Todor Jovanović - Posni Kuvar.pdf

8/19/2019 Todor Jovanović - Posni Kuvar.pdf

1/155

prim. dr sc.

Todor Jovanović


2/155

prim. dr sc. Todor Jovanović

Mila JovanovićDejan Jovanović

T0DoXiN®POSNIKUVAR

Kohoće da zdravlje čuva

mora zdravo i da kuva


3/155

UVOD

Hrana je neophodna svakom živom biću da bi živelo i da bi se razvijalo. Svaki živi stvor uzima iz prirode ono što mu je Bog odredio i hrani se tim onako kako ga nalazi

u prirodi. Da bi opstale, hrane se i biljke i životinje. Jedino čovek nije zadovoljan onim što nađe u prirodi, već tu hranu prerađuje i obrađuje na bezbroj maštovitih načina i koristi ju ne samo za održavanje života, već i za uživanje. U tu svrhu napi- sano je mnogo kuvara, manje ili više dobrih, korisnih ili nekorisnih. Ipak, ovaj se u nečemu razlikuje od ostalih.

Čovek je jedino živo biće koje od hrane ume da napravi i svog neprijatelja. Hrana mu služi ne samo za održavanje zdravlja, nego i za razvijanje bolesti - ne samo za održavanje života, već i za ubrzavanje dolaska smrtil Uzrok tome češće je neznanje, a ne toliko halapljivost. Čovek, za razliku od životinja i bez obzira na sva naučna

saznanja o ishrani, najčešće odabira one hranljive materije koje su manje korisne

za poboljšanje kvaliteta života. Događa se i da čovek, ukoliko uspe da izdvoji neke prirodne sastojke sa blagotvornim dejstvom, uspešno poništi njihovu delotvornost, bilo nepravilnom primenom ili iz namere da poboljša utisak koji hrana izaziva (miris, boju, izgled...), dodajući veštačka sredstva za ule'pšavanje.

U današnje vreme, zbog problema opšte zagađenosti, Ijudi se iz straha sve više odriču konzumiranja integralne sirove hrane i unošenja neophodnih sastojaka u prvobitnom, najboljem, obliku. Kao zamenu za zagađene namrinice, koje to i jesu,

ali samo donekle, uzimaju se veštački preparati (u prahu, tabletama, kapsulama,

sirupima ...)Te blede kopije prirodnih namirnica zavaravaju organizam i samo do- prinose razvijanju njegove nesposobnosti da ono što je vredno odvoji od bezvred- nog, često i štetnog.

Ljudska vrsta ne uništava samo svoje zdravlje, već i zdravlje živih bića u svom okruženju. Životinjama daje konzerviranu hranu, koja, osim lepe boje i prijatnog mirisa, sadrži i materije koje su štetne po prirodno biće životinja.

Ishrana jednog čoveka nije potpuna bez mesa, ali ono je u današnje vreme više otrov nego hrana. Velike poljoprivredne farme, radi većeg i bržeg sticanja zarade,

hrane životinje veštačkim preparatima.Tako se dobijaju uhranjeniji i lepši, ali bo-

lesni primerci stoke i živine. Za ishranu qotovo da se više ne može koristiti ni riba.


4/155

jer su skoro sve vode zagađene. Najekonomičnije i za čovekovo zdravije najboije

rešenje jeste stvaranje neke vrste malih kućnih farmi. Svako bi, na jednom delu

svog prostora na kojem živi (u dvorištu, na terasi...), mogao, uz malo posvećenog

vremena i novca, da napravi uzgajalište kunića, plovki, guski. Za kratko vreme, uz

prirodnu ishranu koja jezdravstveno i finansijski korisna i isplativa, čovek bi stvorio zalihe hrane koja bi, uz neke namirnice biljnog porekla, bila pravo osveženje za

organizam opterećen psihološkim i fiziološkim zagađenjima.

Čovekje stvaran prema Božjem promislu. Rađa se, razvija, regeneriše se (oprav- Ija ono što se u toku života ošteti), brani se od raznih bolesti. Nema potrebe da ga

zrače i seku, organizam ne treba da se ometa u prirodnom okruženju. Največi deo

smetnji koje čovek doživljava posledica su otpađenosti od promisia prema kojem

je stvoren.Ovaj kuvar neće da bude samo zbirka recepata koji su dobri, provereni, ispravni

i imaju tradiciju u ovom narodu. Ova je knjiga smišijena da Ijude uputi u to kako da im hrana bude na korist, a ne na propast Hrana treba da bude izvor zdravlja i

snage, a ne bolesti i slabosti. Zato -- evo ti ove knjige, Srbijo, da ti bude na zdravljei cpefcyi

Pitanja ishrane često se posmatraju kao iična karta. Moglo bi se kazati:„Reci mi šta jedeš, pa ću ti reći ko si!"Sa druge strane, danas se hrana često razlikuje samo

prema biohemijskim i fizikalnim merivim - kvantitativnim - osobinama (količini),

dok se najgrublje zanemaruju kvalitativne biološke uslovljenosti (kakvoća). U sušti- ni, reč je o razmatranju dva pojma: hranljive namirnice iživotne namirnice.

Pod hranljivim namirnicama podrazumevaju se sve neophodne tvari koje su

potrebneza čovekovo postojanje- u uslovima veštačke ishrane, na primer. Grubo

pojednostavljeno, reč je o mehanicističkom pogledu na ono što je čoveku potreb-

no - kao što su za rad motora ulje i benzin. Pri tome nije važno kako izgledaju

proizvodnja i čuvanje.

Kada se govori o životnim namirnicama. u središtu procenjivanja ishrane jeste

biološka vrednost. Jer, ono što čovek uzima kada je gladan i žedan od uvek je sa- stavni deo živog sveta oko nas. Setimo Пse svojih korena, ishrana izgleda ovako:

prvo majčino mleko, posle nekog vremena ono se dopunjava voćnim sokovima,

voćem, povrćem i konačno pirinčem, žitaricama ili krompirom. Ukus se obogaćuje solju i biljkama, odnosno sušenim delovima biljaka kao začinima. Iz domaćinstva dolaze jaja, mleko, mlečni proizvodi poput kiselog rhleka i sira, a u posebnim prili- kama bilo je mesa, mesnih proizvoda i ribe.

Zivot u četiri godišnja doba zahteva čuvanje hrane, radi ravnomerne raspodele u toku godine. Ovde počinju zdravstveni problemi sa našom ishranom. U zavisnosti


5/155

od načina čuvanja, životna namirnica pretvara se u izumiruću hranljivu namirnicu koja zadovoljava još samo hemijska ispitivanja.

Čovek ima čula koja oblikuju samu potrebu za hranom. Kome nije poznata želja

za hranom koju pokreće dobar miris! Ima li ikoga ko ne zna kako se jede očima?

Hranu mirišemo, gledamo, pipamo, osećamo njen ukus. Čak ju i čujemo: Legnem i zaspivam, a slušam kako mi sarma šapuče u loncu!

Jedenje je mnogo više od običnog utoljavanja gladi. Ko telesno radi potrebna mu je snaga, a ona na usta uiazi, i to jakom hranom. Ko mnogo sedi i radi pretežno misaono, ne sme da se opterećuje teškom hranom. Sasvim posebne potrebe za hranom i pićem ima sportist koji mora da bude izdržljiv. Duševno obolelim, očaj- nim ili utučenim osobama potrebna je posebna ishrana. Pitanja kakvoće ishrane

zamagljena su danas u savremenom potrošačkom društvu, u njegovim gradovima,

osamušama (što bi, možda, bio prevod za soliter), zagušenom saobraćaju i (ne) kulturi sredstava deformisanja umesto informisanja. Duvan, alkohol, kafa, stres i nedovoljno sna menjaju i pojedinačne sposobnosti da se uoče mogućnosti kako je pojedine proizvode mogućno iskoristiti u njihovom punom zdravstvenom značaju. Takvo ponašanje može se razumeti, ali ne i opravdati. Nužne su, znači, promene u

navikama.Godina navike - dve godine odvike.Tačno, ali tojeigra u kojoj promena dosadašnjih navika znači samo dobitak. Jedino što treba da uradimo jeste da ku- pimo loz: da priznamo da grešimo i da treba da se popravljamo.

Današnjem će čoveku vrlo teško uspeti da proceni da li je neki krompir, koji bi

želeo da sačuva, ozračen ili da li se u bašti iii pod staklenikom uzgaja genski izmenjen paradajz, bez obzira na godišnje doba. Našminkano voće i povrće, od koga bi se prethodni naraštaji trenutno potrovali i dobili grč§ve u stomaku, plastično meso, sirevi poput stiropora - pune su nam radnje svega toga, a prirode nigde

nema. Jedemo strogo belo brašno, ono je, vele svilenostomakovići, lepše. Sladimo

belim šećerom ili veštačkim zaslađivačima ... Stomaci će poželeti proje, ali proje nigde biti neće!

Naročit problem današnje ishrane jeste prerada namirnica i unošenje slatkiša,

proizvoda od belog brašna ili gotovih jeia. U belom hlebu koji danas jedemo gotovo da više i nema vitamina, fosfata, belančevina, kalcijuma, aminokiselina i sličnih sastojaka koji su se nekada nalaziii u Ijusci pšeničnog zrna. Sada je to samo skroba- sta namirnica, dobra jedino za tovljenje svinja. Danas se unosi suviše belančevina

životinjskog porekla - mesom, kobasicama, jajima i mlekom. Osim toga, suvomesnati proizvodi i peciva sadrže previše nepovoljnih, zasićenih, masnoća (masnih kiselina). U društvu sa savremenim načinom života (suviše duvana, kafe, alkohola, lekova, premalo kretanja, duševni stres) nužno se povećava broj oboljenja koja obično izaziva ishrana.


6/155

Zdravlje ugrožavaju mnogi štetni uticaji: veštačka đubriva (naročito nitrati);

sredstva za uništavanje štetočina (fungicidi, pesticidi, hlorisani ugljovodonici, teš~

ki metaii); zagađenje okoline (voda, vazduh, tle); postupci za čuvanje namirnica

(antibiotici, sumpor, nuklearnozračenje i slično); genska muijanja i prčkanja (učeno

rečeno manipulocije).

Za jelo ostaviti dovoljno vremena - kod pripreme polako pirjaniti, sveže voće i

povrće dobro oprati, hranu temeljno žvakati, jesti polako, ostaviti vreme za kratak

odmor posle jela. Jer, ovde se vide mnoge osnovne greške koje se danas prave u

ishrani: nedostatak vremena za ciljanu kupovinu, svuda udobnost i nespremnost

da se uloži trud, razne sprave (zamrzivači, mikrotalasne pećnice) za namirnice sum-

njive hranljive vrednosti (duboko zamrznutu hranu i gotova jela). Razlika između

životne namirnice i hranljive namirnice ovde se može shvatiti kao razlika između

aktivnog i slobodnog prema pasivnom i zavisnom.

U zdravu ishranu spada i vremenska raspoređenost obroka shodno dnevnim

opterećenjima. U načelu, ujutru jesti najviše i najjače, za ručak nešto manje, a za

večeru najmanje i najlakše, jer to povoljno utiče na san. Za užinu su pogodni voće,

orasi, bademi, lešnici, kikiriki.

Najbolje piće jeste sveža voda. Danas voda iz vodovoda nije baš najbolja, pa se

preporučuju prirodne negazirane i mineralne vode te razni ohlađeni čajevi. Zdrava

voda za piće biće u budućnosti dragoceno dobro, jer već danas se uočava ozbiljna

nestašica.

Ishrana nije sve što čovek jede. Ako se hrana posmatra celovito, onda je hrana

potrebna celom telu, duhu i duši. Sve to mora biti usklađeno. Gleda li se tako, onda

je razumljivo zašto nezdravi načini ishrane imaju poslediee (prekomerna težina,

reuma, arterioskleroza, karijes, dijabetes i još tušta i tma gluposti), jer reč je o po-

sledici nesklada koji dugo postoji.Tako lečenje ovih bolesti nikada ne može da se

sastoji samo od promene ishrane, ali ona je uvek prvi korak ka boljitku.

Na posletku, svaki je čovek osoben i zato se ne mogu davati nikakva opštevaže*

ća uputstva. Postoje lične potrebe koje su, prema značaju i jačini, različito ispoljene.

Odlučujuća je svest o sebi i osobenosti - da čovek zna koje su mu potrebe i da ih

pravilno zadovoljava.

Sveti Jovan Lestvičnik o hrani kaže:„Ugađanje stomaku je obmana očiju; ono

nas podstrekava da odjednom progutamo sve ono što bi trebalo da jedemo u od-

merenim zalogajima. /.../ Budi gospodar stomaku pre nego što on zagospodari

tobom, a tada ćeš biti prisiljen da se sa stidom uzdržavaš."

Kulinarstvo je, kažu, starije od astronomije.Tako stara, a najprolaznija od svih

umetnosti, kulinarska veština slika je prolaznosti ovoga sveta. Bolje nego u bilo

kom frižideru i zamrzivaču jelo se čuva u receptu. Svaki put ono se pravi prema pra-


7/155

vilujsto to, samo malo drukčije", a svakaje kopija sećanje na original,jedinstvenai neponovljiva.

U ovom kuvaru dajemo posne recepte. To ne znači da mrsnu hranu odbacuje-

mo, ali je, ruku na srce, mrsnih izmišljotina na srpskoj trpezi već puna kapa. Prvopravilo ishrane u Srba glasi„Nikada nejedi na prazan stomak" dokza zimske uslo-ve rada važe dobronamerno pokudni stihovi Ljubomira 3imovića:„Sneg na pragu,pečenje na panju - dođi, flašo, u pomoć čokanjur

Čovekjejediniživi stvor kojijedei kad nijegladan i pijekad niježedan.Čuvajućise da i u samom postu ne pređe granicu neumerenog ugađanja stomaku, pravo-slavni čovek, naročito onaj sklon asketizmu, često upada u drugu krajnost - pot-puno odricanje potrebeza ukusom.

Samo ne zaboravimo: trud oko pripremanja posne hrane ne znači samo pod-grevanje ugođavanja trbuhu. Posna hrana nije bolnička hrana. Manastirski tipicipropisuju da hrana bude prijatnog ukusa. Ni pustinjaci za svoje retke obroke nebiraju bljutavu hranu.Trud oko kuvanja zahvalnost je Bogu za dobra koja nam jedao. Umešnost pripremanja jela jedan je od talenata koji nam je Bog dao i ostavioda njime slobođno raspolažemo - na propast ili na spasenje duše i tela.

Filosofija života nije samo u knjigama, već i u loncu. Srbi sve više umesto sasrpskom zastavom idu pod ražnjem na koji je nataknuto ružičasto, krckavo i sočnoprase. Njega su ostali, navodno civilizovani, narodi izbrisaii iz svog zajedničkog

pamćenja i nedužno se predali biljožderstvu (vegetarijanstvu). Ovim životinjolju-bivim postupkom obesmislili su postojanje nama (i menii) omiljenog prasećegroda, pa su izmislili razne nerđajuće (rostfrajne) lonce i poklopce, ne bi li poslednjetrunkeživotnosti iz iznemogle prirode što uspešnije prebacili u svoje stomake. Ze-mljani lonac, ćup, zemljana đuvečara i testija samo su ukrasi, pa u odnarođenih, po-mondijalisalih i zaglobalisanih primeraka koji su poreklom Srbi izazivaju ushićenočuđenje i ciktanje. Srblji su (pogrešno) uvereni da im jejedino preostalo da sveštoiz zemlje nikne pune beskrajnim glistama mlevenog mesa koje izlaze iz mašine za

mlevenje ne samo mesa, već i pravoslavnih duša. Eto još jednog fronta na kojemse bije bitka za duše neohristovljenih i razhristovijenih naroda. Da nije tužno bilobi smešno: Kažu da su Srbi najzdraviji narod na svetu zato što na grbu imaju četirivitamina S.

Običan čovek živi u svetu koji je grubo odvojen od Crkve, od predanja onihod kojih smo i pred koje ćemo jednog dana neumitno stati i račun im podneti, patraži mnoga uputstva kako da bogatstvo prirode što bolje iskoristi. Crkva shvatategobe takvoga života i zato je izgradila pravila o ishrani. Ona propisuju zabrane irazrešenja za pojedine vrste hrane. Osnov toaa ieste hiljadugodišnje svakodnevno


8/155

iskustvo. Još se nikada nije desiio da se neko zbog posta razboli ili da izgubi život. Post može samo da koristi. Samo - lako je zboriti, a teško tvoriti.

„Punovredna hrana"„punovredna ishrana';„bio"„eko"i slični pojmovi napravili

su nepreglednu zbrku. Postoji čitava zbirka različitih pristupa ishrani. Ima raznih

pravaca koji govore kako bi čovek trebalo da se hrani. Evo samo spiska tih učenja, iz kojeg se može Birher-Benerova dijeta, Šnicerova hrana, Brukerova hrana, vege-

tarijanstvo, Hejova podeljena hrana, makrobiotika, Buhingerova dijeta, Majerova kura, Šrotova kura, instinktivna ishrana.

j Dug je popis i različitih predloga za ishranu obolelih od raka, a svi su se pokazali kao beskorisni: Mermanova dijeta, ortomolekularna dijeta, dijeta prema Kusminu,

Kulova dijeta sa mlečnom kiselinom, Budvigova dijeta sa lanenim uljem, borba protiv raka prema Kenenu i Šnajderu, Bogomasova dijeta, dijeta protiv raka prema Maru i Klajneu, Vasarheljijev post sa belančevinama, dijeta $a sirovom hranom

prema Verlendu i Vigmoru, Šulc-Frizeov dijetetski režim, Brantova kura grožđem,

Šaseova dijeta, Krečmer-Denhartova dijeta, Krecova dijeta, Kohova hrana bez kiselina, praterapija, dijeta sa cveklom prema Ferenciju iTribu.

Osim ovih predloga postoji još pet načina ishraneza oboleleod raka, koji su dokazano opasni: totalno lečenje raka prema Brojsu, Gersonova dijeta, metabolička ekološka terapija prema Keliju, uzimanje petroleja i dijeta prema Lojpoldu/Oleru.

Knjižare su prepune raznih kuvara i kujni - od onih velikih do krajnje egzotičnih.

Tako naš dokoni i pokondireni svet o slavi, rođendanu ili kakvoj drugoj prilici zgod-

noj za prikazivanje svetskosti gotovi kualalumpurški doručak, katanganski ručak, managvansku užinu ili bombajsku večeru. Nije muka naći namirnice, već je teško sve to prevariti. Više volim jesti iz Kalkute nego glupe domaće pršutel

Sve će naš čovek lakše pretrpeti, samo mu ne recite da nije moderan! Biti tradi- cionalan postalo je uvreda.To znači da je neko zastareo, zatucan, glup, da svoje voli

više nego tuđe, što je, naravno, strašno, jerbo je dobro poznato kakva je izvesna

pernata živina u tuđega tatka.

Prilike mi evo da prozborim koju o dva učenja o ishrani koja su u Srba veoma raširena, a dolaze nam sa Dalekog, ali nama bez valjanog razloga veoma bliskog,

Istoka. Reč je o vegetarijanstvu i makrobiotici.Vegetarijanstvo je versko-filosofski zasnovan način života. Veza sa verskim vidi

se u induističkim i budističkim zajednicama, jevrejskih asketa, gnostičara i srednje- vekovnim jeretičkim pokretima. U Evropi je put vegetarijanstvu otvorio Žan-Žak

Ruso. On je čoveka posmatrao kao biće koje je izvorno nesposobno da ubija. Prvo vegetarijansko društvo nastalo je 1811. u Engleskoj. Od 1832. vegetarijanstvo u SAD zastupa lekar S. Graham. Godine 1868. u slobodnomislećim bogoslovskim

krugovima Nemačke nastalo je„Vegetarijansko društvo". Već oko sredine 19. veka


9/155

vegetarijanstvo prelazi u okvire koji predviđaju da način ishrane treba da ide za- jedno sa promenom načina života i da tako, na posletku, izmeni svet. Vegetarijan- stvo se povezalo sa„reformom života", koja je bila preuzeia uticaje iz istočnjačkih

kultura. Zatvorene zajednice pokušavale su da vegetarijanstvo i reformu života

sprovedu u delo.Vegetarijanstvo je povezano sa mnogim verskim skupinama. Tvrdi se da je ve-

getarijanstvo„čistiji, spasonosniji"način ishrane, čije je delovanje na čoveka predu- slovza duhovna (naročito ezoterična) iskustva. Osim toga, ezoteričari, induističke i budističke skupine polaze od jedinstva svega stvorenog (,,sve je jedno"). Svaki poremećaj ravnoteže vuče, navodno, sve u zajedničku patnju. Vegetarijanstvo, zato, daje jednostavno objašnjene savremenih nedaća, a istovremeno i sredstvo za spasenje, prema geslu:„Đokje klanica biće i klanja!"Mnogi krugovi ezoteričara pozivaju se pri opravdavanju vegetarijanstva na apokrifna jevanđelja u kojima se,

kažu, zastupa ovakav način ishrane. Zanimljiva je okolnost da induisti - znači: vegetarijanci - tvrde da uzdržavanje od mesa smanjuje agresivnost, a istovremeno se u indijskom kastinskom poretku propisuje da kšatrije (ratnici) moraju da uzimaju meso, kako bi bili sposobni da brane poredak. Osim toga, nije svaka agresivnost loša. Postoji korisna agresivnost, koja čoveku omogućava da se suoči sa onim što ga ugrožava i da se od toga odbrani.

Za vegetarijanstvo jezanimljivo mišljenje dao i austrijski lekar Franc Ksaver Ma-

jer (1875-1965), koji je, inače, predlagao jedan trostepeni postupakobnove orga-

nizma. Prema njegovom mišljenju, suviše hrane počinje izaziva vrenje u crevima. Tada nastaju alkohol i kiseline.Taj alkohoi, kao u aikoholičara, oštećuje jetru, krvne sudove i nerve. Majer je misiio da nos, uši, šake i stopala u vegetarijanaca imaju ijubičastu boju zato što se prilikom sagorevanja sirove hrane stvara aikohol koji oštečuje krvne sudove. Majer je takve nazivao endogenim aikoholičarima (pijan-

cima iznutra).0 oblicima vegetarijanstva ima različitih viđenja. Najširih su pogleda ovo-lakto

(jajno-mlečni) vegetarijanci. Oni dozvoljavaju jaja i mlečne proizvode. Na Zapadu

je ovo najrašireniji oblik vegetarijanstva. Induistički i budistički zasnovane zajed-

nice najviše su lakto (mlečni) vegetarijanci. Nisu dozvoljena jaja, ali jesu proizvodi od krave, praslike majčinskog principa u tim verskim učenjima. Često crni luk, beli luk, pečurke, duvan, kafu i alkohol isključuju kao nešto što ometa duh. Najstrožiji oblik vegetarijanstva - veganstvo - ne dozvoljava nikakve proizvode životinjskog porekla, uključujući tu i buter i med. Ovome dosta naginju i zastupnici sirove hrane - američki novodopci (njuejdžeri). Za odojčad i decu veganstvo je opasno, a vegetarijancima uopšte mogu nedostajati gvožđe,jod, vitamin D i omega-3 masne

kiseline. Mnoge nazovihrišćanske organizacije iz grupe novojavljenih jeresi (Uni-


10/155

verzalni život, Fiat /ux) pozivaju se na vegetarijanstvo koje je, navodno, opravdao

sam Hristos i uzdižu ga do uslova za spasenje. Adventisti (subotari) svoju preporuku

da se prihvati vegetarijanstvo dokazuju ukazivanjem na prvobitni poredak u Raju.

Japanske zajednice primenjuju više makrobiotiku, čije se učenje može delimično

aći i u antropozofiji. Drugi pokreti - teozofi i rozenkrojceri, na primer - neguju

slobodnije vegetarijanstvo pod uticajem budizma. Kako shvatiti suštinu vegetari-

janstva? Najbolje je poći od samoga imena, je r- ime kazuje sve. Reč vegetarijanstvo

ima koren u glagolu vegetare, što na latinskom znači živetikao biljka. Preneseno na

čoveka-životariti. Suština postojanja u induizmu i budizmu jeste priprema za pre-

lazak u novu reinkarnaciju.Tamo nema smrti u smislu koji mi poznajemo. Postoji

samo prelazak duše izjednog pakovanja u drugo. Prekjuče slon, juče gušter, danas

čovekoliko biće, sutra kamen, prekosutra žaba. Pakovanje nije važno. Duša je tu

samo privremeno, te više vremena treba da se posveti, recimo, meditaciji kao obli-

ku joge (duhovno-duševno-telesnog jarma i pripremeza smrt), nego pakovanju.

Telo se održava na najmanjem mogućnom broju obrtaja, tek toliko da se život(inj)

ari.Zatoje, recimo,telesnozdravljeu Indijaca induista zapuštenije nego u Indijaca

muslimana. Pogled na svet da jedemo cvet!

Pravoslavni veruju u večni život u Carstvu nebeskom, za šta se i pripremaju. Na

Zemlji smo, međutim, neponovljiva, jedinstvena bića, sazdana prema Božjem uzo-

ru. Duša se nalazi u telu i, kada nastupi smrt, duša će napustiti telo. Nije, ipak, to telo

obično pakovanje kao u induizmu i budizmu.To telo treba da bude zdravo i snažno,

jer mi nismo stvoreni da bismo životarili, već živeli punim životom, kao slovesna i

slobodna bića. Nije isto bitiživ \živeti. Tu smo da svedočimo Istinu i duhom, i du-

šom i telom. Ljubiti bližnjega svoga kao samoga sebe ne znači samo osećanje, već

i sposobnost da se, ako treba, stane na crtu i bližnji odbrani od telesne sile koja ga

napada.Ta odbrana neće biti mogućna kada je telo nezdravo i propalo. Neće biti da

je svejedno iz kakvoga je tela izašla duša. Jer, neporeciva je istina da se duh, duša i

telo moraju posmatrati kao činioci koji sadejstvuju i tvore čoveka kao biće stvoreno

prema obličju Božjem. Dužni smo, znači, da svoje telo čuvamo koliko možemo, jer

ra nismo kupili, već dobili prema Božjem promislu. Nemamo pravo da takvo nešto

propastimo nestručnim rukovanjem i da prihvatamo načine ishrane koji menjaju

veru, kada već imamo nešto svoje, utvrđeno Svetim predanjem i probom vremena

potvrđeno kao korisno i spasonosno.

Makrobiotika je pogled na svet. Zasniva se na filosofiji i svaštarskom (sinkreti-

stičkom) spoju budizma, zena, taoizma i kinesko-japanskih učenja o ishrani koji

je razvio Japanac Osava. Njegovo učenje osavremenio je i dalje razradio njegov

učenik Mičio Kuši, pa se ono brzo raširilo po severnoj Americi i u Evropi.


11/155

Makrobiotika shvata sebe ne samo kao sistem ishrane, već kao celovit sistem lečenja. Sve se deli prema taoističkim suprotnostima jin (žensko, prva polovina godine, uzlazno - povrče, voće, tečno, slatko) i jong (muško, druga polovina godine,

silazno - žitarice, proizvodi životinjskog porekla, slano). Sve je deo jedinstva, ali

ništa nije istovetno. Sve ima svoju dopunu, ali ništa nije nepromenjivo izuzev same promene.Teži se sveobuhvatnom zdravlju kroz usaglašenost ovih sila. Životne namirnice treba zato da budu odabrane što prirodnije, u skladu sa okruženjem i do- bom godine. Sveskupa, teži se što mirnijem, zadovoljnijem i od veštačkog oslobo- đenom načinu života, u skladu sa prirodom. Makrobiotika vidi sebe kao praktičan lut za zaustavljanjezdravstvenog i duhovnog propadanja i obnovu,

Hranljive namirnice dele se prema svojoj jin ili jang prirodi. Odlučujući za pode-

lu jeste njihov sadržaj kalijuma odnosno natrijuma, ali i sadržaj vode, boja i oblik,

vreme i brzina rastenja.Za makrobiotičare je ishrana najbolje sastavljena onda kada je odnos jina i jan-

ga = 1:5. Integralne žitarice imaju, navodno, takav odnos i smatraju se savršenom hranljivom namirnicom.

Prvobitni Osavin oblik makrobiotike vrhuni u zahtevu da ishrana bude isključi- vo od žitarica. Zasluga je njegovog učenika Mičioa Kušija što je ovaj način ishrane izmenjen tako da bude prihvatijiviji čoveku Zapada.

Kuši, međutim, isto odbacuje mnoge životne namirnice: meso, jaja, mleko i

mlečne proizvode, voće i povrće iz tropskih i dotropskih predela (tu ubraja i krorn-

pir, papriku, plavi i crveni paradajz) i zaslađivače. U makrobiotici važi zapovest: Piti samo kada se oseti žeđ.

Za makrobiotičku ishranu odojčadi i manje dece posioji„kokoh"- mešavina od mlevenih žitarica, susama i zrna azukija.

Makrobiotika obećava zdravlje i dug život, sprečavanje i lečenje svih bolesti, uključujući i rak. Potvrđuje se, međutim, da je obećanje određenim osobama ra- dovanje. Makrobiotička ishrana ima rizike. Nizakunostečnosti možeda ugrozi rad

bubrega. Ako se istovremeno unosi mnogo kuhinjske soli, to može biti opasno no život. Hraniti odojčad i decu samo kokohom može biti isto opasno. Plesnive

hranljive namirnice nisu povoljne za želudac, već mogu da budu nosioci najjačih

izazivača raka. Makrobiotička ishrana ne može da izleči rak, a može da utiče da se čovek hrani lažnom nadom i propusti lečenje koje zaista može da mu pomogne. Uz ishranu lažnom nadom ide i gutanje tuđe duhovnosti, što može izazvati duhovni

rak. Zanimljivo je da svi govore o telesnom raku, a niko o duhovnom. Upravo taj duhovni može imati gore metastaze nego telesni. On se, doduše, može izlečiti, i to zračenjem, ali ne nuklearnim, već onim Boga živog i istinitog. Jedu Srbi šta im kaže Kuši, a ne vide da se duša rušil


12/155

Vegetarijanstvo i makrobiotika prilagođavani su u mnogim delovima čoveku

Zapada.To je svojevrsno podilaženje Ijudskim slabostima i nedostacima. Umesto da čoveka nagna da se menja i prilagođava duhovnosti koja sadrži jednu vrstu

ishrane, ta duhovnost, e da bi stekla nove pristalice, prilagođava ishranu, a kroz nju

onda protura svoje učenje. Svetina hoće da ju varaju? Varajmo ju onda! Od biljke u tanjiru do biljke u duši.

Pravoslavni post ovde je jasan i neodstupan. Pravila postoje neizmenjeno, a da se menja treba čovek.Ta pravila su čvrsta, ali ne i kruta. Podilaženja nema, jer za njima nema ni potrebe. Sve je jasno ponuđeno, sloboda izbora jeste čovekova.

Prihvatio - ne prihvatio, biće na njegovo spasenje, odnosno njegovu propast.Duhovnu stranu posta pravoslavno predanje dovoljno osvetljava i o njoj se

može naći dosta napisanog. Šta je sa postom u razmeri hrane i njenog delovanja?

Hrišćani obavezno poste sredom i petkom, a monasi i ponedeljkom. O posto-

vima je sve drugačije. četiri duža posta jesu: Božićni iii post o rođenju Hristovom, Vaskršnji ili Veliki post, Post svetih apostola ili Petrovski post i Gospojinski post,

posvećen Uspenju presvete Bogorodice. Pored posnih dana ostaju na raspolaganju svaki utorak i četvrtak i subote i nedelje i trapave sedmice i dani kada je post razre-

šen. Sabere li se sve to, dobija se više od dve stotine dana kada se ne posti. Malo li

je? Izračunato je da mirjani potpuno - strogo poste samo 36 dana tokom godine. Od ukupnog broja dana u godini to je samo 10%. Mnogo li je?

Sveti Vasilije Veliki o postu poručuje:„Svako treba da posti prema svojoj telesnoj

snazi, kako se ne bi zadovoijavao onim što je ispod njegovih mogućnosti, niti se usiljavao da dostigne ono što prevazilazi njegovu snagu. /.../ Kao što se ne buniš

kada je u pitanju tvoje telesnozdravlje što moraš da držiš dijetu, zašto se onda bu- niš protiv posta kad je u pitanju zdravlje tvoje duše? Međutim, treba da se raduješ što ti je besmrtni lekar ostavio lek da bi pobedio greh i spasao svoju dušu. Kao što su za uništenje zaraznih klica potrebne jake medicine, tako su za uništenje gre- hovnih klica potrebni post i molitva. /.../ lako post postoji iz drevnih vremena, on nikada ne može da zastari; on je uvek savremen i uvek potreban nama hrišćanima kao nasušni hleb; on je jedini do sada poznati duševni lek."

Nije post samo oružje u borbi protiv demona, niti samoobuzdavanje u ishrani, niti razuman i celishodan pristup hrani. Zalazi se postom i u oblast morala, jer

je uzdržavanje od grešnih misli i rđavih deia. Ovaj melem na dušu izranjavljenu

svakodnevnim kovitlacem sluđenog života podseća nas da postoje mnogi dav- no posednuti i osvojeni položaji odbrane tela, duha i duše, koje danas drže samo

malobrojni. Ako se pridružimo braniocima Istine - bićemo nagrađeni Ijubavlju, smirenjem, celomudrenošću, neporočnošću, trezvenošću. Za stulanje u stroj ovih


13/155

branilaca nema prvog, drugog i trećega poziva, nema škarta, nema nedoraslih. Nikad nije kasno da se pokuša iii započne!

Pravila za ishranu za vreme posta jesu, u suštini, znanja o tome šta čoveku godi

i ide na korist i spasenje, uklopljena u veru pravosiavnu. Prema tim pravilima živi

danas malo Ijudi. Mnogi su zapali u zabludu, pa poistovetili post sa nejedenjem i umislili da je to savršen način za brzo skidanje suvišnih kilograma. Ta takozvana nulta dijeta nema nikakve veze sa pravim postom, koji koristi zdravlju. Uz to, za- padni je čovek uvrteo sebi u glavu da postiti znači odvojiti se od porodice, posla, svakodneeice - ceiog sveta. Naravno, sasvim u skladu sa samoživošću i duhovnom čamotinjom Zapada. Lako je postiti u okruženju skoro bez iskušenja koja nameće okolina. Smisao posta i jeste da se čovek u međusobnom odnosu sa svojom sva-

kodnevnom okolinom odvaži da se iskušenjima odupre i da druge, ako je moguć-

no, uputi na pravi put jačanja duha, duše i tela. Post je čišćenje duha, duše i tela te vraćanje na put kojim se možemo barem približiti cilju - da čovek bude Bogočo- vek.To nije usamljivanje i život u zatvoru. Baš drugačije: Post omogućava vraćanje

Bogu, ali ne samo jedne osamljene jedinke, već i njenih bližnjih. Post nije kazna, već radost kada se pobede iskušenja i ojača svoja volja. Odbiti iskušenja svesno

vrhovni je dokaz slobode čoveka kao slovesnog i bogolikog biča.To vraćanje na

pravi put može u bolesnih izazvati samo povoljne posledice, nekada čak i izlečenje. Posna hrana može da deluje predupređujuće, tako što sprečava nastanak oboljenja

čiji je uzrok neodgovarajuća ishrana. Za neke boiesti posna hrana može biti jedini

celishodan način lečenja uzroka.Sa biološke strane, post treba da ima dejstvo operacije bez noža. Jedna od

osnovnih postavki delovanja posta jeste ono što tradidonalna medicina naziva šljakom iliti smećem. Školska medicina stalno ukazuje na to da nema dokaza za takve naslage. Međutim, ako nešto ne vidimo ili ne razumemo to nije dokaz da i ne postoji. Ako se to smeće i ne može videti pod mikroskopom, opet je neosporno da pogrešna ishrana stvara u telu uslove koji mu ne gode. U tom smislu, čišćenje

šljake znači da se ćelije tela oslobode suviška belančevina, vode, kiselina i otrova.Te

naslage, đubrište otpadaka metaboiizma koje je sve veće kako je čovek stariji, us- poravaju promet između kapilara, nervnih ćeiija i ćelija organa.To može biti uzrok mnogih hroničnih zapaljenja zglobova, tkiva i krvnih sudova, a stvara i povoljne uslove za nastanak i rast tumora.

Telo ima razrađene postupke za vanredne okolnosTi ishrane. Prelazi se na rad u uslovima varenja unutrašnjih zaliha. Glavni posao imaju jetra i bubrezi. Rad hor-

mona priiagođava se naredbi da se energija štedi. Kada potroši skladišta ugljenih hidrata, telo prelazi na svoje masnoće. Iz tkiva se uzima više tečnosti. Usled sma- njene količine tečnosti u tkivima srce i krvotok rade lakše i bolje, krvni pritisak se


14/155

snižava. Prazniji želudac smanjuje pritisak i lakše se diše, u krvi ima više kiseonika, a to povoljio utiče na rad mozga i sva tkiva uopšte. Post u redovnim razmacima,

kakav je pravoslavni, omogučava da se snaga organizma koristi domačinski i osna-

žujeodbranutela.SvetiTeofan Zatvorniko postu u vreme bolesti, neznanom verniku:„Veoma me

raduje što Vam je lakše. čuvajte se da ponovo ne razdražite bol. Što se poščenja tiče, ne slušajte doktora, pitajte ga samo kakva Vam posna hrana odgovara. Nemojte

ra pitati da li smete da postite. Recite direktno: Hoču da postim, kakvu hranu da

uzimam. Ma šta Vam on govorio, ne pokoravajte se! Zar je malo posne lake hrane? Zar je nedelju dana mnogo? Eno Vam naših monahinja, neke po čitavu nedelju ne

jedu skoro ništa. Gospod neka Vas blagoslovi! Spasavajte se!"

U postu se smanjuje unos jestivih činilaca koji pogoduju nastanku bolesti, a u

bolesnih je vidljiv boljitak, pošto više ne deluje ono što ne godi. Post je dokazano uspešan kod prekomerne telesne težine, reumatskih oboljenja, degenerativnih

oboljenja zglobova, povišenog krvnog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, povi-

šenih vrednosti masnoča u krvi, alergija, dijabetesa tipa II (staračkog dijabetesa), gihta i kožnih bolesti. Kod zapaljenske reume povoljno dejstvo posta iznenađuje staino i lekare i bolesnike, a naučno zadovoljavajučeg objašnjenja za to još uvek nema.Takođe je korist od posta sigurna i za obolele od raka, pošto se ćelije tumora

hrane belančevinama životinjskog porekla. Niko ne kaže da post zamenjuje leče-

nje i da treba da se odreknemo stručne pomoći lekara, ali nema utuka na istinu

da hrana u skladu sa pravilima pravoslavnog posta nikome nije škodila. Duševno

stanje čoveka poboijšava se kada doživi da sebe može da zauzdava jedno određe- no vreme. Verujući duhovnu sigurnost održavaju pojačanom molitvom, te nema tegoba kao što je slab san, na koji se žale neverujući. Njima evo prilike da upoznaju

lekovito delovanje pravoslavne molitve - umesto da meditiraju, vizualizuju, fan- taziraju, dave svoje duše u nazovinaučnim polu - i četvrtpsihološkim tehnikama i stvaraju tako duhovnu šljaku.

Sveti Serafim Sarovski opominje i poučava:„Hranu treba da upotrebljavamo

toliko da telo, okrepljujući se, bude prijatelj i pomoćnik duše. Inače ako telo izne- mogne i duša slabi"

Svesno postupanje sa telom, duhom i dušom pridonosi na posletku postizanju

unutrašnjeg reda -zdravlja u sveobuhvatnom smislu - i uspostavljanju spoljašnjeg reda -životu u saglasju sa okolinom, a nju čine i bližnji i priroda.

Generacijama se Ijudi navikavaju na hranu koja se nalazi u njihovoj okolim.Tako

se stvara saglasje sa prirodom, što je osnov zdravlja, Srbi žive u oblastima koje su bogate i neviđeno plodne. Da posadiš dugme - nikao bi kaput! Ova zemlja uspela

je da zatre svoje domaće vrste voća. Dobila je tuđe, neprovereno i za ovdašnje Ijude


15/155

često nesvarijivo. Napisaše mnogi znani i neznani mnoge knjige, ne bi li nas uverili

da su bolji svi kokosi nego sve naše kruške. Rendaju mi, utrljavam tigrovu masnoću,

amajlijom energiju jačam.

Stigoše tako mleko i jaja u prašku, vino u kesi, razni penušavi napici od kojih

se čovek naduje kao žaba, a ako ih pije posle jela prostružu ga u roku od odmah,

dadoše nam mek (Donaldov) hamburger (obavezno sa 17% masnoće - nije mi

jasno kako bez hemije, a niko ne ume da mi objasni kako može da nauči bika da

pravi 17% masnu telad), čizburger, fišburger, pa razne uvozne pasulje, (na)strane

šljive, voćke za koje prvi put čusmo i da postoje. U kući nam klavir„stenvej" a u tegli

šljiva„stenlej"!

Nije niko u ovoj knjizi protiv nečeg sa drugih prostora. U receptima koje nudimo

ima i stranih začina i sastojaka i soje. Mnogi od tih začina, međutim, dugo su ovde

prisutni i Ijudi su se na njih navikli. Soja ima mnoge korisne sastojke koji mogu da

spreče nastanak raka, od kojeg nam, usled mnogih opačina koje su nam učinili,

preti velika opasnost. Nemamo nikakvo pravo da svom narodu ne ponudimo ono

što mu može pomoći. Može i nešto drugo, ako baš hoćemo, ali samo radi promene

i potvrde da je naše ono pravo.Time što ponegde stavimo strani začin i sastojak

pokazujemo da možemo i tuđe da ukiopimo u svoje, a ne da budemo neuspešno

poindušene, pojapanjene, pokinežene i potajlanđanjenejedinke potekle izSrbije

među šlzivama.

Hrana s nogu, na brzaka, jedenje bezsedenje. Porodice su i onako rastočene, a

obaška što se sve ređe okupljaju oko zajedničkog obroka. 0 praznicima ožderava-

nje i oblokavanje, posie kojih sledi odležavanje - u bolnici ili, ne daj Bože, na gro-

biju. Izgovor je često gostoijubivost. Može biti, ali gostoljublje niježderoljublje. Od

takve Ijubavi može da se umre. Više vrede puna duša i jabuka od srca nego domaćin

panj i astal što pod hranom krca. Pravednikjede da živi, a grešnik živi da jede!

Od gotovog napravismo veresiju, pa su nam tako veretizna i deca, posebno u

gradovima. Bolešljiva su, pikljava, neotporna, bleda, providna i bćzživosti. Na ka-

kvoj su hrani i dobra su! Briga o povećanju stanovništva i suzbijanju bele kuge ne

vodi se kada neko dođe u godine u kojima se prave i rađaju deca. 0 tome se vodi

računa od malih nogu.Jer,akojenekoživeo na plastici, hemiji, hormonski unaka-

ženoj hrani punoj antibiotika, jeo s nogu, gutao gazirane napitke, nosio tesne gaće

i glava mu postala četvrtasta kao televizor - tu zdravog potomstva nema!

U tunelu smo. Vidi se svetlo na njegovom kraju. Samo - da nije voz? Nije! To su

živa svetla, učitelji koji neće razobručenost duše, već odlučnost i samoobuzdava-

nje. Pravoslavni svetitelji, neutuljeni i neugasivi svetionici koji nas upućuju i vode i

daju nam trpezu bogatu i za telo i za dušu.


16/155

Kuhinjsko uninije iliti duhovna čamotinja poreklom iz tanjira? Jeste! Dizanje poklopca na pravoslavnom loncu može biti i otvaranje prozora sa kojeg se nazire mnogo toga zaboravljenog, zamagljenog, naopako tumačenog. Čukundeda i ču-

kunbaba, pradeda i prababa, deda i baba - svi su oni živeli veru najbolje skrojenu

prema meri čoveka: pravoslavlje. Okolnosti su jednom naraštaju natukle tuđa odela i neke druge kape. Sta onda - i dalje da nosimo te košulje sa kopčanjem na leđima i kape sa praporcima? Neće biti! Obucimo svoju nošnju i stavimo šajkaču. Nije to odelo ni izmodelo, ni ružno, ni spram drugih mrzno. Biti trpeljiv ne znači odreći se sebe, već priznati da je i onaj drugi čovek. Ako je neko bio udaren pogrešnom kutlačom po glavi - pomozimo mu da dođe sebi. Opasuljimo se - ne samo u šerpi, nego i u glavi!

Kaže jedna lesma o Srbiji:„Uzlu i dobru uveksam s tobom,zna se! Ai'ko ćetebe i ko će mene od same sebe da spase?"Za to spasavanje, pored ostalog, umesto čamca - lonac, umesto vesla - varjača, pa kreni, Srbijo, u susret Bogu ocu i majci Crkvi, koji sa Ijubavlju čekaju da im se vrate njihova zabludela deca!

Poslednju bi, vazda, trebalo da kaže neko mudar i za uzor podoban. Zato pomoć, još jedared, nalazim u Svetom Serafimu Sarovskom:„Nahrani onoga koji je gladan, daj vode onome koji je žedan, budi pravičan, čuvaj svoj mir i budi dobre volje!"

Autoriiurednik


17/155

NEKA PITANjA O HRANII ZDRAVLjU

Alergijenahranu

Alergija na hranu dobro je prepoznata u kliničkoj medicini kao izazivač akutnih

napada astme, angioedema i urtikarije, te kao dodatni činilac u nekim slučajevima

ekcema i rinitisa. Smatra se da ove tipove alergijskih reakcija izazivaju /gE-antitela i

obično se mogu dijagnostikovati s pomoću istorije bolesti i ispitivanja reakcije na

koži ili/gE~radioalergoapsorbenttestom (RAST).

Drugi tip reakcije na hranu, često nazvan„skrivenom'4li,,maskiranom,'alergijom

na hranu, predmet je suprotstavljanja već godinama. Neki praktičari uočili su da su

skrivene alergije na hranu uobičajeni uzročnik (ili okidač) širokog opsega fizičkih i

emocionalnih poremećaja. Prema jednoj proceni, više od 60% stanovništva pati od

neotkrivenih alergija na hranu. Veliki broj simptoma i poremećaja izgleda da ima

značajnu alergijsku komponentu. Sa druge strane, mnogi konvencionalni lekari

sumnjaju u to da je skrivena alergija na hranu uobičajen problem, a neki čak poriču

da ona uopšte postoji kao klinički entitet.

Skeltici naglašavaju da se mnoga stanja za koja setvrdj ,ф su povezana sa alergi-

jom razlikuju prema ozbiljnosti i imaju značajnu psihološku komponentu. Shodno

tome, može biti teško dase razlikuju prava reakcija na hranu i uslovljeni (psihogeni)

odgovor ili spontano pogoršanje simptoma.Takođe se ističe da simptomi izazvani

hranom ne bi trebalo da se nazivaju alergijama, osim ako ne može da se pokaže

imunski posredovan mehanizam. Mada je tačno da bi za mnoge reakcije na hranu

bolje bilo da se kaže da su netolerantnost na hranu, termin alergija koristi se da bi

označio neželjenu reakciju na hranu.

Zastupnici veze između alergije na hranu i bolesti tvrde da se skrivene alergije

na hranu često previđaju zato što se teško otkrivaju. Za razliku od očiglednijih ne-

posrednih reakcija hipersenzitivnosti koje mogu da budu okidač za akutnu astmu

ili anafilaktički šok, skrivena reakcija na hranu često može da se pojavi odloženo,

posle više sati ili, čak, nekoliko dana.

Utvrđivanje uzročno-posledičnog odnosa između unošenja određene hrane i

razvoja simptoma otežana je sklonošću Ijudi da postanu zavisni od hrane na koju


18/155

su alergični. Ovaj takozvani sindrom alergijskezavisnosti uočio je veliki broj kliniča-

ra i on se, izgleda, uklapa sa Selejevim opisom„generalne adaptacije"kao odgovora

na stres. Zbog toga pacijenti često doživljavaju kratkoročno olakšanje pošto unesu

hranu za koju je utvrđeno da je uzrok njihove hronične bolesti. Ovaj paradoksni

odgovor može sve istorije boiesti i dijete učiniti doslovno neupotrebljivim za ot-

krivanje skrivenih alergija.

Do sada je utvrđena veza između alergije na hranu i sledećih oboljenja: migre-

na, artritis, sindrom iritabilnog kolona, inflamatorne bolesti creva (ulcerozni kolitis i

Kronova bolest), astma, aftozne ulceracije, nefritički sindrom, oboljenježučne kese,

rekurentni Otitismedia, poremećaj nedostatka pažnje (hiperaktivno dete), druga

alergijska stanja (umor, enureza, često mokrenje, epilepsija, bruksizam, grčevi u

dece, ekcem, psorijaza, urtikarija, purpura, trombocitopenija, gojaznost, hronični

bronhitis, rinitis i IgA-nefropatija).

U 10% osoba reumatične promene, neke infekcije (sinusitis, zapaljenje srednjeg

uva), opstruktivni bronhitis ili slični problemi mogu biti izazvani i alergijom na mle-

ko i mlečne proizvode ili hleb i kvasac. Zato bi valjalo da se proba da se na 7-14

dana mleko i mlečni proizvodi isključe, pa da se razvoj stanja prati i vidi da li ima

poboljšanja. Ako nema, probati da se na 7-14dana isključe hleb i testa sa kvascem

i da se prati razvoj stanja. U zavisnosti od toga posle kojeg isključivanja nastupa

poboljšanje, te namirnice treba da budu isključene.

Skrivene alergije na hranu često se mogu„demaskirati"eliminacionom dijetom.

Pošto je pacijent neko vreme bio na hipoalergenoj dijeti (obično 1-3 nedelje), hro-

nični simptomi gube se ili poboljšavaju i telo se iz stanja alergijske zavisnosti (koje

odgovara Selejevom stanju adaptacije) vraća u stanje povišene budnosti i osetlji-

vosti (koje odgovara Selejevom stanju uzbune). U ovom stanju hipersenzitivnosti

unošenje neodgovarajuće hrane izaziva brzu i izraženu reakciju, što pacijentu omo-

gućava da prepozna alergene na koje pre nije sumnjao.

Idealno bi bilo da se proučavanje skrivene alergije na hranu izvodi u dvostruko

slepoj placebo kontrolisanoj studiji, kako bi se isključili placebo odgovori i spon-

tane fluktuacije u ozbiljnosti simptoma. U svakom slučaju, alergija na hranu jeste

važan, a često previđan, uzrok (ili okidač) za veliki deo hroničnih fizičkih i mentalnih

poremećaja. Rutinska primena eliminacionih dijeta u kliničkoj praksi mogla bi pri-

lično da poveća stopu odgovora u mnogim stanjima koja se teško leče.


19/155

Žvakanje

Ljudi bi pre svega trebalo dovoljno da žvaću.To pomaže ne samo boljoj probavi,

već utiče povoljno na zaštitu i regeneraciju zuba. Čitavo neobrađeno područje i pravi izazov jeste bioelektrika i elektrohemija zuba. Oni su, prema strukturi, kristali,

i to najtvrđi u Ijudskom organizmu.Ta kristalna struktura propada .kada slabi elek- trično polje koje drži kristale. Baš tu jesu mnoga objašnjenja za ono što se dešava sa čovekovim zubima.

Žvakanjem se stvara električni naboj. Kada se ne žvaće, svi produkti u oralnoj

sredini i celokupni potporni aparat zuba deluju u suprotnom smeru i tako pomažu streptokokama da se, privučene naelektrisanjem kristala, zalepe za zube. Može ih odbiti samo zaštitno električno polje oko zuba, a ono se stvara kada se žvaće. Grupe stanovništva čija se ishrana najviše odvojila od prirodne i koje najmanje žva- ću imaju najlošije zube. Više od 95% Amerikanaca ima kvarne zube kada odrastu. Kvarenje zuba najčešće je oboljenje u SAD, češće nego grip. Nedovoljno žvakanja

jeste akumulativna devijacija: genima stiže informacija da zubi nisu više tako potrebni i zato su, iz generacije u generaciju, sve slabiji.To se događalo, i događa se, „civilizovanim" narodima.

Zašto se sve manje žvaće? Najviše je u pitanju način ishrane, ali i ceo socijalni sklop. Jede se s nogu, hrana je sve više ona brza, instant, mnogo je stresa, nema se

vremena da.se jede polako, da se svaki zalogaj preturi po ustima i sažvaće najmanje

28-30 puta, sve, ako je mogućno, uz tihu muziku koja opušta.

Zagađenjeideca

Niko ne može pobeći zagađenju štetnim materijama preko vazduha, vode i tla. Či- njenica da se, na primer, u majčinom mleku nakupljaju dioksini odnosno hlorisani

ugljovodonici i opterećuju odojče trebalo bi da bude razlog za osudu odgovornih,

ali ne i razlog da se prekine životno neophodno dojenje. Što je više štetnih stvari u okolini, to je važnija čovekova lična sposobnost odbrane, a ona se najbolje gradi dojenjem.

Zato prvih 6 meseci samo majčino mleko, a onda početi sa voćnim sokovima,

koji se daju na kašičicu, kuvano voće (recimo - jabuke), onda dinstano povrće (na primer- krompir), a na kraju pirinač, kukuruz ili krompir kao osnovna hrana. Kako se zubi razvijaju trebalo bi da im se daje da nešto rade, što znači uvođenje sirove hrane, čvrstih plodova i celog zrna kukuruza.


20/155

Moramo, znači, od malih nogu navikavati decu da sve jedu. Utvrđeno je da su

za zdravlje i umni razvoj čoveka presudne prve godine života, pa se zato u da-

našnje vreme bebama starim nekoliko nedelja već daje raznovrsna hrana, bogata

istovremeno proteinima, vitaminima i mineralnim solima. Gotovo je s brašnastim

kašicama od kojih su deca postajala bucmastija, ali i mlitava. Danas odojčad već

hranimo voćnim sokovima, kašicama od povrća, mesa i ribe.

Mleko

Kravlje mleko je majčino mleko za telad i shodno tome njegov sastav nije prikladan

za čoveka (u poređenju sa Ijudskim majčinim mlekom, kravlje mleko sadrži suviše

belančevina, suviše soli, suviše fosfora i previše je prerađeno). Mleko se lako kvari,

izloženo je svim mogućim mikrobima i u njemu se nakupljaju sve otrovne materije

iz tela krava.

U načelu, mleko nikada ne bi trebalo da se natura deci ili odraslima. Mleko ne

smatrati napitkom i ne davati da bi se pilo! Mleko se može dopustiti kao doda-

tak musliju, kašama ili u obliku kiselomlečnih proizvoda, budući da se oni ne piju,

nego žvaću, i svojim kulturama podržavaju crevnu floru. Mlečni proizvodi kao što

su kajmak i sir jesu vredne životne namirnice, ako se uzimaju sveži ili što manje

konzervirani.

U novije vreme pojavili su se na tržištu mnogi veštački obojeni proizvodi od

mleka koji su vrlo prijatnog mirisa. Oni se nipošto ne preporučuju! Upotreba ve-

štačkih boja u životnim namirnicama izaziva opravdana strahovanja. Može biti da

su te boje i jedan od uzročnika raka, a svega što je sumnjivo treba da se odreknemo.

Deci treba da se daje neprerađeni jogurt i svež kravlji sir, a ako hoćete da budu

ukusniji-sami dodajte vanile, kakaoa ili domaćeg džema.

Kiselaibaznasredina

Eksperimenti sa mikoplazmama, hlamidijama i trihomonasom pokazali su da se

ovi mikroorganizmi odlično razvijaju u kiseloj sredini (rN 5,8-6,3), dok seživotvor-

ni procesi najbolje odvijaju u baznoj sredini. Kiseline uvek koče životne funkcije.

Kisela hrana smanjuje količinu baznih soli i u krvi i u ćelijama, pa tako smanjuju

životnu snagu. Paraziti koji pojačano upijaju masne i belančevinaste hranljive ma-

terije izlučuju u krv mlečnu kiselinu, perokside i toksine i čine ju kiselom. Radovi


21/155

nemačkog nobelovca Otoa Varburga, iz 20-ih godina 20. veka, pokazali su da ćelije tumora stvaraju oko sebe blago povišeno kiselu sredinu, koja pogoduje njihovom

razvoju,

Zbog svega ovoga trebalo bi da se kontroliše acidobazna ravnoteža, odnosno acidobazni disbalans (rN vrednost) krvi. Normalna rN vrednost krvi je 7,35-7,45, i

na nju bi prilikom svakog pregleda morala da se obrati pažnja, kako bi se odgova- rajućom promenom ishrane pomoglo uspešnosti lečenja. Acidobaznu ravnotežu u krvi i mokraći zdrav ogranizam sam održava. Bolesnom je potrebna pomoć u tome. Osim toga, nauka jos nije jasno utvrdila kako se odvijaju procesi acidobaznog metabolizma u ćelijama, ali to ne znači da oni nisu značajni.

Životne namirnicesa kiselim (-) dejstvom - na 100 gr

badem -2

bakalar -5

belance, sveže -5

borovnica -6

bukvin žir -60

govedina -17...-25

grašak, baren -1

guščetina -13

dvopekod pšeničnog brašna

-10

dvopekod ražanog

brašia-9

dimljena govedina -14

edamersir -6

žumance,sveže -33

zečetina -20

zobene pahuljice -13

jaja -16

jegulja -7

jezik -24

ječam, glazirani -1 0

Životne namirnice

sa kiselim (-) dejstvom - na 100 gr

ječam, kuvan -6

ječmeno brašno -20

junetina, pečena -23

kavijar -11

kajmak -17

kikiriki -12...-17

kobasice -3...-10

komisbrot • -8■■?

kukuruz -5

kukuruzne pahuljice -4

kukuruzni štirak -6

kunićevo meso -2 0

lešnik -2

linjak -14

losos -3

margarin -7

mladi list kupusa (u

proleće)

-4

mozak -21

o v n u j s k o meso, srednje masno

-9


22/155

Животне намирнице caкиселим (-) дејством - н а 100 gr

ovčetina -14

omlet -13

parmezan sir -5

pastrmka -9

pačetina -22

piletina -24

pirinač, glazirani -11

pirinač, integralni -18

proso-2

pšenica,glazirana -8

pšenični beli hleb -11

pšenični griz -10

pšenično brašno -3

raž,glazirana -11

ražani hleb -6

ražano brašno -16

svinjetina -19

Животне намирнице caкиселим (-) дејством - н а 100 gr

slanina -7 ...-10

smrčak -4

srnetina -23

suvo grožđe, sa semenom -15

teletina, bez kosti -28

teletina, kotlet -23

ćuretina -20

haringa -17

heljda, glazirana -7

hleb od mekinja -6

hleb od pšeničnih ili

ražanih mekinja-7

crveni kupus -13

crna džigerica, teleća -14

čokolada, gorka -7

špagete -8

šunka -16

Životne namirnice sa baznim (+) dejstvom -n a lOOgr

dinja +2...

+7.

začini

+30...

+86zelena salata +5 ... +7

zeleni kupus (u jesen) +0,1

karfiol, baren +2... +5

keleraba, krtola +6

keleraba, listovi +18

kelj +3

kesten +3 ... +9

kiseli kupus +5

Životne namirnice sa baznim (+) dejstvom - na 100 gr

artičoke +3 ...-4

banane +5... +8

bela rotkva +4... +6

beli kupus +4

beli luk, kuvan +5

biskviti + 1 ... +7

blitva, sveža +8

boranija, žuta +12

boranija,zelena +4

bundeva +2

gloginje, sušene +15


23/155

Животне намирнице ca

базним (+) дејством - 1н а100 gr

kokos +3...+5

krastavac +3... +8

krompir, sirov +7...+10

krompirovo brašno +0,3

krompir-pire +5

kruške +3

lisičarka +4

loćika, kuvana +4

lukvlašac +8

maslačak +19

masline +34

mepasa +7

mirođija +18

mleko +3... +5

mleko, kondenzovano +S.+8

nektarina +4

ostrige +10pavlaka +3

paprika, zelena +2

pomfrit +13

ren +3

ribizla +7

Животне намирнице ca

базним (+) дејством - 1на100 gr

rogač +49

rotkvice +6 ... +8

smokve, sušene+28 ...

+36

sočivo, bareno +0,4

spanać baren +11

spanać kasniji +27

spanać, mladi +8

suvo grožđe, bez semena +8

urme +6...+10

cvekla +9

celer, listovi i stabljike +8

celer, sveži koren +1

cikorija +7

crvena repa, krtola +11

crvena repa, listovi +27

crna rotkva +23

crni luk +0,5

šampinjoni +2

šargarepa;;b.arena +4

šargarepa, sirova +9 ...+10

šećerna repa +8

šećerna trska +3

Sveže mleko može da prija, ako se jede kašiku po kašiku i dobro natopljeno

pljuvačkom. Da li voće deluje kiselo Шbazno - to zavisi kako od količine pojedene

za jedan obrok, tako i odzdravstvenog stanja creva. Vočeje najbolje uzimati ujutru,

zagrejano i posuto sa malo mlevenog đumbira. Voće i drugu sirovu hranu nikada ne

jesti posle nekog kuvanog jela. Način pripreme takođe može da ima uticaja.

Ovaj spisaktreba da bude samo neka vrsta usmerenja. Ne bi bilo celishodno da

ishrana uvekzavisi od tabela. Ono što se jede sa uživanjem - bolje se i iskoristi.


24/155

Jod je neizbežan za normalno funkcionisanje štitaste žlezde. Bez joda ne mogu da

se stvaraju hormoništitastežlezde.Ti hormoni uključeni su u mnogobrojne važne

procese u metabolizmu i regulaciji krvotoka. Rad štitastežlezde utiče i na plodnost muškaraca i žena, normalan razvoj dece u majčinoj utrobi i duševno stanje.

U periodu rastenja hormoni štitaste žlezde naročito su važni, pošto utiču na tefesni razvoj u skladu sa uzrastom kao i na procese sazrevanja mozga te na inte-

lektualne sposobnosti povezane sa tim.U najvećem broju slučajeva joda danas nema dovolzno u tlu. Razlog za to jesu

geološki procesi u poslednjem ledenom dobu7koji su iscrpli jod iz tla. Od tada

nema dovoljno joda u ishrani životinja i Ijudi. Veliki deo stanovništva pati zato od

posledica nedostatka joda. Uz to ide i okolnost da veliki deo Ijudi slabo jede morsku ribu i morske životinje, koji su bogati izvori joda.

Dugotrajan nedostatakjoda izaziva, pošto se potroše rezerve joda u telu,zdrav- stvene probleme, jer štitasta žlezda reaguje ograničenim stvaranjem svojih hormo- na. To za posledicu ima smanjenu funkciju štitaste žlezde - hipotireoidizam. Ova bolest veoma utiče na telesne i duševne sposobnosti. Simptomi su letargija, lenja creva, nepodnošenje hladnoće, ukočenost i grčevi u mišičima, sindrom karpalnog

tunela i menoragija, i oni nastaju postepeno. Intelektualna i motorna aktivnost us-

poravaju se, težfna se povećava, kosa i koža postaju suvi, a glas dublji. Može se javiti

i gušenjeza vreme spavanja. Kod uznapredovale kliničke slike oboleli ima tupo,

bezizražajno lice, proređenu kosu, periorbitalne otoke, uvećan jezik i bledu, testa- stu, hladnu kožu. Može se javiti i miksedemska koma. Zbog respiratorne depresije raste Rso2u arterijskoj krvi. Porast ove vrednosti remeti acidobaznu ravnotežu (rN vrednost) krvi. rN vrednost jeste funkcija odnosa NSOz (koji regulišu bubrezi) i Rso2(koji regulišu pluća). Porast vrednosti Rso2izaziva acidozu - povećanu kiselost, koja

je povoljna za razvoj mikroorganizama, te je zato kod hipotireoidizma povećana

sklonost infekcijama.Štitasta žlezda tokom vremena može da se bolesno poveća. Razvija se jodna

struma (gušavost, škrofule). Gušavost nije samo kozmetički problem. Veće strume pritiskaju jednjak i dušnik i krvne sudove u predelu grla. Mogu nastati teškoće u gutanju, nedostatak vazduha i osećanje utučenosti. Kao posledica duže prisutnih struma mogu se javiti promene tkiva štitaste žlezde i stvaranje tumora.

Jo d


25/155

Zaravstveni rizici nedostatka joda

period oplodnja rizik poremećaj plodnosti muškaraca i žena

razvoj u majčinoj utrobi • endemski kretenizam (duševni poremećaj sa

nagluvošću)

• povišena stopa deformiteta ploda, pobačaja i

mrtvorođene dece

novorođenčad • struma novorođenčadi

• poremećaj sazrevanja mozga, rastenja i intel ektualnog

razvoja

• poremećajisluha

• sindrom nedostatka vazduha

• nedovoljnosazrevanjeskeletnog sistema

pubertet * mladalačkastruma

* poremećaj razvoja mozga, sa teškoćama u učenju i

opažanju

* povišen rizik od arterioskleroze

* struktrune promene štitaste žlezde

odrasli • struma sa kompi ikacijama

• smanjena funkcija štitaste žlezde

• povišena funkcija štitaste žiezde (hipertireoidizam)

Simptomi hipertireoidizma jesu: nervoza, palpitacije, emocionapna iabilnost,

pospanost, tremor, hiperaktivnost creva, izraženo znojenje, nepodnošenje vrućine,

oligomenoreja, amenoreja i gubitak na težini uprkos ndrmainom ili povećanom

apetitu. Pacijent je anksiozan, nemiran i teskoban. Koža je topla, vlažna i baršuna-

sta. Dlanovi su eritematozni, a i nokti mogu biti odvojeni od podloge. Kosa je tanka

i svilenkasta, a fini tremor može da zahvati prste i jezik. Javlja se buljavost oćiju.

Kako stoji stanje sa unosom joda u savremenoj ishrani? Evo nekih pokazatelja:

Preporučene količine joda i stvarni unos (u mikrogramima joda dnevno)

uzrast preporučeno stvarni unos nedostatak

bebe koje sisaju 50-80 40-50 10-30

deca 1-9godina 100-140 60-100 40

mladi,odrasli 180-200 120 60-80

trudnice, dojilje 230-260 110-125 120-135


26/155

Lečimo, znači, uzrok, a ne posledicu? Dobro, onda kako nadoknaditi jod?Joda u neznatnim količinama ima u namimicama koje jedemo svakoga dana.

Može li naša štitasta žlezda iz tih namirnica da izvuče dovoljno joda za normalne

dnevne potrebe? Ne može!Primer: krompir sadrži 40 fig. joda u kilogramu. Da bismo uneli količinu joda

potrebnu dnevno odrasloj osobi (oko 200 цд), morali bismo pojesti 5 kilograma krompira!

Prilagođenom ishranom mogućno je povećati unos joda. Njega, međutim, ima dovoljno samo u morskoj ribi i morskim životinjama. Šta je sa ostalim namirnica-

ma?

namirnica

količina

po porciji

“u jig

jod u

№

ananas, 1 kriška 100 8

bademi 100 2

bakalar 150 61

banana, 1 kom. 100 3

beli kupus, svež ili

propržen 150 8borovnice 125 6

breskva, 1 kom. 100 1

brokoli, sveži iii proprženi

150 22

buter, 1 pakovanje 250 7

goveđa džigerica 100 14

goveđe meso 100 7

grašak 150 7

grejpfrut, 1 kom. 200 2

grožđe 100 1

guščije meso 150 6

ementaler sir sa 45% masti, 1 kriška

30 12

zelena salata 50 2

zeleni kupus,

propržen 150 15

namirnica

količina

po porciji

-u jig

jod u

pg

zobene pahuljice, 6

kašika60 2

zovin sok, 1 čaša 200 6

jabuka, 1 srednja 125 3

jabukovsok, 1 čaša 200 4

jaje, kokošije, 1 kom. 60 6

jegulja, dimljena 100 4

jogurt sa 7,5% masti,

1 čaša150 11

kajmak sa 20-40%

masti100 6

kajsija, sušena 100 3

kajsija, sveža 100 1

kamamber sir sa 45%

masti30 6

kikiriki, pečen i soijen 50 7

kifla, sa jodiranom

solju50 20

knedle od griza i jaja 125 1

knedle od integralnog brašna

125 1

knedle od krompira 100 15


27/155

namirnica

količina po porciji

- u p g

jod u

№

kokosov orah 100 1kokošije meso 150 16

kopar, propržen 150 8

krompir, IjuŠten (2 veća)

200 8

kruška, 1 srednja 125 2

kukuruzšećerac 150 5

lešnici 100 2

mandarine, 2 kom. 100 1

mast, svinjska 100 10

mleko punomasno, 1 čaša

150 8

mleko sa 0,3% masti,

1 čaša200 15

mleko sa 3,5% masti,

1 čaša150 10

musli, 5 kašika 50 2ovnujski but 100 2

orasi 100 3

osiić 150 6

pavlaka, 1 čaša 150 5

paprika, sveža ili

propržena150 3

paradajz 150 3

pastrmka 150 4

pasulj 150 5

pečurke

pirinač, deiimično

kuvan

pistaći, pečeni i

soijeni

намирница

коли-

чина no

порцији

-ygr .

јодуц г

plavi kupus, svež ili propržen

150 8

pomoranua, 1 kom. 125 3

pomorandžin sok, 1

čaša200 4

ribizlin sok, 1 čaša 200 4

riblji fileti, panirani 150 263

rotkva 150 12rctkvice, 10 kom. 100 8

salama, sa jodiranom

solju, 1 režanj15 12

svinjsko meso 100 5

sir topljeni 30 11

skuša, dimljena 40 40

smokve, sušene 100 4

sok od povrća, 1 čaša 200 11spanać, baren 150 17

suncokretovo seme 20 3

teleće šnicle' 100 3

tikvice 150 4

trešnje 100 1

tunjevina 150 57

haringa 150 31

hleb beli 30 1

hleb mešani, sa jodiranom solju

45 12

hleb od integralnog brašna, 1 kriška

60 2

hleb polubeli, 1 kriška

45 1

šargarepa, sveža ili

propržena150 23


28/155

Istraživanja su pokazala da jod pove-

ćava sposobnost leukpcita da uništava-

ju mikroorganizme koji izazivaju bolesti.

To je osnova prirodne otpornosti bole-

stima. U bolesnika sa arteriosklerozom

koji uzimaju jod poboljšava se krvna

slika - viši je sadržaj hemoglobina i broj

eritrocita, smanjuju se hoiesterol i lipo-

proteini.

Kada su životinjama u hranu doda-

vali jedinjenja joda i drugih mikroele-

menata, u tih su se životinja aktivirali svi životni procesi, a naročito reproduktivna

funkcija. U mužjaka se povećavala količina sperme, poboljšavala otpornost i po-

kretljivost spermatozoida, a u ženki se povišavala stopa oplodnje, smanjivao se broj

pobačaja i mrtvorođenja.

Majke koje u svoje dece, bez obzira na uzrast, primete sklonost ka depresivnosti,

mlitavost, lako zamaranje, bezvoljnost, slabosttrebalo bi da dete odvedu lekaru i

krenu sa nekim sredstvom koje dodaje jod i tako sređuje rad štitastežlezde. Gesto

ovi poremećaji mogu da navedu lekara da dete pošalje psihoterapeutu, zanema-

rujući problem sa štitastom žlezdom.

U stara vremena, od današnjih bolja, lekari su pacijentima propisivali jodotera-

piju. Mogućno je da su Ijudi zbog toga od raka i infarkta oboljevali manje i kasnije

nego danas. Jodoterapija počinjala je davanjem 1 kapi 5%joda. Onda jesvakoga

dana dodavana po 1 kap, sve dok se ne dođe do 20 kapi. Onda je sledilo izvođenje

iz terapije - svakoga dana po 1 kap manje. Doze više od 8 kapi uzimane su iz dva

puta, a doze više od 12 kapi iz tri puta. Ako je stanje bilozapušteno, izbegavalo se

da se uzima više od 3-4 kapi dnevno, kako se ne bi izazvala oštra reakcija. Jod je

rastvaran u malo mleka (30-50 gr) i uzimao se 30 minuta pre jela, a posle toga se

pila prokuvana voda, kako se ne bi nadražili sluzokoža, jednjak i creva.Kura jodoterapije ponavljana je najmanje tri puta godišnje, ako nije bilo drugih

mogućnosti da se unosi jod. Na primer, uzimanjem morskog kupusa ili algi. Jod je

naročito važan u proleće, kada je hrana siromašna jodom, i leti, pošto sejod gubi

znojenjem.

Inače, jod ne mora da se daje samo u mleku. Može i u štirku, u jogurtu ili soku

od paradajza. Važno je samo da je to neka neutralna sredina, koja je povoljna za

želudac i sa kojom jod može odmah da se proguta, da se ne zadržava u ustima.

Za rastvaranje joda može da se koristi voda u kojoj se kuvalo žito ili pirinač.Ta je

намирница

К О Л И '

чина n o

порцији

-ygr .

јод

У џг

šargarepin sok,

1 čaša200 14

štuka 150 6

šunka, sa jodiranom

solju, 1 režanj30 12


29/155

voda jako dobra, jer u njoj ima dosta vitamina V, a inače je vrlo prijatna za creva i želudac.

Skrob je, zapravo, štirak. Nekada se štirak koristio za štirkanje veša. Danas se to

(sa vešom) više ne radi. Štirak je pravljen od krompira. Šta bi smetalo da se i čovek

nekako uštirka iznutra? Ništa. Mogao bi da se izrenda svež krompir i potopi u vodu.

Ostavi se da voda izvuče sastojke iz njega i to bi bila samo skrobna voda. Može krompir i da se skuva, pa da se upotrebi voda u kojoj se kuvao. Bilo bi to najjedno- stavnije i najdeiotvornije.

Naučnici su još na početku 20. veka otkrili korisnost plavog joda. On smanjuje nivo hoiesterola i šećera u krvi, čisti krvne sudove, povećava aktivnost leukocita i broj eritrocita, jača imunitet. Plavi jod priprema se na sledeći način: u 50 grtople

prokuvane vode rastvori se 1 kašičica 5% joda. Sve se promeša i doda se 1 puna

kašičica krompirovog skroba, onda se sve stavi na tihu vatru i, uz povremeno me- šanje, dodaje se 200 rp. prokuvane vode i pusti da provri. Ostavi se na vatri još2-3 minuta, sve dok se ne stvori plavi sirup. Uzima se svakog drugog dana po 4-8 kašičica posle jela 1 put dnevno. Za bolesnike sa kardiovaskularnim oboljenjima uzimaju se po 2 kašičice, i to dve nedelje po 2 kašičice 1 put dnevno svakog drugog dana, a posle toga po 2 kašičice 2 puta dnevno, isto svakog drugog dana. Kura traje dva meseca, a trebalo bi da se godišnje sprovede 2-3 puta.

Vitamini da, aii ne veštački!

U novije vreme sveje veća moda da se uzimaju sredstva Roja sadrže vitamine i ele- mente u tragovima. Osnovna postavka koja se koristi kao osnova za uzimanje ta-

kvih preparata jeste da vitamina nema dovoljno i da su oni odlična zaštita od obo-

Ijenja koja mogu da nastanu kao posledica zagađenja životne okoline i, u našem slučaju, bombardovanja - radioaktivnog, biološkog i hemijskog zagađenja. Kako bi

se svim tim lošim uslovima doskočilo - moraju se uzimati dodatni vitamini.Tu se pravi prva greška. Naime, nemački stručnjaci skoro su dali svoje mišljenje

da uzimanje veštačkih vitaminskih preparata uopšte nije potrebno i da uravnote- žena i raznovrsna ishrana nudi sasvim dovoljno vitamina i bez dodataka.Tu se vidi zamena teza koju potura industrija: umesto da se promeii ishrana i vrati u prirodne i tradicionalne okvire - nude se veštački vitamini. Umesto prirodnog - sinetika.

Ne može se sve označiti kao vitamin. Oznaka da je nešto vitamin znači, osim

ostalog, da su telu potrebne veoma male količine te materije i da ju telo, po pravilu,

ne može proizvoditi samo.


30/155

Druga greška jeste mišljenje da se vitamini mogu uzimati bez ikakvih ograniče-

nja i da mogu da ih uzimaju svi. Kod vitamina A, D, E i K mogu da se jave predozira-

nja - hipervitaminoze, sa veoma teškim posledicama. Hipervitaminoze mogu da

se vuku dugo i da budu prepoznate tek posle dužeg ispitivanja, jer pacijentima ne

pada na pamet da kao mogućni uzrok svog pogoršanog stanja pomenu vitaminske

preparate koje uzimaju, a lekar pred sobom ima sliku bolesti koja zahteva detaljno

ispitivanje. Vitamin S može u velikim količinama da bude opasan po osobe obo-

lele od čira na želucu, jer može da izazove rupturu i krvarenje. Osim toga, čisto je

bacanje para uzimanje vitamina S u tabletama od 1.000 mg, budući da organizam

dnevno apsorbuje samo 75 mg. ovog vitamina, a sve ostaio izbaci se mokraćom.

Industrija reklamira svoje vitamine slikama koje prikazuju poželjan model pona-

šanja.Tu važi sledeća maksima:„Srećan sam jer sam uspešan - uspešan sam jer sam

zdrav - zdrav sam jer uzimam vitamine - najbolji vitamini su vitamini naše firme!"

Možda je najbolji primer zaluđenosti nekim dodatnim preparatom koenzim

Q-1Q. On se preporučuje kao sredstvo koje je ključno za obolele od bolesti srca

i kaže se da ga u hrani nema dovoljno, te da mora da se uzima u veštačkom pre-

paratu. Navodno je koristan za smanjivanje rizika od raka, pojačanje imuniteta i

usporavanje starenja. Nemački priručniko alternativnim oblicima lečenja koji je

izdala državna ustanova za kontrolu kvaliteta roba i usluga kaže sledeće:„Gnjenica

da se Q-10 u telu očigledno proizvodi u dovoljnim količinama, da nisu poznate

pojave deficita i da nije dokazano da postoji delotvornost posle uzimanja Q-10 dali

su osnova da'Nemačko društvo za ishranu'donese ocenu'beskoristan preparat',,.

Koenzim Q-10 javlja se inače u dovoljnim količinama u kukuruzu, soji, orasima i

masnim uljima, te mesu i ribi (sardini i skuši).

U nas je raširena pojava da pojedini lanci prodaje koji rade prema principu mul-

tilevel marketing (MLM) prodaju veliki broj različitih preparata koji se predstavljaju

kao vitaminski preparati ili dodaci ishrani. U časopisima koji predstavljaju te pro-

izvode uvek se nalazi slika nekog lekara ili farmaceuta koji govori o delovanju tih

preparata na određene poremećaje zdravlja - bolesti. Pominju se oboljenje kod

kojih određeni preparat deluje.Time se ovi preparati defacto, a u smislu„Zakona

o proizvodnji i prometu lekova"(„Službeni list SRJ", 9. april 1993.), mogu smatrati

lekovima ili pomoćnim lekovitim sredstvima.

Međutim, oni ne ispunjavaju uslove koji su propisani pomenutim zakonom, te

je njihovo stavljanje u promet pod imenom dodatka ishrani dovođenje potrošača u

zabludu i lažno predstavljanje, a i kršenje„Zakona o proizvodnji i prometu lekova".

To što ova sredstva - praktično: lekove- preporučuju farmaceuti i osobe koje po

kućama prodaju ove lekoveznači i da postoji krivično delo nadrilekarstva. Naime,

lek može da propisuje samo doktor medicine ili doktor stomatologije.


31/155

Ako i mogu da se ostave po strani sve ove okoinosti o vitaminima i dodacima

ishrani koji se prodaju preko MLM i nepostojanje svih potrebnih ispitivanja i do-

zvola, može se postaviti pitanje oko načina unošenja tih preparata u zemiju. Oni

obično ulaze u privatnim automobilima, jer ih izzemalaa u našem okruženju unose

prodavci članovi mreže.Tu se izbegava obavezna sanitarna kontrola lograničnih

vlasti i plaćanjecarine, što je direktno ugrožavanjezdravstvene bezbednosti zemlje

i finansijskog sistema.

Uravnoteženaishrana

Pogrešna ishrana pridonosi mnogo nastanku bolesti metabolizma i krvotoka. Ako

nesaglasnost metabolizma ostane da lostoji, nastaju hronične bolesti. Metaboli-

zam određuje i telesnu odbranu. Pre nego što se promene u telu mogu izmeriti,

osetiti iii uočiti, imunski sistem je već odgovorio na hranu koja na neki način nije

bila odgovarajuća. Koliki je značaj ishrane za nastanak svih bolesti jasno je kada se

vidi da neke bolesti mogu da se razvijaju tek pošto je savladana telesna odbrana.

Praviia ishrana održava i sređuje osnovne funkcije tela: metabolizam, krvotok i od-

brambeni sistem. Nekada se desi da hrana mora da ponovo pokrene te funkcije.

Prirodne hranljive namirnice jesu nešto celovito, sređeno, stvoreno. One na

telo deluju drugačije nego veštački stvorene materije. Prirodne namirnice imaju

sastojke čije osobine još nisu poznate. Povoijno dejstvo takozvanih sekundarnih

biljnih materija otkriveno je tek poslednjih godina. Reč je o sastojcima hranljivih

namirnica koje se javljaju samo u veoma malim količinama, ali čine znatan deo

zdravstvenog delovanja biljne hrane.Tako, na primer, alicin iz belog luka i izotio-

cijanat iz krstašica deluju protivbakterijski. Flavonoidi, koji postoje u svim vrstama

povrća, a ima ih naročito u brokoliju, mogu da ponište delovanje materija koje

izazivaju rak. Izgleda da mnogi sastojci koji postoje u jednoj hranljivoj namirnici

deiuju sjedinjeni sasvim drugačije nego svaki sastojak posebno.Uravnotežena ishrana obezbeđuje svakoj osobi onu količinu hranljvih materija,

vitamina i elemenata u tragovima koja mu je potrebna da bi bio zdrav i sposoban

za rad, ne ugrožavajući pri tome svoje zdravlje bilo kakvim viškom. Istovremeno,

uravnotežena ishrana znači i pravilnu količinu hrane, koja se razlikuje od čoveka do

čoveka i zavisi od opterećenja kojima se izlaže, godina i zdravstvenog stanja.

Ne smemo se hraniti naslepo. Od onoga što jedemo zavisi i naše zdravlje. Me-

sojedac je snažan i pokretljiv, ali ako preteruje tokom godina će mu se u krvi nago-

milati štetni holesterol i urea, patiće od kostobolje... Ko stalno jede hranu bogatu


32/155

skrobom i slatkiše ubrzo ćezapaziti kako postaje gojazan, a verovatno će oboleti

od dijabetesa. Skromni vegetarijanac, za koga mnogi misle da je mnogo pametan,

poćeće posle nekog vremena da oseća slabost i istrošenost, jer će mu sve telesne

zalihe biti iscpljene.Uveren sam da je čovek svaštojedac. Do hrane je oduvek dolazio ne samo saku-

pljanjem plodova (korenja, biljaka, voća), nego i lovom i ribolovom. U svim zeml-

zama sveta, među najzaostalijim plemetima, sretamo najraznolikije izvore hrane.

Urođenici, doduše, nastoje da dođu do mesa krupnih životinja i korenja i hranljivog

voća, ali isto tako grickaju i sitne insekte i najmanje bobice koje im pruža priroda. U

zemljama gde je veget.acija oskudna, na primer u Laponiji, Ijudi posežu iza kržlja-

vim biljkama kao što su alge i lišajevi. Slično je u pustinjskim krajevima.

Znači li sve ovo da se namirnice životinjskog porekla isključuju? Naravno da ne

znači! One se moraju unositi, ali umereno i kad im je vreme.Trebalo bi da se poštuje

raspored velikih postova i drugih posnih dana u godini, a da se ostalim danima

unose namirnice polut jaja, mlečnih Iroizvoda, ribe, mesa. To je sve hrana koja je

ovde u skladu sa narodnim predanjem, navikama i potrebama. Zamislite samo sliku

da Indus na tamošnjoj vrućini i vlažnosti vazduha zaklapusa slaninu sapunjaru, sve

sa belim lukom i uz čokanjče. Pao bi iz mesta! Zamislite, opet, kosača na Rajcu koji

pre kosidbe pojede dve šake bambusovih klica. Pao bi i on, i to kao letva!

Meso treba da sejede, ali samo provereno, od životinja koje su se hranile prirod-

no. Goveče i ovca pasu travu na livadi, a ta njihova glavna hrana nije obrađivana

veštačkim dodacima kakvi se daju teladi i svinjama.Teladi se sve češće daju braš-

nene kaše kojima dodaju antibiotike, ne bi li ih zaštitili od zaraze. Meso njihovo

jeste belo, ali je bljutavo i nedovoljno hranljivo, nekada čak i opasno.Tim mesom

unosi se u telo određena količina antibiotika, organizam se na njih navikne, pa više

uopšte ne deluju kada u bolesti moramo da ih primamo.

Da ne bude na kraju ovog razmatranja o hrani da nisu date nikakve jasne pre-

poruke, evo predloga koje bi namirnice valjalo upotrebljavati svakoga dana, koje

ne baš svaki dan i kojih se valja kloniti.

Svakog dana:

integralna zrna žitarica i pahuljice, sveže, bareno i pirjanjeno povrće, očišćene

mahunarke, orasi, bademi, lešnici, razno semenje, nerafinisana ulja, kiselomlečni

proizvodi, negazirane i mineralne vode, sveži biljni čajevi, (blago jodirana) morska

so, sveže i natopljeno sušeno voče, hleb i peciva od integralnog brašna, sokovi od

povrća i gusti sokovi od voća, voćni čaJevi, med, žuti šećer, prirodni začini, negla-

zirani pirinač.


33/155

Ne baš svakog dana:riba, jaja, meso, domaća slanina i šunka, domaća svinjska mast, soja, skuvani

nezaslađeni kakao, kvas, kafa, pivo, vino, malteks, zeleni ćaj, domaći slatkiši.

KSoniti se:

hleb i peciva od belog brašna, beli šećer, rafinisana ulja i rafinisane masnoće,

glazirani pirinač, kuhinjska so, voće i povrće u konzervama, proizvodi od krompira,

mleko u prahu i kondenzovano mleko, meso u konzervama i suvomesnati proizvo-

di, veštački začini, veštački zaslađivači, iznutrice (u njima se nakupljaju kadmijum i

olovo), veštački slatkiši, veštački vitamini, sredstva za mršavljenje, veštački sokovi

od voća i povrća, gazirani napici, sokovi u prahu, veštačke arome.

Prijatno!


34/155

TODoKiN 9

U zdrav način ishrane spađa i uzimanje preparata„TODoXIN®" Preparat se uzima

najmanje42 dana, uz hranu koja je prema pravilima posta i receptima koji su dati u

ovoj knjizi ili drugim receptima koji odgovaraju posnoj hrani prema pravoslavnim

pravilima, što znači da su isključene namirnice životinjskog porekla. Posle prva 42

dana uzimanja može se napraviti pauza, završava se post, hrani se mogu dodati

namirnice životinjskog porekla ili se može nastaviti sa posnom hranom - sve u

zavisnosti od toga kako kome odgovara, Najvažnije je da se čovek ne opterećuje i

da sve ide lagano, opušteno i bez stresa.

TODoXIN®'je dijetetski proizvod na bazi meda i bilja. Primenjuje se kao doda-

tak ishrani svih osoba, bez obzira na uzrast. Proizvod ne sadrži nikakve veštačke

sastojke ili konzervanse.

Dugoročna delotvornost uzimanja/JODoXiN®"-a proizilazi iz sinergizma farma-

koloških dejstava meda i bilja. Izuzetno visoka podnošljivost proizvoda omogućava

da se koristi duže vreme, bez ikakvih štetnih posledica. Bolesne osobe mogu da

uzimaju preparat bezobzira na medikamentoznu terapiju koju primaju, budući

da do sada nijezabeležen nijedan slučaj interakcije;/TODoXIN®'-a i bilo kojeg me-

dikamenta.

U predkliničkim i kliničkim studijamaJODoXIN®"je davan pod kontrolom leka-

ra. Zapaženi su sledeći efekti:

• mogućnost oralnog uzimanja preparata i laka resorpcija

• dobra biološka iskoristivost i prolaznost kroz barijeru krv- mozak

• vrlo dobra podnošljivost, sa veoma retkim i blagim nuspojavama

• podizanje i rekonstrukcija prirodnog imuniteta

• smanjivanje sadržaja potencijalno onkogenih virusa u serumu do ispod gra-

nice detekcije

• smanjivanje tumora, metatumora i migrirajućih malignih ćelija do ispod gra-

nice detekcije


35/155

'TODoKIN®'je potpuno prirodan preparat, koji nema nikakvih kontraindikacija

niti bilo kakvih interakcija ni sa jednim obiikom medikamentozne ili nemedika-

mentozne terapije. Preparatje prošao i sve tri faze ispitivanja koje se zahtevaju za

lekove i/ili pomoćna lekovita sredstva - higijensko, toksikoioško i kliničko ispitiva-

n je- i dobio je isključivo pozitivna mišfjenja. Ispitivanja su izvršena na sledećim

ustanovama:

• Nacionalni institut za rak (National Cancer Institute), Betezda - Vašington,

SAD

• Karolinški institut-Odsekza imunologiju (Karolinska Institutet- Department

of /mmunology), Stokholm - prof. Sven Briton i prof. Mikael Jondal

• Technical Service /aboralories, Misasaga - Ontario, Kanada

• Savezni institutza ispitivanježivotnih namirnica (Bundesanstalt fur/ebensmi-

tteluntersuchung in Graz), Grac, Austrija

• Medicinski fakultet Univerziteta u Londonu - Odsek za virusologiju (University

College/ondon Medical School -Department ofVirology) - prof. R. S.Tedder

• Kraljevska slobodna bolnica - Odeljenje za retroviruse (The Royal Free Mospi-

tai - Department of Retrovirology), London -prof. C. /oveday


36/155

,/ ТО О оШ Њ г . 1"

UZIMANjE PREMA UZRASTU

Decado12meseci:

prvi dan: pre doručka i večere po 1/2 kašičice

drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1/2 kašičice

od trećeg do 42. dana: 4 puta po 1/2 kašičice

Decaod 12mesecido2godine:

prvi dan: pre doručka i večere po 1 kašičicu

drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1 kašičicu

od trećeg do 42. dana: 4 puta dnevno po 1 kašičicu

Deca od2-3 godine:prvi dan: pre doručka i večere po 2 kašičice

drugi dan: pre doručka, ručka i večere no 2 kašičice

od trećeg do42. dana: 4 puta dnevno po 2 kašičice

Deca od 3-6 godina:

prvidan: pre doručka i večere po 1 manju kašiku

drugidan: pre doručka, ručka i večere po 1 manju kašiku

od trećeg do 42. dana: 4 puta po 1 manju kašiku

Deca od 6-9 godina:

prvidan: pre doručka i večere po 1veću kašiku

drugidan: pre doručka, ručka i večere po 1veću kašiku

od trećeg do 42. dana: 4 puta dnevno po 1veću kašiku

Deca starija od 9 godina iodrasli:

prvidampre doručka i večere po 1 veću kašiku

drugi dan: pre doručka, ručka i večere po 1veću kašiku od trećeg do 42. dana: 4-6 puta po 1 veću kašiku


37/155

Preparat se može davati ili integralno (kao kaša) ili isceđen u sok, ako dete ili

odrasla osoba ne podnosi celulozni deo sastojaka. Sok se dobija tako što se kaša

cedi kroz dvostruku sterilnu gazu kao kada se, na primer, pravi sok od višanja: gaza

se skiopi oko mase, pa se onda uvrće sve dok se ne iscedi sav sok. Suvi deo se baci,

pa se sipa nova koiičina mase, sve dok se ne iscedi sva sadržina teglice. Isceđeni sok

čuva se u dobro zatvorenoj staklenoj posudi, n

Documents

Todor Jovanović - Posni Kuvar.pdf