The Skripta Stilistika Fv

8/16/2019 The Skripta Stilistika Fv

1/89

• Bagić, Krešimir (2005) Beletristički stil, u: Treba li pisati kako dobri pisci pišu, Zagreb, str. !20.• Bagić, Krešimir (20"2) Rječnik stilskih figura, Zagreb (#atuk#ice: glaso$#i simboli%am, igrari&e'ima, #eologi%am, rima, elipsa, epitet, metaora, meto#imi&a, simbol, si#egdoa, alegori&a, alu%i&a,euemi%am, iperbola, iro#i&a, lako#i%am, parara%a, retori'ko pita#&e, se#te#ci&a)• Bati#, *iail ("++) - roma#u, Beograd, str.""!5.• ompag#o#, /#toi#e (200) Stil , u: Bacite stil kro% $rata, $ratit će se kro% pro%or, Zagreb,str."!5".• 1is, ta#le3 (20"0) Postoji li tekst u ovome kolegiju?, 4uorum 67 (20"0), Zagreb, str. 2!25.• 8e#ette, 89rard (2002) Fikcija i dikcija, u: 1ikci&a i dikci&a, Zagreb, str. +!2+.• 8uiraud, ierre ("+7) Stilistika, ara&e$o, str. 5!.• ;akobso#,


2/89

Krešimir Bagić, Beletristički stil


3/89

-pet &e odgo$or HI, po&aš#&e#o u pet to'aka.1. Mi#&e#ica &e da se k#&ie$#ici pot$rGu&u u ra%li'itosti a #e u istosti, dok &e s piscima#eikcio#al#i teksto$a upra$o suprot#o. -s#o$#a odlika u#kcio#al#i stilo$a &e $isok stupa#&ekomu#ikaci&ske ko#$e#cio#al#osti. rugim ri&e'ima po&edi#ac st$ara#&em &ed#og od u#kcio#al#iteksto$a $iše pot$rGu&e status pote#ci&al#og &e%ika u#kcio#al#om stilu #ego što obliku&e $lastiti iska%.1u#kcio#al#i stilo$i su društ$e#o $eriicira#i #a'i#i iska%i$a#&a, a beletristi'ki stil &e sematskaapstrakci&a i%$ede#a i% #a'el#i odlika ra%#orod#i i auto#om#i literar#i iska%a. Beletristi'ki stilmoemo odrediti kao nadstil &er u$&et#o koristi ili moe koristiti s$e pote#ci&ale ko&e &e%i'#i susta$

pos&edu&e ili dopušta. -# #i&e do$atl&i$ kao pote#ci&al#i &e%ik #ego kao #i% auto#om#i, #aglaše#osub&ekti$#i iska%a.

2. 1u#kcio#al#i stilo$i proi%$od su st$ar#i 'o$&eko$i potreba %a prakti'#im oblicimakomu#ikaci&e, dok literar#e iska%e odliku&e upra$o suprot#o: posreda# od#os prema st$ar#ostiod#os#o #eposto&a#&e st$ar#og ko#teksta i be% ostatka po&aš#&i$e 'o$&eko$e potrebe %a literar#imiska%om. $aki se go$or moe d$ostruko odgo#etatiL kao ob&ekti$a# i%ra% sklopa okol#osti relati$#o#eo$is#og o sub&ektu, sklopa ko&i se pr$e#st$e#o ma#iestira kao &e%i'#i susta$, i = sub&ekti$#o = kao

&edi#st$o stilski obil&e&a u ko&ima se prika%u&e i#di$iduala# #a'i# #a ko&i sub&ekti pris$a&a&u i

sa$lada$a&u ta& sklop.... ok u#kcio#al#i stilo$i goto$o i%ra$#o rade proti$ &e%i'#e kreati$#osti, beletristi'ki stilob&edi#&u&e iska%e ko&e upra$o odliku&e &e%i'#i ekslu%i$i%am. Beletristi'ki tekst #ema arai%me,

barbari%me, #eologi%me, greške u uporabi pra$opisa. $e su to eleme#ti #a ko&em po'i$a specii'a#oblik mogućeg s$i&eta ko&i k#&ie$#ik gradi. Ha'el#o s$aki beletristi'ki tekst pos&edu&e s$o&uimplicit#u gramatiku, s$o& i#te#cio#al#i pra$opis i s$o& ri&e'#ik. ;e%ik beletristi'ki teksto$a imas$o&u logiku i s$o&a pra$ila ko&a se #aglaše#o ra%liku&u od pra$ila što $ri&ede u #eikcio#al#imgo$or#im i tekstual#im praksama. ritom $al&a #aglasiti bit#u ra%liku i%meGu poetskog i pro%#og

&e%ika. oetski &e%ik &e potpu#o auto#oma# = mo#ologi'a# &e, apo$i&esta# i ako#tekstuala#.

7. ema#tika i%ra%a ili iska%a u tipi'#im u#kcio#al#im stilo$ima &e takoGer u#kcio#al#a =

ustal&e#a i pro%ir#a, dok &e sema#tika beletristi'ki teksto$a obi'#o #era%&eši$a. $aki beletristi'kitekst &e o#oliko i#terpretaci&a pote#ci&al#i smislo$a koliko &e #&ego$i pote#ci&al#i 'ita'a od#os#o'ita#&a. >i#g$istika d&ela moe tek retori'ki opisati, &er li#g$isti'ki opis #ikad #i&e i#terpretaci&a.Beletristi'ki tekst %ati&e$a i#terpretaci&u, sub&ekti$#u ko#kreti%aci&u, a #e goli opis. Kako &e $iše plodimagi#aci&e #ego %#a#&a, %#a#&em ga se #e moe do$atiti.

5. arabola, ko&a da&e poruku da %#a#st$e#e metode treba koristiti prim&ere#o, um&ere#o idiskret#o u prou'a$a#&u k#&ie$#og d&ela.

Mihail Bahtin, O romanu

SUVREMENA STILISTIKA I ROMAN

! do 20.stol&eća #itko se #e ba$i stilistikom roma#a

! u po'etku bio samo predmet apstrakt#o!ideološkog ra%matra#&a i publicisti'kog oc&e#&i$a#&a

! pa#&a ugla$#om usredoto'e#a #a kompo%ici&u

! rasprosta#&e#o mišl&e#&e da u roma#esk#o& ri&e'i pre$lada$a i%$a#um&et#i'ka sredi#a ko&a &e liše#a

poseb#e stilske obrade


4/89

! sta#&e se mi&e#&a 1920-ih kad roma# po'i#&e %au%imati s$o&e m&esto u stilistici, ali #a #&ega #isu

prim&e#&i$e tradicio#al#e stilisti'ke kategori&e

! pokuša&i ko#kret#i stilisti'ki a#ali%a roma#esk#e pro%e s$odili su se #a li#g$isti'ko opisi$a#&e

&e%ika ili su se ogra#i'a$ali #a i%d$a&a#&e po&edi#i stilski eleme#ata ko&i se mogu s$rstati u

tradicio#al#e kategori&e stilistike

! roma# &e m#ogostilska, go$or#o ra%#olika, $išeglas#a po&a$a

! os#o$#i tipo$i kompo%ici&sko!stilski &edi#ica #a ko&e se ra%lae roma#

") #eposred#o autorsko k#&ie$#o!um&et#i'ko pripo$i&eda#&e

2) stili%aci&a ra%li'iti oblika usme#og pripo$i&eda#&a u s$akod#e$ici (JK/Z)

) stili%aci&a ra%li'iti oblika poluk#&ie$#og pisa#og pripo$i&eda#&a u s$akod#e$ici (J*/,

HINHJJ)

7) ra%li'iti oblici k#&ie$#og, i%$a#um&et#i'kog autorskog go$ora (*-H/, 1J>-Z-1K/,

H/DMH/


5/89

! p&es#i'ki stil: &edi#st$o sistema &e%ika i &edi#st$o &e%i'#e i go$or#e i#di$idual#osti p&es#ika ko&a se

#eposred#o ost$aru&e u #&emu

! roma# #e %at&e$a tak$e u$&eteL u#utraš#&a slo&e$itost &e%ika, društ$e#a go$or#a ra%#olikost i

i#di$idual#a diso#a#ca

! pr$a %am&e#a: do$odi do toga da se i% roma#a i%d$a&a&u samo o#i eleme#ti ko&i se uklapa&u u ok$ire

&edi#st$e#og &e%i'#og sistema i ko&i direkt#o i #eposred#og i%raa$a&u autoro$u i#di$idual#ost u

&e%ikuL c&eli#a roma#a i #a'i#i #a ko&i se o#a gradi osta&u i%$a# gra#ica tak$og istrai$a#&aL to &e tip

predmeta stilske a#ali%e roma#a

! drugi tip %am&e#e: #e odliku&e se ori&e#taci&om #a &e%ik autora, #ego #a stil roma#a ko&i se sua$a do

stila samo &ed#og od podreGe#i &edi#sta$a roma#a

! u $eći#i slu'a&e$a roma#esk#i se stil pod$odi pod Pepski stilP i #a #&ega se primi&e#&u&u odgo$ara&uće

kategori&e tradicio#al#e stilistikeL i% roma#a se &edi#o i%d$a&a&u eleme#ti epskog prika%i$a#&aL ra%like

i%meGu roma#a i epa opaa&u se u kompo%ici&i i u temi

! eleme#t pripo$i&eda#&a moe se ra%matrati #e s gledišta ob&ekti$#e sliko$itosti, #ego sub&ekti$#e

i%raaosti (ekspresi$#osti)

! stilistika i ilo%oi&a ri&e'i u dilemi: ili da se roma# s$ati kao #eum&et#i'ki i k$a%ium&et#i'ki a#r ili

da se preispita s$aća#&e p&es#i'ke ri&e'i ko&e se #ala%i u os#o$i tradicio#al#e stilistike

! ra%r&eše#&e dileme predloio GG !hpet O o# um&et#i'ku pro%u, od#os#o roma#, u potpu#osti

iskl&u'u&e i% oblasti poe%i&e i sm&ešta i u 'isto retori'ke oblikeL o# pori'e esteti'ki %#a'a& roma#aL to

&e i%$a#um&et#i'ki retori'ki a#r, su$reme#i oblik moral#e propaga#deL um&et#i'ka ri&e' &e samo

p&es#i'ka ri&e'

! " " "inogradov, O umjetničkoj prozi Oproblem um&et#i'ke pro%e sm&ešta u retorikuL smatra da &e

roma# si#kreti'ki, m&ešo$it oblik (Pibrid#a t$ore$i#aP) i dopuštao &e da u #&emu pored retori'ki

posto&e i p&es#i'ki eleme#ti

! um&et#i'ka pro%a, roma#, #ala%e se u sredst$u s retori'kim oblicima

! ilo%oi&a &e%ika, li#g$istika i stilistika ra%liku&u samo d$a pola &e%i'#og i$ota O sistem jednog

jezika i pojedin#a koji govori tim jezikomL pretposta$l&a&u &ed#osta$a# i #eposreda# od#os

go$or#ika prema &ed#om i &edi#om &e%iku i ost$are#&e tog &e%ika u mo#ološkom iska%u po&edi#ca! snage stilskih kategorija: s#age spa&a#&a i ce#trali%aci&e $erbal#o!ideološkog s$i&eta

! kategori&a &edi#st$e#og &e%ika &e teori&ski i%ra% po$i&es#i procesa, &e%i'#og u&edi#&e#&a i

ce#trali%aci&e, i%ra% ce#tripetal#i silaL &edi#st$e#i &e%ik #i&e da#, #ego &e u$i&ek %ada# i suprotsta$l&a

se st$ar#o& go$or#o& ra%#olikosti

! %a&ed#i'ki &edi#st$e#i &e%ik &e sistem &e%i'#i #ormiL o#e #isu apstrakt#a pri#uda, $eć st$arala'ke

s#age &e%i'#og i$otaL pre$lada$a&u go$or#u ra%#olikost &e%ika, ob&edi#&u&u i ce#trali%ira&u $erbal#o!

ideološko mišl&e#&e, st$ara&u '$rstu i posto&a#u &e%i'#u &e%gru pri%#atog k#&ie$#og &e%ika

!&edi#st$e#i &e%ik i%raa$a sa#age ko#kret#og $erbal#o!ideološkog u&edi#&e#&a i ce#trali%aci&e ko&a proti'e u #eraskidi$o& spre%i sa procesima društ$e#o!politi'ke i kultur#e ce#trali%aci&e


6/89

! &e%ik kao ideološki sadra&a# &e%ik, kao pogled #a s$i&et, kao ko#kret#o mišl&e#&e ko&e ost$aru&e

maksimum u%a&am#og ra%umi&e$a#&a

! ce#tripetal#e sile &e%i'#og i$ota ost$are#e su u &edi#st$e#om &e%iku, d&elu&u usred st$ar#e go$or#e

ra%#olikostiL &e%ik &e raslo&e# #e samo #a li#g$isti'ke di&alekte, #ego i #a društ$e#o!ideološke &e%ike:

društ$e#o!grup#e, proesio#al#e, a#ro$ske, &e%ike ge#eraci&a, k#&ie$#i &e%ik

! st$ar#a raslo&e#ost i go$or#a ra%#olikost statika i di#amika &e%i'#og i$ota

! s$aki iska% pripada P&edi#st$e#om &e%ikuP (ce#tripetal#e sile i te#&e) i društ$e#o& i po$i&es#o&

go$or#o& ra%#olikosti (ce#triugal#e, raslo&a$a&uće sile)

! roma# i um&et#i'ko!pro%#i a#ro$i st$arali su se u stru&i dece#trali%ira#i, ce#triugal#i sila

! go$or#a ra%#olikost bila &e ra%#olikost u od#osu #a k#&ie$#i &e%ik i #&ego$a suprost#ost

! ilo%oi&a &e%ika, li#g$istika i stilistika ormira#e su u stru&i ce#trali%ira#i sila i %a#emari$ale

ce#triugal#e

! stilistika ra%mišl&ala o k#&ie$#om d&elu kao o #epristupa'#o& c&eli#i 'i&i eleme#ti 'i#e %at$ore#

susta$ ko&i i%$a# sebe #išta #e pretposta$l&aL d&elo u c&eli#i, s gledišta stilistike, &e samom sebi

do$ol&a# i %at$ore# autorski mo#olog ko&i i%$a# sebe pretposta$l&a samo pasi$#og slušaoca

! ilo%oi&a &e%ika, li#g$istika i stilistika traile su &edi#st$o u ra%#olikostiL ta ori&e#taci&a #a &edi#st$o

usredoto'ila &e pa#&u ilo%osko!li#g$isti'ke misli #a #a&stabil#i&e, teško prom&e#&i$e &ed#osmisle#e

mome#te ri&e'i ! pr$e#st$e#o o#etske mome#te ! #a&udal&e#i&e od proml&e#&i$i društ$e#o!smisle#i

sera ri&e'iL st$ar#a &e%i'#a s$i&est ko&a pripada st$ar#o& go$or#o& ra%#olikosti i $iše&e%i'#osti ostala &e

i%$a# $idokrugaL tak$a ori&e#taci&a %a#emarila &e s$e $erbal#e a#ro$e (retori'ke, um&et#i'ko!pro%#e)

RIE! U "OE#II I RIE! U ROMANU

! di&aloška ori&e#taci&a ri&e'i meGu tuGim ri&e'ima st$ara #o$e i sušti#ski um&et#i'ke moguć#osti u

ri&e'i

! ri&e' moe obliko$ati s$o& stilski oblik i to#

! um&et#i'ko!pro%#a slika O dobi$a u#utraš#&o!polemi'ki karakter, di&alogi%ira#aL moe posto&ati u

s$im p&es#i'kim a#ro$ima,#o u roma#u dostie s$o&u sloe#ost, dubi#u i um&et#i'ku %aokrue#ost! u p&es#i'ko& slici u uskom smislu c&elokup#o dogaGa#&e ! di#amika slike!ri&e'i ! odigra$a se i%meGu

ri&e'i i predmeta

! %a pro%aiste, predmet otkri$a društ$e#o!go$or#u šarolikost ime#a, dei#ici&a

! di&aloška ori&e#taci&a ri&e'i po&a$a &e ko&a &e s$o&st$e#a s$im ri&e'imaL prirod#a ori&e#taci&a s$ake

i$e ri&e'i

! ilo%oi&a i li#g$istika ri&e'i ispr$a bile ori&e#tira#e #a ri&e' i%$a# di&alogaL di&alog se prou'a$a kao

kompo%ici&ski oblik graGe#&a go$ora, ali u#utraš#&a di&alogi'#ost ri&e'i ko&a proima s$u #&e%i#u

strukturu i s$e #&e%i#e smisle#e i ekspresi$#e slo&e$e &e potpu#o %a#emare#a


7/89

! u#utraš#&a di&alogi'#ost $a#a %a stilL #ala%i s$o& i%ra% u #i%u sema#ti'ki, si#takti'ki i

kompo%ici&ski odlika ko&e li#g$istika i stilistika do sad #isu prou'ile

! ri&e' se raGa u di&alogu, kao #&ego$a i$a replika, obliku&e se u di&aloškom u%a&am#om d&elo$a#&u s

drugom ri&e'i u predmetuL kopira#&e $lastitog predmeta od stra#e ri&e'i di&alogi'#o &e

! retori'ki oblici ori&e#tira#i su #a slušatel&a

! ilo%oi&a ri&e'i i li#g$istika po%#a&u pasi$#o s$aća#&e ri&e'i i to #a pla#u %a&ed#i'kog s$aća#&a

%a&ed#ikog &e%ika, od#os#o s$aća#&e ne$tralnog zna%enja iskaza, a #e #&ego$og akt$alnog smisla

- &e%i'#o s$aća#&e iska%a s$aća se #a po%adi#i &e%ika, a #&ego$ aktual#i smisao #a po%adi#i drugi

ko#kret#i iska%a o isto& temi, #a po%adi#i protur&e'#i mišl&e#&a, t&. #a po%adi#i o#oga što put s$ake

ri&e'i prema #&e%i#om predmetu 'i#i sloe#i&im O aper#iptivna pozadina #a ko&o& &e ori&e#tira# s$aki

iska%L dola%i do #o$og susreta iska%a i tuGe ri&e'i

! akti$#o ra%umi&e$a#&e O s$om predmet#o!ekspresi$#om $idokrugu pridoda&e o#o što se poima i

#eod$o&i$o &e s&edi#&e#o s odgo$orom, sa moti$ira#im proti$l&e#&em!odobra$a#&em

! ra%umi&e$a#&e i odgo$or di&alekti'ki su s&edi#&e#i i &eda# be% drugog #isu mogući

! go$or#ik #asto&i da s$o&u ri&e' i s$o& $idokrug ko&im &e o#a odreGe#a ori&e#tira u tuGem $idokrugu

o#oga tko ra%umi&e$a, o# stupa u di&aloški od#os s mome#tima tog $idokruga

! Tolsto& O ri&e' sa oštrom u#utraš#&om di&alogi'#ošću, di&alogi%ira#a i u predmetu i $idokruguL ri&e' &e

kod #&ega u$i&ek %$u'#e i diso#a#t#e

! od#os prema tuGo& ri&e'i, tuGem iska%u ula%i u %adatak stilaL ri&e' i$i #a gra#ici s$og i tuGeg

ko#teksta

! replika se gradi i osmišl&a$a #a ko#tekstu ci&elog di&aloga ko&i se sasto&i od $lastiti i tuGi iska%aL #e

moe se i%d$o&iti i% tog ko#teksta, a da se #e i%gubi #&e%i# smisao i to#

! u p&es#i'kim ar#o$ima u#utraš#&a di&alogi'#ost #i&e um&et#i'ki iskorište#aL ri&e' &e do$ola sama

sebi i i%$a# #&e #e %amišl&a tuGe iska%eL u roma#u u#utraš#&a di&alogi'#ost &eda# &e od sušti#ski

di&elo$a pro%#og stila

! &e%ik p&es#ika &e #&ego$ &e%ik, o# &e u #&emu do kra&a i #era%d$o&i$o, upotrebl&a$a s$aki oblik, s$aku

ri&e', s$aki i%ra% u #&ego$om direkt#om %#a'e#&u, t&. kao 'ist i #eposreda# i%ra% s$o&e %amisliL &e%ik &e

posluš#i orga#, adek$ata# autorsko& %amisliL ost$aru&e se kao #esum#&i$, #epobita# i s$eobu$ata#L &e%ik p&es#i'kog a#ra &e &edi#st$e#i s$i&et i%$a# ko&eg #i'eg #ema i #išta mu #i&e potreb#oL ide&a

m#ošt$a &e%i'#i s$&eto$a, pod&ed#ako osmišl&e#i i i%raai #epristupa'#a &e p&es#i'kom stilu

! &e%ik &e p&es#iku dat i%#utra, u s$om i#te#cio#al#om d&elo$a#&u, a #e i%$a#a u s$o&o& ob&ekti$#o&

specii'#osti i ogra#i'e#osti

! &edi#st$o i &edi#st$e#ost &e%ika #u#i su u$&eti %a ost$are#&e direkt#o i#te#cio#al#e i#di$idual#osti

p&es#i'kog stila i #&ego$e mo#ološke posto&a#osti

! &e%ik p&es#i'ki a#ro$a 'esto posta&e autoritati$a#, dogmati'a#, ko#%er$ati$a#, %at$ore# %a

ut&e$a#&e i%$a#k#&ie$#i društ$e#i di&alekata


8/89

! društ$e#i &e%ici su predmet#i, tipi'#i, društ$e#o lokali%ira#i i ogra#i'e#i, st$ore#i &e%ik poe%i&e

direkt#o &e i#te#cio#ala#, #eporeci$ &edi#i i &edi#st$e#i &e%ik

! &e%ik &e raslo&e# i to odreGu&u a#ro$iL sa a#ro$skim raslo&a$a#&em &e%ika prepliće se i proesio#al#o

raslo&a$a#&e &e%ika (&e%ik od$&et#ika, li&e'#ika, trgo$aca, politi'ara itd.)

! %a#iml&i$a i#te#cio#al#a, od#os#o predmet#o!smisao#a i ekspresi$#a stra#a raslo&a$a#&a

P%a&ed#i'kog &e%ikaP

! a#ro$ski &e%ici i proesio#al#i argo#i su direkt#o i#te#cio#al#i ! pu#osmisle#i i #eposred#o

i%raai

!društ$e#o raslo&a$a#&e po#ekad se moe podudarati sa a#ro$skim i proesio#al#im

! s$aki društ$e#i slo&, s$aka ge#eraci&a ima s$o& &e%ik, specii'a# #aglas#i susta$ ko&i se mi&e#&a

%a$is#o od društ$e#og slo&aL s$e su to društ$e#o!tipi'#i &e%ici

! &e%ik &e u potpu#osti go$or#o ra%#olikL usposta$l&e# #a protur&e'#ostima kao što su

prošlost:sadaš#&ost, i%meGu ra%li'iti epoa prošlosti, ra%li'iti društ$e#o!ideološki grupa sadaš#&osti

itd.

! i%meGu ti &e%ika posto&e metodološke ra%like: u #&io$o& se os#o$i #ala%e ra%li'ita #a'ela i%d$a&a#&a

i ormira#&aL &e%ici se #e iskl&u'u&u i pres&eca&u seL &e%i$i go$or#e ra%#olikosti su poseb#a gleda#&a #a

s$i&et, oblici #&ego$og $erbal#og osmišl&a$a#&aL mogu biti usporeGi$a#i, protur&e'iti &eda# drugom i

biti u di&aloškom od#osuL kao tak$i s$i mogu ući u &edi#st$o roma#a ko&i u sebi moe ob&edi#iti

parodi&ske stili%aci&e a#ro$ski &e%ika, ra%li'ite oblike stili%aci&e i prika%i$a#&a &e%ika ra%li'iti

proesi&a, društ$e#i di&alekata itd.

! s#aga ko&a raslo&a$a &e predmet#o!smisao#i, ekspresi$#i, od#os#o i#te#cio#al#i mome#t, a #e

li#g$isti'ka obil&e&aL li#g$isti'ka, i%$a#&ska obil&e&a #e mogu se promatrati i iksirati, #e moe i se

s$atiti i prou'iti be% ra%umi&e$a#&a #&io$og i#te#cio#al#og osmišl&a$a#&a

! ri&e' i$i i%$a# sebe, u s$o&o& ori&e#tira#osti #a predmetL ako se do kra&a od$o&imo od te

ori&e#tira#osti, osta&e #am gola ri&e' o ko&o& #išta #ećemo moći sa%#ati

! usli&ed d&elo$a#&a sila raslo&a$a#&a, u &e%iku #e osta&u #eutral#e, P#i'i&eP ri&e'i i obliciL isposta$l&a se

da &e &e%ik sa$ proet i#te#ci&ama

! s$aka ri&e' ima ko#tekst i ko#tekste u ko&ima &e pretod#o bila! &e%ik #i&e #eutral#a sredi#a ko&a lako i slobod#o prela%i u go$or#iko$o i#te#cio#al#o $las#išt$oL o#

&e #asel&e# i pre#asel&e# tuGim i#te#ci&ama

! k#&ie$#i &e%ik #i&e %at$ore#i di&alektL ula%eći u k#&ie$#ost, di&alekti #a #&ego$om tlu gube s$o&e

s$o&st$o %at$ore#i društ$e#o!&e%i'#i sistema, deormira&u se i presta&u biti o#o što su kao di&alekti

biliL ali i o#i deormira&u k#&ie$#i &e%ik i o# presta&e biti %at$ore# društ$e#o!&e%i'#i sistem

! k#&ie$#i &e%ik specii'#a po&a$a kao i &e%i'#a s$i&est obra%o$a#og 'o$&ekaL u #&emu i#te#cio#al#a

go$or#a ra%#olikost prela%i u $iše&e%i'#ost O dijalog jezika

- &edi#st$o k#&ie$#og &e%ika #i&e &edi#st$o &ed#og %at$ore#og sistema &e%ika, $eć s$o&e$rs$#o duboko &edi#st$o P&e%ikaP ko&i su se dodir#uli i u%a&am#o spo%#ali (&eda# od #&i &e p&es#i'ki u uem smislu)


9/89

! &e%ici se #e sudara&u u 'o$&eko$o& s$&esti i o# i #e pokuša$a do$esti u u%a&ama# od#os, #e promatra

&eda# &e%ik o'ima drugog &e%ika

! #pr. #episme#i sel&ak bogu se moli #a &ed#om &e%iku (crk$e#osla$e#ski), p&esme p&e$a #a drugom

&e%iku, u s$akod#e$#om i$otu go$ori trećim &e%ikom itd.

! ti &e%ici #isu u di&aloškom od#osuL i% &ed#og u drugog prela%i se #es$&es#o, automatski

! u p&es#išt$u, s$aka ri&e' mora #eposred#o i direkt#o i%raa$ati p&es#iko$u %amisao i i%meGu ri&e'i i

p&es#ika #e smi&e biti dista#ceL %ato p&es#ik 'isti ri&e'i od tuGi i#te#ci&a, upotrebl&a$a samo tak$e

ri&e'i i oblike i upotrebl&a$a i samo #a ta& #a'i# da o#e gube s$o&u $e%u sa odreGe#im i#te#cio#al#im

slo&e$ima &e%ika i sa odreGe#im ko#tekstimaL s$ugd&e &e samo &ed#o lice, &e%i'#o lice utora

odgo$or#og %a s$aku ri&e' kao %a s$o&u

! ritam p&es#i'ki a#ro$a #e pogodu&e raslo&a$a#&u &e%ikaL o# &oš $iše u'$ršću&e i stee &edi#st$o i

%at$ore#ost p&es#i'kog stila

!pro%aist pri$aća go$or#u ra%#olikost i $iše&e%i'#ost k#&ie$#og i #ek#&ie$#og &e%ika u s$o&e d&elo,

#e slabeći i #ego 'ak sud&elu&e u #&io$om produbl&i$a#&uL o# gradi s$o& stil #a tom raslo&a$a#&u i #a

$iše&e%i'#ostiL #e 'isti ri&e' od i#te#ci&a i to#o$a ko&i su tuGiL ri&e'i i oblike rasporeGu&e tako da st$ori

$lastiti i#te#cio#al#i ce#tarL #e go$ori #a odreGe#om &e%iku od ko&eg se u o$o& ili o#o& m&eri od$a&a,

$eć kao da go$ori kro% &e%ik, do#ekle o'$rs#ut, ob&ekti$i%ira#, odmak#ut od #&ego$i ustaL #e

otkla#&a&u se tuGe i#te#ci&e i% go$or#o ra%#olikog &e%ika u #ekom d&elu, #e ra%ara&u se društ$e#o!

ideološki $idokrugo$iL i#te#ci&e se prelama&u

-disonan#a i govorna raznolikost $laze $ roman i $ njem$ se organiziraj$ $ skladan $mjetni%ki

s$stav

- stilistika adek$at#a tom s$o&st$u roma#esk#og ar#a moe biti &edi#o so#iološka stilistika&

u#utraš#&a društ$e#a di&alogi'#ost %ati&e$a ra%otkri$a#&e ko#kret#og društ$e#og ko#teksta ri&e'i ko&i

odreGu&e #&e%i#u stilsku strukturu

! ra%$itak roma#a sasto&i se u produbl&i$a#&u di&alogi'#osti, #&e#om proširi$a#&u i i%oštra$a#&uL

go$or#a ra%#olikost pod$rga$a se u roma#u um&et#i'ko& obradi

'()*+( *M.'G(*(, Stil (u: Bacite stil kroz vrata, vratit #e se kroz "rozor , Zg 200.)

! i%d$a&a po&mo$a ko&i se 'i#e #ei%b&e#im uporištima s$akog go$ora o literaturi: k#&ie$#ost, autor,

s$i&et, 'itatel&, stil, po$i&est, $red#o$a#&e

! u o$om 'la#ku a#ali%ira od#os i%meGu teksta i &e%ika. K#&ie$#i &e%ik obil&ee# &e stilom ! stil &e

sred#&i po&am i%meGu &e%ika i k#&ie$#osti (stilistika &e sm&ešte#a i%meGu li#g$istike i kritike).

! TJ> (gr'. st3los O pisal&ka) &e 'i#&e#ica ko&a legitim#o pripada u$ri&ee#im ide&ama o k#&ie$#osti,

a s druge stra#e stil &e pri$id ko&eg se #u#o $al&a osloboditi. (o Blocu i Qartburgu stil &e #a'i#

i%raa$a#&a $lastiti misli.)! prim&era o po$ratku stila kada mu se %apri&eti #esta#kom:


10/89

")


11/89

! harles Ball5 "re$le% stilistike ("+05) ! pokušao &e utemel&iti stilisti'ku %#a#ost ra%d$a&a&ući stil i

od po&edi#ca i od k#&ie$#osti (po tome &e i%#imka &er &e stilistika i#a'e išla prema #&ima). H&ego$a &e

stilistika popis i%raai sredsta$a usme#oga &e%ika.

! Barthes Nulti stupanj pisma ("+5) ! ra%liku&e &e%ik kao društ$e#u 'i#&e#icu ko&o& se pisac mora

prilagoditi, stil kao #eotuGi$u &edi#st$e#ost ko&a &e dio piš'e$a bića i u$odi &oš pismo kao opći i%bor

to#a, etosa, o#o što &e retorika #a%i$ala stilom (u retori'kom smislu kro% pismo oi$l&a$a stil). osto&e

tri pisma: uglaGe#o, #eutral#o i go$or#o S genera dicendi ! doka% #emi#o$#osti retori'kog po&ma

stila.

! til pretposta$l&a reere#cu (reći #ešto) i i#te#ci&u (i%bor i%meGu ra%li'iti #a'i#a da se to kae) !

si#o#imi&a. Dspo#om li#g$istike, stil &e bio diskreditira# %bog te s$o&e d$o%#a'#osti i teori&ske

#e'istoće.

!


12/89

$ari&aci&a #a sema#ti'ku i#$ari&a#tu, #aglaša$a#&e %#a'e#&a drugim (i%raaim) sredst$ima. til &e,

prema


13/89

2) stil &e skup %#a'a&ki s$o&st$e#i #ekom d&elu ko&i omoguću&e ide#tiikaci&u i prepo%#a$a#&e

autora (8oodma#)

) stil &e i%bor i%meGu $iše EpisamaF (Bartes)

! ;edi#o stil kao #orma6propis6ka#o# #i&e reabilitira#. D s$im ostalim slu'a&e$ima doka%ao &e s$o&e

posto&a#&e.

!)'(/ :+!;< .ostoji li tekst $ ovome kolegij$=

!tekst #asta&e kao reakci&a #a raspra$u *e3era /bramsa EKako raditi s tekstomF

!središ#&a to'ka teksta = a#egdota i% st$ar#og i$ota:

;ed#a &e stude#ticu #&ego$og kolegi&u pitala: osto&i li tekst u o$ome kolegi&uW. -# &e rekao da

posto&i #a$odeći 'ita#ku ko&a se 'ita #a tom kolegi&u, #o o#a ga &e ispra$ila go$oreći da &e t&ela pitati

Eposto&i li uopće tekst, p&esme, slić#e st$ari ili i mi umišl&amoF. -# &e #a to pomislio E&oš &ed#a od

1iso$i rta$aF (1is preda&e k#&ie$#ost #a $eu'. u /merici i ima s$o& karakteristi'a# pristup

podu'a$a#&u)

!1is posta$l&a pita#&a oko o$e a#egdote:

He posto&i determi#ira#o doslo$#o %#a'e#&e (#e'ega) &er bi o#da i stude#tica i pro pomislili odma

#a istu st$ar.

etermi#ira#ost i odlu'#ost #ema&u u$i&ek isti oblik, $eć se mogu mi&e#&ati.

Ho pro &e s$atio o 'emu se radi #ako# što ga &e stude#tica upo%orila #a druk'i&u i#terpretaci&u &er &e

bio kompete#ta# (%#ao &e k#&ie$#u teori&u = i smisao o$og pita#&a i pro 1isa)

Zato 1is %akl&u'u&e: rams i ;irs#h (1is i kriti%ira)

!podupiru stabil#u determi#ira#ost %#a'e#&a

!pridati %#a'e#&e = pretposta$l&a 2 a%e: ispiti$a#&e iska%a od stra#e slušatel&a6'itatel&a i o#da

prida$a#&e %#a'e#&e

!1is smatra da #e posto&i pr$a a%a: EMuti iska% u$i&ek %#a'i odrediti mu oblik i dati mu %#a'e#&eF(isto$reme#o)


14/89

!d$i&e rad#&e (prepo%#a$a#&e ko#teksta i proi%$od#&a smisla) od$i&a&u se isto$reme#o

!biti u situaci&i %#a'i $id&eti ri&e'i $eć obreme#&e#e %#a'e#&em

!struktura (ri&e'i, re'e#ica, misli, %#a'e#&a) mi&e#&a se kada &ed#a situaci&a, sa s$o&om

pretposta$el&e#om po%adi#om sa%da#om od praksi, #am&era i cil&e$a, ustupi m&esto drugo& situaci&i

!obra#a od kritike da &e relati$ist: #itko #e moe biti relati$ist &er #itko #e moe postići udal&e#ost od

$lastiti $&eor$a#&a i pretposta$ki

Gerard Genette< :ik#ija i dik#ija

! k#&ie$#ost &e um&et#ost &e%ika, estetski aspekt

! d&elo &e k#&ie$#o &edi#o ako, iskl&u'i$o ili bit#o, upotrebl&a$a li#g$isti'ki medi&

! ako>son: &e%ik ima s$o&st$o estetskoga prodira#&a sa s$i stra#aL predmet poetike &est

literar#ost, kao o#o što od $erbal#e poruke 'i#i um&et#i'ko d&elo

! ;akobso#u pita#&e predmeta poetike dodiru&e d$i&e specii'#e ra%li'itosti, o#u ko&a od$a&a

um&et#ost od &e%ika drugi um&et#osti (ouirau: komparati$#a estetika) i o#u ko&a &e od$a&a od drugi

$rsta $erbal#oga iska%a (8e#ette)

! d$a s$aća#&a toga što d&elo 'i#i um&et#i'kim:

o esen#ijalna poetika (karakteristi'#a %a %at$ore#e poetike ! klasi'#a poetika, #eki su

teksto$i literar#i po s$o&o& biti i prirodi %au$i&ek, a #eki #isu): pr$o se sasto&i u tome da literar#ost

smatramo pri$aće#om i u#i$er%al#o primi&eće#om te u tome da se pitamo o ob&ekti$#im ra%lo%ima

ko&i ga prate u s$im prilikama (ko#stituti$#o ili ese#ci&alisti'ko tuma'e#&e)

o kondi#ionalna poetika (karakteristi'#a %a ot$ore#e poetike): drugo tuma'e#&e

podra%umi&e$a pita#&e pod ko&im u$&etima i u ko&im prilikama tekst be% u#utar#&e prom&e#e posta&e

d&elom ili presta&e biti d&elom (u$&eto$a#a i#terpretaci&a literar#osti)

! 'ristotelova ese#ci&al#a poetika, spo%#a&e #edostatak specii'#osti literar#e prakse, r&eše#&e

#ala%i u poi(sis i mim(sis

o "oi+sis = poe%i&a, st$ara#&eL sam #aslo$ Poetika o%#a'a$a da &e predmet #a'i# #a ko&i

&e%ik moe biti ili postati sredst$o st$ara#&a, proi%$od#&e #ekoga d&ela


15/89

o usposta$l&a pod&elu i%meGu d$i&u u#kci&a &e%ika: $o>i%ajene, od#os#o go$ora

(le$ein), ko&i slui i#ormira#&u, propiti$a#&u, u$&era$a#&u, #areGi$a#&u, obeća$a#&u itd. i $mjetni%ke,

ko&a se sasto&i u proi%$od#&i d&ela ( poiein)L pr$a isti'e retoriku, a druga poetiku

o &e%ikom se moe st$arati &edi#o ako slui kao sredst$o pre#oše#&a mim+sisa, od#os#o

predsta$l&a#&a ili simulaci&e %amišl&e#e rad#&e i dogaGa&a, ako slui i%mišl&a#&u pri'a ili pre#oše#&u

i%mišl&e#i pri'a: &e%ik &e st$aratel& kada se #ala%i u slubi ikci&eL p&es#ik se ba$i ikci&om, a #e

dikci&om

o ikci&u di&eli #a d$a #a'i#a predsta$l&a#&a = narativno i dramsko = i #a d$i&e ra%i#e

dig#iteta predsta$l&e#i tema = plemeniti i v$lgarni = i% ko&i proi%la%e 'etiri roda ! tragedija

(pleme#ita tema i dramski #a'i#), epopeja (pleme#ita tema i #arati$#i #a'i#), komedija ($ulgar#a

tema i dramski #a'i#) i parodija ($ulgar#a tema i #arati$#i #a'i#) ! ko&a &e pos$e prirod#o #asli&edio

moder#i roma#

o #a&sigur#i&i #a'i# da poe%i&a i%b&eg#e ri%ik ra%$od#&a$a#&a u obi'#o& uporabi &e%ika i

posta&a#&a um&et#i'kim d&elom &est #arati$#a ili dramska ikci&a

! opat Batte$? = lirska poe%i&a i sama &e mimeti'ka u starome smislu &er moe i%ra%iti i#&e#eos&eća&e, stoga &e i sama ikci&ska (pre$oditel& ;oa## /dol clegel usproti$l&u&e se to& ide&i u us#oti

te prim&eću&e da i os&eća&i ko&e i%raa$a lirski p&es#ik = kao što to implicira /ristotel = mogu #e biti

i#&e#i: kra& mo#opola ikci&e #ad k#&ie$#ošću)

! #o$i susta$ (epsko-dramsko-lirska trijada) sasto&i se u odbaci$a#&u ikci&skoga mo#opola u

korist bipolar#osti: s &ed#e stra#e 6ik#ij$ (dramsku ili #arati$#u), a s druge stra#e lirsk$ poezij$, s$e

'ešće odreGe#u samo termi#om "oezija

! K@te ;am>$rger: ogika knjievnih rodova, #a pol&u -ichtunga prepo%#a&e d$a temela

roda: fikcijski ili mimetički i lirički, a oba su o%#a'e#a prekidom s uobi'a&e#im reimom &e%ika: uikci&i imamo posla #e s i%&a$ama real#osti #ego s ikci&skim i%&a$ama u ko&ima pra$i ja #i&e #i autor

#i #arator #ego ikci&sko lice, ko&e upra$l&a pri'om, a u lirsko& poe%i&i ri&e' &e o i%&a$ama real#osti, #o

i%$or osta&e #eodreGe# &er se lirika #e moe ide#tiicirati osob#o s p&es#ikom #iti s bilo ko&im drugim

odreGe#im sub&ektom (to &e #eko #eodreGe#o ja, ublae#i oblik ikci&e)

! "al7r5: poe%i&a i pro%a (od#os#o obi'#i &e%ik) u istom su od#osu kao ples i od, rabe iste

i%$ore, #o druk'i&e koordi#ira#e i pobuGe#e, u susta$u rad#&i ko&e ima&u s$o& cil&L obi'#o& poruci

u#kci&a &e po#išta$a#&e u ra%umi&e$a#&u i re%ultatu, a poetski tekst #e po#išta$a se #i u 'emu osim u


16/89

samome sebi, #&ego$o se %#a'e#&e #e briše, %bog #&ega #e %abora$l&amo #&ego$u ormu ko&a &e

#eod$o&i$a od %#a'e#&a, #eu#išti$ &e %ato što &e #e%am&e#&i$

! ako>son: poetska )unk'ija, #aglasak teksta #a #&ego$o& $erbal#o& ormi

o u poe%i&i &e komu#ikaci&ska u#kci&a, %a&ed#i'ka obi'#omu i emocio#al#omu &e%iku,

sma#&e#a #a mi#imum, u korist estetske u#kci&eL "oezija . to je jezik u svojoj estetskoj funkciji

! kondi#ionalna poetika $iše &e i#sti#kti$#a i ese&isti'ka #ego teori&ska, kriteri& bilo kak$e

literar#osti temel&i #a ukusu, egoce#tri'#a proc&e#aW

o #eki &e tekst literara# %a o#oga tko se $iše $ee u% #&ego$u ormu #ego u% #&ego$

sadra&L %a #ekoga tko ci&e#i redakci&u, a #e %#a'e#&e = šire#&e kriteri&a #epri&ela%#osti i #a pro%u

(Mallarm7: stih se nalazi svuda u jeziku gdje se nalazi ritam/ svaki "ut kada "ostoji na"or stila,

"ostoji i versifikacija)

o stil = kl&u' poetskoga ili literar#oga kapaciteta s$i $rsta teksto$a, kl&u'

tra#sce#de#ci&e poetske u#kci&e u od#osu #a ka#o#ske limite, ko&i su da#as oslabl&e#i ili %ami&e#&e#i

metri'kom ormom

kapacitet s$akoga teksta 'i&a pr$obit#a u#kci&a #i&e bila estetska (#ego #pr.

didakti'ka ili polemi'ka) da &e #adi$i, od#os#o podredi proc&e#i i#di$idual#oga ili kolekti$#oga

ukusa ko&i u pr$i pla# i%$la'i #&ego$e estetske k$alitete

o ako ko#dicio#al#a poetika prema dei#ici&i ima moć i%$&ešta$ati ko#dicio#al#e

literar#osti uime estetske prosudbe, ta se moć #e moe proširiti #a podru'&e ko#stituti$#e literar#osti

(so#et #i&e literar#o d&elo %bog estetskoga $red#o$a#&a #ego %bog prirod#i osobi#a, poput

ikcio#al#osti ili poetske ormeL i #a&loši&i so#et osta&e di&elom poe%i&e &er #e moe biti di&elom #i'ega

drugoga)

! #e moramo ese#ci&al#u poetiku %ami&e#iti ko#dicio#al#om, #ego trebamo #apra$iti m&esta %a

ob&e tako da s$aka %adra$a s$o& dio legitimiteta! pogreška s$i poetika od /ristotela #adal&e bila &e u tome što su #asto&ale Eliteraturom "ar

e*ellanceF, od#os#o &edi#om literaturom dostoom toga ime#a, proglasiti podru'&e literature #a ko&e

se prim&e#&i$ao #&io$ kriteri& i oko ko&ega su #astale

! literar#ost trai pl$ralisti%k$ teorij$ ko&a ra%matra ra%li'ite #a'i#e ko&ima &e%ik i%b&ega$a i

#adi$l&a$a s$o&u prakti'#u u#kci&u i proi%$odi teksto$e ko&i se mogu smatrati estetskim predmetima

! l&udski &e%ik po%#a&e dva reAima literarnosti: konstit$tivni ! ko&i $lada ikci&om (#arati$#om

i dramskom) = i kondi#ionalni = ko&i $lada %ik'ijom (ne0fikcijom), #o$i 8e#etteo$ termi#


17/89

! ikci&ska &e literatura o#a ko&a se pr$e#st$e#o #ameće imagi#ar#im karakterom predmeta, a

dikci&ska o#a ko&a se pr$e#st$e#o #ameće ormal#im obil&e&ima (#e #auštrb amalgamira#osti i

pomi&eša#osti)

! posto&e dikci&e ko#stituti$#e i ko#dicio#al#e literature, dok &e ikci&a u$i&ek ko#stituti$#o

literar#a:

reAim konstit$tivni kondi#ionalni

kriterijtema 1JKJ;/

komentar

JKJ;/

-IZJ;/


18/89

teori&i &e%i'#i rad#&i, ra%d$a&a#&e autora i #aratora u #aratologi&i i sl.): ikci&ski tekst #e $odi #i k

&ed#o& i%$a#tekstual#o& st$ar#osti, s$ako po%i$a#&e #a st$ar#ost pret$ara se u ikci&ski eleme#t (#pr.

Hapoleo# u Ratu i miru)

#epri&ela%#ost st$ara tekst kao auto#om#i predmet, a #&ego$ od#os prema

'itatel&u posta$l&a estetsku relaci&u u ko&o& &e smisao #ed&el&i$i dio orme

o #išta #e &am'i da su ko#dicio#al#e literar#osti be%u$&et#o kome#tarske, #eikci&ski

pro%#i tekst moe i%a%$ati estetsku reakci&u ko&a #e dri do orme #ego do sadra&a (#pr. st$ar#&a

rad#&a o ko&o& piše #eki po$&es#i'ar ili autobiogra moe biti priml&e#a i ci&e#&e#a kao estetski

predmet, #eo$is#o o #a'i#u #a ko&i &e ispri'a#a, #o tada bi se i estetika od#osila #e #a tekst #ego #a

'i#&e#icu i%$a# #&ega)

o što &e od teksta #a'i#ilo d&eloW teksto$i ko&i udo$ol&a$a#&u &ed#om ili drugom ili

obama kriteri&ima mogu biti smatra#i d&elima (o#i su i u estetsko& i u um&et#i'ko& kategori&i), #o

teksto$i ko#dicio#al#e literar#osti #e pripada&u be% %adrške to& kategori&i &er #&io$ i#te#cio#al#o

estetski karakter #i&e %a&am'e# (#eka stra#ica #ekoga teksta kak$oga po$&es#i'ara ra%liku&e se od

druge tek estetskom, stilisti'kom k$alitetom, podlo#o& sub&ekti$#osti 'itatel&a) = moe biti

um&et#i'ko d&elo tek u širokome i metaori'kome smisluL i#te#cio#al#i karakter teksta ma#&e &e $aa#

od estetskoga: što tekst 'i#i estetskiim predmetomW, a odgo$or (ivanje umjetničkim djelom &eda# &e od

m#ogi.

.ierre G$ira$d< !tilistika

!til i stilistika

! stil &e #a'i# pisa#&a, #a'i# pisa&a s$o&st$e# #ekomu piscu, #ekomu k#&ie$#omu rodu, #eko&epoio u a#tici &e #a'i# pisa#&a predmet retorike, ko&a &e istodob#o um&et#ost k#&ie$#ogai%ra%a i #orma, kriti'ki i#strume#t u proc&e#&i$a#&u i#di$idual#i stilo$a! stilistika &e moder#a retorika u d$ostrukome obliku = na$ka o izraz$ i kritika individ$alnihstilova

! Ho$alis &e meGu pr$ima upotri&ebio i%ra% stilistika i #e ra%liku&e &e od retorike! stilistika osta&e prou'a$a#&e li#g$isti'koga i%ra%a, a ri&e' stil , do$ede#a do s$o&e os#o$#edei#ici&e, #a'i# da se i%ra%i misao posredst$om &e%ikao #eki se stilisti'ari posta$l&a&u #a li#g$isti'ku ra%i#u i%ra%a, a #eki tee %#a#osti ok#&ie$#ostio misao: #eki, pri&e s$ega li#g$isti, pola%e od oblika prema sadra&u i u'i#ku u eektimasmisla i tamo gd&e ilo%oi prou'a$a&u &e%ik pola%eći od misli, dok drugi promatra&u stil kao estetskiaspekt k#&ie$#oga i%ra%a, iskl&u'u&ući s$akidaš#&i go$or, obi'a# i#strume#t komu#ikaci&e, ko&emu,#aproti$, #eki prida&u utoliko $iše %#a'e#&ao #eki stil $ide u s$&es#omu i%boru sredsta$a i%ra%a, dok drugi #asto&e odrediti mut#es#age ko&e ormira&u &e%ik u pods$i&estio metode idu od #a&apstrakt#i&e stilistike od estetski i sub&ekti$#i sudo$a


19/89

etorika

! stil &e #a'i# pisa#&a, piš'e$a upotreba i%raai sredsta$a u k#&ie$#e cil&e$e! %a stil &e %a#iml&i$ &edi#o k#&ie$#i &e%ik i #&ego$ i%raai u'i#ak ! retorika &e u a#tici prou'a$ala c&elokup#ost stilski postupakaL posli&e predsta$l&a %#a#ost oi%ra%u i %#a#ost o k#&ie$#osti, u sred#&emu $i&eku dio triviuma u% gramatiku i di&alektiku! $mjetnost pisanjao um&et#ost sasta$l&a#&a go$ora #a kra&u obu$aća ci&eli &e%i'#i i%ra% i k#&ie$#ost,

ba%ira se #a rodo$ima, stilo$ima ili to#o$ima, igurama ili sredst$ima i%ra%ao pisa#&e se s$odi #a i%bor k#&ie$#oga roda ko&i odgo$ara misli što &e treba i%ra%iti,dok k#&ie$#i rod implicira to#, ko&i &e opet dei#ira# odreGe#im &e%i'#im osobi#amao retorika &e roGe#a u 8r'ko& kao um&et#ost sasta$l&a#&a go$ora %a sud ili %a tribi#u, o#a

&e um&et#ost u$&era$a#&a, ima 'etiri di&ela (/ristotel: Retorika, icero#: -e oratore, !rator ,K$i#tili&a#: -e institutione oratoria): inven#ija = pro#alae#&e argume#ata i doka%a ko&e treba ra%$iti dispozi#ija ili pro#alae#&e reda u ko&emu ti argume#ti treba&u biti poreda#i

elok$#ija ili #a'i# i%laga#&a ti argume#ata ili ti doka%a, od$o&e#o%amišl&e#i, #a #a&&as#i&i i #a&upe'atl&i$i&i #a'i# ak#ija = obraGu&e i#to#aci&u, #a'i# go$ora, geste i mimiku! rodovio $eć od 7. stol&eća u 8r'ko& ra%liku&u rodo$e u pro%i od rodo$a u stio$ima, a u lirsko&

poe%i&i ra%liku&u i%ra% osob#i os&eća&a od kolekti$#iL /leksa#dri&ci i $koli%ki rod = dramatsko slika#&e obi'a&a i l&epota sela uobliku ekloga i idila govorni%ki rod = moe biti demo#strati$a# ili sudski, obu$aća ra%li'iteoblike go$ora i raspra$e historijski rod = isti#ito pripo$i&eda#&e i oc&e#a $a#i 'i#&e#ica ko&e 'i#ei$ot &ed#e #aci&e, a obu$aća i a#ale, kro#ike i memoare didakti%ki rod $ prozi = %a predmet ima pou'a$a#&e ra%li'iti l&udskisa%#a#&a, ilo%oi&u, kritiku itd. rod romana = pripo$i&eda#&e dogaGa&a i studi&a strasti, sad imagi#ar#i, sadst$ar#i i promatra#i i% st$ar#oga i$ota, ra%liku&emo pastoral#i, a$a#turisti'ki i a#aliti'ki roma# te

pripo$i&etku, #o$eluo opće#ito &e pri$aće#o posto&a#&e rodo$a ko&i i$e sami po sebi i #e%a$is#o od

piš'e$e ćudl&i$ostiL retorika = %a s$aki sie posto&i odreGe#i ormal#i ok$ir sa s$o&im pra$ilima,s$o&om strukturom, s$o&im stilom, ko&i pisac mora pri$atiti! stilovio po&am &e roda #eod$o&i$ od po&ma stila, s$akomu rodu odgo$ara&u #u#i #a'i#i i%ra%a,ko&i odreGu&u #e samo #&ego$u kompo%ici&u #ego i r&e'#ik, si#taksu, igure i ukraseo u a#tici su ra%liko$ali jednostavni (Nergili&e: Bukolike), $mjereni (Nergili&e:

Georgike) i $zvišeni (Nergili&e: 'neida) stil


20/89

t%$. "ergilijevo kolo, 'i& prste#o$i o%#a'a$a&u društ$e#i poloa& što odgo$aras$akomu od stri stila, s ime#ima, i$oti#&ama, oruGem, m&estom bora$ka i bil&kama ko&e im treba

pridodati (#pr. sel&ak oelius pol&e $oćaka obraGu&e plugom, a kapeta# Vektor o$&e#'a# &e lo$orom i sma'em o boku obila%i tabor #a s$o&emu ko#&u) te se #&io$ i$ot opisu&e ra%li'itim stilo$ima ri&e'i %adra$a&u odra% st$ari ko&e o%#a'u&u ili sredi#a ko&e i upotrebl&a$a&u,

a to &e pri#cip ko&i susrećemo u a#teo$o& stilistici ( -e 2ulgari 'lo3uentia): #eke ri&e'i pripada&ud&eci, #eke e#ama, #eke muškarcima, #eke selu, #eke gradu itd.o teori&a o tri stila pre#osi se do "+. stol&eća Noltaire u Filozofskome rječniku ra%liku&e &ed#osta$#i i u%$iše#i stil, a sli'#o i#&ego$i su$reme#icio stil &e dei#ira# poloa&em osoba i rodo$ima, &er svaki rod mora imati karakter stilaanalogan svojemu "redmetu *au$illo#: 4raktat o stilu, "5". do#osi da &e #pr. lik u%$iše#oga stila, lice sred#&ega, a faca burlesk#oga i sli'#o! 6ig$reo igura = i$l&i #a'i# go$ore#&a #ego što &e obi'#i go$or, a ko&emu &e cil& da ide&u u'i#i

pristupa'#om posredst$om #eke slike, #eke usporedbe ili da &oš $iše pobudi pa#&u s$o&om to'#ošću

ili origi#al#ošćuo i% a#tike #asli&eGe i#$e#tara: 6ig$re dik#ije od#ose se #a i%go$or (metate%a, prote%a, paragoga, aere%a,si#kopa, apokopa, metate%a, di&ere%a, si#ere%a, kra%a itd.) 6ig$re konstr$k#ije od#ose se #a si#taksu (iperbato#, elipsa, %eugma,silepsa, pleo#a%am, $e%i$a#&e, rasta$l&a#&e, pri$la'e#&e, po#a$l&a#&e, suprotsta$l&a#&e itd.) 6ig$re rije%i ili tropi &esu i%m&e#e %#a'e#&a (metaora, si#egdoa,meto#imi&a, alu%i&a, alegori&a, iro#i&a, sarka%am, katare%a, ipalagi&a, euemi%am, a#to#oma%a,metalepsa, a#tira%a itd.) 6ig$re misli #ami&e#&e#e su obliku ide&a (iperbola, a#tite%a, apostroa, u%$ik,epio#em, pita#&e, sub&ekci&a, komu#ikaci&a, #abra&a#&e, dopušta#&e, gradaci&a, suspe#%i&a,

prešući$a#&e, prekid, %akli#&a#&e, perira%a, litota, oslabl&i$a#&e, pri$od#o mimoilae#&e, pro%ope&a,ipotipo%a itd.)o igure su os#o$a teori&e ukrasa, ra%liku&e se laki ukras, ko&i po'i$a #a bo&ama retorike,igurama ko#strukci&e ili misli, te te5ki ukras, ko&i karakteri%ira uporaba tropa! kompozi#ijao retorika &e i traktat o k#&ie$#o& kompo%ici&i: inven#ija = dei#ira postupke ko&i omoguću&u da se ra%$i&e #eka misao, tema,da se #aGu ide&eL po'i$a #a ampliikaci&i, ra%liku&emo do de$et #&e%i#i $rsta, meGu ko&ima sui#terpretaci&a, pro%opope&a, opis itd. interpreta#ija = sasto&i se od sakupl&a#&a ri&e'i oko &ed#e ide&eL moe biti#abra&a#&e sus&ed#i i%ra%a, po#a$l&a#&e &ed#e ide&e pod ra%li'itim oblicima, ra%$i&a#&e eimologi&eri&e'i i sli'#o. prozopopeja = sasto&i se u tome da se odsut#e ili mrt$e li'#osti ili 'ak

predmete do$odi do toga da go$oreL sli'#a &e apostroa kad se obraća st$ar#o& ili %amišl&e#o& li'#osti,ko&a &e 'esto perso#iicira#a apstrakci&a (#pr. apostroa >&uba$i)L opis predsta$l&a #a&'ešći postupakampliikaci&e (icero# #abra&a "" to'aka u opisu li'#osti: ime, priroda, stale, #a'# i$ota i sl.) o$im postupcima ra%$i&a#&a ide&a pridruu&u se sredst$a i#$e#ci&e e* ni+ilo,

popisi poslo$ica i opći m&esta (to"oi) kada su ide&e #aGe#e i ra%$i&e#e, preosta&e im da se rasporedeo stari traktati o retorici ra%liku&u $vod, razdio>$, potvrd$, od>ijanje, zaklj$%ak(odgo$ara&u rodo$ima, posto&i &eda# prirod#i i &eda# um&et#i red i %a s$aki osam ra%#i tipo$a)! mjesto i grani#e retorikeo retorika &e istodob#o i um&et#ost pisa#&a i um&et#ost sasta$l&a#&ao retorika &e stilistika stari


21/89

o a#ali%a sadra&a i%ra%a retorike odgo$ara semi moder#e li#g$istike = &e%ik, misao,slušalaco $a#ost &e retorike $elika &er #e odraa$a samo &ed#u ko#cepci&u &e%ika i k#&ie$#osti#ego i &ed#u ilo%oi&u, kulturu i i#telektual#i idealo sigur#o &e da o#a $iše #ema ra%loga %a posto&a#&e kao skup #ormati$#i recepata, #o

%adra$a s$a s$o&a pra$a, 'esto #epri%#ata, #a pla#u li#g$istike i k#&ie$#e po$i&estio Ball3&e$a stilistika i%ra%a proi%la%i i% stare retorike, ali s #o$im sredst$imao prou'a$a#&e retorike sa'u$alo &e s$o&e m&esto u k#&ie$#o& kritici &er &e #emoguće

prosuditi stil #ekoga autora #e $odeći ra'u#a o ide&i ko&u &e o# sam imao o stiluo #emoguće &e do#i&eti sud o stilu i $ri&ed#osti #ekoga d&ela be% i#tim#oga po%#a$a#&acil&e$a ko&e o#o sebi posta$l&a i sredsta$a ko&ima raspolaeo retorika domi#ira ra#cuskim školo$a#&em i ra#cuskom k#&ie$#ošću od po'etka dode$et#aestoga stol&eća

+zvori moderne stilistike

! nova kon#ep#ija jezika i stilao po'e$ši od ". stol&eća po'i#&e pokret ko&i će s roma#ti%mom raski#uti ok$ire retorika". st. #e&as#a &e i #eodreGe#a gra#ica i%meGu d$i&u $i%i&a s$i&eta = ese#ci&alisti'ke ieg%iste#ci&alisti'keo %a moder#oga 'o$&eka doi$l&e#o iskust$o ide#tiicira i aute#tiicira st$ar#ost, %asred#&o$&eko$#oga 'o$&eka kral& mora odgo$arati ideji o kral&u i %amišl&amo ga u$i&ek sa e%lom ikru#om u#kci&a k#&ie$#osti #i&e da i%ra%i i#di$idual#o iskust$o #ego da pre#eseide&u, idealo

o#dillac: 'sej o "orijeklu ljudskoga saznanja, "7. = &e%ik &e proi%$od misli,%as#i$a &ed#u gramatiku pola%eći od kategori&a ra%uma, %amišl&a &ed#u logiku &e%ika i tomu &e%ikulogike suprotsta$l&a prirod#i &e%ik kao &e%ik strasti, sa'i#&e# od i%ra%a s$o&st$e#i os&eća&ima! dekaden#ija retorikeo &e%ik $iše #i&e odra% u l&udskome #eke $a#&ske orme ogledalu, #ego sredst$o %ai%raa$a#&e 'o$&eko$a iskust$a ko&e &e o# samostal#o os&etio i doi$io (te ide&e preu%ima opat BatteuXte $eći#a gramati'ara)o go$or &e i%ra% ko#kret#e situaci&e, i%ra$#o i%raa$a ide&e i os&eća&e po&edi#aca i mi&ešase s #&ima te preko #&i i%raa$a os&eća&e i misli &ed#oga društ$e#oga temperame#ta, kolekti$a,#&ego$i obi'a&a i i#stituci&a %adra$a&ući s$o&u trau u#kci&u, ko&a se sasto&i u i%raa$a#&u s$i&eta,k#&ie$#ost prem&ešta s$o&u perspekti$u odreGu&ući sebi %adatak da i%ra%i l&udsko iskust$o, a to se

iskust$o mi&eša s ormom ko&a ga i%raa$ao ako se &e%ik ide#tiicira s mišl&u, to %#a'i u se#%ualisti'ko& perspekti$i da se o#ide#tiicira s 'o$&ekom: stil je %ovjek L Buo# = stil, to je čovjek sam, #e moe se #i uklo#iti, #i

pre#i&eti, #i pok$ariti to %#a'i da ide&e, bit go$ora autor moe popra$l&ati, dok &e oblik ko&i im &edao s$o&st$e# autou i #e moe biti i%mi&e#&e#, pok$are#, imitira#o stil posta&e i%ra% i#di$idual#oga ge#i&a, #e $iše ek$i$ale#ci&a s &ed#om ideal#omormom #ego spo#ta#a orma ide&e, isto tako bit#a %a po&edi#ca kao i #&ego$o po#aša#&e ili #&ego$karakter dY/lembert: stilom se #a%i$a&u poseb#e odlike go$ora, tee i r&eGe, ko&eo%#a'a$a&u ge#i& ili tale#t o#oga ko&i piše ili go$ori

ateaubria#d: stil se #e moe #au'iti, to &e dar #eba, to &e tale#t


22/89

o t$rdeći da &e stil 'o$&ek, otkri$amo da &e &e%ik #aci&a, &e%ici i$e i tra#sormira&u seLgo$or, 'o$&eko$ i%ra%, e$oluira s 'o$&ekom, obi'a&ima i idealima kolekti$a ko&i i%raa$ao ide&a o #acio#al#ome li#g$isti'kome ge#i&u &eda# &e od boi ko#&a #&ema'kogaroma#ti%ma ti&ekom "+. stol&eća Vumboldt: &e%ik &e orga# #arod#oga bića, to &e ust$ari samo #&ego$o biće,

otuda &e struktura l&udski &e%ika ra%li'ita u o#o& m&eri u ko&o& se #arodi ra%liku&u u s$o&im duo$#imosobi#amao liše#a metai%i'ki i estetski os#o$a ko&e su &e podra$ale, retorika se po#ia$a i

pada #a ra#g &ed#e $&ešti#e pisa#&a, %birke prakti'#i recepata, ko&i su i% da#a u da# dola%ili u pita#&e! historijska lingvistika i pojam stilao u ". stol&eću gubi se kriti'ka $ri&ed#ost, li#g$ist obara sistem kriteri&a ko&e #e#adom&ešta, odbi&a ra%motriti po&am stila i prepušta ga k#&ie$#osti i um&et#osti pisa#&a, #e %amišl&astil kao predmet &ed#oga racio#al#oga prou'a$a#&a ukl&u'e#oga u li#g$istikuo problem stila disku%ira# i problemati%ira#, #o #e %amišl&a se #ikak$a %#a#st$e#astudi&a o stiluo li#g$istika #e sli&edi ri&etke ese&e poput 4he Philoso"h) of St)le Verberta pe#cera ili 6ur St)listik Ve3ma##a tei#talao li#g$istika se kao %#a#ost ra%$i&a ti&ekom "+. stol&eća, materi&alisti'ka &e i promatra

&e%ik kao ko#kret#i ob&ekt ko&i se moe rasta$iti #a &ed#osta$#e i od$o&i$e eleme#teo stil kao po&a$a i#di$idual#oga pori&eka #e #ala%i m&esta u tak$o& perspekti$i, &e%ik semogao prou'a$ati samo u #&ego$im i%i'kim i materi&al#im osobi#ama, a #e u #&ego$o& $e%i s mišl&u,u #&ego$o& apstrakt#o& opće#itosti, a #e u #&ego$im od#osima s po&edi#cemo d$i&e $elike stru&e: idealizam (ko#strukti$#a kritika a#aliti'koga i racio#alisti'kogamateri&ali%ma) i ob#o$a pozitivizma (%as#i$a %#a#ost o 'o$&eku #a eksperime#tal#im i racio#al#imos#o$ama)! idealisti%ka škola i pojam stilao preu%ima se Vumboldto$a disti#kci&a &e%ika kao pasi$#oga i#strume#ta kolekti$a ist$arala'koga 'i#a po&edi#ca te se odbi&a $id&eti u &e%iku st$ar ili ese#ci&u, u #&emu $ide proceso

$ndt, !#h$#hardt: &e%ik &e t$ore$i#a po&edi#ca ge#erali%ira#a imitaci&om kolekti$ako&i ga pri$aća i stoga pod$rg#uta %ako#ima psiologi&e i sociologi&e te d&elo$a#&u ti %ako#a #a po&edi#ce ko&i ga st$ara&u i #&ime se koriste, on je (itno činjenica stilao !#h$#hardt, Bossler, !pitzer = #&ema'ka idealisti'ka školao Nossler #apada #&ema'ki racio#alisti'ki po%iti$i%am u #&ego$u pri#cipu, &e%ik #i&eob&ekt #ego i%ra% &ed#e $ol&e, &e%ik moramo ra%matrati u od#osi s duom, to &est u #&ego$u stilu! !a$ss$reova škola i pojam stilao u%mi'e pred prou'a$a#&em i#di$idual#oga stila, ko&i &o& i%gleda kao sloboda#, i%olira#'i#, origi#ala# i #ei%m&erl&i$, ko&i se i%mi'e promatra#&u, a#ali%i i klasiikaci&iL pos$eću&e se

prou'a$a#&u kolekti$#i stilo$a, &e%i'#i 'i#&e#ica promatra#i u #&io$im od#osima s društ$e#im,kultur#im, #acio#al#im grupama itd.o %ai#teresirao i &e i od#os misli i &e%ika (usp. semiologi&a kao dio opće psiologi&e)

! dvije stilistikeo i% te ob#o$e li#g$isti'ki doktri#a #asta&u po'etkom 20. stol&eća d$i&e discipli#e ko&e

pod ime#om stilistike predsta$l&a&u d$a ra%li'ita i od$o&e#a prou'a$a#&a i ko&e se ra%$i$&a&u paralel#os tradicio#al#om kritikom stila stilistika izraza = prou'a$a#&e od#osa oblika s mišl&u (odgo$ara elokuci&istari) deskripti$#a, stilistika eekata, o$isi o sema#tici i o prou'a$a#&u %#a'e#&a stilistika pojedin#a = kritika stila, prou'a$a#&e od#osa i%ra%a i po&edi#ca ilikolekti$a ko&i st$ara i rabi ta& i%ra%L ge#eti'ko prou'a$a#&e, a #e #ormati$#o i #a os#o$i suda• ge#eti'ka, stilistika u%roka, $ee se u% k#&ie$#u kritikuo ako stilistika eli biti #auka o i%ra%u, stilistika &e retorika, #o retorika ko&a po'i$a #a

#o$o& dei#ici&i u#kci&e &e%ika i k#&ie$#osti, kao i%ra% 'o$&eko$e prirode i #&ego$i od#osa sas$i&etom


23/89

o nee$klidovska retorika: stil &e 'o$&ek (Buo#)o re$i%i&e $ri&ed#osti ! oe, *alllarm9, Nal9r3, ali i #adrealistio stil &e #eodreGe#i po&am ko&i stal#i #adila%i gra#ice u ko&e ga ele %at$oriti

eskriptivna stilistika ili stilistika izraza

! stilistika izrazao izraz = 'i# i%raa$a#&a misli posredst$om &e%ikaL &e%ik &e sasta$l&e# od oblika,si#takti'ki struktura, ri&e'i, ko&e su isto tako sredst$o i%ra%ao prou'a$a#&e i%ra%a s &ed#e &e stra#e prou'a$a#&e &e%ika, a s druge prou'a$a#&e mislio trostruka $ri&ed#os i%ra%a:

pojmovna = g#omi'ka, logika i%ra%a ekspresivna = ma#&e ili $iše #es$&es#a, sociopsioi%iologi&a i%ra%a impresivna = i#te#cio#al#a = estetika, etika, didaktika itd. i%ra%a (trebara%liko$ati i%ra$#u i prirod#u i#te#ci&u od drugostupa#&ske i imitira#e i#te#ci&e um&et#ika ili glumca)o d$i&e posl&ed#&e predsta$l&a&u stilisti'ke $ri&ed#ostiL po&am stilisti'ke $ri&ed#osti

pretposta$l&a posto&a#&e #ekoliko sredsta$a i%ra%a %a istu ide&u, stilisti'ke $ari&a#te od ko&i s$aka predsta$l&a &ed#a poseba# #a'i# i%raa$a#&a istoga po&mao po&am si#o#imi&e u os#o$i &e stilistike i%ra%ao takoGer posto&e o#omatope&e i o#etski moti$iria#e ri&e'i u ko&ima du s$aća od#osi%meGu oblika ri&e'i i #&e%i#a %#a'e#&ao stilistika izraza = prou'a$a#&e ekspresi$#i i impersi$#i $ri&ed#osti s$o&st$e#i

ra%#im sredst$ima ko&ima raspolae &e%ikL te su $ri&ed#osti $e%a#e u% posto&a#&e stilisti'ki $ari&a#ti,t&. %a ra%#e oblike i%raa$a#&a &ed#e te iste ide&e, u% si#o#ime ko&i i%raa$a&u &eda# poseba# aspekt tekomu#ikaci&e

- Ball5jeva stilistika i proširenja

o prema #&emu, stilistika i%u'a$a 'i#&e#ice &e%i'#oga i%ra%a s gledišta #&io$aaekti$#oga sadra&a, t&. i%ra% os&ećai 'i#&e#ica &e%ikom i d&elo$a#&e &e%i'#i 'i#&e#ica #aos&ećaosto u &e%iku se s$aka ide&a reali%ira u &ed#o& aekti$#o& situaci&i i promatra se pododreGe#im aspektom (#pr. 7čini to8 = !, da, učini to8 = 7čini to&)o a6ektivni sadrAaj jezika predsta$l&a predmet Ball3&e$e stilistike, ali ma#&e

prou'a$a#&e aekti$#oga sta#&a ko&e se odraa$a u da#o& okol#osti od prou'a$a#&a li#g$isti'kistruktura %a sebe i #&io$e ekspresi$#e $ri&ed#ostio u a#ali%i pošto i%loi pri#cipe ko&i omoguću&u da se ogra#i'e, a %atim ide#tiicira&u'i#&e#ice i%ra%a, Ball3 prou'a$a #&io$a aekti$#a obil&e&a, ko&a di&eli #a prirodne e6ekte i e6ekteevoka#ijom i%meGu misli i li#g$isti'ki struktura ko&e &u i%raa$a&u posto&e prirod#e $e%e(#pr. prirod#o &e da demi#uti$ i%raa$a pri&at#ost, posto&i $e%a %$uka i smisla u o#omatope&ama i u$elikome bro&u ri&e'i) u eektima e$okaci&om oblici odraa$a&u situaci&e u ko&ima se aktuali%ira&u is$o& i%raai eekt dobi$a&u od društ$e#e grupe ko&a i upotrebl&a$a (#pr. i%ra% &e $ulgara# &er su gast$orili $ulgar#i l&udi)

• tako s$aka ri&e', s$aka struktura pripada poseb#o& %o#i go$ora, &ed#omu sta#&u odreGe#oga &e%ika, posto&e &e%ici klase i sredi#a proesi&a, &e%ici rodo$a (%#a#st$e#i,


24/89

k#&ie$#i itd.) i to#o$a (amili&ar#i, opći itd.), a s$aki se ra%liku&e i#to#aci&ama, ri&e'ima, slikama itd.ko&ima e$ocira&u os&eća&e ili sta$o$e• e$okati$#e su $ri&ed#osti $e%a#e u%: to# (#iski, sred#&i, u%$iše#i),

&e%ike epoa (s$aka epoa ima s$o& r&e'#ik), društ$e#e klase (ima&u s$aka s$o& r&e'#ik, si#taksu, stil),društ$e#e grupe (ima&u s$o& stil, #pr. crk$a), pokra&i#e (di&alekatske crte), biologi&a (d&e'&i r&e'#ik,

&e%ik muškaraca i e#a)o ogra#i'a$a podru'&e s$o&ega prou'a$a#&a #a (prirod#u ili e$okati$#u) aekti$#ost, i%#&ega iskl&u'u&e didakti'ke estetske $ri&ed#osti, %adrao &e samo prou'a$a#&e općega &e%ika =go$or#oga i spo#ta#oga = i%u%ima&ući s$e k#&ie$#e oblikeo #asta$l&a'i: Bru#ot, amourette, ico#, $a# 8i##eke#, 1rei = sli'a# od#os &e%ika imisli kao u Ball3&a, #o #eki proširu&u po&am aekti$#osti, ko&i &e i Ball3 posli&e #adom&estio po&momekspresivnostio problem: opas#ost da se prou'a$a#&e sredsta$a i%ra%a pomi&eša s prou'a$a#&emi#di$idual#oga stila, s ob%irom #a to da s$aki k#&ie$#i stil #asto&i biti i#di$idual#im! 6onetika izrazao )r$>e#koj: ra%liku&e reprezentativn$ 6onologij$ (prou'a$a o#eme), apelativn$6onologij$ (impresi$#a, prou'a$a o#etske $ari&aci&e s ob%irom #a poseba# do&am #a slušaoca) i

ekspresivn$ 6onologij$ (prou'a$a $ari&aci&e kao posl&edicu temperame#ta i spo#ta#oga dra#&a po&edi#ca ko&i go$ori)o 6onostilistika = apelati$#a i ekspresi$#a o#ologi&a kao predmet, cil& &e sasta$itii#$e#tar postupaka priklad#i da otkri&u ekpresi$#ost = akce#ti, i#to#aci&e, produe#&a, po&a'a#&a itd.o Maro$zea$: ra#cuski moe promi&e#iti m&esto #aglaska, a da se %#a'e#&e #e

promi&e#i (#aglasak &e iksa# #a %ad#&emu slogu), posto&i i akce#t %a istica#&e ko&i od$a&a &eda#%#a'e#&ski eleme#t, #pr. im "ossi(le8o i#to#aci&a i #a'i# go$ora predsta$l&a&u takoGer stilisti'ke $ari&a#te ko&e dei#ira&ui%ra%o Trubecko&: nesvjesni i spontatni izgovor (#&ime se i%raa$a temperame#t, karakter,i%iološko ili moral#o sta#&e, os&eća&i, el&e) te $mjetni i svjesni ak#ent (#asto&i pre$ariti, u$&eriti,

laskati, #amet#uti ili u$&eriti)! mor6ologija izrazao problem = u ra#cuskome slab stilisti'ki u'i#ak morologi&e %bog &e%i'#i prom&e#a,#esta#ka dekli#aci&a i po&ed#osta$l&i$a#&a ko#&ugaci&a, #o ra#cuski raspolae demi#uti$ima iaugme#tati$ima aekti$#e $ri&ed#ostio stilistiku %a#ima i uporaba gramati'koga roda, bro&a i ra%li'iti $rsta ri&e'i (ri&etke sustudi&e, #pr. c9rer = $rste ri&e'i u *allarm9a)! sintaksa izrazao stilisti'ki u'i#ak imperekta, ko#&u#kti$a, aorista, istori&skoga pre%e#ta, i#i#iti$a,imperekta pripo$i&eda#&a i sl.o ako je rječnik tijelo stila, struktura rečenice njegova je du5ao .etar G$>erina ! studi&a o aekti$#ome sadra&u sloe#i re'e#ica, ra%matra total#i

iska%, t&. si#taksu u $e%i s i#to#aci&om, gestom, mimikom, ko&i &e dopu#&u&u ra%liku&e stilistiku u pra$ome smislu ri&e'i (Ball3&e$u aekti$#u stilistiku) odstilograi&e ili #auke o sredst$ima i%ra%a! semantika izrazao r&e'#ik &e gla$#i i%$or ekspresi$#ostiL Ball3 = 4raktat o stilistici, prou'a$a#&e r&e'#ika

pri&e s$ega, a #a sema#ti'kome pla#u posta$l&a se problem prirod#i eekata i e$okati$#i eekatari&e'i, a s druge stra#e problem prom&e#e %#a'e#&ao prirodni e6ekti ! $e%a#i u% k$alitetu glaso$a i strukturu ri&e'i, pripada&u o#etici imorologi&i posto&e o#etski moti$ira#e ri&e'i u ko&ima posto&i $e%a i%meGu glasa i smisla,a i oblik ri&e'i prido#osi da$a#&u stilisti'ke $ri&ed#osti, a posto&e i morološke moti$aci&e te stilisti'ki

u'i#ak deri$aci&om i kompo%ici&om


25/89

o e6ekti p$tem evoka#ije = sema#tika stila, treba $oditi i ra'u#a o di&akro#i&i =e$oluci&i stilao 6ig$re ili promjene zna%enja = &eda# od gla$#i i%$ora ekspresi$#osti, prou'a$a#&eigura sto&i u središtu stilistike, pita#&e ekspresi$#oga u'i#ka igura (aekti$a#, komi'a#, estetski itd.) %a stilistiku prom&e#a %#a'e#&a $ee se i problem tabua i euemi%ama

! stilistika izraza #e predsta$l&a auto#om#i dio gramatike ko&i se od#osi #a &eda# ko#kret#ieleme#t &e%ikaL to &e prou'a$a#&e iaspekta, i%$a#po&mo$#e $ri&ed#osti (ekspresi$#e ili impresi$#e)ra%#i eleme#ata gramati'koga oblika glaso$a, ri&e'i, ko#strukci&ao #ala%i se #a pla#u &e%ika, ako #e općega, bar #a pla#u kolekti$#oga igramatikali%ira#oga sta#&a &e%ika (#pr. &e%ik poe%i&e, &e%ik graGa#a, &e%ik sel&a#a i sl.)

Geneti%ka stilistika ili stilistika pojedin#a

! kritika stilao %adaća &e kritike stila da proci&e#i #a'i# #a ko&i koris#ik ost$aru&e te stilisti'kemoguć#osti &e%ika u &ed#ome se slu'a&u u#utar &e%ika dei#ira&u specii'#a obil&e&a ra%#isredsta$a i%ra%a u od#osu #a druga, a u drugome slu'a&u promatra&u se u od#osu #a po&edi#ca, #agrupu ko&a i rabi: ma#&e #a i%ra% po sebi, a $iše po&edi#ac u u#kci&i poseb#oga #a'i#a ko&im sei%raa$ao 'esto se Ball3&e$a stilistika i%&ed#a'a$a s prou'a$a#&em &e%ika #asuprot stilistici

po&edi#ca, ko&a bi bila prou'a$a#&e go$ora, #o to &e #eto'#o &er posto&i &e%ik po&edi#cao idiomatologija prou'a$a &e%ik s ob%irom #a #aci&uo prou'a$a#&e i#di$idual#oga stila ili i#di$iduali%ira#oga kolekti$#oga stila %amišl&e#o

&e u d$ostruko& perspekti$i: prou'a$a#&e &e%ika kao korpusa &e%i'#i #a$ika poseb#i %a po&edi#ca prou'a$a#&e ri&e'i, &e%ika, u #&ego$u ko#tekstu i situaci&io posto&i makrostilistika = li#g$isti'ka stilistika i mikrostilistika = stilistika primi&e#&e#a#a k#&ie$#u kritiku, meGusob#o se dopu#&u&u, ali osta&u auto#om#e ili, prema drugima, mi&eša&u seo idealisti'ka li#g$istika Nossler!pit%ero$e škole posta$ila &e sebi kao %adatak

prou'a$a#&e 'i#&e#ica ri&e'i, kritiku d&ela u totalitetu #&io$a ko#teksta = literar, stilisti's ili stilisti''riti'ism! idealisti%ka stilistika C /eo !pitzero !pitzer, pod Nosslero$im ut&eca&em, %amišl&a kritiku %as#o$a#u #a prou'a$a#&ustilisti'ki obil&e&a d&elao odbi&a&ući tradicio#al#u pod&elu i%meGu prou'a$a#&a &e%ika i prou'a$a#&ak#&ie$#osti, sm&ešta se u središte d&ela i trai #&ego$ kl&u' u stiluo dei#ira s$o&u metodu:

kritika &e ima#e#t#a d&elu = pola%#a &e ta'ka ko#kret#o um&et#i'ko d&elo, a #e#eko aprior#o gledište i%$a# d&elaL po%iti$i%am, Bergso#, roce = ut&eca&i s$ako &e d&elo &ed#a c&eli#a u 'i&emu se središtu #ala%i du #&ego$a t$orca ko&i

predsta$l&a pri#cip u#utar#&e koe%i&e ti&ela = duo$#i etimo# (opći #a%i$#ik s$i detal&a d&ela ko&i imoti$ira i ob&aš#&a$a) s$aki detal& mora #am omogućiti da prodremo u središte d&ela &er &e o#o &ed#ac&eli#a u ko&o& &e s$aki detal& moti$ira# i ukl&u'e#, a kad smo &ed#om u središtu, imat ćemo pogled #ac&eli#u detal&a u d&elo prodiremo i#tuici&om, ali ta &e i#tuici&a pro$&ere#a opaa#&ima idedukci&ama tako reko#struira#o d&elo ukl&u'e#o &e u c&eli#u, a posto&i &eda# %a&ed#i'ki#a%i$#ik %a d&ela &ed#e te iste epoe ili iste %eml&e (du #ekoga pisca odraa$a du #aci&e) o$o &e prou'a$a#&e statisti'ko, o#o ima s$o&u pola%#u to'ku u #eko& &e%i'#o&crti


26/89

karakteristi'#a crta &est i#di$idual#a stilisti'ka de$i&aci&a, poseba# #a'i#go$ora ko&i odstupa od #ormal#e upotrebe stilistika mora biti kritika simpati&e, d&elo se mora s$atiti u s$o&emu totalitetui i%#utra, što pretposta$l&a potpu#u simpati&uo stilisti'ke se crte otkri$a&u (#pr. pseudoob&ekti$#a moti$aci&a kao uporaba $e%#ika jer ,

gd&e &e u%ro'#a $e%a samo ilu%i&a = volio je Bertu jer je to (ila njegova ena, jer je (ila "o5tena, jer jetako izgledala itd.), a potom karakteri%ira&u te ob&aš#&a$a&u os#o$#im sta$om (duo$#i etimo# d&ela,#pr. re%ig#ira#o #e%ado$ol&st$o)! Ne- St,listi's ili St,listi' .riti'ismo amaso /lo#so, /mado /lo#so, poerrri, Vat%eldo !poerri ! trai i%a oblika os#o$#oga piš'e$a sta$a prema i$otu #&ego$u $i%i&u s$i&etao ;atz6eld = prou'a$a stilo$e epoa, sta$l&a&ući #aglasak #a od#ose um&et#osti ik#&ie$#oga oblikaL tako #adila%i &e%ik u strogome smislu ri&e'io !pitzer: krv "jesničkoga stvaranja "osvuda je ista, (ilo da je uzmemo na izvoru jezikaili ideja ili za"leta ili kom"ozicije i, (udu#i da sam lingvist, ja sam se stavio "od lingvistički kut da (ih "o5ao "rema jedinstvu djelao ;erzog: ri&e' slui %a o%#a'a$a#&e sta$a ko&i k#&ie$#ik %auima pred materi&om ko&a

mu do#osi i$oto resden: stil &e totalitet d&ela, u stilu #ala%imo d&ela i st$araoca ko&i &e d&eloL stilistikase mora ko#ce#trirati #a ta& totalitet! !a$ss$reova stilisti%ka kritikao aussure: cil& li#g$ista, ako &e opra$da#o da se po#o$o st$ori &edi#st$o d&ela, ipakosta&e dei#irati stil #a pla#u &e%ika i tako st$oriti &eda# i#strume#to tri tipa studi&a studi&e ko&e se ba$e uporabom i%olira#i sredsta$a i%raa&a (#pr. metaora kodVugoa) studi&e ko&e se od#ose #a sta#&a &e%ika, #a &e%ik epoe, rodo$a, s$e se $iše%as#i$a&u #a detalim &e%i'#im i#$e#tarima (#pr. Bru#eauo$e studi&e)

studi&e o stilu autora (#pr. c9rer o *allarm9u), $e%a#e u% &e%ik ! idealisti'ka i totalitar#a stilistika bit#o &e i#o%em#a (#pr. Hi&emci i I#gle%i sude ora#cuskome, špa#&olskome, tali&a#skome, a r&eGe o s$o&emu $lastitome &e%iku)

ako>son - Govorni dogaDaj i 6$nk#ije jezika

Ha sreću %#a#st$e#e i politi'ke ko#ere#ci&e #ema&u #išta %a&ed#i'ko.oetika se u pr$om redu ba$i pita#&em: [to $erbal#u poruku 'i#i um&et#i'kim d&elomWK#&ie$#i studi& s poetikom kao s$o&im arištem sasto&i se od d$a&u skupo$a problema: si#kro#i&e idi&akor#i&e.i#kro#i&ski opis obu$aća #e samo k#&ie$#u proi%$od#&u bilo ko&e da#e a%e #ego i o#a& dio

k#&ie$#e tradici&e ko&i &e %a tu a%u ostao kl&u'a# ili po#o$#o oi$l&e#.oetika &e dio li#g$istike i #&e#o e$e#tual#o od$a&a#&e dopušte#o &e samo ako se li#g$istika ogra#i'i#a podru'&e re'e#ice kao #a&$iše &e%i'#e strukture.

;e%ik se mora istrai$ati u s$o& ra%#olikosti #&ego$i u#kci&a. asta$#i 'imbe#ici u go$or#omdogaGa&u suL -[J>;/TI>; ko&i šal&e -


27/89

Imoti$#a u#kci&a, ogol&e#a u u%$icima, u odreGe#o& m&eri da&e %a'i# s$im #ašim iska%ima #a#&io$o& o#i'ko&, gramati'ko& i leksi'ko& ra%i#i.

Dsm&ere#ost #a ;/ = K-H/TJNH/ u#kci&a #ala%i s$o& #a&'išći gramati'ki i%ra% u$okati$u i imperati$u, ko&i si#takti'ki, morološki, 'esto 'ak i o#emski odstupa&u od drugi iime#i'ki i glagolski kategori&a. Ei&F

-$e tri u#kci&e predsta$l&a&u tradicio#al#i pogled #a &e%i'#i model.

osto&e poruke ko&e u pr$om redu slue usposta$i, produe#&u ili prekidu komu#ikaci&e, pro$&erika#ala (Valo, 'u&ete li meW), pri$la'e#&u sugo$or#iko$e po%or#osti ili pot$rdi #&ego$e produe#e

po%or#osti (lušate li W) Ta usm&ere#ost #a K-HT/KT &e 1/TJMK/ u#kci&a &e%ika.

D moder#o& logici u$ede#o &e ra%liko$a#&e i%meGu d$i&u ra%i#a &e%ika: Epredmet#og &e%ikaF, ko&igo$ori o predmetima, i Emeta&e%ikaF ko&i go$ori o &e%iku. Kad god pošil&atel& ili primatel& os&ete

potrebu pro$&eriti rabe li isti kod, go$or se usredoto'u&e #a K-: $rši *IT/;IZJMHD u#kci&u (t&.u#kci&u tuma'e#&a). EHe ra%umi&em $as = što elite rećiF.

osl&ed#&a u#kci&e &e%ika &e -ITK/ i proi%la%i i% usm&ere#osti #a -


28/89

Krešimir Bagić, ije%nik stilskih 6ig$ra

G/'!*"(+ !+MB*/+E'M

:ig$ra dik#ije.rirodna povezanost izraza i smisla rije%i *stvar$je se pojedina%nim 6ig$rama - onomatopejom,

sinestezijom, asonan#om, alitera#ijom Easniva se na $vjerenj$ da glasovi imaj$ ili da im se $odreDenom kontekst$ mog$ pridati sim>oli%ke vrijednosti

- moti$ira#osti $e%e i%meGu ri&e'i i st$ari go$ori se otkad se go$ori o prirodi &e%ika. Ha&sla$#i&i spis pos$eće# tom pita#&u lato#o$ &e di&alog Kratil. H&ego$i su sudio#ici Vermoge#, ko&i t$rdi da su ri&e'i#astale dogo$orom i da meGu #&ima #e

posto&i #ikak$a $e%a (ko#$e#cio#alisti'ka te%a), i Krati, ko&i t$rdi da &e s$aka st$ar dobila to'#o o#oime ko&e &o& #a&$iše odgo$ara (#aturalisti'ka te%a). D prilog glaso$#om simboli%mu go$orili su N.>omo#oso$, Q. $o# Vumboldt, 8. 8abele#t%, V. cucardt, *. 8rammo#t, -. ;esperse#, I. apir,/. . \ura$l&o$, B. >. Qor, I. V. 8ombric i dr

Neć se u Krati6u go$ori o %#a'e#&skim sugesti&ama po&edi#i o#ema. amoglas#iku i tamo &e

pripisa#a lakoća. *adar J. 1]#ag3 "+. g. i%$odi pokus ko&im usporedu&e glaso$#u simboliku imeGuod#ose samoglas#ika i i u. okus otkri$a da &e %a +7 posto *aGara i bri, %a posto ma#&i, %a posto l&epši od samoglas#ika u, dok &e u %a preko +0 posto ispita#ika debl&i, šupl&i&i, tam#i&i, tu#i&ii tupl&i od i.

Ha temel&u i%#im#og u$ida u teori&u glaso$#og simboli%ma . Qaug ("++.) ust$rGu&uda proc&e#e o simboli%mu glaso$a #ipošto #isu slu'ae te da si#este%i&ske Eopreke kao što su s$i&etlo!tam#o, lako!teško i malo!$eliko pripada&u, eleme#tar#im strukturama potreb#im %a opaaudiere#ci&aci&uPY. Neći#a &e%ika s$i&eta pos&edu&e ri&e'i Eko&e su sema#ti'ki luid#e, $iše ekspresi$#e#ego kog#iti$#eP. Te se ri&e'i #a%i$a&u i#ter&ekci&ama, glaso$#im gestama, glaso$#im slikama,ideoo#ima, o#omatope&ama, impresio#isti'kim ri&e'ima. D iska%u glaso$#i se simboli%am ost$aru&e

pom#im i%borom i kombi#aci&ama ri&e'i ko&e podupiru glaso$#u mimiku, rasporedom ri&e'i u re'e#ici,rasporedom #aglasaka i sta#ki, i#to#aci&om, re'e#i'#im ritmom i sl. Jako se moe po&a$iti u ra%li'itimdiskur%i$#im praksama, glaso$#i se simboli%am #a&'ešće reali%ira u aekti$#om go$oru i posebice

p&es#išt$u. pr. lami#go$a p&esma Barbara

o&edi#i stilisti'ari i retori'ari u% #a%i$ glaso$#i simboli%am paralel#o rabe #a%i$e mimologi%am,imitati$#a armo#i&a, armo#i%am. ritom se sadra& ti #a%i$a gd&ekad pos$e, a gd&ekad di&elom

preklapa sa sadra&em #a%i$a glaso$#i simboli%am. -d #aši autora, >. Zima ("0.) tu po&a$u poisto$&eću&e s o#omatope&om, dok &u J. 1ilipo$ić (".) s$rsta$a medu Eslike, ko&imi se posti%a$a$eća %or#ostP te &u odreGu&e o$ako: EVarmo#i&a (sklad) posta&e, kada se #&eki rad opo#aša m&erilomrie'iP. Z. [kreb (


29/89

Jgra ri&e'ima po&a$l&u&e se u a#egdoti, $icu, umoresci, komedi&i, d&e'&o& i &e%i'#o& poe%i&i, polemici,uopće u teksto$ima ko&ima &e cil& #asmi&ati i %aba$iti. J%a #&e sto&i i#telektual#a akti$#ost ko&a kršiko#$e#ci&e i 'i&a su obil&e&a #eoba$e%#ost, #eo'eki$a#ost, lucid#ost, lakoća. H&e%i#i ko#kret#i u'i#cisu $edri#a, komi'#ost, iro#i&a, i%#e#aGe#&e.

Z$uko$#a igra ri&e'ima #a&&ed#osta$#i&i &e i, prema pit%eru, #aii oblik igre ri&e'ima. Zas#i$a se #aubaci$a#&u bilo kak$e po %$uku srod#e ri&e'i ko&a uopće #e prista&e u smisao re'e#ice

Z$uko$#e igre ri&e'ima mogu se temel&iti #a omo#imi&i, polisemi&i, si#o#imi&i, glaso$#o& sli'#ostid$i&u ri&e'i. Hpr.: 7zdi5u#i 9 vole, dragi voli#u,2oli mene, vole, i vola volit #u& (/. 8. *atoš, >&uba$#ik sramel&i$)

0 $a"okon si se i sam&:0 1a 5to ,sise i sam;? %akve sise8 (


30/89

(*/*G+E'M

:ig$ra dik#ije(ova rije%, novo zna%enje postojeće rije%i, pos$Deni#a iz stranog jezika, idioma pojedinihpro6esionalnih ili dr$štvenih sk$pina, gdjekad i oAivljeni#a Mo$nin 200H (eologizam $lazi $rje%nik da >i imenovao novi predmet, pojav$ ili 6enomen, zamijenio stran$ rije% ili peri6raz$,postojećoj rije%i konk$rirao svojom ekonomi%nošć$, ekspresivnošć$ ili stilisti%nošć$ B$d$ći da

je ,novoL relativna i >rzo trošiva kategorija, neologizam je ograni%en na kraće vremenskorazdo>lje .ojavlj$je se $ razli%itim disk$rzima !$gerira istan%an$ per#ep#ij$ stvarnosti,pod#rtava misao, gdjekad $pozorava na govornikov$ Aelj$ za igranjem rije%ima ili stvaranjemoso>itih stilskih $%inaka vije s$ osnovne vrste neologizama< o>jektivni i s$>jektivni

*>jektivni neologizam proi%$od &e prakti'#i potreba &e%i'#e %a&ed#ice. Budući da prati ra%$o& i percepci&u s$i&eta te %#a#&e o #&emu, br%o se stabili%ira i posta&e sasta$#im di&elom leksika. Ko$a#ice#a&'ešće #asta&u doda$a#&em aiksa (popri&e'iti, prilica), slaga#&em ($eleposla#ik, kulturocid,drago$ol&ac) ili kraće#&em (maspok ! maso$#i pokret). !emanti%ki neologizam #asta&e kada se

posto&ećo& ri&e'i prida #o$o %#a'e#&eL s ra%$o&em ra'u#al#e te#ologi&e #astala su tako pos$e #o$a

%#a'e#&a ri&e'i miš, i%bor#ik, $irus, memori&a ili klik#utioseb#i tipo$i leksi'kog posuGi$a#&a su egzotizmi i pse$dopos$Deni#e. gzotizmi su Epo&mo$i ko&i

pot&e'u i% #eeuropski %emal&a i &e%ikaP ! ki#eskog, i#dskog, &apa#skog, karipskog, kore&skog,mala&skog, maorskog, i#di&a#ski &e%ika &e$er#e /merike i dr. Zat&e'emo i u #a%i$ima ra#e,i$oti#&a, bil&aka, obita$ališta, od&eće, sporto$a, i$ot#i stilo$a: aikido, a$okado, bambus, 'okolada,e#g sui, &oga, kakao, ka#u, karate, kimo#o, ki$i, #a#budo, ora#guta#, reiki, rupi&a, sudoku, suši, ša,šeik, t.ou, $ig$am. .se$dopos$Deni#e su pak ri&e'i ko&e #isu posuGe#e kao c&eli#a. Jako su #a'i#&e#eod i#o&e%i'#i morema, te ri&e'i #e posto&e u &e%iku i% ko&ega pot&e'u moremi. Ha&u'estali&i supse$doanglizmi i%$ede#i pomoću suiksa !er (de%er, darker) i !i#g (i#e#&eri#g, presi#g).*Aivljeni#e su ri&e'i ko&e se %bog (socio) li#g$isti'ki ra%loga i% pasi$#og $raća&u u akti$#i leksik.-bi'#i i go$or#ik doi$l&a$a kao #o$e. e$edeseti godi#a 20. st. u r$atskom &e%iku oi$l&e#e su

broe ri&e'i #astale ili rabl&e#e da$#o pri&e: glaso$a#&e, du#os#ik, 'as#ik, glede, stoer i dr. *eGui#im u upotrebu ula%e ri&e'i pogla$arst$o, uradak, $&ebe#ik, $ro$#išt$a ili ra$#atel&, ko&e &e u "+. st.sko$ao B. [ulek.

!$>jektivni neologizam &e stilska igura u pra$om smislu ri&e'i. -bi'#o se po&a$l&u&e u k#&ie$#osti. Heo'eki$a# &e, bogat ko#otaci&ama, artiici&ela#, asoci&ati$a#, karakteristi'a# %a stil d&ela ili pisca.roi%$odi i%ra%ite estetske u'i#ke.

/. 8. *atoš s$o& &e pripo$&ed#i stil gradio st$ara&ući broe #o$e ri&e'i. K. ra#&ić ("+".) di&eli i #aimeni%ke (kamatnik, umrlik, monokliranje, vodoholizam, "usto5kolac), pridjevske >"amtivječan, frazast, (a(oljetski, tu"ouh, se(irad ), glagolske (iz(ara(ariti se, otro(ojčiti, ukasarniti, le"r5nuti,duho"iriti) i priloške (munjimice, o"rho, okomce, "o(auljke, smiju#ke).

D *ari#ko$iće$u Kiklopu po&a$l&u&e se ri&e' čovjetina (u %#a'e#&u: l&udsko meso). D grad#&iiro#i&skoga diskur%a roma#a *irisi, %lato i tam&a# . Ho$aka bit#o m&esto %au%ima&u leksi'ke kreaci&e0 kuhinjarke, lucija5enje. D p&es#i'kom &e%iku #o$e su ri&e'i $eoma 'este. *. i%dar u Kame#omspa$a'u, stili%ira&ući &e%ik stećaka, arai%mima pridruu&e broe leksi'ke raritete: utisu#iti se, one(iti, 5utalica, suočice, "u"inje. J. lam#ig st$ara ri&e'i "rosluhivati, samo(lag, "ijezda, surorusa, sta"lamna& >irski #eologi%mi po#ekad po'i#&u u#kcio#irati kao širira#i paralale#i &e%ik ko&i go$ori i o#o što #i&eka%i$o posto&ećim leksikom. -brise tak$i &e%ika moguće &e #aći u #eološkim praksama ;. e$era( "o"tičiti, muzičiti, slaz(a, tigrirati, frazarij, učestkao, zlo"ogledi) ili /. \agar >tiguar, onaon,otiktakati, izoti#i, "rorositi, njenodi5u#i&

>i#g$isti i karakteri%ira&u kao nekrotizme ili hapakse (ri&e'i #esigur#a %#a'e#&a ko&e se u korpusuteksto$a #ekog &e%ika po&a$l&u&u samo &eda#put).


31/89

ub&ekti$#i &e #eologi%am #eri&etko bli%ak igri ri&e'ima. -sim u k#&ie$#osti po&a$l&u&e se umedi&skom diskur%u, reklami, pri&e$odima. liskih stihova ili pol$stihova+znimno, rimovati se mog$ rije%i na po%e#ima ili $sred stihova .od$daranje po%inje odzavršnog sloga i moAe - ovisno o prigodi, pjesnikovoj $mješnosti ili poeti%kom na%el$ - zahvatitisve slogove povezanih rije%i Ea t$ s$ se pojav$ $vrijeAili i hrvatski nazivi srok i slik N!lik jes$glasni do%etak više stihova pri kraj$O enoa 1PIJH ima se najćešće povez$je s ritmom


32/89

-ba se #a%i$a pritom, #esigur#om etimologi&om, i%$ode i% stger. ri&e'i `rim (#i%, bro&). 8rci i >H$krštena rima a>a>Ho>grljena rima a>>aHisprekidana rimamonorima< ista rima provedena kroz %itav$ pjesm$ aaaaH

o&a$#i oblici i seme rime ima&u $a#u kompo%ici&sku ulogu. troa s e odreGu&e i kao susta$korespo#ede#ci&a rima ! #pr. par#a rima odreGu&e disti, ukršte#a ili obgrl&e#a katre#, tri s e rimo$a#a

para po&a$l&u&u u sesti#i itd. tal#e lirske $rste poput so#eta ili ro#da ima&u preci%#o ra%raGe#e semerimo$a#&a ko&e i ormal#o i smisao#o sud&elu&u u grad#&i p&esme i armo#i%aci&i #&e%i#i di&elo$a. D%spome#ute $rste rime, 'esto se i u ra%li'itim diskur%ima po&a$l&u&u i sl&edeće:leoninska rima glasovno pod$daranje pol$stihova istog stihaHdvostr$ka rima naj%ešće $ dvanaester#$Hnaizmjeni%na rima izmjenjivanje m$ške i Aenske rimeH

osto&e ra%li'iti poseb#i slu'a&e$i rime ko&e su obliko$ali po&edi#i p&es#ici ili p&es#i'ke škole, #pr.rima u#utar stia, rimo$a#&e kra&a stia s kra&em sl&edećeg polustia, rimo$a#&e ra%li'iti segme#ata

p&esme, i to 'ita#i sli&e$a #ades#o ili %des#a uli&e$o, odo%go prema dol&e ili odo%do prema gore(-ulipo), po#a$l&a#&e %a$rš#og $okala u s$im ri&e'ima stia, %apo'i#&a#&e s$i ri&e'i u stiu istim


33/89

slo$om (tautogram), ek$i$o'ka rima (temel&i se #a kalamburu), deri$aci&ska rima (%druu&e ri&e'i istog podri&etla), olorima (potpu#a omoo#i&a sus&ed#i stio$a) i sl.

EN&e'#a ri&e' #a straiP


34/89

kom$nika#ijskoj sit$a#iji 3zrok$je saAetost i zg$sn$tost izraAavanja Festa je $ razgovornom inovinarskom stil$ te $ razli%itim o>li#ima gnomskih iskaza

D citira#im #o$i#skim #aslo$ima i poslo$icama #edosta&u glagoli. -sim glagola, mogu se ispuštatiime#ice (it %ovjek glad#u %ovjek$ #e $&eru&e), prilo%i (Hema mu više #ego pet#aest godi#a) i%am&e#ice (u r$atskome 'est slu'a& %bog #&ego$e si#teti'#osti, t&. s$o&st$a da morologi&a pre#osi

broe oba$i&esti te i #i&e potreb#o ud$a&ati). /ko se go$ori o re'e#i'#im di&elo$ima, i%osta$l&e#imogu biti predikat, sub&ekt i ob&ekt.

tiloge#ost elipse obr#uto &e proporcio#al#a #&e%i#o& pretposta$l&i$osti ! što &e ispušte#i eleme#t teereko#struirati, to &e elipsa stiloge#i&a

o&am elipsa rabi se i u #aratologi&i. 8. 8e#ette #&ime o%#a'a$a pripo$&ed#e preskoke, t&. i%osta$l&a#&edi&elo$a pri'e. Harati$#a elipsa moe biti d$o$rs#a: ekspli#itna (#arator #am&er#o prešuću&e

pripo$&ed#u sek$e#cu i to &as#o #a%#a'u&e u tekstu: $i&e godi#e posli&e, -d tog dogada&a proš"o &esedam da#a i sl.) i impli#itna ('itatel& treba otkriti prešuće#u i#ormaci&u, ko&a obi'#o #i&e po%#ata #i

pripo$&eda'u). Harati$#e su elipse. osim %a pro%u, karakteristi'#e i %a ilmsku #araci&u.

$t i epitet 'tri>$t je naj%ešće pridjev koji po>liAe ozna%ava imeni#$, s$Aava, pre#izira iliterminologizira njezino zna%enje kameni zid, >rzi vlak, >jeloglavi s$pH pitet je pak pridjevkoji imeni#$ o>ogać$je poetskom karakteriza#ijom i nerijetko $pozorava na govornikov$osjećajnost, per#ep#ij$ ili spe#i6i%n$ perspektiv$ motrenja $gašene sl$tnje, nijeme o%i,6iligranski plo%ni#iH 'tri>$t je nositelj dodatne o>avijesti, a epitet stilogene karakteriza#ije

D klasi'#o& retorici epitet se promatra kao stilski $kras (epiteto# or#a#s), po$reme#o 'ak kao pod$rsta pleo#a%ma. Jsti'e se da &e prim&ere# p&es#i'komu go$oru, &er &e sredst$o po&a'a#&a i%ra%a.

Jska% be% epiteta škrt &e i #euglaGe#, a iska% pretrpa# epitetima ra%metl&i$ i teak. -d stare 8r'kego$ori se o stal#om epitetu (epiteto# perpetuus).


35/89

D p&es#išt$u epitet &e stiloge#i&i što &e i%#e#ad#i&a #&ego$a $e%a s ime#icom u% ko&u sto&i. os&edu&eaekti$#i i dramatski pote#ci&al: aekti$#i &er upuću&e #a se#%ibil#ost lirskog sub&ekta, a dramatski &er 'itatel&a po%i$a #a i#terpretaci&u ko&om bi trebao ra%ri&ešiti pri$id#u ili st$ar#u sema#ti'ku #apetosti%meGu prid&e$a i ime#ice. Ipitet moe ko#kreti%irati apstrakt#o, oi$l&a$ati #ei$o, uma#i%irati

po&a$e, st$ari ili predmete.

Ipitet &e poseb#o omil&e#o stilsko sredst$o u baroku &er prido#osi kiće#osti i%ra%a te u simboli%mu &er sud&elu&e u predo'a$a#&u iracio#al#i $ri&ed#osti (emoci&a, raspoloe#&a), posredu&ući pritom i%meGust$ar#oga s$i&eta i s$i&eta duše.

Ipiteti u p&es#išt$u 'esto su metaori'ki, &er i%d$a&a&u obil&e&a ko&a temati%ira#i e#ome# di&eli sko&im drugim e#ome#om! D#ato' klasi'#om u$&ere#&u da epitetu #i&e m&esto u pro%#om i%ra%u,#eri&etka ga se %at&e'e u #o$elama i roma#ima

D širem smislu, epitet #e mora biti samo prid&e$ #iti ri&e' u% ko&u sto&i mora biti samo ime#ica.Ipitetom se moe %$ati s$aka ri&e' ko&a karakteri%ira. Hpr.:imeni#a< pšeni#a >jeli#a, voda st$deni#a

prilog< tiho p

Documents

The Skripta Stilistika Fv