suOkrug godine 1601. Trećeg Doba. A i oni od porodica Tuka, Brendibaka i Baginsa, koje su dalečuvene junake u velikom sukobu u Ratu za Prsten, svi su imali jake krvne veze s lozom Falohida.

FangornEnt od Šume Fangorn, u vreme Rata za Prsten bio je najstariji Ent na Srednjoj Zemlji. Njegovo imena vestronskom jeziku Ljudi bilo je "Drvo-bradi" i pod tim imenom se kazuje njegova životna priča.

Fangorn ŠumaFangorn Šuma, jedna od najstarijih šuma na Srednjoj Zemlji u vreme Rata Prstena, nalazila se najugoistočnom kraju Maglenih planina. I mada je bila velika, predstavljala je samo ostatak prostranešume koja se nekad prostirala na sever i pokrivala ceo Erjador i velika područja izgubljenih zemaljaBelerijanda. Među Rohirimima je nazivana Entšuma, zato što je bila poslednje utočište onih divov-skih šumskih čuvara koji su se zvali Enti; bila je to ukleta i zastrašujuće stara šuma ispunjena čudnimi često zloćudnim duhovima. Šuma je nazvana po svom glavnom čuvaru, Fangornu, najstarijemživom Entu na Srednjoj Zemlji. Fangornovo ime znači "Drvobradi", i pod tim imenom bio je poznatDružini Prstena.

Razljućen zbog okrutnog obesnog uništavanja šuma koje su vršili Orci i druge sluge zlog čarobnjakaSarumana, Drvobradi je poveo vojsku Enta i Huorna, Duhova Drveća iz Fangorn Šume, i svojomstrahovitom snagom oni su golim rukama razderali zidine Sarumanove velike tvrđave Izengard.

FaramirDunedainski gospodar Gondora. Rođen godine 2983. Trećeg Doba, Faramir je bio drugi sin DenetoraII, poslednjeg Vladajućeg Namesnika Gondora. Kao Zapovednik Šumara Itilijena, Faramir jepredvodio povlačenje iz Ozgilijata u Minas Tirit pre Opsade Gondora. Pošto je njegov brat Boromirbio ubijen, Faramira je oborio Veštac-kralj. De-netor je poludeo i Gandalf ga je za malo sprečio daspali obamrlog Faramira. Bile su neophodne isceliteljske ruke Aragorna da probude Faramira iz snanalik na smrt, izazvanog "Crnim Dahom" Vešca-kralja. Kad se oporavio, on se zaljubio u Eovinu,vitez-Devu od Rohana. Posle rata, ovaj par se venčao i Faramir je bio Namesnik Gondora i Princ odItilijena sve do svoje smrti, godine osamdeset druge Četvrtog Doba.

FastitokalonU fantastičnom predanju Hobita nalazi se priča o ogromnoj kornjači-ribi za koju su Ljudi mislili da jeostrvo u moru. Kad su Ljudi načinili prebivalište na leđima zveri izgledalo je da je sve u redu, sve dočasa kad su zapalili vatre, a zver u panici zaronila duboko pod more potopivši logorište.

Hobiti su ovu zver nazvali Fastitokalon, ali da li je ova priča, kao i ona o Olifauntu, zasnovana načinjenicama, ne može se otkriti iz istorija koje su došle do Ljudi. Jer iako je stvorenja Srednje Zemljebilo mnogo, nikakva velika morska čudovišta se ne pominju u pričama drugih rasa.

Verovatno je ova priča zapravo alegorija o Padu Numenorejaca,kako se pripoveda u "Akalabetu". Jeru Drugom Dobu Sunca ti najdarovitiji od Ljudi uzdigli su se do veće moći no što im je bilo dopuštenou okviru Sfera Sveta, i plamen strasti i ambicije ih je obuzeo, a njihovo veliko ostrvo je, kaoFastitokalon, potonulo u široki okean gde je većina Numenorejaca nastradala u tom strašnom Padu.

FeanorVilenjački princ Eldamara. Tvorac Silmarila, Feanor je bio sin noldorskog Uzvišenog Kralja Finvea iKraIjice Mirijele. Na rođenju nazvan Kurufinve, kasnije je prozvan Feanor, što znači "Vatreni duh".U Eldamaru se oženio Nerdanelom i s njom izrodio sedam sinova. Feanor je bio genije koji je prvistvorio Vilin-dragulje, one čarobne kristale ispunjene zvezdanim svetlom. On je takođe načinio

36

Palantire, "videće kamenove". Ali Feanorovo najveće delo bilo je oblikovanje Silmarila: tri draguljaispunjena živim svetlom Drveća Valara. Ti najlepši dragulji na svetu postali su prokletstvo za Feanorai njegov rod. Jer, pošto je Melkor uništio Drveće Svetlosti, ubio je Feanorovog oca, oteo Silmarile ipobegao u Srednju Zemlju. Feanor je u nju poveo Noldore u poteru za Melkorom, kojeg je prekrstio uMorgot, što znači "Mračni Neprijatelj". Kad su Feanorovi Noldori ušli u Belerijand, sukobili su se sMorgotom u deseto dnevnoj Bici pod Zvezdama, i pobili su njegovu ogromnu vojsku Orka. Medutim,Feanor je neoprezno izjahao ispred svoje vojske goneći Orke. Pošto se odvojio od svoje kraIjevskegarde, opkolili su ga Balrozi i ubio ga je njihov vladar, Gotmog, Uzvišeni Zapovednik Angbanda.

FelarofMearas, Konj od Rohana. U dvadeset šestom veku Trećeg Doba Sunca Gospodar Leod od Eoteoda jepoginuo dok je pokušavao da ukroti divljeg konja zvanog "čovekova propast". Leodovom sinu Eoriuostalo je da ga ukroti, ali nije za to bilo potrebe, jer se Konj pokorio da bi se iskupio za ubistvo. Eorlmu je dao novo ime, Felarof, što znači "otac Konja", jer od njega su poticali Meari, koji su bili onačarobna, srebrnosiva pasmina. Eoteodi su od onda zvani Rohirim, "gospodari konja", a barjak Rohanabeše beli lik Felarofa kako trči po zelenom polju. Felarof i njegovi potomci nisu mogli da govore, alisu razumeli govor Ljudi i na njima se moglo jahati bez sedla ili uzde. Felarof je nosio Eorlapobednički u mnogim sukobima, ali 2545. obojica su poginuli u bici s Istočnjacima. Sahranjeni suzajedno s počastima ispod jedne humke u Pustari.

FiliPatuljak Torina i Družine. Godine 2941. Trećeg Doba Fili se priključio Potrazi za SamotnomPlaninom koja je kao ishod imala ubijanje Šmauga Zmaja i povraćaj patuljačkog kraIjevstva podPlaninom u Ereboru. Fili je rođen godine 2859. i bio je sin sestre Torina Hrastoštita, Dise. Fili injegov brat Kili su bili tako vatreno odani svom ujaku, da su obojica ubijeni dok su branili Torina nasamrti u Bici Pet Vojski.

FinarfinVilenjački kralj Eldamara, Finarfinje bio treći sin Uzvišenog Kralja Finvea od Noldora. Finarfin injegov brat Fingolfin su rođeni u Finveovom drugom braku s Kraljicom Indis. Feanor je bio njihovstariji polubrat. Finarfin se oženio telerskom princezom Earvenom od Alkvalondea, i ovaj par je imaopetoro dece: Finroda, Orodreta, Angroda, Aignora i Galadrijelu. Poštoje Morgot oteo Silmarile i ubiomu oca, Finarfin se pridružio svojoj braći, zaklevši se da će se osvetiti. Međutim, kad je Feanorizvršio upad u Alkvalonde i pobio mnoge telerske Vilenjake da bi iskoristio njihove brodove daotplovi u Srednju Zemlju, Finarfin je odbio da ide dalje. Vratio se u Tirion i vladao kao UzvišeniKralj Noldora koji su ostali u Eldamaru. Na kraju Prvog Doba Sunca Finarfin je vodio Noldore uSrednju Zemlju s vojskom Valara u Ratu Besnih. Posle toga Finarfin se vratio u Eldamar i nastaviomudro i valjano da vlada svojim narodom.

FinduilasDunedainska princeza Dol Amrota, Finduilas je bila žena Denetora II, Vladajućeg NamesnikaGondora. Rođena 2950. Trećeg Doba, ćerka Princa Adrahila od Dol Amrota, Finduilas je bila lepa,požrtvovana majka Boromira i Faramira. Međutim, tokom dvanaest godina braka, otkrila je da se sveviše udaljava od svog muža koga su pritiskale teške misli. Izgleda da je Finduilasi takođe nedostajaonjen dom iz detinjstva kraj mora. Postepeno je slabila i venula, i umrla je 2988. Finduilas od DolAmrota je, po svoj prilici, dobila ime po vilenjačkoj princezi Finduilas iz Prvog Doba Sunca. PrvaFinduilas je volela prvo Gvindora, jednog vilenjačkog velikaša iz Nargotronda, a onda Turina,edainskog junaka. Posle Gvindorove smrti i razaranja Nargotronda, Finduilasu su zarobili i odneliOrci. Baš u trenutku kad je izgledalo da bi mogla da bude spasena, kad su Haladini uhvatili u zaseduorčku bandu kod Prelaza Teiglina, njeni zli otmičari su je ubili.

FingolfinVilenjački kralj Belerijanda, Fingolfin je bio drugi sin Finvea, Uzvišenog Kralja Eldamara. Njegovabraća su bila Feanor i Finarfin. Fingolfinova deca su bila Fingon, Turgon i Aredela. Mada u početkunerado, Fingolfin se pridružio Feanoru u poteri za Morgotom u Srednju Zemlju. Međutim, kad jeFeanor oteo vilenjačke brodove iz Alkvalondea, Fingolfinje bio prisiljen da vodi svoj narod ka severupreko Helkaraksea, mosta od "leda koji mrvi" koji je vodio ka Srednjoj Zemlji. Kad je Fingolfin

37

stupio u Srednju Zemlju, prvi Mesec se uzdigao i Morgotove horde su se povukle pred njim. PosleFeanorove smrti u Bici pod Zvezdama, Fingolfin je postao Uzvišeni Kralj Noldora u Srednjoj Zemlji.Smestivši se u Hitlumu, Fingolfin je držao Morgotove snage zatvorene u Angbandu sve do razarajućeBitke Iznenadnog Plamena 455. godine Prvog Doba. Videvši pustošenje svud oko sebe, Fingolfin jebio ispunjen takvom srdžbom i očajanjem da je odjahao do kapije Angbanda i uputio izazov Morgotu.U dvoboju koji je usledio Fingolfin je uspeo da svojim mačem Ringilom zada Morgotu sedam teškihrana pre nego što ga je ovaj ubio. Njegovo telo je spasao Torondor, orao, i ono je sahranjeno uOkružujućim Planinama.

FingonVilenjački kralj Belerijanda. Rođen u Eldamaru, bio je sin Fingolfina, i bio je među Noldorima kojisu gonili Morgota do Srednje Zemlje. Tu je on prisvojio Dorlomin u Belerijandu i borio se hrabro uRatu Dragulja. Uz pomoć Torondora orla, Fingon je izbavio Feanorovog sina, Maidrosa iz okovavisoko na planini Angband. On je takode bio prvi koji se borio sa Glaurungom Zmajem i oterao ga.Posle smrti svog oca 455. godine Prvog Doba Fingon je postao Uzvišeni Kralj Noldora. Njegovavladavina, međutim, trajala je samo osamnaest godina, jer su ga ubili Balrozi u kataklizmičkoj BiciNebrojenih Suza 473. Nasledio ga je brat Turgon, a naposletku njegov sin, Gil-galad.

Finrod FelagundVilenjački kralj Nargotronda. Rođen tokom Doba Zvezdane svetlosti u Eldamaru, bio je sinnoldorskog princa Finarfina i muž vanjarske princeze Amarie. Mada u početku nerado, Finrod je biomeđu onim Noldorima koji su gonili Morgota u Srednjoj Zemlji. U Belerijandu, Finrod je prvopodigao jednu vilenjačku kulu na Tol Sirionu, ali je kasnije otkrio mrežu čudesnih tajnih pećina nareci Narog i sagradio palate Nargotronda. Odonda su ga uvek zvali Finrod Felagund, "gospodarpećina".

Vladar najvećeg noldorskog kraIjevstva na Srednjoj zemlji, Finrod je bio prvi od svoje rase koji sesprijateIjio sa smrtnim Ljudima. U strašnoj Bici Iznenadnog Plamena 455. Prvog Doba Finroda jespasao od sigurne smrti Barahir od Edaina. Zato, kad je Barahirov sin Beren došao u Nargotrond dapotraži pomoć u svojoj Potrazi za Silmarilom 466, Finrod se osećao obaveznim da mu pomogne.Pokušavajući da savlada Saurona i vojsku Vukodlaka koji su nastanjivali vilenjačku kulu koju je samFinrod izgradio na Tol Sauronu, Vilin-kralj je pozvao Saurona na dvoboj volšebnika u pesmamamoći. Na nesreću, poražen je i zarobljen. Držan je u tamnicama kule i naposletku ga je, dok jepokušavao da odbrani Berena, ubio jedan vukodlak.

FinveVilenjački kralj Eldamara, Finve je bio prvi Uzvišeni Kralj noldorskih Vilenjaka. Njega su izabraliValari da predvodi svoj narod na Velikom Putovanju iz Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje. UEldamaruje Finve vladao kao Uzvišeni Kralj iz grada Tiriona. Finve se dvaput ženio. Njegova prvakraljica bila je Mirijela koja je rodila Feanora, tvorca Silmarila. Njegova druga kraljica bila je Indis, skojomje izrodio Fingolfina i Finarfina. Posle Mračenja Valinora Finvea je, dok je branio Silmarile,ubio Melkor.

FirimarU Prvom Dobu Sunca Vilenjaci Srednje Zemlje su otkrili da se jedna nova rasa pojavila u zemljiHildorijen, daleko na Istoku. Bila je to rasa Ljudi koje su Vilenjaci nazvali Firimar, što znači "smrtniIjudi". Po mišljenju besmrtnih Vilenjaka, bila je to nežna rasa s malo mudrosti, jer su Ljudi unajboljem slučaju mogli da nakratko spoznaju tek najmanji šaputavi odjek znanja pre nego što ih smrtodnese.

ForgoilMedu Severnjacima koji su se nastanili istočno od Planina Magle u Trećem Dobu Sunca bili suRohirimi. To su bili zlatokosi Ijudi koji su se mogli pohvaliti najžešćom konjicom Zapadnih Zemalja.Njih su se mnogo plašili i mrzeli ih njihovi varvarski susedi, Dunlendinzi, koji su ih s prezirom zvaliForgoil, što na tom jeziku znači "slamoglavci".

FormenosPošto je noldorski princ Feanor stvorio one velike dragulje, Silmarile, sagradio je tvrđavu i riznicu na

38

severu Valinora u Neumirućim Zemljama. To utvrđenje bilo je podignuto na utvrđenom brdu inazvano je Formenos, što na visokovilenjačkom jeziku znači "severna citadela". Formenos je bio domFeanorovog klana tokom godina njegovog izgnanstva iz Tiriona. Posle uništenja Drveća Valara,Morgot je došao do kapija Formenosa i ubio Feanorovog oca, Finvea, Uzvišenog Kralja Noldora,zatim provalio u riznicu i ukrao Silmarile.

FornostOd četvrtog i petog veka Trećeg Doba prvi grad i prestonica dunedainskog kraljevstva Arnor bio jeFornost, "severna tvrđava" moćan i napredan grad, sve dok ratovi s Vešcem-kraljem od Angmara nisupočeli da uzimaju svoj danak. Najzad je 1974. vojska Vešca-kralja osvojila i razorila najveći deoFornosta i njegovog kraljevskog dvora. I mada je Fornost povraćen sledeće godine u Bici odFornosta, srušeni grad je napušten i njegovo stanovništvo se raštrkalo. Na jeziku Ijudi zvao seNorberi, mada je posle razaranja bio takođe poznat i kao Mrtvačev Jarak.

U vreme Rata za Prsten bio je prvenstveno zanimljiv kao ruševina severno od Brija na Velikom Putusever-jug koji je, u godinama procvata, bio glavni put između prestonice Arnora i Minas Tirita,prestonice Gondora.

ForohelHladna zemlja snega i leda na severu od Dunedainskog kraljevstva Arnor zvala se Forohel. Njennarod bili su Losoti, ili Snežni Ijudi od Forohela. Oni su bili plemenski narod koji nije podizaogradove i nije imao kraljeve. Za njih se govorilo da potiču od Forodvaita severnih pustopoljina, ali suoni postali skitački narod, gradili su domove od snega i lovili divlje zveri severa. Osim pomorskihkarata i mapa Srednje Zemlje koje beleže Rt i Ledeni Zaliv Forohel, malo se zna o ovoj zemlji ili onjenom narodu.

Forodvait"Letopisi kraljeva i vladara" pričaju kako se, posle Pada Angbanda, tvrđave Melkora, Ijuta zimaspustila na severnu pustu zemlju Forohel. Dugo iza toga jedan narod, po imenu Forodvait, živeo je utoj zemlji. Malo se govori o tom narodu, izuzev da su izdržavali ledene hladnoće Severa, i od njih supoticali Losoti, koje su u Trećem Dobu Sunca Ljudi Zapada zvali Snežni Ijudi Forohela.

Frodo BaginsHobit od Okruga i Nosilac Prstena. Frodo je rođen 2968. godine Trećeg Doba kao sin Droga Baginsa(Torbića) i Primule Brendibak. Pošto je kao dete ostao siroče, usvojio ga je njegov rođak, BilboBagins iz Torbinog kraja. Frodo je bio izuzetno pustolovan za jednog Hobita, i izvanredno učen,budući da je bio pisac reči pesama i nešto kao poznavalac vilenjačkog predanja i jezika. 3001, kad jeBilbo misteriozno napustio Okrug, Frodo je nasledio Torbin Kraj i Jedini Prsten. 3018. ponovo sepojavio Gandalf Čarobnjak i uputio Froda u Potragu za Prstenom u Rivendel, gde se obrazovalaDružina Prstena. Frodo je jedva preživeo mnoge pustolovine i opasnosti na tom putovanju, ali jeuspeo da odnese Jedini Prsten do vatri Planine Usuda. Tako je Frodo okončao Rat za Prsten. Poslerata se vratio u Torbin Kraj, ali su zatrovane rane i psihička trauma koju je doživeo za vreme Potrageza Prstenom počele da deluju. 3012. Frodo je krenuo na Poslednju Vožnju Čuvara Prstena, i ukrcao sena jedan vilenjački brod i otplovio u Neumiruće Zemlje.

39

GaladrimiŠuma koja je u Drugom Dobu Sunca prvo nazvana Laurelindorenan, "zemlja doline zlata koje peva",a kasnije Lotlorijen, "zemlja cvetova koji sanjaju", i čak od strane nekih Lorijen, "zemlja snova",nalazila se istočno od Maglenih Planina kraj Srebrotoka koji se ulivao u Veliku Reku Anduin. Bila jeto Zlatna Šuma gde je raslo najviše drveće na Sred-njoj Zemlji. Ono se zvalo Malorn drveće i bilo jenajlepše od drveća u Smrtnim Zemljama. Njihova kora bila je srebrna i siva, njihovi cvetovi zlatni, anjihovo lišće zeleno i zlatno.

U šumi se nalazilo skriveno viienjačko kraljevstvo Galadrima, "naroda drveća", koji su podizali svojekuće na platformama zvanim telain, ili fletovima, visoko u granama Malorna koji su im pružalizaklon.

Galadrimi nisu gradili moćne kule od kamena. U stvari, Galadrimi su za većinu Ijudi živeli nevidljivou svom šumskom kraljevstvu, gde su nosili Sivovilenjačke ogrtače koji su bili kao kameleonova koža.Koristeći konopce i poznajući šumu, nisu osećali potrebu za mostovima i putevima. Duboko u ZlatnojŠumi imali su ipak jedan veliki grad, koji je nazvan Karas Galadon, "grad drveća". Tu je rastaonajveći Malorn na Srednjoj Zemlji, a kralj i kraljica su živeli u velikoj dvorani na tom najvišem oddrveća, na vrhu jednog visokog zelenog brda. Ono je bilo opasano zidovima, imalo je kapije i bilookruženo drugim velikim drvećem kao kulama. U samom srcu šume nalazilo se jedno čarobno brdozvano Kerin Amrot, gdeje nekad stajala kuća jednog Vilin-kralja. I sa tog mesta dopirala je snaga isvetlost koje su bile kao one u Neumirućim Zemljama u Dobima Drveća.

Galadrimi su bili uglavnom Šumski Vilenjaci, ali njihovi gospodari su bili sindarski i noldorskivelikaši. Njihov kralj bio je Keleborn, rođak Tingola ("sivog ogrtača"), i on je bio najveći gospodarSindara na Srednjoj Zemlji. Njihova kraljica bila je sestra Finroda i ćerka Finarfina, Uzvišenog KraljaNoldora, koji je ostao u Eldamaru pošto je Drveće Valara uništeno. Do Trećeg Doba Sunca ona je bilanajviša od plemstva među svim Vilenjacima u Smrtnim Zemljama. I mada je njeno kvenijsko ime biloAltarial, u Srednjoj Zemiji se zvala Galadrijela, "gospa od svetlosti".

Moć Galadrima pod takvim vladarima bila je veoma velika, jer su njihovi kralj i kraljica živeli uprvom kraljevstvu Sindara u danima Tingola i Melijane Maje i spoznali je odgađala pustošenja nanetazubom Vremena, i ona je bila svesna Sauronovih poteza i činila da njen narod bude nevidljivSauronovom oku. Ona je raspolagala Ogledalom Galadrijelinim, srebrnom zdelom koju je mogla dapuni izvorskom vodom, i uz moć prstena mogla je da uobliči odraz budućih događaja na njegovojtamnoj, mirnoj površini.

Kraljevstvo Galadrima osnovano je u vreme mira kad je Saurona zarobio Numenorejski kralj prePromene Sveta, u trećem milenijumu Drugog Doba Sunca. Njime je vladao prvo sindarski kraljAdamir, a potom njegov sin Amrot, pre no što su Keleborn i Galadrijela došli na vlast. Od prvog padaMordora to je ostala zemlja po strani i, tokom celog Trećeg Doba, Zlatnu Šumu Lotlorijen je štitila iodržavala moć vilenjačkog Prstena Nenje. S uništenjem Jedinog Prstena, njegova moć je slabila, akraljica je otišla u Neumiruće Zemlje; velika svetlost kraljevstva Lotlorijen je takode oslabila, iVreme ga je ponovo otkrilo. Galadrimi su ponovo postali skitački narod i izgubili su se sa svojomšumskom braćom s istoka.

GaladrijelaVilenjačka kraljica Lotlorijena, Galadrijela je bila noldorska princeza kojaje rođena u Eldamaru uDobima Zvezdane svetlosti. Galadrijela i njena braća su se priključili Noldorima koji su išli u poteruza Morgotom i Silmarilima u Srednju Zemlju. Visoka i lepa, sa zlatnom kosom nasleđenom od majketelerskog porekla, Earvene, u Eldamaru se zvala Altarijela. To je prevedeno kao Galadrijela, što nasindarinskom znači "gospa od svetlosti". Tokom Prvog Doba Sunca u Belerijandu Galadrijela ježivela sa svojim bratom Finrodom u Nargotrondu pre nego što je ušla u sindarinsko kraljevstvoDorijat gde se sprijateljila s Kraljicom Melijanom i udala za sivovilenjačkog princa Keleborna. Od

40

početka Drugog Doba ovaj par i njihova ćerka jedinica Kelebrijana živeli su u Lindonu; zatim su se uosmom veku preselili u Eregion, kraIjevstvo Vilin-kovača. Kasnije su Keleborn i Galadrijela prešliMaglene Planine i došli da vladaju svojim kraIjevstvom u Zlatnoj Šumi Lotlorijen. Raspolažućijednim od Tri Vilenjačka Prstena Moći, Galadrijela je iskoristila svoje moći da iztka prstenzačaranosti i zaštite oko Lotlorijena. U vreme Rata za Prsten Galadrijela je pružila utočište i podarilačarobne darove Družini prstena. Za vreme samog Rata Galadrijela je odbila tri pokušaja osvajanja ikoristila svoje moći da sruši zidove Dol Guldura i očisti Mrku šumu. Zatim, po okončanju TrećegDoba, otplovila je na zapad u Neumiruće Zemlje.

GalenasU zemlji Numenor rasla je širokolista travka Galenas, koja je cenjena zbog miomirisa svojih cvetova.Pre nego što je tu zemlju progutalo Zapadno More, moreplovci Numenora su je doneli u SrednjuZemlju, gde je rasla u izobilju oko naselja potomaka Numenorejaca.

Međutim. tek kad je tako neugledan narod, kao što su Hobiti, otkrio Galenas u sopstvenoj zemlji,obelodanila su se posebna svojstva te biljke. Hobiti su uzimali široke listove Galenasa, sušili ih imrvili. Onda su ih palili u lulama s dugim kamišima. Bila je to biljka nikotiana, kasnije poznata uSrednjoj Zemlji kao Lulina trava, ili Trava-za-lulu, po navici Hobita. Obično su je pušili Hobiti, Ljudii Patuljci i nalazili u njoj mnogo utehe i okrepljenja.

GandalfIstari, Čarobnjak Srednje Zemlje. U Neumirućim Zemljama Gandalf je bio majarski duh, Olorin, kojije živeo u baštama Lorijena, Gospodara Snova, i četo posećivao Nienu Sažaljivu. Oko godine 1000.Trećeg Doba Sunca on je izabran za jednog od Istarija ili Čarobnjaka koji su poslati u Srednju Zemlju.Nazvan Gandalf Sivi, na vestronskom, bio je Mitrandir, ili "sivi hodočasnik", za Vilenjake, Tarkun zaPatuljke i Inkanus za Haradrime. Njegov spoljni lik bio je lik bradatog starog čoveka odevenog u siviogrtač s visokim šiljatim šeširom i dugačkim štapom. Po svom dolasku u Sive Luke, od Kirdanajedobio Narju, "prsten vatre". Preko dve hiljade godina Gandalf je delao protiv uzdizanja zlih sila uSrednjoj Zemlji. 2941. Gandalf je podstakao Potragu za Samotnom Planinom koja je za ishod imalaubijanje Šmauga Zmaja. Tokom ove potrage Gandalf je dobavio mač Glamdring, a Bilbo Bagins jedobavio Jedini Prsten. Baš je Gandalf prepoznao moć Jedinog Prstena i saznao kako se on možeuništiti. 3018. Gandalf je došao kod Froda Baginsa od Okruga i započeo Potragu Prstena. URivendelu je postao jedan od Družine Prstena i vodio ih kroz mnoge opasnosti. Onda, na mostuKazad-duma, Gandalfje pao u borbi na život i smrt sa Balrogom od Morije. Međutim, Čarobnjakovduh je uskrsnuo kao Gandalf Beli, blistavo biće kome nijedno oružje nije moglo da naudi. ZavremeRata za Prsten Gandalf Beli na svom konju Senku se mogao naći svuda, kako podstiče Kralja Teodenau Rohanu, kako pobeđuje Sarumana u Izengardu, i kako potiskuje Vešca-kralja na kapijama MinasTirita. Borio se sa zapovednicima Vojske Zapada pred Crnom Kapijom Mordora, dok je NosilacPrstena uništavao Jedini Prsten. Posle rata Gandalf je nadgledao ponovno ujedinjenje Gondora iArnora, zatim je 3012. pošao na Poslednju Plovidbu Čuvara Prstenova u Neumiruće Zemlje.

GaurotU Prvom Dobu Sunca, u vreme Ratova Belerijanda, mnogi zli dusi u vučjem obličju su prišli SauronuMajaru. Vilenjaci su ih zvali Gaurot, ili "vukodlačka vojska". Od tih stvorova Sauron je obrazovaomoćnu vojsku koja je odlazila u borbu s Vilenjacima i pobila mnoge od najjačih među njima. Sauronje osvojio i držao neko vreme jednu vilenjačku kulu na Reci Sirion uz pomoć moći Vukodlaka; otudai ime tog mesta: Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka".

GavranbrdoU Ereboru, Samotnoj Planini, koja je stajala odmah na istoku od Mrke šume, nalazilo se patuljačkoKraIjevstvo pod Planinom. Patuljci Erebora su podigli jedno utvrđeno brdo na južnom kraku planine.Ono se zvalo Gavranbrdo zato što su brdo i njegov vrh stražara bili dom mnogim Gavranima koji suuvek bili prijatelji i saveznici Patuljaka. Tu je Gavran zvani Roak doneo vesti Torinu Hrastoštitu da jeŠmaug Zlatni ubijen. Za vreme Bitke Pet Vojski, baš na Gavranbrdu su se Vilenjaci (s GandalfomČarobnjakom i Bilbom Baginsom) zaustavili i pružili otpor.

Gavrani

41

Mnoge pasmine ptica živele su na Srednjoj Zemlji. Među onima koje se pominju u pričama su Orlovi,koji su bili najuzvišeniji od ptica, i Gavrani, koji su bili snažni i dugovečni.Deo pripovesti o ubijanju Šmauga, Zmaja od Erebora, priča o Gavranima Erebora, koji su u TrećemDobu Sunca služili Patuljke Durinove Loze. Ti Gavrani su bili mudri savetnici i brzi glasniciPatuljaka, a dobro su poznavali mnoge jezike. U to vreme gospodar Gavrana bio je Roak, sin Karka.On je bio prastar, životni vek mu se protezao na više od sto pedeset godina. Gavranima je vladaosvojom voljom i mudrošću. A na zajedničkom jeziku Vestronu Roak je govorio sa svojim prijateIjimaPatuljcima i donosio im vesti i pružao pomoć.

GelionJedna od dve velike reke Belerijanda, Gelion je bila dvaput duža od svog takmaca - Siriona - mada netoliko široka ni duboka. Ona je odvodila vodu iz zemalja istočnog Belerijanda, posebno Targeliona išumovitih predela Osirijanda. Među njenim mnogobrojnim pritokama bile su reke Adurant, Duilven,Briltor, Legolin, Talos, Askar i Veliki i Mali Gelion. Njen izvor i izvor skoro svih njenih pritokanalazio se u vencu Plavih Planina na istoku.

Gan-buri-GanPoglavica Vosa Druadana. Za vreme Rata za Prsten, Gan-buri-Gan bio je vođa belopute, patuljasterase zvane Vosi koja je naseljavala Šumu Drua-dan i pomogla Rohirima i Dunedainima da razbijuopsadu Gondora. Gan je poveo Rohirime tajnim šumskim utrtim stazama tako da su mogli da koristeiznenađenje kao preimućstvo nad neprijateljem u Bici od Pelenorskih Polja. Takođe, u bici koja jeusledila, Ganovi Ijudi su pobili mnoge Orke koji su pokušali da pobegnu u šume. Posle rata Ganu injegovim Ijudima je dodeljeno zakonsko pravo na njihovu šumsk.

GimliPatuljak od Erebora. Rođen 2879. Trećeg Doba u Plavim Planinama, Gimli je otišao da živi u Ereboru2941. posle smrti Šmauga Zmaja. Gimlijev otac bio je Gloin, Patuljak Torina i Družine. 3018. Gimlije otišao s ocem u Rivendel gde je izabran za Družinu Prstena. Gimli je bio jedan od neko-licinePatuljaka koji su se sprijateljili s Vilenjacima. Zaista, posle ulaska u Lotlorijen, postao je privrženuspomeni na Galadrijelu, Vilenjačku kraljicu, i nosio je uvek sa sobom uvojak njene kose. Njegovnajprisniji prijatelj bio je Legolas, sindarski Vilenjak. Gimli se hrabro borio u Bitkama kod Rogburga,Pelenorskih Polja i Crne Kapije Mordora. Posle rata Gimli je postao Gospodar Svetlucavih Pećina,koje su se nalazile ispod Helmovog Ponora. Ostao je Gospodar Pećina sve do posle smrti Aragorna120. Četvrtog Doba kada je, u društvu svog prijatelja Legolasa, otplovio na jednom vilenjačkombrodu u Neumiruće Zemlje.

Gladenska PoljaOd svojih gornjih pritoka u Maglenim Planinama, odmah na severu od Morije i Lotlorijena, RekaGladen teče na istok dok ne stigne do Velike Reke Anduin. Tu, u dolovima Anduina, ova pritokaplavi močvarni predeo poznat kao Gladenska Polja. U drugoj godini Trećeg Doba ovde se odigraosudbonosan događaj u istoriji Srednje Zemlje, jer je ovo bilo poprište Bitke od Gladenskih Polja ukojoj je dunedainski kralj Izildur ubijen i Jedini Prsten izgubljen u reci. Jedini Prsten je ostao tuskriven sve do godine 2463, kad su ga pronašla dva sturska Hobita, po imenu Deagol i Smeagol.Smeagol je ubio Deagola da bi se domogao prstena i naposletku se izopačio u zlo biće poznato kaoGolum.

GlamhotKad je opaka rasa Orka prvi put ušla u sivovilenjačke zemlje Belerijanda u Dobima Zvezdanesvetlosti, Sindari nisu znali kakva su oni vrsta stvorova. Mada niko nije sumnjao to da su oni opaka izla rasa, u to vreme oni nisu imali ime. Zato su ih Sivi Vilenjaci zvali Glamhot, "bučna rulja", jer sunjihovi krici u borbi i buka koju je stvarala njihova gvozdena obuća i ratna oprema zvučali glasno iopako.

GlaurungZmaj od Angbanda, Glaurung Zlatni bio je prvi i najveći od Urulokija, Zmajeva koji bljuju vatru.Zvali su ga Otac Zmajeva, a izronio je iz jama Angbanda godine 260. Prvog Doba Sunca, ali jepotisnut natrag. U Angbandu je rastao još dva veka pre no što je pušten u strašnoj Bici IznenadnogPlamena koja je razbila Opsadu Angbanda. Posle toga je usledila Bitka Nebrojenih Suza u kojoj je

42

Glaurunga u borbi pratila četa manjih Vatrenih Zmajeva. Protiv njih su mogli da se bore samo PatuljciBelegosta. I mada ga je to koštalo života, patuljački Kralj Azagal je ranio Glaurunga i prisilio ga da sepovuče s bojnog polja. 496. Glaurung je satro vojske Nargotronda kod Tumhalada i zauzeo velikudvoranu. On je sakupio svoju riznicu blaga i ležao na njoj. Dok je čuvao tu hrpu blaga, upotrebio jesvoje hipnotičke Zmajeve čini da uništi ili zlokobno utiče na živote Turina, Nienore i Finduilasc.Međutim, godine 501. upravo je junak Turin Turambar, prikravši se, uspeo da satera svoj mač dubokou Glaurungov trbuh i da ubije zver.

GloinPatuljak Torina i Družine, Gloin, sin Groina, rođenje godine 2783. Trećeg Doba. Borio se u Bici odAzanulbizara i bio saputnik Kralja Traina II, i njegovog sina, Torina Hrastoštita. S Torinom iDružinom krenuo je u Potragu za Ereborom koja je za ishod imala smrt Šmauga Zmaja i ponovnouspostavljanje patuljačkog Kraljevstva pod Planinom, u kome je on postao bogat i uticajan velikaš.Godine 3018. otputovao je sa svojim sinom u Rivendel. Njegov sin, Gimli, izabran je za jednog odDružine Prstena, i Gloin se vratio u Erebor. Za vreme Rata za Prsten učestvovao je u odbrani Erebora.Umro je 15. godine Četvrtog Doba.

GlorfindelVilenjački gospodar Rivendela. Za vreme Rata za Prsten Glorfindelje u Rivendelu izgleda bio niži postaležu samo od Elronda Poluvilenjaka. 3018. Trećeg Doba on se sreo s Frodom Nosiocem Prstena nanjegovom putu u Rivendel i, jašući na svom belom konju Asfalotu, usudio se da se odupre UtvaramaPrstena i bori sa njima kod Gaza Bruinen. Poreklo mu je nepoznato, ali se zna da je Glorfindelpredvodio vilenjačke ratnike u Bici od Fornosta koja je, godine 1975. Trećeg Doba, za ishod imalarazaranje kraljevstva Vešca-kralja od Angmara. Zajedno s drugim Vilenjacima Rivendela on se bezsumnje uputio u Neumiruće Zemlje negde tokom Četvrtog Doba. Verovatno je nazvan polegendarnom Glorfindelu od Gondolina. Bio je to jedan zapovednik u snagama Kralja Tingola koji seborio u Bici Nebrojenih Suza. Najveću slavu je stekao posle pada Gondolina 511. Prvog Doba. Poštosu ga Morgotove trupe uhvatile u zasedu, Glorfindel se borio s moćnim Balrogom i obojica su se sjedne litice survala u smrt.

GobliniOna stvorenja koja Ljudi sad nazivaju Goblini obitavaju u tmini, a okoćeni su iz zlih namera. Uranijim danima zvali su se Orci. Crne krvi, crvenih očiju i po prirodi puni mržnje, Goblini su nekadabili rasa koja je težila da ostvari velike planove o strašnoj tiraniji, mada su sad svedeni na bića kojačine manja nedela.

GolumZloduh, ranije Hobit, Golum je nekada bio Hobit od Sturske loze po imenu Smeagol, koji je rođennedaleko od Gladenskih Polja u Dolovima Anduina. 2463. Trećeg Doba Smeagolov rođak Deagol jepronašao Jedini Prsten dok je pecao i Smeagol ga je zbog toga na licu mesta ubio. Moć Prstena jeprodužila Smeagolov život, ali ga je tako izobličila da se nije mogao prepoznati.

Odonda je prozvan Golum zbog ružnih grlenih zvukova koje je ispuštao kad bi pokušavao da govori.On je postao demonsko biće koje se klonilo svetla i živelo od gnusnih ubistava, jedući nečisto meso.Prijatno mu je bilo u mračnim barama u dubokim pećinama. Na koži nije više imao ni jedne dlake, iona je bila crna, hladna, vlažna i lepljiva, a telo mu je bilo mršavo i sablasno. Glava mu je bila nalikna lobanju a oči buljave kao kod riba. Izrasli su mu dugački zubi kao otrovni očnjaci Orka, a njegovahobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne kožice. Skoro pet vekova Golum je živeo skriven upećinama ispod Maglenih Planina.

Onda je 2941. Hobit Bilbo Bagins učinio sudbonosnu posetu njegovoj pećini i oteo Jedini Prsten odGoluma. 3019. Golum je najzad ulovio Froda Baginsa, novog Nosioca Prstena, ali koliko god da jepokušavao, nije mogao da ga nadvlada. Neko vreme je izgledalo skoro da je Frodo u stanju da obuzdaGoluma, ali Golum je živeo od izdaje. Tako se desilo da je u konačnom odlučujućem trenutku, kadjemoć Prstena nadvladala čak i dobrog Froda na Planini Usuda, Golum napao Nosioca Prstena na rubuPukotina Usuda. Sakupivši svu snagu, Golum je uspeo da zadobije Prsten odgrizavši Frodov prst, ali u

43

tom pobedničkom času on se sa svojim dragocenim dobitkom strmoglavio unatraške u plamenuutrobu Zemlje.

GolodrimiU Prvom Dobu Sunca Noldori su izašli iz Neumirućih Zemalja i ušli u Belerijand. Tu su ih dočekaliSivi Vilenjaci koji su, na sindarinskom jeziku, Noldore zvali Golodrimi.

GondolinKad su se noldorski Vilenjaci Eldamara vratili u Srednju Zemlju i ušli u Belerijand godine 52. PrvogDoba Sunca, Princ Turgon je pronašao utvrđenje i tajnu dolinu u kojoj će sagraditi vilenjački gradbezbedan od zlih snaga Morgota. Taj grad bio je Gondolin, "Skrivcno Kraljevstvo", u doliniTumladen u Ekariotu, Okružujućim Planinama, na severu od šuma Dorijata, kraljevstva SivihVilenjaka. U okviru prirodne prepreke od Okružujućih Planina Gondolin je bio čuvan i budnošćuVelikih Orlova koji su ubijali ili terali sve uhode i sluge Morgota. Tako zaštićeni, Noldori su prekopedeset godina tajno gradili beli kameni grad Gondolin, što znači "skriveni kamen", na brdu AmonGvaret. Ime Gondolina na visokovilenjačkom jeziku bilo je Ondolinde, što znači "kamena pesma", ipošto je oblikovan po uzoru na Tirion, prvi grad Eldamara, bio je najlepši grad Noldora na SrednjojZemlji. Pet vekova je Gondolin cvetao dok su, jedno po jedno, ostala Vilin kraljevstva Belerijandarazarana. Onda, godine 511. Gondoiin je izdan i njegovi tajni prolazi otkriveni Morgotu. MračniNeprijatelj je poslao ogromne snage Orka, Trolova, Zmajeva i Balroga u Skriveno KraIjevstvo.Strašne su bile bitke unutar bedema Gondolina, ali je on konačno pregažen i njegovo stanovništvopobijeno. Kule Gondolina, poslednjeg od Visokorodno vilenjačkih kraljevstava Belerijanda, susrušene, a porušene zidine i temelji sprženi vatrom Zmajeva.

GondorOsnovao ga je godine 3320. Drugog Doba Elendil Numenorejac, bio je Južno Kraljevstvo DunedainaSrednje Zemlje. Elendil je vladao kao Uzvišeni Kralj iz Severnog Kraljevstva Arnor, dok su njegovadva sina, Izildur i Anarion vladali u Gondoru. Medutim, posle Elendilove smrti 3341, Izildur i njegovinaslednici su postali kraljevi Arnora, dok su Anarionovi naslednici vladali kao kraljevi Gondora svedo godine 2050. Trećeg Doba kad se loza ugasila. Preko devet vekova posle ovog vremena Gondoromsu upravljali Vladajući Namesnici. Gondorovi glavni gradovi su bili Minas Anor, Minas Itil, Ozgilijat,i pristaništa Pelargir i Dol Amrot. Do prvog milenijuma Trećeg Doba gondorsko kraljevstvo jeuključivalo feude Anorijen, Itilijen, Lebenin, Anfalas, Belfalas, Kalenardon, Enedvait, Južni Gondor, inajveći deo Rovaniona na istok do Mora Run. Od svog nastanka Gondor (i Arnor) su bili takmaciSauronu Gospodaru Prstenova iz Mordora i njegovih mnogobrojnih saveznika. Zbog ovoga Gondorsu mnogo puta napadale vojske Istočnjaka iz Runa i vojske Južnjaka iz Harada. Tokom prva dvamilenijuma moć Gondora je najveće udarce pretrpela od građanskog rata 1432. i Velike Zaraze 1636.Njih su pratile krvave invazije Kolovozaca 1851. i 1954. Gondor je bio tako oslabljen da su godine2002. Sauronove sluge., Nazguli Utvare Prstena zauzeli grad Minas Itil u srcu Gondora. Preko hiIjadugodina njega su držale mračne sile i dobio je novo ime, Minas Morgul. U vreme Rata za Prsten, madaje bio iscrpljen vekovnim sukobima, Gondor je za Slobodne Narode Srednje zemlje predstavljaoposlednju nadu u otpor potpunoj prevlasti Saurona. Na kraju rata, Mordor je razoren i kraljevanje nadponovno ujedmjenim Kraljevstvomje vraćeno Aragornu, pravom nasledniku Izildura. Kao kraljElesar, vladao je tokom mnogo godina koje su duboko zalazile u Četvrto doba i obnovio jenekadašnju slavu Gondora.

GondoraniOd Dunedaina koji su obrazovali kraljevstva na tlu Srednje Zemlje najčuveniji su bili Gondorani izJužnog Kraljevstva. Izildur i Anarion su podigli bele kule Gondora godine 3320. Drugog Doba Sunca,pošto su pobegli od razaranja Numenora sa svojim ocem Elendilom, koji je onda izgradio SevernoKraljevstvo Arnor.

Priča o Gondoru je dugačka i slavna. "Letopisi Kraljeva i Vladara" govore kako su, na vrhuncu svojemoći, gondorski kraljevi vladali svim krajevima Srednje Zemlje zapadno od Mora Run, između rekaKelebrant i Harnen. Čak i kad je kraljevstvo Gondor bilo u opa-danju, njegovi vladari su držali svefeude i teritorije Anorijena, Itili-jena, Lebenina, Losarnaha, Lame-dona, Anfalasa, Tolfalasa, Belfa-

44

lasa i Kalenardona.

U Gondoru je bilo pet gradova, prvih po važnosti, od kojih su dva bila velika pristaništa: drevniPelargir, na delti Velike Reke Anduina, i Dol Amrat, citadela koja je upravljala obalskim feudima naZalivu Belfalas. Tri velika grada su bila u središtu Gondora. Oni su se nalazili na velikoj ravniciizmedu Belih Planina na zapadu i Planina Mordora na Istoku. Istočni grad bio je Minas Itil,"Mesečeva kula", grad na zapadu bio je Minas Anor, "Sunčeva kula", a najveći grad od svih bio jeOzgilijat, "Citadela Zvezda". Ozgilijat je bio prestonica Gondora i sagrađen je na obe obale VelikeReke Anduin; dva dela grada su bila spojena širokim belim kamenim mostom.

Kraljevstvo Gondor je često napadano u Trećem Dobu i pretrpelo je mnogo nevolja. Godine 1432.počeo je dugotrajni građanski rat, 1636. udarila je Velika Kuga, a između 1851. i 1954. Kolovosci suizvršili upad u njega. 2002. Minas Itil je pao pod Nazgulima i Orcima. Odonda je to stalno bilo mestozla i preimenovano je u Minas Morgul. 2475. veliki Orci, Uruk-hai, izašli su iz Mordora i u ogromnimlegijama nadvladali oslabljeni Ozgilijat, zapalivši njegov veliki deo i razrušivši njegov veliki kamenimost preko Anduina.

Na taj način je kraljevstvo Gondor bilo umnogome umanjeno u godinama pre Rata za Prsten. Od trivelika grada koji su bili njegovo središte, samo je Minas Anor ostao nerazrušen. Kula Sunca je stajalanasuprot tmine koja se skupljala u Mordoru, Morgulu, Runu i Haradu tokom mnogih vekova.Izgledalo je da poslednji gard Gondora jedina sila koja se odupire širokoj zaveri zla, jer jeDunedainsko Kraljevstvo Severa palo, a izgledalo je da se Vilenjake malo tiču događanja u SrednjojZemlji. Ipak, u ovo sumorno vreme, kad je preostalo malo nade i moć Saurona nije imala granica,Gondorani su zadobili najveću slavu.Jer u kraljevstvu Gondor bilo je vitezova nalik na velike ratnikeod starine, i u Minas Anoru su oni i dalje nosili visoke ukrašene kacige od srebra i mitrila s širokimbelim krilima morskih ptica. Njihove odore i oklop bili su crni, njihova oprema i oružje srebrni, a nanjihovim crnim kratkim ogrtačima bio je grb Gondora: belo drvo u cvatu ispod sedam zvezda i podsrebrnom krunom. U danima Rata za Prsten, mada su ti vitezovi bili malobrojniji nego što sepriželjkivalo, njihova hrabrost bila je velika, i u času nevolje ti saveznici su se pojavljivali sneočekivanih mesta.

Prema "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", u vreme Rata za Prsten, Gondorom je vladao NamesnikDenetor II, jer se loza kraljeva davno prekinula. Mada snažan i sposoban čovek, Denetor jenepromišljeno pokušao da se bori protiv Saurona volšebničkim oružjem. Zato je poslao svog starijegsina Boromira u potragu za Jedinim Prstenom i, mada Boromir beše jedan od Devetorice koji sukrenuli u Potragu za Prstenom, on nije uspeo u svom zadatku i poginuo je. Denetor je posle toga ostaopotpuno bez nade, tim više što su mu drugog sina, Faramira, naizgled smrtno ranili Nauguli. Poduticajem Sauronovih obmana i očajavajući zbog kraljevstva Gondor, Denetor je oduzeo sebi život. AliFaramir se oporavio, i kad je dunedainski poglavar Severa po imenu Aragorn došao u Gondor,Faramir ga je priznao kao zakonitog kralja svih Dunedaina. Tako se, u vreme najveće opasnosti, kraljvratio, i s njim su došli takvi saveznici da su, u Bici kod Pelenorskih Polja, sile Morgula, Harada iRuna slomljene i, pred Crnom Kapijom Mordora, Sauron prisiljen da žrtvuje svoju prevlast, čime jenjegova moć zauvek okončana.

GonhirimiPatuljci su bili čudesni zidari kamenom i rudari u kamenolomima. Dugo su radili duboko u planinamada bi otkrili zalihe metala, i dragocenih i metala niže vrednosti, i dragulje velike lepote. Njihovaprostrana kraIjevstva Belegost, Nogrod i Kazad-dum, sagrađena u Srednjoj Zemlji u dobimaZvezdane svetlosti, bila su slavna, ali među Vilenjacima najčuvenije delo Patuljaka bilo je skrivenoKraljevstvo Sivih Vilenjaka, koje je nazvano Menegrot, Hiljadu Pećina. Patuljačke zanatlije suisklesale tu mesto poput neke šumske pećine blistave lepote, s mnogim fontanama i potocima isvetiljkama od kristala.Zbog ovog dela Sivi Vilenjaci su ih prozvali Gonhirima, "gospodari kamena".

45

GorbagUruk-hai od Minas Morgula. Za vreme Rata za Prsten, Gorbag je bio zapovednik jedne četemorgulskih Orka koji su bili upleteni u tuču s jednom drugom četom Orka oko toga kome će pripastimitril ogrtač Froda Baginsa. Orci od Kule predvođeni Uruk-haiem, Šagartom su pobedili i Gorbagjeubijen.

GorgorotPlanine i litice severnog Belerijanda iznad dolova reke Sirion i sivovilenjačkog kraljevstva Dorijatnazvane su Gorgorot ili "Planine užasa". Te provalije - protežući se na istok i zapad - spuštale su se svisoke zaravni Dortonion, "zemlje borova", koja je ležala na severu. Gorgorot je zaslužio svoje imetime što je ono čudovišno zlo biće po imenu Ungolijant sa svojim strašnim leglom DžinovskihPaukova svoj dom načinilo u dolini u podnožju ovih planina. Istorije Belerijanda nam pričaju kako jeedainski junak Beren bio jedina osoba koja je pokušala da pređe Gorgorot i preživela. Dugopošto jeBelerijand potonuo u more, kad je Sauron Gospodar Prstenova osnovao svoje zlo kraljevstvo Mordor,on je nazvao taj deo svog poseda, oko Barad-dura, Mračne Kule, na koju je padao vulkanski pepeoPlanine Usuda, Visoravan Gorgorot. Bila je to velika i pusta visoravan razrovana mnogim orčkimjamama gde ništa, sem najčrnjih i najopakijih trnova i kupinjaka, nije raslo pod sivim nebom. Preko testrašne zemlje uputio se Frodo Bagins, Nosilac Prstena, na svom zamornom putu da bi stigao doPlanine Usuda, gde je jedino mogao da raščini Jedini Prsten.

GorgunPriče Vilenjaka pripovedaju kako je opaka rasa zlih demona Orka došla u šume Srednje Zemlje. Tastvorenja su bila poznata kao Gorgun drevnim primitivnim Ijudima zvanim Vosi, koji su naseljavaliŠumu Druadan, u senci Belih Planina.

GotmogBalrog od Angbanda, najmoćniji od Morgotovih zapovednika, Gotmog, Gospodar Balroga, bio je poporeklu majarski duh vatre. Zajedno s drugim Balrozima pobunio se s Morgotom protiv Valara izaratio protiv njih i Vilenjaka. Na zapovest svog gospodara ubio je Uzvišenog kralja Feanora predkapijama Angbanda. Tokom Ratova Belerijanda Gotmog je činio veliko zlo sveteći se svojimplamenim bičevima i svojom crnom sekirom. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza ubio je Fingona izarobio Hurina. Godine 511. Prvog Doba uspešno je predvodio sile mraka protiv Gondolina. Vodećivojsku Balroga, legije Orka i Zmajeva, i okružen svojom gardom Trolova, Gotmog je nadvladaobranioce poslednjeg noldorskog kraljevstva. Za vreme pustošenja samog grada Gotmog je ubionoldorskog Vilenjaka Ehteliona, uzvišenog zapovednika Gondolina, ali je i nastradao od njegoveruke.

Goveda ArauovaOd životinja šuma i polja bilo je mnogo onih koje je Orome, Konjanik Valara, doveo u SrednjuZemlju. Jednu pasminu tih životinja su Ljudi Gondora zvali goveda Arauova (pošto je Arau bilosindarinsko ime za Oromea). Ova goveda su bili legendarni divlji beli bikovi koji su živeli pokrajUnutrašnjeg Mora Run. Njihovi dugački rogovi su bili na velikoj ceni. U Gondoru je jedan takavvolovski rog prvi od Vladajućih Namesnika, Vorondil Lovac, pretvo-rio u srebrom obloženi lovačkirog; nazvan Rog Namesnika, on se kao nasleđe prenosio s kolena na koleno, a uništen je u Ratu zaPrsten.

GovorniciVilenjaci su začeti u muzici Ainura i bili su prva rasa koja je muzici dodala glas i pcvala. Takođe subili prvi koji su koristili govor u Ardi, a kaže se da je njihov govor bio tako sjajan, jasan i prefinjenkao svetlost zvezda na vodi koja teče. Jer njihov jezik nije bio samo prvi, već i najlepši jezik koji jeikada zamišljen. Vilenjaci su zato sebe zvali "govornici", što je na tom prvom vilenjačkom jezikuglasilo "Kvendi". Sva živa bića koja su mogla da se nauče ovom umeću naučila su veštinu govora odovih prvih Vilenjaka.

GrišnakOrk od Mordora. Za vreme Rata za Prsten, Grišnak je bio zapovednik rulje koja je napala DružinuPrstena i ubila Boromira. Grišnak je sa svojom bandom zatim zarobio Merjadoka Brendibaka iPeregrina Tuka za koje je verovao da ga mogu dovesti do Jedinog Prstena. Isto toliko izdaj-ničkog

46

duha koliko i zao, Grišnak je želeo da sam poseduje Jedini Prsten, i zato je oteo zarobljene Hobite odizengardskih Orka koji su ih čuvali. Za Hobite je to bila sreća u nesreći. Te večeri orčki logor suzbrisali Jahači Rohana koji su zatim ubili Grišnaka i omogućili Hobitima da pobegnu.

Gvaihir GospodarVetra

Orao Maglenih Planina. Na kraju Trećeg Doba Sunca Gvaihir je bio najveći i najmoćniji Orao svogvremena. On je bio Kralj Svih Ptica i poseban prijatelj Čarobnjaka i Vilenjaka, naročito pošto ga jeGandalf izlečio od jedne zatrovane rane. Za vreme Potrage za Ereborom 2941. Gvaihir i njegoviorlovi su spasli Torina i Družinu od napada Orka. Za vrcmc Bitke Pet Vojski pred Ereborom Gvaihir injegovi orlovi su odigrali sudbinsku ulogu u preokretu ratne sreće. Za vreme Rata za Prsten Gvaihir jeosiobodio Gandalfa iz Izengarda i kasnije ga spustio s vrha Zirak Zigil posle borbe sa silnimBalrogom od Morije.

Za vreme poslednje bitke ovog rata, pred Crnom Kapijom Mordora, Gvaihir i njegov brat Landrovalpredvodili su sve Orlove severa protiv Utvara Prstena dok je uništavan Jedini Prsten. Zatim su Gvaihiri njegov brat Landroval odleteli do padina Planine Usuda gde su spasli Froda Baginsa i SemvajzaGemdžija.

Gvait-i-MirdainGodine 750. Drugog Doba Sunca mnogi Noldori su napustili Lindon i otišli u Erijador. Njihovgospodar je bio Kelebrimbor, najveći Vilin-kovač u Smrtnim Zemljama; Bio je unuk Feanora, kojijenačinio Velike DraguIje, Silmarile. Na sindarinskom jeziku narod Kelebrimbora je nazvan Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kovača".

Kad je u Maglenim Planinama otkriven čarobni metal, mitril, inače poznat kao pravo srebro,Kelebrimbora i njegove Ijude je obuzela žudnja da ga poseduju. Zato su otputovali u Eregion, koga suLjudi zvali Holin, i živeli su u podnožju Maglenih Planina u gradu Ostin-Edil, kraj Zapadne kapijeKazad-duma, najmoćnijeg grada Patuljaka. Patuljci i Gvait-i-Mirdain su sklopili međusobni sporazumkojim su obe rase odlučile da ostave po strani sve prethodne svađe, i stvarno su uspeli da hiljadugodina održe taj mir. Mnogo godina trgovina između Patuljaka Kazad-duma i Vilenjaka Eregionadonosila je blagostanje obema rasama.

Međutim, godine 1200. jedan po imenu Aratar došao je među njih. Niko ga nije poznavao, ali jenjegovo znanje bilo veliko i on je drage volje pružao Gvait-i-Mirdianima svu pomoć koju je mogao, ipoklanjao im darove koje je sam pravio. Do 1500. oni su počeli potpuno da mu veruju i planirali su danačine mnogo čudesnih stvari uz njegovu pomoć. Tako su Gvait-i-Mirdain Vilin-kovači Eregiona kojisu iskovali Prstenove Moći. Mudar i uspešan narod sve do razornog Rata Saurona i Vilenjaka u komeje Eregion opustošen, a njegovo stanovnistvo rasuto.

Gvait-i-Mirdain načinili Prstenove Moći. Tokom celog jednog stoleća Kelebrimbor i njegovi Ijudi suradili na ovom velikom delu. Međutim, Anatar je u stvari bio prerušeni Sauron Mračni Gospodar, i uto vreme kod Patuljaka i Gvait-i-Mirdainima on je u tajnosti načinio Jedini Prsten, koji je vladao nadsvima ostalima. S tim Jedinim Prstenom, Mračni Gospodar se nadao da će zavladati Svetom.

Ali kad je jednom Sauron stavio Prsten sebi na prst, Vilenjaci su ga prepoznali kao MračnogGospodara, sklonili svoje Prstenove i sakrili ih od njega. Usledio je Rat Saurona i Vilenjaka, Eregionje razoren i Kelebrimbor, s većim delom svog naroda, ubijen. Te 1697. godine Drugog Doba onojnekolicini Gvait-i-Mirdaina koja je preostala pomoć je pružio Elrond Poluvilenjak. Na zapovest Gil-galada, Elrond je došao iz Lindona s gardom ratnika i odveo preživele do sigurnog mesta - duboke,uske doline u Rudauru - koju su oni nazvali Imladris, a koju su Ljudi zvali Rivendel. Odonda je toutočište Gvait-i-Mirdaina bilo poslednje preostalo Vilin-kraljevstvo između Maglenih Planina i PlavihPlanina.

Gvozdena Brda

47

Pošto su najezde Zmajeva isterale Patuljke iz zlatom bogatih Sivih Planina, deo ovog narodapredvođen Grorom otputovao je na istok u Rovanion i naselio se u Gvozdenim Brdima 2590. TrećegDoba. Patuljci Gvozdenih Brda borili su se u Ratu Patuljaka i Orka, i kod kapija Morije u konačnojBici od Azanulbizara 2799. njihov dolazak u poslednjem času se, u stvari, pokazao kao odlučujućiudarac koji je skršio orčke legije. Zatim je isto tako, godine 2941, jedna vojska Patuljaka saGvozdenih Brda predvođena Dainom došla u pomoć Torinu Hrastoštitu, i uspešno su odbraniliKraljevstvo pod Planinom Erebor posle smrti Šmauga Zlatnog. U toj Bici Pet Vojski Torin je ubijen.Dain, njegov rođak, postao je Kralj Erebora i mnogi pripadnici njegovog naroda došli su da se ponovonasele u Kraljevstvo pod Planinom.

Gvozdene PlanineZa vreme Doba Svetiljki Melkor je otišao na sever Srednje Zemlje i uzdigao moćni venac visokihplanina prekriven snegom i ledom. To su bile Gvozdene Planine, na vilenjačkom zvane "EredEngrin". Gvozdene Planine su bile prva odbrambena linija Melkorovog utvrđenog kraljevstva Utumnokoje je sagrađeno u istočnim krajevima. Ono je branilo i njegovu oružarnicu Angband koja jepodignuta tokom Doba Tmine, a nalazila se na zapadu. Ovde su se nalazili mnogi od Melkorovihnajvećih slugu: Balrozi, Vampiri, Veliki Pauci, Vukodlaci i Zmajevi. Nezadovoljan visinomGvozdenih Planina onakvim kako su prvo zamišljene, a dizale su se nebu pod oblake, Melkor jeuzdigao veliki vulkanski vrh Tangorodrim kao glavnu odbranu Angbanda. Međutim, sve je to bilouzalud, jer su na kraju Prvog Doba Sunca Tangorodrim, Angband i Gvozdene Planine razrušeni uRatu Besnih. Gvozdene Planine i svi zli dusi u njima su uništeni i konačno potonuli u more.

48

HildorRohirimi su se često pozivali na duh tog strašnog kralja u ratu, i u njegovu čast zvali su njegovoplaninsko utvrđenje Helmov Ponor, a sebe su nazivali Helminzi.

HildorKad je Arijena Suncem prvi put zasijala na Svet, rodila se rasa Ljudi daleko na istoku Srednje Zemlje.Oni su bili kasno došli na Svet zato što su se mnoge druge rase pojavile pre njih. Stoga su ih Vilenjacinazvali Hildor, jer je značenje te reči "pratioci".

Hladni zmajeviOd zmajeva koje je Morgot doveo iz Angbanda za vreme Prvog Doba Sunca bilo je mnogo pasmina.Neki su bljuvali vatru, drugi su imali moćna krila, ali najčešci su bili Hladni zmajevi, koji nisu imaliletačke ni vatrene moći, ali su imali veliku snagu zuba i kandži i moćan oklop od gvozdenih krljušti.Hladni zmajevi su bili strah i trepet za sve rase koje su im se suprotstavljale u tom Prvom Dobu, ičinili su neizreciva razaranja u predelima Srednje Zemlje. Na kraju tog Doba skoro cela rasa Zmajevai većina Morgotovih slugu je nestala za vreme Velike Bitke u Ratu Besnih.U Trećem Dobu Sunca letopisi zapadnih zemalja pričaju kako se mnogo Hladnih zmajeva ponovopojavilo u pustopoljinama Severa i otišlo u Sive planine. Patuljci su već došli u te planine jer su onebile bogate zlatom, a u dvadesetom veku ovog Doba sledili su ih Hladni zmajevi, tražeći riznicePatuljaka, i spremali su se za rat; i mada su se Patuljci borili hrabro, bili su brojčano nadjačani, iHladni zmajevi su se nemilosrdno prikradali i ubijali svoje neprijatelje. Jedan princ od Ljudi Eoteoda- čovek po imenu Fram, sin Frugara - došao je i ubio Skatu Crva, najvećeg Zmaja te zemlje, i SivePlanine su bile očišćene od Zmajeva tokom pet vekova. Ipak, Hladni zmajevi su ponovo došli uplanine godine 2570. Jedan po jedan, Patuljački gospodari su stradali od njih, poslednji je bio Patulj-kralj po imenu Dain I od Durinove loze, i njega i njegovog sina Frora je ubio veliki Hladni zmaj usamim njihovim dvorima. Tako su poslednji Patuljci pobegli sa Sivih Planina, nerado ostavljajući svesvoje zlato Zmaju kao plen.

HobitiKada je sjajni plamen Arijene Sunca došao na Svet pojavila se rasa Ljudi;tvrdi se da se u tom istom Dobu pojavio na istoku narod Polušana koji su se zvali Hobiti. To su biliIjudi koji su se ukopavali u zemlju i živeli u rupama, za koje se govorilo da su srodnici Ijudi, ali subili manji od PatuIjaka, a životni vek bio im je oko stotinu leta.Ništa se ne zna o hobitskoj rasi pre 1050. godine Trećeg Doba, kada su, po predanju, živeli saSevernjacima u severnim Dolovima Anduina izmedu Maglenih Planina i Zelenšu-me. U tom vekujedna zla sila je ušla u Zelenšumu i ona je ubrzo promenila ime u Mrka Šuma. Možda je ovaj dogadajprisilio narod Hobita da napusti Dolove. Jer u vekovima koji su usledili Hobiti su se preselili na zapadpreko Maglenih Planina u Erijador, gde su otkrili i Vilenjake i Ljude u jednoj otvorenoj plodnojzemlji.Svi Hobiti, i muški i ženski, imali su izvesne zajedničke karakteristike. Svi su merili od dve do četiristope u visinu, bili su dugoprsti, dobro uhranjene i vesele spoljašnjosti, i imali su kovrdžavu smedukosu i neobičnim bosim, predimenzioniranim stopalima. Nerazmetljivi, konzervativni Ijudi,procenjivali su sebi jednake prema njihovoj prilagodenosti mirnom hobitskom seoskom životu.Neumereno ponašanje ili pustolovne težnje su obeshrabrivani i smatrani indiskretnim. RazuzdanostiHobita su bile ograničene na oblačenje u sjajne boje i jedenje šest obilnih obroka dnevno. Njihovajedina ekscentričnost bila je veština pušenja trave-za-lulu, za koju su tvrdili da predstavlja njihovdoprinos svetskoj kulturi.

Kaže se da su Hobiti poticali od tri loze, koje su se zvale Harfuti, Falohide i Sturi. Harfuti, najbrojnijiod hobitskih rodova, bili su istovremeno i najmanji. Oni su imali kožu i kosu smedu kao orah. Volelisu brdovite predele i često uživali u društvu Patuljaka. Ti Harfuti su bili prvi od hobitskog naroda kojisu prešli preko Maglenih Planina i ušli u Erijador. Skoro vek kasnije, godine 1150. Trećeg DobaSunca, Falohide su pošli za svojim srodnicima Harfutima i prešli planine. Ušli su u Erijadorprevojima severno od Rivendela. Falohide su bili najmalobrojniji od hobitskih loza. Oni su bili viši,vitkiji i smatrali su ih pustolovnijima od njihove braće. Koža i kosa su im bili svetliji, i više su voleli

49

šumovite predele i druženje s Vilenjacima. Više su voleli lov nego obradu zemlje, i od svih Hobitaispoljavali su najjače težnje da upravljaju i budu vođe. Sturi su bili poslednji od Hobita koji su prešliErijador. Najmuževniji od svoje rase, bili su krupniji od drugih rodova i, na zaprepašcenje svojihrođaka, neki su zaista mogli da puste brade. Oni su prebivali najjužnije od Hobita u DolovimaAnduina i izabrali su da žive na ravnicama na obalama reke, i, opet na nimalo hobitski način, ovladalisu veštinom upravIjanja brodom, ribarenja i plivanja. Oni su bili jedini Hobiti koji su koristili obuću,po kiši, kad je bilo blato, tvrdilo se, nosili su čizme. Priča se da Sturi nisu otpočeli svoju seobu nazapad sve do godine 1300, kad su mnogi od njih prešli preko Prevoja Crvenrog; ali mala naselja suostala u takvim predelima, kao što su Gladenska Polja, još vekovima iza toga.Hobiti od Erijadora su se većinom naselili u zemlje Meniš (Muževne Zemlje) kraj grada Bri. Godine1601. većina Hobita iz Brija ponovo se uputila na zapad u plodne zemlje, s one strane BrendivinoReke. Tu su osnovali Okrug, zemlju koja je kasnije priznata kao postojbina Hobita. Hobiti računajuvreme od tog datuma.Po prirodi, Hobiti imaju miroljubiv karakter i na svoju veliku sreću otkrili su zemlju koja je bila istotoliko mirna koliko i plodna. Tako, izuzev Velike kuge iz 1636. kojaje pokosila sve narode Erijadora,sve do 2747. je se u Okrugu odigrao nijedan oružani okršaj. Tad se dogodio manji orčki pljačkaškiupad koji su Hobiti prilično pompezno nazvali Bitka od Zelenpolja. Nesumnjivo da je ozbiljnija bilaDuga Zima 2758. i dve gladne godine koje su usledile. Ipak, u poredenju s drugim narodima SrednjeZemlje, oni su dugo živeli u miru. Druge rase, kad bi ih videle, smatrale su ih malo vrednim, azauzvrat Hobiti nisu imali slavoljubivih težnji prema velikom bogatstvu ili moći drugih. Njihovaograničenja su se pokazala kao snaga jer, dok su veće i moćnije rase padale oko njih, Hobiti sunastavljali da žive u Okrugu spokojno gajeći svoje useve. Širom zemalja Okruga prostirali su senjihovi mali gradovi i naselja: Hobiton, Gozbograd, Majklov Kop, Zobambar, Žaboselo i još desetakdrugih i na svoj način Hobiti su živeli u blagostanju.0 čuvenim Hobitima malo se može reći pre tridesetog veka Sunca, jer je pre tog vremena cela ova rasabila skoro potpuno nepoznata Svetu. Naravno da su sami Hobiti imali svoj sopstveni osećaj o tome štaje slavno.U predanju Okruga, prvi Hobiti koji se pominju su braća Falohide, Marko i Blanko, koji su poveliHobite iz Brija preko Mosta od Kamenih lukova u Okrug. Tu zemlju su im ustupili Dunedaini odArnora, čijem kralju su Hobiti zauzvrat dugovali nominalno vazalstvo. Godine 1979. poslednji kraljArnora je nestao sa Severa i ustanovljenoje zvanje Taina od Okruga. Prvi Tain bio je Hobit Buka odMočvare, od koga su poticali svi Taini.Div medu Hobitima bio je Ban-dobras Tuk, koji jč bio četiri stope i pet inči visok, i koji je, na konju,odvažno predvodio svoj narod protiv Orka u Bici od Zelenpolja. Toljagom, tvrdi se, ubio je njihovogpoglavicu Golfimbula. Zbog svoje krupnoće i podviga prozvanje Tuk. Drugi Hobit, značajan posvojim delima u okviru malenih zemalja Okruga, bio je Izengrim Tuk, koji je nazvan Izengrim II,dvadeset drugi Tain od Okruga, graditelj Velikih Smiala Majklovog Kopa i deda Bandobrasa Tuka.Ipak, tipično za Hobite, možda najpoštovaniji od junaka pre Rata za Prsten bio je skromni farmer poimenu Tobold Trubac od Dugodna, koji je u dvadeset sedmom veku prvi put zasadio biljku Galenas,takode zvanu Trava-za-lulu. Zbog ovog podviga on je veličan, a oduševljeni Hobiti pušaci nazvali sujednu lozu izuzetnog kvaliteta "Stari Tobi", u znak sećanja na njega.U trinaestom veku Trećeg Doba, međutim, slava u pravom smislu reči pripala je narodu Hobita. Jer,igrom slučaja, u ruke Hobita je pala jedna velika i zla sila koja se uplela u sudbinu svih Hobita.

Prvi Hobit koji se proslavio u Svetu bio je Bilbo Bagins (Torbic) od Hobitona, koga su ČarobnjakGandalf i patuljacki Kralj Torin Hrastoštit podstakli da odigra glavnu ulogu u Potrazi za Ereborom.To je pustolovina koja je ispripovedana u prvom delu "Crvene Knjige Zapadne Međe". To sumemoari koje je sam Bilbo nazvao "Tamo i ponovo natrag", u kojima se ubijaju Divovi, Orci,Vukovi, Pauci i Zmajevi. U toj Pustolovini Bilbo Bagins je učinio mnoge podvige koje pripadnicijačih i mudrijih rasa u Srednjoj zemlji nisu mogli da izvrše, i otkrivene su neočekivana snaga ihrabrost u hobitskom karakteru.Deo te pustolovine priča kako je Bilbo Bagins nabavio čarobni prsten i, mada je to tada izgledalo od

50

male važnosti, tim postupkom je doveo u opasnost sve koji su nastanjivali Srednju Zemlju. Jer jeBilbo Bagins, imućan gospodin od položaja, Hobit od Okruga, ne znajući postao vlasnik JedinogPrstena.S vremenom, identitet Jedinog Prstena je otkriven i on je prešao u ruke Bilboovog naslednika, FrodaBaginsa. Bilbo je zatim otišao u vilenjačko utocište Rivendel, gde se prepustio svojim težnjama da sebavi književnošcu. Jer pored svojih memoara "Tamo i ponovo natrag", on je sastavio i dobar brojoriginalnih pesama i značajno naučno delo, trotomne "Prevode s vilenjačkog".

Frodo Bagins je postao Nosilac prstena u vreme kad se Sauron, Gospodar Prstenova, spremao dazarati s celim Svetom. Godine 3018. Čarobnjak Gandalf je došao kod Froda i uputio ga na put uRivendel u Potragu za Prstenom. Kad bi ova misija bila uspešna, Jedini Prsten bio bi uništen i Svetspasen od Sauronove vlasti. Tako je u Rivendelu obrazovana Družina Prstena u kojoj su osmoricadrugih izabrani kao saputnici Froda Baginsa, Nosioca Prstena, u njegovoj Potrazi. Trojica od tedružine su takođe bili Hobiti kojima je suđeno da postanu slavni skoro isto toliko koliko i samNosilac Prstena. Semvajz (Semudri) Gemdži, Frodov poslužitelj, bio je jedan od njih. Jednostavna,odana duša, Semvajz je više no jednom spasao i svog gospodara i samu Potragu, i neko vreme bio isam Nosilac Prstena. Peregrin Tuk, naslednik Taina od Okruga, i Merjadok Brendibak, naslednikGospodara Baklenda, bili su druga dvojica Hobita Družine. Tokom Potrage, i Pipin i Veseli (kako suih najčešce zvali) su proglašeni za Vitezove Gondora. Veseli je takođe imenovan za dvorjanina KraljaTeodona od Rohana i, na zaprepašćenje svih, sa vitez-devom Eovinom ubio je Vešca-kralja odMorgula kod Pelenorskih Polja. Pipin, kao Gardista Gondora, borio se sa Zapovednicima Zapada i uposlednjoj Bici pred Crnom Kapijom ubio je jednog moćnog Trola.Veseli i Pipin su bili najviši od svih Hobita u istoriji te rase, jer su na svom putovanju pili entnapitke,hranu divovskih Enta. Tako su nadvisili svoje sunarodnike, i po muževnom računanju bili su četiri ipo stope visoki. Uz to, Veseli je bio hobitski učenjak od ugleda i sastavio je "Nauku o bilju Okruga","Računanje godina" i spis "Stare reči i imena u Okrugu".Frodo Bagins, junak Potrage Prstena, bio jetakođe glavni istoričar rata, jer je napisao veći deo "Crvene Knjige Zapadne Međe". On je tu istorijunazvao "Pad Gospodara Prstenova i povratak Kralja". Ali, iako je ovaj skromni i srčani Hobitpoglašen za najplemenitijeg i najuzvišenijeg od svoje rase, naposletku je jedan drugi Hobit, a ne on,uništio Jedini Prsten, i to neočekivano i nehotice.

Bio je to Smeagol Golum, jedini Hobit koji se ikad zaista priklonio zlu. Od cele njegove rase, priča oSmeagolu Golumu je najčudnija. Jer, kao što se pripoveda u hronikama o Jedinom Prstenu, on jenekada bio sturski Hobit koji je u dvadeset petom veku Trećeg Doba živeo pokraj Gladenskih Poija.Tu su Smeagol i njegov rođak Deagol po prvi put pronašli Jedini Prsten, ali je Smeagol ubio Deagolai uzeo Prsten za sebe. Moć Prstena produžila mu je život, ali ga je ona tako izopacila da se nije mogaoprepoznati. Njegovo obličje je poslalo sablasno, živeo je od mračnih dela ubistava, od nečistog mesa,i mračcan uticaj Prstena naveo ga je da se kloni svetla. Živeo je pokraj mračnih lokvi i u dubokimpećinama. Koža mu je postala gola i bez dlaka, crna, hladna i vlažna, a telo mršavo i ispijeno. Glavamu je bila nalik na lobanju, a oči su poslale velike kao u ribe koja najbolje napreduje duboko podmorem, bile su buljave, a ipak blede i vid mu je bio slab. Zubi su mu izrasli i bili dugački kao orčkiotrovni očnjaci, a hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne kožice. Ruke su mu postaledugačke, a šake krupnije, i njihov stisak se odlikovao opakom gramzivom snagom."Crvena Knjiga Zapadne međe" beleži da je Golum (jer tako su ga nazvali u ovom obličju, zbogružnog grlenog zvuka kojim se oglašavao) prebivao skoro pet vekova skriven u pećinama ispodMaglenih Planina sve do godine 2941. Onda je, vođen bez sumnje sudbinom koja je premašivalanjegovo razumevanje, Hobit Bilbo Bagins došao u Golumovu pećinu i uzeo Jedini Prsten. Od Bilba,prešao je Frodu Baginsu i u svih osamdeset godina, koliko jc Prsten bio van njegovih šaka koje sutražile pipajući, Golum nikada nije prestao da traga za njim. Najzad je nabasao na samog NosiocaPrstena. Neko vreme je izgledalo da je Frodo Bagins skoro u stanju da ukroti Goluma, ali Golumovaduša se potpuno predala zlu, i on je i dalje živeo od izdaje. Tako se desilo da je u času odluke, kad jeMoć Prstena nadvladala dobrog Froda Baginsa na Planini Usuda, Golum navalio na njega i borio se s

51

njim na rubu Usuda. Svojom opakom snagom Golum je zadobio Prsten, ali se strmoglavio naglavackesa svojim dragocenim plenom u plamenu utrobu Zemlje i Jedini Prsten je uništen. Svet je tako spašenod užasa večne tame i, mada sad malo-brojni, tokom mnogo stoleća Četvrtog Doba Hobiti su živeli upoštovanju i miru zbog podviga njihovih Ijudi u tom silnom sukobu.

HobgobliniZla stvorenja, kojima Ljudi sad daju ime Goblini, bila su u danima Srednje Zemlje zvana Orci, i biloih je mnogo vrsta. Najmoćniji od njih bili su Uruk-hai: stvorenja visine Čoveka, velike snage iizdržljivosti, po zloći isti kao i manje rase, ali snažniji, i nisu se plašili svetla. Oni su često biliokrutne vode neznatnijeg goblinskog naroda, i činili su elitne borbene jedinice u većoj vojsci. Nekadse zovu Veliki Goblini, ili Hobgoblini, mada su mogli da čine veća zla u drevnim vremenima negosada.

HobitonNajčuvenije selo u zemlji Hobita od Okruga bio je Hobiton Daleko zapadna stvar. Bilo je to skromnohobitsko selo podignuto na Hobiton Brdu i oko njega, s jednom vodenicom i ambarom na potoku kojise zvao Voda. Selo je postalo čuveno zato što je na tom brdu bila ulica Torbopuc sokak i hobitskarupa Torbin Kraj. Bio je to dom najproslavljenijeg od svih Hobita na Srednjoj Zemlji, Froda Baginsa,koji je odigrao sudbonosnu ulogu u Ratu za Prsten.

Holbitlan"Crvena Knjiga Zapadne Međe" mnogo govori mnogo o istoriji naroda Polušana zvanih Hobiti. Ujednom delu je objašnjeno kako je to ime izvedeno iz imena Holbitlan, što znači "stanovnici rupa" najeziku Rohirima.

HuanVučjak Valara. Kao lovački pas Oromea Lovca, Huan je darovan noldorskom princu Kelegormu.Huan je otišao sa svojim novim gospodarom u Belerijand. Zbog Ijubavi prema vilinskoj princeziLutijeni postao je sudbinski upleten u Potragu za Silmarilom. Jednog po jednog, ubijao je VukodlakeTol Siriona, uključujuci i njihovog praoca, moćnog Drauglina, i čak uspeo da porazi Saurona uvučjem obličju. Konačno se sukobio s Karharotom, najvećim i najmoćnijim Vukom svih vremenakoga je othranio lično Morgot. U bici koja je usledila Huan je uspeo da ga nadvlada, ali je i on biosmrtno ranjen Karharotovim otrovnim očnjacima.

HuorniMeđu najstarijim od Olvara živelo je u Ardi drveće Velike Šume koje je poticalo iz semena koje jeJavana načinila u Dobima Svetiljki. Tokom mnogih Doba ono je mirno raslo, ali u Srednjoj Zemlji napočetku Doba Zvezdane svetlosti došli su među ovo drveće veliki duhovi, zvani Enti, Pastiri Drveća.Ti zaštitnici su se pojavili zato što su mnoge druge rase u to vreme došle na svet i Javana se plašila dace šume biti uništene. Tako su tokom Doba Zvezdane Svetlosti i Sunca Enti hodali šumama, i svremenom, priča se, neki Enti su postali više slični drveću nego što su bili ranije, a neko od drevnogdrveća je postalo više nalik na Ente i pokretIjive grane. Kao Enti, ono je naučilo veštinu govora. Bilodrveće, bilo Enti po svom postanku, do Trećeg Doba Sunca je postojala jedna posebna rasa koja jenazvana Huorni. Huorni su uglavnom stajali kao tamno drvece u dubokim šumama, čvornovati inepokretni, a ipak na oprezu. Kad bi se razbesneli, oni su se kretali brzo, kao obavijeni senkama,obarajuci se na neprijatelje sa smrtonosnom i nemilosrdnom snagom.Prića o Ratu za Prsten govori kako su sa Entima i Huorni, kao neka velika šuma, marširali naIzengard, i kako su pod vodstvom Enta od Fangorna istrebili celu orčku legiju u Bici od Rogburga.Ali, ovi divlji šumski dusi su težili da unište sve koji su predstavljali pretnju šumama. Bili su opasniza sve koji su hodali na dve noge, sem ako putnike nisu štitiii Enti, i besa Huorna s razlogom su sebojali.Huorni su bili prastari i utonjeni u duga razmišljanja, a neki su bili crnog srca i truli. Jednom je takavosećajni drvoduh naseljavao Staru Šumu kraj obala Vitlovindla. Bio je to Čovek Vrba koga su nekizvali Starac Vrba. Stara Šuma bila je samo ostatak najdrevnije šume Srednje Zemlje, a Starac Vrba jehteo da spreči svako dalje zadiranje u svoje carstvo. On je držao celu Staru Šumu začaranu moćimasvoje pesme i dovodio sve putnike k sebi, gde bi ih pokretljivim korenjem i granama ubijao.

Hurin

52

Edainski gospodar Dortoniona. Rođen sredinom četvrtog veka Prvog Doba, Hurin je bio sin Galdora,gospodara Edaina. Oženio se Morvenom, gospom iz Prve Kuće i postao otac troje dece: Turina, Lalaiti Nienore. Bio je nizak, ali snažno graden. 462. Hurinov otac je ubijen dok je razbijao opsaduvilenjačke kule Barad Eitela. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza 473. ubijen je Hurinov brat Huor,zajedno sa svim Edainima iz zaštitnice, izuzev Hurina, koji je ubio sedamdesct Divova pre no što jezarobljen i odveden u Angband. Pošto je izdržao užasna mučenja i opsene, zatočen je na jednoj liticiTangorodrima na dvadeset osam godina. Godinu dana posle smrti svog sina Turina, Hurin je nehoticepomogao Morgotu da otkrije mesto gde se nalazi Gondolin. Živeci životom prokletnika, našao jesvoju ženu tek na dan njene smrti. Potom je otišao u Nargotrond gde je ubio Sitnog PatuIjka Mimazato što je izdao njegovog sina, povratio je ogrlicu, Nauglamir, i odneo je Tingolu u Menegrot. Tu muje 503. godine Melijana Maja pročistila um od Morgotovih opsena koje su ga mučile, pre nego što jeodlutao i umro.

53

IlmareMaja, pomoćnica Vardina, Ilmare je najveća od majarskih devičanskih duhova, i Vilenjaci je najviševole. Kao pomoćnica Varde, Kraljice Nebesa, ona je duh zaštitnik zvezda.

IlmarinNa vrhu Tanikvetila, najviše planine u Neumirućim Zemljama, stoji Ilmarin, "kuća visokog vazduha".dom Kralja i Kraljice Valara: Manvea, Gospodara Vazduha i Varde, Gospe od Zvezda. Ovde onesluge i glasnici koji se zovu Veliki Orlovi dolaze i odatle odlaze po naređenju. U prostranimzasvodenim holovima Ilmarina, u božanskom sjaju, Manve i Varda sede na prestolima sa kojih moguda gledaju dole na sve zemlje Arde.

ImrahilDunedainski princ Dol Amrota. Pomešane dunedainske i vilenjačke krvi, tokom Rata za Prsten, PrincImrahil bio je junak Bitke od Pelenorskih Polja, i privremeno je preuzeo vlast nad Belom KulomGondora posle smrti Denetora II. Kao jedan od Zapovednika Zapada, borio se pred Crnom KapijomMordora. Njegova kći, princeza Lotirijela, udala se za Eomera, Kralja Rohana.

IngveVilenjački kralj Eldamara. Ingve je bio Uzvišeni Kralj Vanjarskih Vilenjaka, prvog roda koji jepreduzeo Veliko Putovanje u Neumiruće ZemIje. Oni su bili prvi koji su se naselili u Eldamaru, madasu im se kasnije pridružili Noldori i Teleri. Od svih Vilenjaka, Manve je najviše voleo Vanjare i zatoje Ingve naposletku poveo svoj narod u Valinor, gde su se naselili u podnožju svete planineTanikvetil.

IrkPred kraj onog vremena koje je poznato kao Mir Arde, sindarski Vilenjaci Kralja Tingola i KraljiceMelijane su otkrili na istoku jedno zlo za koje pre toga nisu znali. Šumoviti predeli i planine nanjihovim granicama počeli su da vrve od zlih bića za koja oni nisu imali imena. Ta bića su bili strašnidemonski narod kojima je bilo suđeno da uvek budu glavne sluge i prethodnici zlih sila. Nasindarskom jeziku oni su nazvani Irk, što je bilo oponašanje njihove reči kojom su same sebe zvali:Uruk. U kasnijim dobima, oni su postali poznati kao Orci na zajednickom jeziku Vestronu.

Nandori i Laikvendi su bežali pred ovim mračnim stvorovima koji su bili naoružani oružjem odčelika.Ali Kralj Tingol, s ratnicima u sjajnim patuljačkim oklopima i visokim kacigama, krenuo je urat protiv Irka i ubijao ih sve dok bojno polje nije bilo pokriveno njihovim crnim telima. Irci supobegli iz Belerijanda i nikad više nisu prešli preko Plavih Planina, do vremena kada se izNeumirućih Zemalja na zapadu nije vratio Morgot Neprijatelj, njihov tvorac i gospodar.

Istari

Pošto je proteklo hiljadu godina u trećem Dobu Sunca, jedan Vilin brod se pojavio sa Zapadnog Morai uplovio u Sive Luke. Na tom brodu su bila petorica postarijih Ljudi sa dugim sedim bradama ivelikim ogrtačima. Ti ogrtači su bili raznih boja i svaki Čovek je nosio visoki šiIjati šešir, visoke crneputne čizme i držao dugacak štap. To su bili Istari, koje su Ljudi zvali Čarobnjaci, njihovi šeširi ištapovi su bili oznake njihovog zvanja. Oni su bili jedan red i bratstvo poslato u Srednju Zemlju izNeumirucih Zemalja, jer je primećeno da u Smrtnim Zemljama jača jedno veliko zlo. Mada su Istaridošli tajno i u skromnom obličju, u početku, pre svog dolaska u Srednju Zcmlju, bili su to moćniduhovi. Oni su bili Majari, duhovi stariji i od samog Sveta, i od one prve rase kojaje izašla iz umaIluvatarovog u Bezvremenim Holovima. Ali u umanjenom Svetu Srednje Zemlje u Trećem Dobunjima je zabranjeno da istupaju kao Majari. Bili su ograničeni na Ijudski lik i moći koje su se moglenaći u smrtnom Svetu.

Iako se kaže da su u Srednju Zemlju došla petorica Istarija, dvojica ne igraju nikakvu ulogu uistorijama Zapadnih Zemalja koje su stigle do Ljudi, jer je za druge rečeno da su otišli daleko na istokSrednje Zemlje. Ta dvojica su bili Itrin Luin, "Plavi Čarobnjaci", i mada se zna da su se zvali Alatar iPaiando u Neumirućim Zemljama i da ih je izabrao Orome Jahač, ništa više se ne zna o njihovim

54

životima i delima.Najslavniji i najviše hvaljen od Istarija je Gandalf Sivi, koga su Vilenjaci zvali Mitrandir, PatuljciTarkun, a Haradrimi Inkanus. Kao Majar u Neumirućim Zemljama zvao se Olorin i smatrao se zanajmudrijeg od svog naroda. U to vreme on je obitavao u vrtovima Lorijena, Gospodara Vizija iSnova, a takođeje često odlazio u kuću Niene Naricaljke. Pošto ga je podučavao Valar Lorijen uVrtovima, Olorinova mudrost je tokom mnogih Doba postala još veća. Takođe, pošto je primaosavete od Niene u njenoj kući, koja gleda na Zidove Noći, njegovoj mudrosti su pridodate saosećanjei podnošenje i kad sve izgleda beznadežno.Od svih Istarija Gandalf se smatra najvećim, jer su njegovom mudrošću slobodni narodi SrednjeZemlje dovedeni do pobede nad Mračnim Gospodarom Sauronom, koji je želeo da ih porobi. Uovome je Gandalfu pomogao Narja, Vilin-prsten Vatre, koji mu je podario Kirdan, gospodar SivihLuka, jer je Narja imao moć da učini Ljude hrabrim i odlučnim. Na Gandalfov podstrek ubijen jeŠmaug Zmaj i dobijene su bitke Pet Vojski, bitke odRogburga i Pelenorskih Polja. Od Gandalfove ruke nastradao je Balrog od Morije. Ali najveće od svihnjegovih dela bilo je pronalaženje Jedinog Prstena i to što je doveo Nosioca Prstena do mesta gde ćeon biti uništen. Tako je Prsten razoren, a Sauron i sve njegove sluge i celo njegovo kraljevstvo sudovedeni do konačne propasti. Gandalfov zadatak na Srednjoj Zemlji je ovim činom završen i tako jeTreće Doba okončano Gandalfovim odlaskom u Neumiruće Zemlje.

Još jedan od Istarija je Radagast Smedi, koji je živeo u Rozgobelu sa biljem i zverinjem, jer jenjegovo vilenjačko ime Aivendil, i bio je duh odan Javani, Kraljici Zemlje. Priča se da je on govoriomnoge jezike ptica. Čak su i Beorninzi i Šumski Ljudi iz Mrke Šume govorili s poštovanjem omudrosti Radagasta Smeđeg, jer u poznavanju šuma njemu nije bilo ravnog.

Poslednji koji se pominje od Istarija je Saruman Beli, koga su Vilenjaci zvali Kurunir, "Vešti Čovek".Kad su Istari stvoreni, Saruman je smatran za najvećeg od tog Reda. Mnogo vekova Saruman jetumarao predelima Srednje Zemlje i žarko žudeo da uništi Saurona Mračnog gospodara, ali se poslenekog vremena uzoholio i poželeo da sam ima moć. Godine 2759. Saruman je došao u Izengard, iBeren, Vladajuci Namesnik Gondora, dodelio mu je ključeve Ortanka, jer se mislilo da će Istaripomoći Ljudima Gondora i Rohirima u ratu protiv Orka, Istočnjaka i Dunlendinga. Međutim,Saruman je tu stvorio jedno silno mesto zle moći i prizvao k sebi orčke legije i Uruk-haie, Poluorke iDunlendinge. U Izengardu je okacio zastavu svoje strahovlade, crni barjak s oznakom sablasne beleruke. U svojoj oholosti je postajao sve više nepromišljen, dok ga nije zaveo Sauron, koji je raspolagaovolšebnim moćima, mnogo većim od njegovih. Tako je najveći od Istarija koji su došli da uništeMračnog Gospodara postao jedan od njegovih zastupnika. Ali Sarumanova moć je skršena besomEnta, junaštvom Rohirima i Huornih i mudrošcu Gandalfa. Izengard su razorili Enti, njegovu vojskusu satrli Rohirimi i Huorni, a štap mu je slomio i čarobnjačke moći oduzeo Gandalf. Saruman je paotako nisko da je u porazu tražio malu osvetu u sićušnom kraljevstvu Okruga gde su obitavali Hobiti,najmanji od njegovih neprijatelja. Tu su u jadnom nadmetanju za vlast Sarumana nadmašili Hobiti iubio ga je sopstveni sluga, Grima Crvjezik. Kad je Saruman umro, telo mu se smežuralo u obličje bezkrvi i mesa. Ono se ubrzo pretvorilo u kožu, lobanju i kosti umotane u pohabani ogrtac, i iz njega seizdigao stub sive magle. Za trenutak, kažu, to sivo obličje Sarumana Majarskog duha stajalo je nadnjegovim zemaljskim ostacima, ali je naišao vetar i ono je iščezlo.

Istočni VilenjaciU vreme Paljenja Zvezda svi Vilenjaci su živeli na istoku Srednje Zemlje. Ali s vremenom, GospodarŠuma, Lovac Orome od rase Valara došao je kod Vilenjaka i doneo im poziv da napuste tu zemlju.Mnogi su se odazvali Oromeovom pozivu i otputovali na Zapad gde su ih zvali različito, ZapadniVilenjaci ili Eldari. Oni koji su ostali prozvani su Istočni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni", koji su seuplašili Velikog Putovanja u Neumiruće Zemlje.

Istočnjaci

55

U Prvom Dobu Sunca svi Ljudi su se pojavili prvo u istočnim krajevima Srednje Zemlje. Neki suotišli na Zapad, a oni koji su ostali na istoku živeli su pod mračnom senkom Melkora Neprijatelja iokrenuli su se zlu. Ti Ijudi su nazvani Istočnjaci, a njihova zemlja se zvala Run.Posle izvesnog vremena neki od tih Ljudi su otišli sa istoka, u vilenjačke zemlje Belerijanda. TiIstočnjaci nisu bili visoki Ijudi, vec stameni, snažnih udova i crnpuraste kože s tamnim očima ikosom. Oni su se uglavnom pokazali kao nepouzdani i u ratu su izdavali svoje saveznike VilenjakeMorgotu. Malo imena ovih Ijudi se sačuvalo u letopisima, ali Ulfang Crni i njegovi sinovi Ulfast,Ulvort i Uidor su postali čuveni po tome što su počinili najveću izdaju. Jer, u Bici Nebrojenih SuzaUlfang i njegovi Ijudi su se okrenuli na vilenjačke saveznike usred bitke i pobili ih sleđa, tim činomratna sreća se okrenula i Vilenjaci su skršeni. Međutim, nisu svi Istočnjaci bili neverni, i u tom Dobujedan po imenu Bor i njegovi sinovi Borlad, Borlah i Bortand su se borili junački do smrti na straniVilenjaka.Ipak, uvek posle toga Istočnjaci su su se držali tog savezništva s Morgotom ili njegovim moćnimslugom Sauronom, i uvek su ratovali protiv plemenitih potomaka Edaina. Tokom Doba SuncaIstočnjaci su postali savez mnogih kraljevstava i rasa. U Trećem Dobu mnogi Istočnjaci su izlazili izRuna. Među njima su bili divlji Balkoti i ratnici u bojnim kolima koji su se zvali Kolovosci. Zatim,takođe, dalje na jugu, u Haradu, Istočnjaci Varvarski Ljudi koji su došli sa Istoka Srednjc Zemlje dazarate protiv vilenjačkih, edainskih i dunedainskih kraljevstava Zapada. Ta divlja plemena bila susluge i vojnici Mračnog Gospodara.

Po Sauronovoj zapovesti, Istočnjaci su poslali ratnike u Rat za Prsten. Na Pelenorskim Poljimabezbrojne čete oklopljenih Istočnjaka, bradatih kao Patuljci i naoružanih dvoseklim sekirama, borilesu se besno i izginule. Drugi su takođe našli smrt kad je Crna Kapija razvaIjena i Sauronovokraljevstvo Mordor uništeno. Rat za Prsten je zauvek skršio moć Mračne Sile nad Istočnjacima. Tako,kad je Kralj Elesar krunisan u Gondoru i u Četvrtom Dobu došao u Run, Istočnjaci su zatražili mir.To je Elesar prihvatio, i dugo godina posle tog sporazuma vladao je mir u Zapadnim Zemljama i uzemljama Harada i Runa.

IzengardStrategijska tvrđava Izengard nalazila se na južnom kraju Maglenih Planina, pored izvora Reke Izen ibila je na dominantnom položaju iznad Klanca Rohana i Gazova Izena. Kroz taj klanac išao je glavniPut Sever-Jug izmedu Maglenih Planina i Belih Planina. Tvrđavu je podigao Gondor pred kraj TrećegDoba. Glavnu odbranu tvrđave predstavljao je veliki prirodni kameni zid u obliku prstena koji jeokruživao ravnu poljanu. Taj kružni zid je objašnjenje za ime tvrdave Izengard, što znači "gvozdenaograda", na kojoj su sagrađene ogromne kapije i dodatni odbrambeni bedemi. Međutim, u središtutvrđave nalazila se i kula Izengarda napravljena od četiri stuba, od ne lomljivog crnog kamena. Ovakula bila je preko petsto stopa visoka i zvala se Ortank, "račvasta kula", zbog svog zupčastog vrha. UIzengardu i Ortanku bio je smešten jedan od sedam kamenova palantira. Tokom Trećeg Doba moćGondora je oslabila i Izengard je napušten. Oko 2700. Dunlendinzi su ga zauzeli, ali su ih 2759.isterali Rohirimi. U to vreme je Čarobnjak Saruman od Namesnika Gondora dobio ključeve Ortanka idopuštenje da zaposedne Izengard. 2963. je počeo da ga ponovo utvrduje i puni Dunlendinzima,Orcima, Vukovima, Poluorcima i Uruk-haima. Za vreme Rata za Prsten moćna vojska koju jeSaruman bio stvorio u Izengardu je potpuno uništena u Bici od Rogburga, a ona nekolicina što jepreostala je takode satrta kad su Enti od Šume Fangorn napali i golim rukama bukvalno sravnili sazemljom zidove Izengarda. Pošto nisu bili u stanju da potpuno unište kulu Izengarda, Enti su postavilibranu na Reku Izen i njene vode su potopile kulu i ceo Izengard, sve dok se Saruman nije predao.Posle Rata za Prsten Enti su iz temelja iskopali utvrdenja Izengarda i tu zasadili Motridrvo, i odondasu zvali to mesto Drvovrt od Ortanka.

IzildurDunedainski kralj Gondora. 3319. Drugog Doba numenorejski princ Izildur, njegov brat Anarion,njegov otac Elendil i njihovi sledbenici su se spasli od Sloma Numenora. U Srednjoj Zemlji Izildur iAnarion su sagradili Pelargir, Minas Itil, Minas Anor i Ozgilijat na jugu, i vladali zajedno kao kraljeviGondora. Kao Gospodar Itilijena Izildur je živeo u Minas Itilu do 3429, kad je Sauron zauzeo taj grad.

56

On je pobegao u očevo severno kraljevstvo Arnor, ostavljajući braću da brane ostatak Gondora.Vratio se 3434. sa Poslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi koja je uništila Sauronovu vojsku u Biciod Dagorlada. Međutim, i njegov otac i brat su poginuli u tom sukobu. 3441. Izildur je konačnonadvladao Saurona i isekao mu Jedini Prsten iz šake. Posle ove pobede Izildurje podlegao moćiJedinog Prstena i odbio da ga uništi. Dve godine posle toga je Izildura jedna horda Orka uhvatila uzasedu na Gladenskim Poljima. On je pokušao da se spase koristeći moć Jedinog Prstena da ga učininevidljivim i sakrije dok je preplivavao reku. Međutim, Jedini Prsten mu je skliznuo s prsta u vodu iOrci su ga ubili.

57

Jahaci vukova"Crvena knjiga zapadne međe" beleži kako su neki među Orcima Rovaniona došli u Bitku Pet Vojskijašući na Vukovima koji su se zvali Varge. Te Orke su Vilenjaci, Patuljci i Ljudi nazvali JahačiVukova, i oni su obrazovali konjicu orčkih legija.Međutim, ovaj savez Orka i Vuka nije bio osnovan tek u tom Dobu, jer i Vukovi i Orci su biliodgajeni rukom Melkora Neprijatelja u Dobima Zvezda. Njihov pakt zla otpočeo je pre nego što sepojavila rasa Ljudi i svetlost Sunca preplavila Svet. Istorije Belerijanda u poslednjim Dobima Zvezdapričaju kako su se sindarski Vilenjaci Belerijanda mnogo puta borili s Jahačima Vukova.

JavanaValiera, Kraljica Zemlje, Javana je supruga Aulea Kovača, i starija sestra Vane Večno-mlade. Javanase stara o rastu svih živih bića. Visoka kao drvo kiparisa i uvek odevena u zeleno, ona se zove JavanaKementari, štb znaci "plodna kraljica zemlje". Ona je majka želve. Javana je zasadila seme svihbiljaka na Ardi, i stvorila prostrane šume i pašnjaka sveta. Ona je zamislila i začela zaštitnike šuma,"pastire drveća" zvane Enti, i načinila Belo Drvo Eldara u Tirionu. Njeno najveće delo, medutim, biloje stvaranje neuporedivog Drveća Svetlosti, koje je dvadeset hiljada godina osvetljavalo sve zemljeValinora svojim sjajem. I njenom moći iznedrili su se poslednji cvet i plod tog Drveća, koji su postaliMesec i Sunce. Javanini prostrani pašnjaci i vrtovi se nalaze u južnom Valinoru, gde se graniče saŠumama Oromea. Njeni vrtovi daju čarobne cvetove iz kojih se pravi nektar bogova. miruvore.

JavanamireKad je Numenor bio tek stvoren, Vilenjaci Tol Ereseje su došli na svojim belim brodovima donosećidarove. Među najlepšim od tih darova bilo je miomirisno zimzeleno drveće koje je cvetalo i rađaloplodove u Neumirućim Zemljama. Na Numenoru su izrasle šume ovog čudesnog mirišljavog drveća.Među najdivnijim bilo je Javanamire, nazvano u čast Javane, valarske Kraljice ZemIje. Ovo ime znači"Dragulj Javanin" i, pored svog mirišljavog drveta, kore i zimzelenog lišca, to drvo je imalo sočan,okrugli tamnocrveni plod.

Juznjad(Jezero MrtvihLica)

Izmedu Slapova Raurosa na Reci Anduin i planinama Mordora bila je močvarna zemlja zvana MrtveBaruštine. Po ovoj nečistoj, neprohodnoj pustari malo njih se ikad usudilo da putuje, jer ne samo dasu vode bile ustajale i zatrovane već su su se na njima pojavljivali duhovi. Tokom Trećeg Doba MrtveBarušline su se postepeno proširile preko Dagorlada, "bojnog polja" koje je ležalo na severu odMordora i velikog groblja palih ratnika. Nekom zlom silom jeziva najezda iz močvara je oživeladuhove ovih davno umrlih Ljudi, Vilenjaka i Orka čija su se sablasna lica pojavljivala tik ispodpovršine kao da su osvetljena svetlošću sveća, mada njihovi likovi nisu bili sazdani od materije. Krozovo Jezero Mrtvih Lica Hobita pustolova, Froda Bagin-sa je vodio za vreme Potrage za Prstenom ononamučeno stvorenje, Smeagol Golum.

Jezerski LjudiIzmedu Mrke Šume i Gvozdenih Brda nalazilo se Dugo Jezero i grad Ezgarot, i tu su živeli JezerskiLjudi u Trećem Dobu Sunca. To su bili Severnjaci koji su nekad bili trgovci na jezeru i Tekućoj Reci.Oni su se obogatili trgujuci s Vilenjacima Šumskog Kraljevstva u Mrkoj Šumi i s Patuljcima Erebora,Samotne Planine.Ezgarotje sagraden na stubovima pobodenim u jezersko dno, a izmedu grada i obalestajao je drveni most.

On, međutim, nije odoleo Krilatom Vatrenom Zmaju Šmaugu koji je 2770. došao u Erebor. 2941.Šmaug je napao Ezgarot i, mada je ratnik iz Dola po imenu Bard Lukonosac ubio zver, grad jeporušen. Ipak, Jezerski Ljudi su se spasili da ne umru od gladi jer je delom Zmajeve riznice draguljaobnovljen grad. Vladar Jezerskih Ljudi, zvani Gospodar Ezgarota, bio je trgovac koga bi izabrali. Uvreme ubijanja Šmauga Gospodar je bio kukavica i pokvaren, ali se novi Gospodar koji je došao poslenjega pokazao kao častan i mudar, i Jezerski Ljudi su ponovo doživeli blagostanje.

JužnjaciDeo istorija Zapadnih Zemalja je posvećen divljem narodu koji je, u Drugom i Trećem Dobu Sunca,

58

došao iz vrelih pustinja i šuma Sunčanih Zemalja, što su ležale na jugu Srednje Zemlje. Tim Ijudimasu vladali mnogi kraljevi i velikaši, sve dok ih konačno nije zaveo Sauron Majar i pozvao ih u rat.Dunedaini su ih nazvali Južnjaci, mada su ih češce zvali Haradrimi.

Južnjaci su bili smeđoputi i crno-puti Ljudi koji su žestoko naslupali u ratu, ukrašeni s mnogo zlata.Njihov barjak bio je crna zmija na skerletnom polju. Oklop im je bio od bronze, odeća zagasitocrvena, a nosili su koplja i krive sablje. Dolazili su pešice, na moru u brodovima, na konjima i čak naledima moćnih bojnih životinja, koje se nazivaju Mumakili.

59

Kair AndrosKair Andros je osnovao Turin II, dvadeset treći vladajući Namesnik Gondora, tokom tridesetog vekaTrećeg Doba. To je bilo ostrvo na reci Anduin, malo na severu od bele Kule, koje je štitilo ulaz uzemlje Gondor i Rohan. To ostrvo i tvrđava predstavljali su neobičan prizor jer su oblikovani kaoveliki brod s visokim pramcem koji je bio upravljen uzvodno. Reka je žestoko udarala o ovaj"pramac", što objašnjava ovo ime koje znači "pena dugačka kao brod". Tokom Rata za Prsten, KairAndros su žestoko branili Ljudi Gondora, ali je on konačno pao pod snagama Mordora. Međutim,posle odlučne Bitke od Pelenorskih Polja i povlačenja Sauronove vojske, Kair Andros je ponovopripao Gondoru.

Kalakirija

U bukvalnom značenju, "svetlosna pukotina" na jeziku Uzvišenih Vilenjaka, Kalakirijaje takođezvana Prolaz Svetlosti, jer je bila jedini prolaz kroz velike Planine Pelori u Neumi-rućim Zemljama, iu Dobima Drveća Valara blagoslovena svetlost tog drveća se izlivala kroz taj rascep. Usred togprevoja nalazilo se brdo Tuna, na kome je sagrađen Tirion, glavni grad Uzvišenih VilenjakaEldamara.

Kalakvendi"Kventa Silmarilion" priča kako su oni Vilenjaci koji su se pojavili u Srednjoj Zemlji došli uNeumiruće Zemlje u vreme Drveća Valara. Ovaj hodočasnicki narod je nazvan Kalakvendi iliVilenjaci Svetla. Tokom mnogih Doba oni su živeli u Večnoj Svetlosti Dva Drveta, i postali suoplemenjeni tim svetlom, osnaženi u telu i ispunjeni velikim znanjem, jer su podučavani od Valara iMajara. Porediti Kalakvendije s nižim Vilenjacima Srednje Zemlje bilo je kao porediti dijamant sugljem. Duh Kalakvendija bio je sjajan kao oštrice njihovih mačeva, a njihove duše snažne ineobuzdane kao goli plamen koji kao da im je blistao iz očiju. Pred njima su svi, sem najmoćnijih odMelkorovih slugu, zastajali sa strahopoštovanjem.

KamulNazgul ili Utvara Prstena, Kamul je bio kralj Istočnjaka koji je potpao pod Sauronov uticaj za vremeDrugog Doba Sunca i kome je dat jedan od Devet Prstenova Smrtnih Ljudi. Ponekad zvani CrniIstočnjak ili Senka Istoka, Kamul je po rangu bio među Nazgulima odmah iza Vešca-kralja. Borio seza Saurona, sve dok Gospodar Prstenova nije srušen na kraju Drugog Doba. U Trecem Dobu Kamulje izgleda bio Sauronov glavni zapovednik u Mrkoj šumi oko 1100. Izvesno je da je posle 2951.Kamul bio gospodar Dol Gul-dura. Za vreme Potrage za Prstenom, Kamul je bio Crni Jahac koji jeušao u Hobiton, a zatim gonio Froda Baginsa i skoro ga uhvatio kod Baklberi Ferija (SkeleKopčokop). Za vreme Rata za Prsten, Utvare Prstena su dovodile Sauronove neprijatelje do očajanja.Posle sloma Vešca-kralja u Bici od Pelenorskih Polja Kamul je postao novi zapovednik UtvaraPrstena. Kamul je bio medu osam preživelih Utvara Prstena koji su doleteli na svojim KrilatimZverima u bitku pred Crnom Kapijom. Međutim, sve njihove zle moći nisu ništa vredele, jer kada jeJedini Prsten uništen u vatrama Planine Usuda, došao je kraj celom Sauronovom carstvu. Kamul CrniIstočnjak i Senka Istoka i druge Utvare su, uz krike, poslati zauvek potom u carstvo senki.

KandNajugoistoku od Mordora prostirala se varvarska zemlja po imenu Kand, koja je tokom Trećeg Dobapostala saveznik Saurona, Gospodara Prstenova. Mada je o ovoj zemlji malo ispričano, za njene Ijudese znalo da su žestoki ratnici, po imenu Varjazi, koji su sa Istočnjacima i Haradrimima dugo bili podzlim uticajem Saurona i često na njegovu zapovest dolazili da ratuju sa zemljom Gondor. Godine1944. Varjazi od Kanda su došli u rat, zajedno sa Haradrimima, ali su u Bici od Prelaza Porosaporaženi od snaga Gondora. Posle više od hiljadu godina, za vreme Rata za Prsten, Varjazi su seponovo pojavili, prvo na poziv Vešca-kralja od Morgula na Pelenorskim Poljima, a onda naSauronovu zapovest na Crnoj Kapiji. Obe ove bitke su se završile njihovim slomom, i tokom ČetvrtogDoba oni su bili prisiljeni da mole za mir Kralja Elesara i žive u miru sa svojim susedima.

Karas Galadon

60

Glavni grad skrivenog vilenjačkog kraljevstva Lotlorijen bio je Karas Galadon, "grad drveća". Bio jeto bukvalno grad pomno izrađenih, složeno zidanih drveća-kuća, ili "telaina", sagraden u ogromnomzidom opasanom gaju divovskog drveća Malorna, sa srebrnim granama u srcu Lotlorijena. Bio je to ikraljevski dvor Keleborna i Galadrijele, vladara Lotlorijena i najuzvišenijih po rangu Vilenjaka kojisu ostali u Srednjoj Zemlji tokom Trećeg Doba. Posle Rata za Prsten, kada je Galadrijela otišla izSrednje Zemlje a Keleborn se preselio u Istočni Lorijen, Vilenjaci su napustili Karas Galadon ičarolija koja je magično štitila njega i celi Lotlorijen je nestala.

KarharotVuk od Angbanda, Karharot, što znaci "Crvene čeljusti", bio je najveći Vuk svih vremena, čuvarkapija Angbanda koji nikad nije spavao. Othranio ga je živim mesom Morgot tokom Prvog DobaSunca. Za vreme Potrage za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu šaku i progutao i šaku iSilmaril u njoj. Vilin-dragulj je ispunio zver tako strašnom vatrom da je jurio pomahnitalo željan krvi,ubijajući svakog ko mu se našao na putu. Na užas svih, gorući dragulj je njegove moći učinio čak jošvećim no što su bile. Ali, konačno, naišao je na sebi ravnog: Huana, Vučjaka Valara. U bici koja jeusledila Karharot je smrtno ranio i Huana i Berena svojim otrovnim zubima, ali na kraju je i samubijen, a Silmaril je isečen iz njegovog trbuha.

KazadU srcu planine Aule Kovač je načinio rasu koja je sebe zvala Kazad. Taj narod, koga su Ljudi iVilenjaci zvali Patuljci, bio je snažan i gord, ali su isto tako bili jedna zakržljala i ružna rasa. Ipak,Patuljci su bili najdarovitiji zidari i klesari kamena koje je Svet ikada video, a njihove velike dvoranei odaje ukopane ispod planina su se ubrajali među najveća čuda Srednje Zemlje. Daleko najčuvenijeod njihovih prebivališta bilo je kraIjevstvo Kazad-dum, koje je u Trećem Dobu Sunca nazvanoMorija.

Kazad-dumNajstarije i najslavnije od svih patuIjačkih kraljevstava bilo je Kazad-dum, što znači "patuljačkakuća", pradedovski dom Durina Besmrtnog, prvog od Sedam Otaca Patuljaka. Durin je otpočeoukopavanje Kazad-duma pošto je otkrio prirodne pećine na istočnoj strani Maglenih Planina, iznaddivne doline Azanulbzara. Tokom pet Doba Zvezda i tri Doba Sunca Patuljci Kazad-duma sunapredovali i bili uspešni i ukopali su mrežu pećina kroz zapadnu stranu Maglenih Planina. Posleuništenja Belerijanda mnogi Patuijci su pobegli od sloma Nogroda i Belegosta u Kazad-dum, i brojnjegovog stanovništva je porastao, kao i njegovo bogatstvo kad je u njegovim rudnicima otkrivenredak i čarobni metal po imenu mitril. U Drugom Dobu Sunca ovi Patuljci su dugo bili u prijateljstvus Vilin-kovačima Eregiona koji su iskovali Prstenove Moći. A u Prokletim Godinama Sauronovevlasti u Drugom Dobu Patuljci su zatvorili svoje velike kapije prema svetu i tako izbegli pustošenjaRata Saurona i Vilenjaka i Poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi. U to vreme ova velika kuća je dobiladrugo ime, Morija, "mračna provalija". Ali, Patuljci su ipak i dalje kopali u rudnicima i radili ukovačnicama pod Maglenim Planinama do 1980. Trećeg Doba. Te godine Patuljci su kopali suvišeduboko pod Gorom Barazin-bar i jedan ukopani Balrog se oslobodio u hodnicima Kazad-duma. Takoje strašna bila Balrogova snaga i Ijutnja da su Patuljci ili pobijeni ili oterani iz svog kraljevstva. Kadje Družina Prstena ušla u Moriju na kraju Trećeg Doba, to je bila mračna provalija koju su Patuljciodavno napustili. Njeno bogatstvo su očerupale orčke horde i kroz njene gole hodnike i dalje su šetaliBalrog i mnoge rulje Orka i Divova. Međutim, vladavina Balroga je okončana kad je, posle nizadvoboja - u Holu Mazarbula, na Durinovom Mostu i Beskrajnom Stepeništu - Čarobnjak Gandalfkonačno nadvladao čudovište i bacio ga s najvišeg dela Durinove Kule, sa visokog planinskog vrhaZirak-zigilu.

KelebornVilinski kralj Lotlorijena, Kelebornje bio sindarski princ od Dorijata i rođak Kralja Tingola. Za vremePrvog Doba Sunca oženio se noldorskom princezom Galadrijelom, koja je rodila njihovojedino dete,Kelebrijanu. Kad je Belerijand uništen, Keleborn i Galadrijela su pobegli u Lindon, gde su ostali do 8.veka Drugog Doba kad su se nastanili u kraljevstvu Vilin-kovača Eregiona. Kasnije su Keleborn i

61

Galadrijeia osnovali Lotlorijen u Zlatnoj Šumi na Reci Srebrotok. Tokom Rata za Prsten Keleborn jeodbranio Lotlorijen od tri pokušaja osvajanja, zatim je poveo svoju vojsku u Mrku šumu i razorioSauronovo utvrdenje Dol Guldur. Na kraju Trećeg Doba Galadrijela je otplovila u Neumiruće Zemlje,ali Keleborn je ostao. Pošto je Galadrijela otišla, Keleborn i njegovi Šumski Vilenjaci su napustiliLotiorijen i osnovali Istočni Lorijen na jugu nekadašnje Mrke šume. Keleborn je vladao IstočnimLorijenom neko vreme, ali se najzad vratio u Rivendel. Veruje se da je posle nekog vremena otploviou Neumiruće Zemlje.

KelebrantZvan Srebrotok na Ijudskom jeziku, a Kibil-nala medu Patuljcima, Kelebrant je vilenjačko ime kojeznači "srebrni tok", a dato je reci koja je tekla od Belih Planina kroz prolaz Azanulbizar, kroz zlatnušumu Lotlorijen i dalje, da bi se ulila u Veliku Reku Anduin. Za vreme Trećeg Doba Sunca DružinaPrstena je sledila njen tok od kapija Morije do zlatne šume Lotlorijen.

KelebrijanaVilinska princeza Lotlorijena, Kelebrijana je bila ćerka jedinica Kralja Keleborna i KraljiceGaladrijele. Na kraju prvog veka Trećeg Doba Sunca Kelebrijana se udala za Elronda Poluvilenjakaod Rivendela. Oni su imali troje dece: Eladana, Elrohira i Aruenu. Godine 2509. Trećeg Doba, dok jeKelebrijana putovala iz Rivendela u Lollorijen, njenu pratnju je napala opaka banda Orka. Mada suKelebrijanu spasli njeni hrabri sinovi, ona je zadobila zatrovanu ranu koja nije mogla da zaceli.Podnosila je svoju bolnu muku godinu dana, ali je najzad otplovila u Neumiruće Zemlje gde će jeValari izlećiti.

KelebrimborVilinski kralj Eregiona, rođen za vreme Doba Zvezda, Kelebrimbor je bio noldorski princ, sinKurufina i unuk Feanora koji je stvorio Silmarile. Borio se u Ratu Dragulja i Ratu Besnih. 750.Drugog Doba osnovao je kraljevstvo Gvairt-i-Mirdaina, "Vilin-kovača". Od Patuljakaje dobijao mitrili mnoge druge dragocene metale i kovao najfinija oružja i nakit tog doba. Ali, kao i Feanor,Kelebrimbor je uvek težio da stvori nešto bolje i veće od bilo koga pre njega. Tako su baš njegoviVilin-kovaći iskovali Prstenove Moći. Toje bio njegov pad, jer nije znao da je lepi stranac, zvaniAnatar, koji je pomogao da se iskuju Prstenovi, bio niko drugi do Sauron, Mračni Gospodar. Kad jeSauron iskovao Jedini Prsten, Kelebrimbor je odmah shvatio svoju tragičnu grešku. Usledio jerazarajući Rat Vilenjaka i Saurona, od 2693. do 1701, u kome je Eregion razoren, a Kelebrimborubijen.

KelvariPre no što su Vilenjaci i Ljudi došli na Svet, sva bića su se zvala ili Kelvari ili Olvari. Kelvari su biliživotinje i živi stvorovi koji se kreću, a 0lvari su bili živa bića koja rastu i ukorenjena su u Zemlji.Kelvarima su dodeljene hitre noge i domišljati um kojima su mogli da izbegnu uništenje, a Olvarimasu dodeljeni moćni duhovi zaštitnici.

Kerin AmrotU vilin-kraljevstvu Lotlorijen nalazilo se brdo na kome je vilinski Kralj Amrota sagradio svoju kućuza vreme Drugog Doba Sunca. Pesme Vilenjaka govore kako se u žalosti za svojom izgubljenomIjubavlju, Vilin-devom po imenu Nimrodela, Amrot bacio sa jednog vilenjačkog broda i udavio umoru. Do kraja Trećeg Doba njegova kuća na brdu je odavno nestala, ali ono je smatrano začaranimmestom punim lepote i tuge nesuđene Ijubavi. Pokriveno cvetovima Elanora i Nifredila, bilo je tomesto gde su se Aragorn i Aruena zaručili, i na to mesto je, posle smrti svog muža, Aruena došla da isama tu umre.

62

KirdanVilenjački gospodar Sivih Luka, u Dobima Zvezdane Svetlosti Kirdan je postao Gospodar Falatrima.Kirdan znaci "brodograditelj", a njegovi Ijudi su bili prvi koji su u Srednjoj Zemlji gradili brodove.Pristaništa Kirdana su opstala kroz Ratove Belerijanda do 474, kad su Morgotove orčke legijepregazile Falas. Ali Kirdan se povukao na Ostrvo Balar sa svojim narodom. Posle potonućaBelerijanda Kirdan je postao Gospodar Sivih Luka. Pošto je smatran za jednog od najmudrijihVilenjaka, dobio je Narju, vilenjački "prsten vatre", od Kelebrimbora. Na kraju Drugog Doba Kirdanse priključio Poslednjoj Alijansi Vilenjaka i Ljudi koja je za ishod imala pad Saurona. Oko 1000.godine on je svoj prsten dao Gandalfu Čarobnjaku. 1975. Kirdan je predvodio snage Vilenjaka i Ljudiu Bici od Fornosta i porazio je Vešca-kralja od Angmara. Na kraju Trećeg Doba Čuvari Prstenova sunapustili Kirdanove luke. Sam Kirdan je tu ostao dugo u Četvrtom Dobu, sve dok poslednji Vilenjacinisu otišli.

KiliPatuljak Torina i Družine, Kili se uputio u Potragu za Samotnom Planinom godine 2941. TrećegDoba, što je za ishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljačkog Kraljevstvapod Planinom. Kao sin Torinove sestre, Dise, Kili je bio vatreno odan svom ujaku. I Kili i njegov bratFili su ubijeni u Bici Pet Vojski dok su branili Torina Hrastoštita.

KirinkiU predelima Numenora je živela jedna mala ptica, otprilike veličine carica, ali prekrivena sjajnimgrimizno crvenim perjem i obdarena divnim cvrkutavim glasom. Ta ptica se zvala Kirinki.

Kirit GorgorCrna Kapija i Kule Zuba bili su moćna barijera sagrađena preko "prolaza duhova", po imenu KiritGorgor, koji je bio glavni ulaz u Sauronovo zlo kraljevstvo Mordor. Bio je to najveći prolaz u Mordori onaj koji je Sauron najsilnije branio tokom Drugog i Trećeg Doba. U oba doba ta čvrsta masivnautvrđenja su konacno srušena i prolaz otvoren.

Kirit UngolU Planinama Senke koje su obrazovale zapadni bedem i granicu Mordora nalazio se jedan malokorišćen i uski prolaz zvani Kirit Ungol, "paukov prolaz". Taj tajni prolaz koristio je Veštac-kraljNazgula godine 2000. Trećceg Doba kad su njegove snage pokuljale iz Mordora i opsele Minas Itil.2002. godine Minas Itil je pao i prekršten je u Minas Morgul, "kulu utvara". Sledećih nekoliko hiljadagodina ovaj prolaz bio je zalvoren, jer je tu divovski zli pauk, po imenu Šeloba, napravila svojujazbinu. Svakog ko bi pokušao da tu otputuje proždralo bi ovo čudovište. Sauron je smatrao da sadniko ne može da ude u njegovo kraljevstvo kroz taj prolaz, ali godine 3019. Hobiti Frodo Bagins iSemvajz Gemdži, u pratnji Smeagola Goluma, savladali su Šelobu. Oni su zatim porazili siletroglavih, zlodušnih statua čuvara po imenu Osmatrači, i preživeli iskušavanja kod orčke Kule nagrebenu prolaza. Bila je to poslednja prepreka Kirit Ungola i Hobiti su se najzad uputili u paklenuzemlju Mordor.

KolovosciIz zemalja Runa u devetnaestom veku Trećeg Doba Sunca jedan istočnjacki narod je došao da ratuje sLjudima Gondora. Oni su bili brojan i dobro naoružan narod, s velikim kočijama i bojnim kolima kojesu vukli konji. Zapadni Ljudi su ih nazivali Kolovosci i tokom stotinu godina oni su ratovali sGondoranima. 1856. vođenaje prva bitka u kojoj su Kolovosci porazili Gondor i njegove saveznike,Severnjake. Oni su ubili Kralja Narmakila II, zauzeli zemlje Rovaniona i porobili Severnjake koji sutu živeli.

Kolovosci su vladali Rovanionom do poslednjih godina tog veka kad su se Severnjaci pobunili, iKalimhtar, novi kralj Gondora, poveo svoju vojsku na sever. U bici na Dagorladu Kolovosce je ovajnovi kralj potisnuo na istok u Run. Ali i dalje su Kolovosci izazivali nevolje na pograničnimpodrucjima Gondora i, uz pomoć Utvara Prstena i Haradrima, 1944. poveli su još jedan rat protivGondora. I tako, napadnuti i sa istoka i sa juga, Gondorani su bili primorani da podele svoje vojske:

63

gondorski Kralj Ondoher je otišao na istok, gde su njegovu armiju razbili Kolovosci i on i njegovadva sina su ubijeni. Ali, južna armija Gondora je porazila haradrimsku vojsku i zatim marširala naistok. Ona je iznenadila Kolovosce koji su slavili pobedu i satrla ih s osvetničkim besom. Njihovlogor je zapaljen, a oni koji nisu pobijeni u Bici kod Logora su saterani u Mrtve Baruštine gde sunastradali. Odonda je ime Kolovozaca nestalo iz letopisa zapada i oni se više ne pominju ni u jednojod istorija Vilenjaka i Ljudi.

KonjiKako su konji prvo nastali, u istorijama Arde se ne govori ali je poznato da je Nahar, pastuv Oromea,Lovca Valara, bio prvo takvo biće koje je došlo na Svet. I mada su svi konji preuzeli lik od Nahara,on je najmoćniji i najlepši od te rase. Njegove kopite su zlatne i njegova dlaka je danju bela a srebrnanocu. Neumoran, Nahar putuje preko Zemlje lako, kao što najbrži orao juri kroz vazduh.Ljudi iVilenjaci su odgajali konje za svoje potrebe, ali kažu da su plemenitije rase poticale od Nahara, a tosu bili Vilin konji Eldamara i oni po imenu Meari koji su živeli u Rovanionu. Te plemenite pasminesu bile najvećim delom bele ili srebrno-sive. Bili su dugovečni i hitri, a razumeli su jezike Vilenjaka iLjudi.

Najčuveniji od konja Visokorodnih Vilenjaka u istorijama koje su došle do Ljudi su oni koje suNoldori doveli u Srednju Zemlju, a najpoznatiji od tih konja bio je onaj po imenu Rohalor. Bio je tokonj od megdana koga je Fingolfin, najhrabriji od noldorskih kraljeva, jahao u svom velikomzlosrećnom dvoboju s Morgotom Neprijateljem.

U Trećem Dobu Sunca najplemenitiji konji Srednje Zemlje bili su oni divlji pastuvi Rovaniona kojesu zvali Meari. U dvadesetšestom veku tog Doba Eorl, prvi kralj Konjanika Marke, ukrotio je Meare,i mnogo vekova te Konje su mogli da jašu samo kraljevi Marke i njihovi sinovi.

Bilo je drugih rasa Konja u mnogim krajevima Srednje Zemlje, gde su ih Ljudi, Vilenjaci i nekedruge rase - i dobre i zle - uzimale da im služe. Mnogi od Ijudi koji su izašli iz Runa ili Haradadolazili su u rat jašući Konje, ili u bojnim kolima koje su vukli konji. Konji Utvara Prstena su zaistaulivali strah, ali još strašniji su bili Konji koji su dovedeni u kraljevstvo Saurona u Mordoru. Orci izMordora su često dolazili do konja Rohirima po noći i odvodili ih svom gospodaru, Sauronu. i on jeizopačavao njihov plemeniti lik i sao-bražavao ga zlom cilju. Na takvom jednom pastuvu jahao jezapovednik Barad-dura, Crni Numenorejac koga su zvali Usta Sauronova. Ta životinja bila jeogromna i crna, a njena mucena glava bila je kao velika lobanja i iz nozdrva i očiju su joj izbijalicrveni plamenovi.

Kornjača-ribaKornjača Riba Divovsko morsko stvorenje, poznato kao Fastitokalon u hobitskom predanju, od kogasu mornari koji su prolazili pored njega greškom pomislili da je ostivo. Kad su pokusali da na njemuzapale logorsku vatru, ono je zaronilo na dno mora.

U predanju Hobita postoji jedna priča o velikoj Kornjači-ribi koja se zove Fastitokalon. Da li je ovapriča proizašla iz toga što je neko video morsko čudovište ili je bila tvorevina hobitske mašte ne možese otkriti, jer nijedna druga rasa na Ardi nikad ne pominje ovo moćno stvorenje.

Korsari (Gusari)U Trećem Dobu Sunca strašni Korsari od Umbara tiranisali su obalske predele Srednje Zemlje mnogovekova. Pogled na njihove velike brze brodove sa crnim jedrima uvek je ispunjavao narode SrednjeZemlje strahom jer su oni nosili mnoge ratnike, a pokretala ih je snaga robova koji su veslali.

Numenorejci su bili osnivači Umbara u Drugom Dobu Sunca, ali su s vremenom podlegli zlu i, poslePada njihove Zemlje u Zapadno More, neki su ostali u Umbaru i prozvani Crni Numenorejci. Oni subili zla sila na moru. Ali, s vremenom su kraljevi Gondora krenuli protiv njih, a 1050. Trećeg Doba

64

moć Crnih Numenorejaca je zauvek skršena, i Umbar je postao jedna tvrdava gondorskog kraljevstva.

Ali sa Haradrimima, koji su često napadali Umbar, a i sami takođe bili pobunjenici u okviru Gondora,oduvekje bilo kavgi, sve dok najzad buntovnici Gondora, Haradrimi i ona nekolicina lutajućih CrnihNumenorejaca koji su preostali nisu osvojili Umbar s mnogo velikih brodova i povratili njegovu moć.Tako su od petnaestog veka do Rata za Prsten ovi Ijudi nazivani Korsari od Umbara i uvek suubrajani medu glavne neprijatelje Dunedaina Gondora i Arnora.

"Crvena Knjiga Zapadne Međe" govori kako se u poslednjem veku Trećeg Doba dunedainskipoglavar "Aragorn", sin Aratorna, pokazao kao glavni vinovnik sloma Korsara. Jer, ovaj žestokiratnik je poveo Dunedaine Gondora u luke Umbara. Tu je ubio njihovog zapovednika i potpalionjihovu flotu. U samoj godini Rata za Prsten Aragorn je vodio vojsku fantoma iz Dunharoua dokorsarskih crnih brodova kod Pelargira. S ovim Mrtvim Ljudima od Dunharoua Aragorn je ponovopotukao gusare, i to je bio njihov konačni poraz jer je poglavar oteo sve njihove brodove.

Ovim podvigom on je i skršio moć Korsara i preokrenuo sreću u Ratu za Prsten. Aragorn je upotrebiocrne brodove Korsara da pobedonosno dovede saveznike Dunedaina u Bitku od Pelenorskih Polja.

KraljolistIz izgubljene zemlje Numenorejaca u Srednju Zemlju je doneta jedna biljka koja je dugo korišćenakao jednostavni narodni lek za blaže telesne bolove i glavobolje. Na sivovilenjačkom jeziku nazvanaje Atelas, ali Ljudi su je zvali Kraljolist, jer su njihove legende pričale o njenim čarobnimisceliteljskim svojstvima u rukama numenorejskih kraljeva.

KrakenPrema najstarijim pričama, Melkor, sila najvećeg zla, u svom kraljevstvu Utumno u Srednjoj Zemljiokotio je morima spavajući drevnim snom bez snova, neuznemireni, čak do u Trećeg Doba Sunca."Crvena Knjiga Zapad-ne Mede" pripoveda kako je, kada je jedan vatreni Balrog oslobođen upatuljačkom kraljevstvu Moriji, još jedno biće izašlo iz mračnih voda što su bile ispod velikihplanina. Bio je to jedan veliki Kraken, s mnogo pipaka i ogroman, s nekakvim sluzavim sjajem. Bio jesjajan i zelen, a mastiljavi zadah je izlazio iz njegove nečiste telesine. Kao neka gomila zmija ležao jeu crnoj vodi ispod planine. Konačno se pojavio u čistoj vodi reke Siranon koja je tekla od ZapadneKapije Morije. Tu je podigao jedan veliki zid u koritu reke i napravio za sebe jednu crnu baruštinu,jezivu i ustajalu. Kraken je bio čuvar Zapadne Kapije i niko nije mogao da prođe a da ga ne izazove.Zbog toga je u "Knjizi o Mazarbulu" nazvan Čuvar u Vodi. Za vreme Potrage za Prstenom DružinaPrstena je probudila ovo zlo biće, ali je uspela da pobegne u Moriju.

KrebainPriče pripovedaju o jednoj vrsti velikih crnih vrana koje su živele u Dun-lendu (Mrkoj Zemlji) i ŠumiFangorn u Trećem Dobu Sunca. Te ptice su nazvane Krebain na jeziku Sivih Vilenjaka, a bile susluge i uhode zlih sila. Za vreme Rata za Prsten one su pretraživale nadaleko i naširoko predeleSrednje Zemlje tragajući za nosiocem Vladajućeg Prstena.

Krilate ZveriPriča se da su u vreme Rata za Prsten one neupokojene duhove zvane Nazguli nosile u visini KrilateZveri.Brža od svih vetrova bila su ta stvorenja koja su imala kljun i kandže ptice, vrat zmije i krilaslepog miša. Priča se da su hranjene orčkim mesom i porasle, postavši veće od bilo kog krilatogstvora Trećeg Doba. Ali, ma kako crne i zle bile, Krilate zveri nisu bile neupokojena bića i utvare kaonjihovi gospodari, pre su bili živi stvorovi kao Zmajevi, samo još stariji. Njih je odgajio Melkor usenkama koje su vrebale u Dobima Svetiljki, kad su iz Jama Utumna izašli Kraken i zmija.

Ipak, ma kako bili drevni, i mada snažni i strašni u svojoj službi Sauronu u Ratu za Prsten, njihovo je

65

vreme na Srednjoj Zemlji prolazilo. Jednu Krilatu Zver je usmrtio Vilenjak Legolas, a drugu je ubilavitez-deva Eovina, oni koji su preostali su stradali u holokaustu koji je uništio Mordor u poslednjimgodinama Trećeg Doba.

KrvovraneDrevno hobitsko narodno predanje govori o močvarnim predelima gde su obitavale zle utvare zvaneMjaukala. U tim ukletim baruštinama takođe je postojala jedna zla pasmina crnih ptica zvanihKrvovrane. Krvovrane su bile ptice lešinari i živeli su blizu Mjaukala, proždiruci ostatke njihovogplena.

Kud-DukanU svakom kraju Srednje Zemlje narod Polušana, koje su Ljudi zvali Hobiti, nosio je razlicita imena uskladu s jezikom raznih naroda. U zemlji Rohan Hobite su nazivali Kud-Dukan, što znaci "stanovnicirupa". Smatra se da su od tog korena reči hobitski izraz Kuduk počeli zajednicki da upotrebljavaju iHobiti Okruga i Ljudi od Brija u kasnijem periodu Trećeg Doba Sunca.

KulumaldaU šumovitoj provinciji Severni Itilijen, u kraljevstvu Gondor, nalazilo se ostrvo Kair Andros koje je,kao neki usidreni brod, mirovalo u Reci Anduin. Na tom ostrvu je raslo najlepše od drveća Itilijena.Ono se zvalo Kulumalda, što znaci "zlatno-crveno", jer je takva bila nijansa njegovog lišća. Zavilenjački narod njihova lepota bila je kao neko bledo sećanje na Laurelin, ono veliko Drvo Valara uNeumirucim Zemljama, koje je bilo blistavo više nego što se uopšte može zamisliti i koje je nosilo iime Kulurijen, što znaci i "zlatno" i "crveno".

KvendiKao što se pripoveda u "Ainulindale", sve što se rodilo na svetu bilo je oblikovano u velikim temamaMuzike Ainura. I samo je Iluvatar shvatio teme koje su stvorile rasu Vilenjaka. Tako, kada suVilenjaci došli na Svet, budeći se uz pogled na Zvezde i uz zvuk vode, kao da je Muzika Ainura bilarodena u njima. Od svih bića na Svetu oni su bili prvi koji su progovorili. Glasovi Vilenjaka su bilipredivni i nežni kao voda, a oni su bili radoznali za sve pojave i išli su po Svetu dajući imena svemušto vide. Oni su bili učitelji svim rasama i stvorenjima na Zemlji koji su hteli da nauče veštine govorai pesme.

Tako su Vilenjaci počeli sebe da zovu Kvendi, što znaci "govornici" ili "oni koji govore", ponjihovom najvećem umeću, a potom su nazvali svoj jezik Kvenija, što jednostavno znači "govor". Svijezici Sveta su poticali od tog jednog izvora, koji je njihov koren i koji najlepše zvuči uhu svih kojivole lepotu u njenim različitim oblicima. Divovski Enti su bili prva rasa koja je naučila da govori odKvendija, ali ubrzo se ta veština širila, sve dok čak i Ljudi i zli Orci i Divovi nisu naučili kako se onakoristi. I mada je Kvenija bio prvi jezik Kvendija, to nije bio njihov jedini jezik. Jer Avari i šumskiVilenjaci su govorili narečjima koja su se menjala tokom Doba Zvezda i Sunca kako su se menjalipredeli Srednje Zemlje. Zbog dugog izgnanstva Telerija na Tol Ereseji, govor ovog Trećeg Roda kojije obitavao u Alkvalondeu je takode bio jedno narečje drevnog govora. Jedino je među Vanjarima iNoldorima u Neumirucim Zemljama Kvenija ostao blizak jeziku kojim se govorilo u vreme Buđenja.

Pošto su sindarski Vilenjaci dugo vladali zapadnim zemljama i pošto su bili brojniji od noldorskihizgnanika, svi Eldari u Srednjoj Zemlji su uobičajeno koristili sinadrinski jezik. Uistinu, do TrećegDoba Sunca samo su Eldari, Enti i dunedainski velikaši i dalje znali Kveniju, a čak i za njih to nije biojezik za svakodnevnu upotrebu već jezik uzvišenih ceremonija, drevnih pesama i romantičnih priča iistorija Visokorodnih Vilenjaka.

66

LabudoviU priči o Velikom Putovanju Vilenjaka se pripoveda kako su labudovi Ulmoa najzad doveli Telere uEldamar, posle dugog izgnanstva na Tol Ereseji, Samotnom Ostrvu.

Ose Majar je došao kod Telerija i naučio ih kako da sagrade veliku flotu koja bi mogla da ponese ceonjihov Rod. Kad su brodovi napravljeni, Labudovi Ulmoa, Gospodara Voda, pojavili su se sa Zapada.Ta blistava stvorenja su bila bela kao morska pena i kružila su u velikim isprekidanim krugovima okobrodova Vilenjaka. Perjani sjaj i divota ovih ptica bili su skoro jednaki velicini i snazi ManveovihOrlova. Uz pomoć dugačkih konopaca Labudovi su odvukli veliku flotu Vilin-brodova u Eldamar.Potom su, ogromni i velelepni, kao da nisu bili svesni svog zadatka i kao da čuju neki divlji zov,otišli. Ali pre no što su ti ravnodušni kljunovi ispustili teglecu užad, taj beli juriš i zamah krila začelisu u srcima Vilenjaka znanja o tome kako se vetrovi igraju po morima i kako da upravljaju svojimbelim brodovima koji po njima plove. Priča se da, kad ti Vilenjaci slušaju more na Obali, oni još čujukako lupaju ta velika krila.

Od tada su Teleri nazivani Morski Vilenjaci zbog znanja koje su dobili od velikih Labudova. Naonom mestu, na koje su ih labudovi Ulmoa doveli, Teleri su podigli grad po imenu Alkvalonde, "lukaLabudova". Tu su pravili najlepše brodove na Ardi, čak još veštije oblikovane od onih prvih, a gradilisu ih u obliku Ulmovih Labudova, s velikim, belim krilima i kljunovima od jantara i zlata.

LaikvendiOd Tri Roda Vilenjaka koi su odabrali da izađu iz istočnih krajeva Srednje Zemlje i potraže ZemljuVečne Svetlosti na Zapadu bilo je mnogo onih koji su, iz Ijubavi prema Srednjoj Zemlji ili iz slrahaod opasnosti koje ih očekuju na putovanju, napustili potragu i nikad nisu stigli u Neumiruđe Zemlje.Nandori, jedan deo Telerija, bili su jedan takav vilenjački narod.

Denetor, sin nandorskog kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore u Dobu pre UzdizanjaSunca i odveo ih iz divljine Erijadora u Belerijand, gde su ih dočekali Sivi Vilenjaci te zemlje ipružili im zaštitu i mnoge darove od čelika i zlata. Tu im je dodeljena zemlja koja se zvala Osirijand,"zemlja sedam reka", koja se nalazila najugu Belerijanda. Dok su bili tamo, Nandori su dobili drugoime - Laikvendi - "Zeleni Vilenjaci" - zbog svoje odeće, koje je bila zelena da bi ih sakrila odneprijatelja, i zato što su voleli i poznavali sve što je zeleno i raste. Zaostajali su samo za PastirimaDrveća, Entima, kao zaštitnici Olvara šume, i Kelvara takode, jer Laikvendi nisu lovili bića šumskihpredela.

Neko vreme oni su opet bili srećni Ijudi, jer se nijedno zlo stvorenje nije usuđivalo da uđe uBelerijand u tim danima. Laikvendi su pevali po šumama kao slavuji i negovali šumu kao Veliki vrt.Njihovo pevanje bilo je tako divno i tako postojano da su Noldori, kad su stigli u tu zemlju, promenilinjeno ime u Lindon, što na kvenijskom znaci "zemlja pesme". Ona je zauvek ostala Lindon, čak ipošto se sve, sem tog malog dela Belerijanda, srušilo pod more u vreme Velike Bitke i Rata Besnih.

Posle oslobadanja Melkora veliko zlo je ponovo stiglo u Srednju Zemlju, kako se pripoveda u"Kventa Silmarilionu". Pojavile su se Melkorove vojske Orka, Divova i Vukova i odigrala se PrvaBitka u ratovima Belerijanda. Mada su Sivi Vilenjaci i Laikvendi izašli kao pobednici nad zlomarmijom na Amon Erebu i Osirijandu, gospodar Laikvendija Denetor je ubijen. Njegov narod jeispunila velika žalost i oni nisu hteli da uzmu novog kralja. Zakleli su se da više nikad neće da izaduu otvorenu bitku s neprijateljem, nego da će ostati u šumskom zaklonu, gde su mogli da svojedušmane uhvate u zasedu džilitima i strelama.

Zauvek potom Laikvendi su se držali tog zaveta i postali su plemenski narod i njihovi neprijatelji subili uznemiravani, ali nisu mogli da ih poraze, jer nisu podizali gradove koje je neprijatelj mogao dapronađe i razori. Ti Ijudi su bili kao vetar u drveću, koji se ponekad može čuti, ali ne i videti. I, svremenom, posle propasti u Četvrtoj i Petoj Bici Belerijanda, mnogi od Noldora i Edaina su se sakrili

67

od neprijatelja u kraljevstvu Laikvendija i dobili od njih mnoga znanja o šumi.Lairelose

U izgubljenoj zemlji Numenor, u šumovitim zapadnim predelima Andustara, nalazio se jedan deokoje je ispunjavalo takvo mnoštvo mirisnog zimzelenog drveća da je nazvan Nisimaldar, ili zemlja"Miomirisnog Drveća". Među mnogo drveća koje je tamo raslo bio je mirisni zimzelen u cvatu poimenu Lairelosc, što znaci "letnji-snežnobeli", koga su u Numenor prvi doneli Morski Vilenjaciostrvskog kraljevstva Tol Ereseje.

LandrovalOrao od Maglenih Planina, bio je brat Gvaihira Gospodara Vetra, vladara Orlova Maglenih Planina.Landroval i njegov brat su bili najveći Orlovi Trećeg Doba i često su dolazili u pomoć SlobodnimNarodima protiv zlih slugu Saurona. Landrovalje leteo s Gvaihirom na mnogim od njegovihpustolovina, i najznacajnijim - u Bici Pet Vojski i borbi pred Crnom Kapijom Mordora. Posleuništenja Jedinog Prstena Landroval i Gvaihirsu spasli Froda Baginsa i Semvajza Gemdžija od rekavatrene lave na padinama Planine Usuda.

LaurinkveU Hjarostaru, jugozapadnim predelima Numenora, nekad je cvetalo drvo sa zlatnim cvetovima, zvanoLaurinkve. Njegovi cvetovi su visili u dugačkim grozdovima i bili su veoma omiljeni zbog svojelepote, a njegovo drvo su veoma cenili mocni numenorejski gospodari mora jer je obezbedivaloodličnu drvenu građu za njihove brodove.

LegolasVilenjacki princ Šumskog Kraljevstva. Legolas (čije ime znaci "zeleni list") bio je sin Tranduila,sindarskog vilenjačkog kralja Šumskog Kraljevstva Severne Mrke Šume. 3019. Treceg Doba SuncaLegolas je postao član Družine Prstena. Njegov oštar vilenjacki pogled, njegove veštine i poznavanješume i njegov smrtonosni luk su se pokazali kao veoma vredni za Družinu u njihovim mnogobrojnimpustolovinama. Posle smrti Boromira i raspuštanja Družine, Legolas je s Gimlijem Patuljkom iAragornom nastavio dalje i borio se u Bici od Rogburga. Ova trojica su nastavili da jašu kroz ProlazeMrtvih i oteli korsarske gusarske brodove kod Pelargira, zatim su dalje plovili i stigli u Bitku odPelenorskih Polja. Dok su se još osecale posledice rata, Legolas je zasnovao koloniju ŠumskihVilenjaka u Itilijenu. Posle smrti Aragorna godine 120. Četvrtog Doba Sunca Legolas je, zajedno sasvojim prijateljem, Patuljkom Gimlijem, otplovio u Neumiruće Zemlje.

LindarKao što se priča u "Ainulindale", sve što je došlo na Svet izašlo je iz velikih tema Muzike Ainura.Vilenjaci su bili najlepši od svih bića i njihovo pevanje bilo je skoro ravno lepoti Velike Muzike.Medu Vilenjacima najdivniji pevaci su bili Teleri, koji su neumorno slušali zvuke vode kako udara oobale reka i mora, i njihovi glasovi su postali tečni, prodorni i snažni. Zbog svog pevačkog umećaponekad su bili poznati pod imenom Lindar, što znaci "pevači".

LindonPosle Rata Besnih i uništenja Angbanda, ceo Belerijand, izuzev jednog malog dela, potonuo je uZapadno More. Bio je to deo Osirijanda odmah na zapadu od Plavih Planina koji se zvao Lindon.Njegovo ime je značilo "zemlja pesme" zato što su Laikvendi, čuveni po svom pevanju, od najranijihvremena u ovim šumovitim predelima načinili svoj dom. Do Drugog Doba Lindon je bio uskoobalsko kraljevstvo, zapadno od onog malog dela Plavih Planina koje su se nalazile u zapadnomErijadoru. I Lindon i Plave Planine su bile podeljene na dva dela velikim rascepom Zaliva Lune.Severni deo bioje Forlindon, a južni deo Harlinon, i imao je pristanište Harlond. Najvažniji grad ipristanište, međutim, bio je Mitlond, ili "Sive Luke", koji se nalazio u celu Zaliva Lune. Kao jedinipreostali deo Belerijanda bio je posebno važan za Vilenjake. Od početka Drugog Doba Gil-galad,poslednji Uzvišeni Kralj Noldora Srednje Zemlje, došaoje da vlada u Lindonu, a Kirdan, GospodarBrodova od Falatrima, postao je gospodar Sivih Luka. Posle propasti Vilin Kovača 169. DrugogDoba i izbijanja rata Saurona i Vilenjaka, Numenorejci su poslali flotu u Lindon i pomogli Gil-galaduda istera Saurona iz Erijadora. Na kraju Drugog Doba, medutim, Gil- galad je morao ponovo daizjaše iz Lindona, s vojskom poslednje Alijanse Vilenjaka i Ljudi, protiv Saurona u Mordoru. Premdasu snage Mordora razbijene, Gil-galad je ubijen. Lindon nije više imao Uzvišenog Kralja i

68

kraljevstvom je otada vladao Gospodar Kirdan iz Sivih Luka. Tokom Trećeg Doba Vilenjaci Lindonasu bili umnogome oslabljen narod, i u sve većem broju su se ukrcavali na svoje čarobne bele brodovei plovili na zapad u Eldamar, u Neumiruće Zemlje. Medutim, s vremena na vreme Kirdan bi, kolikogod je mogao, slao pomoć Dunedainima, a u Bici od Fornosta baš Vilenjaci Lindona su preokrenuliratnu sreću i najzad skršili moć Vešca-kralja od Angmara.

Opstavši u Ratu za Prsten, Lindon, zajedno sasvim kraijevstvima Eldara u Srednjoj Zemlji, smanjiose tokom Četvrtog doba, jer su jedan po jedan Visokorodni Vilenjaci odlazili iz Sivih Luka. Konačno,i sam Kirdan je okupio preostale Ijude na svom poslednjem brodu i zaplovio na zapad preko mora uNeumiruće Zemlje.

ListopramEnt Šume Fangorn, Listopramje bilo vestronsko ime za jednog od tri najstarija Enta u Srednjoj Zemljikoja su i dalje bila živa u vreme Rata za Prsten. Listopramovo vilenjačko ime bilo je Finglas. KrajemTrećeg Doba on se veoma malo kretao jer je postao dremljiv i "stablast".

LisuinMnoge od najlepših cvetova Srednje Zemlje su donosili kao darove smrtnicima sa obala NeumirućihZemalja Visokorodni Vilenjaci Eldamara.Takav je bio slučaj i sa cvetom Lisuin slatkog mirisa.jeristorije Numenora pričaju kako su Vilenjaci Tol Ereseje doneli cvet Lisuin i zlatni zvezdocvet Elanoru smrtne zemlje. Ta su dva cveta - jedan zbog svoga mirisa, drugi zbog svoje boje - pleteni u vence inošeni kao krune na svadbenim svetkovinama.

LomelindiUhu Vilenjaka najljupkiji i najmiliji od ptica pevačica Arde su Lomelindi, "sutonski pevaci", kojeVilenjaci takode nazivaju Tinuvjel, a Ljudi zovu Slavuj. Ime ovih divnih bića je utkano u mnogepriče i glasovi najbajnijih žena, po lepoti čuvenih među Vilenjacima, Melijane, Lutijene i Aruene,porede se s pesmom Lomelinda.

LorelinU Valinoru, zemlji bogova, nalazi se vrt Lorijena, Valara koji je Gospodar Snova, i u tom jeprostranom vrtu jezero po imenu Lorelin. Okruženo ovim divnim baštama, i s maglovitim, šumovitimostrvom Este Isceliteljke usred svojih svetlucavih voda, Lorelin se smatra najlepšim jezerom na Ardi.

LorijenTokom Drugog i Trećeg Doba Sunca Vilinkraljevstvo u Zlatnoj Šumi na istoku od Maglenih Planinasu često nazivali Lorijen, ali njegovo pravo ime je Lotlorijen, i njegova istorijaje ispricana pod timimenom. Pravi Lorijen bilo je divno, starije mesto u Neumirucim Zemljama. Lorijen, što znaci"Zemlja snova", bio je prostrani vrt izuzetne lepote u južnom Valinoru gde su Valari, Majari i Eldaridolazili da bi obnovili svoje fizičke i duhovne moći. Bio je to vrt Valara Irmoa, koji je i sam najcešcezvan Lorijen, Gospodar Snova; bilo je to pitomo mesto puno spokoja, prepuno srebrnog drveća imnoštva cveća. Vode njegovih kristalnih izvora su kao čarolijom osvežavale sve Valare i Eldare kojisu ga posećivali. Usred ovog najdivnijeg od svih vrtova bile su svctlucave vode jezera Lorelin i usredtog jezera bilo je ostrvo s visokim drvećem i blagim izmaglicama koje je dom njegove supruge Este,Isceliteljke, Valiere koja daruje spokoj onima koji pate. Lorijenov brat je Mandos, Gospodar Sudbine,a njegova sestra je Niena, Naricaljka.

LosotiNa ledenom rtu Forohel na severu od Zapadnih Zemalja živeli su Ijudi zvani Losoti u Trećem DobuSunca. Oni su bili povučen, miroljubiv narod, koji se držao podalje od svih ratobornih Ljudi SrednjeZemlje. Na zajedničkom jeziku Ljudi zvali su se Snežni Ljudi od Ferohela, a govorilo se da supotomci Forodvaita severne Pustare.

Losoti su bili siromašan narod s malo svetovnih znanja, ali su bili upućeni u osobenosti svojihhladnih predela i život u njima. Svoje domove su gradili od snega i, u sankama i na košlauimklizaljkama, prelazili su ledene predele i lovili životinje debelog krzna od koga su pravili odeću.Tvrdi se da su Losoti mogli da predvide, po mirisu vetra, kakvo će biti vreme.

Lotlorijen

69

Najlepše Vilinkraljevstvo koje je ostalo na Srednjoj Zemlji u Trećem Dobu Sunca naiazilo se uZlatnoj Šumi, odmah na istoku od Maglenih Planina, iza kapija Morije. Ono se zvalo Lotlorijen,"zemlja drveća u cvatu", a takode se zvalo i Lorijen, "zemlja snova", i Laurelindorinan, "zemljadoline pevajuceg zlata". U ovom šumskom kraljevstvu raslo je Malorn drveće zlatnih listova i srebrnekore. Bilo je to najviše i najlepše drveće Srednje Zemlje i na njegovim visokim granama VilenjaciLotlorijena, koji su se zvali Galadrimi, ili "Ijudi drveća", načinili su svoje domove na platformamazvanim telaini ili fletovi. Galadrimi su uglavnom bili skoro nevidljivi, jer su se kretali uokolo međuvisokim granama i nosili sivovilenjacke ogrtace koji su posedovali magicna kameleonska svojstva.Ovde su vladali noldorska Kraljica Galadrijela i sindarski Kralj Keleborn; i deo sjaja eldarskihkraljevstava iz drevnih vremena mogao se nazreti u ovom carstvu. Lotlorijen je imao jednu velikugrad-palatu po imenu Karas Galadon, "grad drveća". Bilaje to kraljevska palata sagrađena na vrhujednog visokog brda gde se nalazilo najviše drveće u šumi. Ovo je brdo bilo opasano zidom ikapijama, a zatim okruženo drugim velikim drvećem. Građen po uzoru na sivo-vilenjačkoKraljevstvo Dorijat u izgubljenom Belerijandu, Lotlorijen je na sličan način štićen moćnomčarolijom. Galadrijela je bila po položaju najviši Eldar koji je ostao u Srednjoj Zemlji i uz moć Narje,njenog Prstena Dijamanta i Vode je oko Lorijena bacila čini koje su ga štitile, tako da neprijatelji nisumogli da u njega uđu i učine ga vidljivim Sauronovom Oku. Tokom gotovo svih godina Trećeg DobaLotlorijen je ostao po strani od borbi drugih naroda Srednje Zemlje, ali za vreme poslednjih godinaovog doba Družina Prstena je ušla u to kraljevstvo. Bežeci od slugu Sauronovih, oni su tu pronašlimir i utočište, a od Kraljice Galadrijele su dobili čarobne darove koji su im obnovili snagu i volju.

U Ratu za Prsten Lotlorijen su mnogo puta napadale Sauronove sluge iz Dol Guldura u Mrkoj Šumi.Te snage su oterane i, posle pada Mordora, Vilenjaci Lotlorijena su uništili Dol Guldur ipreimenovali Mrku Šumu u Šumu Zelenog Lišca. Kada je, početkom Četvrtog Doba, Galadrijelaotišla iz Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje i Keleborn poveo veći deo Galadrima u Šumu ZelenogLišca i osnovao Istočni Lorijen, Zlatna Šuma Lotlorijen je polako napuštena i čarobno svetlo togmesta je izbledelo.

LutijenaVilinska princeza Dorijata, bila je kći Sindarskog sivovilenjačkog Kralja Tingola i Melijane Maje.Rođena je u Drugom Dobu Zvezdane Svetlosti i smatrana je za najlepšu devu koja se ikad rodila ubilo kojoj rasi. Godine 465. Prvog Doba Sunca srela je smrtnog edainskog junaka Berena i oni su sezaljubili jedno u drugo. Kralj Tingol to nije odobravao i postavio je Berenu nemogući zadatak:potragu za Simarilom. Uprkos mnogih opasnosti, Lutijena se takođe uputila u potragu. S Huanom,Lovačkim Psom Valara, ona je nadvladala Saurona na Ostrvu Vukodlaka i oslobodila Berena iztamnice. Zatim je pošla dalje s Berenom u Angband gde je bacila čini koje su omogucile Berenu daisece Silmarile iz Morgotove gvozdene krune. Mada je potraga na kraju uspešno završena, ona jeBerena koštala života. Lutijena je bila tako žalosna da je svenula i umrla. Medutim, kada je stala predMandosa, Gospodara Mrtvih, zapevala je pesmu takve tuge da je on, sažalivši se, podario paru drugismrtni život. Konačno sjedinjena s Berenom, Lutijena je uskoro rodila Diora, njihovog sina jedinca.Dvoje zaljubljenih su živeli mirno još četrdeset godina u Osirijandu pre no što im je dodeljena druga ikonačna smrt.

LjudiKao što su se Vilenjaci rodili s Paljenjem Zvezda, tako su se Ljudi pojavili s Uzdizanjem Sunca. Uzemlji koju Vilenjaci zovu Hildorijen, "Zemlja onih koji slede", koja se nalazila na dalekom istokuSrednje Zemlje, Ljudi su po prvi put otvorili oči gledajući novo svetlo. Za razliku od Vilenjaka, Ljudisu bili smrtni i, čak i po merilima Patuljaka, kratkovečni. Po telesnoj snazi i prefinjenosti uma Ljudisu se teško mogli porediti s Vilin-narodom. Oni su bili slaba rasa koja je brzo i lako podlegalazarazama i surovim vremenskim uslovima u svetu. Iz tih razloga Vilenjaci su ih zvali Engvar,"bolešljivi". Ali Ljudi su bili tvrdoglavi kao rasa i množili su se brže no i jedan drugi narod, izuzevOrka, i mada ih je veliki broj stradao, oni su se ponovo množili pa najzad ojačali u istočnimzemljama, i zato su ih neki zvali Otimaci.Morgot se uputio u ove zemlje i u Ljudima je uglavnom,

70

nalazio narod koji je lako mogao da potčini svojoj volji.

Neki su pobegli od ovog zla i raštrkali se na Zapad i Sever. Konačno su stigli do Belerijanda i doKraIjevstva noldorskih Vilenjaka. Noldori su prihvatili vazalstvo ovih Ljudi i zvali ih Drugorodeni,ali kasnije, pošto je veći deo stanovnika Belerijanda govorio sivovilenjackim jezikom, oni su češcenazivani Edaini, "drugi".

Edaini su bili podeljeni u tri mnoštva: prvu Kuća Beorovu, drugu Kuću Haladinovu i Trecu KućaHadorovu. Slavna su dela Tri kuće Vilin-prijatelja. Od priča o Ljudima u Prvom Dobu je i "Narn iHin Hurin", koja govori o Hurinu ubici Divova; o Turinu koji je ubio Glaurunga, Oca Zmajeva; oBerenu, koji je isekao Silmaril iz Morgotove Gvozdene Krune; i o Earendilu Moreplovcu koji jeplovio "Vingilotom" i nosio Jutarnju Zvezdu po nebesima.

U Prvom Dobu još je onih od rase Ljudi došlo sa Istoka. Oni su bili drugaciji narod koga su Vilenjacizvali Garavi Ljudi ili Istočnjaci. U ratnim vremenima većina ovih Ijudi se pokazala kao neverna i,mada su glumili prijateljstvo s Vilenjacima, izdavali su ih Morgotu, Mračnom Neprijatelju.

Kada je prvo Doba Sunca okončano i Morgot bačen u Prazninu, zemlja Belerijand je potonula podZapadno More. Svi neprijatelji koji su naseljavali Belerijand su pobijeni, kao i većina Vilenjaka iEdaina. Čak su se i Edaini koji su preživeli to doba podelili. Neki su pobegli od potonuća Belerijandai otišli na Istok. Oni su živeli u Dolovima Anduina s drugima od njihovog roda koji nikad nisu ni ušliu Belerijand i bili su poznati kao Severnjaci od Rovaniona. Drugi od Edaina su otišli na Jug sVilenjacima. Tim Ijudimaje dodeljena zemlja koja je ležala u Zapadnom Moru. Oni su nazvaniDunedaini, Ljudi Zapadne Zemlje, što je na vilenjačkom jeziku bilo Numenor. U Drugom DobuDunedaini su češce nazivani Numenorejci i postali su moćna sila na moru. Zatim je i životni vekNumenorejaca produžen i njihova mudrost i snaga su se takode povećali. Njihova istorija u DrugomDobu bila je slavna ali su, pošto ih je zaveo i iskvario Sauron, krenuli u rat protiv Valara i biliuništeni. Numenor je bacen u veliki ambis, Zapadno More ga je prekrilo i njega više nije bilo.

Većina Numenorejaca je stradala, ali bilo je onih koji su spaseni od propasti, uključujući i neke kojisu bili poznati kao Crni Numehorejci. Ti Ijudi su živeli u zemlji Umbar na jugu Srednje Zemlje.

Medutim, najplemenitiji od Numenorejaca su se vratili u Srednju Zemlju u devet brodova; njihovgospodar bio je Elendil Visoki i s njim su bila dvojica njegovih sinova, Izildur i Anarion. Ti Elendili,"verni", koji su bili od istinske loze Dunedaina, stvorili su dva moćna kraljevstva u Srednjoj Zemlji:Severno Kraljevstvo Arnor i Južno Kraljevstvo Gondor.

Medutim, moć Saurona je ponovo rasla, i zato su oni obrazovali Poslednju Alijansu Vilenjaka i Ljudi,koja je združila sve vojske Dunedaina i Vilenjaka. Ljude je predvodio Elendil, a Vilenjake Gil-galad,poslednji Uzvišeni Kralj. Mnogo Ljudi zvanih Haradrimi, iz južnih zemalja, borilo se protiv njih, kaoi drugi iz Runa, koji su bili Istočnjaci, i neki koji su došli iz Kraljevstva Umbar -Crni Numenorejci.

Alijansa je porazila Sauronove legije. Medutim, Gil-galad, Elendil i Anarion su poginuli u tom ratu iod vladara Dunedaina ostao je samo Izildur. On je isekao Prsten iz Sauronove šake i poslao njegovduh da luta bez lika i obličja po pustim mestima Srednje Zemlje. Tako je otpočelo Treće Doba. Poštoje oteo Jedini Prsten iz Sauronove šake, Izildur ga nije uništio, i u prvim godinama ovog Doba njegaje zadesila nesreća. Orci su ga pokosili crnim strelama na Gladenskim Poljima i Prsten je dugo bioizgubljen.

Od Dunedaina koji su preživeli bili su tu i sinovi Izildurovi, koji su vladali Severnim KraljevstvomArnor, i sinovi Anariona, koji su vladali Južnim Kraljevstvom u Gondoru.Bilo je takođe drugih rasaLjudi koji su se bili uzdigli na istoku i jugu, i mnogi su se sad pojavili. Balkoti, Kolovosci i drugi

71

Istočnjaci su došli iz Runa da se suprotstave Dunedainima Gondora, dok su sa juga Haradrimi iVarjazi napredovali s Crnim Numenorejcima. Medutim, Gondorani su bili snažni i porazili su sveneprijatelje.Ali, na severu je jačala jedna druga sila u zemlji Angmar. U toj je zemlji vladao Veštac-kralj, i on jeokupio vojsku Orka i zlih stvorova, kao i Brđana iz Etenmursa i Istočnjaka, da bi poveo rat protivSevernog Kraljevstva Arnor koje su opustošili. Mada su Dunedaini Gondora naposletku uništiliAngmar, sa severnim kraljevstvom Arnor bilo je svršeno, i samo je mali broj od tog naroda tumaraopustim predelima i njih su zvali Šumari Severa.Na jugu i sa istoka bio je stalni priliv varvarskih Ljudi, koje je odavno zavela Sauronova zla moc.Dunlendinzi su napredovali, spremni za rat, kao i Haradrimi i Istočnjaci. Ali u to vreme je Gondorstekao saveznika, jer su im u pomoć došli konjanici poznati kao Rohirimi. To su bili SevernjaciRovaniona i bili su kao Šumski Ljudi i Beorninzi iz Mrke Šume, ili kao Jezerski Ljudi od Ezgarota iBardinzi od Dola, zato što su se neprestano borili protiv zla koje je činio Sauron, Mračni Gospodar.Na kraju Trećeg Doba vodio se Rat za Prsten i svi narodi Srednje Zemlje su se udružili ili saSauronom ili sa Dunedainima. Sauronova vojska je potučena. Jedini Prsten je pronaden i uništen, aJedini Kralj je došao medu Dunedaine. Bio je to Poglavar Šumara Aragorn, sin Aratorna, koji jedobio ime Elesar, pravi Izildurov naslednik.Elesar se pokazao kao snažan i mudar vladar. Jer iako je slomio mnoge neprijatelje u ratu, i nije se uborbi nikoga plašio, sklopio je mir s Istočnjacima i Haradrimima, i u Četvrtom Dobu Sunca, koje jeodređeno da bude Doba Dominacije Ljudi, vladao je mir u Zapadnim Zemljama, a takođe i mnogogodina posle tog vremena, zbog mudrosti Elesara i njegovih sinova.

72

Maglene PlanineDug skoro hiljadu milja, planinski venac po imenu Maglene Planine protezao se od dalekog severaSrednje Zemlje na jug do Provalilje Rohana i razdvajao zemlje Erijadora od Rovaniona. MaglenePlanine bile su dom Orka, Velikih Orlova i Patuljaka Kazad-duma. Neko vreme njihov najsevernijikraj je obrazovao odbrambeni bedem Vešca-kralja od Angmara i orčke tvrđave Gundabad, dok je unjihovom najjužmjem delu zli Čarobnjak Saruman branio svoje utvrdenje Izengard. MeduVilenjacima zvani Hitaiglir, "magleni vrhovi", glavni vrhovi Maglenih Planina su bili Metedras,Bundušatur, Zirak-zi-gal, Barazinbar i Gundabad, dok su Visoki Prevoj, Crvenrog i tuneli Kazad-duma bila tri glavna prolaza kroz njih.

MajariKada je Svet stvoren po prvi put, Ainuri, "sveti", izašli su iz Bezvremenih Holova i ušli u ovu novuzemlju. Ainuri su bili bez lika i obličja u Bezvremenim Holovima, ali su u okviru Krugova Svetauzimali mnoge i raznovrsne oblike. Ti Ijudi su bili Sile Arde i najmoćniji medu njima su bili Valari,kojih je bilo petnaest na broju. Manji Ainuri bili su mnoštvo zvano Majari i oni su bili sluge Valara.Mada je Majara bilo mnogo u Neumirućim Zemljama, samo nekolicina njih se pominje u istorijamaLjudi, jer je njihova pažnja bila retko usmerena na smrtne zemlje i pitanja smrtnika, već na Valare uNeumirućim Zemljama.

Najmoćniji od Majara je Eonve, Glasmk Manvea, Gospodara Vetra. Eonveova snaga u borbi se možeporediti čak i sa snagom Valara, i jek njegovih truba predstavlja strah i tre-pet za sve njegoveneprijatelje, jer kad taj zvuk jenjava, nailazi Vojska Valara. On je bio taj koji je Edaine podučiovelikoj mudrosti i znanju. Ilmare, koja baca svoja svetlosna koplja s noćnog neba je glavna odmajarskih deva. Ona je takode i pomocnica Varde, Kraljice Zvezda, koja vlada Nebesima.

Arienu, vatreni duh koji je nekad bio Maja od Vaninih zlatnih vrtova Valinora, Ljudi najviše poštuju.Ona upravlja Sunčevim putovanjem jer, kako se pripoveda u "Narsilionu", Sunce je bio poslednjiplod Laurelina, Zlatnog Drveta Valara, ono je postavljeno u jednu veliku barku koju je oblikovaoAule, koju je onda posvetio Manve pre no što ju je Ariena odnela na nebo.

Kako Ariena ide po danu, tako po noci putuje Tilion, Lovac srebrnog luka. Tilion je nekada bioMajar Oromea, ali sada nosi barku Meseca, koji je bio poslednji cvet Telperiona, Srebrnog DrvetaValinora.

Majari Ose i Uinena, sluge Ulmoa, valarskog Gospodara Okeana, poznati su svima koji plovemorima. Ose je gospodar talasa Belegaira, Zapadnog Mora, i mada kažu da Ose istinski voli MorskeVilenjake i da je on prvi doneo veštinu brodogradnje Svetu, njega se plaše svi moreplovci. Jer i uradosti i u besu on predstavlja strahovitu silu. Medutim, svi moreplovci gaje veliku Ijubav premaUineni, Gospi od Mirnih Mora. Ona je žena Oseova, i samo ona može da obuzda njegovu besnunarav i njegov divlji duh. Opkoljeni moreplovci joj se mole da položi svoju dugu kosu na more iumiri buru. Kao što je Ose voleo Morske Vilenjake, tako je Uinena volela Numenorejce, do PadaNumenora i Promene Sveta ona je uvek putovala ispred brodova ovog naroda s mora.

Od svih pripovedanja o Majarima, možda je najčudnija ona o Melijani, koja je služila i Vanu i Estu uValinoru, ali koja je u Dobima Zvezdane Svetlosti došla u Srednju Zemlju. Tu je u šumamaBelerijanda srela gospodara Eldara Elvea Singola i udala se za njega. To je jedino sjedinjenjeVilenjaka i Majara koje je ikad bilo, i tokom četiri duga doba zvezda i jedno doba Sunca Melijanabila je kraljica Sivih Vilenjaka i žena Elvea, koga su zvali Tingol i Kralj Sivi ogrtač. U to vremenjihov posed bilo je najlepše kraljevstvo Srednje Zemlje zbog svetlosti i lepote Melijanine. Ali, nanesrecu, Tingol je ubijen pred kraj Prvog Doba Sunca. Melijana se obavila tugom i svetlostkraljevstva je izbledela. Kraljica se digla i ponovo vratila u Valinor, napustivši zauvek SmrtneZemlje.

73

Mnogi drugi dobri i snažni duhovi došli su da se nasele u Srednjoj Zemlji. To su možda bili Majari,kao Melijana, ali se to iz hronika ne može saznati. Glavni od njih u pričama o Srednjoj Zemlji je onajkoga su Sivi Vilenjaci nazivali Jar-vain Ben-adar, što znači i "star" i "bez oca". Patuljci su ga nazivaliForn, Ljudi Orald, a Hobiti su ga zvali TomBombadil. Bio je to veoma neobičan i veseo duh, nizak,stamen Čovek, s plavim očima, crvenim licem i smeđom bradom. Nosio je plavi kaput, visokipohabani šešir s plavim perom i velike žute čizme. Pošto je uvek pevao ili govorio u stihovima,izgledao je kao neki budalasti i nastrani stvor, ali on je bio apsolutni gospodar Stare Šume Erijadorau kojoj je živeo, i nikakvo zlo u okvirima Sveta nije bilo dovoljno snažno da ga dosegne u njegovomcarstvu.

Drugi duhovi, koji su možda bili sluge Valra Ulmoa, takode su živeli u Staroj Šumi. Jedan od njihbila je Žena Reka od Vitlovindla, a drugi duh je bila e njena ćerka, Zlatozrna, Bombadilova žena.Zlatozrna je bila zlatokosa i lepa kao neka vilinska kraljica. Imala je srebrno i zlatno ruho, a cipelenalik na riblju krljušt. U njenoj kosi i za pojasom bilo je mnogo cveća, a pesma joj je bila kao pojptica.

Na kraju prvog milenijuma Trećeg Doba Sunca priča se da su petorica Majara došla u SrednjuZemIju. Oni nisu došli u veličanstvenim oblicjima, nego u liku staraca. Svaki je imao belu bradu ibio obučen u putnički ogrtač s kapuljačom, šiljati šešir i nosio je po jedan dugacki štap. To su biliIstari koje su Ljudi zvali Čarobnjaci i mnogo od njihove price je ispripovedano u "Crvenoj KnjiziZapadne Međe". Ali samo trojica od petorice se navode u istorijama. Radagast Smedi bio je gospodarptica i šumskih životinja i živeo je blizu Mrke Šume u Rozgobelu. Saruman Beli bio je pri nastankuReda Istarija smatran za najvećeg, i izvesno vreme bio je zaista vešt i mudar, ali se priklonio zlu igurnuo u propast mnoge, a sam bio potpuno uništen u svojim naporima da za sebe ostvari velikumoć. Gandalf Sivi bio je najčuveniji od Istarija. U početku se zvao Olorin i služio je i LorijenaGospodara Snova i Nienu Naricaljku, bio je priznat kao najmudriji od majarske rase. Poslednjadvojica od Istarija bili su Alatar i Palando, zvani Plavi Čarobnjaci, i služili su Oromea, Jahaca. 0njihovoj sudbini i delima u Srednjoj Zemlji malo se govori.

Ali, nisu svi Majari bili dobri i lepi duhovi. Mnoge je zaveo i iskvario buntovni Valar, MelkorNeprijatelj. Medu njima su prednjačili Balrozi, koji su nekad bili sjajni vatreni duhovi, svetli kaoAriena koja vodi Sunce, ali su mržnjom i besom izopačeni u demonska obličja. Ogrnuti nečistomtminom, Balrozi su imali vatrene grive i rukovali su ognjenim bičevima i mačevima. Gotmog je bionjihov gospodar, a priča o delima vojski Balroga je dugačka i krvava.

Duh kojije uzeo obličje ogromne i zastrašujuce ženke Pauka zvao se Ungolijant. Ona je proždiralasvetlost, bljuvala tminu i plela crnu mrežu nesvetlosti kroz koju ničiji pogled nije mogao da prodre.Niko nije mogao da ukroti ovaj duh koji je nekad možda bio Melkorov Majar. Ungolijantje odavnopočela da služi samo sebe i, mada je s Melkorom uništila Drveće Valara, konačno se okrenula protivMelkora. Na kraju, saterana u velike pustinje Severa, priča se da je, nemajući nikog drugog na kogabi se okomila, prožderala samu sebe.

Vampiri i Vukodlaci Angbanda su možda takode bili Majari u svom nastanku, kao i Balrozi. Kažu dasu oni bili zlokobni dusi koji su uzimali na sebe užasna obličja, ali nijedna priča ne govori onjihovom postanku. Od svih Vampira jedino se po imenu pominje Turingvetil, "Gospodarica senke",a od ogromnog mnoštva Vukodlaka Draugluin se navodi i kao njihov gospodar i kao praotac.

Jedan Majar je po čuvenju iznad svih ostalih zbog svoje velike zlobe, kako pričaju istorije SrednjeZemlje. To je Sauron, cije ime znaci "prezreni". Sauron, Mračni Gospodar, koji je nekad bio MajarAulea Kovača, bio je glavni sluga i konačno naslednik Melkora.

U Dobima Tmine, dokje Melkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari držali

74

u lancima, Sauron je vladao zlim kraljevstvom Angband. Po povratku svog gospodara, i tokom svihratova Belerijanda, sve dok Melkor nije bacen u Prazninu, Sauron je bio njegov glavni general. Zvalisu ga takode i Gortaur Surovi, a poživeo je najduže od svih Majara koji su služili Melkora. Mnogo jeratova, pokolja i pustošenja, tokom Doba Svetiljki, Drveća, Zvezda i Sunca, Sauron preživeo. Posleužasa Prvog Doba Sunca, kažu, Sauron se ponovo pojavio u Drugom Dobuu lepom i svetlom obličjui uzeo ime Anatar, "davalac poklona". Konačno, kad je sebe učinio Gospodarem Prstenova, njegovzli duh se razotkrio i rat, kao crna senka, ponovo je natkrilio Srednju Zemlju.

U Padu Numenora Sauronovo telo je uništeno. Ali njegov duh je pobegao u Mordor, i uz mocJedinog Prstena on je sebi ponovo stvorio lik, mada više nije mogao da izgleda divno. Odonda jepreuzeo oblicje Mracnog Gospodara i postao strahoviti ratnik s crnim oklopom na crnoj koži koja jeplamtela i imao je strašne, pomamne oči. Međutim, čak i taj lik je uništen na kraju Drugog Doba kadje Mordor pao i Jedini Prsten otet iz njegove ruke. Ali, moć Sauronovog duha bila je tako velika da jeu Trecem Dobu on ponovo poprimio obličje. Njegov duh je postao vidljiv ispoljavajući se kaovolšebna moć jednog velikog Oka bez kapaka. Kao oči svih velikih grabežljivih mačaka šume,planine i ravnice pretvorene u jedno, i stvoreno kao samo zlo, bilo je to Oko, opasano smrtonosnimplamenom i okruženo tamom. Međutim, čak i to obličje je zavisilo od moći koja se nalazila uJedinom Prstenu i, u ratu kojim je okončano Treće Doba, Prsten je uništen. Još jednom, ali ovog putakonačno, Sauronov duh je zbrisan i pretvoren u seni, i ovaj Majar nikad više nije vaskrsao.

Mali NarodHobiti su bili poznati kao najmanji od naroda Srednje Zemlje u Trecem Dobu Sunca. U visinu sumerili izmedu dve i četiri stope i, premda hitri i okretni, bili su daleko manje snažni nego Patuljci. ILjudi i Vilenjaci su ih često zvali Mali Narod.

MalornNa obalama Srebrotoka, koji je tekao istočno od Maglenih Planina, bila je jedna šumovita zemlja gdeje raslo najviše i najlepše drveće Srednje Zemlje. Bilo je to drveće Malorna, koje je imalo koru odsrebra i cvetove od zlata, a od jeseni do proleća i lišce mu je bilo u zlatnim nijansama. U TrećemDobu Sunca ova zemlja se zvala Zlatna Šuma Lotlorijen, "zemlja usnulih cvetova". Ova šumovitazemlja drveća Malorna je vilinskim moćima pretvorena u sigurno utočište od zlih stvorova, i drvećeje tu bujalo i raslo kao ni na jednom drugom mestu u Ardi, izuzev u Neumirucim Zemljama. Tu suživeli Galadrimi, Vilenjaci kraljevstva Kralja Keleborna i Kraljice Galadrijele. I, u zaklonu od granadrveća Malorna, gde se stablo racvalo blizu krošnje, Galadrimi su sagradili svoja prebivališta, koja suse zvala telaini ili fleti. Njihov kralj i kraljica su živeli u jednoj velikoj palati na najvišem Malornu.Galadrimi su bili kao duhovi šuma i u ovom kraljevstvu nije bilo sečenja ni paljenja drveta. To jezaista bilo kraIjevstvo drveća, a zlatni sjaj vilinske moći je tu blistao kao nigde drugde u tom Dobu.

MalosU poljima Lebenina, uz deltu Reke Anduin, raslo je cveće koje su Sivi Vilenjaci nazvali Malos,"zlatosneg". Njegovi cvetovi su bili bajni i nikad nisu venuli, i u vilinskim pesmama oni su poredenisa zlatnim zvonima koja su pozivala Vilenjake na Zapadno More.

MandosNa napuštenoj zapadnoj obali Neumirucih Zemalja, okrenuti Okružujućem Moru i Zidovima Noći,nalaze se Dvori Mandosa gde se, po predanju Eldara, duhovi poginulih prizivaju da se nastane uDvoranama Čekanja, sve dok ih Iluvatar ne dozove u času Kraja Sveta. To je Kuća Mrtvih, prostranepalate Valara Namoa koji se zove i Mandos, Gospodar Usuda, koji zna sudbinu svega. On je strogiSudija Mrtvih, koji je samo jednom osetio samilost - kad mu je Lutijena pevala. Njegova žena jeVaire, Tkalja. Njegov brat je Lorijen, Gospodar Snova, a sestra muje Niena, Naricaljka.

ManveValar, Kralj Arde, Manve Sulimo je Gospodar Vazduha, i sa svojom ženom Vardom, KraljicomNebesa, vlada celom Ardom iz svojih dvora Ilmarina na vrhu Tanikvetila, najviše planine na svetu.Na Manvea, što znaci "Bog", misli se i kad se kaže Gospodar Vetra, jer njegov element je čistvazduh, vetar, oblaci i oluje.

75

Orlovi i sve ptice su za njega svetinja. Njegove oči i odeća su plavi, a skiptar mu je načinjen odsafira. Manve vidi ceo svet pod kapom nebeskom i on je dah svih naroda sveta. Srcu su mu najmilijivanjarski Vilenjaci je rje njihovo najveće umeće poezija, koja je za njega najviše uživanje.

MeariSvi Konji Arde su stvoreni po liku Nahara, belog pastuva Oromea, valarskog Konjanika. Pravipotomci Nahara, verovalo se, bili su Meari, "Princevi Konja" od Rohana, jer su oni bili čarobni ipredivni. Beli i srebrnosivi, bili su brzi kao vetar, dugovečni i neumorni i ispunjeni velikommudrošcu.

Priče Rohirima beleže kako su prvi Meari stigli do Ljudi Rovaniona. U dvadeset šestom veku TrećegDoba Sunca gospodar Eoteod, koji je nazvan Leod, pokušao je da ukroti najlepšeg Konja kog jenjegov narod ikad video, ali je Konj bio divalj i ponosan i zbacio je Leoda i on je poginuo. Tako jeovaj Konj prozvan Čovekova Propast. Medutim, kad je Lodov sin, Eorl, prišao ovom Konju, on se,da bi se iskupio, predao mladom velikašu. Eorl mu je dao novo ime, Felarof, Otac Konja, jer od njegasu potekli Meari, koji nisu dopuštali nikome da ih pojaše, osim kraljevima i prinčevima Eorlove loze.Mada nisu mogli da govore, oni su razumeli jezik Ljudi, i nije im bilo potrebno sedlo niti uzda jer suslušali izgovorenu reć svojih gospodara, Rohirima od kraljevske kuće.

Meare su njihovi gospodari voleli i cenili i zastava Rohirima je oduvek bila hitri beli obris Felarofakako galopira po zelenom polju.

U Ratu za Prsten Meari su obavljali veliku dužnost. Jedan po imenu Snežna Griva nosio je Teodona,kralja Rohirima, u bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja, gde su zadobili veliku slavu zaRohirime, mada su na kraju i Konj i jahač stradali do Vešca Kralja od Angmara. Jedan drugi Meara uratu je ostvario još veće podvige. Bio je to Senko i, prekršivši pravilo da niko sem kraljeva i prinčevane može da jaše Meare, nosio je Belog Jahača, Istarija Mitrandira, koga su zvali i Gandalf. Senko jepokazao da ima odvažno srce i jake udove, jer je stajao nepokolebljivo s Belim Jahačem nasuprotužasu Nazgula i prestigao je u trku čak i gnusne Krilate Zveri. On je nosio Gandalfa u zemljeGondora za vreme opsade Bele Kule. Posle Bitke od Pelenorskih Polja nosio je Čarobnjaka svojskom Zapovednika Zapada do Crne Kapije Mordora i u konačni sukob sa Sauronovim zlimarmijama.

MeduzeldMedu najjačim saveznicima Dunedaina u Trećem Dobu bili su Kraljevi Marke koji su vladalizemljom Rohan iz palate zvane. Meduzeld, Zlatni Dvor. Meduzeld je bio veliki dvor za svetkovine,sa zlatnim krovom, koga je sagradio Brego, drugi kralj rohirimskih konjanika, godine 2569. On jestajao na najvišoj tacki Edorasa, brda-tvrđave i prestonog grada Rohana. U njemu je bio zlatan prestokralja, visoki pozlaćeni stubovi i isklesani zidovi na kojima su visile bogate tapiserije. U Zlatni DvorMeduzeld i kod Kralja Teodona došla su ona četvorica iz Družine Prstena kao izaslanici Dunedainada pozovu Rohirime na oružje u Ratu za Prsten.

Melijana MajaMaja, Kraljica Dorijata, Melijana je u Valinoru bila majarski duh koji je negovao drveće u cvatu uZemlji snova Lorijenu, i služila je kraljice Valara, Vanu Mladu i Estu Isceliteljku. Medutim, zavreme Doba Zvezdane Svetlosti ona je otišla u Belerijand u Srednjoj Zemlji i zaljubila se u ElveaSingola, Uzvišenog Kralja Telera. Melijana i Tingol (kako se Elve onda zvao) su zajedno osnovalikraljevstvo Dorijat i sagradili Menegrot. Bilo je to carstvo Sindara, ili Sivih Vilenjaka, zašticenonevidIjivom preprekom moćne čarolije, zvanom Prsten Melijanin. Melijana i Tingol su imali jednukćer, Lutijenu, izuzetne lepote. Tokom mnogih Doba Zvezdane Svetlosti i najvećeg dela Prvog DobaSunca Melijanina čarolija štitila je Dorijat od zla i opasnosti. Konačno, medutim, sukob u RatuDragulja prodro je i u sindarsko kraljevstvo. Kada su Kralja Tingola izdali i ubili u Menegrotugodine 505. Prvog Doba, ona više nije mogla da podnese da živi u Srednjoj Zemlji. Kraljica Melijana

76

je pobegla iz Belerijanda. Njene zaštitne čini su oslabile i nestale, a ona se vratila u NeumirućeZemlje.

MelkorValar, Gospodar Tame, čak i kao duh Ainur, Melkor - što znači "onaj koji se uzdiže u moći" - bio jeispunjen gordošcu i uneo je nesklad u Veliku Muziku i Viziju. Na Ardi Melkor je za svoj posed uzeoTminu i Hladnoću. Za vreme oblikovanja Arde osujetio je njeno stvaranje, tako da je ona ispalaoštećena i nesavršena. I dok su se Valari bavili gradenjem svog kraljevstva Almarena, Melkor jezaveo i iskvario mnoge duhove Majare. Poveo ih je na sever Srednje Zemlje i podigao svojasuparnička kraljevstva Utumno i Angband. U Ardi je Melkor vodio pet ratova protiv Valara,opustošio Almaren i uništio i Velike Svetiljke i Drvece Valara. Na pocetku se Melkor pojavljivao uobličjima i lepim i gnusnim, ali posle uništenja Drveća Svetlosti zauvek je poprimio svoje zlo obličjekojeg su Vilenjaci zvali Morgot, "Mračni Neprijatelj Sveta".

Visok kao kula, Morgot je nosio gvozdenu krunu i crni oklop. Držao je malj zvani Grond, ČekicPodzemnog Sveta, i veliki crni štit. U očima mu je sijao plamen zlobe, lice mu je bilo iskrivljeno iišarano ožiljcima, a ruke su ga neprestano pekle od vatre Silmarila. Ali, u Ratu Besnih, svaMelkorova moć je uništena, a on je jedini od Valara isteran iz Krugova Sveta, i obitava zauvek uPraznini.

Melkor Gospodar Tame. Medu najvećima od Valara, Melkor se pobunio protiv ostalih. Vilenjaci suga nazivali Morgot Mracni Nepi'ijatelj, jer je sve zlou Ardi imalo u njemu svoj začetak.

MenegrotZa vreme Doba Zvezdane Svetlosti najveličanstvenije gradevine na Srednjoj Zemlji su se nalazile uMenegrotu, "Hiljadu Pećina", gradu-tvrdavi Sivih Vilenjaka Dorijata u Belerijandu. Menegrot jeusečen u stenovitu liticu na južnoj obali Ezgalduina, pritoke Reke Sirion. U njega se moglo ući samojednim jedinim kamenim mostom preko reke. Bila je to tajna tvrđava-palata sindarskog kralja EluTingola i kraljice Melijane Maje. Sagradili su ga za Tingola Patuljci Belegosta i njegove odaje supredstavljale čudesan prizor. Pošto su Sindari voleli šume, u dvoranama i pećinama su bili u kamenuisklesani drveće, ptice i životinje, i u njima je bilo mnoštvo fontana i svetiIjki od kristala. TokomDoba Zvezdane Svetlosti Menegrot je napredovao i cvetao, a čak i tokom većeg dela Prvog DobaSunca, kad je ceo Belerijand bio u sukobu, ceo Dorijat bio je zaštićen čarobnim moćima MelijaneMaje. Međutim, prokletstvo Silmarila je na kraju za ishod imalo ubistvo Tingola u samomMenegrotu i Melijanin odlazak. Odonda je Menegrot dvaput pljačkan, prvo su ga opustošili PatuljciNogroda, a drugi put noldorski Vilenjaci. Menegrot je napušten i s ostatkom Belerijanda potonuo podtalasima.

MeneltarmaNajviša planina na ostrvskom kraIjevstvu Numenor bila je sveta planina zvana Meneltrma, "OslonacNeba". Ona se nalazila u središtu Numenora i sa njenog vrha, Svetog mesta Eruovog, tvrdilo se, biloje moguce videti Kulu Avalonea na vilenjačkom ostrvu Tol Ereseji. U podnožju Meneltarme bila jeNoirinan, Dolina Grobova Kraljeva, a kraljevski grad Armenelos bio je podignut na jednomobližnjem brdu. Snegovi Meneltarme bili su izvor Sirila, najduže reke u Numenoru.

MerjadokBrendibak

Hobit od Okruga, Merjadok Brendibak je rođen 2982. Trećeg Doba, kao sin Saradoka Brendibaka,Gospodara Baklenda. 3018. Meri (Veseli) je postao jedan od četvorice Hobita iz Družine Prstena.Veseli je preživeo mnogo pustolovina sve do rasturanja Družine, kad su i njega i Pipina (PeregrinaTuka) zarobili Orci Izengarda. Kada su Orke napali Rohirimi Hobiti su pobegli u Šumu Fangorn ipomogli da se ubede Enti da napadnu Izengard. Meri (Veseli) je kasnije postao dvorjanin KraljaTeodena od Rohana. Postao je junačka figura kada je, sa vitezdevom Eovinom, ubio Vešca kralja odMorgula u Bici Pelenorskih Polja. Ovaj okršaj umalo što nije Veselog koštao života, ali ga je

77

Aragorn izlečio. Po povratku u Okrug kasnije te godine, Veseli se borio u Bici od Uzvode i kasnijeoženio Estelom Boldžer nasledivši svog oca kao Gospodar Baklenda. Veseli i Pipin su bili najvišiHobiti u istoriji, štrčeći svojom visinom od četiri i još pola stope. Godine 64. Četvrtog Doba Veseli iPipin su napustili Okrug da bi proveli poslednjih nekoliko godina života u Rohanu i Gondoru, gde susahranjeni uz visoke počasti u Kući Kraljeva.

MimKralj Sitnih Patuljaka Amon Ruda, Mim je bio poslednji kralj Noigit Nibina, ili Sitnih Patuljaka, kojisu živeli u pećinama ispod Amon Ruda u Belerijandu. Pred kraj petog veka Prvog Doba Suncacelokupno stanovništvo ove rase u izumiranju se sastojalo od Mima i njegova dva sina, Ibuna i Kima.486. Prvog Doba Mima su zarobili odmetnici Turina Turambara i on ih je odveo na bezbedno mestou svoje skrivene pećine. Sledeće godine Mima su zarobili Orci i on je spasao život izdavši Turina injegovu bandu, koji su uhvaćeni u zasedu i pobijeni. Uzalud je, medutim, Mim stekao slobodu. ObaMimova sina su nastradala, a Turinov otac Hurin je gonio i pronašao izdajicu svog sina i ubio gajednim udarcem.

Minas AnorGrad-tvrđava Minas Anor, "Kula Sunca", bio je jedan od tri velika grada Gondora podignut u onomstrateški važnom klancu izmedu istočnog kraja Belih Planina i zapad-nog zida Planina Mordora.Smešten u podnožju planine, koja se u vencu Belih Planina nalazila na krajnjem istoku, bio je to prvigrad feuda Anoriena i kontrolisao je dolinu na zapadnoj strani Reke Anduin. Kad je sagraden, godine3320. Drugog Doba, Minas Anor bio je grad dunedainskog Princa Anariona. Njegov blizanac, MinasItil, "Kula Meseca" koji je sagrađen iste godine na najzapadnijem ogranku Planina Mordora i koji jekontrolisao ravnicu na istočnoj strani Reke Anduin - bio je grad njegovog brata, Princa Izildura. Onisu zajedno vladali Gondorom iz kraljevske prestonice Ozgilijat, "cita-dele zvezda", koja jepremošćavala Reku Anduin na sredokraći izmedu dve kule. Posle vekova ratovanja i pustošenja kojeje izazvala velika kuga, i Minas Itil i Ozgilijat su bili u ozbiljnom opadanju do sredine Trećeg Doba.Do 1640. kraljevski dvor je preseljen u Minas Anor, koji je postao nova prestonica Gondora. Godine1900. Kalimehtarje sagradio njegovu čuvenu Belu Kulu. Kad je konacno Veštac-kralj zauzeo MinasItil godine 2002. i promenio mu ime u Minas Morgul, postalo je očigledno da sudbina celog Gondorazavisi od odbrane Minas Anora, i njegovo ime je promenjeno u Minas Tirit, "Kula Straže". Pod timimenom ispričan je ostatak istorije ovoga grada-tvrdave.

Minas ItilU okviru kraljevstva Gondor grad-tvrdava Minas Itil, "Kula Meseca", sagraden je na zapadnomogranku Planina Mordora i kontrolisao je feud Itilijen na istočnoj obali Reke Anduin. Kad jeizgrađen, 3320. Drugog Doba, Minas Itil bio je grad dunedainskog Princa Izildura. Njegov blizanac,grad-tvrđava Minas Anor je sagrađen iste godine za njegovog brata, princa Anariona. Dok je njihovotac Elendil vladao kao Uzvišem Kralj Dunedaina iz Severnog Kraljevstva Arnor, braća su združenovladala Gondorom. Samo jedan vek pošto je Minas Itil podignut, godine 3429, zauzele su gaSauronove snage, ali na početku Trećeg Doba Izildur ga je povratio. Međutim, kako su nasledniciIzildura od tog doba vladali iz Severnog Kraljevstva Arnor, prestiž Minas Itila kao kraljevskog grada,ako ne i njegov vojni značaj, odonda se umanjivao. Godine 2000. napao ga je Veštac-kralj odNazgula, čije su snage pokuIjale iz Mordora kroz prevoj Kirit Ungol.Posle dvogodišnje opsadeMinas Itil je pao i pripao Vešcu-kralju i ime mu je promenjeno u Minas Morgul. Odonda je on, viseod hiljadu godina, bio glavna baza za Sauronve snage u Gondoru i predstavljao je stalnu pretnju zaopstanak dunedainskog kraljevstva. Zle sile nisu isterane iz ovog grad-tvrđave sve do kraja Rata zaPrsten i, mada je on ponovo nazvan Minas Itil, u njemu više nikad nisu živeli Gondorani.

Minas MorgulGodine 2002. Treceg Doba grad-tvrdavu Minas Itil, "Kulu Meseca", posle dvogodišnje opsadezauzele su snage Nazgula, Vešca-kralja, i ime mu je promenjeno u Minas Morgul, "Kula Utvara".Takođe su ga zveli Kula Volšebništva i Mrtvi Grad. Sličan po strukturi svom velikom takmacu,Minas Tiritu, postao je ukleto i zlo mesto koje je sijalo u noći avetinjskim svetlom. Nekommagijskom moci ili nekom paklenom napravom gornje odaje njegove velike kule su se polakoobrtale u stalnoj budnosti. Više od hiljadu godina Minas Morgulom je upravljala strahovlada Utvara

78

Prstena, što je kao posledicu imalo da feud Itilijen bude skoro potpuno uništen i ostane bezstanovnika. Godine 2050. Veštac-kralj od Morgula je ubio Earnura, poslednjeg kralja Gondora, a2457. Ozgilijat je opustošila i njegov kameni most razrušila vojska divovskih Orka Vešca-kraljazvanih Uruk-hai. Za vreme Rata za Prsten Minas Morgulje imao ključni položaj u Sauronovojstrategiji. Snage iz Morgula su bile prve koje su se pokrenule direktno protiv Gondora i pregazileOzgilijat. Zatim, u opsadi Minas Tirita, vodstvo Vešca-kralja za vreme Bitke od Pelenorskih Polja sepokazalo kao sudbonosno. Kad je ubijen, to je bio nagoveštaj sloma koji će uslediti. Posle uništenjaSaurona i pada Mordora, svi zli uticaji su zbrisani iz Minas Morgula, i ponovo su počeli da ga zovuMinas Itil. 'Međutim, nikad više nisu ga ponovo naselili Ijudi Gondora.

Minas TiritU istorijama Srednje Zemlje postoje dve tvrdave koje se zovu Minas Tirit. Prvu su podigliVisokorodni Vilenjaci Belerijanda u Prvom Dobu Sunca. Podignuta je na jednom ostrvu u ReciSirion i njena istorija se može naci pod imenom tog ostrva: Tol Sirion. Drugi i slavniji Minas Tirit senalazio u zemlji Gondor za vreme Trećeg Doba. Godine 2002, kad je grad tvrđava Minas Itil, "KulaMeseca", pao i pripao Nazgulu Vešcu-kralju i preimenovan u Minas Morgul, "Kulu Utvara",Gondorani su promenili ime svoje preostale kule od "Minas Anor", "Kula Sunca", u Minas Tirit,"Kula Straže". Pokazalo se da joj to ime odgovara, jer preko hiljadu godina Minas Tirit je stajao kaostraža protiv zlih sila koje su pretile da potpuno unište Gondor.

Od opadanja Ozgilijata u sedamnaestom veku, ova tvrdavaje postala prvi grad Gondora, i tokomcelog trećeg veka Sauron je usredsređivao svoje misli na to da uništi ovaj poslednji bastion moći.1900. grad je ojačan podizanjem Bele Kule, a zatim je 2698. Vladajuci Namesnik Ehtelion I obnovioBelu Kulu i poboljšao odbrambene položaje Minas Tirita.

Do vremena Rata za Prsten Minas Tirit bio je ogromno i strašno brdo-tvrdava, sagrađeno na sedamnivoa. Svaki nivo je podignut stepenasto iznad sledećeg i bio je okružen masivnim opasujucimbedemima. Svaki od tih bedema je imao samo jednu kapiju, a iz odbrambenih razloga svaka kapijabila je okrenuta u drugom pravcu od one ispod nje, s Velikom Kapijom na prvom bedemu koja je bilaokrenuta na istok. Ovaj naizgled neranjiv grad-tvrdava se uzdizao nivo po nivo, kao neka velika liticapreko sedam stotina stopa u visinu do sedmog bedema, koji se zvao Citadela, i unutar tog završnogopasujuceg zida bio je podignut moćni toranj same Bele Kule. Tako su silna bila utvrdenja MinasTirita da je bila potrebna sva moć samog Vešca-kralja da ih probije, pa čak ni tako nije dospeo daljeod provaljivanja Velike Kapije na prvom bedemu, kad ga je juriš rohirimske konjice potisnuo naPelenorska Polja i njegove snage satrte. Spasavanje Minas Tirita bilo je ključno da bi se dobio Rat zaPrsten i oživelo Ponovno Ujedinjeno Kraljevstvo Arnora i Gondora.

MjaukalaPrema predanju Hobita, jedna zla rasa duhova Ijudoždera zvanih Mjaukala naselila se u nekemočvarne predele Srednje Zemlje. Te sablasti, koje su se skupljale u gomilu, naizgled su bile sličneužasnim Bićima Humki, ali im je dom bio u smradnim i vlažnim močvarama. Putnici su, idući ponjihovoj zemlji, uvek bili u opasnosti, jer su ta stvorenja mnoge uhvatila u zasedu i ubila.

MordorNa kraju prvog milenijuma Drugog Doba Sauron je osnovao jedno zlo kraljevstvo u Srednjoj Zemlji,odmah na istoku od Reke Anduin. Ono se zvalo Mordor, "crna zemlja", i tokom dva dobapredstavljalo je snažnu Sauronovu bazu u njegovom nastojanju da zavlada celom SrednjomZemljom. Mordor su sa tri strane branila dva neosvojiva planinska venca, Pepeljaste Planine naseveru i Senovite Planine na zapadu i jugu. Kroz te planine postojala su samo dva prolaza, KiritUngol na zapadu i Kirit Gorgor na severozapadu. Pored male kružne ravnice, zvane Udun unutarKirit Gorgora, dve glavne oblasti Mordora su bile Visoravan Gorgorota i široka ravnica i poljarobova Nurn.

Gorgorot je bio prostrana sumorna visoravan s naslagama lave i orčkim jamama, uvek pod pokrovomdima s vulkanske planine Orodruin (ili Planine Usuda) koja se nalazila negde blizu njegovog središta.

79

Ovde je takođe, na severoistočnoj strani visoravni na jednom ogranku PepeIjastih Planina, biloSauronovo utvrđenje, Mračna Kula Baraddur. Nurn je bio prostrana površina obradive zemlje koju sunaseljavali robovi i goniči robova koji su obezbedivali u velikim količinama hranu i osnovnematerijale za Sauronove armije. Nurn su navodnjavale četiri reke i sve su se ulivale u unutrašnjemore Nurnen.

Pošto je iskovan Jedini Prsten u vatrama Planine Usuda 1600, Sauron je završio Baraddur i otpočeoRat Saurona i Vilenjaka. Mada je morao da se preda zadivljujućoj snazi Nume-norejaca 3262, Sauronje uspeo da ih uništi prevarom i lukavstvom i da se vrati u Mordor posle uništenja Numenora. 3429.Sauronove snage su zaratile protiv Gondora, ali odmazda za to ga je stigla 3434, kad jc PoslednjaAlijansa Ljudi i Vilenjaka uništila njegovu vojsku na Dagorladu i provalila Crnu Kapiju da bi ušla uMordor. Posle sedmogodišnje opsade Baraddur je zauzet, Jedini Prsten je isečen sa Sauronove šake, asve njegove zle sluge oterane iz Mordora. Početkom Trećeg Doba Mordor je bio prazan i Gondor jepodigao Kulu Zuba i tvrđavu Durtang u severnom prevoju, i Kulu Kirit Ungol u zapadnom prevoju,da bi se nadzirao Mordor i sprečilo da bilo ko od Sauronovih rasutih saveznika uđe u kraljevstvo.Nažalost, posle pustošenja koje je izazvala Velika Kuga 1636, Gondor je napustio ove tvrđave i njihsu zauzeli Orci koji su se spremali za ulazak Nazgula i samog Saurona. 2942. Sauron se vratio i2951. počeo da obnavlja Baraddur. Medutim, razaranje Jedinog Prstena se pokazalo kao konačniudarac. Sauron je naposletku uništen i Mordor nikad više nije predstavljao pretnju za mir SrednjeZemlje.

MorgotValar, Gospodar Tame, Morgot, što znači "Mračni Neprijatelj", bilo je ime koje su noldorskiVilenjaci dali zlom valarskom Gospodaru koji je uništio Drveće Valara, ukrao Silmarile i ubionjihovog kralja. Međutim, njegova istorija je ovde ispričana pod njegovim prvobitnim imenom,Melkor.

MorijaGodine 1697. Drugog Doba Sunca, usred Rata Saurona i Vilenjaka, kad su ceo Eregion opustošilemračne sile, Patuljci moćnih palata Kazad-duma u Maglenim Planinama su zapečatili svoje velikekapije i nisu više izlazili u spoljni svet. Odonda se Kazad Dum smatrao tajanstvenim i mračnimmestom, njegove istorije i narod su bili nepoznati onima iz spoljnog sveta, i tako je on nazvanMorija, "mračna pukotina". Na taj način su Patuljti Maglenih Planina preživeli razaranja DrugogDoba, i srećno kopali ispod planina do godine 1980. Trećeg Doba. Te godine, dok su tragali zajednom bogatom žilom mitrila u jednom od svojih rudnika, slučajno su oslobodili jednog zlog duhaBalroga, koji je bio skriven i spavao pod korenjem Barazinbara od kraja Prvog Doba. I mada su segodinu dana borili protiv tog demona, posle smrti dva svoja kralja Patuljci su napustili Moriju.Odonda je Morija postala carstvo Balroga, Orka i drugih slugu Sauronovih. Nekad zasenjujuća lepotanjenih dvora i pećina je narušena i osakaćena, i tako postalo zlokobno, memljivo i ukleto mesto. Petgodina, od 2989. do 2994, jedna grupa PatuIjaka je pokušavala da ponovo uspostavi kraljevstvo uMoriji, samo da bi bila uhvaćena u zamku i pobijena kad su uklješteni izmedu jedne vojske Orka naistočnoj kapiji i nove opasnosti, strašnog Krakena, zvanog Čuvar u Vodi, kod Zapadne Kapije. Tek3019. Trećeg Doba Balroga je najzad ubio Gandalf Čarobnjak. Ipak, iako je zli tiranin Morije ubijen,izgleda da su njene prostrane dvorane i holovi zauvek potom ostali napušteni i pusti.

MorikvendiNa jeziku Visokorodnih Vilenjaka, Kveniji, svi Vilenjaci koji nisu stigli do Neumirućih Zemalja uvreme Drveća Valara su nazivani Morikvendi, Mračni Vilenjaci. To su bili Vilenjaci manje moći doonih koji su bili svedoci najveće slave i sjaja Neumirućih Zemalja. Među Morikvendijima su bili:Avari, Šumski Vilenjaci Lotlorijena i Mrke Šume, Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari.

Morski VilenjaciOd svih Vilenjaka, Treći Rod, Teleri, najviše su voleli mora Ulmoa, Gospodara Okeana, i najduže suživeli na obalama Belegaira, Mora Zapada. Bili su najupućeniji u njegove zakone i zato su nazvaniMorski Vilenjaci. Oni su bili prvi narod koji je gradio brodove, jer ih je poducavao Ose, Majarburnih talasa. Njegova žena bila je Uinena, Gospa od Mirnih Voda, i oni su zajedno podučavali

80

Morske Vilenjake o životu u moru, njegovim ribama i pećinama i vrtovima, i bogatstvu njegovihskupocenih dragulja i bisera.

I tako su Morski Vilenjaci plovili po moru u najdivnijim brodovima koji su bili beli i sagrađeni uobliku Ulmoovih Velikih Labudova koji su ih nekad odvukli do obala Eldamara. I u NeumirućimZemljama oni su plovili i pevali glasovima nalik na mreškanje talasa, jer su poznavali jezik mora,tako tanan da je to izvan moći razumevanja i najmudrijih rasa Ljudi.

Mračni VilenjaciMeđu Mračne Vilenjake ubrajao se sav vilenjački narod koji nikad nije video oplemenjujuću SvetlostDrveća Valara. To su bili Avari - Šumski Vilenjaci Istoka, i oni iz Mrke Šume i Lotlorijena - i Eldarikoji nikad nisu dovršili Veliko Putovanje u Neumiruće Zemlje - Nandori, Laikvendi (ZeleniVilenjaci), Falatrimi i takođe od Sindara (Sivih Vilenjaka) - oni koji su nastanjivali Belerijand dokraja Prvog Doba Sunca, kad su Vilin-kraljevstva s tog mesta nestala u moru.

Mračni Vilenjaci, ili "Morikvendi" na vilenjačkom jeziku, ubrajali su se u niži narod od UzvišenihVilenjaka Eldamara (a to su bili Vanjari, Noldori i Teleri). Ali, po mišljenju Ljudi, ti MračniVilenjaci bili su čarobna i sjajna bića, jer su bili imuni na bolesti i nisu starili kako je vremeprolazilo. Bili su mudriji, jaći i lepši od Ljudi i oci su im uvek sijale svetlošcu Zvezda. U prvimgodinama Sunca baš ovi Vilenjaci su sve Ljude naučili govoru i mnogim drugim veštinama isposobnostima, tako da su mogli da žive u Srednjoj Zemlji i uzdignu se iznad položaja zveri udivljini.

I za Nandore i Laikvendije se govorilo da su stekli znanje o drvetu i šumi, i moć nad njima veću odbilo kojih drugih živih bića. Falatrimi su bili graditelji brodova Srednje ZemIje i najbolji moreplovci.Sindari, kojima su vladali Uzvišeni eldarski Kralj i majarska Kraljica, sagradili su najlepšekraljevstvo na Srednjoj Zemlji i činili uzvišena dela koja su se ubrajala u velika, čak i po meriluVisokorodnih Vilenjaka.

U drugom Dobu Sunca, posle potonuca Belerijanda, Visokorodni Vilenjaci Srednje Zemlje su stvorilinova Vilin-kraljevstva i mnogi Šumski Vilenjaci su došli u njih sa istoka i severa. Od tih novihkraljevstava, Lindon, Rivendel, Mrka šuma i Lotlorijen opstali su do Četvrtog Doba. Ali, kao štogovori "Crvena Knjiga Zapadne Mede", Visokorodni Vilenjaci Četvrtog Doba odvezli su belevilinske brodove u Neumiruće ZemIje. I mada su Mračni Vilenjaci dugo ostali u Srednjoj Zemlji, svanjihova kraljevstva su oslabila i oni su postali skitački narod čija je moć sve više slabila.

Mrka ŠumaGodine 1050. Trećeg Doba Sunca jedna zla sila je došla u ogromnu Zelenšumu Veliku u Rovanionu,tik na istoku od Maglenih Planina i od Reke Anduin. Ta sila, poznata kao Nekromant, bila je zapravoSauron Gospodar Prstenova koji je sagradio tvrdavu Dol Guldur na njenim južnim rubovima.Sauronove zle vradžbine bile su tako moćne da je ovu nekada lepu šumu pretvorio u užasno i mračnomesto da se ona preko dve hiljade godina zvala Mrka šuma. Veliki Pauci, Orci, vukovi i zli dusipohodili su Mrku šumu i, mada su Šumski Vilenjaci Šumskog Kraljevstva Tranduila opstali naseveru šume, moć ovih Vilenjaka nije bila dovoljna da zaustavi tminu koja se širila. Do sredineTrećeg Doba malo je bilo onih koji su se usuđivali da putuju njenim mračnim stazama, mada suŠumski Vilenjaci i Severnjaci, zvani Šumski Ljudi i Beorninzi činili što je bilo u njihovoj moći daodrže njene prolaze i puteve otvorenim i slobodnim. 2850. Gandalf Čarobnjak je ušao u Mrku šumuna jugu i najzad otkrio da Mrkom Šumom vlada Sauron sa Utvarama Prstena.

Mrka šuma je bila među glavnim preprekama koje su stajale pred patuljačkom družinom TorinaHrastoštita na dugom putu do Samotne Planine. Ipak, lukavstvom i srčanošcu, Hobit Bilbo Bagins jeproveo Družinu kroz njene mnogobrojne opasnosti. Za vreme Rata za Prsten Sauronove snage iz DolGuldura su izašle u velikom broju da se suprotstave vilenjačkim kraljevstvima, ŠumskomKraljevstvu na severu, i Zlatnoj Šumi Lotlorijen na jugu. Medutim, oba ova ratna pohoda bila su

81

neuspela i Vilenjaci su, sveteći se, uništili zle vojske Mrke Šume, srušivši zidine Dol Guldura iprovalivši njegove jame i tamnice. Do po,etka Četvrtog Doba velika šuma se već više nije zvalaMrka Šuma, već Erin Lesgalen, "Šuma zelenog lišca". Na severu je bila neosporavana teritorijaTranduilovog Šumskog kraljevstva, južni deo su naselili Vilenjaci Lotlorijena koji su ga nazvaliIstočni Lorijen, dok su šumoviti predeli izmedu ta dva kraIjevstva dodeljeni Šumskim Ijudima iBeorninzima.

Mrtvi LjudiDunharoua

U Smrtnim Zemljama Arde bilo je mnogo duhova koji su, zbog neke zaslužene kletve ili zlog činamagije, bili vezani za Ardu duže no što su na to imali prava. Stvorenja humki i moćne Utvare Prstenabili su takva bića, druge nesmirene duše naseIjavalc su Mrtve Baruštine gde su poplave uznemiravalegrobove Ljudi i Vilenjaka koji su pali u Bici od Dagorlada kraj Crne Kapije zle zemlje Mordor.

"Crvena Knjiga Zapadne Mede" govori i o onima koji su poznati kao Mrtvi Ljudi Dunharoua, koji suse pojavljivali kao duhovi u lavirintima drevne citadele Rohana. To su nekad bili Ljudi s BelePlanine koji su se u Drugom Dobu Sunca zakleli na vernost kralju Dunedaina, ali su u vreme rataprekršili tu zakletvu i izdali ga Mračnom Gospodaru Sauronu. Odonda su svi Ljudi s Bele Planinebili prokleti kao verolomci i postali su lutajuci duhovi koji nisu mogli da nađu spokoja.

Tokom svih godina Trećeg Doba Sunca ti Ljudi su se pojavljivali kao duhovi na Stazama Mrtvihiznad moćnog Uporišta Dunharoua, i svi koji bi ušli u te prolaze bi poludeli od straha i biliizgubljeni. Ali, u poslednjim godinama tog Doba, došla je iz divljine severa osoba, kadra da imzapoveda. Bio je to Aragorn, sin Aratorna, zakoniti naslednik kralja Dunedaina. Pozvao je Mrtve daispune zakletvu koju su davno prekršili. I zaista, oni su se pojavili, bledi jahaci na bledim Konjima,ali su se pokazali kao bataIjon moćnih Ljudi. Oni su jahali s Aragornom do Pelargira i poveli ratprotiv Korsara od Umbara na kopnu i moru, pobili su ih i naterali ih da u užasu beže. Tako su MrtviLjudi Dunharoua podarili pobedu Aragornu - nasledniku dunedainskih kraljeva - i tim činom seiskupili. Duše su im bile oslobodene i, pred očima velikih živih Ljudi, ogroman obris velike bledevojske išcileo je kao magla na vetru u praskozorje.

Mrtve BaruštineNa severozapadu od Planina Mordora, izmedu zapadnih zemalja Reke Anduin ispod SlapovaRaurosa i bojnog polja Dagorlad, nalazilo se jedno ukleto i pusto mesto zvano Mrtve Baruštine.Tokom tri hiljade godina Trećeg Doba zapadne zemlje Mrtvih Baruština su se proširile na istok iprogutale onaj deo bojnog polja na kome su bili mnogi grobovi Ljudi i Vilenjaka koji su poginuli zavreme Bitke od Dagorlada na kraju Drugog Doba. U trećem Dobu, posleBitke od Logora 1944, velikideo vojske Kolovozaca je sateran u Mrtve Baruštine i tu nastradao. Kroz te močvare bio je primoranda putuje Hobit Frodo Bagins - sa Semvajsom Gemdžijem i Smeagolom Golumom - u svojoj potraziza vreme Rata za Prsten, i tu su naišli na užasne aveti Jezera Mrtvih Lica, gde su se oživeli dusidavno umrlih ratnika pojavljivali u ukletim močvarnim lokvama.

MumakiliU Trećem Dobu Sunca, u južnim zemljama Harada, živele su zveri ogromnog tela za koje se misli dasu bili preci stvorenja koje Ljudi sada zovu Slonovi. Ali kažu da su Slonovi koji sad naseljavaju Svetmnogo manji po veličini i snazi od svojih predaka.

U godinama Rata za Prsten žestoki divlji ratnici Harada su na poziv Saurona došli na sever u zemljeGondora, i sa svojim vojskama doveli su velike Mumakile koji su korišceni kao bojne životinje.Mumakili su bili upregnuti u ratnu opremu: crvene zastave, trake, uzde i pokrovce od zlata i bronze;na ledima su imali velike tornjeve sa kojih su se borili strelci i kopljanici. Imali su prirodnu žed zaborbom, i mnogi njihovi protivnici su smrvljeni pod njihovim stopalima. Svojim surlama su obaralimnogo neprijatelja, a u bici su im kljove bile grimizno crvene - od krvi njihovih protivnika. Protivnjih nisu mogli da se bore konjanici, jer Konji nisu hteli da se približe Mumakilima, a ni pešaci, kojibi bili ubijani odozgo ili smrvljeni. U ratu su često stajali kao kule koje nisu mogle da budu osvojene,

82

zid od štitova bi se rušio pred njima i vojske su bežale glavom bez obzira.

Ove debelokože zveri bile su skoro neranjive i neosetljive na udar strele. Samo najednom mestu,očima, mogli su Mumakili da budu oslepljeni ili čak ubijeni strelama odapetim velikom snagom. Kadbi bili oslepljeni, pobesneli bi od bola, često satiruci i gospodare i neprijatelje.

Muve od MordoraPričalo se da u Crnom Kraljevstvu Mordor žive samo Orci, Divovi i Ljudi, koji su bili roboviSaurona Mračnog Gospodara. Jedine životinje u Mordoru bile su zli rojevi muva krvopija. To su bilisivi, smeđi i crni insekti, oni su bili bučni, puni mržnje i gladni, i svi su bili obeleženi, kao što su Orcite zemlje bili obeleženi, crvenom šarom u obliku oka na leđima. Tako se moć Mračnog Gospodaraproširila i na najmanje zlo u njegovoj zemlji.

83

NaharKonj Valara, divovski beli Konj Oromea, Lovca Valara, Nahar je prvi konj stvoren u svetu i praotacsvih konja. Orome je često jahao Nahara po šumovitim predelima Srednje Zemlje tokom DobaTmine i Zvezdane svetlosti. Na jednom takvom putovanju Orome i Nahar su otkrili Vilenjake krajVoda Buđenja.

NandoriMeđu Vilenjacima koji su krenuli na Veliko Putovanje u potrazi za Neumirućim Zemljama bilo je TriRoda. Treći i najveći rod bili su Teleri, i pošto je ovaj narod bio tako brojan, njihov prelazak je tekaonajsporije, a broj onih koji nisu bili u stanju ili nisu bili voljni da okončaju Putovanje bio je veći negou druga dva plemena. Do prve podele, zabeležene na tom Putovanju, došlo je kada su se Telerizaustavili pred Velikom rekom Anduin i, gledajući na drugu stranu, spazili Maglene Planine. Ovamoćna prepreka prestrašilaje Vilenjake i tako je, radije nego da se izloži opasnosti pri prelaskuplanina, Lenve, velikaš Telerija, odvojio svoje Ijude. Oni su pošli prema jugu niz Reku Anduin iživeli na mestima koja su bila nepoznata njihovim sunarodnicima; prozvani su Nandori, "oni koji sevraćaju". Bili su skitački narod šumskih predela i nije im bilo premca u poznavanju šuma i lovačkojveštini, niti u znanjima o Kelvarima i Olvarima Srednje Zemlje. Lovili su lukovima i imali oružjanapravljena od nekih osnovnih metala, ali nisu znali kako da kuju oružja od čelika kojima bi se boriliprotiv zlih stvorenja koja su, u potonjim Dobima, došla sa Severa.

Tokom više od dva Doba Zvezdanog sjaja Nandori su živeli u slozi u zemljama po kojima su lutali, uDolovima Anduina. Neki su prešli preko Belih Planina i došli u Erijador. Oni su postali upućeniji uosobenosti i ćudi šuma i reka, ali kad su ih zla bića napala u šumama, bili su nepripremljeni i njihovbroj je počeo da se smanjuje. Mnoge su pobiie horde čelikom oklopljenih Orka, bande Kamenihdivova i čopori pobesnelih Vukova.

Mnogi su se Nandori, koristeći svoje poznavanje šuma, skrivali što su bolje mogli od užasa koji jevrebao. Međutim, Denetor, sin Kralja Lenvea, okupio je oko sebe mnoge Nandore i uputio se ponovona davno napušteni marš na zapad. On je tragao za nekim srodnicima koji bi im pritekli u pomoć, jersu do Nandora stigle priče o moći Sindara,predvođenih ličnošću kojaje nekada bila kralj svih Telera,Elveom Singolom, sada zvanim Tingol. Denetor je prešao Plave Planine i ušao u Belerijand,dovodeći veliki broj Nandora ponovo pod vrhovnu vlast njihovog zakonitog kralja.

Tu su ih dočekali Sindari koji su ih zaštitili, naučili ih nekim ratnim veštinama i dodelili imOsirijand, "zemlju sedam reka", kao njihovo kraljevstvo. Oni se više nisu zvali Nandori, većLaikvendi i Zeleni Vilenjaci zbog svoje Ijubavi prema zelenim šumovitim predelima i običaja da seoblače u zelenu odeću da bi neprijateljima naizgled mogli da se učine kao deo šume. Tako su u tomDobu pred dolazak Sunca srećno živeli kraj reka i u šumama Osirijanda, a umilne pesme Laikvendijanadmetale su se s melodijama slavuja.

NargotrondNajveće kraljevstvo noldorskih Vilenjaka u Belerijandu tokom Prvog Doba bilo je ono kojim jeupravljao Finrod iz svog grada tvrđave Nargotronda. Bila je to moćna podzemna tvrđava uklesana upećinama Reke

Norog i iz nje je Finrod vladao najvećim delom Zapadnog Belerijanda. Po uzoru na Hiljadu PećinaMenegrota, Noldori i Patuljci Plavih Planina su proširili prostrane komplekse ove palate tvrđave odprvobitnih ukopavanja Sitnih Patuljaka koji su nekada ovde živeli. Mada su njegovi stanovniciuključeni u mnoge okršaje i bitke s Morgotovim snagama, Nargotrond je ostao neotkriven i bezbedansve do poznog petog veka kad su oni počeli često da izlaze u otvorenu borbu. To se pokazalo kaonjihova propast, jer 496. su se borili u Bici od Tumhalada protiv Glaurunga Zmaja i jedne ogromnevojske, i bili su poraženi. Glaurungje potom ušao u Nargotrond pre no što su uspeli da sruše njegovkameni most. Svi u Nargotrondu su pobijeni ili porobljeni i pet godina Glaurungje vladao njego-vimpećinama pre nego što je i sam ubijen. Ubrzo zatim Mim, poslednji od Sitnih Patuljaka, vratio se u

84

pećine koje su nekada bile dom njegovih predaka, ali kada je i on ubijen, drevni dvori su ostalizauvek potom prazni.

NaugrimiZa vreme Doba Zvezdane svetlosti pre no što je kraljevstvo Sivih Vilenjaka ojačalo i steklo punumoć, rasa Patuljaka koji su bili dugobradi i naoružani čeličnim oružjem prešlaje preko Plavih Planinau Belerijand. Sivi Vilenjaci su mislili da su ti Ijudi nakazni i ružni, i nazvali su ih Naugrim,"zakržljali Ijudi". Ali Naugrimi nisu došli da ratuju, nego da trguju i obavljaju trampu, i od ovetrgovine obe rase su napredovale. I mada su Naugrimi živeli u blagostanju i miru s Vilenjacima,između njih je postojalo samo labavo savezništvo a da nije bilo velikog prijateljstva.

NazguliU dvadeset i trećem veku Drugog Doba Sunca u Srednjoj Zemlji se uzdiglo devet moćnih utvara kojisu u crnom govoru Orka bili nazvani Nazguli, što znači "Utvare prstena". I od svih zlih slugu igenerala Saurona Gospodara Prstenova ovi Nazguli su se pokazali kao najveći.

Kažu da su Nazguli nekada bili moćni kraljevi i volšebnici među Ljudima i da je svakome od njihSauron bio dodelio po jedan Prsten Moći. Ti Prstenovi su bili devet od devetnaest čarobnih Prstenovakoje su Kelebrimbor i Vilin kovači Eregiona iskovali za Saurona. Mnogo vekova ovi Ljudi sukoristili svoje prstenove da ispune sopstvene želje, ali svima je vladao Jedini Prsten kogaje načinioSauron. I premda su ovi odabrani Ljudi uz moć Prstenova daleko nadživeli obične smrtnike, njihovlikovi su bledeli. Do dvadeset i trećeg veka u potpunosti su postali utvare i robovi koji su mislilisamo na to kako bi mogli da posluže Sauronu, Gospodaru Prstenova. Tako su tumarali svetom vršećistrašna zlodela. Nosili su velike crne ogrtače s kapuljačama, i oklopne pancirne košulje i srebrnekacige, ali ispod toga su bile sive halje pokojnika a njihova tela su bila nevidljiva. Svako ko bi impogledao u lice ustuknuo bi u užasu, jer je izgledalo da nema ničega što drži kacigu i kapuljaču. Ipak,ponekad bi se pojavljivao, tamo gde bi trebalo da budu lica, sjaj dva blistava i hipnotička oka ili, ubesu i silini, crveni i pakleni plamen.

Oružja Nazgula bila su mnogobrojna: nosili su čelične i plamene mačeve, crne buzdovane i bodeže sčarobnim otrovnim oštricama. Koristili su čini prizivanja i čini zaslepIjujuće volšebničke vatre, aprokletstvo njihovog Crnog Daha biloje kao kuga beznađa i prokletstvo njegovog užasa ledilo je srcanjihovih nepriatelja. Nazguli su bili nedodirljivi za smrtne Ljude, jer oružje nije moglo da im naudiukoliko nije bilo blagosloveno vilenjačkom čarolijom, a svako sečivo koje bi ih udariloje bledelo inestajalo.

Tako su tokom hiljadu godina Drugog Doba Sunca Nazguli, ili devetorica crnih Jahača, brisalipredelima Srednje Zemlje kao užasna noćna mora. I za sve to vreme oni su išli u ratove kao što ječinio i sam Sauron, Gospodar Prstenova. Oni nisu nestali sve dok nije palo kraIjevstvo Saurona,Mordor, a Poslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi razbila sedmogodišnju opsadu Baraddura na kraju togDoba. Izildur, dunedainski gospodar Gondora je isekao Jedini Prsten iz Sauronove šake, i Nazguli su,s Gospodarem Prstenova, zbrisani i potisnuti u senke i pusta mesta u istočnim zemljama Sveta gdenisu imali nikakvo obličje niti moć.

Nazguli su bili bez oblicja i moći trinaest vekova u Trećem Dobu Sunca. Ali Jedini Prsten nije biouništen i Sauron je mogao da sebi ponovo stvori lik. Tako je u četrnaestom veku ponovo dozvao izsenki svoje velike sluge Nazgule. Devet Crnih jahača pojavilo se na istoku i najveći od njih je došaona sever u Erijador, gde je stvorio kraljevstvo Angmar i sagradio veliku citadelu u Karn Dumu.Sazvao je orčke legije i zle Brđane iz Etenskih močvara. Više od šest vekova je u Erijadoru bio stalnirat. Ovaj gospodar Nazgula, u to vreme nazivan Veštac-kralj od Angmara, stalnoje ratovao protivDunedaina Arnora i iz Karn Duma je dolazilo mnogo zla. Jedna po jedna, velike pokrajine i gradovisu se rušili sve do 1974, kad su poslednji - pokrajina Artedain i grad Fornost - pali pod varvarskimhordama. Ali vlast Vešca-kralja nad Dunedainskim Kraljevstvom Severa bila je kratkog veka, jer su1975. njegovu vojsku do nogu potukli i satrli Vilin-gospodari Kirdan i Glorfindel i Earnur, kralj

85

Gondora, u Bici kod Fornosta. Ali i dalje su Veštac-kralj i njegov gospodar Sauron smatrali ovovelikim delom, jer njih se malo ticao pokolj Orka i Brdana, a uništenje moći i kraljevstva DunedainaSevera u Arnoru je zaista bila velika pobeda za Mračne Sile.

Veštac-kralj od Angmara, zvani Uzvišeni Nazgul, napustio je razrušene zemlje Erijadora i vratio se uMordor. I mada Sauron još nije stigao, već se i dalje krio u Dol Gulduru u mraku Mrke šume (gde jeNazgul zvani Kamul, Crni Istočnjak, bio glavni zapovednik) bilo je u Mordoru drugih Nazgula kojisu tu došli u tajnosti pre mnogo vekova. U to vreme oni su se trudili da ponovo izgrade zlu silu tezemlje i bili su okupili oko sebe Orčke horde.

2000. godine Nazguli su izašli iz Mordora da bi se borili s Dunedainima Juga u Gondoru. a dvegodine kasnije pala je istočna kula, Minas Itil, "kula Meseca". Nazguli su ovo mesto prisvojili i dalimu novo ime Minas Morgul, "kula crnih utvara", a ponekad su ga zvali i Kula Volšeb-ništva i MrtviGrad. Uzvišeni Nazgul, Veštac-kralj od Angmara, sada se zvao Gospodar Morgula i nosio je krunuod čelika. Upravo je on ubio Earnura, poslednjeg Uzvišenog Kralja Gondora, i hiljadu godina ratovaos Ljudima Gondora i volšeb-ništvom i silom svoje armije, i podrivao je njihovu moć puslošećinjihove gradove i uništavajući njihovu zemlju.

Međutim, tek se 2951. godine Sauron, mračni Gospodar, razotkrio i došao u Mordor. Kažu da seSauron plašio da se otvoreno pokaže pre tog vremena iz straha da neko ne poseduje Jedini Prsten kojije mogao da ga uništi. A tek još malo kasnije su najmudriji od Ljudi saznali da on zapoveda ulvaramau Morgulu, i da su te utvare Nazguli Drugog Doba.

Godine 3018. Trećeg Doba otpočeoje Rat za Prsten. Jer te godine Sauron je saznao gde je sakrivenJedini Prsten i njegova žudnja za njim je bila tolika da je poslao svih devet Nazgula da ga otmu. Ali,oni su osujećeni u toj nameri. Kad su Crni Jahači došli do granica Rivendela, zbacile su ih s konja ipoterale vilenjačke snage koje su nadzirale reku.

Potraga za Jedinim Prstenom dovela je Nazgule do Okruga gde je njihova sumnja pala na HobitaFroda Baginsa. S pravom su sumnjali da je Frodo Nosilac Prstena i progonili njega i njegovesaputnike. Nekoliko puta su skoro uspeli da zarobe Nosioca Prstena. Zaista, na Vrhu Vetrova Veštac-kralj je ranio Froda Baginsa otrovnim bodežom. Ipak, Frodo i njegovi saputnici su uspeli da nađusklonište ušavši u kraljevstvo Elronda Poluvilenjaka.

Ali, oni su se ponovo pojavili u još moćnijem obličju, na pastuvima strašnim kao i oni sami. Tipastuvi su bili Krilate Zveri za koje Vilenjaci i Ljudi nisu imali imena. To su bila drevna bića koja sudošla na svet pre no što je otpočelo Računanje Vremena. Mada su imali kljun, kandže i krila, nisu biliptice, a čak ni Slepi Miševi, bili su zmijolika bića kao Zmajevi, ali još stariji. Njih je stvorio Melkor,Sauronov gospodar, u nečistim jamama Utumna, gde su se pojavili zmija Kraken i druga zla bićaskrivenih mesta. Hranjene mesom Orka i dosegavši veličinu koja je nadmašivala sva bića koja žive uvazduhu, Krilate Zveri su nosile Nazgule visoko iznad zemlje brzinom vetra. Uprkos njihovoj moći istrašnom izgledu, u Ratu za Prsten Nazguli su bili u smrtnoj opasnosti, jer je Jedini Prsten bio urukama njihovih protivnika. U bici od Pelenorskih Polja, Morgula, Gospodara, koji nije mogao dabude ubijen rukom Čovckovom, usmrtila jc vitez-deva Eovina od Rohana sa hobitskim ratnikomMerjadokom Brendibakom. I mada je preostalo još osam Nazgula, i oni su uskoro dokrajčeni. Kad suse pojavili da se bore s neprijateljem kod Crne Kapije Mordora, u samom Mordoru je nastupila velikauzbuna. Sauron je zapovedio Nazgulima da pohitaju do Orodruina, Plamene Planine, koja se zove iPlanina Usuda, jer tamo se nalazio Hobit Frodo Bagins. Na svojim Krilatim Zverima Nazguli suleteli kao vetar Sauronu u pomoć, ali uzalud, jer Frodo Bagins je ispustio Jedini Prsten u PlaninuUsuda. U tom času Sauron i ceo njegov strašni svet su uništeni. Kad se Crna Kapija srušila, CrnaKula se zatresla i pala, a usred svog leta moćni Nazguli su se strmoglavili kričeći u plamenove kojisu ih zauvek dokrajčili.

86

NeldoretMeđu najomiljenijim drvećem koje je raslo u Srednjoj Zemlji bilo je ono koje su Vilenjaci zvaliNeldoret, a Ljudi znali kao Bukvu. Prema pričama o izgubljenom Belerijandu, veliki dvoriMenegrota, Hiljadu Pećina, imali su stubove isklesane u obliku drveća bukve koje je raslo u velikojTaur-na-Neldor, Šumi Neldoret, koja se smatrala najlepšom šumom u Belerijandu. A u mislimaVilenjaka Neldoret bila je još voljenija jer je delimično bila slična Zlatnom Drvetu Valara zvanoLaurelin, koje je nekad obasjavalo Blagosloveno KraIjevstvo Zlatnim Svetlom.

Bukva Dorijata, s trostrukim deblom, koja se zvala Hirilorn bilaje najmoćnija od Neldoreta koje suikad rasle u Srednjoj Zemlji, i u njoj je sagrađena Lutijenina kuća pod stražom - kao što se pripovedau priči o Potrazi za Silmarilom.

NesameldaJedno od mnogobrojnog zimzelenog drveća koje su s Tol Ereseje u zemlju Numenor doneli MorskiVilenjaci u Drugom Dobu Sunca bilo je i Nesamelda. Bilo je to "drvo Nese", valarske plesačice,boginje šumovitih predela, sestre Oromea Lovca, a bilo ga je najviše u onom delu Numenora koji sezvao Nisimaldar, zemlja "Mirisnog Drveća".

NeumirućeZemlje

Veliki kontinent Aman na dalekom zapadu Arde najčešće je nazivan Neumiruće Zemlje. Kako je tobila zemlja besmrtnih Valara, Majara i Eldara, ovo ime je izgledalo dovoljno prikladno. Aman jeprvobitno bio sastavIjen od dva carstva: Valinora, postojbine Valara i Majara, sa njihovomprestonicom Valinorom, i Eldamara, postojbine vanjarskih, noldorskih i telerskih Vilenjaka, sanjihovim prestonicama Tirionom i Alkvalondeom. Posle Promene Sveta Neumiruće Zemlje su bileprenete na mesto koje je van moći poimanja smrtnika. Odonda se u njih moglo stići samo plovidbomu čarobnim belim brodovima Vilenjaka duž "Pravog Puta" koji vodi napolje, izvan Sveta.

NienaVala zvana "Naricaljka", Nienina glavna briga je oplakivanje, što je i značenje njenog imena. Ona jesestra Lorijena i Mandosa. Zivi sama na zapadu Valinora gde njeni dvori gledaju na more i ZidoveNoći. Njene suze imaju moć da leče i ispunjavaju druge nadom i izdržljivošću.

NifredilNa kraju Drugog Doba Zvezdane Svetlosti najlepše dete koje je ikad došlo na svet rodilo se MelijaniMaji i Tingolu, kralju Sindara. Ono se rodilo u šumovitim predelima Neldoreta u Belerijandu inazvano je Lutijena. U šume je u to vreme stigao cvet Nifredil da pozdravi lepu Lutijenu. Za taj cvetkažu da je Zvezda Zemlje, kao što je to bila i ova kći, jedina rođena iz veze Eldara i Majara. Mada sumnoga Doba Zvezda i Sunca protekla, a Lutijena sa svojim voljenim Berenom odavno nestala izSfera Sveta, Zvezdani cvet Nifredil je ostao kao spomen na najlepšu kći Zemlje.

U Trećem Dobu Sunca beli cvet je i dalje rastao u Zlatnoj Šumi Iotlorijen gde je bujao izmešan sazlatnim cvetom Elanor. U Četvrtom Dobu Sunca najlepša Vilin-deva tog doba došla je u tu šumu.Bila je to Aruena Undomijela, koja je, kao i Lutijena, doživela istu sudbinu da se tragično zaljubi usmrtnika, i u toj šumi Aruena se obećala Aragornu, Dunedainu. Mnogo godina kasnije, u toj istojšumi odabrala je da umre na postelji od ovih belih i zlatnih cvetova.

NikerbrikeriU nečistim Muvovodnim Baruštinama, u severnom Erijadoru živeli su u ogromnim mnoštvimainsekti krvopije. Među njima su bila neka bučna stvorenja srodna cvrčcima koja su Hobiti nazivaliNikerbrikeri. Putnici u Muvovodnim Močvarama bili bi dovedeni skoro do hidila užasnim bučanjemovih stvorenja koje se neprestano ponavljalo - "niik - briik, briik - niik".

NimbretilU izgubljenom Belerijandu raslo je mnogo divnog belog brezovog drveća koje se u govoru SivihVilenjaka zvalo Nimbretil. "Vingilot", moćni brod kojim je Earendil Moreplovac otplovio prekoBelegaira, Zapadnih Mora, u Neumiruće Zemlje, bio je sagrađen drvenom građom ovog ogromnogdrveća.

87

NimrodelaVilin-deva od Lotlorijena. Za vreme drugog milenijuma Trećeg Doba Sunca Nimrodela i njen voljeniAmrod su se zaručili u Lotlorijenu. Međutim, par se rastao u vreme po-javljivanja čudovišnogdemona, vatrenog Balroga od Morije 1980. Nimrodela, što znači "bela gospa", izgubila se u BelimPlaninama i više je nikada nisu videli.

NogrodJedno od dva velika kraljevstva Patuljaka u Plavim Planinama biloje Nogrod, "Patuljačko naselje".Patuljci Nogroda, baš kao i oni iz obližnjeg Belegosta, bili su vešti kovači i zanatlije koji sunapredovali i bogatili se trgovinom s Vilenjacima Belerijanda, i odvažno se borili protiv Orka iZmajeva tokom Prvog Doba. Najčuveniji od kovača Nogroda u pravljenju oružja bio je Telhar, kojije iskovao Narsil, mač Elendilov kojim je on isekao Jedini Prsten iz Sauronove ruke, i Angrist, nožBerena koji je upotrebljen da se iseče Silmaril iz Morgotove krune.

Do pada Nogroda je došlo kad je od nekih zanatlija Patuljaka, koji su boravili u Menegortu, KraljSivih Vilenjaka Tingol zatražio da umetnu neprocenjivi dragulj Silmaril u zlatnu ogrlicu po imenuNauglamir. Zanatlije je nadvladala pohlepa, ubili su Tingola i ukrali ogrlicu. Pre no što su uspeli dapobegnu, osvetnici su ih ubili i ogrlica je vraćena u Menegrot. Razgnevivši se, Patuljci Nogroda suposlali veliku vojsku, opljačkali Menegrot i ponovo oteli ogrlicu. Međutim, pre no što je patuljačkavojska uspela da se bezbedno vrati u Nogrod, presreli su je Beren i Dior i, uz pomoć Laikvendija iEnta, cela vojska je pobijena. Na kraju Prvog Doba Nogrod je, zajedno s Belegostom i najvećimdelom Belerijanda, potonuo u more.

Noigit NibinDrevne priče o izgubljenom kraljevstvu Belerijanda govore o jednoj rasi koju su Sivi Vilenjaci zvaliNoigit Nibin. To su bili mali Ijudi - manji čak i od Patuljaka, od kojih su poticali. Ljudi su ih zvaliSitni Patuljci, a u Prvom Dobu Sunca Mima, poslednjeg od ove izumrle rase, svirepo je ubio Hurin.

NoldoriNajmoćniji od Vilenjaka koji su naseIjavali Srednju Zemlju, a i daleko najčuveniji u pesmama ipričama koje su doprle do ušiju Ljudi, bili su Noldori. Jer, to su bili Vilenjaci koji su iskovali VelikeDragulje zvane Silmarili, kao i Prstenove Moći. Najsilniji ratovi za koje su znali Vilenjaci i Ljudivodili su se oko ovih velikih dela.

Od Eldara koji su došli u Neumiruće Zemlje, Noldori su bili Drugi Rod. Ime Noldor znači "znanje",kome su oni, više od svih drugih Vilenjaka, najupornije stremili i najžešće se borili da ga steknu. Ugodinama Drveća Valara njihov je kralj bio Finve i tada je njihova sreća bila velika, jer su ihpodučavali učitelji Valari i Majari. U toj večnoj zlatnoj i srebrnoj svetlosti Noldori su postali snažni iplemeniti. Njihov grad Tirion na zelenom brdu Tuni, koji je gledao na zvezdama obasjano more, bioje moćan i prelep. Jer grad je bio podignut u Prevoju Svetlosti po imenu Kalakirija, jedinom prolazukroz ogromne Pelori Planine koje su okruživale zemlje Eldamar i Valinor. Kroz ovaj klanac izlivalase Svetlost Drveća i padala sa zapada na grad. Prema istoku, u senci Tune, Vilenjaci su gledali naZvezde koje su blistale iznad Senovitih Mora.

Tako su Noldori postali mudri i vešti, a naročito su se isticali u zanatima Aulea, Tvorca Planina. Onisu isklesali velike kule Eldamara iz stene i izrezbarili mnoge lepe predmete od sjajnog belog kamena.Bili su prvi koji su izneli na videlo dragulje koji su ležali u srcu planine. Rado su darivali kamenje, ikuće Vilenjaka i Valara blistale su od draguija Noldora, a same peščane obale i jezera Eldamara,kažu, svetlucale su svetlošću koja se širila od dragulja.

Kralju Noldora i njegovoj prvoj kraljici, Mirijeli, rođenje sin po imenu Kurufinve, koji je nazvanFeanor, što znači "duh vatre". Od svih zanatlija koji su učili veštine Auleove, Feanor je bionajmoćniji: čak ni među Majarima nije bilo nikog ko je mogao da ga nadmaši. Jer on je bio prvi kojije načinio one čarobne Vilin-dragulje koji su bili sjajniji i čarobniji od zemaljskih kamenova. Bili subledi u svom nastanku, ali kad bi se stavili pod zvezde bili su poređeni s očima Vilenjaka, jer su

88

upijali svetlost Zvezda i sijali sjajno i plavo. Feanor je takođe načinio druge kristale, po imenuPalantiri, "videći kamenovi", čarobni kamenovi koje su, mnogo vekova kasnije, Vilenjaci Avaloneapodarili Dunedaini-ma. Ali najveće od svih dela Feanora bilo je stvaranje ona tri legendarna draguljakoja su zarobila u svojim kristalima pomešanu Svetlost Drveća Valara. Bili su to Silmarili, najdiv-niji dragulji koje je Svet ikada video, jer su sijali živim Svetlom. Da, kao što sc priča u "KventaSilmarilion" i "Noldolante", velika slavoljubivost Feanora, udružena sa zlim delima Melkora, dovelaje do najveće propasti koju su ikad upoznali vilenjački narodi. Kako bilo da bilo, tragedija je zadesilaNoldore kad se Melkor pojavio sa Paukom, Ungolijantom, uništio Drveće Valara, ubio Finvea iukrao Silmarile. Feanor se zakleo na osvetu i to je potom bilo prokletstvo za njegov narod. U gnevuje pošao za Melkorom, koga je nazvao Morgot, "mračni neprijatelj Sveta", u Srednju Zemlju. Takosu otpočeli Rat Dragulja i Ratovi Belerijanda, koji su vođeni tokom celog Prvog Doba Sunca.

Za vreme ovog doba rata Noldori su takođe doneli velike darove u Srednju Zemlju. I za neko vremeoni su uzdigli noldorska vilenjačka kraIjevstva u Hitlumu, Dorlominu, Nevrastu, Mitrimu,Dortonionu, Himladu, Targelionu i Istočnom Belerijandu. Najlepša od noldorskih carstava bila sudva skrivena kraljevstva: Gondolin, kojim je vladao Turgon; i Nargotrond, kojim je upravIjao FinrodFelagund.

U Ratu Dragulja Feanor je ubijen, kao i njegovih sedam sinova, Amras, Amrod, Karantir, Kelegorm,Kurufin, Maidros i Maglor. Njegovog brata Fingolfina i Fingolfinovu decu, Fingona, Turgona iAredelu, takođe je ubio Morgot. I mada je Finarfin, drugi brat (i treći sin Finveov), ostao uNeumirućim Zemljama gde je vladao ostatkom Noldora u Tirionu, sva njegova deca su otišla uSrednju Zemlju i četvorica njegovih sinova, Aignor, Angrod, Finrod Felagund i Orodret su ubijeni.Tako je od svih noldorskih velikaša i njihove dece samo Finarfinova kći Galadrijela, kasnija KraljicaLotlorijena, ostala da živi u Srednjoj Zemlji.

Tokom godina u Prvom Dobu Morgot i njegove sluge su uništile sva noldorska kraljevstva. U tovreme bilo je u Belerijandu mnogo drugih Ijudi čija sudbina je delimično bila povezana sa sudbinomNoldora. Zbog ovih ratova razorena su kraIjevstva Sivih Vilenjaka, koji su se zvali takođe i Sindari,kao i kraljevstva Patuljaka Nogrod i Belegost i većina kraljevstava Tri Kuće Edaina.

Ali, konačno su Valari i Majari izašli iz Neumirućih Zemalja i krenuli protiv Morgota. Tako seodigrala Velika Bitka i Rat Besnih. Pred tom moćnom silom Angband je pao a Morgot zauvek bačenu Večitu Prazninu. Ali, borba je bila tako silna da se Belerijand raspao i veći deo te zemlje jeprogutalo more.

Od svih kraljevskih loza Noldora malo je onih koji su, preživevši Rat Dragulja, mogli da polažupravo na nasleđe. I tako je Gil-galad, sin Fingona, sina Fingollina, ustanovio poslednje noldorskouzvišcno kraljevstvo u Smrtnim Zemljama. Biloje to u Lindonu, poslednjem delu Belerijanda koji jepreostao posle Velike Bitke. S Gil-galadom je živeo Kelebrimbor, sin Kurufina, jedini princ od KućeFeanorove koji je živeo i u Drugom Dobu. Galadrijela, kći Finarfinova, Elrond i Elros Poluvilenjaci imnogi sindarski velikaši su takođe došli, kao i Kirdan od Falatrima, Laikvendi i Edaini - Ljudi kojisu bili verni Vilenjacima tokom RataDragulja.

U to vreme su se mnogi Vilenjaci ukrcali na brodove u Sivim Lukama i otplovili do Tol Ereseje uZalivu Eldamar u Neumirućim Zemljama i sagradili tu grad Avalone. Edainima je takođe dodeljenojedno lepo ostrvo u Zapadnom Moru, zvano Numenore, i oni su takođe napustili predele SrednjeZemlje.

Ali, svi iz kraljevske noldorske loze su ostali. Gil-galad je vladao Lindonom, a Kirdan je držao SiveLuke. A kažu da je godine 750. Drugog Doba Kelebrimbor izašao iz Lindona i ustanovio kraljevstvou podnožju Maglenih Planina u zemlji Eregion, pokraj patuljačkog kraljevstva Kazad-dum. Ti

89

Vilenjaci su, u legendama potonjih vremena, nazvani Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kovača", iVilin-kovači. Baš tu, na prepredene nagovore Saurona, Kelebrimbor, unuk Feanora kojije stvorioSilmarile, iskovao je Prstenove Moći, i tako je stvoreno drugo veliko delo Noldora zbog koga sevodio drugi krug ogorčenih ratova. Jer Sauron je u to vreme načinio Jedini Prsten koji će vladati svimostalim delima Noldora. U srdžbi i strahu Vilenjaci su se digli i vodio se Rat Saurona i Vilenjaka.Kelebrimbor i većina Gvait-i-Mirdaina su ubijeni, Eregion je opustošen i, mada je ElrondPoluvilenjak stigao s vojskom, jedino što je mogao da učini jeste da spase one koji su preživeli i dapotraži utočište u Imladrisu, koga su Ljudi zvali Rivendel. Tu je podignuto jedino noldorskoutvrđenje između Plavih i Maglenih Planina.

U to vreme se Lindon našao u opasnosti, ali su potomci Edaina, Numenorejci, doveli svoje ogromneflote i saterali Saurona na istok. Još kasnije oni su se vratili i zarobili Mračnog Gospodara, ali ga nisuuništili. Držali su ga kao zarobljenika, i tako je došlo do njihovog Pada, jer ih je on okrenuo protivValara i njih je zbog sopstvene ludosti progutalo more.

Tako se Sauron vratio u Srednju Zemlju gde su opstajala samo noldorska kraljevstva Lindon iRivendel, mada su već bila sagrađena kraljevstva Zelenšume Velike i Lot-lorijena, s noldorskim isindarskim plemstvom i podanicima šumskih Vilenjaka. Ali sa Sauronovim povratkom ponovo jedošlo do rata: obrazovana je Poslednja Alijansa Ljudi i Vilenjaka i u tom ratu, kojim je okončanoDrugo Doba, Sauron je ubio Gil-galada i kralja Dunedaina, ali je i on uništen, zajedno s celimkraljevstvom Mordor.

Odonda nije više bilo Uzvišenog Kralja noldorskih Vilenjaka u Srednjoj Zemlji, ali su preostalakraljevstva. Gospodstvo nad Lindonom i Sivim Lukama dopalo je Kirdanu, dokje Elrond i daljevladao u Rivendelu. Tokom Trećeg Doba najlepše kraljevstvo bio je Lotlorijen, gde je kraljevalaKraljica Galadrijela, najplemenitijeg roda od Noldora koji su i dalje živeli u Srednjoj Zemlji. Mada jemalo Noldora živelo među onima koji su se nazivali Galadrimi u Zlatnoj Sumi, to je bilo najsjajnijekraIjevstvo i najviše slično noldorskim starim kraljevstvima.

Kao što se priča u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe", kada je na kraju Trećeg Doba Jedini Prstenrazoren i Sauron uništen, Elrond je pozvan iz Rivendela i Galadrijela je došla iz Lotlorijena na belebrodove koji će ih odvesti u Neumiruće Zemlje. Kada je Kraljica otišla, Iot-lorijen je izbledeo ioslabio; i Noldorska kraljevstva Srednje Zemlje su nestajala u godinama Četvrtog Doba. Kažu da jeKirdan Brodograditelj poveo poslednje od Noldora u Neumiruće Zemlje. Tu obitava sad ostataknoldorskog naroda koje je nanelo najveću tugu, izvršilo najveće podvige i zadobilo najviše slave odsvih Vilenjaka u pričama koje su došle do nas tokom Doba. Kakva su bila njihova dela otkako jeotplovio poslednji brod samo će Velika Muzika obelodaniti onima koji žive u Smrtnim Zemljama.

NominKada su Ljudi ušli u zemlje Belerijanda u Prvom Dobu Sunca, ugledali su po prvi put VilenjakeFinroda Felagunda, gospodara Noldora. Ti Ljudi su bili zapanjeni lepotom i znanjem ovih Vilenjaka,koje su nazvali Nomin, što znači "mudri".

NoriPatuljak Torina i Družine, Nori se uputio u Potragu za Ereborom godine 2941. Trećcg Doba, što je zaishod imalo smrt Šmauga Zmaja i ponovno uspostavljanje Kraljevstva Patuljaka pod Planinom. Norise nastanio u Ereboru gde je ostao do kraja života.

NumenorPosle Prvog Doba Sunca preostalo je još od one rase Ljudi zvanih Edaini koji su se udružili sVilenjaciam u ratu Prstenova protiv Morgota. Kao nagradu za njihovu hrabrost Valari su uzdiglijedno veliko ostrvo usred Zapadnog Mora, da bi ti Ijudi, zvani Dunedaini, mogli da imaju sopstvenuzemlju. Bio je to Numeor - "Zapadna Zemlja" na jeziku Ljudi Srednje Zemlje - osnovan godinetrideset i druge Drugog Doba i najmoćnije kraljevstvo Ljudi u celoj Ardi. Ljudima Numenora jedarovan životni vek mnogo puta duži od života drugih smrtnika, zajedno s velikim umnim i telesnim

90

moćima koje su ranije bile dodeljivane samo Vilenjacima. Ostrvo Numenor, koje je takođe zvano iAndor, "zemlja dara", ili "Elena", "zemlja zvezde" bilo je grubo oblikovano kao petokraka zvezda.Bilo je otprilike 250 milja široko na svom najužem, a pet stotina milja na najširem delu, i bilo jepodeljeno na šest regiona. U središtu se nalazio Mitalmar, "unutrašnjost". koji je obuhvatao: Arandor,"zemlju kraIjeva"; Armenelos, kraljevski grad:Meneltarmu, svetu planinu, i pristanište Romenu. Svako od pet poluostrva koje se zrakaslo širilo odMitalmara bilo je posebno podrucje:Forostar, "severne zemlje"; Orostar, "istočne zemlje", Hjarostar, "jugo-istočne zemlje", Hjarnustar,"jugoza-padne zemlje" i Andustar, "zapadne zemlje", sa glavnim gradom i pris-taništem Andunie, štoznači "zalazak sunca".

Numenor je takođe bio blagosloven mnogim divnim šumama mirišljavog drveća u cvatu. Imao jemnogo lepih polja i dve glavne reke: Siril, koja je tekla na jug s obronaka Meneltarme do morapokraj ribarskog gradića Nindamosa, i Nundunie koja je tekla zapadno od Eldalondea Zelenog,najlepšeg pristaništa Numenora. Tokom Drugog Doba Numenor je bio tako veliki da su se kraljevitoliko uzoholili da je to prevazilazilo svaku meru. Zaveden opakim nagovaranjima Saurona,Gospodara Prstenova, 3319. Kralj Ar-Farazon se usudio da pošalje jednu veliku flotu protiv Valara uNeumiruće Zemlje. Rezultat toga bilo je potpuno uništenje Numenora, jer je more bukvalnoprogutalo ovo ostrvsko kraljevstvo. Bilo je to vreme poznato kao Promena Sveta, jer ne samo da jeNumenor, već su i Neumiruće Zemlje odnete iz Sfera Sveta u dimenziju koja je van domašaja ipoimanja smrtnika. I mada je deo njegovog naroda izbegao kataklizmu i otišao u Srednju Zemlju itamo izgradio svoja kraljevstva i carstva, Numenor se nikada više nije uzdigao. Tokom mnogo dobalegende su govorile o njemu kao o čarobnoj zemlji potonuloj u more pod imenima Akalabet, Marn-nu-Falmar i Atlante na Atlantidi.

NumenorejciKada se završilo Prvo Doba Sunca i kada je moć Morgota skršena, preostao je samo jedan deo raseLjudi zvanih Edaini koji su bili saveznici Vilenjaka u strašnim ratovima Belerijanda.

Posle Velike Bitke Valari su se sažalili na Edaine koji su tako teško stradali i čije su zemljeizgubljene, i Valari su stvorili jedno veliko ostrvo za njih u Zapadnom moru, između Srednjc Zemljei Neumirućih ZemaIja. Uz tu zemlju podareni su im i dug život i veće umne i telesne moći, i mnogeveštine i znanja koji su ranije bili dodeljivani samo Vilenjacima. Ti Ijudi su bili veoma promenjeni isad su se zvali Numenorejci, jer je njihova zemlja bila Numenor ili Zapadna Zemlja. Ali, ona setakođe zvala i Andar, "zemlja dara", ili Elena, "zemlja zvezde", i Mar-nu-Falmar na Atalanteu.

Podvizi Numenorejaca u Drugom Dobu Sunca su bili izuzetni, jer su Numenorejci bili uvelikoosnaženi darovima Valara i Eldara. Prvi od kraljeva Numenora bio je Elros Poluvilenjak, bratElronda koji je vladao u Rivendelu. Elrosje odabrao da bude smrtan, ali je njegova vladavina ipaktrajala 400 godina. U toj zemlji on je nazvan Tar-Minjatur. Širom Sveta plovili su Numenorejci, čaktoliko daleko da su stizali do Kapija Jutra na Istoku. Međutim, nikad nisu mogli da plove na zapad,jer je postojala jedna zabrana koja nije smela da bude prekršena: nijedan smrtnik nije smeo da kročina blagoslovenu obalu Neumirućih Zemalja Eldamara i Valinora.

U Numenoru se blagostanje Ljudi povećavalo, dok se u Srednjoj Zemlji ponovo pojavila tama. Jeriako je Morgot Neprijatelj nestao iz Sveta, vratio se njegov veliki siuga, Mračni Gospodar Sauron, iLjudi u južnim i istočnim predelima Srednje Zemlje su obožavali njegovu zlu senku.

Pripovedanje o Prstenovima Moći govori kako je, u to vreme, Sauron načinio volšebnički Prstenkojim se nadao da će zavladati svim Smrtnim Zemljama, i poveo rat protiv Vilenjaka i ubijao ihstrašno i poterao ih nazad u Plave Planine. Ali moć Numenorejaca je takođe narasla, došli su upomoć Vilenjacima i zaratili protiv Saurona, i on je isteran iz Zapadne Zemije. Neko vreme je vladaomir i Numenorejci su ponovo jačali, sagradivši pristaništa Umbar na Jugu i Pelargir na Severu

91

Srednje Zemlje. Ali, oni su postali oholi i poželeli su da se proglase gospodarima Srednje Zemlje igospodarima mora. Tako su godine 3262. Drugog Doba Sunca došli u Mračnu Zemlju Mordor satako silnim mnoštvom oružja i Ijudi da Sauron nije mogao da im se odupre. Na zaprepašćenje celogSveta, Sauron je sišao sa svoje Mračne Kule i predao se Numenorejcima, umesto da se usudi da sebori sa takvom vojskom. Tako je Mračni Gospodar postao zarobljenik i u okovima je odveden uveliku kulu kralja Numenora.

No, Sauronova predaja bila je samo varka majstora obmane da bi postigao prepredenošću ono štonije mogao da postigne snagom oružja. Jer u Numenorejcima je zapazio kobne slabe tačke oholosti islavoljubivosti, i verovao je da može da ih dovede u iskušenje i zavede darovima svojih moći. I tako,kad se jednom našao u kraljevstvu Numenor, uspeo je da nanese najveće zlo koje je ikad počinjenoprotiv rase Ljudi: Sauron je zaveo i pokvario kralja Numenora, Ar-Farazona. U Numenoru susagrađeni veliki harmovi posvećeni Morgotu, Mračnom Gospodaru, i Ijudske žrtve su prinošene nanjegovom oltaru. Onda je Sauron posavetovao Numenorejce da zarate protiv Valara i Eldara koji suživeli u Neumirućim Zemljama. Najveća flota kojaje ikada plovila svetom je tada okupljena izaplovila je na Zapad prema zemlji zabranjenoj za Ljude. Prošavši kroz začarano Ostrvlje i SenovitaMora, flota je došla do Neumirućih Zemalja. Kad je ogromna mornarica stigla do NeumirućihZemalja, priča se u Akalabetu, velika zla kob je zadesila Svet. Premda je kralj došao da pobedi, sprvim njegovim korakom Pelori Planine su se obrušile na njega i celu njegovu ogromnu armadu.Numenorejci su bili pobijeni do poslednjeg čoveka, ali to nije bilo sve, jer je usledila još većapropast. Talasi su se digli u besu, a iz Meneltarme planine koja je ležala u središtu Numenora -pokuljao je veliki plamen i ceo Numenor je, u neizmernom viru, potonuo u Belegair, Veliko More.

Tako se dogodilo ono što se naziva Promena Sveta. Jer te godine, 3319. Drugog Doba Sunca,Neumiruće Zemlje su odnete iz Krugova Sveta i preseljene van dohvata svih osim Odabranih, koji suputovali u vilin-brodovima Pravim Putem kroz Sfere oba Sveta.

Ipak, deo numenorejske rase je preživeo. Neki su pobegli od potonuća Numenora i doplovili su udevet brodova u Srednju Zemlju. To su bili Elendili, "verni", koje Sauron nije zaveo i koji su odbilida napuste stari način života Valara i Eldara. Ti Ijudi su otplovili u Srednju Zemlju u devet brodova iobrazovali dva moćna kraIjevstva u Arnoru i Gondoru. Drugi su takođe preživeli Pad Numenora, upotonjim vremenima nazvani su Crni Numenorejci i naselili se u zemlji Umbar.

NurnJužni deo Sauronog zlog kraljevstva Mordor bio je poznat kao Nurn. Dok je Sauron vladao, bila je tozemlja puna robova Gospodara Prstenova koji su neveselo obradivali njene prostrane oranice da biobezbedili hranu za armije Mordora. Kroz polja Nurna proticale su četiri glavne reke koje su seulivale i unutrašnjc more Nurnen. Malo se priča o ovom mestu ili njegovim stanovnicima, ali posleRata za Prsten, Kralj Elesar je oslobodio robove i predao im oranice Nurna u svojinu.

92

Oghor-haiIme Oghor-hai bilo je orčko ime za primitivne šumske Divlje Ijude koji su često hvatali u zasedu inapadali orčke čete zalutale u njihove krajeve. Ljudima su bili poznati kao Vosi.

OiolaireMeđu numenorejskim pomorskim kraljevima vladao je običaj da blagoslove brod da bi bezbednoprošao i bezbedno se vratio. To je činjeno tako što bi se posekla grana svetog mirišljavog drvetazvanog Oiolaire i stavljala se na pramac broda. Ta "Zelena Grana Povratka" bila je žrtveni dar Oseu,Gospodaru Talasa, i Uineni, Gospi od Mirnih Mora. Oiolaire su Numenorejcima darovali VilenjaciEreseje, a ime mu znači "večno leto".

OinPatuljak Torina i Družine, Oin, sin Groina, rođenje 2774. Trećeg Doba, a priključio se Potrazi zaEreborom 2941. Posle ubijanja Smauga Zmaja i ponovnog uspostavljanja kraljevstva Patuljaka podPlaninom, Oin se naselio i živeo neko vreme u Ereboru. Međutim, 2989. je krenuo sa Balinom iOrijem da pokuša da ponovo ustanovi patuljačko kraIjevstvo u Moriji. Tu gaje 2994. ubilo čudovištezvano Čuvar u Vodi.

OkrugZelene i prijatne zemlje Okruga u Erijadoru - odmah na zapadu od Brendivinske Reke i na istoku odDalekih Nizija - bile su dom naroda Polušana, zvanih Hobiti, od sedamnaestog veka Trećeg DobaSunca. Nekad deo kraljevstva Arnora, koje je tokom stoleća ratovanja opustošilo, Okrug je predatHobitima 1601. ukazom dunedainskog kralja Argeleba II od Artedaina.

Sam Okrug bio je podeljen na četiri glavne oblasti, zvane Četiri Daleke stvari; kasnije, 2340.hobitska porodica po imenu Starkicoš je prešla Brendivinsku Reku i naselila se u deo nazvanBaklend (Kicoš-zemlja). U Četvrtom Dobu Baklend, zajedno sa zemljama Zapadne međe od DalekihSprudova do Brda Kule, zvanično je pridodat slobodnim zemIjama Okruga. Umeren način životaHobita je veoma odgovarao ovim plodnim područjima, i oni su, uz svoje skromne oranice i poštenimradom, napredovali. U Okrugu su rasla sela i gradovi koliba i hobitskih rupa.

Hobiton, Gozbograd, Majklov kop, Zobambar, Žaboselo i tuce drugih. Izgleda da je, izuzev nekolikoprirodnih nesreća i jednog jedinog orčkog upada 2747, Okrug bio jedan izuzetno miran kraj,ponajčešće i ne poznajući svet uokolo. On je uspeo da izbegne većinu sukoba Trećeg Doba sve dovremena Rata za Prsten kada je ova uspavana zemlja iznenada upletena u dogadanja. Jer tu je živeoBilbo Bagins, koji se pridružio Potrazi za Samotnom Planinom i tokom te pustolovine došao dojednog čarobnog Prstena. Ovo slučajno otkriće uvuklo je Bilboa, njegovog naslednika Froda Baginsai sve Hobite Okruga u najveću dramu tog doba. Tako se desilo da su Hobiti, najskrušeniji inajneznatniji od svih naroda Srednje Zemlje, držali sudbinu celog Sveta u svojim rukama.

OlifauntiU hobitske zemlje Okruga ušunjale su se mnoge legende o tajanstvenim vrelim zemljama koje su senalazile daleko na jugu Srednje Zemlje. Hobite su najviše opčinjavalc priče o divovskimOlifauntima, životinjama koje su se koristile u borbi a imale su kljove i ogromna teška stopala.Kružile su glasine da divlji Ljudi Harada stavljaju bojne tornjeve na leđa ovih stvorenja kada jašu ubitku. Razumni Hobiti su verovali da su te priče tvorevine maštovitih umova, mada su neki odnjihovog sopslvenog naroda tvrdili da su videli ta stvorenja, koja su Ljudi Gondora obično zvaliMumakili.

Olog-haiPriča se da je u Trećem Dobu Sunca Gospodar Prstenova Sauron, koji je vladao u Mordoru, uzeoneke od drevnih Divova koje je Melkor nakotio u Angbandu i od njih sačinio jednu drugu rasu kojaje u Crnom Govoru bila poznata kao Olog-hai. Stvorenja ove rase su bila istinski Divovi po veličini isnazi, ali Sauron ih je načinio da budu lukavi i da se ne plaše svetla, koje je bilo smrtonosno zavećinu trolovske i divovske rase. Olog-hai su bili strašni u borbi jer su bili odgajeni kao grabežljivezveri gladne mesa svojih neprijatelja. Bili su oklopljeni kao kamen tvrdim krljuštima i, bez sumnje,bar dvostruko viši i krupniji od Ljudi. Nosili su okrugle štitove, bez oznaka i crne, a bili su naoružani

93

ogromnim maljevima, kandžama kojima su mogli da se zakače, i velikim otrovnim zubima. Prednjihovim jurišem malo je ratnika bilo koje rase moglo da održi čvrst odbrambeni zid kopalja, a sečivakoja nisu bila blagoslovena vilenjačkom čarolijom nisu mogla da probiju njihovu jaku debelu kožu ipuste njihovu nečistu crnu krv.

Ali, ma kako da su bili snažni, Olog-hai su potpuno uništeni na kraju Trećeg Doba. Jer ova bića jeoživljavala i njima upravljala samo volja Mračnog Gospodara, Saurona. Stoga, kad je Jedini Prstenuništen a Sauron nestao, oni su se iznenada našli bez smisla i svrhe, telurali su se i tumarali besciljno.Ostavši bez gospodara, nisu mogli ni ruku da podignu da bi se borili, i tako su bili ubijeni iliizgubljeni. Zato istorije Četvrtog Doba ne govore o Olog-haima jer su oni već nestali iz Sveta.

OlvariU Muzici Ainura bilo je mnogo proročanstava. Jedno je bilo da će se, pre no što Vilenjaci i Ljudi uđuu Svet, pojaviti duhovi koji će biti čuvari svih Olvara (živih bića koja rastu i ukorenjena su uZemlju). Jer nijedan od Olvara, od velikog šumskog drveća pa do najmanjeg lišaja, nije u stanju dapobegne od svojih neprijatelja, i zato je Javana stvorila njihove čuvare, zvane Enti.

OlveVilenjački kralj Alkvalondea. Olveje bio brat Elvea, prvog Uzvišenog Kralja telerskih Vilenjaka.Braća su povela svoj narod na Veliko Putovanje na početku Doba Zvezdane Svetlosti. Međutim, uBelerijandu, Elvea je očarala Melijana Maja i on je ostao i osnovao kraljevstvo Sivih Vilenjaka. Olveje postao Uzvišeni Kralj Telera i odveo svoj narod, prvo do Tol Ereseje, i najzad do Alkvalondea, uEldamaru.

OnodrimiU šumama Srednje Zemlje u vreme Paljenja Zvezda, pojavio se jedan divovski narod. Bili su toPastiri drveća, koji su najčešće bili poznati kao Enti, ali sindarski Vilenjaci su ih zvali Onodrimi. Ovičetrnaest stopa visoki divovi bili su tajni zaštitnici šume, a oblikom su nalikovali i drveću i Ljudima.Enti su uglavnom bili blagi i sporo su delali. Bili su ravnodušni prema ratovima drugih naroda,ukoliko te razmirice nisu u velikoj meri umanjivale njihova šumska kraljevstva. Ali, kad bi sejednom razgnevili, njihov bes i snaga su bili neizmerni, i oni su satirali svoje protivnike. Za vremeRata za Prsten odmetnuti Ćarobnjak Saruman je saznao kolika se cena mora platiti kad se izazovetakav bes, jer su Onodrimi uništili i njegovu vojsku i njegovu tvrđavu u Izengardu.

OrciPriča se da je u najdubljim Jamama Utumna, u Prvom Dobu Zvezda, Melkor počinio svoje najvećebogohuljenje. Jer u to vreme je zarobio mnoge pripadnike novoprobuđene rase Vilenjaka, doveo ih usvoje tamnice i jezivim mučenjima stvorio je upropašćene i strašne oblike života. Od njih je nakotiojednu demonsku rasu robova koji su bili isto toliko gnusni koliko su Vilenjaci bili lepi.

To su bili Orci, mnoštvo rođeno u oblicima izopačenim bolom i mržnjom. Jedinu radost ovastvorenja su nalazila u bolu drugih.jer krv koja je tekla u Orcima bila je i crna i hladna. Njihovazakržljala obličja bila su jeziva, povijena, savijenih nogu i zdepasta. Ruke su im bile dugačke isnažne kao kod majmuna s Juga, a koža im je bila crna kao drvo nagorelo vatrom. Škrbavi zubi uširokim ustima bili su im žuti, jezici crveni i debeli, a nozdrve i lica široki i pljosnati. Oči su im bilezagasito crveni razrezi, kao uske pukotine u crnim gvozdenim kapijama iza kojih se žario vreli ugalj.

Orci su bili žestoki ratnici, jer su se plašili mnogo više svog gospodara nego bilo kog neprijatelja, imožda su više voleli smrt nego muke orčkog života. Bili su kanibali, okrutni i strašni, i često sunjihove grabežljive kandže i zubi koji su balavili bili umrljani gorkim mesom i nečistom crnomkrvlju sopstvene vrste. Orci su bili okoćeni kao robovi Gospodara Tmine; zato su se plašili svetla jeono slabilo i peklo. Njihove oči su videle noću, a živeli su u nečistim jamama i prokopima. UMelkorovom Utumnu i u svakom nečistom prebivalištu na Srednjoj Zemlji su se množili. Brže odbilo kojih drugih bića na Ardi, njihovo potomstvo se rađalo i izlazilo iz jama gde su se kotili. Nakraju Prvog Doba Zvezda bio je Rat Sila u kome su Valari došli do Utumna i provalili u njega.Vezali su Melkora velikim lancem, i potamanili su njegove sluge u Utumnu i s njima većinu Orka.

94

Oni koji su preživeli bili su bez gospodara i tumarali su uokolo.

U Dobima koja su usledila bilo je velikih seoba Vilenjaka i, mada su Orci živeli na mračnim mestimaSrednje Zemlje, oni se nisu pojavIjivali otvoreno, i vilenjačke istorije ne govore o Orcima sve doČetvrtog Doba Zvezda. Do tog vremena Orci su postali drski. Iz Angbanda su izlazili u oklopu odčeličnih ploča i spojenih karika, i kacigama od gvozdenih obruča i crne kože s gvozdenim kljunomkoji je bio kao kljun sokola ili orlušine. Nosili su krive sablje, otrovne bodeže, strele i mačeve sširokom glavom. Ova otimačka razbojnička rasa, zajedno s Vukovima i Vukodlacima, usudila se, uČetvrtom Dobu Zvezda, da uđe u carstvo Belerijand gde se nalazilo sindarsko kraljevstvo Melijane iTin-gola. Sivi Vilenjaci nisu znali kakva su vrsta stvorova Orci, mada nije bilo sumnje da su zli.Kako ovi Vilenjaci nisu koristili u to vreme čelično oružje. došli su kod patuljačkih kovača Nogroda iBelegosta i trampili se za oružja od kaljenog čelika. Zatim su Orke poubijali ili ih oterali.Međutim,kad se Melkor vratio u Belerijand u poslednjem Dobu Zvezda, izašavši iz jama Angbanda, Orci sukrenuli, stroj za strojem, legija za legijom, u otvoreni rat, i to je bio početak ratova Belerijanda. Jer, udolini Reke Gelion su ih presreli Sivi Vilenjaci Kralja Tingola i Denetorovi Zeleni Vilenjaci. U tojPrvoj Bici Orci su desetkovani i naterani da vrišteći beže u Plave Planine, gde nisu našli utočište, većsu samo nabasali na sekire Patuljaka. Niko iz te vojske se nije spasao. Ali, Melkor je odaslao trivelike armije. Druga armija Orka se digla i pregazila zapadne krajeve Belerijanda i opsela Falas, aligradovi Falatrima nisu pali. Zato se druga armija Orka prikIjučila trećoj armiji i marširala na sever doMitrima, da pobije novodošle noldorske Vilenjake. Ali Orci su bili malo pripremljeni za oveVilenjake. Po telesnoj snazi, Noldori su bili daleko iznad i najcrnjih orčkih snova. Samo pogledomovi Vilenjaci su pržili meso Orka, a jarka svetlost vilenjačkih mačeva ih je terala u ludilo od bola istraha. Tako se povela Druga Bitka Belerijanda protiv Noldora koje je doveo Feanor, i ta bitka jenazvana Bitka pod Zvezdama, Dagornuin Gilijat. Mada je noldorski kralj Feanor ubijen, druga i trećaarmija Melkora bile su potpuno uništene.

Druga noldorska armija predvođena gospodarem Fingolfinom izašla je sa Zapada i silna svetlostSunca se uzdigla na bedeme neba velikom grajom, koja je svakom Melkorovom slugi ulila strah ukosti. Tako je otpočelo Prvo Doba Sunca i neko vreme stremljenja Orka su zaustavljena novomsvetlošću Sunca. Uskoro, međutim, pod zaklonom tame, Orci su se pojavili u jednoj još većoj armiji,brojnijoj od prethodne tri i s težim naoružanjem, u nadi da će uhvatiti Noldore kad ne budu naoprezu. U Slavnoj Bici legije Orka ponovo su doživele pokolj. U to vreme otpočelaje OpsadaAngbanda i, mada su Orci s vremena na vreme vršili ispade u grupama, uglavom su zadržavni unutarangbandskih zidina. Ali, Melkorova moć je rasla, jer je mračnim vradžbinama nakotio još od orčkerase, a takođe i Zmajeve, i kod sebe je imao Balroge, Trolove, Vukodlake i čudovišta mnogobrojna isilna. Kad je prosudio da je spreman, moćna vojska je ušla u Bitku Iznenadnog Plamena, i time jerazbijena opsada Angbanda i vilingospodari bili su poraženi. Od te silne bitke broje se godine užasakoje Orci pamte kao Velike Godine.

U to vreme pao je Tol Sirion i pregažena su kraljevstva Hitlum, Mitrim, Dor-lomin i Dortonion.Takođe je vođena Bitka Nebrojenih Suza: bila je to Peta Bitka u Ratovima Belerijanda i Vilenjaci iEdaini su potpuno potučeni. Zle orčke legije iz Angbanda su zatim umarširale u Belerijand. Falas jepao i pripao Orcima, kao i dva grada, Britombar i Eglarest. Vodena je Bitka od Tum-halada iNargotrond je poharan, zbog svađa sa Patuljcima i Noldorima Menegrot je dvaput pregažen i zemljeSivih Vilenjaka opustošene. Konačnoje pao i Gondolin, Skriveno Kraljevstvo. Tako je Melkorovapobeda bila skoro potpuna, njegove orčke legije su išle po Belerijandu kud god su želele. Svavilenjačka kraljevstva su bila unišlena; nije opstao nijedan veliki grad i najveći deo Vilenjaka iEdaina je pobijen. Takva je priča o danima koji su radovali crna srca Orka i njhovih saveznika.

Ipak, užas tog Doba je najzad okončan. Jer Valari, Majari, Vanjari i Noldori od Tiriona su izašli izNeumirućih Zemalja i povela se Velika Bitka. U njoj je Angband razoren i sve planinc Severaskršene. Belerijand je sa Angbandom pao u uzavrelo more; Melkor je izbačen u Prazninu zauvek i

95

njegove sluge i Orci su istrebljeni na severozapadu Srednje Zemlje.

Ali Orci su ipak preživeli, jer je deo ove rase ležao skriven u nečistim jazbinama ispod mračnihplanina i brda. Tu su se oni kotili i množili. Konačno su došli kod Melkorovog glavnog zapovednika,Saurona, nudeći mu se u službu, i on je postao njihov novi gospodar. Oni su dobro služili Saurona uRatu Saurona i Vilenjaka i u svim njegovim bitkama do Rata Poslednje Alijanse, kad je okončanoDrugo Doba padom Mordora i istrebljenjem najvećeg dela orčke rase. Ipak, u Trećem Dobu Sunca,kao i u Drugom, oni Orci koji su bili skriveni na mračnim i zlim mestima su nastavili da žive. Ostavšibez gospodara, Orci su vršili prepade i postavljali zasede tokom mnogo stoleća, ali nisu krojili velikeplanove o osvajanjima, sve dok nije proteklo više od hiljadu godina tog doba, kad se kao veliko i zloOko Sauron ponovo pojavio u mračnom kraljevstvu Dol Guldur u južnoj Mrkoj šumi. Kao i uDrugom Dobu Sunca, mračne sudbine Saurona i Orka su ponovo ujedinjene, i dve hiljade godinaTrećeg Doba moć Orkaje rasla kako je rasla i moć njihovog Mračnog Gospodara.

Njihova moć je prvo ojačala u Mrkoj šumi, zatim u Maglenim Planinama. 1300. Nazguli su seponovo pojavili u Mordoru i kraljevstvu Angmar u severnom Erijadoru, i Orci su se sjatili oko njih.Posle šest stotina godina strahovlade Angmar je pao, ali zlo kraljevstvo Minas Morgul se uzdiglo uGondoru, i tu su se opet Orci množili, s onima iz Mrke šume, Maglenih Planina i Mordora, tokomsledećih hiljadu godina.

Ali, pričali su da Sauron nije bio potpuno zadovoljan orčkom vojskom i želeo je da poveća njihovusnagu. I mada o tome ne govori nijedna priča, verovalo se da je Sauron strašnim vradžbinama stvoriojednu novu rasu većih Orka. Godine 2475. ta stvorenja, zvana Uruk-hai, izašla su iz Mordora iopljačkala Ozgilijat, najveći grad Gondora. To su bili Orci porasli do visine Čoveka, pravih nogi isnažni. I mada su bili pravi Orci -crne kože, crne krvi, kosooki, s otrovnim zubima i kandžama narukama - Uruk-hai nisu kopneli na sunčevoj svetlosti i nisu je se uopšte bojali. Zato su Uruk-haimogli da idu gde god njihova zla braća nisu i, budući veći i jači, bili su takođe hrabriji i žešći u borbi.U crnom oklopu, često noseći ravne mačeve i dugačke lukove od tisovine, kao i mnoga od opakih iotrovnih orčkih oružja, Uruk-hai su postali elitni vojnici i najčešće su bili visoki zapovednici i vođemanjih Orka.

U stolećima koja su usledila Uruk-hai i manji Orci su obrazovali saveze da bi mogli da unište svakraIjevstva Ljudi i Vilenjaka koja su se nalazila u Zapadnim Zemljama. Tako su Orci sklopilisporazume s Dunlendinzima, Balkotima, Kolovoscima, Haradrimima, Istočnjacima iz Runa iKorsarima od Umbara da bi postigli svoj cilj. Orci su došli čak i u kraljevstva Patuljaka. Godine1980. Moriju je zauzeo moćni demon Balrog. S njim su bili Orci od Maglenih Planina koji su došli izsvog glavnog grada Gundabada u velikom broju da nasele taj drevni patuljački grad, obasipajućiprezirom narod Patuljaka i ubijajući svakog ko bi prišao ovom najdrevnijem kraljevstvu.

Ali, na severu će ovo biti uzrok propasti Orka, jer su Patuljci bili tako razgnevljeni da nisu marili zacenu koju će platiti da bi se osvetili. Tako se od 2793. do 2799. vodio sedmogodišnji rat doistrebljenja, zvani Rat Patuljaka i Orka. U tom ratu, mada je to Patuljke skupo koštalo, skoro svi OrciMaglenih Planina su oterani i ubijeni, a kod Prve Kapije Morije vođena je strašna Bitka odAzanulbizara. Orci su bili potučeni a glava njihovog orckog generala, Azoga, nabijena na kolac.Tako su tokom jednog stoleća Maglene Planine bile očišćene od ove opake rase, ali su se oni svremenom vratili u Gundabad i Moriju.

Godine 2941. druga velika nesreća je zadesila Orke na Severu. Posle smrti Smauga Zmaja, svi orčkiratnici Gundabada došli su u patuljčko kraIjevstvo Erebor i pod Samotnom Planinom se povela BitkaPet Vojski. Orke je predvodio Bolg sa Severa, sin Azoga, koji je želeo da se osveti Patuljcima, ali svešto je postigao bila je njegova pogibija i pogibija svih njegovih vojnika.

96

U Ratu za Prsten, poslednjem velikom sukobu Trećeg Doba Sunca, orčke legije su bile svuda, kakose pripoveda u "Crvenoj Knjizi Zapadne Međe". S Maglenih Planina i iz senki Mrke šume Orci sudolazili u rat pod barjacima, crnim i crvenim. Neustrašivi Uruk-hai sa štitovima i kacigama koji sunosili grb Bele Ruke dolazili su iz Izengarda, gde je vladao odmetnuti Čarobnjak Saruman. UMorgulu su i veći i manji Orci bili obeleženi belim mesecom kao nekom velikom lobanjom, i podSauronovim zapovedništvom bili su bezbrojni Orci Mordora svih rasa, koji su nosili znak u oblikuCrvenog Oka. Pripremali su se za rat, kao i mnogi drugi. Borili su se u brojnim čarkama i zasedama,kao i u Bici kod Gazova Izena, Bici od Rogburga, Bici Pelcnorskih Polja, Bici pod Drvećem i Bici odDola. U tim naletima hiljade su pale na obe strane, i, mada su u mnogima od tih bitaka Orci bili donogu potučeni. priča se da je Sauron zadržao najveći deo svojih snaga u Mordoru dok neprijatelj nijedošao do severne kapije njegovog kraljevstva.

Ali u Ratu za Prsten sve će se razrešiti u poslednjoj bici ispred Moranona, Crne Kapije. Sve strašnesnage Mordora su se tu sakupile, i na Sauronovu zapovest obrušili su se na vojsku ZapovednikaZapada. Međutim, baš u tom času, u.vulkanskim vatrama Planine Usuda, Jedini Prslen Moći koji jedržao pod svojim uticajem ceo Sauronov mračni svet je uništen. Crna Kapija i Crna Kula su seraspale. Najmoćnije Sauronove sluge je progutala vatra, Mračni Gospodar je postao crni dim koga jerazvejao zapadni vetar, a Orci su kopneli kao slama pred plamenom. lako su neki preživeli, nikad seviše nisu uzdigli u velikom broju, nego su izumirali i slabili, i postali manji goblinski narod komeništa nije preostalo osim glasina o njihovoj drevnoj zloj moći.

OriPatuljak Torina i Družine, 2941. Trećeg Doba Ori se uputio u Potragu za Ereborom čiji je ishod bioubijanje Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljačkog kraljevstva pod Planinom. Ori je ostaou Ereboru do 2989, kad je krenuo s Balinom i Oinom da pokuša da ponovo naseli Kazad-dum. Tu jeumro 2994, u Odaji Mazarbula.

OrloviNajuzvišenija od krilatih stvorenja Arde bili su Orlovi, jer su ih na svet donela dva moćna Valara:Manve, Gospodar Vazduha, i Javana, KraIjica Zemlje. Orlovi su se ubrajali među najdrevnije inajmudrije rase, nastali su pre nego što su Zvezde upaljene a Vilenjaci se probudili. U Dobima kojasu usledila te ptice su uvek bile glasnici Manvea i njemu su služili. Na Tanikvetilu, Velikoj Planini,Orlovi bi se odmarali, hvatajući se i priljubljujući za visoke litice savijenim kandžama. Nad celimazurnim Svetom su leteli, jer su bili oči Man-vea, i kao udar groma su se obrušavali na njegoveneprijatelje.

U Prvom Dobu Sunca jedno moćno leglo ove rase živelo je u Belerijandu. Zvali su se Orlovi odOkružujućih Planina i živeli su na visini na vrhovima zvanim Krisaigrim. Ti Orlovi su bili nadalekočuveni po svojim podvizima u Ratu Dragulja. Njihov vladar bio je Torondor, najveći inajveličanstveniji od svih Orlova. Puni raspon krila Torondora bio je trideset hvati, a brzina ovevelike ptice nadmašivala je i najbrži olujni vetar. Torondor je bio snažan i neustrašiv, i neprestano seborio protiv zlih stvorenja na Zemlji.

Upravo je Torondor spasao Maidrosa, noldorskog gospodara, sa vrha Tangorodrima. On je takođe ivratio smrskano telo Kralja Fingolfina natrag iz Angbanda i na Morgotovom licu napravio brazgotinesvojim dugim kandžama. U Potrazi sa Silmarilom, i Berena i Lutijenu je iz Angbanda izbavioTorondor. I, madaje Gondolin konačno pao zbog izdaje, Orlovi su vekovima čuvali to skrivenonoldorsko kraljevstvo.

Torondor i njegova rasa su zadobili najveću slavu u ratu Besnih. "Kventa Silmarilion" priča kako suOrlovi izašli kao pobednici u Velikoj Bici, čak i protiv onog najstrašnijeg . zla - krilatih VatrenihZmajeva Angbanda

U Trećem Dobu Sunca Gvaihir, Gospodar Vetra je vladao nad Orlovima Srednje Zemlje. Mada nije

97

veličinom dostigao čak ni najmanjeg od Orlova Prvog Doba, po merilima Trećeg Doba bio je najvećiu svom vremenu. Gvaihirov narod, Orlovi Maglenih Planina, bili su divlji, i Mračne Sile su ih seveoma plašile. Duga priča o Potrazi za Prstenom i Ratu priča kako je Gvaihir, sa svojim bratomLandrovalom i jednim koji se zvao Meneldor Brzi, često u bici prednjačio s orlovskom vojskom.Orlovi Maglenih Planina su učinili mnoge velike podvige. Oni su pomogli da se usmrti Zmaj Ercborai, kasnije, da se pobede Orci u Bici Pet Vojski. Oni su takođe spasli Čarobnjaka Gandalfa i NosiocePrstena, boreći se u poslednjoj bici Rata za Prsten pred Crnom Kapijom Mordora.

OrokarniDaleko na istoku Srednje Zemlje nalazile su se Orokarni, "Crvene Planine" ili Planine Istoka. UDobima Zvezdane Svetlosti one su stajale na istočnoj obali Unutrašnjeg Mora Helkar, gde su se, uzalivu Kuivienen, prvi put probudili Vilenjaci. Orokarni su bile crvenkaste boje i ispunjene muzikommnoštva reka i potoka koje su s njih spuštale i ulivale u kristalne vode Mora Helkar.

OrodruinČesto zvana Planina Usuda, ova ogromna vulkanska planina Mordora se, pravilnije, zvala Orodruin,"Planina bukteće vatre". Mada je Orodruin bila visoka manje od pet hiljada stopa, stajala je sama idominirala prostranom golom ravnicom Gorgorot u severnom delu Mordora. Orodruin je bila vatra ikovačnica Saurona koji je, u Vatrenim Šupljinama i brazdama zvanim Pukotine Usuda, u njenomvulkanskom jezgru iskovao Jedini Prsten 1600. Drugog Doba. Bio je još uvek aktivan vulkan tokomDrugog i Trećeg Doba, a njegove erupcije su se poklapale sa Sauronovim raznim uzdizanjima injegovi crni oblaci koje je bljuvao mračili su i prijali nebesa daleko izvan kraljevstva Mordor. VatreOrodruina su se pokazale kao sudbonosne u Ratu za Prsten, jer samo je tu mogao Jedini Prsten da serazori i Sauronova moć skrši - i zaista, godine 3019. Potraga Prstena je završena. Kada je JediniPrsten bačen u Pukotine Usuda, Orodruin je prošao kroz svoju krajnju i najkataklizmičniju erupciju,tako veliku da su se planine Mordora tresle, a Crna Kapija Moranon i kula Barad-dur srušile utinjajuću hrpu pocrnelih kamenova.

OromeValar zvani "Jahač". Ainurski duh kojije sišao iz Bezvremenih Holova u Ardu za vreme Doba Tminei Zvezda, Orome je voleo da jaše na svom belom konju, Naharu, kroz šume Srednje Zemlje.Oromeovo ime znači "Svirač u rog", i zvuk njegovog roga, Valarome, bio je strah i trepet za slugemraka. Njegova sestra je Nesa Plesačica, a njegova žena je Esta Večno-mlada. Bioje prvi Valar kojije otkrio Vilenjake, i on ih je pozvao u Eldamar. Sindari ga zovu Arau, a Ljudi Bema. On živi ušumama Oromea, u južnom Valinoru.

OrtankKula u Izengardu kojomje upravljao zli Čarobnjak Saruman za vreme Rata za Prsten zvala se Ortank,što na rohanskom znači "podmukli um". Podignuta je usred utvrđene izengardske ravnice najužnomrubu Maglenih Planina i pored izvora Reke Izen. Bila je to pet stopa visoka kula koju su od četiristuba od crnog kamena sagradili Ljudi Gondora. Imala je osoben dvokraki vrh s ravnim krovomizmeđu šiljaka, na kome su bili iscrtani astronomski znaci. Pošto su je Gondorani napustili za vremeposlednjeg dela Trećeg Doba, Čarobnjak Saruman je dobio njene ključeve 2759. i preuzeo upravunad njim i Palantirom, ili "Svevidećim Kamenom", koji je čuvan u jednoj od njenih odaja. Kasnije jeu Izengardu okupio veliku vojsku i zaratio sa Rohirima. Iz Ortanka je Saruman upravljao mnogimrazornim ratnim mašinerijama, ali njih su onesposobili Enti kad su preplavili ravnicu oko kule. Alicrni kamen kule se pokazao nepovrediv pri napadu, jer kamen Ortanka nije mogao da bude slomljen.Naposletku je Saruman bio prisiijen da preda kulu, i Ortank je ponovo prešao u ruke Ljudi Gondora.

OsmatračiNa zapadnom bedemu Mordora, priča se, bio je jedan uski prolaz po imenu Kirit Ungol, gde je uTrećem Dobu Sunca živela Šeloba, Veliki Pauk. Tu se takođe nalazila jedna orčka osmatračnica svelikim bedemom koja je branila put ako bi neko prošao pored Šelobe, tog strašnog čuvara. Uzidinama kule nalazila su se dva visoka postolja za kapiju koja naizgled nisu imala vratnice. Alikapija je postojala i, mada je bila nevidljiva, pokazala se kao veoma jaka. Ogromni stubovi za kapijusu nazvani Osmatrači i svakije predstavljao jednu kamenu figuru koja je sedela na prestolu. Oni suimali tri lica i tri tela, a glave su im bile kao glave lešinara i imali su lešinarske kandže. Bili su

98

ispunjeni zlobom i njihove crne oči blistale su zastrašujućom voljom, jer u tim kamenim figurama suobitavali duhovi. Oni su bili svesni neprijatelja vidljivih i nevidljivih, i preprečavali su kapiju svojommržnjom. Jer iako je svaka vojska mogla da pokuša da provali kapiju, nije mogla da prođe snagomoružja: jedino voljom većom od zlobe Osmatrača mogao se prokrči.ti put kroz prolaz. Kad bi sesabrala takva volja, onda bi Osmatrači digli uzbunu iz svojih šest lešinarskih glava. Oni bi ispuštalivisok pisak i dugačak krik koji bi doveo orčke vojnike i onda bi napali uljeze.

OseMajarski duh mora, Ose, Gospodar Talasa, sa svojom ženom Uinenom, Gospom od Mirnih Mora,vladao je morima Srednje Zemlje. Ose je služio Ulmoa, Gospodara Svih Voda. Osea su se plašili svikoji su plovili morima. Mornari su se molili Uineni da utiša njegov bes i umiri njegovo divlje, burnoradovanje. Ose, koji se sprijateljio s telerskim Morskim Vilenjacima i naučio ih veštini brodogradnje,takođe je uzdigao ostrvo Numenor iz morskog dna.

OsirijandNa istoku Belerijanda do kraja Prvog Doba Sunca nalazio se Osirijand, šumovita postojbinaLaikvendija, Zelenih Vilenjaka. Zvala se Osirijand, "zemlja sedam reka", zato što su kroz njuproticale Reka Gelion i šest njenih pritoka. Pošto su Laikvendi bili najpoznatiji po svom pevanju,Osirijand se takođe zvao Lindon, "zemlja pesme". I zaista, posle razaranja i potonuća Belerijanda nakraju Prvog Doba, pod tim imenom bio je poznat mali deo Osirijanda koji je preostao. Kao poslednjideo Belerijanda koji se održao, Lindon je postao posed Eldara Gil-galada, poslednjeg UzvišenogVilin Kralja na Srednjoj Zemlji.

Ost-in-EdilGodine 750. Drugog Doba mnogi noldorski Vilenjaci su napustili Lindon i otišli u Erijador. Tu, krajzapadne kapije Kazad-duma u Belim Planinama, osnovali su kraljevstvo Eregion i sagradili grad Ost-in-Edil, "Grad Vilenjaka". To su bili Gvait-i-Mirdain, Vilin-kovači koji su godine 1500. iskovaliPrstenove Moći. Ost-in-Edil bio je divan i bogat grad sa belim Vilin kulama koje su se uzdizale usredsvete šume Eregiona. Medutim, kad su Vilin-kovači otkrili da je Sauron iskovao Jedini Prsten da biupravljao drugim Prstenovima Moći, ustali su protiv njega. U Ratu Saurona i Vilenjaka koji je potomusledio, 1697. Drugog Doba, Ost-in-Edil je potpuno uništen i kraljevstvo Vilin-kovača više nijepostojalo.

OzgilijatPrva prestonica Gondora bio je Ozgilijat, "citadela zvezda", koja je sagrađena na kraju Drugog Dobai premošćavala je Reku Anduin na sredokraći između Minas Anora i Minas Itila. Ozgilijat je ostaonedirnut do gondorskog građanskog rata 1437, kad je njegova legendarna Zvezdana Kupola spaljenazajedno s najvećim delom grada. Posle ovoga je usledila velika nesreća u vidu Velike Kuge 1637.Kraljevski dvor je 1640. preseljen u Minas Anor, kome je kasnije promenjeno ime u Minas Tirit.Godine 2475. Ozgilijat su potpuno opustošile legije Uruk-hai iz Mordora i, mada su oni potisnuti,grad je sad bio potpuno napušten. U Ratu za Prsten Ozgilijat su kratko branili Ljudi Gondora u dvamaha, ali on je uskoro pao u ruke Sauronovih slugu i njegov kameni most je srušen. Posle razaranjaMordora na kraju rata Ozgilijat su ponovo dobili Gondorani, ali izgleda da on nije obnavljan tokomČetvrtog Doba.

99

PatuljciU velikoj dvorani pod planinama Srednje Zemlje Aule, Kovač Valara, oblikovao je Sedam OtacaPatuljaka za vreme Doba Tmine, kad su Melkor i njegove zle sluge u Utumnu i Angbandu držale podvlašću celu Srednju Zemlju. Zato je Aule Patuljke načinio zdepastim i snažnim, neosetljivim nahladnoću i vatru, i postojanijim od rasa koje su usledile. Aule je poznavao veliko zlo Melkorovo,zato je načinio Patuljke tvrdoglavim, neukrotivim, upornim u radu i tegobama. Bili su hrabri u borbi,a njihov ponos i volja nesalomivi.

Patuljci su bili rudari koji su kopali duboko u rudnicima, zidari, kovači i najčudesniji klesari kamena.Oni su bili dobro prilagođeni zanatima Auleovim, koji je oblikovao planine, jer su načinjeni kaosnažni, dugobradi i čvrsti, ali ne i visoki, jer visina im je iznosila od četiri do pet stopa. Pošto jenjihov posao bio dugotrajan, svakome je dodeljen život od oko dva i po veka, jer su bili smrtni, amogli su i da poginu u boju. Aule je načinio Patuljke umešnim u njegovim zanatima i podario imsopstvenijezik zvani Kuzdul. Na tom jeziku Aule se zvao Mahal a Patuljci Kazad, ali to je bio tajnijezik koji, izuzev nekoliko reči, nije poznavao niko sem Patuljaka koji su ga Ijubomorno čuvali.Patuljci su uvek upućivali hvale Auleu i priznavali da im je on podarid lik. Ipak, njima je istinskiživot podarila moć Iluvatara.

Kad je Aule napravio Patuljke, priča se, on ih je u tajnosti sakrio od drugih Valara i mislio da su i oni oni dobro skriveni od Iluvatara. Ali Iluvatar je znao šta je Aule učinio, i procenio je da je Auleovodelo učinjeno bez zle namere, i tako je On posvetio Patuljke i očistio ih od greha. Ali On nije hteo dadopusti da se ova rasa rodi pre njegove izabrane dece, Vilenjaka, koji su imali da budu Prvorođeni.Zato, iako su Patuljci bili u potpunosti oblikovani, Aule ih je uzeo i položio ih duboko ispod kamena,i u tom mraku Sedam Otaca Patuljakaje spavalo tokom mnogih doba pre no što su Zvezde upaljene ipre no što se Vreme Buđenja primaklo.

Tako se desilo da su se Vilenjaci probudili u Kuivienenu na istoku u Prvom Dobu Zvezda. Ugodinama koje su usledile Sedam Otaca PatuIjaka se pomerilo, a njihova kamena odaja se otvorilaširom, i oni su ustali i bili ispunjeni strahopoštovanjem.

Priča se daje svaki od ovih Sedam Otaca Patuljaka napravio veliku palatu pod planinama SrednjeZemlje, ali vilinske istorije iz tih ranih godina pominju samo tri. To su bila patuIjačka kraljevstvazvana Belegost i Nogrod u Plavim Planinama, i Kazad-dum u Maglenim Planinama. Priča o Kazad-dumu je najduža, jer je to bila Kuća Prvog Oca zvanog Durin 1 i Durin Besmrtni.

Za Vilenjake Belerijanda u Dobu Zvezda Patuljci Belegosta i Nogroda su predstavljali praviblagoslov. Jer, oni su došli u kraljevstvo Sivih Vilenjaka s oružjem i oruđem od čelika i pokazalivelike veštine u obradi kamena. I mada Sivi Vilenjaci ranije nisu znali za ovaj narod, smatrajući ganeprivlačnim, a Patuljke zvali Naugrimi, "zdepasti Ijudi", ubrzo su shvatili da su Patuljci umešni uzanatima Aulea, i zato su ih takođe zvali Gondirimi, "majstori kamena". Vilenjaci i Patuljci sumnogo trgovali i kroz tu razmenu oba naroda su napredovala.

I mada su bili nezgrapan narod i nisu imali Ijupki lik, Patuljci su na svet donosili mnogo lepote.Njihove kuće su imale velike dvorane prepune svetlih barjaka, oklopa, oružja optočenog draguljima ifinih tapiserija. Svetlost zvezda je odozgo obasjavala velike bunare svetla i igrala se po jezerima,nalik na ogledala i iskričavim srebrnim fontanama. U kupolama koje su odzvanjale, pod svetlošćukristalnih svetiljki, mogli su se videti sjajni dragi kamenovi i žile dragocenih ruda. U zidovima odcrnog jantara uglačanim kao staklo mogla su se videti mramorna obličja kao iz snova, a zavojitestepenice ili vijugava aleja su možda vodili do visokog, lepog tornja ili palate s predvorjem odraznobojnog kamenja.

Podzemni prolazi su vodili do dvorišta i slikovitih pećina sa stubovima od alabastera, izdubljenih

100

Vremenom i nežnim podsticanjem patuljačkih dleta.

U Dobima Zvezdane Svetlosti Patuljci Plavih Planina izradili su najfiniji čelik koga je Svet ikadavideo. U Belegostu (koji je takođe zvan Gabilgatol i Mikleburg) napravljen je čuveni patuljačkioklop od povezanih prstenova, dok je u Nogrodu (koji se zvao Tumunzahar i Šupljokop) stanovaoTelhar, najveći kovač Patuljaka svih vremena. U to vreme ti Patuljci su kovali oružja Sindara isagradili za Sive Vilenjake Kralja Tingola njihovu citadelu Menegrot, Hiljadu Pećina, kojaje uživalaglas najlepše građevine na Srednjoj Zemlji.

Rat Dragulja došao je u Prvom Dobu Sunca i u njemu se vcćina Patuljaka borila s Vilenjacima protivslugu Morgota. Od svih Patuljaka tog Doba najveću slavu je zadobio Kralj Azagal, gospodarBelegosta. U Bici nebrojenih Suza samo su Patuljci mogli da izdrže buktanje Zmajevih vatri, jer suoni bili rasa kovača naviknutih na veliku vrućinu, a na svojim kacigama su nosiii maske od čelikakoje su im štitile lica od plamenova. Tako su Patuljci Belegosta mogli da zaustave napredovanjeZmajeve horde i, mada je poginuo, Kralj Azagal je saterao mač u trbuh Glaurunga, Oca Zmajeva, itako su Glaurung i njegov nakot pobegli s bojnog polja.

Ali, nisu sva dela Patuljaka u tom Dobu bila tako vredna. Jer, ispričano je, Patuljci Nogroda su žudeliza Silmarilom, i zbog njega su ubili Kralja Tingola i opljačkali Menegrot. Zauzvrat su Patuljkepresreli Laikvendi kod Gaza Gelion i Silmaril im je oduzet, a one koji su pobegli iz zasede su napaliEnti i potpuni ih satrli.

Od kraja Prvog Doba Sunca istorije Vilenjaka i Ljudi koje govore o Patuljcima pričaju prvenstveno oonima iz Durinove loze koji su živeli u Kazad-dumu. Kad je s Ratom Besnih došlo do uništenjaBelerijanda, palate Nogroda i Belegosta su srušene i nestale. Patuljci iz ovih Kraljevstava su došli uMaglene Planine u Drugom Dobu i napravili Kazad-dum, onu najveću građevinu Patuljaka uSrednjoj Zemlji, još veću od prethodnih. Prostranim holovima vrveli su Patuljci i ovaj narod jedoživljavao procvat i blagostanje. Njegove zanatlije su ostvarile dela bez premca, a rudari kopaliduboko i dugo u srcima planina. U Drugom Dobu mnogi od noldorskih Vilenjaka Lindona ušli su uEregion kraj Zapadnih Vrata Kazad-duma, stvorili kraljevstvo i tako su mogli da trguju sa Patuljcimai snabdevaju se dragocenim metalom, mitrilom, koga je tu bilo u izobilju. Ti Vilenjaci su bili Gvait-in-Mirdain, koji su u potonjim vremenima prozvani Vilin-kovači. Umešnošću ovih Vilenjaka iSauronovom prevarom, na tom su mestu iskovani Prstenovi Moći. I mada je Patuljcima dato sedamovih Prstenova, oni nisu bili uvučeni u strašne ratove koji su usledili do kraja Drugog Doba. UKazad-dumu su Patuljci zatvorili kapije svojih kuća za nevolje Sveta. Niko nije mogao silom da uđeu njihovo carstvo, a zauvek potom ono je. smatrano mračnim i zatvorenim kraljevstvom, i tako jeKazad-dum dobio drugo ime, Morija.

Tako su Patuljci Durinove loze preživeli i ušli u Treće Doba Sunca, mada su dotad već proživelisvoje najveće dane i patuljački narod je počeo da slabi. Ipak, Morija je opstajala tokom pet DobaZvezda i do dvadesetog veka Trećeg Doba je i dalje bila bogata i ponosna. Ali godine 1980, kad jeDurin VI bio kralj, kopajući, Patuljci su prokopavali suviše duboko pod planinama i oslobodili suvelikog demona. Bio je to jedan od Morgotovih Balroga, i on je u besu došao i ubio Kralja Durina injegovog sina Naina i oterao Patuljke zauvek iz Morije.

Durinovi Ijudi su postali beskućni, skitački narod, ali godine 1999. Nainov sin, Train, osnovao jekraljevstvo pod Planinom u Ereboru. Izvesno vreme Train i neki od Ijudi iz Morije su napredovali,jer je Erebor, Samotna Planina, bila bogata rudama i kamenjem. Ali Trainov sin Torin je napustio tomesto i godine 2210. otišao u Sive Planine gde je, po priči, već živeo najveći broj rasutih Patuljaka izMorije. Tu je Torin prihvaćen kao kralj i s njegovim Prstenom Moći njegov narod se ponovoobogatio. Posle Torina vladao je njegov sin, Groin, potom Oin i Nain II, i Sive Planine su postalečuvene po patuljačkom zlatu. I zato, tokom vladavine sina Naina II, Daina, iz Severne Pustopoljine

101

došlo je mnogo Hladnih Zmajeva iz pustinja. Lakomi prema bogatstvu Patuljaka, ti Zmajevi su došlispremni za rat, pobili su Patuljke i oterali ih sa Sivih Planina.

Godine 2590, naslednik Daina I, Tror je doveo deo preživelih iz carstva Sive Planine natrag ukraljevstvo pod planinom u Ereboru, dok je iste te godine njegov brat, Gror, odveo one druge, koji supreostali, u Gvozdena Brda. I ponovo su neko vreme svi ti Ijudi napredovali, jer se tu uvelikoodvijala trgovina između Patuljaka, Ljudi od Dola i Ezgarota, i Vilenjaka Mrke šume. Ali, za DurnovNarod mir je bio kratkog veka, jer je 2770, za vreme duge vladavine Trora, najveći Zmaj TrećegDoba, krilati Vatreni zmaj Smaug Zlatni stigao u Erebor. Niko nije mogao da stane pred ovogvelikog Zmaja. On je ubijao, opustošio je Dol i oterao Patuljke s Planine. Tu se Smaug, gospodarSamotne Planine, zadržao dva stoleća.

Ponovo su Patuljci poterani iz svojih domova. Neki su se povukli u naseobinu Gvozdenih Brdatražeći zaklon, a drugi preživeli pratiii su Kralja Trora i njegovog sina, Traina II, i unuka, Torina II, uskitačkim družinama.

U ovom periodu Trora su ubili Orci Morije i njegovo telo je iskasapIjeno, a njegova odrubljna glavaisporučena njegovom narodu. Patuljci, koji su već bolno propatili i stradali od raznih zlih ruku,osetili su da više ne mogu da otrpe ovu poslednju uvredu. Sve Kuće Patuljaka su se okupile i odlučilisu da povedu veliki rat.

Bio je to strašan i krvavi Rat Patuljaka i Orka. Besneo je sedam dugih godina, i kroz sve ZapadneZemlje vojska Patuljaka je pretraživala svaku orčku šupljinu i ubijala svaku orčku bandu, sve doknajzad nije stigla do Morijine Istočne 'Kapije godine 2799. Ovde se bila. Bitka kod Azanulbizara,kojaje čuvena čak i u istorijarna Vilenjaka. U toj bici Orke Severa su Patuljci gotovo istrebili. AliPatuljci su se malo radovali svojoj pobedi, jer je polovina njihovih ratnika poginula u tom ratu.Takav gubitak nikad nije mogao da bude nadoknađen u ovom narodu koji je već izumirao. Čak i uratnom plenu i teritorijama oni su malo dobili ovim ratom jer, mada su Orci bili pobijeni, Balrozi su idalje držali Moriju i Zmajevi su zaposeli kraljevstvo pod Planinom Erebor i Patuljačko KraljevstvoSivih Planina.

Patuljci su se vratili u svoja kraIjevstva puni tuge. Unuk Grora, Dain Gvozdenstopa, vratio se davlada u Gvozdenim Brdima, dok je Train II sa svojim sinom, Torinom II (sada zvanim Hrastoštit),otišao na zapad, u Plave Planine i tamo stvorio jedno skromno kraljevstvo. Ali Train II nije vladaodugo, jer ga je na jednom putovanju zarobio Sauron i zatvorio u tamnicu u Dol Gulduru. PoslednjiPrsten Patuljaka mu je oduzet i mučen je do smrti.

Ipak, Torin Hrastoštit je ostao u Plavim Planinama, jer nije znao za sudbinu svog oca. Mnogi Patuljcilutalice su došli u Plave Planine i njegovi dvori su rasli, ali on je bio nesrećan i želeo je da se vrati uErebor, u kraljevstvo pod Planinom koje je nekad pripadalo negovom dedi. S takvim mislima jošuvek na pameti, Torin Hrastoštot se obratio Čarobnjaku Gandalfu godine 2941. i oni su se odmahlatili da sastave plan za veliku pustolovinu koju je ispričao Hobit Bilbo Bagins u "Crvenoj KnjiziZapadne Međe". Ovaj Hobit i dvanaest Patuljaka su pratili Torina u njegovom poslanju da povratisvoje kraljevstvo. Ta dvanaestorica su bili:Fili, Kili, Dori, Ori, Nori, Oin, Gloin, Balin, Dvalin, Bifur,Bofur i Bombur. Kako se pripoveda u Hobitovoj priči, Torin je ostvario svoj zadatak. Jer, na kraju,Zmaj Smaug Zlatni je ubijen i Torin je preuzeo kraljevstvo koje mu je po pravu pripadalo, mada jenjegova vladavina nad njim bila kratka. Usledile su Bitka Pet Vojski u kojoj su se Orci, Vukovi iSlepi miševi borili protiv Patuljaka, Vilenjaka, Ljudi i Orlova. I mada su orčke legije uništene, iTorin, hrabri ratnik, takođe je završio svoj život.

To, međutim, nije bio kraj Durinove Loze Jer je Dain Gvozdenstopa stigao u Bitku Pet Vojski s petstotina ratnika iz Gvozdenih Brda i bio je po pravu Torinov naslednik, budući, kao i Torin,

102

čukununuk Daina I. Tako je Dain Gvozdenstopa postao Dain II i vladao je mudro do poslednjih danaRata za Prsten, kad je pao s Kraljem Brandom od Dola pred kapijama kraljevstva pod Planinom. Aliovo patuljačko Kraljevstvoje odolelo napadu Sauronovih ropskih podanika, i Dainov naslednik,Torin III, koji se. takođe zvao Torin Kamenšlem, vladao je dugo i uspešno i u Četvrtom Dobu Sunca.

Kraljevstvo Patuljaka pod Planinom nije bio ni poslednji ni jedini dom Durinovog Naroda uČetvrtom Dobu. Još jedan plemeniti Patuljak, potomak Borina, brata Daina I, osnovao je kraljevstvoPatuljaka na početku Četvrtog Doba, posle Rata za Prsten. Taj Patuljak bio je Gimli, sin Gloina, on jestekao veliku slavu u ratu i bio jedan od Družine Prstena, izabran za Potragu za Prstenom. On jedobro odigrao svoju ulogu u svim zadacima i pesma njegove sekire predstavljala je strah i trepet zanjegove neprijatelje u Bici od Rogburga, Pelenorskih Polja i pred Crnom Kapijom. Na kraju RataGimli je poveo mnoge od Patuljaka iz kraljevstva pod Planinom u čudesne pećine Helmovog Ponora,i od strane svih je proglašen za gospodara Aglaronda, "svetlucavih pećina".

Više od jednog veka Gimli Vilin-prijatelj je vladao Aglarondom, ali posle smrti Kralja Elesara on jeprepustio drugima da upravljaju i otišao je u kraljevstvo svog velikog prijateIja Legolasa, Vilin-gospodara Itilijena. Tu se, tvrdi se, Gimli ukrcao na jedan vilinski brod i sa svojim saputnikompreplovio preko Velikog Mora na Zapad, u Neumiruće Zemlje.

Ovo je poslednje što istorije Srednje Zemlje kazuju o Patuljcima. Ne zna se da li su njihovakraljevstva opstala u Četvrtom Dobu i Vladavini Ljudi. Poznato je da su oni i dalje slabili, ali da lijoš uvek žive u skrivenim pećinama sveta ili su sad otišli u Dvore Aulea u Neumirućim Zemljama,nemoguće je saznati.

PauciMeđu najgnusnijim bićima koja su ikad naseljavala Ardu bili su Veliki Pauci. Oni su bili mračni iispunjeni zavišću, pohlepom i otrovom zlobe. Najveća od divovskih bića koja su uzela obličje Paukabila je Ungolijant, moćni i opaki duh koji je došao na Svet pre no što je načinjeno Drveće Valara. Upustoj zemlji Avatar, između Pelori Planina i beživotnog hladnog mora Juga, Ungolijant je dugoživela sama. Bila je strašna i podla, i plela je paučinu tmine, zvanu Nesvetlost Ungolijantina, krozkoju čak ni pogled Manveov nije mogao da prodre.

Veliki Pauk Ungolijant bilaje najozloglašeniji stvor, jer je došla s Melkorom u Valinor i uništiladrveće Valara. A kad je proždrala Svetlost Drveća, Ungolijant je pokušala čak i Melkora da progutakao plen. Da Vatreni demoni zvani Balrozi nisu došli i žestoko je išibali svojim plamenim bičevima,ona bi možda progutala i samog Gospodara Tmine.

Ali Balrozi su došli i oterali su Ungolijant sa Severa. I tako je ovo mračno srce ušlo u Belerijand idošlo u mesto koje se zvalo Nan Dun-gotreb, "dolina strašne smrti", gde su živela druga čudovištanjene rase. Mada ne tako ogromni ni tako moćni kao Ungolijant, ti Pauci su ipak bili neizmernosnažni, jer njih je odavno bio okotio Melkor među zlim čudovištima što su se rodila pre no što jestvorena Svetlost Drveća. Ungolijant se sad parila s njima, i bilo je malo Vilenjaka i Ljudi koji su seikad usudili da uđu u tu dolinu.

Ali, možda je Ungolijant bila suviše veliko zlo da bi se zadržala u Svetu. Konačno je otišla izBelerijanda u južne zemlje, goneći sve što je mogla da proguta, jer je njena lakomost bila jeziva, ikažu da je u grabežljivoj gladi naposletku proždrala samu sebe u pustinjama Juga. U NanDungotrebu su njene mnoge kćeri živele tokom svih godina Prvog Doba Sunca, ali, kad se ta zemljaraspukla u Ratu Besnih, kažu daje malo njih uspelo da se spase od nabujalih voda.

Ipak, među tom nekolicinom, jedna velika kći zvana Šeloba i neki od manjih Pauka prešli su PlavePlanine i našli zaklon u Senovitim Planinama koje su bile bedem kraljevstva Mordor. U planinskimprevojima ovog zlog mesta Pauci su ponovo ojačali, i u Trećem Dobu Sunca došli su u Zelenšumu

103

Veliku. Nju su pretvorili u zli predeo praveći zasede svojim mrežama i tako je Zelenšuma postalamračna i prekrštena je u Mrkušumu. I mada su Pauci Mrke šume bili mali u poređenju sa svojimvelikim precima, bili su mnogobrojni i umešni u svojoj opakoj veštini hvatanja u klopku. Govorili sui Crnim Govorom i zajedničkim jezikom Ljudi, ali na orčki način, s puno zlih i nejasno izgovorenihbesnih reči, gutajući slogove.

Posle Prvog Doba Sunca samo Šeloba Velika se približila veličanstvenosti Ungolijantinoj, ona jenaseIjavala mesto zvano Kirit Ungol, "Paukov Prolaz", u Senovitim Planinama. Dva dobaje živela utom prolazu, i mada su mnogi dunedainski i vilenjački ratnici ulazili u njeno kraIjevstvo, niko nijemogao da joj se suprotstavi; ona ih je sve proždirala. Kao i njena velika majka, ona je ispljuvavalacrnu paučinu i iz svog trbuha bljuvala tminu. Bila je naoružana otrovom iz svog velikog kljuna irogova, i imala je po jednu dugačku gvozdenu kandžu na svakoj od svojih mnogobrojnih čvornovatihčlankovitih nogu. Njena naduvena debelokoža telesina bila je crna. Na toj zveri nije bilo ranjivihmesta, izuzev velikih, okruglih grozdastih očiju. Njeno ogromno obličje bilo je crno i umrljano, sašiljcima od čelika nalik na malje i donjim stomakom posvetlelim od pruga zelene sluzi i sjajnim odnjenih otrova koji su izazivali trovanje krvi. Ali iako je Šeloba bila tako ogromna i snažna, njen dugživot se okončao pre no što se svršilo Treće Doba. Poginula je neočekivano od ruke Hobita SemvajsaGemdžija, najneznatnijeg od svih njenih izazivača. Jer ovaj Hobit je iskopao jedno od Šelobinihvelikih očiju, i Šeloba se u okretu sama natakla na njegov vilenjački mač. Pre kraja Trećeg Dobavećina Velikih Pauka je takođe iščezla iz Sveta jer, pošto je Šeloba smrtno ranjena, Mordor i DolGuldur su uništeni i Pauci Senovitih Planina, pa čak i Pauci koji su harali mračnom Mrkom šumomsu nestali.

PelargirGrad i pristanište Pelargir su, kraj ušća Velike Reke Anduin, sagradili Numenorejci 2350. DrugogDoba, i on je postao najvažnija luka za brodove Dunedaina na Srednjoj Zemlji. Upravo na tom mestuse iskrcao Elendil posle razaranja Numenora i odatle krenuo da osnuje Gondor i Arnor. Obnovio gaje u desetom veku Trećeg Doba Earnil I, i on je postao glavna baza snaga moćnih gondorskihKraljeva Brodova u borbama s njihovim takmacima, Crnim Numenorejcima iz grada luke Um-bar,daleko na jugu u zemlji Harad. Tokom gondorskog građanskog rata 1447, Pelargir su zauzelipobunjenici, ali je ponovo osvojen posle jednogodišnje opsade. Mada je stradao od istih nedaća kojesu mućile ceo Gondor, i mada su ga često napadali Haradrimi, Istočnjaci i Korsari od Umbara,Pelargir je opstao kao glavno pristanište Gondora sve do Rata za Prsten. Tek tada su crni gusarskibrodovi Korsara bili u stanju da nadvladaju odbranu Pelargira, ali čak i tako njihova vlast nije dugotrajala. Dunedainski poglavar Aragorn je doveo sablasnu vojsku Mrtvih Ljudi od Dunharoua i izvršioprepad na Korsare, koji su pobegli u užasu, i Aragorn se dočepao cele njihove flote. S timzarobljenim brodovima Aragorn je uspeo da, ploveći uz Reku Anduin, povede Ljude Pelargira u onuposlednju odbranu Gondora na Pelenorskim Poljima i da preokrene tok bitke. Tokom Četvrtog DobaPelargir je ponovo postao bogat i moćan kao glavno pristanište Ponovno Ujedinjenog Kraljevstva.

Pelenorska PoljaZa vreme Rata za Prsten je postojala jedna divna zelena ravnica zvana Pelenorska Polja koja jeokruživala gondorsku gradtvrđavu Minas Tirit. Tu je vođena sudbonosna Bitka od Pelenorskih Poljakoja je preokrenula ratnu sreću. Pelenor znači "zemIja odbrane", zato što je ta ravnica bila opasanaodbrambenim zidinama zvanim Ramas Ekor, koje je podigao Vladajući Namesnik Ehtelion II godine2954. Trećeg Doba. Taj bedem je ubrzo probila vojska Vešca-kralja od Morgula kad je on nadiraoprema Minas Tiritu za vreme Rata za Prsten. Srećom, rohirimska konjica je saterala snage Vešca-kralja u polja gde su konačno njegove zle horde nadvladane i uništene.

Pelori PlanineNajveće planine u celoj Ardi bile su Pelori Planine, koje su uzdigli Valari da bi branile NeumirućeZemlje od Melkorovih snaga u Utumnu na Srednjoj Zemlji. Uzdizale su se u obliku ogromnogpolumeseca koji je obrazovao granicu Valinora sa severne, istočne i južne strane. Već najviše planinena svetu, Planine Pelori (što znači "ograda odbrambenih vrhova") postale su još više i strmije posleuništenja Drveća Valara. Od njihovih mnogobrojnih vrhova Tanikvetil, Planina posvećena Manveu,

104

bila je najviša i nalazila se u središnjem i istočnom delu venca, nedaleko od jedinog prolaza kroz oveplanine. Ta klisura se zvala Kalakirija, što znači Prolaz Svetlosti.

PepeljastePlanine

Kraljevstvo Saurona, Gospodara Prstenova, zvalo se Mordor. Bila je to mračna i opaka zemljazaštićena planinama u obliku velike potkovice. Planine koje su činile severnu granicu Mordora zvalesu se Pepeljaste Planine, što je na vilenjačkom glasilo Ered Litui. Te planine su na izgled bilepotpuno nepremostive, izuzev na mestu gde su se spajale sa Senovitim Planinama - Efel Duatom -što je obrazovalo zapadne i južne delove Mordorove odbrambene linije. Uzani klanac gde su se dvaplaninska venca susretala bio je Moranon, Crna Kapija, glavni ulaz u Sauronovo Kraljevstvo.

PerianatU istorijama Rata za Prsten ispričano je kako je najmanja i najstidljivija od rasa, Hobiti, postalaoruđe kojimje dobijen Rat. I tako su Perianat, što je bilo ime pod kojim su Hobiti bili poznati usivovilenjačkom jeziku, postali čuveni u pesmama Vilenjaka i Ljudi i bili slavljeni zbog svogjunaštva.

Peregrin TukHobit od Okruga, Peregrin Tuk je rođen 2990. godine Trećeg Doba, kao sin Taina od Okruga. Kaoodani prijatelj Froda Baginsa, uputio se u Potragu Prstena 3019. Preživeo je mnoge pustolovine sDružinom Prstena sve do njenog raspada, kada su i Pipina i njegovog hobitskog prijatelja, MerjadokaBrendibaka, zarobili Orci. Na sreću, oba Hobita su pobegla u Šumu Fangorn, gde ih je sreoDrvobradi Ent, i pomogli su u podsticanju Enta da napadnu Izengard. Gandalf je kasnije poveoPipina u Gondor gde je postavljen za Gardistu Citadele, i pomogao da se spase život Namesnikovogsina, Faramira. U Bici ispred Crne Kapije Mordora Pipin se istakao ubivši jednog Trola. Kasnije, tegodine borio se u Bici od Uzvode. Pipin i Veseli su bili dva najviša Hobita u istoriji - visoki skoročetiri i po stope -zahvaljujući tome što su pili Entnapitke. U četrnaestoj godini Četvrtog Doba Pipinje postao trideset drugi Tain od Okruga i vladao do godine 64. On i Veseli su odlučili da provedusvoje poslednje godine u Rohanu i Gondoru, gde su sahranjeni uz počasti u Kući Kraljeva.

Planine Beli RogVeliki venac planina s vrhovima pokrivenim snegom koji je obrazovao kičmu Gondora bile suPlanine Beli Rog. Ponekad nazivan po svom vilenjačkom imenu Ered Nimrais, ili jednostavno BelePlanine, ovaj planinski venac bio je dugačak najmanje šesto milja i prostirao se na zapad od AnduinReke skoro do mora. Najraniji stanovnici Planina Belog Roga su izgleda bili preci Dunlendinga iVoza, ali u najvećem delu Trećeg Doba prvenstveno su ih naseljavali Rohirimi i Ljudi Gondora. Nanjegovim severnim krakovima nalazila su se rohirimska tvrđavska skloništa Helmov Ponor iDunharou. Na obroncima najistočnije planine podignut je Minas Tirit.

Planine OdjekaKada se vojska noldorskog kralja Feanora vratila u Srednju Zemlju u potrazi za Silmarilima, prvo suse iskrcali u severnoj pustopoljini zvanoj Lamot, koja je bila kao bedemom odvojena od ostatkaBelerijanda Ered Lominom, Planinama Odjeka. Srećom, planinski venac bio je rascepljen moremkod morskog rukavca Drengista, i tim putem su se noldorski Vilenjaci uputili u Hitlum u severnomBelerijandu. Planine Odjeka su nazvane tim imenom zbog svoje zapanjujuće akustičnosti koja ječinila da bilo koji krik ili zvuk koji se ispusti u praznim pustarama Lamota bude umnogome pojačani odjekuje u planinama u visini.

Planina UsudaOgromna vulkanska planina koja je stajala u središtu pocrnele visoravni Gorgorot, u Mordoru, bila jemoćna prirodna kovačnica u kojoj je Sauron sačinio Jedini Prsten 1600. godine Drugog Doba Sunca.Na jeziku Ljudi zvana Gora Usuda, na vilenjačkom joj je ime bilo Orodruin, "planina crvenogplamena", i pod tim imenom može se naći njena istorija.

Plave PlanineVeliki planinski venac koji je označavao istočnu granicu vilenjačkih zemalja Belerijanda bio je EredLuin, venac Plavih Planina. One su bile dom blizanačkih kraljevstava PatuIjaka, Belegosta iNogroda. Međutim, posle svršetka Prvog Doba Sunca, kada su vilenjačka i patuljačka kraIjevstva

105

Belerijanda uništena, sve je, izuzev malog dela Plavih Planina, potonulo u more. Čak i taj deo PlavihPlanina koji je ostao iznad mora rascepljen je na dva dela Zalivom Lune. Ovde je gospodarfalatrimskih Vilenjaka Belerijanda, Kirdan, sagradio Sive Luke, poslednje pristanište Eldara naSrednjoj Zemlji. A na tom malom preostalom delu Belerijanda zapadno od Plavih Planina koji sezvao Lindon nalazilo se kraljevstvo Gil-galada, poslednjeg Uzvišenog Kralja Eldara na SrednjojZemlji.

Polu-OrciMeđu Dunlendinzima koji su, u Trećem Dobu Sunca, prišli Sarumanovoj zastavi Bele Ruke uIzengardu, bilo je nekih čija se krv, vradžbinama Sarumanovim, izmešala s krvlju Orka i Uruk-haia.To su bili krupni Ljudi, kosih očiju i zli, koji su se zvali Polu-Orci. Mnogi od njih su bili međunajjačim Sarumanovim slugama. Oni su najvećim delom stradali u Bici od Rogburga, ili ispredbedema tvrđave ili u šumi Huorn. Ali neki su preživeli taj sudbinski dan i pošli za Sarumanom uizgnanstvo, čak u hobitske zemlje Okruga, gde su služili palog Čarobnjaka do njegovog poslednjegdaha.

PolušaniNijedna istorija ne govori o tome kako ili gde su Hobiti, najmanji od naroda Srednje Zemje, došli nasvet, ali se misli da je to možda bilo u Prvom Dobu Sunca, pošto su oni bliski srodnici Ljudi.Međutim, kad su se Ljudi pojavili, bilo je mnogo ratova i velikih podviga u kojima su se moćne rasei sile borile za premoć. U borbi za vlast, malo pažnje se obraćalo na tako sićušne Ijude koje su, poštoim je visina bila upola od visine Ljudi, Ljudi najčešće zvali Polušani.

PonijiU Srednjoj Zemlji Poniji su se pokazali kao izvrsne sluge Hobita i PatuIjaka koji, zbog svog rasta,nisu mogli da jašu Konje. Kao tovarne životinje Poniji su takođe prenosili rudu i trgovinsku robuPatuljaka i useve Hobita i Ljudi.

U letopisima Hobita pominju su oni Poniji koji su pomogli devetorici koji su išli u Potragu Prstena.Tom Bombadil je naveo ove: Oštrouhi, Vitlorep, Mudronosi, Beločarapan i Smeteni. BombadilovPoni se zvao Debeli Glupan. Verna životinja s kojom se sprijateljio Semudri Gemdži bila je prostoBil.

Prozor sunčevogzalaska

Pećinsko sklonište Šumara Itilijena koje je bilo skriveno iza zaštitnog zida od živopisnog vodopada usevernom Itilijenu. Njegove vode su se ulivale u reku Anduin kraj Polja Kormalen i tik na istoku odKair Androsa. Zvao se Henet Anun, što znači Prozor Sunčevog zalaska ili Prozor Zapada, a sagradioga je Turin od Gondora 2901. Tokom Rata za Prsten često su ga koristili Faramir i njegovi Šumari.Nosilac Prstena, Frodo Bagins, našao je tu utočište za vreme Potrage Prstena.

PrvorođeniKao što pripoveda "Ainulindale", u Bezvremenim Holovima, pre no što je Svet nastao, bila jeMuzika, i u njoj Uređenje svih stvari. U toj Muzici pojavila se tema koju je komponovao samIluvatar. Bio je to dolazak prve rase koja će se probuditi u Ardi, besmrtne rase koja će trajati koliko isam Svet. To je rasa Vilenjaka koji su se probudili na istoku kad je samo zvezdana svetlostobasjavala Srednju Zemlju i odonda su se u znak počasti zvali Prvorođeni. Mnoga su doba proteklapre dolaska Sunca koje je najavilo vreme Drugorođenih, kad se ta neznatnija rasa zvana Ljudipojavila, kao nekad Vilenjaci, u istočnim zemljama.

Pukel-LjudiNa velikoj citadeli Dunharoua bio je postavljen drevni lavirint zidina i ulaza koji bi zaustavionadiranje svake vojske pre nego što bi stigla do Utvrđenja Dunharoua. Na svakoj kapiji na putustajali su ogromni kameni stražari. Te stražare su Rohirimi, koji su došli u Dunharou mnogo stolećapošto je rasa koja je sagradila ovaj lavirint iščezla, nazvali Pukel-ljudi.

Statue Pukel-Ljudi su bili kipovi čovekolikih trbušastih bića u čučećem položaju, čija su lica imalaskoro komične grimase. Poredili su ih s Divljim Ljudima, zvanim Vozi od Druadana. Zaista,

106

verovatno je da su Pukel-Ljudi bili preci te pigmejske rase, Voza, ali o njihovom odnosu sgraditeljima Dunharoua ne govori nijedna priča.

Graditelji prostranih utvrđenja su bili poznati samo kao Ljudi od Belih Planina. Za njih se verovaloda su preci Dunlendinga i u ranim godinama Drugog Doba Sunca oni su neko vreme napredovali idoživIjavali procvat u Belim Planinama.

107

RadagastIstari, Čarobnjak Srednje Zemlje, Radagast Smeđi je prvobitno bio majarski duh Javane Plodne,zvani Aivendil, što znači "Ljubitelj ptica". Izabran za jednog od Istarija, reda Čarobnjaka, došao je uSrednju Zemlju godine 1000. Trećeg Doba Sunca. Izgledalo je da ga se malo tiču poslovi Vilenjaka iLjudi, ali bio je izuzetno učen po pitanju trava, bilja, ptica i zveri.

Rauros slapoviNajživopisniji vodopad u Srednjoj Zemlji u Trećem veku bili su Rauros slapovi na Reci Anduin, nasevernoj granici Gondora. Ime Rauros znači "grmeća pena", i tačno ga opisuje kako pada usvetlucavoj zlatnoj izmaglici s dugačkog jezera Nen Hitoiola na visovima Emin Muil na močvarnezemlje u njihovom podnožju. Slapovi nisu bili plovni, ali je u liticu bio usečen kopneni put zvaniSeverne Stepenice, kojim su čamci mogli da se prenesu s jednog vodenog toka na drugi. Za vremePotrage Prstena, pogrebni čamac Boromira od Gondora je odaslat preko Raurosovih slapova unjegov večni počinak.

RedgbagOrk od Kirit Ungola. Za vreme Rata za Prsten Redgbag je postao vredan pomena time što je odbio daizvrši jedno naređenje koje mu je izdao njegov Uruk-hai zapovednik, Sagrat, posle borbe izmeduOrka od Kule Paukovog Prolaza i Orka od Minas Morgula. Njegova pobuna bila je kratkog veka, jerga je Šagrat oborio na zemlju i iscedio mu oči.

RegionMeđu drvećem Srednje Zemlje bilo je i jedno koga su Vilenjaci zvali Region, a Ljudi zvali Zelenika.Deo kraljevstva Sindara je nazvan po tom drvetu. To je bilo područje gustih šuma IstočnogBelerijanda koje se prostiralo u okviru čuvanog kraIjevstva Dorijat.

Region je bio široko rasprostranjen u Srednjoj Zemlji, ali je na malo mesta bujno rastao. Jedno odpodručja gde je bio najšire rasprostr-njen i gde su ga najbolje poznavali bio je Eregion, što znači"zemlja zelenike". Vilin-kovači su živeli tu u Drugom Dobu Sunca, i tu su iskovani silni PrstenoviMoći.

Reka AnduinU Trećem i Četvrtom Dobu Sunca Anduin je bila najveća i najduža reka na Srednjoj Zemlji. Njenoime je vilenjačka reč za "veliku reku" i često je nazivana Velika Reka. Njene glavne pritoke su bile:Kelebrant, Gladen, Entreka, Limlajt, Morgulduin, Erui, Poros i Sirit. Zemlje Anduina pružale su seod njegovog izvora u Sivim Planinama na dalekom severu do njegove delte koja se ulivala u ZalivBelfalas na jugu, bile su zemlje oko kojih su se bile najžešće bitke na Srednjoj Zemlji za vreme Rataza Prsten.

RivendelGodine 1697. Drugog Doba, uoči Rata Saurona i Vilenjaka, Gospodar Elrond Poluvilenjak jepobegao iz Eregiona s ostatkom Gvait-i-Mirdai-na. Mada je najveći deo kraljevstva Vilin-kovačaErijadora uništen, preživeli Vioskorodni Vilenjaci su sagradili sklonište Rivendel u strmoj, skrivenojdolini Imladris na krajnjem istoku Erijadora u podnožju Maglenih Planina, u "Ćošku" zemlje izmeđureka Sedizvor i Glasnovoda. Tu je bila skrivena velika Kuća Elrondova. Smatrana "PoslednjimKućevnim Domom Istočno od Mora", bila je to kuća mudrosti, velike učenosti i utočište dobrote zasve Vilenjake i Ljude dobre volje. Tu je Bilbo Bagins našao utočište, isto kao i kasnije DružinaPrstena. Kuća i dolina su bile branjene vilenjačkom čarolijom koja je činila da reke s obe stranenabujaju i odbiju napadače. Rivendel je opstao kroz sve ratove Drugog i Trećeg Doba i, pored togašto je bio vilenjačko utočište, bio je takođe i utočište za Dunedaine, a posebno za PoglavareSevernog Kraljevstva. Posle Rata za Prsten Elrond je otišao iz Rivendela u Neumiruće Zemlje, aliElrohir, Eladan i Keleborn su ostali tu s mnogim dmgim Vilenjacima sve do onog vremena uČetvrtom Dobu kad je poslednji Vilin-brod krenuo iz Sivih Luka.

RogburgMasivnu tvrđavu Rogburg su sagradili Ljudi Gondora u prvom milenijumu Trećeg Doba na Rogsteniu Helmovom ponoru, jednom klancu u Belim Planinama. Bioje središnji deo ogromnogodbrambenog sistema u Helmovom Ponoru, koji je uključivao Ponorni bedem i veliko pećinsko

108

sklonište Aglarond, "svetlucave pećine". 2758. rohanski Kralj Helm Čekićoruki i njegov narodbranili su Rogburg od sile Dunlendinga. Ali najveći sukob koji se ovde odigrao bila je Bitka odRogburga, jedna od odlučujućih bitaka u Ratu za Prsten. Ovde je vojska Bele Ruke SarumanaČarobnjaka nahuškala protiv Rohirima branioce Rogburga. Vojska je bila sastavljena odDunlendinga, Orka, Polu-Orka i Uruk-haia, i mada su osvajači uspeli da na juriš osvoje zemljaneodbrambene bedeme Ponornog bedema i smrve kapiju same tvrđave, sila rohirimske konjice ih jepoterala da s visokih bedema izađu na bojno polje Ponornog grebena gde je neprijatelja uhvatila uzamku druga armija Rohirima, potpomognuta četom divovskih Huorna, duhova drveća. Bitka je tuzavršena i Sarumanova armija uništena.

RoginNajeziku rohirimskih konjanika Rogin je bilo ime dato onim primitivnim plemenskim Ijudima izDruadanske šume koji su se češće zvali Divlji Ijudi ili Vozi.

RohanKraljevstvo Rohan, što znači "zemlja ' konja", osnovano je 2510. Trećeg Doba Sunca posle Bitke odPolja Kelebrant. Za vreme ove bitke jedna skitačka rasa zlatokosih konjanika zvanih Eoteodi došla jeu pomoć Ljudima Gondora i preokrenula tok bitke. U znak zahvalnosti Gondorani su im dodelili celupokrajinu Kalenardon kao nezavisnom, ali savezničkom narodu. Odonda su Eoteodi sebe nazivaliRohirimi ili "gospodari konja" i od Rohana (ili Ridermarka) su načinili svoj dom. Rohan se većinomsastojao od prostranih pašnjaka, poljana i oranica koje su bile ograničene Rekom Anduin na istoku,Planinama Beli Rog na jugu, Maglenim Planinama i Sumom Fangorn na severu. Bio je podeljen napet glavnih oblasti: Istočni prevoj, Zapadni prevoj, Istočni Emnet, Zapadni Emnet i Pustara. Entreka iSnežnik su bile glavne pritoke Reke Anduin koje su navodnjavale ove zemlje. Rohanska prestonicabio je grad Edoras gde se nalazio Meduseld, Zlatni Dvor kralja. Mada je Edoras bio utvrđen, nije gabilo lako braniti. U ratnim vremenima Rohirimi su tražili utočište u velikim tvrđavama HelmovogPonora i Dunharoua, visoko u Planinama Belog Roga. To se desilo tokom upada Dunlendinga 2758.i ponovo za vreme Rata za Prsten i odlučujuće Bitke kod Rogburga. Posle odlučujuće ulogeRohirima u Bici od Pelenorskih Polja i porazu Gospodara Prstenova, Rohan, zajedno s PonovnoUjedinjenim Kraljevstvom Gondora i Arnora, razvijao se dugo i uspešno i u Četvrtom Dobu.

RoherinKonj Aragorna II, koji je za vreme Rata za Prsten Roherin nosio Aragorna u mnogim bitkama.Rutav, ali snažan i ponosan konj, bio je dar vilenjačke princeze Aruene njenom zaručniku, budućemkralju. Roherin znači "konj gospe". Za vreme Rata služio je .Aragorna u Bici od Rogburga, naStazama Mrtvih u Bici kod Pelenorskih Polja, i sve do one konačne kataklizme pred Crnom KapijomMordora.

RohirimiGodine 2510. Trećeg Doba Sunca jedna vojska zlatokosih konjanika je došla u Bitku na PoljuKelebrant da spase razbijenu armiju Gondora od Balkota i orčkih hordi. To su bili Eoteodi koje suLjudi Gondora kasnije nazvali Rohirimi, "Gospodari konja". Oni su bili Severnjaci koji sunaseIjavali Dolove Anduina, a bili su čuveni kao ratnici i konjanici.

Kralj Eorl Mladi bio je najviše veličan od njihovog naroda, jer je prvi ukrotio Meare, najplemenitije inajlepše Konje Srednje Zemlje, za koje se govorilo da su potomci Nahara, pastuva Valara Oromea. I,kao što se priča u "Knjizi Kraljeva", upravo je Eorl Mladi doveo svoje ratnike u Bitku od PoljaKelebrant. Po želji Ljudi Gondora, Eorl je stvorio kraIjevstvo u pokrajini Kalenardon, kojoj je imepromenjeno u Rohan i Mark. A on je postao prvi od kraljeva Rohana koji su tokom pet vekovaTrećeg Doba vladali Markom.

Ali, Rohirimi su često pozivani u rat, da brane i Gondor i Rohan, jer su se graničili s mnogimneprijateljima. Rohirimi su bili uvek spremni za bitku i nosili su srebrne pancire i sjajne oklope. Bilisu naoružani kopljima i dugim mačevima u koje su bili umetnuti zeleni dragulji. Kosa im je bilaupletena u dugačke zlatne pletenice, a nosili su srebrne kacige s grivama od konjskih repova koje suse vijorile. Imali su zelene štitove s grbom u obliku zlatnog Sunca i zelene barjake ukrašene belim

109

Konjem. Tako naoružani, jašući pastuve koji su bili beli i sivi, plavooki Rohirimi su nastupali protivIstočnjaka, Dunlendinga, Haradrima, Uruk-haia i Orka.

Na valovitim brdima kraj Belih Planina bili su sagrađeni kraljevski dvori Edorasa, u kojima je bioMeduseld, odaja za svetkovine rohanskih kraljeva, s krovom od zlata. Letopisi devet kraljeva Markese nalaze u "Analima Kraljeva i Vladara". Posle Eorla Mladog, kralj koji je stekao najveću slavu bioje Helm Čekićoruki, poslednji od Prve Loze Kraljeva. Jer, iako je Rohan u njegovo vreme doživeonesreću da pretrpi dunledinško osvajanje, glad i Ijutu studen koji su ga zadesili u Dugoj Zimi godine2759, junaštvo i snaga ovog kralja bili su tako veliki da je samo njegovo ime ulivalo strahneprijateljima. Jer priča se da je Helm hodao kroz snežne mećave po noći kao neki ogromni div.Prikradao se neprijateljima nenaoružan i ubijao ih samo snagom golih ruku. I mada je umro pre nošto se Duga Zima završila, Dunlendinzi su tvrdili da je njegova utvara ostala na tom mestu daprogoni njih i sve neprijatelje Rohirima mnogo godina iza toga.

Priča o Ratu za Prsten govori kako je Teoden, poslednji od Druge Loze kraljeva, pao pod uticaj moćiČarobnjaka Sarumana. AIi, uz pomoć Gandalfa, Teoden se otresao te začaranosti i poveo svojeratnike u pobedu u Bitkama od Rogburga i Pelenorskih Polja protiv Mračnih Sila. I mada je već biostarac, priča se kako je ubio kralja Harada na Pelenorskim Poljima i kako mu je tu takođe podarenavojnička smrt jer je, zauzvrat, i on poginuo od ruke strašnog Vešca-kralja od Morgula.

Takoje gospodstvo nad Rohirima prešlo na sina Teodenove sestre koji se zvao Eomer. On se ubrajaomeđu najveće kraljeve Marke, jer je učvrstio staro savezništvo sa Ljudima Gondora. Posle Rata zaPrsten on je često izjahivao da smiri narode Istoka i Juga, a Rohirimi su pobeđivali i njihova deca suživela u miru u Četvrtom Dobu Sunca.

Ipak, u Ratu za Prsten neko drugi od Rohirima je zadobio najveću slavu. Bila je to Eovina, lepasestra Eomerova. Vitka i visoka, bila je ispunjena snagom i vešta u korišćenju ratnih oružja. Kaoratnik Rohana došla je u Bitku od Pelenorskih Polja, i nad Teodenom, palim kraljem, suprotstavila seVešcu-kralju od Morgula. Zatim je učinila podvig koji u četiri hiljade godina užasa ni najmoćnijiratnici nisu mogli da ostvare, jer bilo je predskazano da Vešca-kralja ne može ubiti ruka Čoveka.Zato je Eovina otkrila da ona nije Čovek nego vitez-deva, i svojim mačem ubila je Krilatu Zver kojaje bila utvarin pastuv. Zatim je uz pomoć Hobita, Merjadoka Brendibaka, ubila i samog Vešca-kralja.

RovanionProstrane zemlje između Maglenih Planina i Mora Run su se zvale Rovanion ili "divlja zemlja" iobuhvatale su sve zemlje južno od Sivih Planina, i severno, od Gondora i Mor-dora. To jeuključivalo Mrku šumu, Erebor, Lotlorijen, Fangorn, Smeđe Zemlje i sve severne dolove VelikeReke Anduin.

RunNa severoistoku od Mordora i zapadno od Rovaniona ležale su prostrane zemlje Runa. Tu je biloUnutrašnje More Run koje se napajalo vodama Crvene reke i Tekućih Reka. Iz udaljenih zemaljaRuna dolazili su mnogi varvarski narodi da raluju s Dunedainima tokom Drugog i Trećeg DobaSunca. Run je bio zemIja Istočnjaka koji su bili pod uticajem Saurona, Gospodara Prstenova. Mnogiod njegovih najvećih slugu su regrutovani među kraljevima Runa. Do Četvrtog Doba Elesar, KraljPonovno Ujedinjenog Kraljevstva skršio je moć većine kraljevstava Runa i prisilio ih da sklope trajnimir sa zapadnim zemljama.

110

Sablasti MrtvihBaruština

Između ogromnih slapova Velike Reke Anduin i mračnih planina Mordora nalazilo se jednoogromno sumorno područje ritova, zvano Mrtve Baruštine. Te Baruštine su bile strašne i opasne, i uTrećem Dobu Sunca bile su zlo i ukleto mesto. Jer, ispričano je, na kraju Drugog Doba vodio sejedan silan rat pred Crnom Kapijom na ravnici Dagorlad. Nebrojeni ratnici Poslednje AlijanseVilenjaka i Ljudi su poginuli na toj ravnici, i bezbrojni Orci su takođe pali. I tako su Vilenjaci, Ljudii Orci, kao i mnoge druge sluge Saurona svi sahranjeni na Dagorladu.

Ali, u Trećem Dobu Baruštine su se proširile na istok i močvare su progutale grobove vojnika.Pojavile su se velike crne lokve i po njima su gmizali opaki stvorovi. U tim ritovima bilo je zmija istvorova koji gmižu, nijedna ptica nije posećivala te nečiste vode. Iz opakog zadaha i mulja ovihlokvi, gde je mnogo ratnika trunulo, videla su se sablasna svetla. A ta svetla, govorilo se, bila su kaoupaljene sveće, i u tim svetlima mogla su se videti lica mrtvih, lica lepa i zla, lica razjarena i natrula,mrtva, zla orčka lica i lica snažnih Ljudi i sjajnih Vilenjaka. Da li su ona bila duhovi mrtvih ilifatamorgane, nije poznato. Te Sablasti Mrtvih Baruština su se pojavljivale u lokvama, ali nije im semoglo prići. Njihova svetlost je prizivala putnike kao neki daleki san, i ako bi neko pao pod njihovečini, ušao bi u mračnu vodu i nestao u jezivim baruštinama. Takva je bila sudbina onih koji suputovali tim putem na istok i onih Istočnjaka koji su se zvali Kolovosci, koji su u dvadesetom vekutog Doba bili saterani duboko u Mrtve Baruštine posle Bitke od Logora.

SarumanIstari, Čarobnjak od Izengarda, Saruman Beli bio je glavni od Istarija, Reda Čarobnjaka, koji su došliu Srednju Zemlju oko hiljadite godine Trećeg Doba Sunca. U Neumirućim Zemljama on je bioKurumo, majarski duh Aulea Kovača. Kad se pojavio po prvi put, nosio je bele halje, imao kosu crnukao gavranovo krilo i govorio je glasom u kome je bilo i mudrosti i lepote. Među Vilenjacima zvanKurunir, što znači "čovek od umeća", lutao je Srednjom Zemljom u nastojanju da savlada MračnogGospodara. Ali, posle izvesnog vremena uzoholio se i poželeo da prigrabi moć za sebe. Godine2759. Saruman je ušao u Izengard i kulu Ortank, i sazvao je Orke, Poluorke, Uruk-haie i u jednomposlednjem pokušaju da stekne vlast, nadvladali su ga Hobiti, a zatim ga ubio njegov sopstvenisluga, Grima Crvjezik.

SauronMajar, Gospodar Prstenova, nekad majarski duh Aulea Kovača, Sauron, što znači "omrznuti" ili"prezreni", postao je glavni zapovednik Melkora, Mračnog Gospodara. U dobimaTmine, dok jeMelkor vladao u Utumnu, i u Dobima Zvezda, dok su Melkora Valari držali u okovima, Sauron jevladao zlim kraljevstvom Angband. Za vreme Ratova Belerijanda Sauron je služio svog gospodarasve dok Melkor nije bačen u Prazninu na kraju Prvog Doba Sunca. Sauron se ponovo pojavio naSrednjoj Zemlji tokom petog veka Drugog Doba kao Anatar, "davalac poklona". 1500. godine zaveoje Vilin-kovače Eregiona i naveo ih da iskuju Prstenove Moći. Zatim je sebe učinio GospodaremPrstenova iskovavši Jedini Prsten. U Ratu Saurona i Vilenjaka, od 1693. do 1700, Sauron jeopustošio Eregion i samo ga je dolazak Numenorejaca sprečio da uništi Vilenjake. Sledećih hiljadu ipo godina Sauron je izgrađivao moć Mordora i podveo Ljude na istoku i jugu pod svoju vlast.Najzad su došli Numenorejci i zaratili s njim 3262, a njihova snaga bila je tako velika da im seSauron predao. Premda nije bio u stanju da ih porazi u ratu, uspeo je da ih zavede i iskvari. U tome jebio tako uspešan da je prouzrokovao potpuno uništenje Numenora. U toj kataklizmi uništeno je lepoobličje Sauronovo. Ali njegov duh je odleteo u Mordor i uz Jedini Prsten on je sebe pretvorio uMračnog Gospodara strašnog ratnika s crnim oklopom na opečenoj crnoj koži, i užasnim,pomamnim očima. Međutim, čak i ovaj lik je uništen na kraju Drugog Doba, posle Rata sPoslednjom Alijansom Vilenjaka i Ljudi, kad je Jedini Prsten isečen s njegove šake. Ipak, poštoJedini Prsten nije bio uništen, Sauronov duh je mogao ponovo da vaskrsne. Godine 1000. TrećegDoba on se otelotvorio u obliku jednog velikog Oka bez kapaka. Ono je bilo kao oko neke ogromnemačke, ali ispunjeno mržnjom, opasano plamenom i okruženo tamom. Skoro dve hiljade godinaSauron se skrivao u Mrkoj šumi i bio poznat samo kao Nekromant od Dol Guldura, dokje

111

istovremeno slao Utvare Prstena, Orke i varvarske kraIjeve protiv Dunedaina i njihovih saveznika.Godine 2941. Sauron je ponovo ušao u Mordor i počeo da obnavlja Mračnu Kulu. Na njegovunesrcću, bilo je to iste godine kad je Jedini Prsten dospeo u vlasništvo Hobita Bilba Baginsa. Joškobnije po Saurona, godine 3018, samo mesec dana pre no što je on započeo Rat za Prsten, FrodoBagins se uputio u Potragu Prstena, koja je za posledicu imala uništenje Jedinog Prstena u va-tramaPlanine Usuda. Još jednom, ali konačno, Sauron je zbrisan i sateran u seni. Nikada više nijevaskrsnuo njegov duh.

Semvajz GemdžiHobit od Okruga, Semvajs (Semudri) Gemdži je rođen 2980. Trećeg Doba i postao je baštovan uTorbinom Kraju. Kao verni sluga Bilba, pa onda Froda Baginsa, Sem je putovao s Nosiocem Prstenau Rivendel, gde je postao član Družine Prstena. Semvajs je bio jedini koji je ostao s NosiocemPrstena tokom cele potrage. U mnogim i opasnim okršajima Sem je Frodu spasao život.Najznačajnija od svega bila je Semova borba sa Šelobom, Velikom ženkom pauka. Koristeći BočicuGaladrijelinu i Vilinsečivo Žalac, on je oslepeo i smrtno ranio čudovište. Zatim je pomogao svomoslabelom gospodaru da uđe u Mordor i stigne do vatri Planine Usuda, gde je Jedini Prsten konačnouništen. Kad je Frodo otplovio u Neumiruće Zemlje, Semvajs je nasledio Torbin Kraj, i postao ječuvena i poštovana ličnost u Okrugu. Oženio se Rozom Pamuklijom i bio otac trinaestoro dece. Bioje izabran za Gradonačelnika Okruga sedam puta. Posle smrti svoje žene osamdeset druge godineCetvrtog Doba Semvajs je otplovio u Neumiruće Zemlje da bi se ponovo pridružio svom prijatelju igospodaru, Frodu Baginsu.

SenkoMeara, Konj od Rohana, Senka najvećeg od Meara, "prinčeva konja" od Rohana u vreme Rata zaPrsten, ukrotio je i jahao bez uzde i sedla Gandalf Čarobnjak. Nazvan Senko zbog svog srebrnosivogogrtača, bio je jedini konj koji je mogao u trku da prestigne sablasne crne Konje i Krilate ZveriUtvara Prstena. Nosio je Gandalfa Čarobnjaka u odbrani gondorske Kule i u poslednjoj Bici predCrnom Kapijom Mordora.

Senovite PlanineU istorijama Srednje Zemlje postoje dva planinska venca koja se zovu Senovite Planine. Jedan je biona severozapadu Belerijanda u Prvom Dobu Sunca i Vilenjaci su ga zvali Ered Vetrin, "PlanineSenke". One su obrazovale prirodnu odbrambenu granicu oko noldorskog kraljevstva Hitluma. Drugivenac Senovitih Planina je tako nazvan u Drugom Dobu i obrazovao je hiljadu miija dugačkugranicu zapadnog i južnog Mordora. Poznate među Vilenjacima kao El'el Duat, "ograda mračnesenke", ove planine su obrazovale dve strane velike planinske potkovice koje su predstavljale glavnuodbranu Mordora. Izgledalo je da se na Senovite Planine Mordora praktično nemoguće uspeti i imalesu samo dva poznata prolaza, Kirit Gorgor i Kirit Ungol.

SeregonU drevnom Belerijandu postojalo je nekad jedno stenovito brdo po imenu Amon Rud, "golo brdo", ukome su bile usečene pećine poslednjih od Sitnih Patuljaka. Na tom brdu ništa nije raslo, osimotporne biljke Seregon. Na vilenjačkom, ovo ime znači "krvavi kamen", jer kad je ova biljka u cvatuzbog njenih tamnocrvenih cvetova kameniti vrh izgleda kao da je pokriven krvlju. Ova vizija sepokazala kao proročanska, jer su odmetnici Turina Turambara pobijeni na ovom vrhu, a poslednji odSitnih Patuljaka usmrćeni u pećinama pod njim.

SevernjaciU Trećem Dobu Sunca mnogi Ljudi koji su bili potomci Edaina iz Prvog Doba naseljavali su severneDolove Anduina. Ti Ljudi su bili od mnogih plemena i kraljevstava, i zvali su se SevernjaciRovaniona. Mada ovim Severnjacima nije vladao nijedan jedini gospodar, oni su bili stalnineprijatelji Saurona i svih njegovih slugu. Jer širom Rovaniona ovi ponosni Ljudi su se često borilisa Orcima, Istočnjacima i Vukovima Mračnog Gospodara, i ponekad su se čak odvažavali da povedubitku s velikim i drevnim Zmajevima koji su izlazili iz Severne Pustare. Ti Severnjaci su ostali uRovanionu mnogo vekova i nisu podlegli zloj moći Saurona. U istorijama koje se odnose naposlednje vekove Trećeg Doba Sunca su zabeležena imena nekih od ovih snažnih i plemenitih Ijudi:Beorninzi i Sumski Ijudi od Mrke Sume; Jezerski Ljudi od Ezgarota; Bardinzi od Dola; i, možda

112

najmoćniji, nadaleko čuveni Eotedi, od kojih su poticali Rohirimi, Jahači Marke. Sve su to bilisnažni i plemeniti Ljudi i, u Ratu za Prsten, Severnjaci su se pokazali kao pravi saveznici Dunedaina,napadajući privrženike Saurona na bojnom polju, po šumama i u planinskim prolazima.

Od jedanaestog veka Trećeg Doba Severnjaci su bili saveznici Gondorana u borbi protiv istočnjačkihosvajača. Mnogi su pristupili vojsci Gondora i njihove sudbine od tog vremena su pratile usudgondorskih kraljeva.

SimbelmineKraj Edorasa, Zlatnog Dvora kraIjeva Marke, ležale su velike humke, grobovi kraljeva koji suposlednjih pet stotina godina Trećeg Doba Sunca vladali Rohanom. Pred kraj Trećeg Doba grobovisu bili postavIjeni u dva reda: jedan niz od devet grobova za one od Prve Loze; drugi od osam za oneod Druge Loze. Na tim grobovima, kao svetlucavi sneg, rasli su beli cvetovi zvani Simbelmine, štoje u uobičajenom govoru Ljudi glasilo "Večnost", a među Vilenjacima bio je poznat kao Uilos. Onisu cvetali u svim godišnjim dobima, kao sjajne oči Vilenjaka, blistajući uvek zvezdanom svetlošću.

Simbelmine su bili najbelji i najgušće na grobu Helma Ćekićorukog, devetog kralja Prve Loze, kojije za vreme Opsade Rogburga odlazio sam među nepnjatelje, Dunlendinge. I Simbelmine podseća teneprijatelje na njega, najžešćeg kralja Marke. Za vreme gladi Opake Zime Helm Čekićoruki seoglašavao svojim moćnim rogom i kao snežni div lovio svoje neprijatelje i ubijao ih. I mada je u tovreme poginuo, govorilo se da njegova utvara i dalje hodi tom zemljom, i da se njegov rog može čutiu Helmovom Ponoru.

SindariKako su Sivi Vilenjaci, koji se zovu Sindari, postali odvojena rasa, ispripovedano je u priči oPutovanju Vilenjaka. Na početku, oni su bili od Tri Roda, Teleri, a njihov kralj bio je Uzvišeni Kraljsvih Telera. U tim prvim godinama on se zvao Elve Singolo i bio je najviši od svih Vilenjaka. Kosamu je bila srebrna i njega je jedinog od Telerija (s noldorskim Gospodarem Finveom i vanjarskimgospodarem Ingveom) Orome, Konjanik Valara, odveo u Neumiruće Zemlje da dožive SvetlostDrveća Valara. Kad je Elve Singolo vraćen svom narodu da im ispriča šta čeka Vilenjake uNeumirućim Zemljama, niko nije više od njega bio željan da dosegne Svetlost. Teleri su bili najvećavojska koja je išla na Zapad, a pošto su bili mnogobrojni, uvek su bili poslednji i zaostajali na tomdugom putu. Mnogi od Telera su bili izgubljeni na Putovanju, ali Elve ih je uvek požurivao danastave, sve dok najzad nisu stigli u Belerijand, s one strane Plavih Planina. U Belerijandu su se naneko vreme ulogorili blizu Reke Gelion, u jednoj šumi. Na tom mestu, prema predanju Vilenjaka,Elve Singolo je ušao u Šumu Nan Elmot i bio začaran činima bezvremenosti. Njegov narod je tragaoza njim, ali kako su godine proticale mnogi su izgubili nadu i predali su kraljevsku vlast Olveu,njegovom bratu, produživši su svoje Putovanje na Zapad. Ali mnogi drugi nisu hteli drugog kralja inisu hteli da napuste to mesto. Tako su ti Ijudi ostali u Belerijandu, sebe nazvali Eglat, "napušteni", iodonda su bili odeljeni od roda Telera.

Konačno, Eglati su bili nagrađeni, jer se Elve Singolo vratio iz Šume Nan Elmot, ali velika promenakoja se u njemu dogodila zapanjila je njegov narod. S njim je došao i izvor njegove začaranosti,Melijana Maja, Elveova kraljica i žena. Svetlost njenog lica bila je blistava i čarobna, i Eglati su jeobožavali i plakali od radosti zbog povratka svog kralja.Kralj je bio promenjen i na drugi način, jerviše nije želco da ide na zapad, već je želeo da ostane u Šumi Belerijanda, da okupi oko sebe svojnarod i osnuje tu kraljevstvo. Svetlost na licu Melijaninom je za njega bila sjajnija od svetlostiDrveća. Tako je stvoreno novo kraljevstvo; njegovi stanovnici se više nisu zvali Eglat, već Sindar,"Sivi Vilenjaci" i Vilenjaci Sumraka.

U Dobima Zvezda Sindari su postali najveći od vilenjačkih naroda u Smrtnim Zemljama i pripadalesu im sve zemlje Belerijanda. Oni su pronašli ostatke Telera, zvanih Falatrimi, koji su živeli krajmora, i ti su Ijudi, pod gospodarem Kirdanom, poželeli dobrodošlicu svom kralju koji se vratio izakleli mu se na vernost. Takoje bilo i sa ostatkom Nandora koji su stigli u Belerijand (i kasnije

113

prozvani Zeleni Vilenjaci ili Laikvendi); ti Ijudi su takođe prihvatili Elvea za svog kralja. Svremenom se među Sindarima pojavio jedan novi vilenjački jezik, i na tom sindarinskom jezikunjihov kralj se više nije zvao Elve Singolo nego Elu Tingol, "Kralj Sivi ogrtač".

U Dobima Zvezdane Svetlosti, priča se, jedan čudan narod, koji je sebe nazivao Kazad, izašao je izPlavih Planina; Vilenjaci su ih nazivali Naugrim, ili "zakržljali narod". Bili su to Patuljci, koji sudošli u miru da trguju s Vilenjacima Belerijanda. Veliki procvat i blagostanje doživljavala su ova dvanaroda i jedni od drugih su naučili mnoge veštine i zanate. Uz pomoć Patuljaka sagrađen je najvećivilenjački grad Srednje ZemIje zvani Menegrot "Hiljadu Pećina". Mada je to bio grad u planini,opisivan je kao bukova šuma u kojoj su sijale zlatne svetiljke, pevale ptice, tumarale zveri i teklevode u srebrnim vodoskocima. Tu i po šumama oko Menegrota bilo je uvek svetlosti, jer je ovosindarsko kraljevstvo bilo svemoćno, pošto su njime vladali združeni Vilenjak i Maja. Iz braka EluaTingola i Melijane rodila se kći koja se zvala Lutijena, a priče kažu daje ona bila najlepše stvorenjekoje je ikad došlo na Svet.

Ali Godine mira pod Zvezdama su se bližile kraju; u Valinoru je izbio rat i Drveće Valara jeuništeno. Melijana je, međutim, bila mudra kraljica, obdarena proročanskom moći, i odlučila je daskloni Sindare od zla koje će zadesiti zemlju oko njih. Ona je bacila moćne čini i istkala čaroliju uVelikoj Šumi Dorijat oko Menegrota, tako da je sindarsko carstvo postalo skriveno kraljevstvo. Tačarolija bila je jača od visokih zidina ma koje citadele i nazvanaje Prsten Melijanin, i nikakvo zlonije moglo da razbije te čini spolja, i bilo bi izgubIjeno pre no što bi uspelo da uđe.

Tako, iako su Noldori, goneći Morgota, izašli iz Neumirućih ZemaIja a u Belerijandu je besneo Ratza Dragulje, Sindari uglavnom nisu bili u opasnosti. A nisu hteli ni da imaju nikakva posla s timRodoubicama niti da im pomažu, jer su čuli za noldorska dela u Neumirućim Zemljama i kako suNoldori pobiii njihovu braću i ukrali brodove Telera u Alkvalondeu.

Ali, kako je ispričano u pripovesti o Lutijeni i Berenu, veliko zlo se neočekivano pojavilo u samomkraIjevstvu. Jer od rase Ljudi jedan po imenu Beren je došao k Tingolu i zatražio ruku Lutijeninu.Tingol je gledao na smrtnike s prezrenjem i bio je u iskušenju da ga usmrti, ali je, pre nego da gaubije, postavio Berenu nemogući zadatak. Kao cenu za nevestu Beren je trebalo da iseče Silmaril izMorgotove Gvozdene Krune i da ga donese Tingolu. Bila je to Potraga za Silmarilom koja je donelatako mnogo zla Sindarima. Ta Potraga je uvukla Sindare u Kob Noldora i prokletstvo koje je ležalona Silmarilima.

Učinivši neverovatan podvig, Beren je, uz pomoć Lutijene i Vučjaka Huana, ostvario ovaj zadatak,ali je izazvao bes ne samo Morgota, već i Patuljaka i Noldora. Jer, u žudnji za Silmarilom, Patuljcikoji su živeli u Skrivenom Kraljevstvu i koji su radili za Tingola, tad su ga (u žudnji za Silmarilom)ubili i ukrali dragulj. Međutim, nisu uspeli da pobegnu i sami su ubijeni. Posle Tingolove smrtiMelijana je velom tuge skrila svoju moć i, plačući, zauvek napustila Srednju Zemlju. U tom trenutkuprsten začaranosti je spao sa Skrivenog Kraljevstva u Dorijatu.

Sada, kad nikakva prepreka nije više branila Menegrot, Patuljci Belegosta i Noldori, sinovi Feanora,došli su u tvrđavu Menegrot i opustošilije. Tako je ovo veliko kraljevstvo zauvek nestalo, mada jenekoliko njegovih velikaša preživelo.

U Drugom Dobu Sunca neki od ovih sindarskih velikaša, s mnogima od Noldora, otplovili subrodovima do Tol Ereseje i podigli grad i luku Avalone. Ali bilo je drugih sindarskih velikaša koji suse zadržali u onome što je ostalo od Belerijanda i zvalo se Lindon. Kako su godine proticale, neki odsinova sindarskih velikaša su napuštali Lindon i odlazili u zemlje s one strane Maglenih Planina gdesu stvarali nova kraljevstva među Šumskim Vilenjacima. Dvojica od najčuvenijih su bili Tranduil,koji je otišao u Zelenšumu Veliku i tu uslanovio Šumsko Kraljevstvo, i Keleborn, rođak Tingolov,

114

koji je sa noldorskom princezom Galadrijelom osnovao kraljevstvo Lotlorijen, Zlatnu Šumu. Zatimsu se, takođe, neki sindarski velikaši nastanili u Rivendelu s Elrondom i u Sivim Lukama sKirdanom Brodograditeljem. U Ratu za Prsten najčuveniji Vilenjak bio je Legolas, sin Tranduilov.Legolas je bio jedan od devetorice junaka Družine Prstena i posle Rata za Prsten osnovao jeposlednje šumsko vilinnaselje u lepoj, svetloj šumi Itilijen u Gondoru.

Konačno, u Četvrtom Dobu Sunca sve moći Eldara su bledele i nestajale iz Sveta, i s drugimVilenjacima poslednji od Sindara su otplovili iz Sivih Luka u Neumiruće Zemlje.

SirionNajvažniji rečni sistem u Belerijandu bio je sliv reke Sirion, čija delta se ulivala u Zaliv Balar. Sironi njegove mnogobrojne pritoke su navodnjavali ceo središnji Belerijand, južno od Planina Senki iPlanina Užasa. Njegove glavne pritoke su bile Narog i Ginglit u kraljevstvu Nargotrond, i Aros,Kelon, Ezgalduin, Mindeb, Teiglin i Maduin u Dorijatu. Na najsevernijem delu njegovog tokanalazilo se važno utvrđeno ostrvo Tol Sirion koje je branilo Sirionov Prolaz. Jedan kameni most jepremošćavao njenu pritoku, Ezgalduin u centralnom Dorijatu i ulazio u Hiljadu Pećina Menegrota,onaj čudesni skriveni grad Sivih Vilenjaka, dok su kanjoni i pećine pritoke Naroga bile mesto gde sunoldorski Vilenjaci Finroda podigli svoj grad Nargotrond. Za Sirion se verovalo daje nastao u zbrci isukobu Rata Sila na kraju Prvog Doba Zvezda, kad su Valari razorili Utum-no. Uništen je na krajuPrvog Doba Sunca i Rata Besnih kad su Valari i Eldari razorili Angband i ceo Belerijand potonuo umore.

Sitni PatuljciPriče o Vilenjacima u Prvom Dobu Sunca kazuju o ostatku jednog izgnanog naroda Patuljaka koji ježiveo u zemlji Belerijand mnogo pre dolaska Vilenjaka. To su bili Sitni Patuljci i oni su naseljavališumovitu zemlju oko Reke Narog i izdubili dvore Amon Ruda i Nukkizdina (kojije kasnije postaovilenjačko kraljevstvo Nargotrond). Ali, kada su sindarski Vilenjaci stigli u obližnju zemlju Dorijat,ne znajući kakva su to bića, lovili su ih radi zabave. S vremenom su naučili da nisu ništa drugo doumanjeni patuljački narod koji je postao otuđen od drugih Patuljaka zbog nekog zlog dela učinjenogmnogo pre tog vremena u zemlji isločno od Plavih Planina. Tako su Sindari prestali da progone ovunesrećnu rasu, koju su nazvali Noigit Nibin.

Ali, ovi Ijudi su u Belerijandu izumirali. Pošto nisu imali nikakvih saveznika u zaraćenoj zemlji, ušlisu u istorije Vilenjaka u pričama o Turinu. Do tog vremena Sitnih Patuljaka bilo je samo tri: njihovgospodar, koji se zvao Mim, i dvojica njegovih sinova, Ibun i Kim. U "Priči o Bolu" se pripovedakakoje Mim odveo Turina Turambara i njegove pristaše u drevne patuljačke iskopine Amon Ruda,gde su našli zaklon. Ali, kasnije su Mima zarobili Orci i on je spasao svoj život odajući Turina injegovu bandu. Tako su Orci iznenada napali i pobili te odmetnike. Mim je zaludu stekao slobodu,jer su oba njegova sina stradala i, mada je on poživeo još da sakupi veliku Zmajevu riznicu blagakoju je Glaurung ostavio za sobom u razrušenom Nargotrondu, desilo se da je Turinov otac, ratnikpo imenu Hurin, došao do Mimovih vrata. Jednim udarcem Hurin je ubio Mima da bi se osvetio, itako je okončao život ovog Sitnog Patuljka, poslednjeg koji je živeo u Krugovima Sveta.

Sive LukePoslednja od luka Vilenjaka na Srednjoj Zemlji bio je grad i pristanište poznato kao Sive Luke,posed Falatrima Kralja Kirdana. Na vilenjačkom zvane Mitlond, Sive Luke su bile naseljene ipodignute na početku Drugog Doba Sunca, na gornjim potezima Zaliva Lune i na ušću reke Luna.Tokom dva veka to je bilo glavno pristanište Vilenjaka Srednje Zemlje, i iz te luke svi veliki i valjaniiz te rase koji su preživeli sukobe na Srednjoj Zemlji su na Kirdanovim čarobnim belim brodovimaotplovili u Neumiruće Zemlje. U Četvrtom Dobu mnogi od onih koji su se ubrajali među junake Rataza Prsten su se takođe uputili na to veliko putovanje na zapad, sve dok konačno i sam Kirdan, sposlednjima od Eldara Srednje Zemlje, nije povezao poslednji vilinski brod iz Sivih Luka izvankrugova sveta u Neumiruće Zemlje besmrtnih.

Sive PlanineOdmah na severu od velike Mrke šume nalazio se venac planina koji se prostirao s istoka na zapad i

115

obeležavao severnu granicu Rovaniona. Najseverniji izvor Anduina, Velike Reke, bile su SivePlanine, koje se na vilenjačkom zovu Ered Mitrin. Od godine dve hiljadite Trećeg Doba to je biloutočište i dom Patuljaka Durinove Loze. Ovde su oni postali veoma bogati zbog ogromnih količinazlata koje su nalazili, i tokom pet vekova napredovali su i živeli u blagostanju. U dvadeset šestomveku glas o bogatstvu koje se nalazilo u Sivim Planinama dospeo je do ušiju Hladnih Zmajeva, i onisu krenuli u napad bez milosti. Mada su se Patuljci srčano branili, nadvladani su, i zlatom bogateSive Planine su potpuno prepuštene Hladnim Zmajevima.

Sivi VilenjaciOd svih Umanjara, Vilenjaka s Putovanja koji nikad nisu videli Svetlost Drveća, najmoćniji su biliSindari, "Sivi Vilenjaci". Tim Ijudima je vladao jedan koji je video Svetlost a štitila ih je jedna kojaje bila pomoćnica Silama koje su načinile Drveće. Kralj Sivih Vilenjaka bio je. Elve Singolo, najeziku Sivih Vilenjaka Elu Tingol, "Kralj Sivi Ogrtač". Tingol je bio najviši od svih Vilenjaka i kosamu je bila srebrna. Njegova kraljica bila je Melijana Maja, i mnogo Doba pre no što se pojaviloSunce ovo dvoje su stvorili kraIjevstvo u Šumi Dorijat, i u njemu sagradili grad po imenu Menegrot.Dokje Melijana bila kraljica i Tingol bio živ, Sindari su bili napredan i srećan narod. Ali kad jeTingol uvu-čen u Rat Dragulja i izgubio život, a njegova kraljica otišla, čivot, a njegova kraljicaotišla, čini su razbijene i

Skata CrvZmaj od Sivih Planina. Skata Crv je bio Zmaj koji je u drugom milenijumu Trećeg Doba Suncapoveo svoje leglo Hladnih Zmajeva u zlatom bogato kraljevstvo Patuljaka u Sivim Planinama. Tu jepobio Patuljke i oteo njihove zalihe zlata. Konačnoje Princ Fram, sin Frugmara od Eoteoda, došao uSive Planine, ubio Skatu Crva i prisvojio njegovu riznicu.

SkožokorEnt od Šume Fangorn, Skožokor je bio jedan od tri najstarija živa Enta, ili "Pastira Drveća", koja su idalje živela u vreme Rata za Prsten. Skožokora su Vilenjaci zvali Fladrif, a naizgled je najsličniji biodrvetu breze. U vreme kad se Saruman uzdigao do moći, Skožokor je živeo tik na zapadu odIzengarda, gde su ga napali i ranili Orci. On je pobegao u najviša brda Fangorn Šume i ostao tu,odbivši da side odatle čak i za vreme Marša Enta na Izengard.

Slepi miševiOd mnogih bića koja je Melkor Mračni Gospodar odgajao u tmini, jedno je bilo Slepi miš koji sišekrv. Nijedna priča ne govori o tome da li su Slepi miševi nastali od ptice ili zveri, ali su oduvek bilipoznati kao sluge zla. Pohlepa i navike Slepih miševa mnogo su odgovarale zlim ciIjevima, i pričegovore kako su čak i najmoćnije Melkorove sluge koristile obličje Slepog miša kad je ustrebalo.Takvo je obličje bilo Turingvetil Vampira, "žene tajanstvene senke", a i sam Sauron se, bežeći poslepada Tol-in-Gaurota, pretvorio u velikog Slepog miša s ogromnim krilima. Priča o Hobitima takođepripoveda kako su, u Bici Pet Vojski u Trećem Dobu Sunca, crni olujni oblaci Slepih miševanastupali u otvorenom boju, s legijama Orka i Vukova, da bi se borili protiv Ljudi, Vilenjaka iPatuljaka.

Smaug ZlatniZmaj od Erebora, Smaug je bio najveći Zmaj Trećeg Doba. Divovski zlatnožuti Vatreni zmaj imao jeogromna krila kao u slepog miša i omotač od neprobojnih gvozdenih krljušti. Njegov jedini ranjivideo trbuh bio je zaštićen prslukom od dragulja koji su postali usađeni tu vekovnim ležanjem nariznicama nakita. Mada mu je poreklo nepoznato, zna se da je živeo u Sivim Planinama pre no što je2770. godine došao u Erebor. Tu je palio i pustošio Dol pre ulaska u Kraljevstvo pod Planinom, gdeje pobio ili oterao Patuljke. Dva veka je zadovoljno ležao na svojoj hrpi blaga u Ereboru. Onda,2941. dremež mu je poremećen kad su mu Turin i Družina ukrali deo zlata. U besu je napao JezerskeLjude Ezgarota, i ubijen je crnom strelom Barda Lukonosca koja je probila jedino mesto nanjegovom trbuhu koje nije bilo pokriveno njegovim oklopom od dragulja.

SnagaMeđu onim opakim stvorovima, koja se u istorijama Srednje Zemlje nazivaju Orci, bilo je mnogonakota, a za svaki je izgledalo da je stvoren da bi odgovarao nekom posebnom zlu. Najčešća pasminabila je ona koja se u Crnom Govoru zvala Snaga, što znači "robovi". Orci, stvorenja ispunjena

116

mržnjom, prezirali su i same sebe, jer su bili rasa robova i roblje Mračnim Silama koje su njimaupravljale. Snaga je izgleda takođe bilo i ime jednog određenog Orka od Kirit Ungola. Taj Ork je biojedan od orčkih stražara Kule Paukovog Prolaza koji su se borili pod svojim zapovednikom, Uruk-haiem Šagratom, protiv morgulskih Orka oko pancirnog ogrtača od Mitrila Foroda Baginsa. On jepreživeo ovu bitku, ali samo da bi poginuo slomivši vrat za vreme borbe sa Semvajsom Gemdžijem.

Snežna grivaMeara, Konj od Rohana, za vreme Rata za Prsten Snežna griva bio je ždrebac Teodena, KrajaRohana. Nosio je svog gospodara u bici od Rogburga. U Bici od Pelenorskih Polja obojicuje ubioVeštac-kralj.

Snežni IjudiU severnoj zemlji Forohel, u Trećem Dobu Sunca, živeo je jedan primitivan narod koji je vodioporeklo od drevnih Forodvaita. Na sindarinskom, to su bili Losoti, ali u zajedničkom zapadnomjeziku zvali su se Snežni Ljudi od Forohela. Oni nisu bili snažan narod i odabrali su da žive na obalijednog velikog ledenog zaliva da bi bili van domašaja više ratnički nastrojenog naroda Juga. Bili suoprezan narod, ali upućeni u osobenosti i ćudi snega i leda, sposobni da izdrže surove uslove upustarama. Lovili su tamo gde drugi Ijudi ne bi mogli da nađu nikakvu divljač, gradili su tople kućeod snega tamo gde bi drugi nastradali od strašne zime, i putovali su brzo preko leda klizaljkama odkosti i sankama tamo gde bi se drugi spoticali i uopšte ne bi mogli da prođu. Zaista su bilineprikosnoveni gospodari te ledene zemlje koju su izabrali.

Sprudovi humkiSprudovito zemljište istočno od Okruga i Stare Šume zvalo se Sprudovi Humki, zbog velikihgrobnih humki tu podignutih. Tokom Trećeg Doba mnogi su ih smatrali za najstarije groblje Ljudi uSrednjoj Zemlji i Dunedaini Arnora su ih poštovali. Nije bilo drveća ni vode na tim sprudovima,samo je trava pokrivala brda u obliku kupola koja su bila okružena i ovenčana kamenim monolitima.Za vreme ratova s Vešcem-kraljem od Angmara poslednji od Dunedaina Kardolana našli su nekovreme utočište među humkama. Međutim, do 1636. humke su postale mesto gde su se pojavljivali zlidusi po imenu Stvorenja Humki, demoni slani iz kraljevstva Vešca-kralja Angmara da učine što jemoguće više zla. Te neupokojene duše su načinile od Sprudova Humki mesto strave i užasa. U takvuukletu zemlju, 3018. godine Trećeg Doba, došao je Frodo Bagins, Nosilac Prstena. Da se nijeumešao čudni šumski duh Tom Bombadil, pustolovnom Hobitu bi zla stvorenja Sprudova Huaikisigurno oduzela život, i Potraga Prstena bi se rano završila.

Srednja ZemljaVeliki kontinent Srednja Zemlja je prvi put uobličen u najstarijim danima Sveta Arde. On je ležao naistoku od onog drugog velikog kontinenta, Amana, koji je najčešće nazivan Neumiruće Zemlje, i kojije bio odvojen od Srednje Zemlje Belegairom, Velikim Morem. Na kraju Drugog Doba Sunca,međutim, kad je Numenor razoren, Neumiruće ZemIje su otrgnute iz Krugova Sveta. SrednjaZemlja, smrtne zemlje su ostale, mada umnogome izmenjene, i nastavile su da se menjaju tokomdoba. Od Srednje Zemlje su se konačno razvile Evropa, Azija, Afrika.

SturiJedini od tri hobitske loze, oni koji se nazivaju Sturi, poznavali su veštine plovidbe, pecanja iplivanja. Bili su zaljubljenici u ravne rečne predele i najviše su se družili s Ljudima. Harfuti su Sturesmatrali nastranim narodom. Poslednji od Hobita koji su se naselili u Okrugu, Sturi su Harfutimaizgledali muževno i ličili na Ljude, jer su bili teži i krupniji od drugih rodova i, za razliku od drugihHobita, mogli su da puštaju brade.

Stvorenja HumkiZapadno od Brendivinske Reke, iza Stare Šume nalazili su se Sprudovi Humki, najstarije grobljeLjudi u Srednjoj Zemlji. Tu nije bilo drveća ni vode, samo trave i busenja koji su pokrivali brda uobliku kupola koja su bila ovenčana monolitima i velikim prstenovima od kamena belog kao kost. Tabrda su bila grobne humke podignute u Prvom Dobu Sunca za Kraljeve Ljudi. Tokom mnogih DobaSprudovi humki su bili sveti i poštovani, sve dok iz Veštičjeg kraljevstva Angmar mnoge strašne imučene duše nisu pobegle preko Srednje Zemlje, nastojeći da se sakriju od proždiruće svetlostiSunca. Demoni čija su tela bila uništena tražili su druga tela u kojima bi mogli da obitavaju njihovi

117

zli dusi. I tako su Sprudovi Humki postale ukleto i užasno mesto. Ti demoni su postali StvorenjaHumki, Neupokojeni, koji su oživljavali kosti i draguljima ukrašene oklope drevnih Kraljeva Ljudikoji su živeli u toj zemlji u Prvom Dobu Sunca.

Stvorenja Humki su bila od materije tmine koja je mogla da uđe u oko, srce i um ili da slomi volju.Oni su menjali obličje i mogli su da se presele iz jednog lika u drugi i oživIjavaju koji god živi likžele. Najčešće je Stvorenje Humke nasrtalo na neopreznog putnika u vidu mračne utvare čije su očibile sjajne i hladne. Glas ove spodobe bio je istovremeno strašan i hipnotišući; dodir njene rukekostura bio je leden, a stezala je kao gvozdene čeljusti zamke. Kad bi je jednom začaraoNeupokojeni, žrtva nije više imala svoju volju. Na taj način, Stvorenja Humki su dovlačila žive ugrobove na sprudovima. Turoban hor mučenih duša mogao se čuti u Humci dok bi, u zelenkastompolusvetlu, Stvorenje Humki polagalo svoju žrtvu na kameni oltar i vezivalo je zlatnim lancima. Onoju je ogrtalo bledim platnom i prekrivalo dragocenim nakitom drevnog pokojnika i potom jojokončavalo život žrtvenim mačem.

U tami su bili moćni duhovi, mogli su se držati na odstojanju samo čarolijom moćne. bajalice. Oni suozivljavali tela davno umrlih Ijudi, ili bi omadijali nesrećne putnike navodeći ih da uđu u grobove nasprudovima gde bi ih ubijali. Mogli su da budu uništeni samo kad bi bili izloženi svetlosti, i upravosu najviše nju mrzeli i najviše su je se plašili. Stvorenja Humki su bila izgubljene i mučene duše, injihova poslednja prilika da ostanu na zemlji zavisila je od mračne sigurnosti grobnih komora.Jednom, kad bi se kamena grobna odaja razvalila i otvorila, svetlost bi prodrla unutra na StvorenjaHumki i oni bi kopneli kao izmaglica pred suncem i nestajali.

SvertinziU poslednjim vekovima Trećeg Doba Sunca do mirnih zemalja Okruga doprle su glasine i priče oratovima između Ljudi Gondora i divljeg ratničkog naroda s dalekog juga, po imenu Haradrim. Unarečju Okruga Haradrimi su se zvali Svertinzi.

Svetao NarodOd početka, pre Stvaranja Arde i Računanja Vremena, Iluvatar je smerao da donese rasu Vilenjakana Svet. U njegovoj velikoj zamisli trebalo je da oni budu prvi Ijudi koji će se roditi i najlepši inajsvetliji od svih rasa koje će postati. I tako su Vilenjake svi, sem njhovih zlih neprijatelja, običnozvali Svetao Narod.

Svetli VilenjaciOd cele vilenjačke rase u najvećoj milosti i najvoljeniji su oni od Prvog Roda, Vanjari, jer su oninajmudriji Vilenjaci i uvek sede kod nogu Manvea, Uzvišenog Gospodara svih Sila Arde. Oni sezovu Svetli Vilenjaci i najduže su živeli u sjajnoj Svetlosti Drveća Valara, i njihove oči sijajunajblistavije od svih Vilenjaka tim Svetlom. Uz to, oni su plavokosa i plavooka rasa, a kosu i kožuimaju najsvetliju od svih Vilenjaka. Izgledaju silni i kao da su od zlata, a njihov je kralj, koji jenazvan Ingve, oduvek bio Uzvišeni Kralj svih Vilenjaka Sveta.

ŠagratUruk-hai od Kirit Ungola, za vreme Rata za Prsten Šagratje bio zapovednik Orka od Kule PaukovogProlaza.

Njegova orčka četa bila je upletena u kratku, krvavu bitku s jednom orčkom ruljom iz Morgula, kojase vodila da bi se prigrabio pancirni ogrtač od mitrila Forda Baginsa. Mada teško ranjen, Šagrat jeuspeo da zadrži pancirni ogrtač i da ga odnese svom gospodaru Sauronu, Gospodaru Prstenova.

ŠelobaPauk od Kirit Ungola, Šeloba je bila najveći i najgnusniji od Velikih Pauka koji su preživelirazaranje Belerijanda. Tokom Drugog i Trećeg Doba Šeloba Velika i njeni manji potomci su živeli uPlaninama Mordora i gorju Mrke šume. Do kraja Trećeg Roda njeni potomci su zauzeli velikedelove Mrke šume, dok se Šeloba ponajčešće držala svoje jazbine u Kirit Ungolu, gde se hranila bilokim iz bilo koje rase koji bi pokušao da uđe u Mordor tim prolazom kroz planine. 3000. godinezarobila je Goluma, ali ga je pustila da bi mogao da joj dovede još žrtava. 3019. Golum je doveo

118

Froda Baginsa i Semvajsa Gemdžija u njenu jazbinu. Šeloba je paralisala Froda, Nosioca Prstena, iprogutala bi ga da nije bilo Semvajsa koji je prvo oslepeo Šelobu svetlošću Boci. Galadrijeline, azatim je teško ranio vilinskim mačem. Izgleda da je ona odgmizala da bi uginula u svojoj jazbini.

Šumari ItilijenaNa kraju dvadeset devetog veka Trećeg Doba Sunca Turin II, Vladajući Namesnik Gondora izdao jenaredbu da se obrazuje jedno bratstvo vitezova u Severnom Itilijenu, jer su moć Gondora u toj zemljiugrožavali neprijatelji iz Mordora i Morgula. Tako je obrazovana družina zvana Šumari Itilijena. Tivitezovi su bili odeveni u zeleno, kao stanov-nici šuma, a borili su se lukovima, kopljima imačevima. U godinama pre Rata za Prsten, njihov zapovednik bio je Faramir, drugi sin Denetora,Vladajućeg Namesnika Gondora. Najveće od njihovih prebivališta bilo je ono skloništc pećina itunela iza velikog vodopada, odakle se pogled pružao daleko preko Dolova Anduina. To mesto sezvalo Henet Annun, "prozor sunčevog zalaska".

Šumari SeveraTokom mnogih vekova Trećeg Doba Sunca, u zemljama Erijadora, lutali su Ijudi jarosnih lica,odeveni u ogrtače sive ili zelene kao šuma, s kopčom kao srebrna Zvezda na levom ramenu. Imali susive oči, bili naoružani mačem i kopljem i nosili su dugačke kožne čizme. Običan narod Erijadorazvao ih je Šumari, a za njih se mislilo da su čudni, neprijateljski nastrojeni Ijudi. Jer iako su lutalisvim zemljama Erijadora pešice ili na čudnim rutavim Konjima, to su činili nečujno. Zaista je malonjih znalo ko su i odakle su došli ti žilavi, od vetra ogrubeli i izborani Šumari. Ali, kao što "CrvenaKnjiga Zapadne Međe" otkriva, Šumari su u stvari bili poslednji plemići i vitezovi onog nekadavelikog dunedainskog kraIjevstva Arnor, a njihov poglavar bio je Uzvišeni dunedainski Kralj. Ugodinama pre i posle Rata za Prsten bio je to Aragorn, sin Aratorna, koji se kao Šumar zvao Strajder(Krakatilo). U to vreme, jedan po imenu Halbarad, koji je ubijen na Pelenorskim Poljima, bio jeAragornov glavni zapovednik među Šumarima, dok su čuveni sinovi Elronda Poluvilenjaka, Eladan iElrohir takode jahali u toj četi.

U Ratu za Prsten Aragorn je krunisan za Kralja Elesara, gospodara blizanačkih kraljevstava Arnora iGondora, a Šumari su slavljeni kao najveći među Ljudima tog Ponovno Ujedmjenog Kraljevstva.

Šumski LjudiU Trećem Dobu Sunca živeo je u Mrkoj šumi jedan narod po imenu Šumski Ljudi Mrke Šume. Onisu bili potomci Severnjaka. U savezu sa Beorninzima i Vilenjacima Šumskog Kraljevstva borili su seprotiv zla koje je ušlo u tom dobu u Dol Guldur na jugu Mrke šume. Iz tog mesta dolazili su Orci,Pauci i Vukovi u velikom mnoštvu, i bitka da se očisti ta velika šuma bila je dugotrajna i strašna. URatu za Prsten ta bitka je nazvana Bitka pod Drvećem. Sever su preplavili Vilenjaci, Šumski Ljudi iBeorninzi, satirući zle slugeranje Dol Guldura kao vatra slamu. Vilenjaci Lotlorijena su zauzeli DolGuldur, srušili njegove zidine i razorili njegove tamnice. Tako je na kraju tog Doba šuma očišćena idobila novo ime Šuma Zelenog Lišća, a zemlje između severnog kraljevstva Šumskih Vilenjaka ijužnih šuma zvane Istočni Lorijen su date Šumskim Ljudima i Beorninzima da ih zadrže kao nagradui svoj sopstveni zakoniti posed.

Šumski VilenjaciMeđu Vilenjacima koji su preduzeli Veliko Putovanje bili su i Teleri. Od ovog roda bili su Nandori,"oni koji se vraćaju", koji su se zaustavili na maršu na zapad kod Reke Anduin i dalje nisu išli. Međuovim Nandorima bilo je nekih koji su se naselili u Zelenšumi i Lotlorijenu. Oni su nazvani ŠumskiVilenjaci jer je većina njih živela u šumama: oni su bili plemenski narod koji nije podizao gradove inije imao kraljeve.

U godinama koje su usledile posle Prvog Doba Sunca, međutim, broj ovih noldorskih i sindarskihVilenjaka se smanjio, kao i njihove zemlje, i da bi uvećali svoja kraIjevstva ovi VisokorodniVilenjaci su primili Šumske Vilenjake kao svoje podanike. Na taj način Šumski Vilenjaci su naučilimnogo od Visoko vilenjačkog jezika i kulture, i mnoge veštine koje su došle iz Neumirućih Zemalja.Neko vreme Šumski Vilenjaci su jačali i napredovali pod ovim gospodarima. Najveća moć i lepotasu se mogle naći kod Šumskih Vilenjaka kojima su vladali Keleborn i Galadrijela u Zlatnoj Šumi

119

Lotlorijen. Jer se Keleborn, rođak Tingolov, ubrajao među najveće velikaše Sindara, a Galadrijela jebila kći Uzvišenog Kralja Noldora koji je ostao u Neumirućim Zemljama; tako je ona bilanajplemenitijeg roda od Vilenjaka koji su ostali u Srednjoj Zemlji. Moć Keleborna i Galadrijele nadZlatnom Šumomje držala zlo na odstojanju, i Šumski Vilenjaci su i dalje doživljavali procvat zavreme nedaća Trećeg Doba, iako su tri puta napadani. Ti Vilenjaci su bili Galadrimi, "narod drveća",i tek kad je Kraljica Galadrijela konačno otišla u Neumiruće Zemlje svetlost i slava Zlatne Sume jeizbledela.

U vilenjačkom zapisima se govori kako je u Zelenšumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka šuma)tokom Drugog, Trećeg i četvrtog Doba Sunca postojalo Šumsko Kraljevstvo sindarskog GospodaraTranduila. Skriveni grad Šumskih Vilenjaka Tranduilaovih bio je prelep i čudesan,jer je bioumanjena slika i prilika drevnog sindarskog kraljevstva Menegrot - nekad najlepšeg grada u SrednjojZemlji. A deo njegove lepote je ostao da živi i odoleo mračnim osvajanjima Trećeg Doba, čak i Bicipod Drvećem za vreme Rata za Prsten. Priča se da je u Četvrtom Dobu kraljev sin odveo deoŠumskih Vilenjaka ovog kraljevstva u šumovite predele Itilijena i Gondora. Taj princ se zvaoLegolas i on je postao gospodar Vilenjaka u Itilijenu. Neko vreme je ovaj narod takođe napredovao,jer je bio Vilenjak koji je stekao siavu u Ratu za Prsten i koji se sa svojim velikim prijateljemGimlijem Patuljkom borio u bitkama od Rogburga, Pelargira i Pelenorskih Polja. Zaista, kao jedanod Družine Prstena, sa svojim sjajnim vilenjačkim pogledom, svojim poznavanjem šume i svojompreciznom streljačkom veštinom, bio je od velike koristi u Potrazi. I mada je Legolas vladao svojimnovim kraljevstvom mnogo godina u Četvrtom Dobu, posle nekog vremena se, sa Gimlijem, ukrcaona jedan Vilin-brod i otplovio u Neumiruće Zemlje.

120

TangorodrimOgromna vulkanska planina koju je Morgot uzdigao iznad svoje moćne oružarnice i tvrđaveAngband, pošto je Ungolijant uništila Drveće Valara i ukrala Silmarile zvala se Tangorodrim. Ovastrašna planina s tri vrha od lave i vulkanskog kamena stalno je bljuvala otrovan dim i isparenja.Njeno ime znači "planina tlačenja" i duboko u njenoj utrobi Morgot je začeo i okupio mnogačudovišta i zla stvorenja. Međutim, Tangorodrim nije preživeo Prvo Doba Sunca jer je, kada uVelikoj Bici za vreme rata Besnih ubijen Ankalagon Crni, najsilniji od Krila-tih zmajeva, pao saneba i razvalio Tangorodrim.

TanikvelaseMeđu mnogim divnim, mirisnim zimzelenim drvećem koje su Vilenjaci Tol Ereseje doneli kao dar iblagoslov u Numenor bilo je jedno po imenu Tanikvelase. Cvet, list i koru su Numenorejci veomacenili zbog njihovog prijatnog mirisa. Njegovo ime nagoveštava da je drveće poreklom bilo saobronaka Tanikvetila, Svete Planine Manveove i najviše planine u Neumirućim Zemljama.

TanikvetilNajviša planina u Ardi bila je Tanikvetil u istočnim Pelori Planina-ma u Neumirućim Zemljama.Tanikvetil znači "visoki beli vrh" i na njegovom vrhu je izgrađen Ilmarin, dvori kralja i kraljiceValara, Manvea i Varde. Sa prestola na vrhu Tanikvetila Manveu se pogled pružao na sve zemljeArde. Vanjari Svetli Vilenjaci su živeli na njegovim padinama i zvali ga Oilose, što znači "uveksnežno beo", zato što je uvek bio pokriven snegom. Ovaj Olimp Arde bio je poznat i pod mnogimdrugim imenima: Bela Planina, Gora Večnobela, Amon Uilos i Sveta Planina.

TareldariPripadnici vilinskog naroda koji su se odazvali pozivima Valara otišli na Zapad i videliBlagosloveno Kraljevstvo u danima Svetlosti Drveća, na kvenijskom jeziku su nazvani Tarel-dar iliVisokorodni Vilenjaci. Bili su veliki narod koji je doživljavao procvat i napredovao, i gradiovilinske gradove i kraljevstva kakvima se nisu mogli naći ravna nigde u Srednjoj Zemlji, i kakvihviše nikad neće biti, jer Tareldari su bili bistrog oka i oštrog uma. Porediti njih sa Morikvendijimabilo bi isto kao porediti dijamante s ugljem.

TarkNa vestronskom narečju bilo je mnogo reči uzetih iz vilenjačkog koje su bile iskrivljene orčkomupotrebom. Jedna od njih bila je kvenijska reč "tarkil", što znači Dunedaini. U orčkoj upotrebi ona sepretvorila u Tark, podrugljivo ime za Ljude Gondora.

TasarionMeđu najdrevnijim drvećem bilo je ono koje su Vilenjaci prvo nazivali Tasarion. S mnogo drugihvrsta drveća ono je došlo na Svet u Dobima Svetiljki po želji Javane, Kraljice Zemlje. Tasarion jebilo jako, dugovečno drvo koje je najviše volelo da raste pored ruševina, jezera, močvara i potoka. UDobima Zvezdane svetlosti najveća šuma ovog drveća na Srednjoj Zemlji bila je u Nan-tasarionu,"dolini Tasariona", u Belerijandu. I mada je ova šuma uništena kad je Belerijand potonuo u more,vrsta Tasariona je preživela sve promene Sveta, pa čak i velike najezde rase Ljudi. Jer Tasarion jedrveće koje Ljudi sad zovu Vrba.

TeleriBilo je tri Roda Vilenjaka koji su u godinama Zvezda krenuli na Veliko Putovanje sa Istoka SrednjeZemlje u Neumiruće Zemlje. Prva dva su se nazivala Vanjari i Noldori, i oni su bili prva velikagrupa Vilenjaka koja je stigla u Neumiruće Zemlje s one strane Velikog Mora. Ljudi Trećeg Roda subili Teleri; njihova sudbina se razlikovala od sudbine prva dva roda, jer su bili najbrojniji odvilenjačkih naroda, i zato je njihov prelazak preko predela Srednje Zemlje bio najsporiji. U tokuVelikog Putovanja Teleri su postali raštrkan i podeljen narod.

Kod Pograničnih zemalja Zapada Srednje Zemlje Teleri su počeli da oklevaju, ustuknuvši u strahuod prelaska Velike Reke Anduin i Maglenih Planina. Neki Vilenjaci su otišli na jug u DoloveAnduina, gde su živeli mnogo vekova. Ti Ijudi su nazvani Nandori, a uzeli su za svog gospodarajednog po imenu Lenve.

121

Ali glavnina Telera je otišla dalje prema zapadu, preko Maglenih i Plavih Planina, do zemlje koja jekasnije nazvana Belerijand. Tada je došlo do najveće podele među Telerima. Svi su bili ulogoreni ujednoj velikoj šumi iza Reke Gelion, kad su izgubili svog kralja, Elvea Singola, koji je jedini međunjima video Svetlost Drveća Valara u Neumirućim Zemljama. Elve je ušao u Šumu Nan Elmot i tu,začaran, postao opčinjen Ijubavlju prema Melijani Maji. Ostao je tako opčinjen, mada su proticalegodine, a njegov narod je tragao za njim. Jedan deo njih, koji su sebe nazivali Eglat, "napušteni",nije hteo da ide dalje bez njega. Oni su mu ostali verni, sve dok se napokon nije vratio s Melijanom,svojom nevestom. Eglati su promenili ime u Sindari, "Sivi Vilenjaci", i pod ovim sjedinjenjemVilenjaka i Maje sagradili su najmoćnije kraljevstvo Vilenjaka na Srednjoj Zemlji u godi-namaZvezdane svetlosti.

Ali, mnogo pre nego što se Kralj Elve vratio, veći deo Telera je uzeo njegovog brata Olvea za kraljai ponovo pošao na zapad do Velikog Mora. Tu su čekali od Valara neki znak koji bi ih odveo uNeumiruće Zemlje. Teleri su čekali dugo na obalama Srednje Zemlje i zavoleli more pod Zvezdama.Dok su bili na obalama, pevali su pesme o tuzi i hrabrosti. Od svih Vilenjaka, oni su bili najzanosnijipevači, i najviše su voleli more. Neki su ih zvalli Lindari, "pevači", a drugi Falmari, MorskiVilenjaci. Čuvši pesme Vilenjaka, Ose, Majar od talasa došao je kod Telera i pevao im o talasima imoru. Oni su mnogo naučili od Osea o moru i Ijubav koju su osećali kad bi ugledali ili oslušnuli teuzburkane obale Srednje Zemlje je postajala sve veća.

Tako se desilo da su, kad je Ulmo Gospodar Okeana došao Telerima s onim neusađenim ostrvomkoje mu je bilo brod, još jednom neki od ovog roda odustali od Putovanja. Oni su nazvani Falatrimi,"Vilenjaci od Falasa", koji su tu ostali iz Ijubavi prema obalama Srednje Zemlje. Za svog gospodarasu izabrali Kirdana i naselili su se u lukama Britombar i Eglarest. U potonjim godinama bili su prvibrodograditelji Srednje Zemlje.

Najveći deo Telera je otišao na Zapad sa Ulmoom, mada ih je Ose pratio i pevao im, ne htevši da imdopusti da zaborave blaženstva mora. Ulmo, videvši da oni toliko vole talase, nije bio raspoložen daih odvede van domašaja mora. Tako, kad je stigao nadomak Neumirućih Zemalja, nije ih odveo naobalu, već je ukotvio ostrvo u Zalivu Eldamar, nadomak Svetlosti i zemlje njihovih srodnika, madaje ona bila van njihovog domašaja. Još jednom je Putovanje Telera zaustavljeno, i tokom jednogDoba oni su ponovo živeli odvojeno od svojih srodnika. Njihov jezik se promenio usled boravka naTol Ereseji, "Samotnom Ostrvu"; zvuci mora klizili su im uvek s jezika i njihov govor više nije biogovor Vanjara i Noldora.

Međutim, Valari su' bili nezadovoljni svojim bratom Ulmoom, jer su želeli da dovedu treći rod naobalu njihovog pravog kraljevstva. Na njihov zahtev Ulmo je popustio i poslao im ponovo Osea.Ose ih je nerado podučio veštini brodogradnje i, kad su brodovi sagrađeni, Ulmo imje poslaoLabudove širokih krila, koji su konačno odvukli Telere u Eldamar.

Teleri su bili zahvalni što se njihovo Putovanje napokon završilo, a dobrodošlica na koju su naišli jezaista bila velika. Noldori i Vanjari su došli iz grada Tiriona na Tuni, s mnogo darova od dragogkamenja i zlata. Is vremenom su Teleri upoznali Svetlost Drveća i mudrost valarskog naroda. Podkraljem Olveom gradili su prelepe palate od bisera, i brodove nalik na Ulmove labudove, s očima ikljunovima odjantara i zlata. Svoj grad su nazvali Alkvalonde, što znači "luka Labudova". Ostavšiblizu talasa koje su naučili da vole, oni su hodili po obalama ili plovili u Zalivu Eldamar. Teleri subili srećan narod i takvi su i ostali; njihovi brodovi su stalno isplovljavali kroz lučnu kapiju njihovoggrada koju je u steni isklesalo more. Malo su znali o ratu i borbi, njihova glavna zanimanja suvezana za more, brodove i pevanje. To su njihove glavne radosti.

Rat je među njih stigao dvaput, i svaki put je bio neočekivan. Prvi put, prema "Aldudenie" - priči oMračenju Valinora - Feanor, gospodar Noldora, došao je Telerima Alkvalondea, želeći njihove

122

brodove da bi njima otišao u Srednju Zemlju gde bi se osvetio za očevu smrt i povratio Silmarile odMorgota. Međutim, Kralj Olve mu nije uslišio želju, i zato su besni Noldori pobili mnoge od Telera ioteli im brodove. Bilo je lo prvi put da se zna da je u Ardi Vilenjak ubio Vilenjaka. Ovorodoubijanje se uvek ubrajalo u veliko zlo i zauvek potom se zameralo sinovima Feanora.

Još samo jednom su se Teleri Alkvalondea okušali u ratu. To je bio Rat u kom su Valari, Majari iEldari otišli u Veliku Bitku na kraju Prvog Doba Sunca i porazili pobunjenog Valara, Melkora, kogasu Vilcnjaci nazvali Morgot. Ali čak i tad se Teleri nisu borili, nego su samo koristili svoje brodoveda prevezu vanjarske i noldorske ratnike iz Neumirućih Zemalja preko zapadnog mora u SrednjuZemlju. I mada su hteli da pomognu Noldorima, ne bi umrli za njih na bojnom polju, jer su dobropamtili Prvo Rodoubijanje na tlu Eldamara.

"Akalabet" priča kako su se, kad je Numenor razderao trbuh Sveta svojim Padom, Sfere smrtnih ibesmrtnih zemalja odvojile. Odonda su samo brodovi Telera mogli da predu jaz između Sfera. Divnibeli Labuđi brodovi Telera su čudo i smrtni Svet nikada nije video njima ravne, mada oni i daljeplove u Zalivu Eldamar i ploviće sve do Poništenja Ee.

Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradili palate od bisera i brodove u oblikuLabudova. Najupućeniji u morske zakone i oso-benosti, sprijateljili su se s Ljudima Numenora i uciliih kako da zagospo-dare morima.Teleri Morski Vilenjaci Eldamara i Tol Ereseje. Teleri su gradilipalate od bisera i brodove u obliku Labudova. Najupućeniji u morske zakone i oso-benosti,sprijateljili su se s Ljudima Numenora i ucili ih kako da zagospo-dare morima.

TelkontariNa kraju Rata za Prsten ustoličenaje nova loza kraljeva da vlada nad kraIjevstvima Arnor i Gondor.Prvi od ove loze bio je Aragorn, sin Aratorna, koji je postao Kralj Elesar Ponovno UjedinjenogKraljevstva. On je odabrao ime Telkontar za svoju Kuću, jer je to bio kvenijski oblik reči Krakatilo,imena pod kojim je on bio znan u godinama izgnanstva. Njegovi potomci i naslednici sačuvali suime Kuće kojuje Aragorn osnovao, nazivajući se Telkontari.

TeodenSevernjak, kralj Rohana, rođen 2948. Trećeg Doba, Teođen, sin Tengela, postao je sedamnaesti kraljRohana 2980. Bio je dobar i snažan kralj, ali pred kraj svoje vladavine pao je pod uticaj GrimeCrvjezika, koji je bio tajni sluga zlog Čarobnjaka Sarumana. Međutim, 3019. Gandalf ga je izlečiood zlih čini Sarumanovih. Teoden je uzjahao svig pastuva Snežnu grivu i predvodio SevernjakeRohana na bojnom polju Rogburg i Pelenorskim Poljima. Na Pelenoru, pošto je porazio Haradrime,Teoden je poginuo ratničkom smrću usudivši se da se suprotstavi Vešcu-kralju od Angmara.

TilionMajar, čuvar Meseca, Tilion od Srebrnog Luka je nekada bio majarski duh Oromea Lovca.Međutim, pošto je Telperion, poslednji cvet srebrnog Drveta Valara, ostavljen na jednu srebrnubarku da bi postao Mesec, Tilion je odabran da bude njegov duh-čuvar. Od prvog uzdizanja Mesecaon, uz veliki trud, svake noći nosi srebrnu barku i cvet po nebesima.

TindomerelNajbajnija od ptica pevačica Arde bilaje Tindomerel, "kći sutona", koju su obični Ljudi zvali Slavuj.Vilenjaci su voleli ovu noćnu pevačicu koju su nazivali Tinuvjela, "deva od sumraka", i ispričali sumnogo priča u kojima i slavuji igraju određenu ulogu.

TingolVilenjački kralj Dorijata. Rođeni kralj Voda Buđenja na početku Doba Zvezdane Svetlosti kao ElveSingolo - koji je kasnije postao Kralj Tingol bio je Uzvišeni Kralj telerskih Vilenjaka. Bio je najvišiod Vilenjaka, i imao je srebrnu kosu, i predvodio je svoj narod na Velikom Putovanju. To je činiosve do Belerijanda gde je sreo Melijanu Maju i pao u Ijubavni zanos koji je potrajao mnogo godina.Do vremena kad se ponovo pojavio, većina Teleraje uzela njegovog brata Olvea za svog novogkralja i završila putovanje. Oni koji su se zadržali postali su Sindari ili Sivi Vilenjaci. Sa svojimpreobraženim Kraljem Tingolom, što znači "Kralj Sivi Ogrtač", i svojom Kraljicom Melijanom

123

Majom, oni su sagradili šumsko kraljevstvo Dorijat i dvore Menegrota. Tingol je vladaokraljevstvom u miru tokom svih Doba Zvezda, a Melijana je rodila izuzetnu Princezu Lutijenu. Čak itokom ratom istrzanog Prvog Doba Sunca izgledalo je da je Dorijat bezbedan jer su ga štitile činizvane Pojas Melijanin. Međutim, u petom veku Tingolova kći se srela sa smrtnim junakom Berenomi zaljubila se u njega. Ne želeći da zbog jednog smrtnika izgubi kćer, Tingol je poslao Berena uPotragu za Silmarilom. Ljubavnici su uspeli da ukradu dragulj iz Morgotove krune. Međutim, kadaje Tingol unajmio Patuljke Nogroda da umetnu Silmaril u ogrlicu zvanu Nauglamir, zanatlije jeiznenada obuzela žudnja da poseduju dragulj. Ubili su Tingola i ukrali Silmaril.

TinuvjelaMnoge pesme i priče su sastavljene o noćnoj ptici pevačici koju Ijudi zovu slavuj. Od svih pticanjegova pesma je najomiljenija jer, kao i sami Vilenjaci, i on peva pod svetlošću zvezda. Ta pticaima mnoga imena: Dulin ("noćni pevač"), Tindomerel ("kći sumraka"), Lomelinde ("sutonskipevač") i Tinuvjel ("deva od sumraka").

Najveće legende o ovoj ptici poticale su iz Dorijata. Jer Kraljica Sivih Vilenjaka, Melijana Maja,uvek je bila okružena umilnim glasovima Slavuja. Konačno je Melijani i Kralju Tingolu rođena kćerjedino dete rođeno iz veze Vilenjaka i Majara u Krugovima Sveta. Ona je bila najlepša od svihVilenjaka, najzanosnija pevačica u celoj svojoj rasi, i zato je nazvana Lutijena Tinuvjela. "Balada oLeitijanu" priča kako je čarolijom svoje pesme ona zagospodarila ogromnom silom Arde. Ali, kaokratkoveka noć ona je iščilela sa Sveta, jer je uzela za muža smrtnika Berena, sina Barahirovog, isama je postala smrtna. Tako je najbajnije biće na Ardi nestalo mnogo pre no što je okončano PrvoDoba Sunca.

Mnogo pesama govori o Lutijeninoj lepoti, a u "Priči o Aragornu i Arueni" se kaže da je u TrećemDobu Sunca tamna lepota Lutijenina ponovo otelovila u Arueni, kćeri Elronda Poluvilenjaka.Aruena je takođe bila poznata kao Tinuvjela. Njena pesma je bila bajna i, kao i Lutijena, udala se zasmrtnika i odabrala smrtni život.

TirionU Neumirućim Zemljama noldorski i vanjarski Vilenjaci su sagradili prvi i najveći grad u Eldamaru.Bio je to Tirion od belih kula i kristalnog stepeništa. On se nalazio na brdu Tuni u Kalakiriji, ProlazuSvetlosti. Grad je bio tako postavljen da ne samo što su Vilenjaci mogli da žive u Svetlosti Drveća igledaju na more, nego su takode, iz senke Tune i visokih kula, mogli da posmatraju svetlucavezvezde koje su obasjavale svet pod sobom s one strane valinorskih Pelori Planina. U skladu sa tim,ime Tirion je vilenjačka reč za "osmatračnicu", i možda se odnosi posebno na najvišu kulu koja sezvala Mindon Eldalieva i u kojoj je bila postavljena jedna velika srebrna svetiljka. U dvorištu ovekule zasađeno je sveto Belo Drvo Eldara, Galation.

Tol EresejaU prvim Dobima Arde je postojalo jedno veliko ostrvo usred Velikog Mora Belegaira koje je UlmoValar, Gospodar Okeana, usadio i pretvorio u ploveće ostrvo koje mu je služilo kao neki ogromnibrod. Bio je to Brod Ulmoa kojimje on prevezao vanjarske i noldorske Vilenjake na VelikomPutovanju iz Srednje ZemIje u Neumiruće Zemlje. Posle polaska, međutim, jedan deo ostrva senasukao tik od Belerijanda, otcepio se i postao Ostrvo Balar. Bilo kako bilo, Vanjari i Noldori subezbedno stigli i Ulmovo ostrvo se vratilo u Belerijand da bi prevezlo telerske Vilenjake. Međutim,prošlo je mnogo godina od prvog prelaska, i u to vreme Teleri su toliko zavoleli more da je Ose,majarski duh, Gospodar Talasa, ubedio Ulmoa da ne završe prelazak, već da ukotve ostrvo u ZalivuEldamar. lako nadomak Neumirućih Zemalja i svoje braće u Eldamaru, tokom jednog DobaZvezdane Svetlosti telerski Morski Vilenjaci su bili odvojeni od svoje braće, i za to vreme ostrvo jedobilo ime Tol Ereseja, "Samotno Ostrvo". Tek kad su naučili veštinu brodogradnje okončana jenjihova izolovanost. Odonda su oni gospodarili morima i išli su kud su želeli. Neki su otišli isagradili telerski grad Alkvalonde u Eldamaru, a drugi deo je ostao na Tol Ereseji i njegovompristaništu Avaloneu, koje je gledalo na istok preko mora. To su bili Vilenjaci koji su trgovali sNumenorejcima i donosili im znanje i darove tokom Drugog Doba Sunca pre Promene Sveta, i čija

124

je bela kula Avalonea mogla da se spazi kako svetluca u zapadnom moru s najvišeg vrha Numenora.Tol Sirion

U Belerijandu je tokom Prvog Doba Sunca postojalo jedno zeleno ostrvo na severnom toku RekeSirion koje je nadziralo Prelaz Siriona. Bio je to Tol Sirion, i tu je noldorski princ Finrod sagradiotvrdavu Minas Tirit da čuva prelaz od Morgotovih snaga. Ono je ostalo bezbedno sve do godine 457.kada gaje zauzeo Sauron i silna vojska Vukodlaka. Odonda se jednu deceniju ostrvo zvalo Tol-in-Gaurot, "ostrvo Vukodlaka". U njegove tamnice bačeni su Finrod i Beren, i ostali tu sve do dolaskaLutijene i Huana Vučjaka Valara. U sukobu koji je usledio Huan je zaklao Sauronovog glavnogzapovednika Draugluina, gospodara i praoca Vukodlaka, i savladao samog Saurona u vučjemobličju. Posle Huanove pobede zle sile su pobegle s ostrva koje je ponovo nazvano Tol Sirion.Finrod je tu sahranjen, i to je ostalo zeleno i mirno ostrvo sve do kraja tog doba i razaranjaBelerijanda.

Tom BombadilMajar, gospodar Stare Šume, Tom Bombadil bilo je hobitsko ime za moćnog i čudnovatoggospodara Stare Sume. Među Vilenjacima zvan Jarvain Benadar, što znači i "star" i "bez oca", on jeverovatno bio majarski duh koji je došao u Srednju ZemIju u Dobima Zvezdane Svetlosti. Patuljci suga zvali Forn, dok su ga Ljudi znali kao Oralda. On je bio veoma neobičan i veseo duh. Bio je nizak,stamen Čovek, s plavim očima, crvenim licem i smeđom bradom. Nosio je plavi kaput, visokipohabani šešir s plavim perom i žute čizme. Uvek pevajući ili govoreći u stihovima, izgledao je kaoneko budalasto biće, ali je u Staroj Šumi njegova vlast bila apsolutna, i nikakvo zlo nije bilodovoljno snažno da ga dotakne. Žena mu je bila Zlatozrna Kći Reke. Tom Bombadil je odigraoulogu u Potrazi za Prstenom spasavši Hobite koji su nosili Prsten dva puta: prvo od Starca Vrbe uStaroj Šumi, a kasnije od Utvara Prstena u Sprudovima Humki.

Torin IIIPatuljački kralj Erebora. Poznat kao Torin Kamenšlem, ovaj sin Daina Gvozdenstope (naslednikaTorina II) rođen je u Ereboru 2866. Trećeg Doba. Postao je Kralj pod Planinom 3019, pošto mu jeotac poginuo braneći Erebor za vreme Rata za Prsten. Kao hrabar ratnik, Torin Kamenšlem jeokupio svoj narod i, s Ljudima Dola, razbio opsadu Erebora i porazio vojske Istočnjaka i Orka.

Torin IIPatuljački kralj u izgnanstvu. Rođen 2746. Trećeg Doba u Kraljevstvu pod Planinom, Torin je biounuk Kralja Trora. 2770. sve Patuljke Erebora je isterao iz planine Smaug Zmaj. 2790. ubijen jenjegov deda, a njegov otac Train II poveo je svoj narod u Rat Patuljaka i Orka. U to vreme postao jepoznat kao Torin Hrastoštit zato što je, kad je razoružan za vreme Bitke od Azanulbizara, upotrebiokao oružje jednu hrastovu granu. Posle rata Torin Hrastoštit je ostao u Plavim Planinama i 2845.postao je Torin II, kralj u izgnanstvu. Nakon gotovo čitavog stoleća, 2941. organizovao jeekspediciju Torina i Družine i otišao u Potragu za Samotnom Planinom. Ova pustolovina je kaoishod imala smrt Smauga Zmaja i ponovno uspostavljanje patuljačkog Kraljevstva pod Planinom.Međutim, u borbi da zadrži posed nad onim što je družina stekla, Torin Hrastoštit je smrtno ranjen uBici Pet Vojski i ubrzo potom umro.

Torin IPatuljački kralj Sivih Planina, rođen u Kraljevstvu pod Planinom 2035. Torin je bio sin KraljaTraina I. 2190. postao je Torin I, drugi Kralj pod Planinom. Trideset godina kasnije, poželevši da sesuoči s novim izazovima, Torin je poveo svoj narod u Sive Planine gde je osnovao jedno uspešno ibogato kraljevstvo, i vladao njime sve do svoje smrti, 2289.

Torbin KrajTorbin Kraj je smatran među Hobitima za jednu od najlepših i najboljih hobitskih rupa u celomHobitonu, ako ne i u celom Okrugu. Sagrađen u dvadeset osmom veku Trećeg Doba, na krajuSačmarinog Niza, ona je bila dom tri generacije Baginsa (Torbića): Bunga, Bilboa i Froda. 3018,kad je krenuo na put s Družinom Prstena, Frodo je prodao Torbin Kraj Lobeliji i Lotou Sekvil-Baginsu. Od septembra 3019, za vreme poslednjih meseci Rata za Prsten, to je postao štab zlog

125

volšebnika Sarumana, tokom njegove kratke strahovlade nad Okrugom. Posle Sarumanove propasti,Lobelija je vratila Torbin Kraj Frodu Baginsu. Kad je Frodo Bagins krenuo s obala Srednje Zemljena jednom vilenjačkom brodu koji je išao u Neumiruće Zemlje, Torbin Kraj je postao dom SemaGamdžija, njegove porodice i naslednika.

TorondorOrao Okružujućih Planina, Torondor je bio kralj Orlova tokom Prvog Doba Sunca. S rasponom krilakojije dostizao trideset hvati (sto osamdeset stopa), on je izgleda bio najveći Orao koji je ikad živeo.Za vreme Ratova Belerijanda Torondor je spasao noldorskog princa Maidrosa sa Tangorodrima,vratio telo Kralja Fingolfina iz Angbanda i kandžama unakazio Morgotovo lice. Berena i Lutijenu jetakođe izbavio iz Angbanda Gospodar Orlova. Vekovima su Torondorovi Orlovi branili odneprijatelja skriveno kraljevstvo Gondolin. Međutim, Torondor i njegovi Orlovi zadobili su najvećuslavu u Velikoj Bici satrvši Krilate Zmajeve Angbanda. Izgleda da se Torondor, što znači "uzvišeniorao", vratio s Valarima i Majarima u Neumiruće Zemlje na kraju Prvog Doba Sunca.

ToroziZa vreme Ratova Belerijanda u službu Morgota, Mračnog NeprijateIja, došla je jedna rasa DivovaLjudoždera velike snage. Vilenjaci su nazvali ta stvorenja Torozi, od čega su Ljudi kasnije izmisliliime Trolovi. Predanje Srednje Zemlje je puno priča o ovoj zloj ali glupoj rasi Divova koji su čestonapadali usamljene, neoprezne putnike.

Train lPatuljački kralj Erebora, Train I je postao prvi Kralj pod Planinom na Ereboru 1999. Trećeg DobaSunca. Roden u Moriji 1934. Train je bio sin Kralja Naina I. Njegov otac je vladao Morijom samojednu godinu pre nego što ga je ubio Balrog 1981. Prisiljen da napusti Moriju, Train I je postao kralju izgnanstvu. Najzad, Train I je doveo svoj skitački narod u Erebor, gde je pronašao onaj velikidragulj koji se zove Arkenkamen, "srce planine". Tu je osnovao KraIjevstvo pod Planinom i živeo usreći i blagostanju do svoje smrti, 2190.

Train IIPatuljački kralj u izgnanstvu. Rođen u Kraljevstvu pod Planinom 2644. Trećeg Doba Sunca, bio jesin Kralja Trora. 2770. Trora, Traina i sve PatuIjke Ereboraje odatle isterao Smaug Zmaj. 2790.Kralja Trora su ubili Orci Morije, a Train je započeo krvavi šestogodišnji Rat Patuljaka i Orka.Njegov vrhunac bio je pokolj Orka od Maglenih Planina u Bici od Azanulbizara, u kojoj je Train IIizgubio jedno oko. Još uvek bez kraljevstva, posle rata Train II je živeo neko vreme u PlavimPlaninama. Međutim, 2854. on je prilično lakomisleno rešio da se konačno vrati u Erebor sanekoliko pratilaca. Nažalost, u Mrkoj šumi ga je zarobio Sauron i oduzet mu je poslednji PatuljačkiPrsten Moći. 2850, pošto je pet godina bio zatočen, Gandalf je uspeo da ga pronađe i Train jeČarobnjaku dao ključ tajnih vrata u Ereboru.

Trava-za-luluPre dana Rata za Prsten Hobiti su bili miran narod koji se nije mogao pohvaliti velikim uticajem naSvet izvan Okruga. Međutim, dičili su se time da su prvi otkrili svojstva biljke nikotiane, navilenjačkom nazvane Galenas, i postali majstori u veštini pušenja te trave. Kada su je prvobitnoLjudi doneli iz zemlje Numenor, ona je hvaljena samo zbog mirisa svog cveta.

Hobiti od Brija su je uzgajali specijalno da bi je pušili u lulama s dugim drškama. Ne znajućivilenjačko ime za ovu biljku, ili pak za to malo mareći ako su i znali, oni su je, po njenoj najčešćojupotrebi, preimenovali u Trava-za-lulu. U ovoj zabavi oni su nalazili veliko uživanje, i, shodnoHobitima svojstvenom odnosu prema svemu što je izvor zadovoljstva, pušenje Trave-za-lulu jesmatrano uzvišenim umećem.

Hobiti su takođe bili stručnjaci za fine Luline-trave i davali su primat onima iz Brija iDalekojužnestvari, sledili su Dugodni List, Stari Tobi, Južna Zvezda i Jugosinor. Tako se iz centraBrija ova najčuvenija hobitska navika proširila po Srednjoj Zemlji i Patuljci i Ljudi su je uvelikoupražnjavali.

Trnje Mordora

126

U crnoj zemlji Mordor nalazio se Gorgorot, gde su bili smešteni velika peć i kovačnica GospodaraPrstenova Saurona. On se dičio time da ništa ne raste na toj zatrovanoj zem-Iji, ali, kako govori"Crvena Knjiga Zapadne Međe", nešto živo se ipak usudilo da iznikne iz tog surovog tla. Nazaklonjenim mestima drveće nakaznih oblika i zakržljale sive trav-ke su izobličeno i lagano rasli i,mada je lišće bilo zgrčeno od sumpornih isparenja i legla larvi, nigde na Srednjoj Zemlji nisu trnjaciizrasli tako ogromni i divlji. Trnjaci Mordora bili su užasni, s trnjem dugim čitavu stopu,bodljikavim i oštrim kao bodeži Orka, i pružali su se nad zemIjom kao namotaji bodljikave žice.Ono je zaista bilo pravi plod zemlje Mordor.

TroloviMisli se da je u Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, u dubokim Jamama Angbanda, Melkor Neprijateljokotio jednu rasu divovskih Ijudoždera koji su bili okrutni i snažni, ali s malo pameti. Ti divovi crnekrvi su se zvali Trolovi, i tokom pet Doba Zvezdane Svetlosti vršili su dela onoliko opaka koliko jeto njihova tupost dopuštala.

Trolove je, kažu, okotio Melkor zato što je želeo rasu moćnu kao što su divovski Enti, PastiriDrveća. Trolovi su bili dvostruko viši i krupniji od najvećih Ljudi, a imali su kožu od zelenih krljuštikao oklop. Kao što su Enti bili sazdani od drveta, tako su Trolovi bili od kamena. Mada ne takosnažni kao Enti, koji su mogli da mrve kamenje, Trolovi su bili čvrsti kao stena i snažni. Ali, učaroliji njihovog stvaranja potkrala se fatalna greška: oni su se plašili svetla. Čini njihovog stvaranjasu bile bačene u tamu i kad bi svetlost pala na njih bilo bi kao da su te čini razbijene i oklop njihovekože bi se izvrtao na unutra. Njihova zla, bezdušna bića bila bi skršena jer bi postajali komadibeživotnog kamena.

Trolova glupost bila je tako velika da mnogi nisu uopšte mogli da se nauče govoru, dok su druginaučili puke osnove Crnog Govora Orka. Premda su oni koji su hitrog uma često uspevali daobezvrede njihovu snagu, u planinskim pećinama i mračnim šumama njih su se s pravom plašili. Onisu najviše voleli da jedu sirovo meso. Ubijali su iz zadovoljstva, i nemajući nikakav razlog - izuzevsvoju neodređenu lakomost - i gomilali su blaga koja su otimali od svojih žrtava.

U Dobima Zvezdane Svetlosti oni su slobodno tumarali po Srednjoj Zemlji i zbog njih i Orkaputovanja su predstavljala veliku opasnosl. U to vreme često su išli u rat uz Vukove i Orke, i drugezle sluge Melkorove. Ali, u Prvom Dobu Sunca bili su daleko oprezniji, jer je silna svetlost Sunca zanjih značila smrt, i u Ratovima Belerijanda izlazili su samo po mraku. U "Kventa Silmarilionu" jeispričano da su u Bici Nebrojenih Suza Trolovi u velikom broju bili telesna straža Gotmoga,Gospodara Balroga i, mada nisu bili ni vešti ni lukavi, borili su se žestoko i nisu znali za strah.Sedamdeset njih je ubio sam onaj veliki edainski ratnik po imenu Hurin, ali su drugi Trolovinastavili da dolaze i najzad ga zarobili.

Posle Rata Besnih i Prvog Doba Sunca mnogi od trolovske rase su ostali u Srednjoj Zemlji i sakrilise duboko pod stenjem. Kad se u Drugom Dobu uzdigao Sauron Majar, on je uzeo k sebi te staresluge svog gospodara Melkora. Sauron je takođe podario Trolovima prepredenost

U Trećem Dobu Sunca, kad se Sauron po drugi put pojavio u Mordoru, bilo je još uvek mnogo zlih iglupih Trolova koji su su se pojavljivali u Smrtnim Zemljama. Neke od ovih su zvali KameniTrolovi; drugi su bili Pećinski Trolovi, Brdski Trolovi, Planinski Trolovi i Snežni Trolovi. Mnogepriče iz Trećeg Doba govore o njihovom zlu. U Hladnobrežju, severno od Rivendela ubili sudunedainskog poglavara Aradora.

U Trolčestarima Erijadora vekovima su se tri Trola hranila seoskim stanovništvom tog kraja. Potrolovskim merilima ta tri Trola su bila umni giganti, jer su govorili i razumeli vestronski jezik Ljudii imali elementarna, premda pogrešna, znanja iz aritmetike. Ipak, oštroumnošću je ČarobnjakGandalt uspeo da ih pretvori u kamen. U Moriji je Balrog zapovedao mnogim ogromnim Pećinskim

127

Trolovima.

Ipak, kažu da Sauron još nije bio zadovoljan zloćom ovih slugu i da je nastojao da njihovu velikusnagu bolje upotrebi. Tako se desilo da je, pred kraj Trećeg Doba, Sauron nakotio Trolove velikelukavosti i okretnosti koji su mogli da podnesu Sunce dokle god je Sauronova volja bila uz njih, Njihje on nazvao Olog-hai, i oni su bili velike zveri koja su posedovale pamet i moć rasuđivanja zlihLjudi. Naoružani otrovnim zubima i kandžama koje su parale, i s kamenim krljuštima, kao i ostali odtrolovske rase, nosili su još i crne štitove, okrugle i ogromne, i zamahivali moćnim maljevimakojima su mrvili kacige neprijatelja. Tako je bilo u Planinama Mordora i šumama oko Dol Guldura uMrkoj šumi gde je Olog-haie slao u rat Sauronove neprijatelje i vrebalo ih je veliko zlo.

U Ratu za Prsten na Pelenorskim Poljima i pred Crnom Kapijom Mordora ova užasna divlja bića suizazvala strašna razaranja. Ali, njih je održavala jedna moćna čarolija, i, kadje Prsten uništen iSauron prešao u senke, čini su razbijene. Olog-hai su se kretali bez cilja kao da im je oduzet razum,bili su kao nema stoka koja tumara po mračnim poljima i uprkos svojoj velikoj snazi raštrkali su se ibili pobijeni.

TrolčestarU Erijadoru, tokom poslednjih hiIjadu godina Trećcg Doba, šuma koja je stajala odmah na severu odVilin-kraljevstva Rivendel zvala se Trolčestar. To je nekad bio civilizovani deo Arnora, i tu su senalazile ruševine dunedainskih zamkova, ali od ratova sa Vešcem-kraljem od Angmara ova šuma jepostala posed Trolova, divova kojima je najdraže bilo da se slade neopreznim putnicima. Trolčestarje bio dom tri diva: Berta, Toma i Vilijama Haginsa, koje je Gandalf pretvorio u kamen za vremePotrage za Ereborom.

TuringvetilMaja i Vampir, Turingvetil, što znači "žena senke", bila je zli majarski duh Melkora, koji je preuzeoobličje ogromnog vampirskog Slepog Miša. Tokom Prvog Doba Sunca Turingvetil je bila jedna odmnogobrojnih čudovišta koja su menjala oblik, a živela u Sauronovoj kuli na ostrvu Vukodlaka uBelerijandu. Ona je letela između Saurona i Melkora noseći poruke i čineći zlodela. Posle porazaSaurona i vukodlaka, izgleda da je njena moć uništena. Njen lik-ogrtač je uzela i iskoristila Lutijenada bi ušla u kraljevstvo Angband.

TulkasValar zvani "Rvač", bio je Herkul Valara. Poslednji od Ainura koji su ušli u Ardu, došao je da sebori sa Melkorom u Prvom Ratu. Pravičan i preke naravi, Tulkas je voleo da oprobava svoju snagu sdrugima. Bio je mladalačkog izgleda i lep, sa zlatnom kosom i bradom. Ponekad je zvan TulkasSnažni, i Tulkas Astaldo, što znači "Smeli", a za ženu je imao Nesu Plesačicu. Za vreme Rata Sila,Tulkas je zarobio Melkora, a u vreme Rata Besnih izvršio je podvige u kojima se ispoljila njegovastrahovita snaga.

TuorEdain od Dor-lomina, Tuor je rođen 473. Prvog Doba Sunca, baš pred Bitku Nebrojenih Suza ukojoj je njegov otac Huor ubijen a njegov stric Hurin zarobljen. Tuora su podizali sindarski Vilenjaciu pećinama Androta sve dok nije napunio šesnaest godina, kada ga je uhvatio i porobio LorganIstočnjak. On je kasnije pobegao i živeo četiri godine kao odmetnik. 496. Tuor je ušao u SkrivenoKraIjcvstvo Gondolin da bi preneo Kralju Turgonu upozorenje Ulmoa, Gospodara Okeana, opredstojećem uništenju Gondolina. Turgon je, međutim, odbio da ode, i Tuor je takođe ostao tu ioženio se vilenjačkom princezom Idrilom. Ovaj par je imao samo jedno dete, Earendila. 511.Gondolin je opustošen. Tuor, Idrila i Earendil, sa preživelima iz Gondolina, pobegli su u LukeSiriona. Nekoliko godina kasnije Tuor je otplovio sa Idrilom i živeli su u Eldamaru.

TurgonVilin kralj Gondolina, rođen za vreme Doba Zvezda u Eldamaru, Turgon je bio drugi sin Fingolfinaod Noldora. Posle uništenja Drveća Svetlosti bio je među Noldorima koji su gonili Morgota iSilmarile u Srednju Zemlju. U Belerijandu Turgon je prisvojio Nevrast kao svoje kraljevstvo.Međutim, godine 51. Prvog Doba Sunca, Valar Ulmo je pokazao Turgonu skrivenu dolinu Tumladen

128

u Okružujućim Planinama. Tu je sagradio grad od belog kamena i nazvao ga Gondolin. Grad jezavršen 104, a Turgon je vladao svojim skrivenim kraljevstvom pet vekova. 473. je poveoGondolindrime u Bitku Nebrojenih Suza u kojoj je samo žrtvovanje zaštitnice Edaina sprečilopotpunu propast. 496. Ulmo je poslao edainskog junaka Tuora da upozori Turgona, ali on je odbioda beži. Posle mnogo godina uhođenja, 511. Morgot je konačno otkrio gde se Gondolin nalazi iposlao svoje vojske da ga unište. Turgon je, sa svojim mačem Glamdringom u ruci, poginuo branećisvoj voljeni grad.

Turin TurambarEdain od Dor-lomina i Zmajoubica, Turin je rođen 465. Prvog Doba, kao sin Hurina i Morvene.Posle propasti u Bici Nebrojenih Suza 473. Turin je poslat da ga odgajaju Sivi Vilenjaci kraljaTingola u Dorijatu. Od 482. Torin se, sa svojim učiteljem, sindarskim ratnikom Belegom JakimLukom, borio protiv slugu Morgota u močvarama Dorijata i izvan njega. 486. uzeoje ime Neitan iotišao u izgnanstvo. Pošto su zarobili Sitnog Patuljka, Mima, on i njegova odmetnička družina supretvorili pećine pod Amon Rudom u središte svog delovanja. Tokom tog perioda zvali su ga GortolZmajeva Kaciga..0d 488. do 496. Turin je živeo u Nargo-trondu i zvao se Mormegil Crni Mač.

129

UglukUruk-hai od Izengarda. Za vreme Rata za Prsten Uglukje bio zapovednik svađalačke grupe Orkakoja je u Rohanu zarobila Hobite, Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka. Ubrzo potom tu skupinusu pobili Jahači Rohana. Ugluk je svoj čin verovatno dugovao činjenici da je bio krupniji, snažniji igadniji od uobičajenih Orka. Uglukaje ubio Eomer, Maršal od Ridermarka.

UilosU Srednjoj Zemlji je postojao jedan cvet koji je uvek bio u cvatu, po imenu Uilos, što znači "beli",na vilenjačkom. Bio je to zvezdoliki cvet i pojavljivao se u velikom mnoštvu na grobnim humkama.Ljudi su ga zvali Simbelmine ili Večnoset, na vestronskomjeziku.

UinenaMajarski duh mora, Uinena, Gospa od Mirnih Voda, bila je žena Osea, Gospodara Talasa. Oboje suslužili Ulmoa, Gospodara Okeana, koji je vladao vodom u svim njenim oblicima. Uinenu su svi onikoji su išli po moru isto toliko voleli koliko su se Osea plašili. Mornari su se molili Uineni da imomogući bezbedan prelaz preko mora.

UlairiDuge istorije Prstenova govore kako se posle Rata Saurona i Vilenjaka pojavilo devet utvara upredelima Srednje Zemlje. To su bili Ulairi, koji su se zvali Nazguli u Crnom Govoru, a koje suLjudi znali kao Utvare Prstena. Nekad silni gospodari među Ijudima, Ulairi su podlegli iskušenjuvolšebnog Prstena i konačno postali robovi Mračnog Gospodara Saurona. Priča o njihovomrazaranju kraIjevstava Vilenjaka i Ljudi je dugačka i strašna.

UlmoValar, Gospodar Okeana, Ulmo, što znači "Gospodar Voda", zapoveda kretanjima svih voda naSrednjoj Zemlji, od njenih mora, jezera i reka do kiše, magle i rose. Za vreme Doba Zvezda Ulmo jepomogao da se Vilenjaci dovedu u Neumiruće ZemIje, i često je podučavao Vilenjake u muzici imorskim zakonima i ćudima. Ulmo se nije često pokazivao, ali kad je to činio, bilo je to obično kaoda se neki divovski morski kralj uzdiže iz vode s kacigom od kreste talasa i oklopom od srebra ismaragda. Glas mu je dubok i snažan, a kad duva u svoje rogove od morskih školjki, Ulumire, moraodjekuju od njihovog zvuka.

UmbarZa vreme Drugog i Trećeg Doba Sunca najveće obalsko pristanište u Haradu, južnim predelimaSrednje Zemlje, zvalo se Umbar. Ime Umbar odnosilo se na grad, pristanište, tvrđavu, rt i okolnaobalska područja. Bila je to velika prirodna luka koja je do Drugog milenijuma Drugog Doba postalaglavno numenorejsko pristanište u Srednjoj Zemlji. Godine 326. Drugog Doba Numenorejci suokupili moćnu flotu koja se iskrcala u Umbaru da bi se borila protiv Sauronovih snaga, ali poslerazaranja Numenora Ijudi te rase u Umbaru pali su pod Sauronov uticaj. Oni su postali poznati kaoCrni Numenorejci i često su predvodili moćne flote Umbara protiv Dunedaina Gondora, naročitoonih u suparničkoj luci Pelargir. U desetom veku Trećeg Doba Kraljevi Gondora napali su Umbar iskršili moć Crnih Numenorejaca na moru i zauzeli njihovo pristanište, grad i posede. Umbarjepostao deo kraljevstva Gondor i ostao to sve do građanskog rata i pobune 1448, kad su pobunjeničkesnage i njihovi saveznici Haradrimi zauzeli pristanište i otcepili se od Gondora. 1810. Gondor je nakratko osvojio pristanište i grad, ali su ga Haradrimi ubrzo povratili. Ponovo su crni brodovi ilidromondi Umbara bili na vodama harajući po obali, i ovi Ijudi koje su zvali Korsari od Umbarapostali su strah i trepet na moru. Očekujući da će Sauronova moć porasti, 2980. Aragorn II je (podimenom Torongil) na čelu jednog odreda izvršio iznenadni napad na umbarsku luku i spalio veći deonjegove flote. Za vreme samog Rata za Prsten Korsari su napali Pelargir, ali ih je do nogu potukaoAragorn s Mrtvim Ljudima Dunharoua. Korsari su bili prisiIjeni da mole za mir i, tokom ČetvrtogDoba Sunca, Umbar je bio pod upravom dunedainskih kraljeva Ponovno Ujedinjenog KraljevstvaArnora i Gondora.

UmanjariOd sveg novorođenog vilenjačkog naroda koji je odlučio da se odazove na pozive Valara i napustiSrednju Zemlju da bi došao u Neumiruće Zemlje, samo jedan deo je završio Veliko Putovanje, Onikoji su stigli u Neumiruće Zemlje, kontinent Aman, nazvani su Amanjar, dok su oni koji su se

130

izgubili na putu i otcepili se od glavnih vojski nazvani Umanjar, "oni koji nisu iz Amana". Glavneotcepljene grupe Umanjara zvale su se Nandori, Laikvendi, Falatrimi i Sindari, ali bilo je takođe imnogo manjih plemena i porodica među onima koji su se izgubili na tom dugačkom putu na komesu vrebale mnoge opasnosti.

UngolijantPauk od Avatara, Ungolijant je bila čudovišna i divovska ženka Pauka koja je živela u Avataru,nenaseljenom zapadnom području između Pelori Planina Valinora i hladnog mora juga. Verovatnoiskvareni majarski duh po svom nastanku i poreklu, bila je najgnusmja od svih stvorenja koja su ikadživela u Ardi. Posedovala je moć da isplete paučinu od tmine zvanu Nesvetlost Ungolijantina. NaMelkorov zahtev, Ungolijant je zatrovala i uništila Drveće Valara. Potom su Melkor i Ungolijantpobegli u Srednju Zemlju gde su nasrnuli da se bore jedno protiv drugog oko Silmarila. Takojevelika bila Ungolijantina zla moć da je sam Melkor mogao da bude nadvladan da je nisu oteralenjegove legije Balroga. Ungolijant je pobegla u Dolinu Smrti u podnožju Planina Užasa uBelerijandu gde se parila s tamošnjim paukolikim stvorovima i stvorila jedan čudovišni nakotdžinovskih Paukova. Kasnije je Ungolijant odlutala na jug u pustinje Harada, gde je ne našavši ništadrugo za jelo - prožderala samu sebe.

UruciU Trećem Dobu Sunca izašla je iz Mordorajeda strašna rasa divovskih Orka. U Crnom Govoru onisu se nazivali Uruk-hai, ali su uobičajeno zvani Uruci. Bili su visoki koliko i Ijudi, sa zlimosobenostima Orka, ali su bili snažniji i nisu se plašili svetla.

Uruk-haiGodine 2475. Trećeg Doba jedna nova vrsta orčkih vojnika je izašla iz Mordora. Oni su se zvaliUruk-hai. Imali su crnu kožu, crnu krv i kose oči, bili su visoki skoro kao Ljudi i nisu se plašilisvetla. Uruk-hai su bili snažniji i izdržljiviji od manjih Orka, i strašniji i opasniji u borbi. Nosili sucrni oklop i crne pancirne košulje, imali su dugačke mačeve i koplja i štitove ukrašene Crvenimokom Mordora.

Kao što se razmnožavanje manjih Orka ubrajalo među najveća zla Melkorova, tako se stvaranjeUruk-haia računalo među Sauronova najstrašnija dela. Kako je Sauron stvorio bića nije poznato, alise pokazalo da oni savršeno odgovaraju njegovim zlim ciljevima. Njihov broj se umnožavao i oni suodlazili među manje Orke i često postajali njihovi zapovednici, ili su obrazovali svoje čete, jer Uruk-hai su bili ponosni na svoju neustrašivost u borbi i prezrivo su se odnosili prema neznatnijimSauronovim slugama.

Kad je mnoštvo Uruk-haia iznenadno navalilo na Ljude Gondora .kopljima i mačevima, poterali suLjude pred sobom i na juriš osvojili Ozgilijat, upalili ga buktinjama i razrušili njegov kameni most.Tako su Uruk-hai opustošili najveći grad Gondora.

Ovo je, ipak, bio tek početak delovanja Uruk-haia, jer su ove velike Orke Mračne Sile cenile i oni susa strašću vršili zla dela. Tokom Rata za Prsten Uruk-hai su bili među snagama koje su došle izMorgula i Mordora. I, pod barjakom Sarumanove bele Ruke, došli su u velikom broju iz Izengarda ubitku od Rogburga. Međutim, s krajem Rata i padom Mordora, Uruk-hai su bili kao slamka predvatrom jer, pošto Saurona više nije bilo, oni su, zajedno sa manjim Orcima i drugim zlim zverima,tumarali bez gospodara i bili ubijani ili naterani da se kriju u dubokim pećinama gde su mogli samoda se hrane jedan drugim, ili da pocrkaju.

UrulokiUruloki Vatreni zmajevi koji su se pojavili u Prvom Dobu Sunca iz Jama Angbanda bili su deovelike rase Zmajeva. Uruloki, ili "vrele zmije", imali su otrovne zube i kandže,

Utvare PrstenaBilo je devet moćnih utvara koje je Sauron pustio u Srednju Zemlju pošto su iskovani PrstenoviMoći. U Crnom Govoru nazivali su se Nazgu-li, što na uobičajenom jeziku glasi "Utvare Prstena", i

131

bili su glavne sluge i Sauronovi zapovednici.

Dugačka je priča o zlim delima Utvara Prstena, a sablasne senke ovih Crnih Jahača su izazivale strahu srcima čak i najhrabrijih naroda Srednje Zemlje.

132

VaireValiera zvana "Tkalja". Ainurski duh Bezvremenih Holova koji je ušao u Ardu i postao jedan odValara, Vaire je žena Mandosa, Citača Sudbine. Ona je tkalja sudbine jer tka zastirke koje vise nazidovima Kuće Mrtvih i pričaju priču o svetu do kraja Vremena.

ValariKada je Ei, "Svetu koji jeste", dat materijalni oblik, došao je u njega deo prve rase, Ainuri, "sveti". UBezvremenim Holovima oni su bili bića čistog duha koja su, kako "Valakventa" beleži, ušli u Svet i,uzimajući zemaljsko obličje, podelili se u dva naroda. Manje moćan narod bio je mnogobrojan, injihova priča se kazuje pod imenom Majari; većih sila bilo je petnaest na broju i oni se ovde opisujukao Valari, Sile Arde.

U drevnim knjigama priča se da su se Valari i Majari, kada su došli i oblikovali grubo obličje Sveta,trudili da stvore savršenu lepotu koju su bili opazili u Viziji. Ali u tome je došlo do razdora i svađemeđu Valarima i rat je pokvario njihovo delo. Ipak, najzad je najednom ostrvu usred prostranogjezera u Srednjoj Zemlji stvoreno prvo kraljevstvo Valara zvano Almaren, a ceo Svet bio je osvetljendvema blistavim Svetiljkama koje su stajale na Severu i Jugu. Tako je otpočelo Doba Svetiljki. Alijedan od Valara se pobunio i razbio Velike Svetiljke Valara i razorivši ostrvo Almaren i njegovečarobne vrtove.

Tako su Valari napustili Srednju Zemlju i otišli na Zapad do kontinenta Aman gde su oko sebepostavili Pelori Planine i stvorili svoje drugo kraIjevstvo vrtova i palata još lepše od prvog. Tokraljevstvo se zvalo Valinor, a njegov grad s kupolama, zvonima i velikim dvorima je nazvanValimar. U to vreme je stvoreno Drveće Valara, kojeje davalo Večnu Svetlost, zlatnu i srebrnu, i ceoAman unutar granica koje su obrazovale Pelori Planine bio je osvetljen; to kraljevstvo beše čudo odlepote.

Prvi od Valara je Manve, koji živi na Tanikvetilu, najvišoj planini Arde. On je Gospodar Vetra i PrviKralj. Ćitava Arda je njegovo carstvo, ali njegova glavna Ijubav je element vazduh, i zato se on zoveSulimo, "gospodar daha Arde". On sedi na uglačanom prestolu odeven u nebeskoplavu odoru, saskiptrom od safira u ruci. Slične safiru su i Manveove oči, ali još sjajnije, i strašne kao munja.Manve vidi ceo svet pod nebesima. Bure u vazduhu su delanja njegovog uma, njegov bes je oluja sgrmljavinom koja Ijulja Zemlju i slama čak i planinske tornjeve. Sve ptice vazduha su njegove, aiznad svih Orlovi. Njegov je Dah zemlje i Dah naroda Arde. Govor i sam zvuk su isto tako deonjegovog delokruga;a umetnosti koje voli više od svih ostalih su poezija i pesma.

U zasvođenim dvorima Ilmarina, u "kući visokog vazduha" koju je Manve podigao na Tanikvetilu,stanuje takođe i Kraljica Valara. To je Varda, Gospodarica Zvezda, najlepša od svih Valara, jersvetlost Iluvatarova je i dalje u njoj. Ona je duh svetlosti koja je kao vrelo dijamanata. Varda je onakoja je oblikovala zvezde, i zato je Vilenjaci zovu Elentari i Elbereta, "Zvezdana kraljica." Njenoime je amajlija svima onima koji bi hteli da svetlost odagna tamu. Vardaje ispunila Svetiljke Iluin iOrmal Svetlošću koja je obasjavala Svet, a kasnijeje isto tako uzela rosu Drveća Valara i učinilaZvezde još sjajnijim. Onaje stvorila oblike zvezda koji su poznati kao sazvežđa:- Leptira Vilvarina, Mačevaoca Me-nelmakara, Srp Valakirku, Orla So-ronumea i mnoga druga. Utim obli-cima može se pročitati sudbina svih naroda Sveta. Kažu da Vilenjaci vole Vardu više odsvih ostalih, jer su ih njene zvezde dozvale u svet, a deo njene svetlosti se zauvek zadržao unjihovim očima. Zbog ovog dela oni su je nazvali Tin-tale i Giltonijela, "Raspaljivačica", i uvek jojpevaju na zvezdanoj svetlosti i zovuje Uzvišena i Veličanstvena.

Sledeći od Valara je Ulmo, čiji element je voda. On je Gospodar Okeana koga znaju svi moreplovcii koga se plaše Patuljci i Orci. Najčešćeje ogroman i bezobličan u svom dubokom vodenom Svetu, anjegovo pojavljivanje je kao neki visoki talas plime koji stiže na obalu; kaciga mu je kresta talasa, aoklop smaragdan i sjajno srebren. On podiže do svojih usana Ulumuri, velike bele rogove od školjki,

133

i duva u njih duboko i dugo. Kada govori, glas mu je isto tako dubok kao odjek morskih dubina.Ipak, njegov lik nije uvek zastrašujući, a zapravo se i ne pojavljuje uvek kao Gospodar Okeana. Jernjegova je voda u svim svojim oblicima, od prolećnih kiša i izvora do brzaka potoka i rečica, dozavojitog toka reka. Njegov glas, isto tako, može da bude blag i umilan, bajan i pun tuge. Ali, nežanili okrutan, Ulmo se kreće po celom svetu i sve što vode mogu da saznaju kraj obala reka ili morskihžala stiže na kraju do ovog gospodara.

Hraniteljka celog Sveta je Javana, jer njeno ime znači "dariteljka plodova"; ona je takođe iKementari, "kraljica Zemlje". Ona uzima mnoga obličja, ali često stoji visoka kao najgospodstvenijičempres, u zelenom ruhu i obasjana zlatnom rosom. Svi oni koji vole plodove Zemlje, vole i poštujuJavanu. Ona je sila koja zelenom eksplozijom stvara cveće, a prvo semenje svih Olvara je izmislila izasadila. Ona je zaštitnica svih hitronogih Kelvara šumovitih predela i polja. Javana je iznedrilamoćne šume Arde, i baš je ona, tokom Doba Tame, štitila život u predelima Srednje Zemlje SnomJavaninim - moćnim činima koje je bacila na Smrtne Zemlje. Najveće od njenih dela je stvaranjeDrveća Valara i, posle njihovog uništenja, upravo je ona iz njihovih ugljenisanih stabljika izmamilajedan jedini cvet i plod, od kojih su stvoreni Mesec i Sunce.

Javanin suprug, sa kojim ona deli element Zemlju, ali još dublje od nje je Aule Kovač, TvoracPlanina, majstor svih zanata, izumitelj metala i dragog kamenja. Njega Patuljci nazivaju Mahal,"tvorac", jer on je sila kojaje oblikovala taj narod iz zemlje i kamena. Premda nesavršeni, Patuljci subili snažni i tvrdokorni kao samo kamenje i voleli su sve ono što se ticalo njihovog gospodara. Auleje takođe bio prijatelj i učitelj noldorskim Vilenjacima koji su prvi rezali drago kamenje i isticali seu građenju kula i gradova od sjajnog kamena. Oni su često dolazili u njegove dvore, usečene dubokou planinskom korenju Valinora, i naučili mnoge od njegovih veština. Najveća od njegovih dela bilisu veliki radovi kojih se latio u najranijim Dobima, kada je oblikovao samu Zemlju.

Još dublje od Auleovih palata su Dvori Mandosovi, koji se nalaze na zapadnoj obali gde talasi Ekaje,Okružujućeg Mora, zapljuskuju Neumiruće Zemlje. To je Kuća Mrtvih u kojoj živi Valar Namo,koga svi, po tom dvoru, zovu Mandos, Čitač Sudbine. Ovaj Prorok Sudbine je Gospodar duhova i,od Valara, najsvesnijije Volje Iluvatarove. Njega sažaljenje ne može pokolebati ni ganuti, jer on znasve sudbine koje su bile objavljene u Muzici. U predanju Vilenjaka duhove ubijenih Vilenjakapriziva Gospodar Mrtvih i oni prebivaju u njegovoj palati u mestu zvanom Dvorane Cekanja. BlizuMandosa na zapadnoj obali Valinora živi njegova sestra, Niena Naricaljka.

Valari Bogovi Arde. Ta titanska bića upravljaju svim elementima sveta. Orome, lovac Valara, voleoje šume Ardepo kojlma je jahao uvek na svom belom pastuvu, duvajuci u rog, Va-laromu.Zveri iLovac. Njega vole svi narodi konjanika, kao i oni koji žive od lova i oni koji su pastiri i šumari.Orome je strašan kad lovi i njegov gnev u boju je užasan. S kopljem i lukom Lovac izjaše na svompastuvu Naharu, životinji beloj i srebrnoj s kopi-tama od zlata koja potresaju Zemlju. Kad Oromedune u svoj veliki duvački rog Valaromu, planine i šume odjekuju od tog zvuka i u njegovu svitudolaze lovački psi Majara i eldarski lovci na neobuzdanim Konjima. Najčešće se ovaj lovac zoveOrome, "onaj koji svira u rog", što je Arav među Ljudima Gondora i Bema na vestronskom; zaVilenjake je on Aldaron, na kvenijskom, i Tauron, na sindarskom, što znači "gospodar šume".

Dakle, to su osam Valara koji se zovu Aratari, najmoćniji od sila koje obitavaju u Sferama Sveta. Aliima još šest Valara, i još jedan posle njih koji je podlegao ziu i zato se navodi kao poslednji.

Oni koji žude za večnom mladošću obožavaju Vanu, ženu Oromea i mladu sestru Javaninu. VanaVečno-mlada je njeno ime, ona ima bašte zlatnog cveća i njena glavna ra-dost su ptičja pesma icvetanje cveća.

Nesa Plesačica je sledeća, to je Oromeova sestra. Ona voli hitra šumska stvorenja i ona dolaze kod

134

nje, jer sama lepa Nesa je divlji duh koji igra bez prestanka na zelenim travama Valinora koje nikadane venu.

Suprug Neseje Tulkas Snažni, koji je ušao u Ardu poslednji od svih Valara. On se zove Rvač itakođe Astaldo, "smeli". On je najjači od Valara, brz i neumoran, zlatokos i zlatobrad. Čak i u Ratuon ne nosi nikakvo oružje jer njegova gola snaga i veliko srce nadvladavaju sve neprijatelje.

Brat Mandosaje Lorijen, Gospodar Snova. Kao i Mandos, Lorijen je nazvan po svomprebivalištu, jerLorijen je najlepša bašta u Ardi. Njegovo pravo ime je Irmo, ali za sve je on Lorijen, Kralj Snova iVizija.

U divnim vrtovima Lorijena je Jezero Lorelin u kome se nalazi jedno ostrvo puno visokog drveća ibl-gih izmaglica. Tu živi nežna Este Isceliteljka. Njen ogrtač je siv, i ona daruje odmor. Nju cenesvi, ali njene darove najviše priželjkuju oni čija je patnja velika.

Vala zvana Vaire je žena Mandosova, a zovu je Tkalja. U dvorima svog muža ona neumorno tka napreslici ćilime istorije i sudbine mnogo pre nego što ćc se događaji zbiti u vremenskom sledu.

Poslednji od Valaraje onaj kojije na početku bio najmoćniji od Ainura. Zvao se Melkor, "Onaj kojise uzdiže u Moći". On je posedovao delimično moć svakog od Valara, ali je njegovo carstvo bilouglavnom Tama i Hladnoća. Kretao se nad Ardom kao neki crni oblak kojeg je bilo strašnopogledati, kao noćna mora Sveta izašla na svetlost dana. Sve zlo koje je postojalo i koje postoji uSvetu svoj začetak imaio je u Melkoru, jer se on pobunio protiv Iluvatara u Bezvremenim Holovimai došao u Ardu u srdžbi, želeći da stvori sopstveno kraljevstvo. Doneo je iskvarenost u Svet, a s njimje došao jedan deo Majara izopačenih njegovom zlobom. On je napravi svoju tvrđavu, Utumno, isvoju oružarnicu, Angband, duboko ispod korenja planina Srednje Zemlje. U Ardi je vodio petvelikih ratova protiv Valara i ugasio najlepše svetlosti Sveta uništivši i Velike Svetiljke i DrvećeValara.

Na početku se Melkor pojavljivao u obličjima lepim i zlim, mnogobroj-ne su bile njegove lukaveprevare, i čak je i Manve Prvi Kralj bio obmanut. Ali posle Mračenja Valinora on je zauvek preuzeosvoje zlo obličje i Vilenjaci su ga nazvali Morgot, "mračni neprijatelj Sveta". Taj ratnički kralj bio jekao neka velika kula, s gvozdenom krunom, crnim oklopom i crnim štitom, ogromnim i bezobeležja. Izraz lica mu je bio opak, jer vatra zlobe je gorela u njegovim očima i lice mu je biloiskrivljeno od besa i izbrazdano ožiljcima od kandži Torondora, Gospodara Orlova i noža BerenaEdaina. Imao je još osam rana, a šake su mu bile opečene od vatre Silmarila, tako daje neprestanoosećao bol. Glavno mu je oružje bio Malj Grond, zvani Čekić Podzemnog Sveta, koji je tutnjao kaogrmljavina i cepao Zemlju svojom silinom. Ipak, u Ratu Besnih sva ta sila je uništena, iako jeMelkor pozvao u pomoć Zmajeve, Balroge, Orke, Divove Trolove i sva druga zla bića. Taj je rat bionjegov kraj i, mada je mnogo njegovog zla i nešto njegovih slugu preostalo, on je jedini od Valaraproteran iz Sfera Sveta i sada prebiva zauvek u Praznini.

ValaraukariOd Majara, slugu Valara, bilo je mnogo onih koji su bili sazdani od elementa vatre. Melkor je došaomedu ove vatrene duhove u najranijim danima i zaveo i iskvario mnoge od njih, okrećući ih protivIluvatara i Valara. Od blistavih bića oni su pretvoreni u demone koji su goreli mržnjom, to su bilaglomazna čudovišta zaogrnuta tminom i nosili su plamene bičeve. Ovi izopačeni Majari, od kojih susvi strepeli, nazvani su "Valaraukari", "vatreni bičevi", ali u Srednjoj Zemlji su bili poznati kaoBalrozi, "demoni moći". Pod tim imenom kazuje se istorija njihovih zlih dela u Smrtnim ZemljamaArde.

ValimarU središtu Valinora u Neumirućim Zemljama nalazio se grad Valara i Majara. On se zvao Valimar,"dom Valara", i bilo je u njemu mnoštvo belih kamenih kuća, srebrnih kupola i zlatnih šiljatih

135

vrhova kula. Grad je bio čuven po nebeskoj muzici svojih mnogobrojnih zlatnih i srebrnih zvona.Ispred njegovih belih zidina i zlatne kapije Valinora nalazio se Mahanaksar, Prsten Sudbine, gde su,u velikom krugu, postavljeni prestoli Valara, i gde su većali. A tu se takođe tokom mnogih doba,nalazila Velika Humka Ezelohar na kojoj je raslo Drveće Valara.

ValinorPrvo kraljevstvo Valara i Majara u Svetu bio je Almarin. Njihovo drugo kraljevstvo bio je Valinor,"zemlja Valara", na prostranom zapadnom kontinentu Aman. Na mestu zaštiće-nom s tri straneogromnim Pelori Planinama, i omeđenom morem Ekaja na zapadu, Valari i Majari su podigli gradValimar i zasadili Drveće Svetlosti kojom je bilo osvetIjeno celo njihovo carstvo sve do PeloriPlanina. Posle uništenja Drveća Svetlosti Valari su stvorili Sunce i Mesec koje su postavili na nebesai koji su osvetljavali ceo Svet. Valinorom dominiraju ogromne palate i teritorije Valara i njihovihpratilaca Majara. Najupečatijiviji je Ilmarin, dvor Manvea Gospodara Vetra i Varde, KraljiceZvezda, na vrhu Tanikvetil, najvišoj planini na Ardi. Posle razaranja Numenora i Promene Sveta uDrugom Dobu Sunca do Valinora, kao ni do ostatka Neumirućih Zemalja, nisu mogli stići oni kojidolaze iz Smrtnih Zemalja, izuzev čarobnim brodovima Vilenjaka koji su mogli da plove PravimPutem izvan Sfera Sveta.

VampiriDa li je od ptice ili zverke Melkor okotio opakog Slepog miša Srednje Zemlje koji siše krv, negovori se ni u jednoj priči. Ali priča se kako su, u Prvom Dobu Sunca, u ovom krilatom obličju -uvećani i naoružani kandžama od gvožđa - vampirski duhovi došli u službu Melkora, MračnogNeprijatelja.

U Potrazi za Silmarilom Turingvetil, "Žena tajanstvene senke", bila je moćni Vampir i glavniglasonoša koji je putovao između Angbanda i Tol-in-Gaurota, gde je vladao Sauron sa svojimlegijama Vukodlaka. Kada je Tol-in-Gaurot pao, sam Sauron je uzeo lik Vampira i pobegao. Kad jevolšebnička moć Saurona skršena, mnoge zle čini su takođe razbijene. Ogrtač preobražavanja kojijeTuringvetili dao moć da uzima lik Slepog miša je spao s nje, i strašan duh ovog vampira je iščezao.

VanaVana zvana "Večno-mlada", Vana je večno mladalački duh Valara i najsrećnija je kada je okruženacvećem, pticama i vrtovima. Sestra Javane Plodne, a supruga Oromea Lovca, Vanaje personifikacijaproleća. Ona se može naći u svojim vrtovima u Valinoru koji su puni zlatnih cvetova i raznobojnihptica

VanjariOd Tri Roda Vilenjaka koji su preduzeli Veliko Putovanje iz Srednje Zemlje u Neumiruće Zemlje uistorijama koje su stigle do Ljudi najmanje se govori o onom Rodu koji se smatra prvim i čiji se kraljIngve naziva Uzvišenim Gospodarem nad svim Vilin narodima. Ta loza su Vanjari, takođe poznati ikao Lepi ili Svetli Vilenjaci. Oni izgledaju kao da su od zlata, jer im je kosa najsvetlija od svihnaroda. U najvećoj su slozi s Va-larima i ovi ih najviše vole, savet Gospodara Valara, Manvea, iVarde, njegove kraljice, uvek im je na raspolaganju.

Vanjari su imali malo veze s Ljudima. Samo jednom su se vratili u Srednju Zemlju, i to zato da bi seborili protiv Morgota Neprijatelja u ratu Besnih, koji je okončao Prvo Doba Sunca. Niko od Vanjaranije ostao u Srednjoj Zemlji; svi su prešli more i vratili se u Neumiruće Zemlje.

Ono što je poznato o Vanjarima Ljudi su čuli od izgnanika - Noldora koji su se vratili u SrednjuZemlju u vreme Pojavljivanja Ljudi. Mada su Vanjari najmanje brojni od Tri Roda, oni sunajmudriji i najhrabriji. S Noldorima, u prvim danima, su u Neumirućim Zemljama sagradili gradTirion na zelenom brdu Tuna. Bio je to veliki grad s belim zidinama i ku-lama, a najviša od kulasvih Vilenjaka bila je Mindon Eldalieva, Kula Ingveova. S nje je jedna srebrna svetiljka osvetljavalaSenovita Mora, a u dvorištu Kule Ingveove stajala je mladica od drveta Telperiona zvana Galatilion,

136

koja je cvetala zajedno s vilinskim narodom.

Ali, posle nekog vremena Vanjari su još više zavoleli Svetlost Drveća, jer ih je ono nadahnjivalo dakomponuju pesme i pišu poeziju, što su njihove glavne Ijubavi. Zato su oni poželeli da se naseletamo gde se mogla videti njihova puna svetlost. Tako je Ingve poveo svoj narod iz Tiriona dopodnožja Tanikvetila, Planine Manvea, Uzvišenog Gospodara Va-lara. Vanjari su se zakieli da će tuostati, i tu su se zadržali, mada je Drveće odavno nestalo.

VardaValiera, Kraljica Zvezda. Najveća i najlepša kraljica među Valarima, Varda je žena Manvea, KraljaArde. Ona živi u svojoj palati Ilmarinu na vrhu Tanikvetila, najviše planine Arde. Varda se čestonaziva "Kraljica Svetla" jer je svetlost njen element. Ona je stvorila i upalila zvezde, zapalilaSvetiljke Valara, sakupila rosu svetlosti s Drveća Valara i postavila Mesec i Sunce na nebesa. Vardaje valarska Kraljica Nebesa koju Vilenjaci najviše vole i među kojima je poznata pod mnogimimenima: Tin-tale, Elentari, Snežnobela, Giltoni-jela, Elbereta i Gospodarica Zvezda.

VardarijanaZemlja Numenor bila je blagoslovena u svom postanju darovima Valara i Eldara. Među darovimaVilenjaka bilo je mnogo mirisnog zimzelenog drveća koje su u Numenor doneli telerski MorskiVilenjaci sa Samotnog Ostrva Ereseje i koje je mnogo cenjeno zbog nebeskog mirisa svog cveta,lista, kore i drveta. Među njima je bilo i drvo Vardarijana, koje je, kao što mu ime kaže, bilo drvo"omiljeno od Varde", valarske Kraljice Nebesa.

VargeU Trećem Dobu Sunca u Rovanionu živela je zla pasmina Vukova koji su sklopili savez splaninskim Orcima. Ti Vukovi su se nazivali Varge i često su, krećući u rat, išli s Orcima zvanimJahači vukova, koji su jahali Varge kao Konje. U bitkama Rata za Prsten Varge su potučeni zajednos većinom orčkih hordi i posle tog vremena istorije Srednje Zemlje koje su doprle do nas ne govoreviše o ovim divljim stvorenjima

VarjaziU zemlji Kand, južno od Mordora, tokom Trećeg Doba Sunca je živeo jedan okrutni narod po imenuVarjazi. Oni su bili saveznici zlim Istočnjacima i Haradrimima, i bili su sluge Mračnog GospodaraSaurona. Istorije zapada pričaju kako su Varjazi po Sauronovom naređenju dvaput krenuli protivGondora. Godine 1944, s Ljudima Bliskog Harada, Varjazi su se borili protiv vojske Earnila odGondora i bili poraženi na Prelazu Poros. Više od hiljadu godina posle toga Varjazi, s Haradrimima iIstočnjacima, došli su u pomoć Sauronovim armijama iz Morgula i Mordora u Ratu za Prsten. Ali, toje bio poslednji put da se bore protiv Gondora, jer Sauronovoj moći je došao kraj i Varjazi susklopili mir s Dunedainima, zadovoljni u sopstvenoj zemlji Kand.

Vatreni zmajeviOd svih stvorenja koje je odgajio Morgot Mračni Neprijatelj tokom svih doba svoje moći, opakigmizavci koji su se zvali Zmajevi su ulivali najviše straha. Bilo je mnogo pasmina ovih bića,najsmrtonosniji su bili oni koji su bljuvali ližuće plamenove iz svojih nečistih trbuha. Oni su se zvaliVatreni Zmajevi, i među njih su se ubrajali najsilniji od Zmajeva. Glaurung, Otac Zmajeva, bio jeprvi od Urulokija, vatrenih zmajeva, i imao je mnogo potomaka. Užasno je bilo zlo koje su oviZmajevi činili u kraIjevstvima Vilenjaka, Ljudi i Patuljaka u Prvom Dobu Sunca.

U poslednjim danima tog Doba, kad je većina Glaurungovog legla koje je bilo vezano za zemljuusmrćeno u Ratu Besnih, iz Angbanda su se pojavili krilati Vatreni Zmajevi. Za njih se kaže da subili među najvećim užasima sveta, a za Ankalagona Crnog, koji je bio od ove rase, i čije ime znači"nasrćuće čeljusti", pričalo se da je najmoćniji Zmaj svih vremena.

U kasnijim Dobima sve istorije Srednje Zemlje pričaju o poslednjem moćnom krilatomzlatnocrvenom Vatrenom zmaju koji je bio skoro isto tako strašan kao Ankalagon. Bio je to Zmaj od

137

Erebora koji je oterao Patuljke Durinove loze iz kraljevstva pod Planinom. On se zvao SmaugZlatni, i godine 2941. Trećeg Doba ubijen je smrtonosnom crnom strelom koju je odapeo BardLukonosac iz Dola.

VečnosetDivno belo cveće koje se na vestron-skom jeziku običnih Ijudi zvalo Večnoset raslo je prekogrobnih humki kraljeva Marke kraj Eldorasa u zemlji Rohan. Ti cvetovi, koji su se zvali Simbelminena rohirimskom jeziku, bili su kao svetlucavi kristali snega koji su cvetali u svim godišnjim dobima,uvek blistajući zvezdanom svetlošću na grobovima ovih kraIjcva. I Rohirimima i običnim Ljudimaovi beli cvetovi na zelenim travnjacima bili su večni podsetnik na moć snažnih kraljeva Marke.

Veliki narodMaloj, povučenoj rasi Hobita ponašanje drugih rasa (izuzev Vilenjaka) izgleda grubo, bučno i lišenofinoće. I mada su postupci i delanja drugih rasa često mogli da ugroze živote Hobita, njih izgledamalo zanimaju velike nacije Ljudi, i tako su Ljudi bilo kog porekla Hobitima znani jednostavno kaoVeliki Narod.

VeproviLov na veprove bio je sport koji su upražnjavali Vilenjaci i Ljudi Arde. Čak bi i Orome, valarskilovac, koji je bio Gospodar šume, s lovačkim psima i Konjem gonio te šumske zveri s kljovama.

Najčuvenija od svih priča o ulovljenom Vepru je zabeležena u "Letopisima Kraljeva i Vladara", kojagovori kako je jedan kralj Rohana poginuo na kljovama divljeg vepra. Folka od Rohirima bio jemoćni ratnik i lovac, trinaesti u lozi kraljeva, ali je zver koju je gonio a koja se zvala Vepar odVečnogaja, bila razjarena i ogromna. Tako, kad je u Šumi Firien pod senkama Belih Planina došlodo sukoba, nastupila je gromo-glasna bitka u kojoj su nastradali i lovac i lovina

Vešala-travaU močvarnim predelima Srednje Zemlje, gde su vrebale opake aveti po imenu Mjaukala i letele pticepo imenu Krvovrane, takođe je rasla i vešala-trava. U predanju Hobita poznato je ime ovog korovakoji je visio s drveća, ali o njegovim svojstvima se ne govori; jer je malo bilo onih koji su ušli u ovezlosrećne i uklete močvare a da su se ikad iz njih vratili.

VešciU Srednjoj Zemlji postojala su bića mnogih rasa koja su vladala volšebnim moćima. Među kasnodošlom rasom Ljudi oni koji su se odali volšebnim moćima bili su poznati kao Vešci. Najmoćnijivešci su bili poznati kao Utvare Prstena koji su se u Crnom Govoru zvali Nazguli. Jer to su bili oniLjudi kojima je Sauron dao Devet Prstenova Moći i koji su Svetu doneli tako mnogo užasa.

Od tih devet Veštaca uzdigao se jedan koji je imao vrhovnu moć. U Trećem Dobu Sunca on sepojavio na severu Erijadora i stvorio za sebe jedno zlo kraljevstvo u Angmaru. Mnogo vekova Ljudisu sa strahom govorili o ovom Vešcu-kralju od Angmara koji je opustošio Severno KraIjevstvoDunedaina. Kasnije, taj isti Veštac-kralj se ponovo podigao na Jugu protiv kraljevstva Gondor i odGondora oteo kulu koja je potom nazvana Minas Morgul. Tu je Veštac-kralj vladao sve do danaRata za Prsten, kada je uništen, i on i drugi Vešci su nestali zauvek s lica Arde.

Veštac-kraljNazgul, gospodar Utvara Prstena. Veštac-kralj je prvobitno bio kralj volšebnik u Drugom Dobukome je Gospodar Prstenova dodelio prvi od Devet Prstenova. On je postao Go-spodar Nazgula iliUtvara Prstena. Tokom Drugog Doba zapovcdao jc Sauronovim snagama i borio se u njegovimbitkama, ali s padom Gospodara Prstenova i oduzimanjem Jedinog Prstena je zbrisan i oteran u seni.Međutim, pošto Jedini Prsten nije uništen, posle hiljadu godina Sauron ga je dozvao natrag iz senki.1300. Trećeg Doba on se uzdigao u liku Vešca-kralja od Angmara. Skoro sedam vekova stalno jeratovao sa Severnim Kraljevstvom Arnor, sve do 1974, kad je uništio njegovo poslednje utvrđenje uArtedainu. Sledeće godine njegove snage su potučene do nogu i njegovo zlo kraljevstvo Angmar jerazoreno posle Bitke od Fornosta. Pošto je uništenje Severnog kraljevstva Dunedaina uspešno

138

ostvareno godine 2000, on je usmerio svoju pažnju na Južno kraljevstvo Gondor. Napao je i zauzeoMinas Itil, i preimenovao ga u Minas Morgul. Kao Veštac-kralj od Morgula borio se protivkraljevstva Gondor i harao njime tokom hiljadu godina. 3018, prerušen u jednog od Crnih Jahača,poveoje druge Utvare Prstena u Okrug u potragu za Jedinim Prstenom. Na Bregu Vetrova ranio jeNosioca Prstena, a zatim ga gonio do Gazova Rivendela. 3019. Veštac-kralj je poveo svoju ogromnumorgulsku vojsku i svoje saveznike Haradrime u napad na Belu Kulu. U Bici Pelenorskih Polja ubioje Teo-dena, ali je u čudnom ispunjenju proročanstva da njega ne može ubiti ruka Čoveka - usmrćenrukom rohirimske vitez-deve, Eovine, i Hobita, Merjadoka Brendibaka, naoružanog čarobnim vilin-sečivom.

VilenjaciBaš u času kad je Varda, Gospa od Nebesa, upalila sjajne Zvezde iznad Srednje Zemlje, DecaEruova su se probudila kraj jezera Kuivienen, "vode buđenja". To su bili Kvendi, zvani Vilenjaci, ikad su došli na svet prvo što su ugledali bila je svetlost novih Zvezda. Zato od svega Vilenjacinajviše vole svetlost zvezda i iznad svih Valara poštuju Vardu, koju znaju kao Elentari, KraljicuZvezda. I još, kad je nova svetlost ušla u oči Vilenjaka u tom trenutku buđenja, ona se tu zadržala,tako da je zauvek potom sijala iz tih očiju.

Tako je Eru, Jedini, koga na zemIji rođeni znaju kao Iluvatara, stvorio najlepšu rasu koja je ikadnastala, i najmudriju. Iluvatarje objavio da će Vilenjaci posedovati i stvarati više lepote nego bilokoja druga zemaljska bića i da će doživljavati najveću sreću i najdublju tugu. Oni će biti besmrtni ineće stariti, da bi mogli da žive dokle god Zemlja živi. Oni nikad neće upoznati bolest i zaraze, alinjihova tela će biti po sastavu nalik na Zemlju i moći će da budu uništena. Moći će da poginu odvatre ili mača u ratu, da budu ubijeni, i čak da umru od velike tuge.

Njihov stas bio bi isti kao kod Ljudi, koji tek treba da budu stvoreni, ali Vilenjaci bi bili snažnijegduha i udova, i ne bi slabili s godinama, već samo postajali mudriji i lepši.

Mada daleko manja bića po stasu i moći od bogolikih Valara, Vilenjaci imaju prirodu sličniju timsilama nego Drugorođena rasa Ljudi. Priča se da Vilenjaci uvek hode u svetlosti koja je kao sjajMeseca tek zašlog za rub Zemlje. Njihova kosa je kao upredeno zlato, ili utkano srebro, ili uglačanijantar, i svetlost zvezda blista svud oko njih, na njihovoj kosi, očima, svilenoj odeći i rukama snakitom. Na vilenjačkom licu je uvek svetlost, a zvuk njihovih glasova je raznolik, divan i tanan kaovoda. Od svih veština najviše se ističu u govorništvu, pevanju i poeziji. Vilenjaci su bili prvi od svihnaroda na Zemlji koji su progovorili glasovima i nijedno zemaljsko biće pre njih nije pevalo. I spravom su oni sebe nazvali Kvendi, "govornici", jer su podučavali veštinama govora sve rase naSrednjoj Zemlji.

U Prvom Dobu Zvezdane Svetlosti, posle pada Utumna i poraza Melkora Mračnog Neprijatelja,Valari su pozvali Vilenjake u Neumiruće Zemlje Zapada. Bilo je to pre Uzdizanja Sunca i Meseca,kada su samo Zvezde osvetljavale Srednju Zemlju, i Valari su želeli da zaštite Vilenjake od mraka izla koje je vrebalo, a koje je Melkor ostavio za sobom.

I tako su, u Neumirućim Zemljama koje su ležale iza zapadnih mora, Valari pripremili jedno mestopo imenu Eldamar, što znači "Vilin-dom", gde će, predskazano je, s vre-menom Vilenjaci sagraditigradove s kupolama od srebra, ulice od zlata i stepeništa od kristala.

I tako su Vilenjaci prvi put podeIjeni, jer nije ceo vilenjački narod želeo da napusti Srednju Zemlju iuđe u Večnu Svetlost Neumirućih Zemalja. Na poziv Valara veliki broj ih je otišao na Zapad, i onisu se zvali Eldari, "Ijudi zvezda", ali drugi su ostali iz Ijubavi prema zvezdanoj svetlosti i zvali su seAvari, "nevoljni". I mada upućeni u tajne prirode i, kao i njihovi srodnici, besmrtni, bili su

139

beznačajnji narod. Oni su uglavnom ostali u istočnim zemljama gde je moć Melkora bila najveća izato su izumirali.

Eldari su bili takođe poznati i kao Ljudi s Velikog Putovanja jer su putovali na zapad prekoneprohodnih predela Srednje Zemlje prema Velikom Moru tokom mnogo godina. Od togvilenjačkog naroda bilo je Tri Roda kojima su vladala tri kralja. Prvi su bili Vanjari, i njihov kraljbio je Ingve; drugi su bili Noldori, s Finveom kao gospodarom; a treći su bili Teleri kojima je vladaoElve Singolo. Vanjari i Noldori su stigli do Belegaira, Zapadnog Mora, mnogo pre Telera, a Ulmo,Gospodar Voda, došao je po njih i postavio ih na jedno ostrvo koje je bilo kao neki ogroman brod.Potom je odvukao ova dve vojske preko mora u Neumiruće Zemlje, u Eldamar, mesto koje su Valariza njih pripremili.

Sudbina Telera bila je drugačija od sudbine njihovih srodnika i oni su se razdvojili u razne rase.Pošto su. Teleri bili najmnogobrojniji od svih rodova, njihov prelazak bio je naj-sporiji. Mnogi suskrenuli s Putovanja da bi se vratili, i među nima su bili Nandori, Laikvendi, Sindari i Falatrimi.Elve, Uzvišeni Kralj, i sam se izgubio i ostao u Srednjoj Zemlji. Međutim, većina Telera je nastavilaprema zapadu, izabravši Olvea, Elveovog brata, za svog kralja, i tako su stigli do Velikog Mora. Tusu sačekali Ulmoa koji ih je na kraju odveo u Eldamar.

U Eldamaru Vanjari i Noldori su sagradili veliki grad po imenu Tirion na brdu Tuna, dok su na obaliTeleri sagradili Luku Labudova, koja se na njihovom jeziku zvala Alkvalonde. Ti gradovi VilenjakaEldamara bili su najdivniji gradovi na celom Svetu.

U Srednjoj Zemlji su Sindari (koji su se zvali Sivi Vilenjaci), uz pomoć učenja i svetlosti MelijaneMaje, postali moćniji od svih drugih Vilenjaka u Smrtnim Zemljama. U šumi Dorijat je stvorenoveoma moćno začarano kraljevstvo i bilo je to najveće kraljevstvo među Eldarima koji nisu videliDrveće Valara. Uz pomoć Patuljaka s Plavih Planina Sindari su sagradili Menegrot, zvani HiljaduPećina, jer je to bio grad ispod planine. Ipak, bio je kao šuma u kojoj su visile zlatne svetiljke. Ponjegovim galerijama mogla se čuti pticja pesma i smeh kristalne vode koja je tekla u srebrnimfontanama.

To su bila velika Doba Eldara, i u Srednjoj Zemlji i u Neumirućim Zemljama. U to vreme jenoldorski princ Feanor izradio Silmarile, tri dragulja kao dijamanti koja su blistala plamenom koji jesam po sebi bio jedan oblik života, i sijali takođe živom Svetlošću Drveća Valara.

Laži koje je u to vreme širio Melkor su donele ploda, i nastupila je kavga i rat. Sa Velikim PaukomUngolijantom, Melkorje došao i uništio Drveće, i Svetlostje zauveknestala iz Neumirućih Zemalja.Za vreme Duge Noći koja je usledila Melkor je ukrao Silmarile i s Ungolijant pobegao prekoHelkaraksea, "leda koji mrvi", i vratio se u Srednju Zemlju i u mračne Jame Angbanda, svoje velikeoružarnice.

Feanor se zakleo na osvetu i Noldori su gonili Melkora u Srednju Zemlju. Čineći to, postali suprokleti narod, jer su zarobili Labudove brodove Telera od Alkvalondea i pobili svoju vilenjačkubraću. Bilo je to prvo Rodoubijanje među Vilenjacima. Brodovima Telera Noldori su prešli Belegair,Veliko More, dok su Noldori koje je predvodio Fingolfin učinili veliki podvig, jer su se sazadivljujućom hrabrošću usudili da pređu Helkarakse pešice.

I, kao što je ispričano u "Kventa Silmarilionu", takoje počeo Rat Dragulja. Noldori su goniliMelkora i nazvali ga Morgot, "Mračni Neprijatelj Sveta". Rat je bio ogorčen i strašan, i od onihEldara koji su bili u Srednjoj Zemlji malo ih je preživelo.Najzad, došli su Valari i mnogi Eldari izNeumirućih Zemalja i, u Ratu Besnih, zauvek slomili Morgota Neprijatelja. Ali u tom ratuBelerijand je razoren i prekrili su ga talasi širokog mora. Velika kraljevstva tog mesta su zasvagda

140

nestala, kao i vilenjački gradovi Menegrot, Nargotrond i Gondolin. Samo je jedan mali deoOsirijanda, Lindon, preživeo poplavu. Tu je ostalo poslednje eldarsko kraljevstvo u Srednjoj Zemljiu prvim godinama Drugog Doba Sunca. Većina Eldara koji su preživeli Rat Besnih vratila se naZapad i beli brodovi Telera su ih odvezli u Tol Ereseju u Zalivu Eldamar. Tu su oni sagradili lukuAvalone. U međuvremenu, oni Ijudi koji su pomagali Eldarima protiv Morgota otišli su na ostrvo poimenu Numenore.

Ipak, izvesno vreme su neki Eldari ostali u Srednjoj Zemlji. Jedan od takvih bio je Gil-galad,poslednji od svih Uzvišenih Kraljeva Eldara u Srednjoj Zemlji. Njegova vladavina je trajala tokomcelog Drugog Doba Sunca a njegovo kraIjevstvo Lindon je opstalo do Četvr-tog Doba. Nekinoldorski i sindarski Vilenjaci su se priključili Šumskim Vilenjacima i stvorili su svoja kraIjevstva:Tranduil je osnovao KraIjevstvo Zelenšumu Veliku, a Keleborn i Galadriela su vladali Lotlorijenom,Zlatnom Šumom. U to vreme najveće od eldarinskih naselja bilo je Eregion, koji su Ljudi nazvaliHolin, u koji je otišlo mnogo plemenitih velikaša Noldora. Oni su nazvani Gvait-in-Mirdain, ali ukasnijim danima zvali su se Vilin-kovači. Upravo kod njih je Sauron Majar, najveći sluga Morgotov,došao prerušen. Kelebrimbor, najveći Vilin-kovač Srednje Zemlje i unuk Feanora koji je načinioSilmarile, živeo je u Holinu. Po njegovom naređenju i uz njegovu veštinu, Prstenovi Moći sunapravljeni, i zbog njih i Jedinog Prstena kojije Sauron iskovao, vodio se Rat Saurona i Vilenjaka imnogi drugi ratovi.

Opake bitke Sauronovog rata su bile strašne. Kelebrimborje poginuo, njegova Zemlje je uništena, iGil-galad je poslao Elronda i mnogo ratnika iz Lindona u pomoć vilovnjacima Eregiona. OniVilenjaci koji su preživeli razaranje Eregiona pobegli su u Imladris (koji se u Trećem Dobu zvaoRivendel) i sakrili se od terora, uzevši za svog gospodara Elronda Poluvilenjaka. Vilenjaci nisu bilidovoljno snažni da skrše moć Mračnog Gospodara dokle godje on držao u vlasti Jedini Prsten, alinjihovi saveznici Numenorejci su postali moćni na Zapadu. Numenorejci su došli svojim brodovimau Lindon i oterali Saurona iz zemalja Zapada. Nešto kasnije, oni su opet došli i zarobili samogMračnog Gospodara i u okovima ga poveli preko mora u svoje zemlje.

Tu je Sauron ostao sve dok čitavu zemlju Numenor nije progutalo More Belegair i dok nije došlo doPromene Sveta kad su Neumiruće Zemlje Valinor i Eldamar uklonjene iz Krugova Sveta. SmrtneZemlje su se međusobno približile, a Neumiruće Zemlje su se odvojile, postavši nedostupne za sve,osim za bele vilin-brodove.

Ali u Drugom Dobu Sunca i dalje je postojao Sauron, Gospodar Prstenova, s kim je trebalo izaći nakraj. Jer on je izbegao Slom Numenora i vratio se u svoje kraljevstvo Mordor. Stoga je obrazovanaPoslednja Alijansa Vilenjaka i Ljudi. Oni su razvalili Mordor i Barad-dur, njegovu kulu i oteli odnjega Prsten.

On i njegove sluge su nestali i pretvorili se u senke, ali je i Gilgalad, poslednji Uzvišeni KraljVilenjaka u Srednjoj Zemlji, takođe poginuo, kao i skoro svi veliki gospodari Numenorejaca.

Još uvekje ostalo nekoliko Eldara da čuva zemlje koje je rasa Ljudi polako počela da zauzima. Utrećem Dobu Eldari u Srednjoj Zemlji su bili samo senka svog nekadašnjeg lika. Lindon je opstao,ali je najviše bio po strani od bitaka Srednje Zemlje, i Kirdan, gospodar Sivih Luka, smatran je zanajvišeg među njima. Izgleda da su Vilenjaci uveliko brinuli samo svoje brige u svemu, sem ujednom: po pitanju Gospodara Prstenova koji je ponovo došao u Mordor i iz njega slao svoje sluge,Nazgule, izvan te zemlje. Zatim su se Vilenjaci i potomci Numenorejaca još jednom borili u onomešto se naziva Rat za Prsten. Jedini Prslen je u to vreme uništen. Mordor je ponovo pao i najzad je iSauron nestao zau-vek, kao što su i njegove sluge i njegova vlast nad svim zlom u Svetu srušeni. UČetvrtom Dobu, u vreme Vladavine Ljudi, poslednji od Eldara su poslednjim belim brodom koji jeKirdan od Sivih Luka sagradio otplovili napolje Pravim Putem. Itako su ti Ljudi Zvezda prešli

141

zauvek u ono mesto koje je van domašaja smrtnika, izuzev u drevnoj priči i možda u snovima dece.Vilenjaci Svetla

Priča o Velikom Putovanju pripoveda kako je većina Vanjara, Noldora i Telerija stigla do obalaNeumirućih Zemalja u vreme Drveća Valara. Tu su oni obitavali u Eldamaru i po-dučavale su ih SileArde, Valari i njihovi podanici i pomagači, Majari. Vilenjaci su postali mudri i plemeniti i naučili sumnoge veštine, pravljenje dragulja i dragocenih metala, građenje veličanstvenih gradova i najlepšeumetnosti muzike i jezika. Ti Ijudi su se zvali Vilenjaci Svetla, Svetli Vilenjaci, jer su sijali i telom iduhom, i od svih naroda koji su živeli u okviru Krugova Sveta oni su, po mnogim kazivanjima, bilinajlepši.

Vilenjaci ŠumeU najvećem delu šumskih predela Srednje Zemlje istočno od Maglenih Planina koje zlo Morgota iSaurona nije bilo potpuno proželo i razorilo, živeo je ostatak Avarija, naroda koji je odbio da krenena Veliko Putovanje na Zapad. Ti su se Ijudi, koji su se zvali Vilenjaci Šuma ili, češće, ŠumskiVilenjaci, proredili s uzdizanjem Morgotove moći na Istoku. Da bi preživeli, oni su postali umešni upronalaženju zaklona u šumi i skrivali su se od svojih neprijatelja. Bili su upućeni u šumskeosobenosti i ćudi, a oči su im, kao i oči svih Vile-njaka, sijale zvezdanom svetlošću. Oni nisu bilimoćan narod kao njihova braća Viosokorodni Eldari, ali su bili silniji od Ljudi i svih rasa koje su seposle njih pojavile.

Mada istorije Arde malo govore o sudbini Šumskih Vilenjaka i bave se uglavnom Eldarima,ispričane su mnoge priče o dva kraljevstva ovih neznatnijih Vilenjaka. U Drugom Dobu Suncasindarski Gospodar Tranduil je izašao iz Lindona i prešao preko Maglenih Planina. On je našaomnoge Šumske Vilenjake u Zelenšumi Velikoj (koja je kasnije nazvana Mrka šuma). Tu je Tranduilpostao kralj Šumskog Kraljevstva tih Vilenjaka. Na sličan način noldorska plemkinja Galadrijela isindarski velikaš Keleborn su došli kod Šumskih Vilenjaka Lotlorijena, koji su ih uzeli za kralja ikraljicu Zlatne Šume.

Vilin-kovačiU Trećem i Četvrtom Dobu Sunca legende o Ljudima i Patuljcima govore naširoko o Vilin-kovačima, jednoj iščezloj rasi kojaje nekad živela u Eregionu, na zapadu od Planina Magle. To subili noldorski Vilenjaci koji su se pravilnije zvali Gvait-in-Mir-dain. Upravo oni su iskovali velikiPrsten Moći iz koga je izašlo toliko mnogo užasa u predele Srednje Zemlje.

VilvarinZa vreme Proleća Arde, koje je bilo u godinama Svetiljki, Valari su na svet doneli šume i mnogastvorenja koja nisu imala glas, ali ih je bilo divno pogledati. Medu njima je bio Vilvarin, koga su upotonjim vremenima Ljudi zvali Leptir. Valari su bili toliko zadovoljni ovim divnim stvorenjem daje Varda, kada je uzela srebrnu rosu Telperiona da bi načinila blistavu svetlost Zvezda, postavila iobris Vilvarina kao jedno sazvežđe među nebeskim Zvezdama.

VisokorodniVilenjaci

Od svih Vilenjaka najmoćniji su bili Visokorodni Vilenjaci, oni od Eldara koji su prvi stigli do obalaAmana, Neumirućih Zemalja, u danima Drveća Valara. Zvali su se Visokorodni Vilenjaci, i to subili Vilenjaci koji su stigli u ono mesto koje se zvalo "Vilin-dom" i kojima su Valari i Majaridodelili veliku mudrost i mnoge veštine. Velikim delom i dalje tamo obitavaju, iako je Drvećeuništeno i Neumiruće Zemlje odstranjene iz Krugova Sveta i sad ne može da se stigne do njihnikakvom Ijudskom napravom.

VitogranaEntska supruga Drvobradog, Vitograna Lakonoga bila je ženski Ent, ili "Entina", koju je voleoDrvobradi od Fangornske Šume. Vitograna je najviše ličila na drvo Breze, i zato je njeno vilenjačkoime bilo Fimretila ili "vitka breza". Tokom Doba Zvezdane Svetlosti Vitograna i druge Entine suživele u slozi s muškim Entima. Međutim, tokom Doba Sunca, Entine su se preselile na otvorenepredele i starale se o voćkama, grmlju i trava-ma, dok su Enti više voleli drveće po dubokimšumama. Ali kasnije, u Drugom Dobu, bašte Entina su uništene. Vitograna i druge Entine su u to

142

vreme ili pobijene ili oterane daleko na Istok ili Jug Srednje Zemlje.Vojska Seni

U Ratu za Prsten vodila se velika bitka pred drevnim pristaništem Pelargir u kojoj su brodoveKorsara od Umbara porazili ratnici utvare. Ti ratnici bili su Mrtvi Ljudi Dunharoua, duhovi koji suse tokom dugih godina Trećeg Doba zadržali na Zemlji zbog prekršene zakletve. Da bi ispunila tuzakletvu i oslobodila se od zatočenja, ova Vojska Seni pred-vođena Aragornom, sinomAratornovim, došla je u bitku protiv Korsara, neprijateija Dunedaina. Kad je pobeda osigurana,Vojska Seni je zauvek nestala sa Zemlje.

VoziU Ratu za Prsten jedan čudan, primitivan narod, po imenu Vozi, došao je u pomoć Rohirima iDunedainima u razbijanju Opsade Gondora. Ti divlji šumski Ijudi živeli su u drevnoj Šumi Druadan,koja se nalazila u Anorijenu, podno Belih Planina. Oni su poznavali šumu bolje od svih Ljudi, jer suživeli kao nage životinje, nevidIjivo između drveća tokom mnogih doba i nisu marili za društvodrugih naroda. Bili su istrošeni od vremenskih prilika, kratkonogi, debelih ruku i zdepastog tela.Ljudi Gondora zvali su ih Divlji Ijudi od Druadana i verovali da su oni potomci još starijih Pukel-ljudi. U Prvom Dobu Sunca to su bili Ijudi koji su živeli u Belerijandu u slozi s Haladinima, koji suih zvali Druzi. Vilenjacima su bili poznati kao Druedaini; za Orkc su bili Ogor-hai, a za RohirimeRogin.

Pred kraj Trećeg Doba, Orci, Vukovi i druga zloćuda stvorenja su često ulazila u Druadan. Mada biih Vozi potiskivali otrovnim strelama i kopljima, zla bića su se uvek vraćala. Tako se desilo da je,mada Vozi nisu želeli da učestvuju u poslovima Ljudi izvan svoje šume, njihov poglavica, zvaniGan-buri-Gan, ponudio pomoć Rohirima da stignu u bitku od Pelenorskih Polja. Jer Vozi su senadali da će im pobeda Rohirima i Dunedaina u Gondoru doneti neko olakšanje u ovomneprestanom šumskom vojevanju.

Kada je pobeda zaista došla i kad su uništene orčke legije Mračnog Gospodara, Elesar, Kraljponovno Ujedinjenog Kraljevstva Gondora i Arnora, odobrio je da Druadanska Šuma bude zauvekneotuđiva zemlja Voza, da njom vladaju i upravljaju po svojoj volji.

VraneVrane su oduvek bile glavne ptice lešinari u Srednjoj Zemlji i bio ih je glas da su saveznici MračnihSila. Ljudi su ih nazivali Pticama Zloslut-nicama, jer se mislilo da one uhode nad zemljom i prenoseglasine zlim

stvorovima koji su kovali zavere o zasedama i ubistvima. Tako su ove ptice strvinari imale koristi odpotka-zivanja, jer su se na krvavim dela-njima zlih vojski Orka Vrane često gostile.

Kao što je bilo uobičajeno među pticama Srednje Zemlje, Vrane su govorile jednim narečjem ptičjegjezika, madaje, po mišljenju Patuija-ka koji su znali njihov jezik, njihov govor bio isto tako zloban is lošim redosledom reči kao i govor opake rase Orka.

VrbeU Dobima Svetiljki kada su stvorene Velike Šume Arde, u šumama se pojavilo drevno drveće Vrba.Duhovi Vrba bili su snažni i voleli su močvarne krajeve i spore tokove reka. Oni su dugo živelimirno i nisu marili ni za novodošlu rasu Ljudi, ni za starije rase Patuljaka i Orka koji su sekli i palilišume. Neki među Vrbama su stekli sposobnost da osećaju i da se pokreću; oni su se ubrajali međuone koji su se zvali Huorni i njihova volja je bila usmerena na uništavanje svih neprijatelja šuma.

Među Vrbama, najmoćniji zabeležen u pričama o Srednjoj Zemlji je Starac Vrba, koji je u TrećemDobu Sunca živeo na obalama Vrbovitla u Staroj Šumi. Bio je crnog srca, pokretnih grana iposedovao je veliku moć da začara pesmom. Celom oblašću Stare Šume vladala je njegova volja.Njegova silna pesma savijala je sve staze prema njegovim koracima. Putnike je zadržavaohipnotičkim činima, moćna pesma vode i vetra koji je ćarlijao kroz lišće uspavljivala ih je i oni su

143

padali u dubok san kraj njegovog prastarog debla. Ćvornovatim korenom ili zjapećom dupljom usvom deblu on bi ih zarobljavao, a zatim gnječio ili davio u reci. Njegova moć je pretvorila Starušumu u mesto od koga su putnici s pravom strepeli, i da nije bilo moći Toma Bobadila, malo njih bimoglo da bezbedno prođe kroz njegov posed.

Vrbovitlo(Vitivindl)

Rečica zvana Vrbovitlo proticala je kroz Staru Šumu koja se prostirala istočno od Okruga, zemaljaHobita. Njen izvor bio je u brdima predela Humki i ona je, poput meandra, išla kroz šumu doBrendivinske Reke. Njena dolina, koja se zvala Dolinica, obilovala je drvećem vrbe i bila domvelikog šumskog duha zvanog Starac Vrba. Duh zvani Žena-reka od Vrbovitla bila je majka ženeToma Bombadila, Zlatozrne Kćeri reke.

VučjaciIz kraljevstava Melkora Mračnog Neprijatelja, u Dobima Sunca, mnoge opake zveri su dolazile dauznemiravaju Ijude Srednje Zemlje. Glavna medu ovim stvorenjima bili su Vukovi i VukodlaciMelkora. Da bi se odbranili, Vilenjaci Belerijanda su nakotili lovačke pse kojima su mogli da uništeta zla bića.

U istorijama Srednje Zemlje najveći od ovih pasa bio je Huan, koji nije rođen u Smrtnim Zemljama.Njega je odgajio Orome, Lovac Valara, koji ga je darovao noldorskom princu Kelegormu uNeumirućim Zemljama. Valarski Vučjak bio je zver koja se nikad nije umarala niti spavala. On jebio besmrtan, kao i Vilenjaci, i golemog rasta. Po odredbi Valara, Huan je samo tri puta pro govoriorečima, mada je uvek mogao da razume govor Vilenjaka i Ljudi. Čarolija nije mogla da ga ubije nitisu čini mogle da ga začaraju.

U Srednju Zemlju su ga doveli noldorski prinčevi, a očekivala ga je kobna sudbina. U Potrazi zaSilmarilom odigrao je veliku ulogu iz Ijubavi prema Lutijeni Tinuvjeli otišao je u Sauronovu kulu naTol-in-Gau-rotu, Ostrvu Vukodlaka. Tu je pobio mnoge zle zveri na, mostu Ostrva i konačno ubioDraugluina, gospodara i praoca Vukodlaka i glavnog od Sauronovih slugu u tom kraljevstvu. Ondaje istupio sam Sauron u liku Vukodlaka i usledilaje strašna borba između Huana i Saurona na mostuTol-in-Gaurota. Sauron je bio silan i užasan u tom obličju, ali je moć Huana bila još veća. Ščepao jenajvećeg od Majara za gušu, snagom koja slama i Sauronu se bližila smrt. I tako je Sauron predaoHuanu i Lutijeni kulu i junaka Berena koji je bio zatočen na tom mestu. Sve moćne čini su spale sTol-in-Gaurota, Sauronove sluge su pobegle, a Sauron, u obličju velikog Vampira, u strahu i besu jepoleteo preko neba.

Ali, još jedna bitka je čekala Huana Vučjaka. Bila je to borba s Vukom Karharotom, CrvenimČeljustima, koji je bio zli čuvar Kapija Angbanda. To je najveći vuk koji je ikad došao na svet, aodgajen je Morgotovom rukom. Ovaj vuk je slučajno progutao Silmaril koji je Beren uzeo izMorgotove krune. Dragulj je goreo u Vuku i on je išao pomahnitao od bola. Niko nije mogao da sesuprotstavi Karharotovom pomamnom besu, čak je i ratnik Beren pao pred njegovom silom. I, kaošto je predskazano, došao je Huan i nastupila je najveća bitka zveri protiv zveri koja je ikad vođena.Sva dobrota Valara bila je uz Huana i sva zloća Melkorova uz Karharota. Brda su se orila od njihovebitke, ali na kraju je Huan preklao Karharota, mada je i njega samog opaka zver smrtno ranila jer jeu zubima Vuka bio strašan otrov. Znajući da ga očekuje smrt, on je došao do Berena koji je takođeumirao i poslednji put progovorio, rekavši samo "zbogom".

VukodlaciU Prvom Dobu Sunca došla je u Belerijand jedna rasa mučenih duša kojc su bili robovi Melkora. Dali su oni bili majarski duhovi koji su nekad služili Melora u Utumnu i koje su Valari lišili njihovihzemaljskih obličja, ili su bili zla bića neke druge vrste, nije poznato. Ipak, sigurno je da su ti zliduhovi ušli u vučja obličja mađijom. Oni su bili strašna rasa i oči su im sijale od užasnog besa.Govorili su i razumeli i Crni Govor Orka i umilan govor Vilenjaka.

144

U dugotrajnim Ratovima Belerijanda najveći broj Vukodlaka je došao, pod Sauronovom zastavom,do noldorske kule na Reci Sirion, i ona je pala. Kula je dobila drugo ime, Tol-in-Gaurot, "ostrvoVukodlaka", i tu je vladao Sauron. Ispod Tol-in-Gaurota bile su duboke tamnice, a na grudobarnimasa zupčastim kulama šunjali su se Vukodlaci.

U potrazi za Silmarilom Huan, Lovački pas Valara, došao je u Tol-in-Gaurot i ubio mnogoVukodlaka. Najzad je jedan od njih, po imenu Draugluin, praotac i gospodar rase Vukodlaka, došaoda se bori sa Huanom. Vodio se Ijuti boj, ali je na kraju Draugluin pobegao u kulu, do prestolaSaurona, svog gospodara. Pred Sauronom je Draugluin izgovorio ime Huan, čiji je dolazak biopredskazan, a zatim je lipsao. Zatim je Sauron, menjač obličja, i sam postao Vukodlak. Po veličini isnazi bio je silniji od Draugluina, ali čak i tada je Huan uspeo da zauzme most i da ščepa Saurona zagušu, i nikak-vom čini niti snagom udova Sauron nije mogao da se oslobodi. Stoga je on predao kuluBerenu i Lutijeni, koju je Vučjak služio. Zle čini su zbačene s Tol-in-Gaurota i Vučja ob-ličja suspala s Vukodlaka. Sauron jc pobegao u liku velikog vampirskog Slepog miša i zla volšebna moćkoja je održavala kraljevstvo Vukodlaka u Belerijandu je zauvek skršena.

VukoviPre no što je zasijalo Sunce, u Jama-ma Utumna u Srednjoj Zemlji okotile su se mnoge opake zverikoje su se šunjale Svetom sa zlim Orcima. Glavne od zveri saveznika Orka bili su Vukovi, koji suprvi put ušli u Zapadne Zemlje u godinama Sunca. Neki koji su bili krupni služili su kao jahaćeživotinje Melkorovim slugama i izazivali su veliki strah.

U Prvom Dobu Sunca okoćena je rasa Vukodlaka. Najmoćniji je bio Draugluin, njihov praotac igospodar. Oni, medutim, nisu bili pravi Vukovi, nego mučene duše držane u vućjem obličju.Njihova je moć bila velika jer su bili miljenici Saurona Majara. Oni su dolazili k njemu u čoporima ilovili u zemljama Belerijanda. Od Noldora su oteli Tol Sirion, koji je kasnije nazvan Tol-in-Gaurot,"ostrvo Vukodlaka", i tu su stvorili kraljevstvo zla.

Mada su do Trećeg Doba Sunca Vukovi postali manja bića od onih u ranim Dobima, ostali su jednazas-trašujuća vrsta. "Hronike Zapadnih zemalja" govore o rasi Belih Vukova koii su izašli iz SevernePustopoljine za vreme Opake Zime 2911. i umrljali sneg Erijadora krvlju Ljudi. "Crvena KnjigaZapadne Međe" govori mnogo o Vargama, jednoj rasi Vukova koja je u Rovanionu sklopilasporazum s Orcima Maglenih Planina i nosila na leđima u bitku tu rasu Orka zvanih Jahači Vukova.I mada su i same Varge izazivali strah, ovaj savez s Orcima bio je još veće zlo. Zaista, u čuvenojBici Pet Vojski najjači deo orčkih snaga bila je njihova konjica, koja je jahala na velikim Vargama.

Najveća legenda o Vukovimaje o Karharotu, Crvenim Čeljustima, koga je u Prvom Dobu Suncaothranio Morgot živim mesom i ispunio ga velikim moćima. Tako je Karharot, koji se nazivao iAnfauglir, "žedne čeljusti", izrastao do ogromne veličine i izgledalo je da njegovoj snazi nemapremca. Oči su mu bile kao užareno ugljevlje a zubi su mu bili kao otrovna koplja neke orčke čete.Karharot je bio čuvar Kapija Angbanda i niko nije mogao da se provuče pored njega samo telesnomsnagom. Zidine Angbanda su bile strme i strašne, ponori puni zmija su se nalazili s obe strane puta, aKarharot je ležao budan pred Kapijom.

U Potrazi za Silmarilom, Karharot je odgrizao Berenovu šaku kod angbandske Kapije i progutao Sil-maril, koji ga je pekao žestokom vatrom. U velikom bolu Karharot je ubijao Vilenjake i Ljude jer jenjegovo ukleto telo gorelo iznutra, ali njegova snagaje postala još veća. Jer Karharotov bes bio jekao samo-uništavajući neugasivi plamen Zvezde padalice. Ali najzad se sreo s jednim s kojim jeodavno bilo suđeno da se bori: Huanom, Vučjakom Valara. I mada je Karharot ujeo Huana otrovnimzubima i tako je i Huana očekivala sigurna smrt, moćni valarski vučjak je kraj slatkih vodaEzgalduina preklao Karharota.

145

Začarana OstrvaPošto su Melkor Valar i Ungolijant Veliki Pauk ugasili svetlost Sveta uništivši Drveće Valara,Manve i drugi Valari su sagradili mnoga utvrđenja i odbrambene linije u Neumirućim Zemljama,plašeći se da se ne vrate ova zla stvorenja i njihove legije. Među najdelotvornijim od njih bio jelanac ostrva duž istočne obale Neumirućih Zemalja. To su bila Začarana Ostrva, a vode oko njih suse nazivale Senovita Mora. Ostrva su bila začarana snagom moćne čarolije: njen lavirint vodenihputeva osujećivao je sve načine da moreplovci odrede položaj broda, a ako bi se sami mornariiskrcali na ostrva, odmah bi padali u dubok i večni san.

ZapadniVilenjaci

U dobu Buđenja Vilenjaka jedan veliki Glasnik je došao sa zapada. Bio je to Valar Orome, koji jepozvao Vilenjake u zemlju Večitog Svetla. Neki su odlučili da krenu na Putovanje na zapad i zvalisu se Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su izabrali da ostanu nazivali su se Istočni Vilenjaci iliAvari, "nevoljni". Istočni Vilenjaci su odumirali i postajali neznatniji duhovi, dok su ZapadniVilenjaci postali moćni i proslavili se u legendama i pesmama.

Zapadnog-

čoveka-travaU Srednjoj Zemlji je ušla u upotrebu jedna biljka za koju su Hobiti otkrili da pruža velikozadovoljstvo ako polako gori i ako se njen dim udiše. To je bila biljka nikotiana, koja se u ves-tronskom jeziku zvala Zapadnog-čoveka-trava, ali je najčešće jednostavno nazivana Trava-za-lulu.Njena upotreba se proširila iz hobitskih predela Okruga širom Srednje ZemIje i s uživanjem su jekoristili, sebi u korist ili na štetu, Ljudi i Patuljci.

Zeleni VilenjaciU Osirijandu, u izgubljenom kraljevstvu Belerijand, živeli su Zeleni Vilenjaci u poslednjem DobuZvezdane Svetlosti i Prvom Dobu Sunca. Ti Vilenjaci su nosili ruho zeleno kao šuma da bi bilinevidljivi za svoje neprijatelje u šumovitom predelu. Na jeziku Visokorodnih Vilenjaka nazivali suse Laikvendi. Oni nisu bili neki veliki niti silan narod ali su, zahvaljujući svom poznavanju te zemljepreživeli, dok su moćniji Vilenjaci stradali od Melkora i njegovih slugu.

ZelenšumaVelika

Najveća šuma Rovaniona i dolova Velike Reke Anduin bila je poznata kao Zelenšuma Velika.Šumsko KraIjevstvo Vilin Kralja Tranduila se moglo naći na severoistoku ove šume, ali godine1050. Trećeg Doba jedna druga silaje ušla u najjužniji deo Zelenšume i sagradila citadelu zvanu DolGuldur. Bio je to Sauron Gospodar Prstenova s Nazgulima koji je došao u tajnosti i brzo zatrovaoovu nekad divnu šumu po kojoj su počeli da haraju zla magija, Orci, Varge i ogromni pauci.Sauronov uticaj bio je tako veliki da je dve hiljade godina Zelenšuma, zvana Mrka šuma, zbog senkezla koja je tako zamračila ovo mesto. Srećom, pred kraj Rata za Prsten zlo Dol Guldura je zbrisalajedna vojska Vilenjaka iz Šumskog Kraljevstva, na severu i druga vojska iz Lotlorijena, na jugu.Odonda je ovo mesto promenilo ime u Erin Les-galen, "Šumu Zelenog Lišća".

Zirak-zigilNa sredokraći venca Maglenih Planina stajao je vrh Zirak-zigil, jedna od tri velike planine podkojima je ukopano Patuljačko kraljevstvo Kazad-dum. Ljudi su ga zvali i Srebrozub, a VilenjaciKelebdil. U samom vrhu Zirak-zigil na vrhu Beskrajnog Stepeništa - nalazila se odaja zvanaDurinova Kula.Upravo ovde je na kraju Trećeg Doba, za vreme Potrage Prstena, Čarobnjak GandalfSivi vodio boj s Balrogom od Morije. U toj Bici Vrh, Beskrajno Stepenište i Durinova Kula suuništeni, a Gandalf je nadvladao Balroga i s te velike visine ga bacio dole u provaliju.

ZlatozrnaKći reke iz Stare Šume, Zlatozrna je bila kći Žene reke od Vrbovitla i supruga Toma Bombadila.Bila je zlatokosa i lepi duh prirode koji je možda bio Maja. Kakvo god da joj je bilo poreklo, ona se,kao i Tom Bombadil, posvetila staranju o prirodnom svetu šuma i reka. Za vreme Potrage zaPrstenom Hobite su spasli i pružili im zaklon Bombadil i Zlatozrna. U svom sjaju poređena s nekom

146

Vilin-kraljicom, Zlatozrna je nosila cveće u kosi i pojasu. Nosila je halje od srebra i zlata, i cipelekoje su svetlucale kao riblja krljušt. Govorilo se da njena pesma zvuči kao ptičiji poj.

Zmajevi"Kventa Silmarilion" priča kako se, u Prvom Dobu Sunca, Morgot Mračni Neprijatelj skrivao uJamama Ang-banda i izrađivao svoja remek-dela zla od plamena i vradžbina. Mračni draguljiMorgotovog genija bili su Veliki Crvi, zvani Zmajevi. Načinio je tri vrste: velike zmije koje sugmizale, one koji su hodali nogama, i one koji su leteli krilima poput Slepog miša. U svakoj vrstipostojala su dva tipa: Hladni zmajevi, koji su se borili otrovnim zubima i kandžama, i čudesniUruloki, .Plameni zmajevi, koji su uništavali plamenim dahom. Svi Zmajevi su bili otelovljenjaglavnih zala Ljudi, Vilenjaka i Patuljaka, i zato su bili tako silni u uništavanju tih rasa.

Zmajevi su bili sami po sebi ogromne oružarnice koje su delovale u skladu s Morgotovim ciljevima.Reptili su bili ogromne veličine i moći, zaštićeni krljuštima od neprobojnog gvožđa. Zubi i nokti suim bili kao koplja i bodeži, a njihovi repovi su mogli da skrše zid od štitova bilo koje vojske. KrilatiZmajevi su brisali zemlju pod sobom uraganskim vetrovima, a Vatreni zmajevi su bljuvali grirniznei zelene plamenove koji su lizali Zemlju i uništavali sve što bi im se našlo na putu.

Pored snage oružja, Zmajevi su raspolagali istančanijim moćima. Njihov vid bio je oštriji odsokolovog, i ništa što bi ugledali ne bi moglo da im umakne. Imali su sluh koji bi uhvatio zvuk inajslabijeg daha najtišeg neprijatelja, i njuh koji im je omogućavao da prepoznaju svakog stvora, čaki po najblažem mirisu njegovog tela.

Čuvena je njihova inteligencija, kao i Ijubav prema postavljanju i rešavanju zagonetki. Zmajevi subili drevne zmije, i stoga su bili bića velike promućurnosti i znanja, ali ne i mudrosti jer je njihovainteligencija imala slabe strane: sujetu, proždrIjivost, pohlepu, varanje i jarost.

Budući da su bili sazdani uglavnom od elemenata vatre i volšebništva, Zmajevi su se klonili vode iviše voleli mrak od dnevne svetlosti. Zmajeva krv bila je crna i predstavIjala su smrtonosni otrov, aisparenja njihovog crvozadaha bila su od gorućeg sumpora i sluzi. Tela su im uvek sijala okrutnimplamenom dragulja. Njihov smeh bio je dublji od izvorskih vrela i potresao je i same planine. OčiZmajeva su zračile rubin crvenom svetlošću ili su, kad bi bili besni, bljeskale crvenim munjama.Njihovi okrutni reptilski glasovi bili su promukli šapat i, udruženi sa žestinom zmijskog pogleda,prizivali Zmajevu čaroliju koja je opčinjavala neoprezne neprijatelje i nagonila ih da požele da sepredaju zastrašujućoj volji ove zveri.

Prvi od Vatrenih zmajeva, Urulokija, koje je stvorio Morgot u Angbandu, bio je Glaurung, OtacZmajeva. Posle samo jednog stoleća koćenja i rasta u pećinama, Glaurung je u žestokom besuprovalio iz angbandskih kapija i pojavio se u preneraženom Svetu. Mada nije pripadao krilatoj rasikoja će se kasnije pojaviti, Glaurung je bio najveći strah i trepet svog doba i začeo je golemomnoštvo manjih Vatrenih zmajeva i Hladnih zmajeva. Palio je i pustošio zemlju Vilenjaka uHitlumu i Dortonionu pre no što ga je na povlačenja naterao Fingon, princ Hitluma. Morgot je,međutim, bio nezadovoljan Glaurungom zbog njegove prenagljenosti jer je isplanirao da Zmajizraste do pune svoje moći pre no što ga otkrije Svetu koji ništa ne sluti. Za Glaurunga je ovaj napadbio samo mladićka avantura mladalačko oprobavanje snage. I mada je za Vilenjake bio strašan,njegova snaga bila je nedovoljno zrela i njegov oklop od krljušti još uvek osetljiv na na-padeoružjem. Zato je Morgot držao Glaurunga u Angbandu još dva stoleća pre no što je pustio Urulokijana slobodu. Bio je to početak Četvrte Bitke u Ratovima Belerijanda. Ona je postala poznata kaoBitka Iznenadnog Plamena kad je Glaurung, Veliki Crv, u punoj snazi poveo Morgotove snage ubitku protiv Uzvišenih Vilenjaka Belerijanda. Njegova velika snaga i vatra koja je pržila raščistilajeput vojskama neprijatelja i, s Morgo-tovim demonima, Balrozima i crnim legijama bezbrojnih Orka,razbio je Opsadu Angbanda i izazvao očaj i beznađe kod Vilenjaka.

147

Zmajevi najstrašnija čudovista Srednje Zemlje. Neki su gmizali kao zmije, drugi su hodali nanogama koje su imale kandže, a ostali su leteli gušterastim krilima. Neki su se borili zubima ikandžama - a najveći su bljuvali vatru.

U Petoj Bici, nazvanoj Bitka Nebrojenih Suza, Glaurung je počinio još strašnija razaranja, jer dotada je već (na misteriozan zmajski način) okotio mnoštvo manjih Vatrenih i Hladnih zmajeva kojisu ga pratili u ratu. Tako je velika vojska Vilenjaka i Ljudi pala pred ovim naletom, i niko nijemogao da se odupre Zmajevoj vatri, izuzev Patuljaka Belegosta koji su došli da se bore protivzajedničkog neprijatelja.

Morgotje koristio Glaurunga i da zadrži teritorije koje je osvojio; ali snaga u borbi nije bila jedinamoć koju je poznavalo ovo čudovište. Mnoge su pod njegov uticaj podvele opčinjavajuća moćnjegovog oka i hipnotičke Zmajeve čini.

Mnogo godina pošto je Glaurung poharao i opustošio kraljevstvo Nargotrond, ispričano je u "Narn iHin Hurin", ubio ga je smrtnik Turin Turambar. Jer ovaj Hurinov sin se prikrao Vatrenom zmaju isaterao mač Gurtang duboko u donji trbuh čudovišta, ali je, otrovan njegovom crnom krvlju izatrovan Zmajevim poslednjim rečima, Turin Turambar takođe poginuo.

Mada je Glaurung prozvan Ocem Zmajeva, najveći zmaj koji je ikad došao na Svet bio je onaj poimenu Ankalagon Crni. Ankalagon je bio prvi od krilatih Vatrenih zmajeva, i on i drugi od tepasmine su izašli iz Angbanda kao moćni olujni vihorni i vatreni oblaci kad je sačinjena poslednjaodbrana Morgotovog kraIjevstva. "Nasrćuće čeljusti" je značenje njegovog imena, a njegovaproždrijiva veličanstvenost je opustošila vojsku Zapada u Velikoj Bici i Ratu Besnih pri kraju PrvogDoba Sunca. Bio je to prvi od Vatrenih zmajeva koga je Svet video, i neko vreme Morgotovineprijatelji su se povlačili. Ali Orlovi i sve ptice ratnici ZemIje pojavile su sa Zapada, zajedno svelikim letećim brodom "Vingilotom" i ratnikom Earendilom. Bitka ovih bića vazduha trajalajedugo, ali je najzad Earendil pobedio, Ankalagon oboren, a drugi Vatreni zmajevi su ubijeni ili supobegli. Tako se završio Rat Besnih i moć Morgota je slomljena zauvek u okvirima ovog sveta.Takoje veliki bio poraz Zmajeva da letopisi Srednje ZemIje više ne pominju Zmajeve sve do TrećegDoba Sunca. U to vreme oni su naseljavali pustopoljine između Sivih Planina Severa. I, priča se,njihova pohlepa ih je dovela do nagomilanih riznica Sedam Kraljeva Patuljaka.

Najsilniji od Zmajeva sa Sivih Planina bio je Skata Crv koji je PatuIjke naterao da u strahu i užasubeže iz svojih dvora, ali se jedan princ Ljudi isprečio i započeo bitku. To je bio ratnik Fram, sinFrumgara, poglavice Eoteoda, i Skataje nastradao od ruke ovog Čoveka. Ali, bilo je to samoprivremeno olakšanje od užasa koji je vrebao u planinama, jer su se s vremenom mnogi Hladnizmajevi vratili u Sive Planine. I mada su se Patuljci branili snažno i odvažno, ipak su bilinadvladani. Jedan po jedan njihov ratnik je ginuo, i zlatom bogate Sive Planine su potpunoprepuštene legijama Zmajeva.

U dvadeset osmom veku Trećeg Doba hronologije Zapadnih Zemalja pripovedaju kako je najvećiZmaj tog doba došao sa Severa u kraljevstvo Patuljaka u Ereboru, Samotnoj Planini. Taj Vatrenizmaj zvani Smaug Zlatni bio je ogroman, s krilima slepog miša, i predstavljao je strah i tre-pet, ipropast za Patuljke i Ljude. Proždirućim Zmajevim plamenom, Smaug je razorio grad Ljudi od Dolai razvalio kapiju i zidine Kraljevstva Patuljaka Samotne Planine. Patuljci su pobegli ili nastradali, iSmaug je oteo bogatstva tog mesta: zlato i drago kamenje, mitril i srebro, vilin-dragulje i bisere,brušene kristale smaragda, safire i blistave dijamante.

Dva veka je Smaug suvereno vladao Ereborom. Ali, godine 2941. jedna družina pustolova je stigla uplaninu: dvanaest Patuljaka predvođenih zakonitim kraljem Erebora, Torinom Hrastoštitom i Hobitplaćenik, po imenu Bilbo Bagins. Oni su se kradom približili Zmaju i preneražili se, jer je Smaug bio

148

toliko veliki da to nisu mogli ni zamisliti i sijao je zlatno-crveno od zmijskog besa. Bio je, kao i sviiz njegove rase, oklopljen krljuštima od neprobojnog gvožđa, ali je iz opreznosti zaštitio i svojmekani donji trbuh od napada:dok je ležao ispružen preko blaga svoje riznice, ostavio je dijamante itvrde dragulje da mu se usade u trbuh i na taj način je oklopio svoju jedinu slabu tačku. Ipak,lukavstvom je Hobit Bilbo Bagins otkrio jedno mesto na širokim grudima zveri koje nije biloprekriveno nakitom i gde se moglo zaseći oštro sečivo.

Kad su pustolovi probudili Smauga, on je u besu izašao i počeo da bljuje vatru po toj zemlji. Uosveti je došao do Ezgarota na Dugačkom Jezeru, jer su Jezerski Ljudi pomogli pustolovima. Alitamo je živeo jedan Severnjak, hrabar i snažan, po imenu Bard Lukonosac, koji je, znajući koja jeZmajeva slaba tačka, naciljao jednom crnom strelom u mesto zveri koje je bilo opasno po život. I,gle čuda, veliki Zmaj je kriknuo i u plamenu se srušio s neba. Tako je poginuo Smaug Zlatni,najsilniji Zmaj Trećeg Doba.

Šuškalo se da su Zmajevi još mnogo stoleća naseljavali Severnu Pustopoljinu između Sivih Planina,ali do Ljudi nije stigla nijedna priča iz Srednje Zemlje koja bi govorilajoš o tim zlim a ipakveličanstvenim stvorenjima.

ZujoroziPrema jednoj hobitskoj pesmici, pričalo se da se jedna rasa insekata, zvani Zujorozi, borila s nekimvitezom pustolovom. Da li su ti svirepi insekti bili džinovske veličine ili je vitez bio od neke sićušnerase, ili je pak ta priča proizvod hobitskog humora, sad je nemoguće doznati.

Žene-rekeU istorijama i spisima Srednje Zemlje pominju se Žene-reke. Da li su one, kao Ose i Uinena, bileMajari Ulmoa, Gospodara Voda, ili su bile duhovi koji su došli na svet kao i Enti, nije ispričano, alisigurno je da su im glavna briga bili Kelvari i Olvari Sveta.

Žene-reke Radosni duhovi, čuvari reka i potoka. "Crvena Knjiga Zapadne Međe" priča kako je žena-reka od Vrbovitla imala kćer po imenu Zlatozrna, koja je bila žena Toma Bombadila. Ta Kći Rekebila je zlatokosa i sjajna kao neka vilin-deva. Njene halje su često bile srebrne i zelene, a u vrelunjene svetlosti i smeha cveće je cvalo bez prestanka.