TNA - Izveštaj · ali raspad Jugoslavije, rat i sankcije uticale su na ovu industriju dramatično. Velike kompanije u ... Preduzeća u BiH i Srbiji, nastala u periodu nestanka velikih

Sarajevska regionalna razvojna agencija Povećanje konkurentnosti i unapređenje Regionalna razvojna agencija Zlatibor Hamdije Čemerlića 2/XI, 71 000 Sarajevo, BiH prekogranične saradnje u metalskoj industriji Petra Ćelovića bb, 31 000 Užice, RS

Tel: + 387(0)33 65 29 35; Fax: +387(0)33 66 39 23 EUMETAL 2 Tel/fax: 00381 31 523-065

www.serda.ba www.rrazlatibor.co.rs

MINISTARTVO PRIVREDE KANTONA SARAJEVO

Projekat finansira Evropska unija

Partneri u projektu

TNA - Izveštaj Projekat EU Metal 2

Užice, 2013.

VOX POPULI - Ružica Dabić






Partneri u projektu

SADRŽAJ

1. UVOD .................................................................................................................................. 3

2. CILJ ISTRAŽIVANJA ............................................................................................................. 4

3. METODOLOGIJA ................................................................................................................. 5

4. UPITNIK .............................................................................................................................. 6

4.1. Opšti pregled .............................................................................................................. 6

4.2. Upitnik – pregled pojedinačnih pitanja i slika trenutnog stanja u Srbiji .................. 10

4.3. Zaključak................................................................................................................. 287

4.4. Preporuke ............................................................................................................... 298

4.5. Upitnik – pregled pojedinačnih pitanja I slika trenutnog stanja u B I H ................... 31

4.6. Zaključak............................................................................................................... 5050

4.7. Preporuke ................................................................................................................. 51

5. REFLEKSIJA ....................................................................................................................... 53

6. Annex……………………………………………………………………………………………………………………………… 55






Partneri u projektu

1. UVOD

Metalska industrija u Bosni i Hercegovini i Srbiji je bila veoma razvijena u u bivšoj Jugoslaviji i

učestvovala u BDP sa skoro 40 %. Ovaj sektor je imao veliki doprinos zapošljavanju i razvoju,

ali raspad Jugoslavije, rat i sankcije uticale su na ovu industriju dramatično. Velike kompanije u

metalskoj industriji su se raspale i i poslovne veze sa medjunarodnim partnerima su pokidane.

Posleratni period i privatizacija su uzrokovali velike prepreke za razvoj ovog sektora. Postojeća

preduzeća u obe zemlje nisu imala kontakta sa novim tehnologijama, unapredjenjem

proizvodnje i razvojem ljudskih kapaciteta kroz adekvatne obuke i treninge.

Na drugoj strani, moderna metalska industrija je izložena zahtevima veoma dinamičnog tržišta u

kome su postavljeni visoki tehnički i tehnološki uslovi još u ranoj fazi kreiranja proizvoda.

Medjunarodno tržište je i konkuretno i mobilno i pruža mnogo mogućnosti kompanijama koje

mogu da odgovore postavljenim zahtevima.

Preduzeća u BiH i Srbiji, nastala u periodu nestanka velikih sistema u metalskoj industriji,

pripadaju kategoriji malih i srednjih preduzeća, a očekuje se da budu motor ekonomskog

razvoja u budućnosti. Nažalost ova preduzeća nisu u mogućnosti da rade u skladu sa

standardima koje primenjuje i zahteva tržište EU, iako postoji potencijal za unapredjenje

njihovog poslovanja imajući u vidu da za njihovim proizvodima postoji potražnja i u EU i na

drugim tržištima.

Na teritoriji obuhvaćenoj projektom – Sarajevski makroregion i Zlatiborski okrug, ima više od

150 MSP u metalskoj industriji. Ova preduzeća se suočavaju sa mnogim problemima koji

predstavljaju prepreku za unapredjenje poslovanja u smislu izvoza na EU tržište, razvoju novih

proizvoda itd..

Obrazovano osoblje i vešti radnici su medju najvažnijim faktorima razvoja i povećanja

produktivnosti u metalskoj industriji i iz tog razloga preduzeća treba da investiraju u razvoj

ljudskih resursa jer je to jedioni način da budu prisutni i opstanu na medjunarodnom tržištu. Broj

kvalifikovane radne snage u metalskoj industriji kontinuirano opada, što je potvrdjeno i trenutnim

stanjem na tržištu radne snage koje pokazuje manjak kvalifikovanih radnika koji su potrebni

preduzećima (CNC operatori, CAD/CAM programeri, zavarivači, bravari).






Partneri u projektu

2. CILJ ISTRAŽIVANJA

Projekat EU metal je nastao kao potreba Bosne I Hercegovine I Srbije da se stimuliše

prekogranična saradnja MSP u metalskoj industriji. Nosioci su dve razvojne agencije, a projekat

je nastao kao posledica zajedničke težnje da se unapredi metalska industrija I podrže njeni

izvozni potencijali.

Opšti cilj projekta EU metal 2:

Unapredjenje razvoja malih i srednjih preduzeća u metalskoj industriji u prekograničnoj oblasti

sa svrhom inapredjenja njihove konkurentnosti.

Specifični cilj:

Podržati 20 selektovanih MSP u metalskoj industriji na ciljanoj teritoriji i razviti njihove izvozne

potencijale.

Cilj istraživanja

Kako razvoja bez ljudskih resursa nema, jedan od ključnih zadataka projekta je I ispitivanje

stanja u ljudskim resusrima. Predvidjeno je da istraživanjem bude obuhvaćeno 30 firmi (15 sa

jedne 15 sa druge strane). Ovo istraživanje će pružiti informacije o:

a) Potrebe za obukama (TNA) - potrebe selektovanih kompanija u metalskoj industriji u

smislu podizanja kapaciteta ljudskih resursa kroz dodatne edukacije.Analiza će dati jasan profil

preduteća I pružiti informacije o:

Trenutnom stanju – potrebe preduzeća u Bosni i Hercegovini i Srbiji za tipom obuka I

treninga za zaposlene, kao radnike u proizvodnji, tako i za menadžment,

Dati preporuke – bazirano na informacijama dobijenim istraživanjem, daće jasne

smernice za organizovanje specifičnih treninga za selektovane kompanije, koje će biti

organizovane u okviru projeekta EU metal 2.






Partneri u projektu

b) Stepen ispunjenost uslova za izvoz proizvoda metalske industrije u zemlje Evropske

unije. Ovi zahtevi su uglavno povezani sa standardima u proizvodnji i kvalitetom proizvoda..

Analiza će pružiti informacije o::

Trenutnom stanju – stepen upoznatosti preduzeća u BiH i Srbiji sa formalnim zahtevima

tržišta Evropske unije, posebno sa CE znakom i ISO standardima i njihovim trenutnim

eksportnim aktivnostima i namerama.

Dati preporuke – bazirano na dobijenim nalazima u selektovanim preduzećima,

preporučiće specifične mentorske aktivnosti koje će biti organizovane u okviru projekta

EU metal 2.

3. METODOLOGIJA

Svako preduzeće koje namerava da bude konkurentno mora da ima kvalitetnu radnu snagu,

koja ne samo da je snažno orijentisana prema uspehu preduzeća, već ima i znanja i veštine

koje su prihvaćene na globalnom tržištu, uključujući i poznavanje I korišćenje tehnologije koja

čini proizvod konkurentnim. Pored toga, preduzeća moraju biti spremna da u svom poslovanju

ispunjavaju medjunarodne standarde, kao i da vode računa o principima bezbednosti na radu i

zaštiti životne sredine.

Način na koji se može prevazići jaz između postojećeg nivoa znanja i veština i onog nivoa koji je

potreban za unapredjenje poslovanja je kvalitetna edukacija i obuka radnika, ali I menadžmenta.

Kako bi se jasno identifikovale trenutne potrebe za znanjima i veštinama u metalskoj industriji I

samim tim adekvatno odgovorili na potrebe, neophodno je saznati šta je sektoru potrebno, da

se sagleda za kojim radnim mestima postoji potreba i šta, ako nešto, otežava nalaženje kadra.

Predvidjeno je da istraživanjem bude obuhvaćeno 20 firmi (10 sa jedne 10 sa druge strane).

Od iniciranja do realizacije, ovo istraživanje prošlo je kroz nekoliko faza koje su uticale na

njegovo konačno oblikovanje, realizaciju i rezultate. Naime, po projektu je predvidjeno da






Partneri u projektu

istraživanjem bude obuhvaćeno po 10 kompanija, ali zbog velikog interesovanja i odogovora na

Javni poziv, donosi se odluka da se poseti odazivanih 20 iz Srbije I 19 iz Bosne I Hercegovine.

U medjuvremenu je kreiran upitnik koji je uz komentare naručioca posla unapredjen i kao takav

bio spreman za korišćenje.

Istraživanje je započeto terenskim radom na teritoriji Srbije u Zlatiborskom okrugu. U period od

19. avgusta do 13. septembra intervjuisano je 20 preduzeća, a u Sarajevskom makroregonu u

period od 25. septembra do 3 oktobra. Spora dinamika u intervjuisanju uslovljena je sledećim

razlozima:

zauzetošću menadžmenta (u malim bolje reći mikro preduzećima kompletan

menadžment je jedna ososbu I to vlasnik), a u srednjim je to izazvano krajem sezone

godišnjih odmora

nepoverenjem u institucije – iako su se sami prijavili, tradicionalno nepovrenje prema

predstavnicima javnih institucija je uslovilo da su zahtevali dodatna objasnjenja što je

uslovilo da svim posetama I intervjuima prisustvuje I predstavnik agencije, realizatora

projekta.

4. UPITNIK

Sam upitnik se sastoji iz opšteg dela, uvodnog dela, koji u osnovi daje grubi profil preduzeća, a

potom slede 34 pitanja od kojih je 7 otvorenog tipa, a ostala zatvorenog sa većim brojem

alternativa. Pitanja pokrivaju različite segmente koji odgovaraju na pitanja kakva je situacija sa

ljudskim resusrima i njihov generalni stav prema usavršavanja, tako da su pitanja pokrila od

starosnih kategorija zaposlenih, do obuka koje su pohadjali, od zanimanja za koja je teško naći

kadar do kadra koji će im biti potreban u perspektivi. Jedan deo je posvećen izvozu, njihovim

trenutnim aktivnostima, namerama, ali i njihovim potrebama da bi ga unapredili.

4.1. Opšti pregled

Ovaj segment upitnika pruža odgovor na pitanja koja kada su fizička lica u pitanju nazivamo

demografski podaci. Naime govori o veličini kompanije, vlasništvu, ključnim proizvodima I






Partneri u projektu

standardima kojih se pridržavaju i daje paralelni pregled MSP sektora u metalskoj industriji u

Srbiji – Zlatiborski okrug i Bosni i Hercegovini – Sarajevski makroregion.

Srbija Bosna I Hercegovina

Prijavljena preduzeća predstavljaju sektor

na interesantan način jer ih ima svih

kategorija: malih - mikro, do 5 zaposlenih,

malih do 50 i srednjih čak do

maksimalnog broja, blizu 250.

Procentualno slika je sledeća: mikro čine

15%, mala 50%, a srednja 35%.

Razlog za velika srednja preduzeća leži u

činjenici da su u pitanju akcionarska

društva u kojima je država većinski

vlasnik i to je slučaj sa dva

preduzeća.Jedna kompanija je nastala u

partnerstvu sa stranom firmom, a sve

ostale imaju po jednog vlasnika.

Kada se posmatra starosna struktura

vlasnika, iako ih ima u svim kategorijama,

najviše ih je u grupi preko 61. godine.

Interesantan je podatak da su zastupljene

sve veličine preduzeća: mala u stvari

mikro, mala, srednja, ali i velika sa više od

250 zaposlenih (mada samo 2 i samo par

zaposlenih preko tog broja).

Mikro čine 15%, mala 42&, srednja 31%, a

velika 11%.

Veličina preduzeća je uslovljena

vlasništvom jer su obe velike državne, 3 su

akcionarska društva u kojima je država

većinski vlasnik, Interesantno je

napomenuti da 2 kompanije imaju za

vlasnike domaću i stranu kompaniju, a 1 je

segment korporacije.

Starosna struktura vlasnika je prilično

ujednačena, s tim što ih je najviše u tzv.

srednjim godinama 41-50






Partneri u projektu

Po obrazovanju 50% vlasnika je sa

visokom stručnom spremom, ostali su sa

srednjom.

70% kompanija ima sertifikovane

standarde čija sertifikacija još važi I to:

- samo ISO 9001 – 40%,

- dva standara - 20% (ISO 9001 i

ISO 14001)

- tri – 10% (ISO 9001, ISO 14001 I

Obrazovna struktura pokazuje da je 70%

vlasnika sa visokom stručnom spremom.

57% kompanija ima sertifikovane standard

čija sertifikacija još važi, I to:

- samo ISO 9001- 31%

- dva - 15% (ISO 9001 i ISO 14001; ili

plus CE znak, ili OHSAS 18001






Partneri u projektu

OHSAS 18001)

Svi intervjuisani koji se bave izvozom u

neku od zemlja EU su upoznati sa

zahtevanim standardima priliko izvoza u

EU.

Asortiman ključnih proizvoda:

aluminijumski odlovci, krovne

podloške

vijčana roba

dolivci, metalni proizvodi

bakarni, aluminijumski provodnici,

pocinkovane trake

alati po porudžbini

metalna konstrukcija

metalna galanterija

delovi za autoindustriju

profilisani lim, metalna galanterija

za gradjevinarstvo

turbokompresori, viskoventilatori,

delovi za auto industriju

električni grejači, aparati za

domaćinstvo, standardni i

specijalni grejači za industriju

gradjevinski ekseri izbijači, zakivci,

izmenjivači I nosači poločica

kompresori za hladnjače

refili za olovke, ektrokontaktni

materijali

bojleri, ekspanzine posude

alati za brizganje plastike i metala

perforitani lim, rešetkasta gazišta

delovi za auto industriju

perforirana gazišta, plehovi, sita

- tri - 11% (ISO 9001, ISO 14001 I TS

16949; ISO 9001, ISO 14001 I CE znak)

Svi intervjuisani koji imaju iskustvo sa

Izvozom u zemlje Eu su upoznati sa

zahtevanim standardima.

Asortiman ključnih proizvoda:

proizvodnja motora I rezervnih

delova

inženjering telekomunikacija

kovane I panelne ograde, kovani I

prešani mašinski elementi,

gradjevinska kolica

klima komore, izmenjivači tolpote,

kaloriferi

cevi, opruge, poklopci za filter

goriva

dalekovodna konstrukcija

izrada alata I kalupa za proizvodnju

plastike

proteze I ortopedska pomagala

auto delovi

konstrukcija I proizvodnja alata

mašinska obrada delova za

amortizere

oprema za merenje I regulaciju

gasa

kovane ograde,met. konstrukcije

oprema za rafinerije

proizvodnja posuda za

komprimovan vazduh

delovi za mašine

mašinski sklopovi, alati

mašinske instalacije, ventilacioni

sistemi






Partneri u projektu

4.2. Upitnik – pregled pojedinačnih pitanja i slika trenutnog stanja u Srbiji

Analiza dobijenih rezulatata će biti izneta pojedinačno po zemljama koje učestvuju u projektu: Srbija i Bosna i Hercegoovina, jer će se tako najbolje videti sličnosti i razlike, a i omogućiti pravi prekogranični efekat.

U intervjuima u Srbiji, je učestvovalo sledećih 20 preduzeća, sva iz Zlatiborskog okruga:

1. Korun holding

2. Metaltehnik sistem

3. Metaloplastika

4. Termorad group

5. Perform

6. Metaling pro

7. Turbo servis

8. Pan komerc

9. FTP liv

10. ELOKOK

11. Potens

12. INMOLD

13. Alati univerzal

14. AD Proleter

15. ALPRO

16. Arilje metal

17. JUS






Partneri u projektu

18. Fluks

19. Sloga, ad

20. Elektrotermija, DOO

Pregled odgovora po pojedinačnim pitanjima:

Zastupljene su sve kategorije, ali metalopreradjivačka u najvećem procentu, što je I razumljivo

kada se ima u vidu da je taj segment bio najrazvijeniji u prošlosti. Zbirni procenta nije 100%, jer

par preduzeća ima dve osnovne delatnosti.

Metalska industrija je bila veoma razvijena pa je usledio period zatišja, odnosno, raspadom

velikih preduzeća, cela industrija je ostala po strani. Imajuću u vidu da su ostale fabričke hale,

oprema, ljudi, jedan deo je privatizovan. Ovaj podatak može da ukaže i na potencijal za razvoj,

1. Koja je vaša pretežna delatnost?

2. Koliko dugo posluje vaše preduzeće?






Partneri u projektu

ukoliko se pokaže da se pojavljuju nova, mlada preduzeća, a s druge ukoliko ima starijih, to

može ukazati na uspešan radi i korisno iskustvo koje mogu podeliti sa svojim kolegama u

metalskoj industriji.

Najviše je preduzeća koja postoje duže od 15 godina I ohrabruje podatak da se pojavljuju I

veoma mlada što bi moglo pokazati blag oporavak industrije, no da bi se t sa sigurnošću tvrdilo,

bilo po potrebno izvšiti dodatna istraživanja.

3. Kakva je starosna struktura zaposlenih u Vašem preduzeću?






Partneri u projektu

Najveći broj se nalazi u kategoriji tzv. srednjih godina, a starosna raspodela je u korelaciji sa

starošću preduzeća koja imaju stabilno poslovanje, tako da imaju iste zaposlene već 10, 15 I

više godina. Podatak da ima malo najmljadje kategorije je zabrinjavajući, naročito kada se u

nastavku bude videlo da je većina preduzeča zapošljavala radnike u prethodnih godinu dana I

povezan je sa kvalitetom radne snage.

Ponudjene su opcije DA, NE I ZAVISI.

70% inrevjuisanih očekuje porast, a po 15 se opredeljuje za ne I zavisi. Oni koji su izabrali zavisi

to obrazlažu ekonomskom situacijom u zemlji i konstatuju da će njihovo poslovanje zavisti od

globalnih trendova. Interesantno je da su i „optimistični” i “pesimistični” saglasni u tome da je

važno da se povežu svi u lancu vrednosti: i mali i srednji i veliki jer će im to omogućiti da budu

konkuretniji, lakše će obezbedjivati repromaterijal, proizvoditi, inovirati jer će biti razmene

iskustava i obuka u drugim preduzećima, i na kraju biti konkurentniji na medjunarodnom tržištu.

U trenutnim okolnostima, mahom su prepušteni samo sebi I snalaze se.

Interesantno je da od 70% kompanija koje očekuju porast, 5% smatra da će to dovesti do

smanjenja broja zaposlenih, a ne do povećanja kao u ostalim slučajevima. Razlog leži u

činjenici da se radi o najvećem preduzeću koje planira modernizaciju, ima najstariji kadar i

smatra da sa unapredjenjem tehnologije prestaje potreba za odredjenim radnim mestima.

Svi koji su odgovorili zavisi, nadaju se da će ukoliko povećaju obim poslovanja biti povećan i

broj zaposlenih, ukoliko ne – ostaće isti. Ni oni koji su rekli da će im poslovanje biti na istom

nivou smtraju da će i broj zaposlenih ostati nepromenjen. Kako kažu, važno je ne smanjivati.

4. Da li naredne tri godine predvidjate porast obim poslovanja ili prihoda?

5. Kakve posledice će to imati po broj zaposlenih?






Partneri u projektu

Ponudjeno je 20 zanimanja koja su preuzeta od Nacionalne službe zapošljavanja I sva se

odnose na poslove u proizvodnji, pa su imali I opciju da dodaju profil koji nije naveden, ukoliko

smtraju da će za takvim imati potrebu. Premda su skoro sva zanimanja izabrana bar jednom, ,

ovde će biti lista onih za kojima će postojati najveći zahtev.

Rang lista najtraženijih zanimanja:

CNC operatori i programeri – 65%, ovda dva profila su stavljena zajedno jer veći broj

vlasnika sa kojima je obavljen razgovor kažu da u osnovi bi trebalo da jedna osoba zna

oba posla

Mašinbravari – 30%

Limari, metalostrugari, zavarivači i rukovaoci mašinama – 20%

Dodali su zanimanja koja pripadaju visokoj stručnoj spremi, a najtraženiji su:

Diplomirani inženjeri mašinstva – 20%

Ovaj podatak daje prilično jasne smernice koji kadar je potreban u industiji, naročito kada se

posmatra njihova proizvodnja. Naredna pitanja će osvetliti i problematiku nalaženja adekvatnih

radnika.

6. Na kojim radnim mestima će doći do povećanja u naredne tri

godine?






Partneri u projektu

Pitanje je imalo 10 ponudjenih odgovora, a intervjuisani su birali 3 do 5 koje su im najvažnije,

tako da će se dati pregled prirtetnih 5:

Otvorenost za učenje i usavršavanje – 80%

Ličnost i entuzijazam – 65%

Veštine/sposobnosti potrebne za posao – 60%

Prethodno radno iskustvo, komunikativnost i odgovarajuće kvalifikacije – 35%

Interesantno je da da kvalifikacija deli tek četvrto mesto sa drugim karakteristikama, a razlog će

biti oćigledniji kod odgovora koji se bavi problematikom trenutnog nedostatka znanja u

adekvatnih veština, kao i teškoćama prilikom zapošljavanja.

Pitanje kako nalaze odgovarajući kadar, pokazuje da se najčešće oslanjaju na preporuku

radnika i kolega iz branše (polovina preduzeća), potom Nacionalnu službu za zapošljavanje ili

kombijuju sve ponudjeno.

7. Šta vam je najvažnije prilikom zapošljavanja novih

radnika?

8. Koje od sledećin načina koristite za pronalaženje novog

kadra?






Partneri u projektu

Ovo pitanje ne pokazuje nikakvu razliku u odgovorima malih i srednjih preduzeća, svi to rade

samostalno i stava su da je to pravi način.

Na ovo pitanje su odgovarala samo preduzeća koja su zapošljavala radnike u prethodnom

periodu i ovde će se pokazati veza, odnosno obrazloženje zašto rang lista bitnih karakteristika

(pitanje 7) prilikom prijema kadra kvalifikaciju stavlja tek na četvrto mesto. 65% intervjuisanih je

primalo radnike što je pokazatatelj da ova industrija pokazuje trend rasta i razvoja. Od ovog

broja, 36% se suočilo sa problemima prilikom zapošljavanja i kao razloge navode:

Loše obrazovanje

Ne znaju da rade na odredjenim mašinama

Teže kod složenijih poslova

Nema motivacije

64% nije imalo nikakav problem i to objašnjavaju:

Dobrim preporukama od kolega koje poznaju posao

Probnim radom

Uočljivo je da je probni rad i preporuka onoga ko poznaje posao garant da će izabrati pravu

osobu i to je u skladu sa nepoverenjem u stepen znanja stečenog formalnim putem.

Zbog opšte klime i preduverenja da su radnici korišćeni i da rade na crno i/ili povremene

poslove, pitanje je proveravalo da li vrsta radnog odnosa utiče na težinu nalaženja adekvatanog

9. Na koji način vršite selekciju?

10. Da li ste u proteklih 12 meseci imali teškoća u popunjavanju

slobodnih radnih mesta?

11. Kod kojih vrsta radnog odnosa ste imali teškoće u

zapošljavanju novih lica?






Partneri u projektu

kadra. Svi su se složili da vrsta radnog odnosa (povremeni i privremeni poslovi, odredjeno,

neodredjeno) nema nikakav uticaj na to da li je teško, ako je, naći radnike.

Pitanje je formulisano kao otvoreno, da bi se dobile informacije koji kadar najteže nalaze i da bi

se videlo da li to ima veze sa traženim zanimanjima u budućnosti, kao i da li se radi o

deficitarnim zanimanjima. Navaden je prilično širok dijapazon zanimanja, neka su usko

povezana sa jednim segmentom specifičnim proizvodnje, ali lista onih gde je najteže, izgleda

neočekivano:


CNC operatori i programeri – 40%

Limari – 20%

U metalskoj industriji su mašinski inženjeri (uz tehnologe metala, elektroinženjere) jedna od

najvažnijih struka jer su oni nosioci proizvodnje, odnosno oni kreiraju nove proizvode, rukovode

proizvodnjom, vode računa o kvalitetu. To su u najkraćem zahtevi koje imaju, a poslodavci

konstatuju da, mladji nemaju te veštine, da stižu sa fakulteta bez dovoljno znanja i nisu spremni

da nastave da uče, s jedne strane, a s druge, u malim mestima ih i nema, a oni iz susednih,

većih, nisu ni spremni da menjaju mesto boravka da bi se zaposlili

Što se tiče zanimanja koja spadaju u „majstorska“, sagovornici kažu da ćemo ovaj kadar na

kraju uvoziti jer ga je sve manje.

Ovo pitanje daje dublje razloge za teškoće sa kojima se suočavaju kompanije prilikom

zapošljavanja potrebnog kadra i pokazuje da nije razlog u samostalnoj selekciji – što je bila

osnovana briga, jer nemaju specijalizovanu ososbu za ljudske resurse, pa stoga imaju teškoće,

već u:

12. U kojim zanimanjima ste imali teškoće?

Na koji način vršite selekciju?

13. Zašto je, po vama, teško popunjavati radna

mesta?






Partneri u projektu

Loša praksa, nedaekvatno znanje, odnosno - obrazovni sistem – kada su u pitanju

„majstorstva“, kažu da u srednjim stručnim školama nemaju dovoljno prakse, ne uče rad

na savremenim mašinama, jednostavno kad izaću iz škole oni uče iz početka, naravno,

ukoliko su motivisani. Slično obrazloženje su dali i za inženjere, čak su dodali da se

dogadja da manje znanju od majstora iz pogona koji ima duže iskustvo

Potrebna je dodatna obuka – iako sve kompanije imaju interne obuke za radnike, kažu

da sa kadrom koji nema znanja to traje mnogo duže i tako utiče na obim poslovanja

Nema spremnosti da se radi i uči

Pitanje pravi jasnu distinkciju izmedju preduzeća koja imaju godišnje planove edukacije i onih

koji obuke organizju ad hoc, ali i izmedju preduzeća koja imaju više zaposlenih, više standarda i

razvojno su orjentisana, od onih koja su trenutno status quo. 25% je zadovoljno, a ostali su

skoro ravnomerno rasporedjeni u kategoriji Ne i Delimično. Sagovornici koji su rekli delilimično,

kao razlog navode:

Uvek može bolje

Učimo usput

Nema razmene iskustava sa drugim kompanijama

Za ne, obrazloženja su sledeća:

Nedovoljna efikasnost zaposlenih

Radnici se ne trude da napreduju

Nema motivacije da sami nešto pokrenu

Oni koji su zadovoljni, to pripisuju:

Dobrom internom mehanizmu za obuke

Deljenjem iste vizije

14. Da li ste zadovoljni postojećim nivoom znanja u vašem

preduzeću?






Partneri u projektu

Prethodno pitanje daje opšte obrazloženje zašto smatraju da nije dovoljno znanja i veština, a

ovo pitanje daje podatak o kojim delatnostima je reč i tako se dobija kompletnija i jasnija slika.

Pored toga, ovo pitanje je povezano i sa pitanjem broj 6 i 12, jer su to zanimanja za kojima

postoji potreba, najteže je naći adekvatne radnike i sad se dopunjava informacijoim u kojim

zanimanjima je najveći jaz u potrebnom i posedovanom znanju.Evo najučestalijih odgovora:

CNC operatori

CNC programeri

Mašinski inženjeri

Rukovaoci mašinama

Viljuškari

Varioci

Poslovodje

Majstori na mašinskoj obradi

Generalan komentar je da se radi o delatnostima koje zahtevaju veće promišljanje, stalnu

pažnju i malo su složenije, odnosno nije dovoljno znati samo uski segmnet svog posla.

Prethodni segment upitnika je dao pregled mnogih probelma sa kojima se preduzeća u

metalskoj industriji suočavaju, a ovo pitanje, koje je takodje otvorenog tipa (upitnik prikuplja

objektivne podatke i ponudjenim odgovorima bi sugerisao odredjene obuke) daje odgovore koji

su podeljeni u dve kategorije.

Potrebne obuke za radnike:

Obuka za metalobrusače, glodače i varioce

Obuka za rad na odredjenim mašinama

Obuka za rad na transfer mašinama

Obuka AUTO CAD

15. U kojim poslovima primećujete najveće nedostatke u znanju i

veštinama?

16. Koja usavršavanja bi bila potrebna da se otklone

nedostaci u znanjima i veštinama?






Partneri u projektu

Rad na CNC mašinama

Potrebne obuke za menadžment:

Organizacija proizvodnje

Upravljanje poslovnim procesima

Organizacija i interna komunikacija

Pregovaranje, sa posebnim fokusom na teške klijente

Ispitivanje tržišta

Neophodno je napomenuti da je trećina sagovornika istakla da je najbolje organizovati obuke za

radnike uz njihov posao kao i organizovati obuku da ima segment učenja, pa primene, pa

učenja.

Premda je pitanje formulisano tako da se očekuje odgovor samo od onih koji prepoznaju neku

od teškoća, bilo je i sagovornika koji su reagovali - mi nemamo nikakvih problema u poslu, a

ostali su od ponudjenih alternativa, priritet dali:

Teškoće u uvodjenju novih praksi u rad

Nemogućnost širenja poslovanja

Kašnjenje u razvoju novih proizvoda

Neadekvatna radna snaga.

Uočljivo je da su izabrali sve ono što utiče, odnosno čini jednu firmu konkuretnom i opet se

fokus vratio na ljudske resurse koji su ključni faktor uspeha.

Preduzeća koja neguju usavršavanje bi trebalo da imaju takvu klimu i usavršavanje po svim

nivoima, stoga nije blistav podatak da je samo 25% vlasnika i 20% menadžera imalo neko

usavršavanje u prethodnih godinu dana.

17. Ukoliko ste imali teškoća u poslovanju kojim biste ih uzrocima pripisali?

18. Da li ste u prethodnih 12 meseci, Vi ili Vaši menadžeri prošli bilo

kakvo usavršavanje?






Partneri u projektu

Premda nije značajn procenta rukovodstva koje je pohadjalo neki vid usvršavanja, s druge

strane, kada su u pitanju ostali zaposleni, 95% je imalo neki vid usavršavanja i to uz posao,

samo jedna kompanija je poslala radnika na obuku i to mu platila.

70% preduzeća je organizovalo obuke u prethodnoj godini, i po listi će se videti da su

najzastupljenija one obuke koje su naveli da će im i biti potrebne u budućnosti::

Obuka za rad na odredjenim mašinama – 50%

Obuka za manuelna majstorstva – 59%

Rad na CNC mašinama – 30%

Pregovaranje i komunikacijske veštine – 30%

Najčešći izvodjači obuka su kolege instruktori, potom konsultanstka firma, institut, pa partnersko

preduzeće, proizvođači opreme ili profesori sa fakulteta.

.

Na ovo pitanje odgovori uglavnom zavise od toga ko je bio izvodjač. Kada su to kolege

instruktori, nemaju primedbu jer znaju koji kvalitet i znanja oni prenose i kako. Isto je i sa

partnerskim preduzećem, proizvodjačem opreme/mašina i profesorima sa fakulteta. Situacija je

19. Kakvo usavršavanje su pohadjali zaposleni u Vašem preduzeću?

20. Koje od sledećih oblika usavršavanja je vaše preduzeće koristilo

u prethodnih 12 meseci?

21. Ko je bio izvodjač obuka?

22. Da li ste se, tokom prethodnih 12 meseci suočili sa teškoćama u

pronalaženju izvodjača za obuke koje su Vam potrebne?






Partneri u projektu

malo drugačija kada su u pitanju konsultantske kuće i instituti. Konsultanstke kuće jer ne znaju

baš šta će dobiti, kako kažu: traži se specifično znanje i nije lako naći prave predavače, pa se

dosta proverava i traže reference, a institut ima kvalitetne obuke, ali je van okruga i nije

dostupan u meri u kojoj bi to bilo potrebno.

Ukoliko obuke koje su organizovale nisu proizvele nikakav efekat, motivisanost vlasnika i/ili

menadžera će pasti i manje će se ulagati u usavršavanje. S drughe, strane pitanje je povezano

sa narednim i zajedno daju odgovor da li se njihova očekivanja i ono što se desi poklapa. Ono

što većina konstatuje je:

Poboljšan kvalitet proizvoda

Generalno se pooboljšalo poslovanje

Zadovoljniji kupci

Zajedno sa prethodnim dobija se odgovor da li se očekivanja od obuke poklapaju sa razlozima

za organizovanje, što je veoma važno za organizatore iobuke, jer ukolkio ova očekivanja nisu

zadovoljena, ukoliko oni ne vide korist u segmentu koji im je važan, neće poslati radnike na

obuku ni tamo gde je to besplatno. Prve tri su:

Podizanje konkurentske pozicije

Poboljšanje rada sa klijentima

Praćenje savremenih tokova poslovanja

Ali ih prate i:

Postizanje i održavanje standarda kvaliteta

Omogućavanje napredovanja

Odgovori sugerišu da je trend preduzeća okrenutost ka postizanju bolje konkurentske pozicije

koja je uslovljena praktično svim ostalim segmentima, a samo napredovanje radnika kao

motivacioni mehanizam za unapredjenje poslovanja jeste jedan od razloga, ali na samom kraju.

23. Kako su ta usavršavanja uticala na vaše poslovanje?

24. Koji su Vaši glavni razlozi da ponudite usavršavanje?






Partneri u projektu

Da bi se proverilo zašto 30% preduzeća nije ponudilo usavršavanje, a i da se vidi generalno

zašto neke kompanije organizuju redovne obuke, a neke sporadične, postavljeno je ovo pitanje.

Na vrhu liste su:

Novčana sredstva

Nedostatak motivacije

Neodgovarajući kvalitet obuke

Neodgovarajuća dužina trajanja obuke

Neodgovarajuća dužina trajanja obuke je kod jednog broja preduzeća povezana sa novčanim

sredstvima jer daju obrazloženje da su obuke koje, kako kažu, ne izbruse znanje – skupe,

odnosno, ne može neko za par dana naučiti da radi na mašini, vari ili upravlja i organizuje

procese.

Naredna četiri pitanja imaju za svrhu da daju neke informacije koje do sada nisu bile predmet

istraživanja i u vezi su sa prethodno dobijenim odgovorom koji se odnose na dužinu trajanje

obuke, kako bi se te informacije upotrebile prilikom kreiranja treninga i/ili seminara.

Većina sagovornika smatra da je svaki radni dan dobar za obuku, mada ističu da je sredina

nedelje idealna. 30% kompanija bira vikend kao idealno vreme za obuke.

Idealno doba dana je pre podne, odnosno u toku radnog vremena, mada trećina smatra da se

može organizovati i posle podne. Oni koji su izabrali vikend, naglašavaju da je to samo pre

podne.

25. Koje su glavne prepreke usavršavanju u Vašem preduzeću?

26. Koji dani u sedmici su najprikladiniji za usavršavanje?

27. Koje vreme u toku dana bi bilo najprikladnije za

organizovanje usavršavanja?






Partneri u projektu

Što se tiče perioda u godini, polovini preduzeća su zimski meseci (decembar, januar) idelani za

obuke jer tada imaju smanjen obim posla, četvrtini su to letnji meseci (jul, avgust), a kod ostalih

nema pravila.

Na ovo pitanje odgovor, skoro polovine, je da je idealno da bude ujednačeno tokom godine i

traje od mesec do tri u zavisnosti od obima i zahteva posla za koji se organizuje obuka -

odnosno za manuelan duže trajanje.

Sve kompanije izvoze svoje proizvode, ali mali broj ima dugoročne ugovore, mada naglašavaju

da imaju dugoročnu saradnju bez ugovora, trećina izvozi ad hoc.Podatak da sve izvoze nije

toliko iznenadjujući jer sve firme, ako ništa drugo, imaju tradiciju saradnje sa zemljama u

okruženju i izvoze u malom procentu.

Svrha projekta EU metal 2 je da unapredi konkurentsku poziciju MSP u metalskoj industriji i

doprinese izvoznim aktivnostima na tržištu EU. Da bio se stekao pregled gde sve izvoze, zemlje

uvoznici su podeljen u tri kategrije i tako su i sortirani odgovori.

28. Koji bi meseci u godini bili najprikladnijii za usavršavanje?

29. Koliko je vremena godišnje potrebno odvojiti za usavršavanje

zaposlenih?

30. Da li izvozite vaše proizvode? Ako DA koji tip Ugovora

imate?. Ako NE, šta spečava izvoz?

31. Na koja tržišta izvozite i u kom procentu?






Partneri u projektu

Zemlje zapadnog Balkana (bivše SFRJ zemlje bez Slovenij ei Hrvatske): izvoze u Bosnu

i hercegovnu, Makedoniju, Crnu Goru i Kosdovo. Procenat se kreće od 5 do 50%.

Najviše se izvozi u Crnu Goru i BiH

Zemlje Evropske unije. Nemačka, Hrvatska, Slovenija, Madjarska, Portugalija, Belgija,

Poljska, Bugarska, Grčka. Procenat je od 5% do 80% i to su firme koje imaju dugoročne

ugovore. Najviše se izvozi u Madjarsku, Nemačku, Belgiju, Hrvatsku, Sloveniju i Poljsku.

Ostale zemlje: Rusija, Ukrajina, Moldavija, Belorusija, Švedska, Kanada, Duabi,

Ujedinjenji arapski emirati. Izvozi se od 2% do 95%. Najviše u Švedsku i Rusiju, i u

pitanju su preduzeća koja imaju partnerske firme u ovim zemljama i skoro poptuno su

fokusirane na to tržište.

Ovo pitanje je napravilo podelu izmedju preduzeća koja žele da unaprede poslovanje u bilo kom

smislu, što pokazuje da sva preduzeća, što je i prirodno, imaju nameru da unaprede svoje

poslovanje, pa daju odgovor da im treba – sve, i onih koji tačno znaju koji im je segment

potreban da bi unapredili svoje izvozne potencijale. Lista potreba:

Standard kvaliteta CE znak

B2B sastanci

Poslovna korespodencija

Podrška i upoznavanje sa svom papirologijom potrebnom za izvoz na tržište EU

Promena carinskih propisa

Dobri investicioni krediti

Finasijska pomoć države

Dugoročna partnerstva

Nastupi na sajmovima u EU

Kontakt sa kompanijama

32. Šta bi vam pomoglo da unapredite izvoz na tržište EU?






Partneri u projektu

Videlo se da 30% preduzeća nema ni osnovni ISO 9001 standard, a da neka preduzeća imaju i

po tri, zato je bilo važno, da ako žele da unaprede svoju konkuretsku poziciju, prate trendove i

uvode nove standarde, naročito kad se ima u vidu da EU planira da od marta 2014. prilagodi,

odnosno promeni svoju regulativu i procedure u skladu sa procedurama Japana i SAD, a oni

imaju još rigorozniju politiku kad su pitanju standardi.

Standardi koje preduzeća planiraju da sertifikuju su:

ISO 9001 – 4

ISO 14001 – 5

TS 16949 – 2

CE znak – 3

Ali su naglasili da planiraju i uvodnjenje standarda koji nisu ponudjeni na listi, kao što su:

ISO 10630

ISO 3438 – za zavarivanje

TUV – poseban nemački standard

PED standard.

Interesantan je podatak da dve kompanije, koje nemaju nijedan standar i ne planiraju da ga

uspostavljaju sa komentarom da ili nemaju sredstva („skupa investicija“) ili za tim nema potrebe

(saradjumo sa Nemačkom i ne traže nam nijedan standard), a druge 2 koje takodje ne planiraju

već imaju po 3 standarda i u ovom momentu nemaju potrebu za još nekim.

Ovde se opet postavilio pitanje adekvatnosti isporučioca, no, oni koji su iskazali potrebu, a

takvih je 65% su naveli:

Pravila izvoza

33. Da li planirate uvodjenje nekog od standarda u narednoj godini?

34.

34. Da li su vam potrebne specifične vrste konusultanstkih ulsuga /mentoringa

koje bi unapredile performanse vašeg poslovanja, posebno u segmentu izvoza

i koje?






Partneri u projektu

Obuka za pripremu za uvodjnje ISO standarda

Konsultacije u oblasti tehnologije i inovacija

Šta je portebno za izvoz na tržište EU i podrška u pripremi

Praćenje zakona

Nastup na EU tržištu

Marketing






Partneri u projektu

4.3. Zaključak

Na osnovu razgovora sprovedenog na terenu, korišćenjem upitnika kao alata za struktuirani

intervju i na osnovu dobijenih podataka, ali i svega što su sagovornici izneli tokom obrazlaganja

pojedinih odgovora na postavljena pitanja, nameće se nekoliko zaključaka, koje bi bilo važno

imati u vidu jer imaju direktan uticaj na razvoj sektora MSP u metalskoj industriji.

1. Neophodno je povezati predstavnike industrije sa srednjim stručnim školama kako bi

edukovale kadar u skladu sa trendovim u industriji i modernim tehnologijama.

Intervjuisane kompanije su veoma otvorene za praksu u svojim pogonima. Jedno

preduzeće stipendira učenike završnih odeljenja i plaća im praksu u svom pogonu u nadi

da će za dve godine imati prilike da zaposli 3 kvalitetna mlada radnika.

Prilikom kupovine opreme za ogledna odeljenja potrebno je konsultovati industriju koje

su to mašine aktulene jer jedino tako obuka na njima ima efekta na buduće zaposlenje.

2. Država treba da kreira posebnu liniju podrške metalskoj industriji, naročito u segmentu

zapošljavanja, kao i da im omogući razne subvencije za nove investicije, ako ne svojim

linijama, barem preko povoljnih kredita, jer su bankarski veoma skupi.

3. Organizovanje radnih sastanaka sa predstavnicima sektora bez obzira na veličinu (mala,

srednja ili velika preduzeća), jer jedni drugima mogu pružiti najveću podršku kroz

razmenu iskustava i edukaciju kadra u pogonima koji su modernizovaniji i pre su se

orjentisali ka modernim trendovima. Dodali su i da bi bilo idealno kad bi bili uključeni i

fakulteti i instituti jer su oni važan segment unapredjivanja proizvodnje. U osnovi,

pojavljuje se potreba za osnivanjem klastera metalska industrije..

4. Sagovornici su istakli nedostatak konsultantskih usluga u oblastima:

Praćenja zakonske regulative posebno kad su carinski propisi u pitanju,

pravila za izvoz u zemlje EU, trendovi u standardima i načini za uvodnjenje

potrebnih koji su povezani i sa nedostatkom sertifikacionih kuća u zemlji,

nedostatak bench markinga

nedostatak ispitivanja potencijalnih novih tržišta

nedovoljno sertifikacionih kuća kada su u pitanju standardi






Partneri u projektu

a to im je sve veoma potrebno da bi bili konkurentniji. Trenutno, sami se snalaze i dolaze do

informacija različitim kanalima, a to uzima mnogo vremena.

4.4. Preporuke

Posećena preduzeća pokazuju da u sektoru i dalje ima različitih tipova kompanija, onih koje su

razvojno orjentisane, planiraju nove investicije i u opremu i u ljude i vide ulaganje u ljudske

resurse kao investiciju a ne trošak i onih, za koje je obuka kadra još uvek problematična zbog

izdvajanja sredstava (to je trošak) i pitanja da li će to imati efekta.

Od anketiranih 20 kompanija, u polovinu je više nego poželjno ulagati jer imaju potencijal da se

razviju, zaposle nove i u perspektivi povuku i druge manje, i /ili zajedno sa drugima formiraju

klaster.

Obuke:

Sve obuke koje su sagovornici naveli su važne i njima neophodne, no po rezultatima

istraživanja, za radnike u proizvodnji u prvom mahu najvažnije je organizovati:

Obuka za metalobrusače, glodače i varioce

Obuka za CNC operatore, programere

Za menadžment:

Organizaciju posla sa internom komunikacijom

Pregovaranje sa fokusom na teškim klijentima.

Pre nego što se raspiše konkurs, idealno bi bilo konsultovati predstavnike izabranih kompanija,

koje su to najvažnije reference koje bi potencijalni izvodjač obuke trebalo da ima, kao i koliko

minimalno obuka treba da traje i koji su načini verifiokacije dobijenog znanja. Ovo se

prvenstveno odnosi na obuke za radnike u proizvodnji i to je veoma osetljiva oblast, jer su oni

postavljali pitanje gde to može da se nauči bolje nego u pogonu, tako da je veoma važno

ukoliko se radi u prostorijama isporučioca obuke, da ima adekvatnu opremu ili da se vidi sa

nekim od vlasnika da li je raspoložen, da se obuka možda izvodi u njegovom prostoru.






Partneri u projektu

Unapredjenje izvoz na tržište EU:

Tokom skeniranja trenutnog stanja, jasno su se razdvojile kompanije koje imaju jasnu viziju

svog opstanka i zauzimanja bolje tržišne pozicije na tržištu EU i one koje još uvek plivaju – ne

traže im kupci sertfikate na primer, tako da je neophodno uraditi par stvari:

1. Organizovati predavanje na temu: Šta EU traži da biste izvozili proizvode na njihovo

tržište

2. Predavanje na temu carinski propisi, a potom

Pružiti mentorku podršku za:

1. Uvodjenje CE znaka za najkonkurentniji proizvod ili set proizvoda

2. Uvodjnje standarda ISO 9001, koji je preduslov za sve ostale.

3. Priprema za nastup na sajmu u EU






Partneri u projektu

4.5. Upitnik – pregled analiza pojedinačnih pitanja I slika trenutnog stanja u Bosni I

Hercegovini

U Sarajevskoj makroregiji je intervjuisano 19 preduzeća:

1. MDG Internacional

2. Veplast

3. Interklima

4. Metalos

5. Uniklima

6. Energoinvest

7. UNIS (fabrika gasnih aparata)

8. VW doo

9. Energo export

10. Neretva

11. Unis pretis

12. Saraj – komerc

13. Termoaparati

14. Eding telecom

15. Dženemi

16. Strojal

17. E&S

18. Unis group

19. Fabrika motora specijalne namene






Partneri u projektu

Pregled odgovora i rezultata po pojedinačnim pitanjima:

Zastupljene su sve kategorije, metalopreradjivačka je najzastupljenija, skoro polovina

preduzeća pripada ovoj kategoriji, u kategoriji ostalo se nalazi 15% preduzeća jer ih ima koje

pružaju usluge metalskoj industriji ili se bave prvenstvenom inženjeringom u oblasti

telekomunikacija, pa su se tako klasifikovale. Zbrini procenat nije 100%, jer su neke kopmanije

izabrale po dve delatnosti kao osnovne.

Metalska industrija je bila veoma razvijena,a potom je usledio period rata, sankcija, što je dovelo

da raspada velikih preduzeća, tržište je ostalo unutar granica zemlje i cela industrija je postala

i može se reći, ostala zapostavljena. Podatak može pokazati da li postoji trend oporavka

indsutrije, što se može videti, ukoliko se pojavlju mlade, nove kompanije S druge strane,

1. Koja je vaša pretežna delatnost?

2. Koliko dugo posluje vaše preduzeće?






Partneri u projektu

ukoliko ima starijih, to može ukazati na uspešan rad, ali treba imati u vidu da je jedan broj

privatizovan, što utiče na starost kompanije.

Karakteristično za ovu raspodelu je da u kategoriji izmedju 3 i 10 godina nema preduzeća. To

se može tumačiti peridom jake tranzicije, posmatranjem šta se dogadja sa postojećim

preduzećima i čekanje. Optimistično je da se u poslednje tri godine pojavljuju nove moderne

kompanije.







Partneri u projektu

Najveći broj se nalazi u kategoriji tzv. najproduktivnijih godina, a starosna raspodela pokazuje

da je kadar u kompanijama mladji, što može imati veze i sa starošću vlasnika jer njih ima

najviše u kategoriji izmedju 40 I 50 godina.Veoma je dobro što su zastupljeni i mladi, što govori

da ovaj sektor može biti interesantan za nezaposlene.

Ponudjene su opcije DA, NE I ZAVISI.

Interesantan je dobijeni podatak, jer 94% inrevjuisanih očekuje porast, odnosno 18 od 19

sleketovanih preduzeća, a samo jedna kompanija – 6%, se opredeljuje za Zavisi iI dodaje da se

to odnosi na investicionu klimu generalno – ukoliko ih bude, ekonomski razvoj će biti ubrzaniji,

samim tim će u različitim sektorima biti porasta obima poslovanja, pa i u metalskom a ako ne,

biće isto kako je trenutno.

Skoro sve kompanije koje planiraju porast obima poslovanja, njih 94%, očekuju i porast broja

zaposlenih, a jedna komapnija je naglasila da oni po svom biznis planu, očekuju porast broja

zaposlenih od 20% (u pitanju je malo, novo, uspešno preduzeće, koje se brzo pozicioniralo na

tržištu i ima partnera u inostranstvu).

Jedna kompanija je naglasila da će broj radnika ostati isti jer je u ovom momentu optimalan i

odgovara njihovoj unutrašnjoj organizaciji.

Ponudjeno je 20 zanimanja koja su preuzeta od službe zapošljavanja I sva se odnose na

poslove u proizvodnji, pa su imali I opciju da dodaju profil koji nije naveden, ukoliko smatraju da

4. Da li naredne tri godine predvidjate porast obim poslovanja ili prihoda?

5. Kakve posledice će to imati po broj zaposlenih?

6. Na kojim radnim mestima će doći do povećanja u naredne tri godine?






Partneri u projektu

će za takvim imati potrebu. Jedino zanimanje za kojim nije bilo potrebe je livac, a sva ostala su

bila potrebna bar u jednom preduzeću. Ovde će biti prikazana listu onih za kojima će postojati

najveći zahtev.

Rang lista najtraženijih zanimanja:

CNC operatori i programeri – 94%. Premda su u tabeli razdvojena ova dva proofila,

ovde su data zajedno, jer je komentar vlasnika i/ili menadžera sa kojima se vodio

razgovor, da trendovi pokazuju da bi bilo idealno da osoba koja zna jedno, zna i drugo.

Zavarivači – 47%

Limari, mašinbravari, metaloglodači, mašinski tehničari – PC konstruktori – po

26%

Dodali su zanimanja koja pripadaju visokoj stručnoj spremi, a najtraženiji su:


Diplomirani inženjeri mašinstva nisu defiocitarnno zanimanje, ali mladi nisu preterano

zainterseovani da se usavršavaju, a po zevršetku školovanja nemaju dovoljno znanja. Iz tog

razloga, jedna kompanij a stipendira studenta završne godine, a priliko kreiranja novih alata

saradjuje sa njim i njegovim kolegama jer smatra da će ih tako uvesti u, kako kaže, lepotu ovog

posla.






Partneri u projektu

Pitanje je imalo 10 ponudjenih odgovora, a intervjuisani su birali 3 do 5 koje su im najvažnije,

tako da će se dati pregled prirtetnih 5:

Otvorenost za učenje i usavršavanje – 84%

Veštine/sposobnosti potrebne za posao – 73%

Prethodno radno iskustvo – 57%

Ličnost i entuzijazam – 52%

Sertifikat/akreditovano znanje – 42%

Interesantno je da da sertifikat/akreditovano znanje dolazi na peto mesto, a odgovarajuća

kvalifikacija čak i nije u prvih pet. Sertifikovano/akreditovano znanje, sagovornici su povezali sa

licencama koje u metalskoj industriji imaju veliki značaj, npr. licence za zavarivače, inženjere,

licence za viljuškare i slično, pa ipak je na petom mestu.

7. Šta vam je najvažnije kod zapošljavanja novih radnika?






Partneri u projektu

Odgvori pokazuju da prilično ravnomerno koriste preporuku radnika i kolega iz branše, kao i

sve zajedno (preporuke i Nacionalnu službu zapošljavanja), a jedan broj koristi i portale za

traženje i oglašavanje potreba za kadrom. Nezavisno od toga da li koriste sve zajedno ili samo

jedno, većina se najviše pouzda u preporuku kolega iz branše.

Skoro sve, odnosno 89% kompanija to radi samostalno, ali pri tome vodi računa da ako

zapošljavaju radnika u pogonu, na razgovoru bude i neko od starijih kolega koji radi na tom

poslu, a 11% koristi usluge konsultanta ili prijatelja koji se bavi profesionalno ljjudskim

resusrima..

Na ovo pitanje su odgovarala samo preduzeća koja su zapošljavala radnike u prethodnom

periodu. Čak 84% intervjuisanih je primalo radnike što je odličan pokazatelj dinamičnosti

metalske industrije i u skladu je sa podatkom da ima i mladih kompanija i mladjeg kadra.

Od ukupnog broja kompanija koje su zapošljavale nove radnike, njih 56% se izjasnilo da je

imalo teškoća, a 44% ne. No, iz obrazloženja i jednih i drugih, će se pokazati i zašto rang lista

važnih karakteristika prilikom prijema radnika (pitanje broj 7) akreditovano/sertifikovane znanje

stavlja tek na peto mesto

Ovako obrazlažu razloge teškoća:

Nedaekvatno znanje jer to ne uče u školi, odnosno školski sistem ih ne obučava

za ono što će raditi

8. Koje od sledećin načina koristite za pronalaženje novog kadra?

9. Na koji način vršite selekciju?

10. Da li ste u proteklih 12 meseci imali teškoća u popunjavanju

slobodnih radnih mesta?






Partneri u projektu

Nedostatak iskustva

Kvalitet kadra je uvek diskutabilan

Nije lako napraviti pravu selekciju

44% preduzeća kojai nisu imala nikakav problem, objašnjenje nalaze u tomee da:

Koriste 3 meseca probni rad

Organizuju se interne obuke pa provera znanja i tek onda finalna selekcija

Za visoku stručnu spremu, traže preporuku fakulteta.

Svi navedeni odgovori, jasno pokazuju zašto je važnije da potencijalni radnici hoće da uče od

kvalifikacije. Kad uporedimo odgovore na pitanja koja se odnose na kadar – tamo gde su

teškoće to je obrazovni sistem jer ne prati trendove u industriji, a tamo gde nema teškoća,

razlog leži u probnom radu i internim obukama, kao i pouzdanoj poreporuci.

Zbog opšte klime i preduverenja da su radnici korišćeni i da rade na crno i/ili povremene

poslove, pitanje je proveravalo da li vrsta radnog odnosa utiče na težinu nalaženja adekvatanog

kadra. Svi su se složili da vrsta radnog odnosa (povremeni i privremeni poslovi, odredjeno,

neodredjeno) nema nikakav uticaj na to da li je teško, ako je, naći radnike.

Pitanje je formulisano kao otvoreno, da bi se dobili njihovi direktni odgovori koji kadar najteže

nalaze i da bi se videlo da li to ima veze sa traženim zanimanjima u budućnosti, kao i da li se

radi o deficitarnim zanimanjima. Navaden je prilično širok dijapazon zanimanja, neka su usko

povezana sa jednim segmentom proizvodnje, ali lista onih gde je najteže je slična listi budućih

potrebnih zanimanja:

Zavarivači – 70%

CNC operatori i programeri – 40%

11. Kod kojih vrsta radnog odnosa ste imali teškoće u

zapošljavanju novih lica?

12. U kojim zanimanjima ste imali teškoće?






Partneri u projektu


Zavarivači su, zanimanje koje je u svim razgovorima najčešće pomenuti, jer školski sitem ne uči

učenike da rade sa novim tehnologijama tako da oni, praktično ne umeju to da rade. Zbog

ovakve situacije, jedno preduzeće planira da otvori školu za „majstore“, gde će izmedju ostalih,

biti i obuka za zavarivače.

Ovo pitanje daje dublje razloge za teškoće i ističe u prvi plan sve ono što su naveli kao razloge

svi koji su imali teškoće u zapošljavanju samo su ih sada produbili i pokazali da razlog ne leži u

tome što samostalno slekcionišu kadar, pa je moguće pretpostaviti da to ne rade dovoljno

profesionalno, već da teškoće sa kojima se suočavaju kompanije prilikom zapošljavanja

potrebnog kadra leže u sasvim drugim razlozima:

Teorija i praksa ne prate jedna drugu, neadekvatno znanje, odnosno - obrazovni sistem

– kada su u pitanju „majstorstva“ i obrazlažu da u srednjim stručnim školama nemaju

dovoljno prakse

Nove generacije su nezainteresovane da rade – kako kažu, očekuju odmah velike plate i

malo rada

Radnici sa iskustvom dolaze iz preduzeća u kojima je klima drugačija i jednostavno se

teško prilagodjavaju na rad u današnjim kompanijama.

Kad se analizira trenutno stanje u ljudskim resusrima, sa namerom da se u budućnosti njjihovo

znanje i veštine unaprede, važno je znati kako vlasnici i direktori/menadžeri vide njihove

trenutne kapacitete. Pored toga, ovim pitanjem se pravi razlika izmedju preduzeća koja su

tražila i našla način da unaprede nedostatak i onih koja još uvek nisu rešila taj problem s jedne

strane, s druge, uz povezivanje sa drugim pitanjima vidi se i da preduzeća koja daju odgovor

delimično, imaju godišnje planove usavršavanja, a oni koji biraju ne, uglavnom organizuju obuke

13. Zašto je, po vama, teško popunjavati radna mesta?

14. Da li ste zadovoljni postojećim nivoom znanja u vašem preduzeću?






Partneri u projektu

ad hoc. Ovo pitanje, daje tri opcije: da, ne, delimično. 65% anketiranih je izabralo ne i delimično,

a ostatak je zadovojlan.

31% sagovornika koji su rekli da delimično nisu zadovoljni, naveli su isti razlog:

Uvek može bolje

31% onih koji nisu zadovoljni, obrazlažu:

Znanje nema dovoljnu širinu

Odlaze kvalifikovani majstori

Srednji menadžment nema dovoljno znanja iz oblasti organizacije posla i upravljanja

Oni koji su izabrali da su zadovoljni – 38%, to su objasnili sledećimi:

Razvijen mentorski sistem

Rezultati pokazuju da treba biti zadovoljan

Prethodno pitanje daje opšte obrazloženje zašto smatraju da nije dovoljno znanja i veština, a

ovo pitanje daje podatak o kojim delatnostima je reč i tako se dobija kompletnija i jasnija slika.

Pored toga, ovo pitanje je povezano i sa pitanjem broj 6 i 12, jer su to zanimanja za kojima

postoji potreba, najteže je naći adekvatne radnike, a sad se potvrdjuje da se metalska indsutrija

suočava sa velikim problem, jer je i najveći jaz u potrebnom i posedovanom znanju baš u tim

zanimanjima:

Zavarivači

CNC operatori, programeri

Limari

Instalateri

Bravari

Mašinski inženjeri

Poslovodje

15. U kojim poslovima primećujete najveće nedostatke u znanju i veštinama?






Partneri u projektu

Generalan komentar je da se radi o delatnostima koje zahtevaju veće veštine i stalno

usavršavanje, a osnove bi trebalo da se steknu u školi. Jedini izuzetak je poslovodja, jer su to

radi o veštinama koje bi trebalo da razvije i/ili nauči neko od radnika u proizvodnji/majstora ko je

zadužen za organizaciju proizvodnje,podelu posla i komunikaciju, a oni često nemaju te veštine.

Prethodni segment upitnika je dao pregled mnogih problema sa kojima se preduzeća u

metalskoj industriji suočavaju, a ovo pitanje, koje je takodje otvorenog tipa (upitnik prikuplja

objektivne podatke i ponudjenim odgovorima bi sugerisao odredjene obuke) daje odgovore koji

pokazuju šta sagovornici izdvajaju kao najvažnije obuke koje bi pomogle da se znanje unapredi

i podeljeni su u dve kategorije.

Potrebne obuke za radnike:

Obuka za zavarivače

Obuka za CNC operatore

Obuka za CNC programere

Obuka montera za klimatizaciju

SOLID WORKS - 3D modeliranje za mašinske inženjere

Obuka AUTO CAD

Obuka za poslovodje

Potrebne obuke za menadžment:

Upravljanje organizacijom iz ugla makroekonomije

Organizacione veštine i interna komunikacija

Prodaja i pregovaranje

Upravljanje i rukovodjenje firmom

Nastup na sajmovima

Zaštita na radu

16. Koja usavršavanja bi bila potrebna da se otklone nedostaci

u znanjima i veštinama?






Partneri u projektu

Neophodno je napomenuti da su skoro svi sagovornici, pre nego što su odgovorili na ovo

pitanje, postavili pitanje ko će biti izvodjač obuka i da li će se voditi računa da ona bude

adekvatna i u skladu sa njihovim specifičnim potrebama.

Premda je pitanje formulisano i istaknuto, da se očekuje odgovor samo ukoliko su imali teškoće,

jedan broj je odgovorio - mi nemamo nikakvih problema, jedino država ne vodi računa i nema

nikakvih subvencija, a ostali su od ponudjenih alternativa, priritet dali:

Nemogućnost širenja poslovanja

Teškoće u uvodjenju novih praksi u rad

Neadekvatna radna snaga.

Nedostatak standarda

Za prvi razlog daju objašnjenje da je se često suočavaju sa problemom naplate, pa onda ne

mogu da šire posao onom dinamikom kojom su planirali, ali i ona poredno, kao i sve ostale

pokazuju direktnu vezu sa samom svrhom istraživanja – stanje u ljudskim resursima, jer pored

direktnog odgovora o kadru, sve pokazuju da su ljudi u osnovi teškoća. .

Na ovo pitanje, usledio je odgovor koji nije baš blistav. Naime, samo 10% vlasnika i 31%

direktora je imalo neku obuku, mada su to češće odlasci na konferencije i sajmove, što se

može, tretirati kao vid praktičnog usavršavanja ili su neki od vlasnika i menadžera na

postdiplomskim studijama.

17. Ukoliko ste imali teškoća u poslovanju kojim biste ih uzrocima pripisali?

18. Da li ste u prethodnih 12 meseci, Vi ili Vaši menadžeri prošli bilo

kakvo usavršavanje?






Partneri u projektu

Bez obzira što je mali procenat vlasnika i/ili menadžera pohadjao neki vid usavršavanja, kada

su u pitaanu zaposleni, situuacija je poptuno drugačija. Sve kompanije organizuju usavršavanje

svojih zaposlenih uz posao.

Skoro sva preduzeća, njih 84% je organizovalo obuke u prethodnoj godini, što je pokazuje da

reaguju na prepoznatu potrebu permanentnog unapredjivanja znanja i veština. Od ovog

procenta, par kompanija je imalo obuke koje su obavezne prilikom uvodjenja standarda, a

ostale,tj, one kojih je većina su:

Rad na CNC mašinama – 31%

Obuka za manuelna majstorstva – 25%

Specijalizovani kursevi – 25%

Ovde se dešava slična situacija kao i u pitanjima sa kadrom. Oni koji im trebaju, trebaće im i u

budućnosti, a istovremeno se baš u tim delatnostima suočavaju sa manjkom znanja i veština.

Tako je i sa obukama za radnike, one koje organizuju, za njima i dalje imaju potrebu. Ovo može

izazvati pitanje kvaliteta obuke koju organizuju, no, ispostavlja se da je suština u brzom

napretku tehnologije i usavršavanju tehnike, ali je i u vezi sa njihovim konstatovanjem da je

trajanje obuke veoma važno.

Najčešći izvodjači obuka su kolege instruktori, instituti, potom konsultanstka firma, ali i srednja

škola i proizvodjač opreme.

19. Kakvo usavršavanje su pohadjali zaposleni u Vašem preduzeću?

20. Koje od sledećih oblika usavršavanja je vaše preduzeće koristilo

u prethodnih 12 meseci?

21. Ko je bio izvodjač obuka?






Partneri u projektu

Na pitanje da li su imali teškoće u nalaženju izvodjača odgovor zavisi od toga ko je bio izvodjač i

da li je u pitanju dugoročna sradnja ili je to neko ko se pojavio jednom. Generalno nemaju

problema da nadju adekvatne predavače, kada govore o onima sa kojima inače saradjuju –

institut. Ako govore o kolegama instruktorima onda nema nikakvih teškoča. Malo je drugačije

kada angažuju konsultante prvi put jer onda nisu sigurni da će obuka odgovoriti zahtevu i imati

efekat, bez obzira što formalno ispunjavaju zahteve. Kompanija koja je segment korporacije je

iznela da je to korporativna politika i postoji plan usavršavanja sa dinamikom i isporučiocem,

tako da oni čak i ne učestvuju u tome.

Ukoliko obuke koje su organizovale nisu proizvele nikakav efekat, motivisanost vlasnika i/ili

menadžera da se investira u obuke će se smanjiti. Pored toga, zajedno sa narednim pitanjem,

daje informaciju o tome da li se efekat koji registruju, poklapa sa njihovim očekivanjima koja su

imali pre nego što su ponudili/organizovali obuku. Ono što oni primećuju da se dogadja kao

efekat obuka je:

Poboljšan kvalitet proizvoda

Generalno se poboljšalo poslovanje

Novi ugovori

Zajedno sa prethodnim, kao što je već navedeno, dobija se odgovor o poklapanju efekta i

očekivanja od obuke, što je veoma važno za organizatore obuke, jer ukoliko ova očekivanja nisu

22. Da li ste se, tokom prethodnih 12 meseci suočili sa teškoćama u

pronalaženju izvodjača za obuke koje su Vam potrebne?

23. Kako su ta usavršavanja uticala na vaše poslovanje?

24. Koji su vaši glavni razlozi da ponudite usavršavanje?






Partneri u projektu

zadovoljena, ukoliko oni ne vide korist u segmentu koji im je važan, neće poslati radnike na

obuku ni tamo gde je to besplatno. Prve tri su:

Omogućavanje napredovanja

Postizanje i održavanje standarda kvaliteta

Podizanje nivoa kvalifikovanosti zaposlenih,

Ali se mora dodati da su i:

Podizanje konkuretske pozicije

Podizanje motivacije

Odgovori sugerišu da su očekivanja i efekti kompatibilni, naime kako su im tri od pet izabranih

stavki u vezi sa unapredjenjem znanja i veština, s jedne strane, ali i napredovanjem, a samim

tim i motivisanjem, s duruge, evidentno je da uspeh svog preduzeća povezuju sa

unapredjenjem ljudskih resursa.

Da bi se proverilo zašto 16% preduzeća nije ponudilo usavršavanje ili je ono bilo u sklopu

uvodjenja standrada, pa je obavezno, a i da se vidi generalno zašto neke kompanije organizuju

redovne obuke i u skladu sa svojim planovima, a neke sporadične, postavljeno je ovo pitanje.

Na vrhu liste su:

Novčana sredstva

Neodgovarajući kvalitet obuke

Nedostatak motivacije

Nedostatak sredstava je povezan i sa nedostatakom motivacije, naime, ako radnici nisu

zaintersovani na obukama, onda vlasnici i/ili menadžćeri smtraju da je to rasipanje sredstava.

Naredna četiri pitanja imaju za svrhu da daju neke informacije koje do sada nisu bile predmet

istraživanja, kako bi se te informacije upotrebile prilikom kreiranja narednih obuka i/ili treninga

25. Koje su glavne prepreke usavršavanju u Vašem preduzeću?






Partneri u projektu

Većina sagovornika smatra da je svaki radni dan dobar za obuku, mada ističu da je poželjno

izbegavati ponedeljak, neki u šali kažu da su dobri svi dani koji dolaze posle plate.

Idealno doba dana je pre podne, odnosno u toku radnog vremena, četvrtina smatra da je dobro

imati obuke posle radnog vremena, a samo jedna kompanija bira subotu pre podne.

Što se tiče perioda u godini, polovini preduzeća su zimski meseci (decembar, januar) idelani za

obuke jer tada imaju smanjen obim posla, četvrtini su to letnji meseci (jul, avgust), a kod ostalih

nema pravila. Potrebno je naglasiti da i oni koji kažu da je to zimi ili leti, smatraju da se uvek

nadje vreme za kvalitetnu obuku.

Na pitanje koliko vremena je potrebno za usavršavanje zaposlenih, 70% intervjuisanih smatra

da je najbolje da usavršavanje bude ujednačeno tokom godine i da traje do mesec dana, ali

naglašavaju da zavisi od teme, tipa obuke i radnog mesta, odnosno zanimanja za koje se

26. Koji dani u sedmici su najprikladiniji za usavršavanje?

27. Koje vreme u toku dana bi bilo najprikladnije za

organizovanje usavršavanja?

28. Koji bi meseci u godini bili najprikladnijii za usavršavanje?

29. Koliko je vremena godišnje potrebno odvojiti za usavršavanje

zaposlenih?






Partneri u projektu

organizuje obuka.Odnnosno, ukoliko je predmet obuke rad na nekoj mašini onda ona mora

duže da traje, a ukolkiko je npr. Upoznavanje sa nekom procedurom, to je naravno mnogo

kraće.

84% kompanije izvozi svoje proizvode, s tim što jedna izvozi samo u Srbiju i Kosovo i to u

zanemarljivom procentu, a jedan sagovornik je istakao da je domaće tržište veliko i zahtevno i

jednostavno nema potrebu u ovom momentu da se bavi izvozom.

Na pitanje da li imaju ugovore ili izvoze ad hoc, situacija je šarenolika, one koje su u potpunosti

fokusirane na medjunarodno tržište, imaju ili ugovore ili su u partnerstvui sa firmama u

zemljama u koje izvioze, mada većina ima dugoročnu sardanjun koju ne prati ugovor.

Svrha projekta EU metal 2 je da unapredi konkurentsku poziciju MSP u metalskoj industriji na

tržištu EU. Da bio se stekao pregled gde sve izvoze, zemlje uvoznici su podeljen u tri kategrije i

tako su i sortirani odgovori.

Zemlje zapadnog Balkana (bivše SFRJ zemlje bez Slovenij i Hrvatske): izvoze u Srbiju,

Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo. Procenat se kreće od 5 do 30%. Najviše se izvozi u

Srbiju i Kosovo.

Zemlje Evropske unije. Nemačka, Hrvatska, Češka, Engleska, Francuska, Poljska,

Holandija, Španija, Bugarska. Procenat je od 5% do 980% i to su firme koje imaju

dugoročne ugovore ili su deo korporacije ili je jedna od firmi vlasnika u toj zemlji. Najviše

se izvozi u Poljsku, Češku, Holandiju, Nemačku i Španiju.

30. Da li izvozite vaše proizvode? Ako DA koji tip

Ugovora imate? Ako NE, šta spečava izvoz?







Partneri u projektu

Ostale zemlje: Rusija, Švedska, Švajcarska, Norveška,Tunis. Izvozi se preko 50%.

Najviše u Švedsku, Norvešku i Rusiju.

Važno je istaći da je 6 kompanija skoro u potpunosti okrenuto izvozu.

Ovo pitanje je napravilo podelu izmedju preduzeća koja žele da unaprede poslovanje i da budu

još prisutniji na tržištu EU i imaju jasnu viziju svog razvoja i nastupa na tržištu, tako da su u

suštini samo oni i odgovorili na ovo pitanje. Lista potreba:

Uvodjenje potrebnih standarda

Standard kvaliteta - CE znak

Saradnja sa drugim firmama, formiranje konzorcijuma da bi bili konkurentniji

Finansijska podrška

Odlazak na sajmove

Kućno carinjenje

Videlo se da 43 % preduzeća nema ni osnovni ISO 9001 standard, a da neka preduzeća imaju i

po tri, zato je bilo važno, da ako žele da unaprede svoju konkuretsku poziciju, prate trendove i

uvode nove standarde, dođemo do informacije šta planiraju. Ovo je važno i naročito kad se ima

u vidu da EU planira da od marta 2014. prilagodi, odnosno promeni svoju regulativu i procedure

u skladu sa procedurama Japana i SAD, a oni imaju još rigorozniju politiku kad su pitanju

procedure i standardi.

Standardi koje preduzeća planiraju da sertifikuju su:

ISO 9001 – 6

ISO 14001 – 5

TS 16949 – 2

32. Šta bi vam pomoglo da unapredite izvoz na tržište EU?

33. Da li planirate uvodjenje nekog od standarda u narednoj godini?






Partneri u projektu

CE znak – 7

Ali su naglasili da planiraju i uvodnjenje standarda koji nisu ponudjeni na listi, kao što su:

Standard koji se odnosi na kvalite sirovine 3.1BSO 10630

EN 1090 -1 i EN 1090 – 2 koji su važni za sve koji rade sa čelikom i aluminijumom

ISO 3438 – za zavarivanje

TIMOLD – standard potreban za norveško tržište

PED standard.

Da preduzeća prepoznaju potrebu da uvode standarde, govori i podatak, da skoro svi koji

nemaju nii osnovni standard planiraju da ga uvedu. Samo jedna kompanija ne vidi svrhu niti ima

potrebu za uvodjenjem standarda.

Ovde se opet postavilio pitanje adekvatnosti, odnosno kvaliteta usluge, no, oni koji su iskazali

potrebu, a takvih je 68% su naveli:

Mentoring za ISO 9001

Mentoring za CE znak

Obuka za kućno carinjenje

Mentoring za interni audit za ISO 14001

Kontrola kvaliteta za TS 16949

Nastup na inostranom tržištu

Mentoring za posebne standarde EN 1090-1 i 1090

34. Da li su vam potrebne specifične vrste konusltanstkih ulsuga

/mentoringa koje bi unapredile performanse vašeg poslovanja,

posebno u segmentu izvoza i koje?






Partneri u projektu

4.6. Zaključak

Intervjuisana preduzeća u Sarajevskom makroregonu su veoma šarenolika po veličini, ključnim

proizvodima, ali i okrenutosti izvozu, tako da prilično dobro reprezentuju sektor. Na osnovu

razgovora sa vlasnicima i direktorima/menadžerima, istaknute su i neke stvari koje nisu bile

predmet direktne analize upitnikom, ali su svakako začajne i imaju važnu ulogu u razvoju

sektora, tako da je dobro imati ih u vidu.

Situacija u ljudskim resusrima je takva da pojedine kompanije planiraju da otvore škole za

zanimanja za kojima imaju potrebu i oni i njihove kolege ( primer je preduzeće kome je u planu

otvaranje škole za zavarivače, tokare, bravare i glodače) jer obrazovni sistem ne porati potrebe

industrije, tako da je preporuka:

1. Ili povezati predstavnike industrije sa srednjim stručnim školama kako bi edukovale

kadar u skladu sa trendovim u industriji i modernim tehnologijama, ili omogućiti

kompanijama koje za to imaju kapaciteta da vrše obuku i licenciraju taj kadar.

Tipičan primer ovako teške situacije kada su u pitanju zanatlije su zavarivači.ali odmah

za njima su i tokari i metaloglodači mašinbravari i monteri tako dalje. Situacija je veoma

slična i sa CNC operatorima i programerima.

2. Lobirati kod svih instanca vlasti za prmenu odredjenih carinskih propisa i omogućiti

kućno carinjenje, koje je svim izvoznicima neophodno i u mnogome bi im olakšalo i

unapredilo posao.

5. Promovisati i stimulisati konsultantske usluge koje nedostaju:

Praćenja zakonske regulative posebno kad su carinski propisi u pitanju,

Pravila za izvoz u zemlje EU, trendovi u standardima i načini za uvodnjenje

potrebnih standarda koji su povezani i sa nedostatkom sertifikacionih kuća u

zemlji,

Nedostatak bench markinga

Nedostatak ispitivanja tržišta






Partneri u projektu

4.7. Preporuke

Posećena preduzeća pokazuju da u sektoru i dalje ima različitih tipova kompanija, one koje su

orjentisane ka uslugama i one koje razvijaju proizvode, one koje su orjentisane na domaće

tržište i one koje su okrenute izvozu, male nove koje planiraju rast i veće koje su se već

pozicionirale. U skladu sa tim, neke vide ulaganja u ljudske resurse kao investiciju, a neke kao

trošak

Od anketiranih 19 kompanija, preporuke će biti okrenute ka onima koji vide svoj razvojni

potencijal u sve većem prisustvu na tržištu EU i koje jasno iskazuju potrebu za usavršavanjem

zaposlenih, jer one imaju potencijal da zapošljavaju, rastu, povežu se sa drugima i povuku

manje i one koji će vremenom uvideti potrebu izlaska na medjunarodno tržište. .

Obuke:

Sve obuke koje su sagovrnici naveli su važne i njima neophodne, no po rezultatima istraživanja,

za radnike u proizvodnji u prvom mahu najvažnije je organizovati:

Obuka za zavarivače

Obuka za CNC operatore

Obuka za CNC programere

Za menadžment:

Organizacione veštine i interna komunikacija

Prodaja i pregovaranje

Ne bi bilo loše imati u vidu da je iskazana i velika potreba za obučavanjem poslovodja jer

nemaju veštine koje su potrebne za organizaciju posla, kontrolu i komunikaciju, kako kažu

sagovornici njima je najvažnije da su oni prijatelji sa kolegama, a ne nadredjeni.

Pre nego što se raspiše konkurs, idealno bi bilo konsultovati predstavnike izabranih kompanija,

koje su to najvažnije reference koje bi potencijalni izvodjač obuke trebalo da ima, kao i koliko

minimalno obuka treba da traje i koji su načini verifikacije dobijenog znanja. Ovo se prvenstveno

odnosi na obuke za radnike u proizvodnji i to je veoma osetljiva oblast, jer su oni postavljali






Partneri u projektu

pitanje gde to može da se nauči bolje nego u pogonu, tako da je preporuka i videti da nekim od

vlasnika da li je raspoložen, da se obuka možda izvodi u njegovom prostoru.

Unapredjenje izvoz na tržište EU:

Tokom skeniranja trenutnog stanja, jasno su se razdvojile kompanije koje imaju jasnu viziju

svog opstanka i zauzimanja bolje tržišne pozicije na tržištu EU i one koje još uvek plivaju – ne

traže im kupci sertfikate na primer, tako da je neophodno uraditi par stvari:

1. Organizovati sastanak predstavnika preduzeća koja već izvoze i to veoma ozbiljno

na tržište EU i onih koji to rade sporadično, kako bi se upoznali sa različitim

standardima koje će morati da ispune

2. Predavanje na temu kućno carinjenje

Pružiti mentorku podršku za:

1. Mentoring za ISO 9001

2. Mentoring za CE znak

3. Obuka za kućno carinjenje

Veoma je važno brzo pokrenuti ovaj tip mentorske podrške, što ne zanči da ni drugi navbrojani

nisu važni, samo su ovi zahtevi na osnovu preseka trenutnog stanja priritetni.






Partneri u projektu

5. REFLEKSIJA

Samo istraživanje je bilo veoma nadahnjujuće i inspirativno jer je omogućilo susret sa

najrazličitijim kompanijama sa obe strane granice. Premda posebni u svom načinu poslovanja,

dele i mnoge sličnosti od kojih je najupečatljivije da su uspešne uspešne na različite, svoje

načine, a one koje malo imaju problema imaju ih na isti način.

Neki sagovornici su bili otvoreniji, neki zatvoreniji, neki nisu želeli da daju odgovore na sva

pitanja, neki su se brinuli da će konkurencija videti šta su rekli i slično. Nezavisno od toga,

manje više su odgovorili na postavljanja pitanja, ako ne direktno, već kad su objašnjavali svoj

odgovore na neka druga, tako da iako upitnik na prvi mah deluje da ima ponavljanja, veoma

svhovito postavlja slična pitanja i tim eje dao mogućnost za precizne zaključke i preporuke.

Prvi utisak je bio da je situacija ista u metalskoj industri sa obe strane granice i da ih

muče iste boljke i u osnovi jeste, ali ono što je interesantno je da sama preduzeća imaju

odredjene sličnosti i isto tako razlike.

Sličnosti MSP metalske industrije u prekograničnom području u najkraćem:

1. Metalopreradjivačka delatnost je pretežna

2. Skoro isti broj preduzeća koja su skoro u poptunosti okrenuta izvozu

3. Isti problemi sa tzv. „majstorskim“ zanimanjima, samo se profili malo razlikuju kada

posmatramo koliko su potrebni

4. Iste potrebe: biti konkuretniji, vidljiviji i prepoznat od strane države kao važan faktor

ekonomskog razvoja

5. Isti problemi: kako doći do kvalitetnog kadra, kako ga obučiti, kako opstati, kako naplatiti

Razlike MSP metalske industrije u prekograničnom području u najkraćem:

1. Starosna struktura zaposlenih – u BiH zaposleni su u proseku mladji

2. Kod obučavanja u Zlatiborskom okrugu fokus na unapredjenju konkurentnsoti, a u

Sarajevskom makroregionu na unapredjenju kadra

3. I oni koji su skoro u potpunosti izvozno orjentisani, bar kad je EU u pitanju imaju različita

tržišta






Partneri u projektu

I za sam kraj, preporuke koje su u sami sagovornici izneli:

1. Organizovati češće njjihove susrete da bi razmenili iskustva i možda zajedno izašli na

nova tržišta

2. Napraviti bazu podataka sa preduzećima sa obe strane granice jkako bi mogli da se

povezuju i sa onima koji nisu bili uključeni u projekat

3. Organizovati sastanak na temu „Ljudski resusri i metalska industrija“ i videti da li možda

u Zlatiborskom okrugu ima preduzeća koja bi mogla, u svojim pogonima, da organizuje

obuku za kadar koji treba i jednima i drugima, npr. zavarivači, tokari, mašinbravari, i isto

tako, da li postoji preduzeće koje bi u Sarajevskoj makroregiji otvorilo vrata za obuku

kadra i iz Zlatiborskog okruga. N aovaj način bi se još bolje povezali i, kako kažu, bili još

konkurentniji.






Partneri u projektu

Annex – Upitnik

Ispitivanje potreba za edukacijom i ispunjenosti formalnih zahteva za izvoz na EU tržište u firmama

metalskog sektora u prekograničnom području

Naziv preduzeća:

Ime i prezime vlasnika

Starost

Obrazovanje vlasnika

Ključni proizvodi:

1.

2.

3.

4.

5.

6.

Standardi koje poseduje vaše

preduzeće:

1. ISO 9001

2. ISO 14001

3. OHSAS 18001

4. TS 16949

5. CE znak

6. drugo






Partneri u projektu

1. Koja je Vaša pretežna delatnost?

□ metaloprerađivačka

□ metalska

□ automobilska industrija

□ industrija alata, mašina i motora

□ ostalo

2. Koliko dugo Vaše preduzeće posluje?

□ 1 do 3 godine

□ do 5

□ do 10

□ do 15

□ više


□ 19-24

□ 25-29

□ 30-34

□ 35-39

□ 40-44

□ 45-49

□ 50-54

□ 55-59 □ 60 i više 4. Da li u naredne tri godine predviđate rast obima poslovanja ili prihoda? □ da □ ne □ zavisi___________________________________________________






Partneri u projektu

5. Kakve posledice po broj zaposlenih će imati taj rast s obzirom na vrstu radnog odnosa? _______________________________________________________________________ 6. Na kojim od nabrojanih radnih mesta će biti povećanje zaposlenih u naredne tri godine? □ CNC operator □ CNC tehničar □ CNC programer □ Tehničar PC drawer –AUTO CAD □ mašinski tehničar – PC konstruktor □ PC dizajner produkta □ zavarivač □ mašinbravar □ mehatroničar □ valjač □ metalostrugar □ elektrozavarivač □ livac □ limar □ termoinstalater □ rukovalac mašinama □ strugar □ metalobrusač □ metaloglodač □ nešto drugo_________________ 7. Zaokružite 3-5 stavki koje su Vam najvažnije prilikom zapošljavanja novih radnika. □ sertifikat/akreditovano znanje □ reference/pisane preporuke □ prethodno radno iskustvo □ ličnost i entuzijazam □ veštine/spososobnosti potrebne za posao □ odgovarajuće kvalifikacije □ opšte obrazovanje






Partneri u projektu

□ samopouzdanje □ otvorenost za učenje i usavršavanje □ komunikativnost □ nešto drugo______________________________ 8. Koje od sledećih načina koristite za pronalaženje novih kadrova? □ Nacionalna služba za zapošljavanje □ preporuka radnika □ preporuka kolega iz branše □ nešto drugo_______________________________ 9. Na koji način vršite selekciju? □ samostalno □ angažujete HR kuću □ angažujete konsultante □ nešto drugo________________________________ 10. Da li ste u proteklih 12 meseci imali teškoće u popunjavanju slobodnih radnih mesta? □ Da, zašto?______________________________________________________________ □ Ne, zašto?______________________________________________________________ 11. Kod kojih vrsta radnog odnosa ste imali teškoće u zapošljavanju novih lica? □ povremeni i privremeni poslovi □ ugovori na određeno □ ugovori na neodređeno 12. U kojim zanimanjima ste imali teškoće? □ ________________________ □ ________________________ □ ________________________ 13. Zašto je, po Vašem mišljenju, teško popunjavati slobodna radna mjesta? _____________________________________________________________________ _____________________________________________________________________






Partneri u projektu

14. Da li ste zadovoljni postojećim nivoom znanja i veština u Vašem preduzeću? □ da_______________________________________________ □ ne_______________________________________________ □ delimično__________________________________________ 15. U kojim delatnostima i poslovima primećujete najveće nedostatke u znanjima i veštinama? □ __________________________________ □ __________________________________ □ __________________________________ 16. Koja usavršavanja bi bila potrebna da se otklone nedostaci u znanjima i veštinama? □ ___________________________________ □ ___________________________________ □ ___________________________________ 17. Ukoliko ste imali teškoća (u poslovanju) kojim biste ih uzrocima pripisali? □ teškoće u ispunjavanju standarda □ nedostatak standarda □ pad kvaliteta proizvoda □ nemogućnost širenja poslovanja □ kašnjenje u razvoju novih proizvoda □ teškoće u uvođenju novih praksi u rad □ neadekvatna radna snaga 18. Da li ste tokom prethodnih 12 mjeseci, Vi i Vaši menadžeri prošli bilo kakvo usavršavanje? □ Vi: _____________________________________________________________________ □ Menadžeri______________________________________________________________

19. Kakvo usavršavanje su pohađali zaposleni u Vašem preduzeću? □ u strukovnoj organizaciji □ uz posao □ van posla □ u sopstvenoj režiji □ ne znam






Partneri u projektu

20. Koji od sledećih oblika usavršavanja je Vaše preduzeće koristilo u toku prethodnih 12 meseci? □ rad na CNC mašinama □ strani jezici □ pregovaranje i komunikacijske veštine □ obuke za rad na određenim mašinama □ obuka za manuelana majstorstva (zavarivač specijalnih varova, metaloglodač, metalostrugar,

mašinbravar.....) □ nesto drugo_________________________________________________________ 21. Ko je bio izvođač tih obuka/usavršavanja? □ konsultantska firma □ institut □ donator □ kolege instruktori □ partnersko preduzeće □ kupac □ strukovno udruženje □ srednje stručne škole □ nesto drugo 22. Da li ste se, tokom prethodnih 12 meseci suočili sa teškoćama u pronalaženju izvođača za obuke

koje su Vam potrebne? □ Da_____________________________________________________________ □ Ne _____________________________________________________________ 23. Kako su ta usavršavanja uticala na Vaše poslovanje? □ nisam primetio promenu □ generalno se poboljšalo poslovanje □ obučeni radnici napustili firmu □ poboljšan kvalitet proizvoda □ zadovoljniji kupci □ veći broj ugovora □ novi ugovori □ novi kupci 24. Koji su Vaši glavni razlozi da ponudite usavršavanje?






Partneri u projektu

□ podizanje konkurentske pozicije □ postizanje i održavanje standarda kvaliteta □ podizanje nivoa kvalifikovanosti zaposlenih □ poboljšanje rada sa klijentima □ povećanje motivacije □ omogućavanje napredovanja □ praćanje savremenih tokova u poslovanju □ nema plana usavršavanja 25. Koje su glavne prepreke usavršavanju u Vašem preduzeću? □ nedostatak sredstava □ obučene radnike preuzimaju druga preduzeća/nelojalna konkurencija □ zaposlenima nedostaju osnovne kvalifikacije koje bi se nadogradile □ neodgovarajući kvalitet obuke □ neodgovarajuća dužina trajanja obuke □ nedostatak organizacionih kapaciteta za organizovanje obuka unutar preduzeća 26. Koji su dani u sedmici najprikladniji za usavršavanje? □ ponedeljak □ utorak □ sreda □ četvrtak □ petak □ vikend 27. Koje vreme u toku dana bi bilo najprikladnije za organizovanje usavršavanja? □ u toku radnog vremena □ uveče □ samo ujutru, ali vikend 28. Koji bi meseci u godini bili najprikladniji za usavršavanje? ____________________________ 29. Koliko je vremena godišnje potrebno odvojiti za usavršavanje zaposlenih?






Partneri u projektu

□ jedan dan □ do 3 dana □ 1 mesec □ 3 meseca □ ujednačeno tokom cele godine 30. Da li izvozite vaše proizvode? □ Da Ako da, koji tip Ugovora imate: □ Ad hoc □ dugoročne □ Ne Ako ne, šta sprečava izvoz: □ standardi □ komplikovane procedure □ zastarela tehnologija □ nedovoljne količine □ nešto drugo_________________________


□ Zapadni Balkan (navesti zemlje) %

□ EU %

□ Druge - navesti %

32. Šta bi Vam pomoglo da unapredite izvoz na tržište EU?

___________________________________________________________________________






Partneri u projektu

33. Da li u narednih godinu dana planirate uvođenje nekog od sledećih standarda? predstojećem

periodu:

□ ISO 9001

□ TS 16949

□ ISO 14001

□ CE znak

□ OHSAS 18001 □ Drugo – navesti

34. Da li su Vam potrebne specifične vrste konsultantskih usluga/mentoringa koje bi unapredile

performanse Vašeg poslovanja, posebno u segmentu izvoza i koje?

__________________________________________________________________________

s

Zahvaljujemo se na vremenu koje ste izdvojili za popunjavanje upitnika!

Sve informacije navedene u upitniku su strogo poverljive i biće korišćene isključivo za potrebe realaizacije projekta EUMETAL 2 – Povećanje konkuretnosti i unapređenje prekogranične

saradnje u metalskoj industriji

Documents

TNA - Izveštaj · ali raspad Jugoslavije, rat i sankcije uticale su na ovu industriju dramatično. Velike kompanije u ... Preduzeća u BiH i Srbiji, nastala u periodu nestanka velikih