PROIZVODNJA RASADA DUVANA FLOTING SISTEMOM

Za ovakav način proizvodnje rasada, najvažnije je odrediti fizičko hemijski sastav supstrata koji odgovara razvoju duvanske biljke, kvalitet i hemijski sastav vode u bazenima, vrste hraniva i kombinacije hranljivih elemenata koji su najpovoljniji i daju najbolje rezultate pri ovom načinu proizvodnje rasada.

Najčeće dimenije bazena za proizvodnju rasada u Todovim ćelijama su 30m x 6,92m (površina 200m2). U bazen se sipa voda do visine 10cm, tako da zapremina vode u bazenu iznosi 20,00m2, odnosno 2000 litara.

Todove ćelije čine polistirenski nosači, odnosno kontejneri u kojima su smešteni otvori ili ćelije. Kontejneri mogu biti različitih dimenzija i sa različitim brojem otvora. Najčešće dimenzije su 32 x 53,6 cm i sastoje se od 12 x 20, odnosno ukupno 240 ćelija (biljaka). U svaku ćeliju se mašinski poseje po jedno pilirano seme. Setva se obično obavlja u trećoj dekadi meseca marta. Čelije su ispunjenje hranljivim supstratom, čije su osobine date u tabeli.

Osobine/sastojci Optimalne vrednosti

Elektroprovodljivost 300-1000µS/cm

Ukupni karbonati 60-100ppm

Kalcijum 40-75ppm

Magnezijum 30-50ppm

Ukupni kiseonik 0-10ppm

Fosfor 0-10ppm

Kalijum 0-10ppm

Tabela: Optimalne vrednosi parametara vode za proizvodnju rasada

Tabela: Osobine supstrata za punjenje kontejnera

50% treseta (borova piljevina i sl.)

50% vermikulita ili perlita

pH 5,8 – 6,3 (slabo kisela reakcija)

Mali sadržaj hraniva

Vlažnost supstrata (sadrzaj vode do 60%)

Dobro upijanje vode i njeno kapilarno kretanje do semena)

U Todovim ćelijama nicanje duvana nastupa 12-13 dana nakon setve (7-9 dana ranije). Optimalna temperatura vode u periodu klijanja i nicanja rasada treba da bude oko 200C i ne bi trebala da pada ispod 120C, jer ispod ove vrednosti prestaje usvajanje hranljivih materija iz vode. Kritična temperatura je 80C, jer pri ovoj vrednosti rasad propada. Prilikom proizvodnje rasada u Todovim ćelijama u našim uslovima, temperature vode se oko 120C u jutarnjim časovima i oko 190C u popodnevnim časovima. Temperatura vazduha u plasteniku ne bi trebala da bude veća od 400C. Regulisanje temperature u plasteniku vrši se provetravanjem.

Da bi se dobio ujednačen rasad, neophodno je da se biljke povremeno ošišaju specijalnim kosilicama. Osim ujednačavanja rasada, ova mera omogućuje razvoj i onih biljki koje su kasnije nikle. Pored toga, šišenjem ili košenjem rasada jača se i korenov sistem biljaka, jer se onemogućava bujanje nadzemne biomase. Prvo košenje izvodi se oko 25. aprila, kada rasad dostigne visinu od oko 6 cm. U zavisnosti od potrebe, obično se obave još dva košenja (od 1. do 10. maja).

Kaljenje rasada vrši se neposredno pred iznošenje rasada na njivu, tako što se nekoliko dana pre rasađivanja folija otkriva preko dana, a jedan do dva dana pre rasađivanja ostavlja se otkrivena i noću.Priprema za rasađivanje započinje vađenjem celih tacni sa rasadom. Sa donje strane tacni višak korenovog sistema potrebno je ostrugati ravnom daščicom. Potom se rasad iz tacni izvadi i stavlja u plastične korpice i zatim odvozi na njivu. U zavisnosti od vremenskih uslova rasađivanje na njivi može se vršiti u periodu od 10. do 20 maja.

1.U Todovim ćelijama period od punjenja bazena vodom, pa do rasađivanja duvana na polju traje oko 40 – 42 dana. U poređenju sa klasičnim načinom proizvodnje rasada, proces je skraćen za oko 13 – 15 dana. 2.Osim ranijeg stasavanja rasada u Todovim ćelijama, na otvorenom polju duvan ranije dostiže stanje tehničke zrelosti.3.Prinos listova po biljci kod rasada proizvedenih u Todovim ćelijama veći je za oko 17%.4.Hemijskim ispitivanjima je ustanovljeno da listovi duvana tipa virdžinija, kod biljaka proizvedenih u Todovim ćelijama, sadrže manju količinu vode. Iz tih razloga proces sušenja je za 11,1% kraći u poređenju sa klasično proizvedenim rasadom (traje u proseku 107 časova). Ova razlika je uslovila uštedu goriva za oko 8%. 5. Sve navedeno ima za posledicu dobra fizičko – hemijska i senzorna svojstva listova duvana proizvedenih u Todovim ćelijama.

Proizvodnja duvana primenom nove tehnologije obezbeđuje, osim veće kontrole useva u zaštićenom prostoru i dobijanja kvalitetnog rasada, smanjenje troškova u pogledu nege i zaštite useva, ranije sazrevanje duvana, veći prinos listova po jedinici površine, kraće vreme sušenja, kvalitetniju obradu i dobijanje sirovine boljeg kvaliteta.Za proizvodnju duvana na 1 ha potrebno je 60 evra. (1000 zrna košta oko 2 evra).