07.06.2012

1

Organi bespolne reprodukcije

Kod pseudogljiva i gljiva

Telo ovih gljivolikih mikroorganizama je PLAZMOD. To je gola, ameboidna, viejedarna protoplazmatina masa.

BESPOLNO formiraju zoospore (pokretne spore sa dva bia) koje se obrazuju u (zoo)sporangiji

POLNO obrazuju trajne spore u procesu izogamije (kopulacija morfoloki jednakih gameta, odn. zoospora)

carstvo PROTOZOAstablo PLASMODIOPHOROMYCOTA

klasa: PLASMODIOPHOROMYCETES*Plasmodiophora brassicae (prouzrokova kile kupusa)

07.06.2012

2

Carstvo Protozoa

Plasmodiophora brassicae prouzrokova kile kupusa

Pojava guka, bradavica, tumora na korenu - hipertrofija (abnormalno uveanje elija obolelih biljaka) i hiperplazija (abnormalna deoba elija, odnosno rast biljnih delova).

07.06.2012

3

Carstvo Chromista

carstvo CHROMISTAstablo Oomycota

klasa Oomycetesred PYTHIALES, fam Pythiaceae

*Pythium debarianum- zoosporangije*Phytophthora infestans- simpodijalno,

zoosporangije i/ili konidijered PERONOSPORALES, fam Peronosporaceae

*Peronospora arborescens*Peronospora farinosa*Plasmopara helianthi*Pseudoperonospora humuli*Bremia lactucae

red SAPROLEGNIALES (fam Saprolegniaceae, rod*Aphanomyces)

red SCLEROSPORALES

Telo ovih gljivolikih mikroorganizama je JEDNOELIJSKA NESEPTIRANA MICELIJA.

BESPOLNO formiraju zoospore (pokretne spore sa dva bia) koje se obrazuju u (zoo)sporangiji, mada predstavnici mogu obrazovati sporangije koje klijaju direktno u infektivnu hifu, tj. ponaaju se kao konidije.

POLNO obrazuju OOSPORE u procesu heterogamije (kopulacija morfoloki razliitih gameta, odn. oogonija i anteridija)

07.06.2012

4

B. Plamenjae Tip agresivne nekroze koja brzo zahvata sve

nadzemne delove biljaka. Oboleli biljni organi izgledaju kao da su spreni

plamenom. U poetku se oboljenje manifestuje u vidu pega

koje izgledaju kao da su vlane (vodenaste), vremenom i u povoljnim uslovima (vlano vreme) se ire i dobijaju mrku boju. Kod ftp gljiva, u okviru obolelog tkiva, kod listova na naliju, se obrazuje navlaka od reproduktivnih organa parazita (konidiofora i konidija ili zoosporangija).

Kod ftp bakterija se javlja eksudat u vidu kapljica.

Plasmopara viticola pr. plamenjae vinove loze

Phytophthora infestans pr. plamenjae krompira i

paradajza

07.06.2012

5

Plasmopara viticola

07.06.2012

6

ivotni ciklus Phytophthora infestans prouzrokovaa plamenjae krompira i paradajza

U naim uslovima, ova gljiva ne formira oospore. Stoga prezimi micelija u zaraenim krtolama krompira. Sadnjom takvih krtola, micelija pri klijanju prelazi u izdanke. Na zaraenim izdancima, gljiva formira reproduktivne organe u zavisnosti od vremenskih uslova (primarne infekcije).

Pri temperaturama preko 13 C i relativnoj vlanosti vazduha ispod 100%, na ograncima konidiofora se formiraju konidije, koje sekundarne infekcije biljaka vre klijanjem u infektivnu hifu. S druge strane, pri temperaturama ispod 13 C i u prisustvu kapi vode, na ograncima konidiofora (sada sporangiofora) se formiraju zoosporangije u kojima se formira 8-12 zoospora, koje nakon oslobaanja plivaju.

U svakom sledeem ciklusu se stvaraju konidije ili zoospore koje vre sekundarne infekcije.

Infekcijom krtola parazit se odrava do neredne vegetacije.

Zaraen krompir je izvor inokuloma za paradajz, odnosno infekcije na paradajzu se ne javljaju ukoliko nema zaraze na krompiru.

ivotni ciklus Phytophthora infestans prouzrokovaa plamenjae krompira i paradajza

07.06.2012

7

Phytophthora

infestanskonidiofore,

zoosporangije,

zoospore

Carstvo Fungi

07.06.2012

8

Razdeo Ascomycetes

A. PepelniceNadNadzzemni delovi biljakaemni delovi biljaka (listovi, lisne drke, stabla, (listovi, lisne drke, stabla, cvetovi i plodovi) su pokriveni belom micelijom i cvetovi i plodovi) su pokriveni belom micelijom i reproduktivnim organima gljive)reproduktivnim organima gljive)

07.06.2012

9

Podosphaera

leucotricha

Pepelnica jabuke

07.06.2012

10

Uncinula necator

pepelnica vinove loze

III Klasa:KONASTE ASCOMYCETES

red ERYSIPHALES (prouzrokovai pepelnica)(plodonosna tela-KLEISTOTECIJE-KLEISTOKARPI-apendicesi,Micelija epifitna (na povrini biljnih organa), osim kod pepelnice paprike kod koje je micelija epiendofitna,obligatni paraziti- haustorije)

familija ERYSIPHACEAE(bespolno: OIDIJE - latinski: OIDIUM ili OIDIOPSIS polno: kleistokarpaskusi +askospore)

07.06.2012

11

RODOVI:Blumeria graminis (syn. Erysiphe graminis)-penica: hifoliki apendicesi, vie akusa u k-

karpu

Erysiphe (betae - .repa, cichoraceaerum - krastavac i duvan, cruciferarum - kupus, pisi- graak, trifolii - detelina): hifoliki apendicesi, vie akusa u k-karpu

Leveillula (taurica), anamorf Oidiopsis taurica: hifoliki apendicesi, vie askusa

Phyllactinia guttata (Syn P. corilea) - leska: apendicesi u osnovi mehurasto proireni,zailjeni, vie askusa

Podosphaera (leucotricha) - jabuka: apendicesi dihotomo razgranati na krajevima, 1 askus

Sphaerotheca (alchemillae - jagoda, fuliginea - krastavac, humuli - hmelj, pannosa -breskva i rua): hifoliki apendicesi, 1 askus

Uncinula (necator): apendicesi zakrivljeni (kao kuka) na kraju, vie apendicesa

Blumeria spp. Erysiphe spp.

Leveillula spp.

Phyllactinia spp.

Podosphaera spp.

Sphaerotheca spp.

Uncinula spp.

07.06.2012

12

Pepelnica strnih ita

Blumeria graminis

Sin. Erysiphe graminis

07.06.2012

13

Erysiphe graminis

ivotni ciklus gljiva koje prouzrokuju oboljenje tipa pepelnica

07.06.2012

14

ivotni ciklus gljiva koje prouzrokuju oboljenje tipa pepelnica

Gljiva prezimljava u obliku plodonosnih tela, kleistotecija na zaraenim biljnim ostacima ili na viegodinjim domainima.

U povoljnim uslovima temperature i vlanosti, askus privlai vlagu, bubri i pod pritiskom izbacuje askospore iz askuse koje klijanjem vre primarne infekcije.

Parazit razvija belu, paperjastu miceliju na povrini biljnih organa, dok pomou haustorija usvaja hranljive materije iz elije domaina.

Tokom vegetacije gljiva na miceliji razvija konidijski stadijum-oidium u vidu konidija tipa oidija koje nastaju fragmentacijom hifa, a na vrhu se nalaze najstarije konidije koje se rasejavaju putem vetra. One slue za sekundarne infekcije, odn. irenje tokom vegetacije.

Krajem vegetacije, na starijem biljnom tkivu, na povrini micelije koja je krajem vegetacije postala tamnija, siva, dolazi do formiranja polnog stadijuma. Kopulacijom askogona () i anteridijuma () nastaje 8 askospora (ovalne, 1-el) u svakom askusu, koji se obrazuju u kleistokarpima (zatvorenim plodonosnim telima).

Peritecija formira se u polnom ciklusu

klasa Pyrenomycetes (plodonosno telo je PERITECIJA)

07.06.2012

15

klasa Loculoascomycetes

Plodonosno telo- askokarp- askostroma

Pseudokleistokarp (okruglo), ili pseudoperitecija (flaasto)

Plodonosno telo bez sopstvenog zida u upljinama tkiva domaina(locula- upljina).

Unilokularna ili multilokularna askostroma (ima 1 ili vei broj upljina u kojima je pseudoklestokarp ili pseudoperitecija)

Nastanak askostrome: agregacijom hifa koje grade lokule okruene biljnim tkivom

Bitunikatni askusi (dvomembranozni askusi)

Bespolno razmnoavanje: konidijama

PODELA:

fam. Mycosphaerellaceae

Mycosphaerella graminicola-k.s.Septoria tritici (sivapegavost lista penice)

07.06.2012

16

Konidijski stadijum...piknidi u kojima se obrazuju konaste vieelijske piknospore

fam. Venturiaceae

rod Venturia inaequalis-k.s.Spilocea pomi

(aava pegavost lia i krastavost plodova jabuke)

07.06.2012

17

Prouzrokova pegavosti lista i krastavosti ploda jabuke-Venturia inaequalis

1. primarna infekcija askosporama koje vre infekciju ploda i lista2. na biljnom tkivu se obrazuje micelija, na kojoj se formiraju konidiofore i konidije za sec infekciju3. formiraju se anteridije () i askogon () i dolazi do njihove kopulacije4. nastaje mlada pseudotecija5. pseudotecija prezimljava i sazreva

07.06.2012

18

C. DISCOMYCETES

sklerocije

apotecije

Askus sa askosporama

Apotecije su plodonosna tela karakteristina za klasu Discomycetes. To je otvoreno plodonosno telo u vidu tanjira ili pehara na drci. Apotecija na sebi nosi askuse sa

askosporama.

07.06.2012

19

Sclerotinia sclerotiorumbela trule suncokreta i drugih biljakabela trule suncokreta i drugih biljaka

Simptomi: propadanje semena i klijanaca, korenska, stabljiina forma i bela trule glavice

Jednoelijske elipsoidne askospore

Pojava simptoma u fazi cvetanja i formiranja semena...dezorganizacija korena...

KORENSKA FORMA

07.06.2012

20

Stabljiina forma

Gornja polovina stabla

Zaraza askosporama

Nekroza moe prstenovati stablo koje gubi mehaniku mo i komi se.

Bela trule glavice

07.06.2012

21

07.06.2012

22

07.06.2012

23

07.06.2012

24

07.06.2012

25

Monilia laxa (suenje cvetova, granica i mrka trule plodova kotiavog voa),

M. fructigena (trule plodova jabuastog voa)

KONIDIJSKI STADIJUM ANAMORF

PIKNID = Bespolne tvorevine, sferinog ili flaastog oblika u kojima se formiraju kodiniofore koje nose konidije. Konidije u ovim telima se nazivaju piknospore. esto mogu biti prisutna dva tipa piknospora: (ovalne) i (konaste).

ACERVULA = Subepidermalna, tanjirasta, bespolna tvorevina, u kojoj se formiraju konidije na kratkim konidioforama. Mogu spolja imati dlaice (sete)

07.06.2012

26

KONIDIJSKI STADIJUM ANAMORF

Fijalide = krajnja, vrna elija na konidioforama, koja ima jedan ili vie otvora na zavretku, kroz koje se bazipetalno razvijaju konidije.

Konidiofora

Fijalida

Konidije koje se bazipetalno razvijaju

SPORODOHIJA = Sporonosna tvorevina koja se sastoji od skupa, svenja konidiofora (nosaa konidija) koje se obrazuju u masi hifa.

SKLEROCIJE: Tvorevina nastala od kompaktne mase hifa (zbijenih, anastomoziranih). Uglavnom ima tamnu koru. Slue za prezimljavanje.

Neke od ovih fitopatogenih gljiva formiraju i

07.06.2012

27

Stroma = Kompaktna micelijska struktura (sa ili bez tkiva domaina) na ili u kojoj se vri sporonoenje.

Hlamidospore = bespolne tvorevine sa debelim ili dvostrukim zidom, koje nastaju na hifama (terminalno ili interkalarno). Mogu nastati i transformacijom konidija. Mogu imati ulogu prezimljujuih tvorevina.

Razdeo Basidiomycota

Polne spore: bazidiospore na BAZIDIMA

Bazidiospore su egzogene polne spore

Prouzrokovai: ra, gari, glavnica

07.06.2012

28

Re (prouzrokovai su gljive iz fam. Pucciniaceae)

Pojava sitnih plikova pustula, koji su raste boje na listovima ili stablu. Plikovi su ispunjeni reproduktivnim organima gljive.

fam Pucciniaceae, ,prouzrokovai ra

(monoksene-heteroksene, mikrocikline-makrocikline)

MONOKSENE vrste parazita su one vrste kojima je dovoljan jedan domain za kompletiranje ivotnog ciklusa.

HETEROKSENE vrste parazita su one kojima su potrbna dva domaina za kompletiranje .c. (glavni i prelazni domain).

MIKROCIKLINE vrste parazita su oni prouzrokovai ra koji formiraju bazidiospore, uredospore i teleutospore.

MAKROCIKLINE vrste parazita su oni prouzrokovai ra koji obrazuju bazidiospore, uredospore, teleutospore, spermacije i ecidiospore.

07.06.2012

29

Makrociklina-heteroksena vrsta (Berberis vulgaris-imirika)

1.prezimljavaju teleutospore koje u prolee klijaju i obrazuju bazid sa 4 bazidiospore

2.b-spore se prenose vetrom do lista prelaznogdomaina imirike (Berberis sp.), na kojem klijajuu hifu i prodiru kroz epidermis lista

3.na licu lista se formiraju spermagonije saspermacijama

4.spermacije kopuliraju i nastaje micelija iz kojenastaju ecidije na naliju lista

5.ecidiospore vre infekciju penice na kojoj se formira uredostadijum (uredosorusi sauredosporama koje slue za sekundarno irenje)

6. krajem vegetacije u okviru uredosorusa se formirajuteleutosorusi sa teleutosporama, koji slue zaprezimljavanje

07.06.2012

30

Tilletia tritici prouzrokova glavnice penice

Glavnica je oboljenje kod kojeg unutranjost semena biljaka, umesto endospermom, biva ispunjena teleutosporama (reproduktivni organi gljive)

Glavnica

Teleutospore

07.06.2012

31

1. Prezimljava u vidu teleutopora na semenu penice.

2. U povoljnim uslovima one klijajaju i daju bazid sa bazidiosporama.

3. Kompatibilne b-spore se spajaju i nastaje dikarionaska micelija koja vri infekciju (zaraza je sistemina, deava se u poetnim fazama biljaka)

4. Micelija nakon zaraze raste u meuelijskom prostoru zajedno sa biljkom.

5. Simptomi se ispoljavaju tek u fazi klasanja, kada micelija dospeva u zrno i razrauje njegovo tkivo (sve izuzev perikarpa) i zamenjuje sadraj zrna masom tamnih teleutospora.

6. Tokom vridbe takva zrna se rasturaju i dospevaju do zdravih.

07.06.2012

32

Gar

Ustilago spp. prouzrokovai gari

Sve delovi klasa osim Sve delovi klasa osim vretena bivaju pretvoreni vretena bivaju pretvoreni

u crnu pranu masu u crnu pranu masu teleutospora teleutospora

(reproduktivni organi (reproduktivni organi gljive)gljive)

Ustilago maydis prouzrokova mehuraste gari kukuruzaPojava gala, mehura na svim nadzemnim delovima biljaka koji su

ispunjeni pranom masom teleutospora, odn. reproduktivnim organima parazita

07.06.2012

33

1. Prezimljava micelija unutar zaraenog semena (u embrionu)

2. Klijanjem semena aktivira se i micelija koja prati rast biljke (raste u intercelularima)

3. Zaraza klasa nastupa i pre nego to se oni pojave iz rukavca lista, a gljiva zahvata sve delove klasa sem vretena

4. U zaraenom klasu micelija se transformie u teleutspore koje, noene vetrom, dospevaju na cvetove zdravih biljaka

5. Klijanjem teleutospora nastaje bazid sa b-sporama koje klijaju i daju miceliju koja vri infekciju tako to prodire kroz zid tuka

6. Na ovaj nain formiraju se biljke sa zaraenim semenom u kojem se nalazi latentna micelija koja prezimljava

VANO: Vreme infekcije je u fazi cvetanja!!!Kad dolazi do infekcije kod prouzrokovaa glavnica (Tilletia sp)?

07.06.2012

34

Ustilago sp.

teleutospore

07.06.2012

35