УНИВЕРЗИТЕТ УНИОН

ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНО ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ

ПРЕДМЕТ: ТЕОРИЈА ИНОВАЦИЈА

ТЕМА:

ПОЈАМ ИНОВАЦИЈЕ

ПРОФЕСОР: СТУДЕНТ:

МИТАР ЛУТОВАЦ ТИЈАНА МАСЛАК

22/2011

Kрагујевац

децембар,2013

1

Садржај

Увод.................................................................................................................................................3

Врсте иновација.............................................................................................................................5

Генерисање идеја.........................................................................................................................12

Селекција идеја............................................................................................................................14

Имплементација идеја.................................................................................................................15

Иновације као фактор стицања конкурентске предности .......................................................16

Управљање иновацијом ..............................................................................................................18

Узроци неуспелих иновација......................................................................................................20

Закључак.......................................................................................................................................21

Литература....................................................................................................................................22

2

1.Увод

• Иновација је профитабилна имплементација идеја

Гордон Грахам, 2008

• Иновација је имплементација нове идеје која креира

вредност

Инноватион Нетwорк, УСА

• Иновација је мултифазни процес помоћу које

организација трансформише идеје у нове / унапређене

производе, услуге или процесе

Барегхем, А, Роwлез Ј анд Самброок С, 2009.1

Иновирање је „увођење нових идеја, добара или праксе са намером да буду корисни”. У

пословном смислу, под иновацијом се сматра увођење и примјена нових идеја које као

резултат имају повећане вриједности (профита, квалитета, међуљудских односа...). Ако

новој идеји (новом производу) не предвиђате особиту будућност, треба на вријеме

схватити да не треба улагати у производ на самрти, већ треба узети добит и преусмјерити

у стварање нечега новог. Укратко, иновација је увођење исплативих новина. Можемо рећи

да не постоји прецизна дефиниција иновација и иновативности. Иновацију можемо

дефинисати као скуп активности које предузеће предузима, које представљају извор за

нове производе или производне процесе. Развој предузећа се углавном везује за постојање

иновација. Иновација је комерцијализација нове идеје односно њено превођење у

конкретан производ, процес или услугу.

1 Drucker P., Иновације и предузетништво – пракса и принципи, Београд, Привредни преглед, 1991, стр. 61

3

Савремено пословно окружење карактерише висока турбулентност, неизвесност и ризик и

да би предузеће опстало у таквом окружење неопходно је да непрестано улажу у

истраживање и развој и иновативне активности. Предузећа настоје да комбинују своје

постојеће ресурсе и способности и да их искористе на нови, најбољи могући начин. Из тих

њихових активности управо произилази иновативност и рађају се иновативне

организације. Иновације су нешто што се везује за појам предузетника који настоји да

увек уочава промене, реагује на њих и прихвата висок ниво ризика, и користи то као

могућност у свом пословању. Али и поред тога, велике компаније су управо те које имају

могућност и неопходна финансијска средства да спроводе иновације.

То је процес, којим је као и сваким другим процесом неопходно управљати на прави

начин. Ту долази до изражаја улоза менаџера на свим нивоима и њихових способности да

направе баланс и оптимизацију између свих иновативних активности у предузећу. „Све

тече, све се мења, само су промене константне“, је метафора која у потпуности осликава

савремене услове пословања.

У претходним временима, пословне стратегије су биле дефинисане И имплементиране

најчешће на реактиван начин у односу на процесе у окружењу, али и унутар самих

организација. Данас већина организација делује проактивно, односно уочава могуће

догађаје пре њиховог настајања и реагују на њих. Прилагођавање бројним и разноврсним

променама, раст конкурентности и стално побољшање перформанси, представљају

основни услов за опстанак и успех савремених предузећа.

4

2. Врсте иновација

Иновације су често резултат организованих истраживања снажних стручних тимова јаких

корпорација, или мале, али инвентивне и мотивисане групе експерата у мањим фирмама

или лабораторијама и научним институцијама (први ПЦ-и настали су у гаражи!). 

Разликујемо неколико нивоа истраживања:

Фундаментална истраживања могу резултирати епохалним сазнањима. Ако се то догоди,

то нису иновације, него "научна открића" која се не могу присвајати и правно штитити,

него су заједничка својина човечанства. Пример је откриће полуводића, генетског

кодирања живога света и сл Баснословно су скупа и трају десетине година, али без њих

нема технолошког, дакле ни економског развитка. Привилегија су, али и терет развијеног

света. На њима се темеље примјењена и развојна истраживања, ау правилу отварају

могућност "технолошких скокова" које карактеRише настанак бројних изума и иновација

нове врсте. 

Примењена истраживања врше се "по задатку" са тачно дефинисаном сврхом, а

резултирају новим поступцима, технологијама, материјалима и сл који ће имати ширу

примену, ис временом такође постају општа својина човечанства, зависно о тајности којом

се штите. Но пре него што постану општа својина човечанства, могу донети велике

профите онима који су их финансирали, тј националним економијама или снажним

корпорацијама појединих развијених држава. 

Развојна истраживања су уско циљана истраживања у склопу развоја нових производа,

уређаја, технологија, материјала, пословних стратегија и др резултира крупним

иновацијама (на пример персоналкомпјутори) које ће пре или касније такође "провалити"

и савладати многи легални и илегални конкуренти. Стога се настоји у најкраћем могућем

року организовати производња и пласман базиран на таквој иновацији, јер ће без обзира

на правну заштиту већ током неколико месеци тржиште преплавити (можда и побољшане)

копије развијених иновација начињене у земљама јефтине радне снаге са капиталом

страних улагача.

5

 У свакодневном животу под иновацијама подразумевамо "приземније" новитете у

широком распону од нових рецептура креме за сунчање или нове пословне концепције, до

побољшаних производа, алата, производних или мерних поступака у машиноградњи,

прикладније амбалаже или измењене генетске структуре живих организама. Можете

смишљати иновације за своје весеље, јер је познато да је радост стварања једна од

најснажнијих пријатних емоција. Можете смишљати и компјутерске вирусе или

клонирати патогене организме, али, претпоставља се да новитет који сте смислили треба

бити нешто позитивно, конструктивно, корисно и сврсисходно. 

Иновација служи нечему боље него раније решење, или је јефтиније у производњи, боље

се продаје (на пример због лепшег дизајна, бољег функционисања, прикладнијег паковања

и др). Или сте можда смислили нешто сасвим ново, што пре није постојало на тржишту,

алат који није пре коришћен у Вашој фирми, организацију која омогућава ефикасније

деловање ваше фирме или неког њеног производног процеса, рекламу или пословни потез

који је фирми донео значајан пораст промета. Можда сте остварили уштеду изменом

конструкције или технологије производње или материјала или добављача, поступка

контроле итд итд Можда сте остварили уштеду смањењем шкарта или искоришћењем

отпада, уштедом или коришћењем јефтиније или обновљиве енергије и др Данас се све

више цене решења која доприносе очувању околине , смањењу или елиминисању

штетности наших деловања или безбедности при раду или при коришћењу производа или

поступака. Листа могућих иновација веома је дугачка. Коначно, на иновације нису

претплаћени само стручњаци, инжињери или технички усмерене особе, а иновацијом се не

сматрају само крупне уштеде или епохална открића. Иновирани приступ у организовању и

понашању компаније створио је од безначајне печењаре транснационални ланац

рестаураната МЦ Доналдс, али у познатој иностраној фирми, накнаду за иновацију добила

је и особа за побољшање у интерној достави поште, тј у курирској служби. Радило се о

ситној измени на фасциклама у којима се преносила пошта. За стварање иновације

потребна је посебна надареност, или барем афинитет.

6

Процес стварања квалитетног, дотераног и провереног, дакле озбиљног иновационог

пројекта, дуг је, скуп, компликован, а захтева предани, а најчешће и високо

професионални и стручни рад и приступ, чак и кад је реч о једноставним стварима.По

правилу тржише признаје вишу цену за теже доступне ствари, па када након свих мука

успете развити стварно интересантан програм, нахрупити ће конкуренти који ће хтети

"обрати врхње" користећи Ваш труд и инвентивне способности. Због тога се показује

потреба за правном заштитом иновираних решења. Правна заштита користи једнако

аутору иновације - иноватору, као и кориснику, односно купцу, односно власнику

иновације. 

Закон аутору гарантује право на правичну накнаду за остварену иновацију, а власнику

иновације право на монопол на тржишту, тј у производњи и дистрибуцији иновираних

ствари или поступака, за сво време законске заштите, ако се таква заштита може

признати. Стога је пре обзнањивања иновације, њеног нуђења или коришћења у

сопственој продукцији потребно исходити правну заштиту иновације. Легислатива о

заштити интелектуалног власништва разликује неколико врста интелектуалне својине,

међу којима прве две, а често и трећа, спадају у групу иновација у ужем смислу: патент

индустријско обличје обухвата: модел (њиме се штити спољни облик, али се користи и за

непатентибилне иновације) узорак (шара, на пример дезен за тканину, шаре на Ултрапас

или слично) знак разликовања (жиг) - уобичајени израз за то је "логотип". (Но није

штамбиљ) ознаке географског порекла ауторство (писано, научно, музичко, сликарско,

позоришно или друго дело, укључиво рачунарске програме) Подручје осталих иновација

(техничко унапређење, корисни предлози и сл) није више регулисано Законом о

патентима, једино се поступци започети пре 1. јануар 2000.г. решавају по прописима који

су важили у време покретања спора. 

7

Стога су у наставку поменуте и ове врсте иновација, као и ранија начела садржана у

некадашњем Закону о заштити индустријског, односно интелектуалног

власништва. Патентом се штити проналазак или проналазак. Изум је ново решење

техничког, технолошког и сл проблема или поступка, које још није регистровано у

светској патентној бази података или у регистру патентних пријава Државног завода за

интелектуалну својину. Проналазак се може штитити патентом ако је индустријски

применљив, ако је нов и ако има инвентивни ниво. Законом је дефинисано када се сматра

да је проналазак нов, тј када није садржан у стању технике. Изум губи својство новости

ако на било који начин постане приступачан јавности. Индустријска применљивост

укључује и примену у пољопривреди. По члану 7 став 1 Закона о патенту инвентивна ниво

се заправо такође своди на новост, тј изум има инвентивни ниво ако не произлази на

очигледан начин из стања технике.Патентом се у начелу штити принципијелно техничко

решење уређаја или поступка, без детаљне инжињерске обраде, димензионисања или

спољашњег обликовања.Поступак добијања патента не бави се економском исплативошћу

или естетским обликовањем и сл решења, него искључиво његовом техничко-

функционалном исправношћу и испитивањем новости. 

Ако се патентна заштита успешно реализује, могуће ју је одржавати кроз 20 година, те

продужити на још толико. Право аутора патента на накнаду и власништво над патентом

интелектуално су власништво које се наслеђује. Патентно право је повређено, ако

прекршилац производи, продаје артикле или изводи поступке на начин штићен

тзв. патентним захтевима којима се у туђој пријави патента односно издатом патентном

спису описује новост и специфичност туђег штићеног изума.

 Будући да се патент не бави детаљима решења, детаљно разрађена решења, радионичка

документација, те поступци у технологији производње, описи и документација о алатима,

контроли и др укључују се у комплет документације којим се дефинише детаљирано

знање и искуство, а назива се "Кнов - хов "(знати како). Поступак признања патента нема

везе са Кнов-хов-ом, већ је он предмет посебног уговора, тј купац патента може, али не

мора уговорити и откуп Кнов-хов-а. Кнов-хов се не штити попут изума, већ га сваки

ималац штити на начин како може и колико може прописивањем пословне тајне и

чувањем стручног кадра у коме је знање и искуство садржано. 

8

Ранијим Законом биле су регулисане и непатентибилне иновације под називом Техничка

унапређења, но треба приметити да би можда адекватнији био једноставно назив

"иновација". Иако нови закон о патентима више не спомиње непатентибилне категорије

иновација, оне и даље задржавају велики значај у рационализацији производње и

пословања фирми и требале би бити предметом озбиљног интереса менађмента, но новим

Законом је та материја у потпуности препуштена надлежности самих субјеката. Под

техничка унапређења се подразумевала примена познатих решења у циљу побољшања

које доприноси повећању прихода или безбедности на раду или смањењу штета или

шкарта или или скраћењу времена израде и сл корисника техничког унапређења. Код тога

се не испитује новост, него првенствено економски ефекти који се унапређењем постижу. 

Техничко унапређење према томе представља и примену туђег искуства, али и сопствених

иновација које нису техничке природе, дакле које јесу нове али се не могу штитити

патентом.

 Иако се у пракси под техничким унапређењем најчешће подразумевају техничка или

технолошка унапређења у ужем смислу (конструкције, алати, технолошки поступци,

техничка контрола и др), Законом није ни пре била дефинисана врста решења која се могу

сматрати техничким унапређењем, те су многи правилници код послодаваца поред

неколико нивоа сложености или подврста буквално "техничког" унапређења,

специфицирали и остале иновације које не морају бити "технолошки" орјентиране у ужем

смислу речи. За неке од таквих иновација користи се и израз "корисни предлог". Тако су

се сретале категорије као: техничко унапређење (у ужем смислу ријећи) често у неколико

степени сложености организацијско унапређење (у производњи, администрацији или

интелектуалном сектору) пословно унапређење (пословни потези, освајање тржишта,

стимулација запослених и др) еколошко унапређење уштеда ( искоришћењем или

смањењем шкарта, искоришћењем отпада итд) унапређење безбедности на раду или

смањење опасности од професионалних обољења ситне иновације и друго.

9

У неким правилницима се израз "корисни предлог" користи као синоним за "ситне

иновације". Док су односи послодавца и запослених-аутора у пређашњим Законима били

детаљније регулисани, нови Закон о патентима не бави се више категоријом техничког

унапређења, као ни осталим (нетехнолошким) иновацијама, па ни односима аутора-

запослених и послодавца, већ се позива на Закон о облигационим односима, а ова питања

би требала бити регулисана и уговорима о раду. 

Практично то значи, да је препуштено послодавцима да (ако то желе) произвољно

регулишу права аутора на удео у оствареном повећању прихода или смањењу губитка или

штета, односно осталих иновација, рационализација и унапређења. Техничка унапређења

и "остале иновације" се ни раније нису регистровала при Државном заводу за

интелектуалну својину, него су у потпуности припадала у надлежност правних лица при

којима су настала или која их откупљују или користе.У том смислу ни пре није постојала

пријава техничког унапређења попут пријаве патента, већ се поступак са техничким

унапређењима и "осталим иновацијама" регулисао у складу са политиком или

евентуалним правилницима правних лица. На спорове започете пре 2.000.г. примењују се

одредбе међутим ранијег Закона којима су се гарантовала основна права аутора иновација

и послодаваца, према којима је било прописано: власник иновације је аутор, коме за дело

припадају морална и материјална права. 

Послодавац код кога је аутор остварио иновацију има право прече куповине аутор има

право на правичну накнаду за уступање иновације послодавцу аутор има право продаје

иновације другом интересенту, ако послодавац одбије или не одговори на захтев аутора за

накнаду у законском року одрицање аутора од накнаде за иновацију нема правног учинка,

тј неважеће је послодавац коришћењем иновације пристаје на откуп, тј не може одбити

захтев за исплату новацијске надокнаде за иновацију коју користи или коју је користити,

под претпоставком да је иновација правовремено пријављена. Тако је записано! Стварност

је међутим нешто друго! Није пракса наших фирми да исплаћују иновацијске накнаде

(многи не исплаћују ни плате), а ријеткост је да фирма уопште има правилник о

иновацијама.То међутим не може спречити аутора да своја права оствари судским путем,

за шта му у начелу треба 10 година или више .

10

На основу дугогодишњег искуства, иноваторима можемо саветовати следеће: Ако Ваша

компанија не цени иноваторство, узалудно је уверавате да реже грану на којој

седи.Препустите је њеној заслуженој судбини, и покушајте Ваше инвентивне склоности

усмерити на сопствене пројекте. То што сте запослени, не спречава Вас да се бавите

иновацијама "за своју душу", а буде ли среће и за свој џеп. Останите међутим

поштени! Не можете продавати пословне тајне Ваше компаније. За сопствени рачун

изаберите пројекте који немају везе са пословањем Ваше компаније и Вашим послом у

њој. То Вам уосталом налаже и Закон о патентима.

 У већини домаћих фирми, можете заборавити на своја иноваторска права произашла из

рада. Ако Ваша фирма Ваше инвентивне способности вреднује нешто пристојнијом

платом, па још ако ту плату редовно и примате, можете се сматрати срећном особом и не

губите живце и енергију на истеривање правде. Радије пређите у категорију

индивидуалних иноватора. У Хрватској и земљама насталим распадом Југославије, преко

90% патената пријављују индивидуални иноватори. У свету је обрнуто, тј патенте

углавном пријављују компаније и институције. То је знаковит показатељ квалитета

пословности и менађерства у нашим компанијама. Некада су оне све проблеме решавале

подизањем цена, што је дакако много лакше од развијања иновација. Данас, када то више

не иде, проблем се решава продајом или ликвидацијом предузећа и оснивањем увозне

компаније и мегатрговине. Особље у сваком случају постаје вишак,неће ни таква

"господарска стратегија" дуго, у то чврсто верује чак и Министарство привреде, па настоји

потицати иноваторство. Но на томе углавном све остаје, барем у већини регионалних

оквира и локалних самоуправа. Важнија су тамбурашка друштва или звончари, или

карневали у најкишнијем делу године.

11

3.Генерисање идеја

Идеје долазе са разних страна. Без обзира на то одакле оне потичу, организације морају да

одаберу оне праве идеје, које би биле успешне у иновационом процесу. Не постоји неки

стандардни рецепт како да откријемо добру идеју, али у високо развијеним

организацијама постоје паралелни механизми који обезбеђују системску анализу и

контролу одабраних идеја.

Једна од могућности за генерисање идеја би била преко службе за истраживање и развој

(Р&Д), што за њу представља и велики изазов. Служба истраживања и развоја носи са

собом и велики ризик и такође је веома скупа. Она може да кошта организацију и до 20%

од њених укупних годишњих прихода.

Ако организације иде ка систему «отворених иновација« оне морају да имају високо

развијене мреже и екстерне изворе које могу да понуде, и способност да најновију

технологију ефективно искористе.

Оно што је неопходно нагласити је да је потребно да компаније не траже идеје само у

оним областима где се очекују развој, већ да и истраже и оне друге крајности где успех и

није баш тако очигледан.

Многе организације изграђују данас друштвене мреже, које обезбеђују проток идејама.

Чувари капија су обично добро позиционирани у ИТ комуникацијама, и углавном имају

улогу преводилаца и посредника кључних информација.

Такође, кључан елемент је у истраживању тржишта, да би смо боље разумели његову

величину, ширину и динамику.

12

Учење од других је веома битно при генерисању нових идеја. Једна од моћних варијанти

учења од других би била – бенчмаркинг. Тај процес подразумева поређење између

организација, које послује у истим секторима, истим гранама индустрије, или може да се

односи и на неке друге секторе или гране који нуде сличне производе, услуге или процесе.

Преузимају се одређени успешни механизми које користе друге организације и настоји се

да се они ускладе са њиховим пословањем, стратегијом и циљем. Најчешће се копирају

слични процеси који постоје у другим организацијама, а везани су за логистику и

дистрибуцију.

Једна од потешкоћа са којом би се могле сусрести многе организације се односи на

истраживање будућег простора односно удела на тржишту. Потребно је уочити неки до

сада неоткривени простор или обратити пажњу на оне, где би пословање могло да се

покрене у сасвим другом правцу.

Укључивање стејкхолдера је врло значајан елемент при генерисању идеја. Ради се о

кључном приступу који подразумева укључивање стејкхолдера како би смо добили

информације из прве руке какве они производе и услуге заправо желе. У новије време

јавља се тренд тзв. дељења процеса иновација, где купци и понуђачи заједно раде на

редуковању трошкова и побољшању квалитета свог производа или услуге и осталих

перформанси. Веома важна врста овог процеса укључивања стејкхолдера у концепт

развоја идеја би била рад са вођом корисника. Уочавање нових потреба корисника је у

рукама свега неколико организација, које уједно заузимају водеће место, у свом сектору.

Такође, потребно је обратити пажњу и на оне индустрије које најлошије стоји у грани.

Успешна иновација зависи од одржавања потреба и захтева корисника током времена.

13

4.Селекција идеја

Највећи проблем који се јавља са идејама је тај да постоји могућност да организације

имају у једном тренутку више добрих идеја. Добро развијени развојни процес ће одбацити

све погрешне идеје и сортирати све могућности. У обзир се узимају оне идеје које су

усклађене са расположивим ресурсима организације.

Нема организације за коју би се могло рећи да поседује бесконачно много ресурса, стога

треба донети праву одлуку, којој идеји посветити пажњу и због чега. Ради се о веома

ризичном процесу, где се доноси одлука о идејама које се налазе у најранијем стадијуму, а

које претендују да донесу успех, а исто тако је могуће и да доведу до ентропије система,

стога се захтева додатан опрез.

За предузетника, ово представља велики изазов и често овај процес може и да их

обесхрабри. Они настоје да пронађу нешто још до сада неоткривено, да имају гаранцију да

ће њихова идеја успети на тржишту, да ће људи куповати и користити њихов изум, и што

је најбитније, да ће остварити повраћаја инвестираних средстава у своју идеју.

14

5.Имплементација идеја

Највећи проблем код идеја везано за иновације би био: Kако да учинимо да се оне

реализују? То није балансирање између ресурса, времена и новца и донете одлуке о

иновацији. Ми заправо не знамо шта ће се догодити са иновацијом, док не кренемо да је

реализујемо, што носи са собом велики ризик. Једини начин да за то време умањимо ризик

и неизвесност је да учимо константно, и испробавамо разне комбинације, чак и онда када

ствари не иду оним током којим смо се надали.

Постоје два кључна момента везана за иновације:

• Технологија – Да ли ће идеја успети?

• Тржиште – Да ли постоји потреба за нашом идејом?

Kључни момент при реализацији иновација је да будемо сигурни да претње које се могу

јавити ће бити отклоњене успешно. У пракси то значи, да прави људи буду на правом

месту, довољно дуго, док се та иновација у потпуности не реализује. Иновације се обично

описују као једно путовање, где је најважније део њихове имплементације. Било би глупо

да организације баце пуно новца на лошу идеју, зато многе организације имају и

менаџмент за ризик који управља процесом имплементације иновације. Доста модела су

широко распростањени у различитим секторима, од производње до пружања услуга.

Сваки од тих модела се прилагођава карактеристика организације која га користи.

15

6.Иновације као фактор стицања конкурентске предности

Основна конкурентска предност сваке савремене компаније је њена способност да

иновира. Данас, најтраженија роба и услуга на тржишту је она која је базирана на

иновативности и знању.

Иновације су фактор конкурентности од великог значаја како за домаће тако и за глобално

тржиште. Иновације представљају изазов за сваки бизнис, а основна филозофија која се

крије иза сваке иновације је повезивање техничких могућности и потреба тржишта.Појам

иновације се не може везати само за науку и високу технологију. Иновативност је урођени

део сваког људског бића. Иновативност је одувек била људска врлина. Иновативност је

покрета;ка снага која је увек кроз историју резултирала напретком. Одавно подручје

иновација није искључиво везано за техничко технолошки прогрес. Огромно поље

иновација лежи у различитом комбиновању постојећих технолошких решења и стварању

нове вредности за потрошаче.

Иновације нису само нове технологије или нови производи, него су то и нови и паметнији

начини за обављање послова, нове методе управљања, нови пословни системи или нове

услуге – концепт управљања протоком знања у оквиру и између свих функција у

предузећу, који подржава комуникацију са окружењем, у циљу повећања конкурентности

и остваривања укупног пословног успеха. Иновативни приступ увек ставља у функцију

све потенцијалне ресурсе који су доступни. Иновативне компаније прихватају филозофију

да увек постоји бољи начин пословања и трагају за новим идејама које ће повећати

њихову вредност, односно смањити трошкове.Иновација је поглед на ствари, процес и

кључни елемент у стварању стратегије конкурентности.Иновација је процес који започиње

идејом која је нова, идеја се претвара у предлог, предлог у план, затим следи детаљан

приказ бизнис плана, као основе за инвестирање. Инвестиција која је реализована увећава

вредност компаније и доноси профит.Иновативност није исто што и креативност.

Суштина није у поседовању, већ у примени профитабилних идеја.

16

Иновација је потребна свакој компанији, од оне најмање па до оних којима је иновација

кључна покретачка снага развоја. Веома мало организација може да преживи бесконачно

дуго без иновација. Иновативна организација обрнуто је пропорционална економији

обима: што већа компанија, процентуално мање иновативних решења.

У малим и средњим предузећима стварају се нове идеје и траже брза и ефикасна

економска решења. Тражење шанси и решавање ризика припада малим и средњим

предузећима, која су и по дефиницији флексибилнија и прилагодљивија од моћних

привредних система

У великим привредним субјектима, недостатак инвенције и иновација запослених,

надомешта се моћном економском снагом, огромним капиталом и бројем запослених.

Иновација може помоћи компанијама на више начина:

- може се понудити роба и услуге за које потрошач верује да су бољи од оних које нуди

конкуренција - стратегија разликовања

-смањујући структуру трошкова организације - стратегија лидерства у трошковима

-процеси у компанији и унутар ланца снабдевања могу да буду поузданији и да испорука

буде бржа

- стратегија агилности

- нови начини продаје производа, бренда или организације - стратегија тржишне позиције

-може се наћи нова формула за формирање пословања – стратегија промене

17

7.Управљање иновацијом

Kомпаније најчешће следе три међусобно повезана приступа иновацијама:

1.Предузимање много малих иновација у свакој пословној активности што резултира

организационом компетентношћу која се тешко копира

2.Предузимање неколико вредних великих иновација које одржавају организацију као

предузеће које иде у корак са науком

3.Истраживање могућности за системске иновације које могу да доведу до

трансформационе промене и дају радикално другачије начине задовољавања потреба

потрошача.

Иновационе организације треба да створе културу која поштује систем вредности

предузећа.Мало се може постићи без широко укорењене вере у вредност опортунизма и

авантуризма.Нови изазови треба да се непрестано траже а организационе културе треба да

их подржавају, награђују и тиме ојачају предузеће.

Организације које су иновативне су оптимистичне, пуне енергије. Високи нивои енергије

су природни у организацијама које се базирају на тимовима. Руководиоци треба да

ослободе латентне енергије и каналишу страст ка истраживању потенцијала нових

идеја.Организациони лидери треба да буду узори и предводници. За развој организационе

енергије потребно је запошљавање људи неуобичајене енергије, доношење брзих,

позитивних одлука о томе шта треба да се уради, инвестирање у лични развој кључних

запослених. У малим организацијама власник или директор је често једини извор

иновација али, како организација расте, то постаје немогуће. Много људи мора да буде

укључено, а да би могли да допринесу, морају сви бити овлашћени. Значајна креативност

се ослобађа када сваки запослени осећа потребу да погледа око себе и нађе нове или боље

начине да уради нешто. Најиновативније организације очекују да људи развију идеје и оне

мере иновациони учинак сваког појединца. Овлашћење за иновације охрабрује људе да

трагају за идејама, експериментишу и дају предлоге.

18

Иновација тражи експериментисање. Огроман број идеја ће можда морати да се прегледа,

испита и истражи али само мали део њих ће бити усвојен. Има смисла усвајати оне идеје

које пружају максималне предности. Идеје се морају истражити како би трошкови и

користи имплементације постали јаснији.Експериментисање је неопходно јер форсира

развој идеја, смањује ризик, моћан је извор учења јер они који су укључени добијају увид

из прве руке у реалност идеје у пракси.

Да би знали где су потребне иновације мора се имати увид у жеље и потребе људи.У ове

сврхе се могу користити технике испитивања тржишта.Увид захтева моћ опажања,

отвореност ума и упорност.Неопходно је да се гледа даље од других и да се види

дубље.То захтева људе са визијом који раде заједно да створе слику каква ће бити

будућност.Добре идеје се често нађу зато што их неко тражи.Није могуће гарантовати

креативност али циљана потрага често доноси резултате. То зна;и да постоји блиска веза

између иновације и стратегије. Руководиоци морају да осветљавају правац у коме треба да

иде организација.

Неке иновације су бесплатне.Међутим, многе иновације захтевају инвестиције. У раној

фази, док се за идејама трага, вероватне су инвестиције у време и напор људи. Kасније

може да буде захтевано да се уложе додатна средства. Иновација захтева интензиван рад.

Kада руководство организације одабере да инвестира у велики иновациони пројекат они

отварају једна врата могућности али ће вероватно затворити остала. Организација може да

се бави само одређеном количином иновација. Уколико се следи сувише идеја у исто

време, ресурси се расипају и креативни интензитет слаби. Иновација поставља дилеме

пред финансијске руководиоце јер је тешко, можда немогуће, да се предвиди вредност

која ће бити створена једном када се идеја искористи. У складу са тим, то захтева велико

умеће руководилаца, рационалан ум и добру интуицију.Kреативне идеје су тек први корак

у иновационом поступку. Идеје треба да се примене уколико се очекује да дају неки

допринос за узврат. Имплементација мањих иновација се често догађа између радних

група и представља локалне изазове. Велике иновационе иницијативе могу да захтевају

сложене промене које захтевају много сарадње међу групама и представљају изазове за

руководиоце. Неки облици иновација, нарочито код техничких производа, почињу у

одељењу за истраживање и развој и пребацују се одељењима за производњу.

19

8.Узроци неуспелих иновација

Стопа неуспелих иновација је доста висока. На ову тему су направљена многа

истраживања, где се дошло до сазнања да се технички успех обезбјеђује у 58-60%

започетих пројеката, тржишни у 30-31%, а економски тј успешан повраћај на уложена

средства у свега 10 -12%. Значи да се само 10-12% истраживачких пројеката економски

исплатило. 2

Према James Brian Quinu ограничења успешним иновацијама у већини случајева

укључују: изолацију топ менаџмента, нетолерантност према "фанатицима" краткорочни

хоризонти посматрања, претерана рационалност. Charles W. Hill и Gareth R. Jones узроке

економског неуспеха иновација виде у: неизвесности, слабој комерцијализацији, слабом

стратешком позиционирању, технолошкој кратковидости и недостатку брзине у процесу

развоја.

 Топ менаџмент је, нарочито у већим корпорацијама, изолован од контаката са радницима

и купцима. Такође менаџери, поготово финансијски орјентисани, теже се упуштају у

иновативне подухвате због ризика, мада је највећи ризик-не ризиковати.

 Краткорочни хоризонт посматрања је још један фактор неуспелих иновација. Мања

предузећа нису у могућности да издвоје средстава за истаживачком-развојну делатност јер

би им то нарушило текућу профитабилност.Такође постоји велика неизвесност у погледу

тржишног прихватања новог или иновираног производа. 

Слаба комерцијализација је један од неуспеха иновација.Добра комерцијализација

подразумева прилагођавање карактеристика, као што су дизајн, квалитет и сл потребама

посјечног купца. Слаба стратегија позиционирања, односно неадекватна комбинација

четири основна елемента: производ, цена, промоција и дистрибуција, независно од

квалитета производа, неће дати потпун успех иновације. Веома важан фактор, који

одређује успешност иновације, јесте време између завршетка иновације и момента

појављивања на тржишту. Што је дужи период то је могућност појаве конкурената на

тржишту већа. Зато је потребна да тај период буде што краћи. 

2 Стошић Б., Менаџмент иновација – експертни системи, модели и методи, Универзитет у Београду, Факултет организационих наука, Београд, 2007, стр. 5-6

20

Закључак

На основу свега напред изложеног можемо закључити да иновација се јавља као

неопходност данас. Велике организације да би опстале у турбулентном окружењу морају

да непрестано иновирају своје производе, процесе и услуге.

Реализација иновација мора да се спроводе веома организовано и уз непрестани надзор

менаџмента задуженог за иновације. Он мора да контролише процес, врши евалуацију,

исправља грешке које му се нађу на путу. Менаџмент непрестано мора да ослушкује

импулсе тржишта, пре свега се мисли на захтеве за иновативношћу.

Све организације данас би требало да теже ка иновативној организацији, која је

флексибилна, креативна, пружа могућност партиципације у одлучивању и могућност да се

појединци докажу у организације. Свака организација у савременим условима, мора да

буде организација која учи и то континуирано, и која има посебне механизме и алате за

примену својих знања у пословању.

Фирме које не иновирају, врло брзо пропадају, односно нестају са тржишта. Чак и мале

компаније морају својски да се потруде како не би биле збрисане од стране великих

гиганата. Стратегије које ће притом применити зависе од величине организације, њихове

делатности, циља пословања, мисије, визије. Постоји широк спектар стратегија, али је

суштина да се прилагођавају тренутним дешавањима у окружењу, јер само компаније које

успеју у томе, могу да очекују позитиван резултат на дуги рок.

21

Литература

1.Доцент,доктор Горан Јованов и доцент,доктор Митар Лутовац-Теорија

иновација,Београд,2013.

2.Леви – Јакшић М. и Kомазец Г., Менаџмент операција, 3. измењено и допуњено издање,

Мегатренд универзитет – Београд, Београд, 2008.

3. Стошић, Биљана. Менаџмент иновација - експертни системи, модели и методи. Београд,

ФОН, 2007.

4.wikipedia.com

22