TESLA I KVANTNO-KOHERENTNA STANJA SVESTI: ‘CASE STUDY’ ZA RAZUMEVANJE

KVANTNO-HOLOGRAFSKE PRIRODE KREATIVNOSTI

Dejan Raković

Elektrotehnički fakultet, Beogradrakovicd@etf.bg.ac.yu

Internacionalni anti-stres centar (IASC), Beogradwww.iasc-bg.org.yu

Ključne reči: Nikola Tesla kao kreativni vizionar; Kvantno-holografska priroda svesti i kreativnosti; Kvantne i klasične Hopfildove asocijativne neuronske mreže; Kvantna holografija i kvantna dekoherencija; Dva kognitivna modusa spoznaje: kvantno-koherentni direktni (religijsko/kreativni u izmenjenim/prelaznim stanjima) i klasično-redukovani indirektni (čulno/racionalno posredovani u normalnim stanjima; Prelazna i izmenjena stanja svesti i kontrola kognitivno-kreativnih procesa u budnom stanju i tokom spavanja; Teslina kreativnost i budna meditativna kontrola izmenjenih i prelaznih stanja. . REZIME. Nikola Tesla je nesumnjivo najveći pronalazač u istoriji elektrotehnike, a ono što ga čini posebno fascinantnim jeste Teslina mentalna kontrola kreativnih vizija koja može poslužiti kao izuzetan ‘case study’ za razumevanje i same biofizičke prirode kreativnosti. S tim u vezi, razmotrene su kvantne osnove svesti i kreativnosti u okvirima dva kognitivna modusa spoznaje (direktan religijsko-kretivni, karakterističan za kvantno-koherentna prelazna i izmenjena stanja individualne svesti, i indirektan čulno/racionalno posredovani, karakterističan za klasično-redukovana normalna stanja individualne svesti) - zajedno sa uslovima transformacije jednog modusa u drugi - korišćenjem klasično-elektrohemijskih hijerarhijskih moždanih neuronskih mreža i kvantno-holografskih mikrotalasnih Hopfildovih akupunkturnih neuronskih mreža modulisanih ultraniskofrekventnim elektromagnetnim poljima moždanih talasa, kombinovanih sa kvantnom teorijom dekoherencije. Čini se da ovakva teorijska analiza daje izuzetnu biofizičku osnovu za tradicionalnu psihologiju prelaznih i izmenjenih stanja svesti, i omogućava razumevanje i kontrolu kognitivno-kreativnih procesa, kako u budnom stanju tako i u tokom spavanja. Ukazano je i da je tajna Tesline kreativnosti verovatno u budnoj meditativnoj kontroli izmenjenih i prelaznih stanja svesti.

Fenomen dubokih kreativnih uvida je poznat mnogim stvaraocima u oblasti nauke i umetnosti. Najčešće, posle izvesnog napora da se razreši neki problem, rešenje se iznenada pojavljuje. Međutim, sam čin kreacije odigrava se na podsvesnom nivou, i do sada je izmicao racionalnoj naučnoj analizi. Upravo zato su Tesline introspektivne analize svojih kreativnih faza dragoceni “case study“ [1,2] za razumevanje same biofizičke prirode kreativnosti eleborirane u ovom radu. Tokom boravka u Budimpešti (1881/1882), u potrazi za poslom posle napuštanja studija, Tesla je bio opsednut potrebom da odvoji ... ’komutator od mašine’ ... Postigao je ... ’odlučan napredak’ ... u Pragu (1880/1881), ali je znao da mora do postigne više, da prokrči novi put: ’Počeo sam prvo zamišljanjem u glavi kako pokrećem pravu autentičnu mašinu i pratim joj promjenljivi tok ... Zatim bih zamišljao sisteme koji se sastoje od motora i generatora i kako ih pokrećem na razne načine. Slike koje sam gledao bile su savršeno stvarne i opipljive’. Čitava njegova životna snaga, svi impulsi i nagoni bili su usmereni ka rešenju, zahtevajući sve više i više, uvek s njim, prisutni čak i u snu, bliže njemu nego išta drugo: on je morao naprezati misli do krajnjih granica, nije imao strpljenja i, nekoliko nedelja od početka zaposlenja, potčinio se svome ... ’neprestanom razmišljanju’ ... i dobio ’potpuni nervni slom’ ... Njegovo fizičko stanje je potpuno propalo. Nervni slom je ubrzao i izoštrio njegova opažanja stotinama puta tako da ’sam mogao da čujem otkucaj džepnog sata kroz tri sobe između mene i sata. Muva koja bi sletjela na sto proizvodila je tup udarac u mome uhu. Zvižduk lokomotive ... potresao bi stolicu na kojoj sam sjedio ... u mraku sam mogao razaznati predmet na udaljenosti od tri-četiri metra po naročitim jezivim osjećajima na čelu ... U nekim slučajevima vidio sam vazduh oko sebe prepun živih plamičaka.’ …

Boravio bi u kući, u pidžami i pod pokrivačem, neprekidno drhteći od tutnjave kolskih točkova i konjskih kopita, verglaša, zvona i glasova nerazgovetnih i stranih. I sam vazduh ga je povređivao. On je potekao iz ’roda žilavog i starog stabla.’ ... Ali njegov krevet je morao da se postavi na gumene jastuke. Puls mu je oscilovao od veoma niskog do 260 otkucaja u minutu ... Poznati lekar, zainteresovan za Teslinu bolest, došao mu je u vizitu, rekao da da je njegova bolest neizlečiva i dao mu da uzima svakog dana sedative kalijum-bromida da bi ublažio nervni slom. Ni do danas niko nije objasnio kakva je to mogla biti Teslina bolest; jedino se to moglo pripisati poremećaju i neravnoteži u njegovoj izuzetno velikoj hipofizi ... .

Jednoga dana kolega sa posla, Antal Sigeti, mu je došao u stan i rekao da, kad već ne zna od čega boluje, bar zna to da šetnja na čistom vazduhu i svetlosti nikome ne škodi i pokazao mu je gradski park, Varošliget, i pozvao ga da pođu u šetnju. Tesla je prihvatio poziv i odlazio je u šetnju svakoga dana neizostavno, odlazio je brižljivo na posao, primećivao da dani postaju duži, da ptice lebde u vazduhu. Najgore je prošlo: ‘Ovo smo praktikovali svakoga dana i ja sam brzo dobijao snagu. I moj um je izgleda postajao živahniji, pa kad se moje misli vrate ka predmetu koji me je obuzimao, bio sam iznenađen u svoje uvjerenje u uspjeh. Jednom prilikom, koja će mi uvijek ostati u uspomeni’ ... za vreme jedne šetnje u parku, krajem februara, Tesla je posmatrao zalazak sunca i poceo recitovati slavni odlomak iz Geteovog Fausta. :

Dan je pri kraju; ono sve dalje sja, ,

hita da drugi oživljava svet. .

O, što me krila ne dignu sa tla, ,

pa za njim, večno da upravljam svoj let! .

Divnog li sna, dok ono dalje kreće! .

Ah, kuda lete krila bestelesna .

Telesna krila vinuti se neće! .

(1126-1145)

Tesla je odjednom stao, zanemeo ukočen i zapanjen, jer je ugledao očima proroka Isaije ono što je toliko dugo tražio ... ’Dok sam izgovarao ove riječi, sinu mi ideja kao munja ... i u trenu se istina otkri. Grančicom sam u pijesku nacrtao dijagram moga motora ... tajne prirode koje sam ... otrgnuo od nje uprkos svih smetnji i po cenu samog života.’ Nacrtao je dijagram dva klipa koji se naizmenično kreću, stalno sa jednim na vrhu i drugim na dnu zamaha. Svaki je okretao mašinu: dva toka u suprotnim smerovima, velikom brzinom, stvarala su magnetno polje. Baš kao sunce - spušta se ovde, ali se diže negde drugde. Pokušao je da objasni: ’Gledaj me! Gledaj kad ga pokrenem u obrnutom smjeru! Vidi ovaj moj motor na naizmjeničnu struju - matematička dedukcija. Poezija postavlja pitanja, ali matematika daje odgovore. Nema istine koja se ne može izraziti jednostavno. Ovo će trajati.’ Sigeti je stajao kao ukopan, nemi posmatrač čuda otkrića. ’Gledaj kako glatko ide. Nema komutatora, nema četkica, nema iskri. Dok tok jednog kalema slabi, u susjednom kalemu raste, kalem za kalemom, stvarajući nova magnetna rotirajuća polja i neprestano vrteći osovinu.’ … .

On je, eto, ipak bio u pravu u Gracu (1875/1877). Varnice, točak i sada elektromagnetno polje. Njegova strela je pogodila cilj. Možda je poremećaj njegovih čula ipak bio neophodan. On je ušao u zajednicu džinova nauke. Njegov život je sačuvan za neku određenu svrhu ... Njegovo teško iskušenje je bilo završeno, ali je istraživanje možda tek počinjalo, jer je tog proleća i leta bio na mukama izuma. .

Ušao je u dvorac riznice elektriciteta i prozor za prozorom se otvarao pred njim, a svaki prozor i svako otkriće sadržavali su u sebi nešto od od čitavog tekućeg sveta elektriciteta. Sve je bilo novo, pa ipak, on je osećao kao da je sve to već znao ... ’Električna snaga je bila prisutna svuda u neograničenim količinama.’ ... On je bio kao dete koje se vrti na peti na kišom omekšaloj zemlji, šireći ruke da vidi dokle doseže. Kako bi naizmenična struja mogla da teče u jednom pravcu? Bi li moglo biti tri toka? Koliko daleko bi naizmenična struja mogla biti prenesena? Kakva mašina bi trebalo da se izume da bi mogla da prati tu snagu? Za dešnjake i levoruke podjedanako. Zamislio je s lakoćom nove motore: .

’Za manje od dva meseca razvio sam sve tipove motora i modifikacije sistema, sada poznate pod mojim imenom ... bilo je to mentalno stanje sreće tako potpuno za kakvo sam ikad znao u životu. Ideje su dolazile u neprekidnom toku i jedina teškoća koju sam imao bilo je da ih čvrsto zgrabim.’ ..

Tesla je bio apsolutno ubeđen u sličnost naučnih i umetničkih ideja: ’One dolaze iz istog izvora.’ To gledište je slično Platonovom, ali Tesla do njega nije došao kroz filozofske spekulacije, već je iskusio svet ideja još od detinjstva: ’Kada bi se pomenula neka reč, lik objekta koji je ona predstavljala bi se pojavio tako živo u mojoj svesti da sam često bio sasvim nesposoban da razlikujem da li je to što vidim opipljivo ili nije ... Nekada bi on ostajao fiksiran u prostoru iako sam gurao ruku kroz njega. Ako je moje objašnjenje ispravno, trebalo bi da je moguće projektovati na ekran lik bilo kojeg zamišljenog objekta i učiniti ga vidljivim’ ... .

‘Onda, instinktivno, počeo sam da izvodim ekskurzije izvan granica malog sveta koji sam poznavao i ugledao nove scene. One su prvo bile veoma rasplinute i nejasne, i brzo bi nestajale kada bih pokušao da se koncentrišem na njih, ali malo po malo, uspeo sam da ih fiksiram; one su dobile u jačini i jasnoći i konačno stekle konkretnost realnih stvari. Uskoro sam otkrio da mi je najprijatnije bilo ako bih prosto odlazio u svojoj viziji sve dalje i dalje, dobijajući nove impresije sve vreme, i tako sam počeo da putujem - naravno u svojoj svesti. Svake noći (a ponekad i tokom dana) kada bih bio sam, počinjao sam svoja putovanja - posmatrao nova mesta, gradove i države - živeo tamo, sretao ljude i sklapao prijateljstva i poznanstva i, ma kako neverovatno, činjenica je da su oni bili isto tako stvarni i dragi meni kao oni u stvarnom životu i ni malo manje intenzivni u svojim ispoljavanjima. To sam činio neprekidno sve do sedamnaeste godine, kada su mi se misli ozbiljno okrenule pronalazaštvu.’ .

Navedeni Teslini iskazi nedvosmisleno govore o tome da su Tesline vizije i otkrića ostvarivane u kontrolisanim izmenjenim i prelaznim stanjima svesti, koja su manifestacija makroskopske kvantne prirode i nelokalnosti svesti, sa značajnim psihosomatsko-transpersonalnim i kognitivno-kreativnim implikacijama, elaboriranim u narednim odeljcima. .

MAKROSKOPSKA KVANTNA PRIRODA I NELOKALNOST SVESTI: .

PSIHOSOMATSKO-TRANSPERSONALNE IMPLIKACIJE .

Danas preovlađujuća naučna paradigma je da se procesiranje informacija na nivou centralnog nervnog sistema odigrava posredstvom hijerarhijski organizovanih i povezanih neuronskih mreža [3-5]. Izgleda da se ova hijerarhija bioloških neuronskih mreža spušta sve do subćelijskog citoskeletalnog nivoa, za koji neki istraživači veruju da predstavlja interfejs između neuralnog i kvantnog nivoa [6] - za koji se nedavno ispostavilo da u Fejnmanovoj propagatorskoj verziji Šredingerove jednačine ima matematički formalizam analogan Hopfildovoj asocijativnoj neuronskoj mreži [4]. .

Pomenuta analogija otvara i dodatno fundamentalno pitanje kako sa kvantnog paralelno procesirajućeg nivoa nastaje klasični paralelno procesirajući nivo, što je inače i generalni problem veze kvantnog i klasičnog nivoa u tzv. kvantnoj teoriji dekoherencije [7]. .

Naravno, isto pitanje je blisko povezano i sa fundamentalnom prirodom svesti, čija indeterministička svojstva slobodne volje [8-10] i druge holističke manifestacije poput prelaznih stanja svesti [9] i izmenjenih stanja svesti [11], prelaza svesno/nesvesno i prožimanja tela svešću [12] - nužno ukazuju da neke manifestacije svesti moraju imati dublje kvantno poreklo, sa značajnim psihosomatskim i transpersonalnim implikacijama. .

U kontekstu makroskopskih kvantnih psihosomatskih implikacija - kako pokazuju kvantno-koherentne karakteristike rusko-ukrajinske škole mikrotalasne rezonantne terapije (MRT) [13,14], akupunkturni sistem je jedini makroskopski kvantni sistem u telu (dok mozak izgleda ipak to nije [15]) koji može biti povezan sa svešću [16]. .

A pošto nedavna teorijska istraživanja pokazuju da svaki kvantni sistem ima formalnu matematičku strukturu kvantno-holografske asocijativne neuronske mreže [4] - to se (akupunkturno privremeno-reprogramabilni [17,18]) memorijski atraktori kvantno-holografske akupunkturno-meridijanske mreže mogu tretirati kao psihosomatski poremećaji koji predstavljaju mikrotalasne (ultraniskofrekventno modulisane) (kvantno)holističke zapise - što može predstavljati biofizičku osnovu (kvantno)holističke lokalne psihosomatike [10,17,19]! .

Istovremeno, pomenuta analogija matematičkih formalizama Hopfildove asocijativne neuronske mreže i Fejnmanove propagatorske verzije Šredingerove jednačine ukazuje na kolektivnu svest kao moguće ontološko svojstvo samog fizičkog polja [10,17] sa različitim mikrokvantnim i makrokvantnim (i nebiološkim i biološkim) eksitacijama, što je i široko rasprostranjena teza istočnjačkih ezoterijsko/religijskih tradicija [20] - pa onda memorijski atraktori kvantno-holografske prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti mogu biti tretirani kao psihosomatski kolektivni poremećaji koji predstavljaju generalizovane (kvantno)holističke povezane-sa-poljem zapise (uključujući interpersonalna isihastičkom-molitvom konačno-reprogramabilna interpersonalna opterećenja [17,21]) - što može predstavljati biofizičku osnovu (kvantno)holističke globalne psihosomatike [10,17,19]! .

Tako se čini da je ustvari kompletna psihosomatika kvantni hologram, i da se to odnosi i na kolektivnu i na individualnu svest, što asocira na hinduistički odnos Braman/Atman, kao celine i dela u kome je sadržana informacija o celini [20]. Pomenuta kvantno-holografska slika implicira i da kvantno-holografski hijerarhijski delovi nose informaciju o celini, omogućujući suptilnu kvantno-informacionu fraktalnu spregu različitih hijerarhijskih nivoa: akupunkturno-baziranu-kvantno-holografsku kontrolu ontogeneze i morfogeneze [17], počev od prve deobe oplođene jajne ćelije kojom započinje i diferenciranje akupunkturnog sistema (električno-sinaptičkih) “gap-junction” spojeva [22]; kvantno-holografsko-jezički-uticaj na ekspresiju genoma [23]; kao i fraktalno-informacionu spregu različitih hijerarhijskih nivoa u Prirodi [24]. .

U tom kontekstu, moglo bi se reći i da postoje tri linije fronta integrativne psihosomatske medicine [17] (duhovnost, koja kroz molitvu za druge trajno uklanja uzajamne memorijske atraktore na nivou kolektivne svesti; istočnjačka tradicionalana holistička medicina i dubinska psihoterapija, koja privremeno uklanja memorijske atraktore na nivou akupunkturnog sistema/individualne svesti i sprečava ili ublažava njihovu somatizaciju, kao posledicu nemara na prvom nivou; zapadnjačka konvencionalna medicina, koja kroz imunologiju, farmakologiju, preventivnu dijagnostiku i hirurgiju sprečava ili ublažava somatizovane posledice nemara na prva dva nivoa - sa važnom implikacijom da nužne aktivnosti na drugom i trećem nivou, uz zanemarivanje prvog, imaju za posledicu dalje prenošenje memorijskih atraktora na nivou individualne i kolektivne svesti u ovoj i narednim generacijama, samo nagomilavajući kvantno-holografska nelokalna opterećenja koja prouzrokuju potom ne samo bolesti, već i međuljudske sukobe, ratove i druga stradanja). . .

U kontekstu makroskopskih kvantnih transpersonalnih implikacija - ako svest ima indeterminističke karakteristike (slobodne volje), ona mora ipak igrati suštinsku ulogu u tzv. kvantnom kolapsu talasne funkcije [8-10], jedinom indeterminističkom svojstvu kvantne mehanike, koji još ima manifestno otvorene probleme fizičke prirode nelinearnog kolapsa i relativistički nekonzistentnog trenutnog delovanja na daljinu nelokalnog kolapsa talasne funkcije [9,10]. .

Jedno od rešenja problema (nelinearnog) kolapsa predložio je Penrouz [25] u gravitaciono-indukovanoj objektivnoj redukciji talasnog paketa u kojem gravitaciono polje aparature uključeno u superpoziciju korespodentnih mogućih probabilističkih stanja merne aparature implicira superpoziciju različitih prostorno-vremenskih geometrija, pa kada te geometrije postanu dovoljno različite (na Plank-Vilerovoj skali ~ 10-35 m) to implicira prestanak standardne probabilističke superpozicije stanja kvantni sistem/merna aparatura (kvantno nedefinisane u striktno razdvojenim prostorno-vremenskim geometrijama) pa Priroda mora izabrati jedno od njih čime izaziva objektivnu redukciju talasnog paketa. .

(A što se tiče nealgoritamskih kvantno-gravitacionih aspekata svesti [25], Penrouz je pokušao da potraži postojanje dovoljno izolovanih relevantnih makroskopskih kvantnih stepeni slobode u mikrotubularnim citoskeltalnim strukturama neurona, što je Tegmark u svom radu podvrgao žestokoj kritici [15]).

Saglasno našem biofizičkom kvantno-holografskom/kvantno-relativističkom modelu svesti, slična objektivna redukcija talasnog paketa može imati kvantno-gravitaciono poreklo u minijaturnim prostorno-vremenskim "wormhole" tunelima visoko neinercijalnih mikročestičnih interakcija u situacijama sličnim kvantnom merenju (potpuno ekvivalentnim, prema Ajnštajnovom principu ekvivalencije, snažnim gravitacionim poljima u kojima se otvaraju "wormhole" tuneli [26]) - implicirajući i da je fon Nojmanov ad hoc projekcioni postulat [8] baziran na kvantno-gravitacionim fenomenima [10], koji su na dubljem nivou od nerelativističkih kvantno-mehaničkih. .

Osim toga, nelokalnost kolektivne svesti [10], kao džinovske prostorno-vremenske asocijativne neuronske mreže sa raspodeljenim individualnim svestima (koje su, saglasno našem biofizičkom kvantno-holografskom/kvantno-relativističkom modelu svesti vezane kod čoveka za telesne akupunkturne elektromagnetno/jonske mikrotalasne ultraniskofrekventno-modulisane kvantno-holografske neuronske mreže [10,17,19], i koje međusobno interaguju kvantno-gravitaciono u prelaznim stanjima individualnih svesti [10]), može objasniti (prividno) trenutno delovanje na daljinu u (nelinearno) kvantno-gravitaciono indukovanom i (nelokalno) kanalisanom kolapsu posredstvom kolektivne svesti [10]. .

Relikt pomenutih mikroskopskih procesa ostao je izgleda i na makroplanu u prelaznim stanjima individualne svesti (kao visoko neinercijalnim procesima vantelesnog prostorno-vremenskog kvantno-gravitacionog mentalno-kanalisanog tuneliranja dela akupunkturne elektromagnetno/jonske kvantno-holografske neuronske mreže [10]). ..

To može predstavljati biofizičku osnovu [10,17] za mnoge transpersonalne komunikacije bez prostorno-vremenskih barijera (prekognicija i druge ezoterijske pojave i vantelesna iskustva [27], iskustva i eksperimenti sa molitvom [28] i drugim nelokalnim interakcijama [29-32], i istovremeno objašnjava zašto su ti fenomeni kratkotrajni i slabo reproduktivni, kao i zašto se najlakše mentalno kontrolišu neposredno pred ulazak u izmenjeno stanje svesti, poput spavanja [10]) - kod kojih neophodnost mentalnog adresiranja na metu implicira i jednoznačni ontološki ličnosni aspekt individualne ljudske svesti [10,17], što je široko rasprostranjena teza hrišćanske religijske tradicije [21]. .

Ono što se zaista anticipira u prelaznim stanjima individulne svesti može biti vremenski evoluirano kvantno-holografsko stanje "polja" kosmičke kolektivne svesti (i njenog komplementarnog "čestičnog" kosmičkog okruženja) kojem kvantno-holografska stanja individualne svesti imaju pristup, kao konstitutivni deo kosmičke kolektivne svesti - što se kvantnomehanički opisuje njihovom determinističkom unitarnom evolucijom upravljanom Šredingerovom (ili Fejnmanovom propagatorskom) jednačinom, bez kolapsa (usled odsustva komplementarnog van-kosmičkog okruženja!) [17]. U tom pogledu, sasvim je moguće da postoje jake preferencije za individualnu i kolektivnu budućnost, upravljane interpersonalnim mentalnim opterećenjima, kako se široko tvrdi u tradicijama Istoka [20], što verovatno podržava i savremeno matematičko otkriće skrivenog "biblijskog koda" [24] (s tim što se anticipirano stanje može redefinisati spiritualno-indukovanom molitvom-za-druge, menjajući (ne-Šredingerovski) trenutno stanje međupovezanih individualnih svesti participirajućih u kolektivnoj svesti, i time anticipirane preferencije za individualnu i kolektivnu budućnost [10,17] - što ostavlja najveći prostor za slobodnu volju, u saglasnosti sa tradicijom isihazma [21] I filozofijom slobode Berdjajeva [33].

Treba posebno podvući realnu biofizičku prirodu religijskih i drugih transpersonalnih iskustava vezanih za prelazna stanja svesti - što je u skladu sa višemilenijumskim empirijskim iskustvima različitih religijsko/ezoterijskih tradicija Istoka i Zapada [20,21], ukazujući na istu biofizičku osnovu ovih fenomena u svim religijsko/ezoterijskim tradicijama, jer je i kognitivni aparat ljudi svih tradicija isti [34]. .

Na istoj tradicionalnoj liniji, treba dodati da saglasno teorijskoj povezanosti svest/akupunkturna makroskopska kvantno-holografska elektromagnetno/jonska asocijativna neuronska mreža [10,17], ezoterijski pojmovi kao što su astralno telo (manomaya, lingasarira, manovijnana, ka, psyche, finotvarno telo, psihičko telo, duša, ...) i mentalno telo (vijnanamaya, suksmasarira, manas, ba, thymos, noetičko telo, spiritualno telo, duh, ...) [20,21] mogu se biofizički povezati sa vantelesno dislociranim delom (povezanim sa telom minijaturnim "wormhole" tunelom) jonskog akupunkturnog sistema, i sa u njemu sadržanom elektromagnentnom/EM komponentom jonskih mikrotalasnih/MT ultraniskofrekventno/UNF-modulisanih struja, respektivno; u istom konekstu, jonske kondenzacije u strukturiranom akupunkturnom sistemu, sa EM komponentom jonskih struja u njima, ponašaju se kao distribuirani centri svesti (čakre); konačno treba istaći i jonsku prirodu eterične vitalnosti (ći, prana, pneuma, mana, bioenergija, ...) i eteričnog tela (povezanog sa nediferenciranim jonima, sveprisutnim u organizmu i suštinski važnim za mnogobrojne biohemijske procese). .

U nastavku, fokusiraćemo se posebno na kvantne osnove svesti i kreativnosti u okvirima dva kognitivna modusa spoznaje, sa posebnim osvrtom na mogućnost . kontrole kreativnosti. .

KVANTNE I KLASIČNE NEURONSKE MREŽE I DVA MODUSA SPOZNAJE: . KOGNITIVNO-KREATIVNE IMPLIKACIJE .

U duhu prethodno navedenog, može se govoriti o dva kognitivna modusa individualne svesti [10,17]: kvantno-koherentnom direktnom (religijsko/ kreativnom, u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti) i klasično-redukovanom indirektnom (čulno/racionalno posredovanom, u normalnim stanjima svesti) - na koja se mogu primeniti teorijske metode asocijativnih neuronskih mreža i kvantne neuronske holografije [4], kombinovane sa kvantnom teorijom dekoherencije [35-37], v. Sl. 1. .

Tako izgleda da nauka zatvara krug, ponovo otkrivajući dva različita modusa spoznaje i istovremeno postavljajući i sopstvena epistemološka ograničenja - kako je to sačuvano milenijumima u šamanističkim tribalnim tradicijama [38], ili kako je pre više od dva milenijuma jezgrovito opisao Patanđali u Joga sutrama [39,40], ističući da je mistično iskustvo (samadhi) "ispunjeno istinom" i da je ono "iznad zaključivanja i svetih spisa", da bi početkom prošlog veka Berđajev u Filosofiji slobode [33] tu razliku vere i znanja formulisao kao razliku dva načina saznanja, molitvom-posredovanog "projavljivanja stvari nevidljivih" i racionalno-posredovanog "projavljivanja stvari vidljivih"!? ..

Slika 1. Šematska prezentacija memorijskih atraktora mikrotalasnog (MT/isprekidana linija) ultraniskofrekventno (UNF/puna linija) modulisanog EM/jonskog kvantno-holografskog akupunkturnog sistema/svesti k-tog

organizma u prostoru energija-stanje ( )( i

k

kSE ). Treba istaći da se energetske površine postupno menjaju

tokom kvantno-holografskog MRT tretmana - što je slika veoma bliska asocijativnim neuronskim mrežama u njihovim energetsko-konfiguracionim prostorima, i Hebovom modifikovanju dubine minimuma energetske

hiperpovrši, koji predstavljaju atraktore memorijskih oblika k

o

S

k ,kS

k1 ,kS

k2 u neuronskim mrežama. Gornji

prikaz se može generalizovati i na kvantno-holografsku kolektivnu svest, sa religijsko/društvenim implikacijama o neophodnosti transpersonalnog spiritualnog kvantno-holografskog brisanja svih nepoželjnih bočnih memorijskih atraktora (koji će ne-reprogramirani molitvom inače vremenom dovesti do razvoja psihosomatskih bolesti ili međuljudskih sukoba u ovoj i/ili narednim generacijama kojima se transpersonalno i nesvesno prenose ova memorijska opterećenja na nivou kolektivne svesti).

Tako, možemo re-definisati otvoreni kvantni sistem Sk (da uključi akupunkturni sistem/svest) i njegovo (komplementarno) okruženje Ek. Otuda, primenom kvantne teorije dekoherencije kvantno-koherentno stanje akupunkturnog sistema/svesti Sk,

keS

ke t)()( =

ke

i

i S

ke

ik tc )()( , može se opisati superpozicijom svih njegovih mogućih

stanja ( )( ike ), koja posle kvantnog kolapsiranja u klasično-redukovano stanje dovodi do

stohastičkog stanja opisanog matricom gustine )()( tkSke

=i

k tci

2)( )()( i

keke

i keSS

ke , sa

verovatnoćama | ikC |2 realizacije jednog od klasično-redukovanih stanja ke

i

S

ke

)( - u

procesu sličnom kvantnom merenju nad inicijalnim kvantno-koherentnim stanjem

keS

ke

)( . Vremenska evolucija keS

ke t)()( (neperturbovanog okruženjem) kvantno-

koherentnog stanja akupunkturnog sistema/svesti može se u Fejnmanovoj reprezentaciji opisati kvantno-holografskom Hopfildovom neuronskom mrežom preko dinamičke jednačine za kvantno-holografsku memoriju/propagator [11,14,25,52], dok se vremenska evolucija (perturbovanog okruženjem) klasično-redukovanog stohastičkog stanja )()( tk

Ske akupunkturnog sistema/svesti Sk može opisati klasičnom

Hopfildovom neuronskom mrežom [6,7,25,51] predstavljenim promenama oblika više-elektronske hiperpovrši u prostoru energija-stanje )(k

eskE otvorenog akupunkturnog

sistema/svesti Sk, šematski prikazanim na Sl. 1.

Posebno je zanimljivo ovde istaći da kvantna dekoherencija evidentno igra fundamentalnu ulogu u procesiranju informacija kod svih pomenutih bioloških kvantno-holografskih neuronskih mreža, kroz adaptaciju oblika energetske hiperpovrši (Sl. 1), dok se kod veštačkih qubitnih kvantnih računara ona mora po svaku cenu izbegavati do krajnjeg akta očitavanja kvantnog računanja (da ne razruši kvantnu koherenciju stanja koje omogućava kvantno-paralelno procesiranje informacija svakim članom u superpoziciji, pa zahteva rad qubitnih procesora na ekstremno niskim temperaturama [78]) - što ukazuje da je Priroda izabrala elegantno i sobno-temperatursko rešenje za biološko kvantno-holografsko procesiranje informacija, stalno fluktuirajuće između

kvantno-koherentnog kS

k t)( i klasično redukovanog stanja )(tkSk

makroskopskog

otvorenog kvantnog akupunkturnog sistema/svesti, kroz nestacionarne interakcije sa vantelesnim daljim okruženjem i kroz dekoherenciju telesnim bližim okruženjem; isto bi se moglo odnositi i na niži hijerarhijski kvantno-holografski makroskopski otvoreni kvantni ćelijski enzimsko-genomski nivo, koji takođe funkcioniše na nivou neprekidnog kvantno-konformacionog kvantno-holografski sličnog molekularnog prepoznavanja - pa bi tako kvantna neuronska holografija kombinovana sa kvantnom dekoherencijom mogla biti veoma značajan element povratno-spregnute bioinformatike, od nivoa ćelije do nivoa organizma [48].

Direktni kognitivni modus individualne svesti mogao bi biti vezan za neposrednu i slabu komunikacionu spregu svest-okruženje kroz kvantno-holografsku spregu Hopfildove EM/jonske akupunkturne mreže individualne svesti i kvantno-holografske/kvantno-gravitacione prostorno-vremenske mreže kosmičke kolektivne svesti (karakteristično za kvantno-koherentna prelazna i izmenjena stanja individualne svesti u religijsko/ezoterijskim mističnim transpersonalnim komunikacijama, uključujući kvantno-holografsku anticipaciju u intuiciji, prekogniciji i dubokim kreativnim umetničkim i naučnim uvidima [10,17] - što se potom kvantnim kolapsiranjem u klasično/normalno stanje svesti, kroz ponovo uspostavljenu jaku spregu kvantno-holografskih sadržaja svesti sa telesnim okruženjem, dalje indirektno jezički/umetnički/naučno filtrira moždanim hijerarhijskim neuronskim proširenim retikularno-talamičkim aktivirajućim sistemom (ERTAS [5]) redukujući tako direktno dobijeni kvantno-informacioni sadržaj - time objašnjavajući i principijelno ograničenu epistemološku racionalizaciju svakog direktnog kvantno-holografskog religijsko/kreativnog iskustva, uključujući dogmatske, naučne ili umetničke ontološke pretenzije [41]). Neophodnost neposredne kvantno-holografske sprege individualne i kosmičke kolektivne svesti zahteva slabu vantelesnu kvantno-komunikacionu spregu svest-okruženje, odnosno prethodno brisanje svih psihosomatskih opterećenja (očišćenje od posesivne vezanosti [42] za druga bića ili objekte, koje bi kao opterećujuće "mentalne adrese" dovele do kvantnog projektovanja mentalno kanalisane tunelirane svesti na odgovarajuće vantelesno okruženje, i time do klasično-redukovanog vantelesnog ekstrasenzornog opserviranja mentalno adresiranog okruženja), pa je zato i razumljiv napor mistika da kroz spiritualnu praksu (molitvu, meditaciju) očiste svest/dušu i dosegnu svoj eshatološki cilj (Carstvo Nebesko, nirvanu), tj. post-mortem spasenje (bezgrešne, nevezane) duše [20,21].

Indirektni kognitivni modus individualne svesti mogao bi biti vezan za jaku komunikacionu spregu svest-telo-okruženje posredstvom prostorno-vremenski ograničenih čulnih senzacija obrađivanih klasično/elektrohemijskim moždanim neuronskim mrežama i racionalno filtriranih u svesni sadržaj aproksimativnim empirijsko/umetničko/naučnim konceptima zavisnim od kulturno/naučne tradicije i obrazovanja pripadnika jedne društvene zajednice (karakteristično za klasično-redukovana normalna stanja individualne svesti u svakodnevnim komunikacijama, dodatno moždano filtrirana ERTAS-sistemom - što se potom prepisuje u svesni sadržaj kvantno-informacione akupunkturne mreže individualne svesti, posredstvom EM polja moždanih talasa na svakih ~ 0,1 s - generišući tako normalni "tok svesti" [10]). .

Ovi kognitivni modusi individualne svesti verovatno se smenjuju sa periodičnošću ~ 2-satnog ultradijalnog ritma i u budnom stanju i snu [10,43]. Međutim, gore pomenuta podela na dva kognitivna modusa individualne svesti, kvantno-koherentni direktni (u religijsko/kreativnim izmenjenim i prelaznim stanjima svesti) i klasično-redukovani indirektni (u čulno/racionalno posredovanim normalnim stanjima svesti) - ipak nije sasvim oštra. .

Naime, u religijsko/kreativnim izmenjenim i prelaznim stanjima svesti, kvantno-koherentni direktni modus može se transformisati u klasično-redukovani indirektni modus, u slučaju jake vantelesne interakcije svest-okruženje, sa kvantno-redukovanim vantelesnim ekstrasenzornim opserviranjem mentalno adresiranog okruženja, koje prevodi vantelesno dislocirani deo individualne svesti iz nestacionarnog kvantno-koherentnog stanja kvantno-holografske Hopfildove neuronske mreže u stacionarno klasično-redukovano stanje klasične Hopfildove neuronske mreže. . ...

Po prestanku ove interakcije, sa povratkom vantelesno dislociranog dela individualne svesti u kvantno-gravitacionom mentalno kanalisanom tuneliranju dislociranog dela individualne svesti na sopstveno telo, ova informacija se dalje prepisuje i filtrira kroz (MT/UNF) EM interakciju akupunkturni sistem/nervni sistem i potom jezički/umetnički/naučno filtrira moždanim hijerarhijskim neuronskim ERTAS-sistemom (sa pratećim neuronsko-oscilatornim [44] moždanotalasnim "frekventnim podizanjem" misli od nižefrekventne UNF (δ,θ) nesvesne forme subliminalne misli do višefrekventne UNF (α,β,γ) svesne forme, ukazujući na sam mehanizam mišljenja [37,45], blisko povezan sa mehanizmom frontolimbičkog pojačanja pragmatičkog jezičkog procesiranja [46], koji se dominantno odigrava nesvesno). .

Pri tome, treba istaći da pomenuta (MT/UNF) EM interakcija akupunkturni sistem/nervni sistem ima svoj pragovni potencijal nervnih elektrohemijskih sinapsi (za razliku od bespragovnog potencijala akupunkturnih električnih “gap-junction” sinapsi [22], što čini telesni akupunkturni sistem ekstremno osetljivim kvantnim senzorom koji može rezonantno "detektovati" i ultraslaba EM polja [47] - sa radiestezijsko-dijagnostičkim, nekontrolisano-patogenim, ili kvantno-terapeutskim psihosomatskim efektima [48]) - i zato filtrira sve ovako ekstrasenzorno dobijene informacije ispod nervnog pragovnog potencijala, sprečavajući ih da se dodatno jezički/umetnički/naučno artikulišu moždanim hijerarhijskim neuronskim ERTAS sistemom - omogućujući dalju obradu samo onim informacijama koje su dovoljno "emocionalno obojene", odnosno imaju potrebnu kritičnu dubinu MT/UNF EM akupunkturnih memorijskih atraktora, ili imaju snažniji opšti akupunkturni energetski potencijal (urođeno ili stečeno kroz različite tehnike stimulacije, dubokog disanja, relaksacije, meditacije, molitve [19]).

Za razliku od toga, obrnuta interakcija nervni sistem/akupunkturni sistem - kojom se jezički/umetnički/naučno artikulisana moždana informacija potom prepisuje u svesni sadržaj akupunkturne mreže individualne svesti, posredstvom UNF EM polja moždanih neuronskih aktivnosti na svakih ~ 0,1 s generišući tako normalni "tok svesti" i UNF-modulišući akupunkturne MT-memorijske atraktore - odvija se bez pragovnog ograničenja. .

U istom kontekstu, u čulno/racionalno posredovanim normalnim stanjima svesti, klasično-redukovani indirektni modus može se transformisati u kvantno-koherentni direktni modus individualne svesti posle UNF EM prepisivanja moždano artikulisane informacije u svesni sadržaj tokom interakcije nervni sistem/akupunkturni sistem, u slučaju kratkotrajnih nestacionarnih pobuđenja akupunkturnog sistema u interakcijama sa jako promenjenim okruženjem - tipa MRT ili druge vrste akupunkturne stimulacije, inhalacije aerojona dubokim joga disanjem i njihovom preraspodelom po akupunkturnom sistemu, različitih meditativnih i drugih psiho-mišićnih tehnika relaksacije, stresogenih situacija, prelaznih i izmenjenih stanja svesti - koje prevode akupunkturni sistem iz stacionarnog klasično-redukovanog stanja klasične Hopfildove neuronske mreže u nestacionarno kvantno-koherentno stanje kvantno-holografske Hopfildove neuronske mreže, koje potom ponovo kolapsira u naredno stacionarno klasično-redukovano stanje. .

Ovo može biti model i za čulno/racionalno indukovane jake intencionalne klasično/kvantno/klasične stacionarno/nestacionarno/stacionarne povratne hijerarhijske (inter)akcije nervni/akupunkturni/nervni sistem - odnosno model za slobodnu volju!

Razmotrena komunikacija svest-telo-okruženje, slabo-spregnuta (posredstvom prostorno-vremenski-nelimitiranog kvantno-gravitaciono-tunelirajućeg vantelesno-dislociranog EM/jonskog dela akupunkturnog sistema u prelaznim i izmenjenim stanjima individualne svesti, potom kvantno-kolapsiranog u obnovljeno-jako-spregnuto klasično/normalno stanje svesti, i zatim podvrgnuto pragovnom filtriranju akupunkturni sistem/nervni sistem i hijerarhijskim neuronskim ERTAS filtrirajuće-pojačavačkim interakcijama) i/ili jako-spregnuta (posredstvom prostorno-vremenski-limitiranih neuronskim-mrežama-proceriranih čulnih senzacija u normalnim stanjima svesti, podvrgnutih hijerarhijskim neuronskim ERTAS filtrirajuće-pojačavačkim interakcijama), kombinovana sa nesvesnom jezičkom modulacijom misli, može dati fundamentalnu informaciju o vezi svesti i mišljenja - što je od značaja i za razumevanje osvešćivanja transpersonalno dobijenih informacija - istovremeno doprinoseći i poboljšanju i razvoju novih psiholingvističkih tehnika kontekstualnog učenja generalno, povezanog sa nesvesnim procesiranjem informacija i memorisanjem. .

Naime, ЕRТАS-slični mehanizam pragmatičnog procesiranja, u kombinaciji sa porastom dominantne EEG frekvencije od δ do β moždanih talasa tokom ontogeneze [49], implicira da se maternji jezik generalno memoriše na niže-frekventnim δ i θ nivoima (koji su kasnije nesvesni kod odraslih), nasuprot drugom i narednim jezicima kod bilingvala i multilingvala koji se memorišu na više-frekventnim α, β i γ nivoima (koji su kasnije svesni kod odraslih) - što onda implicira da se drugi i naredni jezici teško inkorporiraju na nesvesnim (automatskim) nivoima, sa izuzetkom jedino kontekstualnog učenja koje dozvoljava nesvesno procesiranje konteksta - ukazujući na razlike u učenju jezika kod odraslih i male dece, kao i u školi (svesno/gramatičko nekontekstualno) i u svakodnevnom okruženju (nesvesno/negramatičko kontekstualno) [37,45]. . . ..

Posebno je zanimljivo, u kontekstu dobro dokumentovanih direktnih kreativnih uvida i neverovatnog niza pronalazaka Nikole Tesle (neposredno vizualizovanih u svesti sa upečatljivim detaljima funkcionisanja naprava kako je opisano u uvodnom delu [1,2], kasnije upravo tako i praktično realizovanih u prototipovima, pri čemu Tesli uopšte nisu bila potrebna teorijska znanja i indirektne primene moderne Maksvelove elektromagnetike toga vremena), razmotriti mogućnost kontrole kreativnih procesa u kontekstu gore razmotrene analize našeg teorijskog modela. .

Naime, model predviđa neobična anticipativna svojstva psihe, kako u kvantno-holografskim kratkotrajnim kvantno-koherentnim prelaznim stanjima svesti, tako i u kvantno-gravitaciono-tunelirajućim mentalno kanalisanim transpersonalnim komunikacijama vantelesno-dislociranog EM/jonskog dela akupunkturnog sistema/svesti sa potonjom klasično-redukovanom ekstrasenzornom percepcijom mentalno adresiranog vantelesnog komplementarnog okruženja (koje može biti i Jungov "arhetip" problema-sa-rešenjem na nivou kvantno-holografske kolektivne svesti, što svakako budi asocijacije i na Platonov svet ideja!). Da bi se potom, po povratku dislocirane svesti u telo, tako dobijena informacija osvestila do nivoa normalnog stanja svesti, potrebno je da savlada dva filtra (akupunkturno/nervni pragovni filter, koji zahteva "emocionalnu obojenost" rešavanog problema i ERTAS prioritetni filter, koji zahteva "emocionalno-misaoni prioritet” rešavanog problema). . . ..

Svi gore pomenuti uslovi se u budnom stanju mogu realizovati u kvantno-koherentnom stanju meditacije (ulaskom u ovo prolongirano izmenjeno stanje svesti, sa mentalnim adresiranjem rešavanog problema, što je Tesla činio upornim mentalnim fokusiranjem na rešavani problem kako je opisano u uvodnom delu!), dok se u periodu spavanja oni mogu realizovati pri kvantno-koherentnim prelaznim stanjima uspavljivanja i kvantno-koherentnim stacionarnim stanjima REM-sanjanja (sa prethodnom intenzivnom koncentracijom na rešavani problem pre spavanja, uz potonje pojačanje dobijenog klasično-redukovanog odgovora najčešće u formi simboličkog sna, kojeg treba pravilno interpretirati u kontekstu unutrašnje lične simbolike pojedinca). Svakako, za rešavanje konceptualno složenih naučnih problema potrebno je i da je pojedinac ekspert u datoj oblasti, kako bi se potom naučno racionalizovao odgovor koji predstavlja odgovarajući naučni pomak. .

Slično važi i za umetnička kreativna iskustva i njihove potonje ekspresije odgovarajućim umetničkim sredstvima, pri čemu sama umetnička dela potom predstavljaju i svojevrsne mentalne adrese "arhetipova" sa kojima je umetnik bio u transpersonalnoj komunikaciji tokom akta kreacije (pa zato i duboki umetnički doživljaji publike mogu imati jaku spiritualnu notu, kroz spontano mentalno adresiranje umetničke publike na remek delo i emocionalno-indukovano pobuđivanje u prelazno stanje svesti). .

. ..

ZAKLJUČAK

U radu su razmotrene kvantne osnove svesti, bazirane na primeni teorijskih metoda asocijativnih neuronskih mreža i kvantne neuronske holografije, kombinovanih sa kvantnom teorijom dekoherencije, sa značajnim psihosomatsko-transpersonalnim i kognitivno-kreativnim implikacijama. .

Čini se da ovakva teorijska analiza daje izuzetnu biofizičku osnovu za tradicionalnu psihologiju prelaznih i izmenjenih stanja svesti, i omogućava razumevanje i kontrolu kognitivno-kreativnih procesa, kako u budnom stanju tako i u tokom spavanja. .

Dat je i komentar na Tesline introspektivne analize sopstvenih kreativnih vizija, uz ukazivanje da je tajna Tesline kreativnosti verovatno u budnoj meditativnoj kontroli prelaznih i izmenjenih stanja svesti. .

..

DODATAK. KVANTNA DEKOHERENCIJA I KVANTNA NEURONSKA HOLOGRAFIJA KAO INFORMACIONA OSNOVA KVANTNE MEDICINE I KVANTNE INFORMATIKE

Pojednostavljeno rečeno, pod procesom (efektom) dekoherencije podrazumeva se fizički proces "indukovan" okruženjem Ek k-tog kvantnomehaničkog sistema, koji kroz neizbežnu interakciju okruženja i kvantnog sistema vodi efektivnom, približno klasično-fizičkom ponašanju kvantnog sistema Sk [15]; pri tome kompozitni sistem Sk + Ek, kao zatvoreni kvantni sistem, podvrgava se Šredingerovoj jednačini (ali to ne važi pojedinačno ni za Sk ni za Ek, koji se

nazivaju otvoreni kvantni sistemi), sa Hamiltonijanom intk kS EH H H H

koji figuriše u

unitarnom operatoru vremenske evolucije kompozitnog sistema: ( ) exp 2 /U t iHt h

intexp 2 /iH t h

(pošto je obično interakcioni Hamiltonijan intH

mnogo veći od međusobno

neinteragujućih "samo-Hamiltonijana" sistema kS

H

i okruženja kE

H

). Pokazuje se, skoro

nezavisno od modela okruženja Ek, da interakcioni Hamiltonijan tipa intH

=kk ES DKC

ispunjava

postavljene zahteve za dekoherenciju [69] (gde je C konstanta interakcije,

i

iS kKk

)()( i

kk

i k

SS

k odgovarajuća opservabla kvantnog sistema Sk, a kE

D

je proizvoljna

opservabla okruženja Ek) - dovodeći za vreme dekoherencije τD do prelaza iz kvantno-koherentne

superpozicije stanja kS

k t)()( =i

S

kk

k

i

itc )()( u klasično-redukovano stohastičko stanje

)()( tkSk

=i

k tci

2)( )()( i

kk

i k

SS

k (sa verovatnoćama | )(tcik |2 realizacije jednog od klasično-

redukovanih stanja k

i

S

k )( u procesu sličnom kvantnom merenju nad stanjem kS

k t)()( ).

Međutim, u slučaju kratkotrajnih spoljašnjih nestacionarnih pobuđenja, mogući su i obrnuti

prelazi iz )()( tkSk

u neku novu kvantno-koherentnu superpoziciju kS

k t)()'( =i

S

kk

k

i

itc )(' )( (pošto

se sistem više kratkotrajno ne nalazi ni u jednom od klasično-redukovanih stanja k

i

S

k )( , već u

nestacionarnom stanju koje može biti opisano samo nekom novom njihovom superpozicijom!) - koje potom u procesu dekoherencije indukovanim okruženjem može preći u novo klasično-

redukovano stohastičko stanje )()( '

tkSk

=i

k tci

2' )( )()( i

kk

i k

SS

k .

Ovi procesi se pod nestacionarnim uticajem okruženja mogu dinamički neprekidno smenjivati dovodeći do intermedijarne adaptacije kvantno-koherentnih i klasično-redukovanih stanja otvorenog kvantnog sistema Sk. S jedne strane, vremenska evolucija (tokom intervala

neperturbovanog okruženjem) kvantno-koherentnog stanja kS

k t)()( može se u Fejnmanovoj

reprezentaciji opisati kvantno-holografskom Hopfildovom neuronskom mrežom [11,14,25,52], preko dinamičke jednačine za kvantno-holografsku memoriju/propagator kvantnog

sistema, G(k)(r2,t2,r1,t1) =

1

0

kP

i

)( ik (r2,t2))( ik (r1,t1)* =

1

0

kP

iik

A (r2,t2) ikA (r1,t1)

)),(),(( 1122 trtri

ikike

(koja

opisuje dvojako prostorno-vremensko memorijsko kodiranje kvantnog sistema, kroz amplitudne korelacije slično Hebovom pravilu kod klasičnih asocijativnih neuronskih mreža [6,7] i kroz fazne razlike slično holografiji [9]), sa dinamičkim asocijativnim memorijskim

prepoznavanjem jednog od kP memorijskih atraktorskih stanja u Hopfildovoj kvantno-

holografskoj neuronskoj mreži Sk opisanim sa (k)out(r2,t2) = G(k)(r2,t2,r1,t1) (k)

in(r1,t1) dr1dt1.

S druge strane, vremenska evolucija (perturbovanog okruženjem) klasično-redukovanog stohastičkog stanja )()( tk

Sk (kao posledica nestacionarne interakcije

otvorenog kvantnog sistema Sk sa okruženjem Ek, koje prevodi sistem Sk iz stacionarnog klasično-redukovanog stanja u nestacionarno kvantno-koherentno stanje i potom ponovo u stacionarno klasično-redukovano stanje) može se opisati klasičnom Hopfildovom neuronskom mrežom [6,7,25,51] predstavljenim promenama oblika potencijalne

hiperpovrši energija-stanje )(kskE otvorenog kvantnog sistema Sk, šematski prikazanim

na Sl. 1 za slučaj akupunkturnog sistema/svesti. Treba istaći da kvantna teorija dekoherencije i kvantna neuronska holografija mogu biti generalno primenjeni na bilo koji otvoreni kvantni sistem i njegova stacionarna stanja i eksitacije, kako smo pokazali na kvantnom modelu promene stanja makromolekularnih konformacija [48,51] i akupunkturnog sistema/svesti i kolektivne svesti [52] - što će biti prikazano u ovom dodatku.

Slika 1. Šematska prezentacija memorijskih atraktora mikrotalasnog (MT/isprekidana linija) ultraniskofrekventno (UNF/puna linija) modulisanog EM/jonskog kvantno-holografskog akupunkturnog sistema/svesti k-tog

organizma u prostoru energija-stanje ( )( i

k

kSE ). Treba istaći da se energetske površine postupno menjaju

tokom kvantno-holografskog MRT tretmana - što je slika veoma bliska asocijativnim neuronskim mrežama u njihovim energetsko-konfiguracionim prostorima, i Hebovom modifikovanju dubine minimuma energetske

hiperpovrši, koji predstavljaju atraktore memorijskih oblika k

o

S

k ,kS

k1 ,kS

k2 u neuronskim mrežama. Gornji

prikaz se može generalizovati i na kvantno-holografsku kolektivnu svest, sa religijsko/društvenim implikacijama o neophodnosti transpersonalnog spiritualnog kvantno-holografskog brisanja svih nepoželjnih bočnih memorijskih atraktora (koji će ne-reprogramirani molitvom inače vremenom dovesti do razvoja psihosomatskih bolesti ili međuljudskih sukoba u ovoj i/ili narednim generacijama kojima se transpersonalno i nesvesno prenose ova memorijska opterećenja na nivou kolektivne svesti).

Kvantna dekoherencija i kvantno-holografski procesi prepoznavanja: Od biomolekula do ćelija Dva otvorena pitanja semi-klasično postavljenih problema u molekularnoj biofizici jesu (1) nerazumno dugo vreme potrebno za izmenu biomolekularnih konformacija i (2) dugo-dometna usmerenost selektivnih procesa biomolekularnog prepoznavanja, čija rešenja otuda prirodno treba tražiti u okvirima kvantne mehanike [48,51]. Na kvantnu prirodu nestacionarnih procesa biomolekularnog prepoznavanja ukazuje i teorija neradijativnih rezonantnih prelaza u mono-molekularnim i bi-molekularnim reakcijama [70], realizovanim kroz intermediarne kvantno-koherentne superpozicije okruženjem pobuđenih elektronsko-vibracionih stanja participirajućih biomolekula. U okviru standardnog kvantno-hemijskog Hamiltonijana (koji uključuje kinetičke energije i kulonovske interakcije svih elektrona i jezgara biomolekula) i Born-Openhajmerove adiabatske aproksimacije (razdvajanja elektronskih i vibracionih stepeni slobode biomolekula), (kvazi)klasični problem više-elektronske hiperpovrši Ee(

)(ke ), adiabatski loše definisan pri prelazu između dva susedna lokalna

minimuma, zamenjuje se bolje definisanim problemom dve (virtuelno presecajuće) izomerne više-elektronske hiperpovrši (hiperparaboloida) koji služe kao potencijalne hiperpovrši za dva vibraciona (izomerna) problema, v. Sl. 2.

Slika 2. (Kvazi)klasični problem molekularne više-elektronske energetske hiperpovrši Ee( )(k ) kao potencijalne energije za adijabatski dekuplovan kvazi-jedno-dimenzioni vibracioni i konformacioni sistem (sa lokalnim minimumima kao semi-klasično stabilnim “pozicijama”, tj. više-atomskim izomernim konfiguracijama na više-elektronskoj hiperpovrši (isprekidana linija na slici)) - koji nije adiabatski dobro-definisan pri prelazu između dva susedna minimuma - u okviru teorije neradijativnih rezonantnih prelaza zamenjuje se bolje definisanim problemom dve (virtuelno presecajuće) izomerne više-elektronske hiperpovrši (hiperparaboloida) koje služe kao potencijalne hiperpovrši za dva vibraciona (izomerna) problema (puna linija na slici).

Prema ovakvom prilazu, spoljašnjom perturbacijom izomera, na samom preseku ovih hiperpovrši ispunjeni su uslovi za elektronsko-vibracione neradiativne rezonantne prelaze između dva izomera (i, f): ova rezonantna elektronsko-vibraciona stanja dva izomera se transformišu od odgovarajućeg (neperturbovanog) proizvoda elektronskih i vibracionih talasnih funkcija ( )(i

e )(iv , )( f

e )( fv ) u (perturbovane) superpozicije

( )(ie )(i

v ± )( fe )( f

v )/√2, i njihove (neperturbovane) energije od rezonirajućih (jednakih) superpozicija osnovnih elektronskih energija odgovarajućih minimuma više-elektronske hiperpovrši i vibracionih energija viših eksitiranih stanja (E )(i

e +E )(iv =E )( f

e +E )( fv ) u

(perturbovani) blago rascepljeni energetski dublet (E )(ie +E )(i

v ±½ΔE), sa ΔE=(E )(ie +E )(i

v )S ),( fiev

(gde su elektronsko-vibracioni integrali prekrivanja između dva rezonirajuća izomerna

stanja (i, f) jednaki S ),( fiev = )( f

e )( fv )(i

e * )(iv *dVedVv ≈ S ),( fi

v S ),( fie , pri čemu su S ),( fi

v i S ),( fie

odgovarajući integrali prekrivanja vibracionih i elektronskih komponenti). U prvoj aproksimaciji, matrični element dipolnog prelaza iz i-tog u f-ti izomer jednak je

μ ),( fi ≈ )( fe )( f

v (μe+μv))(ie * )(i

v *dVedVv ≈ μ ),( fie S ),( fi

v +μ ),( fiv S ),( fi

e , gde su μe i μv odgovarajuće elektronske i nuklearne komponente operatora totalnog dipolnog momenta. Očito je da će prelaz između dva izomera biti dozvoljen kada komponente odgovarajućih dipolnih momenata, μ ),( fi

e and μ ),( fiv , i integrala prekrivanja, S ),( fi

v i S ),( fie , ne iščezavaju!

Iz gornjih razmatranja može se zaključiti da su dozvoljeni prelazi mogući samo za bliska izomerna stanja sa neiščezavajućim integralima prekrivanja S ),( fi

v i S ),( fie , ili u kaskadnim

rezonantnim (vibronskim) prelazima između bliskih intermediarnih izomernih stanja.

Takođe, tokom ovih rezonantnih prelaza perturbovani biomolekularni sistem je kratkotrajno opisan kvantno-koherentnom superpozicijom ( )(i

e )(iv ± )( f

e )( fv )/√2,

pre njene kvantne dekoherencije u finalno elektronsko stanje )( fe ili u inicijalno

elektronsko stanje )(ie (sa potonjim deeksitacijama u niža vibraciona stanja).

Ova slika u potpunosti podržava naš pristup [48,51] primene kvantne teorije dekoherencije, kojim je moguće reprodukovati istovremeno i egzistenciju i stabilnost (stacionarnih) biomolekularnih protein/supstrat ključ-brava uklapajućih i neuklapajućih konformacija, i kratke vremenske skale za kvantno-mehaničke procese koji efektivno rezultuju u odgovarajućim (nestacionarno) indukovanim konformacionim ključ-brava uklapajućim prelazima biomolekularnog prepoznavanja pod promenljivim spoljašnjim uticajem (kompozicionim/hemijskim, toplotnim, optičkim ...) na ćelijsko komplementarno citoplazmatsko okruženje. Pošto ovi elektronsko-konformacioni spregnuti procesi dovode do dinamičke modifikacije (više-elektronske) hiperpovrši energija-stanje, Ee(

)(ke ), ćelijskog kvantno-ansambalskog protein/supstrat

biomolekularnog makroskopskog otvorenog kvantnog sistema, to ukazuje na mogućnost razmatranja ćelijskog biomolekularnog prepoznavanja (u Fejnmanovoj reprezentaciji [11,14]) kao Hopfildove kvantno-holografske asocijativne neuronske mreže.

Konkretnije, vremenska evolucija eK

ke t)()( kvantno-koherentnog stanja svih biomolekularnih

protein/supstrat ključ-brava uklapajućih i neuklapajućih konformacija ( )(ke ) može se opisati u

Fejnmanovoj reprezentaciji kvantno-holografskom Hopfildovom neuronskom mrežom, dok se

vremenska evolucija )()( tkKe

klasično-redukovanog stohastičkog stanja svih biomolekularnih protein/supstrat ključ-brava uklapajućih i neuklapajućih konformacija može opisati klasičnom Hopfildovom neuronskom mrežom, predstavljenom promenom oblika više-elektronske

hiperpovrši Ee()(k

e ) ćelijskog proteinsko/supstratnog biomolekularnog makroskopskog kvantnog sistema - ostvarenog pobuđivanjem ćelijskog proteinsko/supstratnog biomolekularnog makroskopskog kvantnog sistema iz inicijalnog stacionarnog klasično-redukovanog stohastičkog

stanja )(k

Ke =

ikic

2)()( i

ee

i keKK

ke preko intermediarne eksterne nestacionarne eksitirajuće

(tokom Text) kvantno-koherentne superpozicije eK

ke t)()( '

=i

K

kek

e

i

itc )(' )( (fluktuirajuće u

)()( '

tkKe

), i nestacionarne relaksirajuće (tokom Trel) kvantno-koherentne superpozicije eK

ke t)()( ''

=

i

K

kek

e

i

itc )('' )( (fluktuirajuće u )()( ''

tkKe

), dovodi do dekoherencije usled ponovo uspostavljene

početne interakcije intH

(ili, u opštem slučaju, sa njim komutirajuće novouspostavljene interakcije '''

intH

) u potonje (tokom nestacionarnog dekoherentnog prelaza τD) finalno stacionarno klasično-

redukovano stohastičko stanje )( '''kKe

=i

kic

2''' )()( i

ee

i keKK

ke , sa različitim udelom (koncentracijom)

konformacija, | '''ikC |2 ≠ | ikC |2.

Kao efekat, ostvarena je neuklapajuće-uklapajuća konformaciona promena - što je upravo traženi efekat! Pošto je relext TT >> D , trajanje neuklapajuće-uklapajuće konformacione nestacionarne promene u našem modelu je reda T ≈ ext relT T - što principijelno razrešava probleme vezane za nerealistične procene bazirane na (semi)klasičnoj analizi (tzv. Levintalov paradoks [71], koji ukazuje na nerazumno dugo vreme potrebno za semi-klasičnu realizaciju svih mogućih konformacija biopolimernog lanca, baziranu na sukcesijama elementarnih rotacija polimernih karika u lancu). Kvantnu prirodu biomolekularnog prepoznavanja podržava i visoka efikasnost modela rezonantnog prepoznavanja (Resonant Recognition Model, RRM), potvrđenog na više od 1000 proteina iz više od 30 funkcionalnih grupa [72] (sa brojnim potencijalnim praktičnim primenama u molekularnoj biologiji, medicini, biotehnologiji, poljoprivredi i nanotehnologiji) - baziranog na otkriću da postoji značajna korelacija između spektara numeričke reprezentacije linearnih sekvenci konstitutivnih elemenata (aminokiselina, nukleotida) i njihove biološke aktivnosti ili interakcije u odgovarajućim biomolekulima (proteini, DNK). RRM-model interpretira ovu linearnu informaciju korišćenjem elemenata digitalne analize signala i fizike čvrstog stanja [72], pridruživanjem vrednosti elektron-jon interakcionog potencijala svakom konstitutivnom elementu primarne sekvence opisujući tako srednja energetska stanja njihovih valentnih elektrona [73], sa potonjim korišćenjem metoda nalize signala u brzoj Furije-transformaciji ove numeričke serije u jedno-elektronski domen RRM-talasni broj/frekvencija i određivanjem zajedničkih frekventnih komponenti kao frekventnih pikova u višestrukoj kros-spektralnoj funkciji za grupu primarnih sekvenci [72].

Prisustvo pika sa značajnim odnosom signal-šum u višestrukoj kros-spektralnoj funkciji grupe sekvenci sa istom biološkom funkcijom ukazuje na sledeće opšte zaključke: (i) takav pik postoji samo za grupu biomolekula iste funkcije; (ii) ne postoji značajan pik za biološki nevezane biomolekula; (iii) pik frekvencije su različite za različite biološke funkcije; (iv) proteini i njihovi biomolekularni supstrati imaju isti zajednički frekventni pik ali skoro suprotne faze - otvarajući nove teorijske mogućnosti za proteinski de novo dizajn. U kontekstu RRM-modela, ista karakteristična jedno-elektronska RRM frekvencija, i skoro suprotna faza, verovatno karakteriše ne samo biomolekularnu enzimsku i supstratnu zajedničku funkciju, već takođe njihovo makroskopsko kvantno biomolekularno prepoznavanje/interakciju na nivou biološke ćelije - verovatno kroz eksterno aktiviranu (kompoziciono/hemijski, kroz usrednjeno zbližavanje biomolekula proteina i supstrata neophodno za neiščezavanje integrala prekrivanja odgovarajućih elektronskih i vibracionih talasnih funkcija, ili toplotno/optički - kroz dovođenje vibracione energije neophodne da se ostvare uslovi za elektronsko-vibracione neradiativne rezonantne prelaze između dva izomera (i, f), v. Sl. 2) protein-supstrat RRM kvantno-rezonantnu elektron-elektron interakciju praćenu sa )(i

e -anihilacijom i )( fe -kreacijom konformonskih kvanata u dvo-

konformacionim prelazima )()( fe

ie (dovodeći na makroskopskom kvantnom nivou ćelije

do (energetski-favorizujućeg) energetskog produbljivanja finalnog stanja )( fe i

energetskog-uplićavanja inicijalnog stanja )(ie , tj. do dinamičke modifikacije više-

elektronske hiperpovrši Ee()(k

e ) ćelijskog protein/supstrat biomolekularnog makroskopskog kvantnog sistema [48,51], što je analogno sa situacijom obučavanja u Hopfildovom asocijativnim neuronskim mrežama [11,14] kako je već otkriveno u asocijativnom memorijskom proteinsko-konformacionom prepoznavanju [74].

Gore pomenuta dinamička modifikacija više-elektronske hiperpovrši Ee(

)(ke )

ćelijskog protein/supstrat biomolekularnog makroskopskog kvantnog sistema Sk, fizički se najbolje može predstaviti u formalizmu druge kvantizacije [75], koja sve biomolekule iste vrste u ćeliji tretira kao nerazličive čestice, i koja posmatra ćelijsko N-čestično kvantno stanje svih biomolekula iste vrste u kvantno-mehaničkom bazisu koji opisuje broj biomolekula koji zauzima svako stanje u kompletnom skupu jednočestičnih izomerno/konformacionih biomolekularnih stanja:

ePknnnn 1210 ... , uz

uslov 1210 ... kP

nnnnN , odnosno )1(1

)2(2

)1(1

)0(0 ...

k

kke

PePeeeS EnEnEnEnE , gde je

kSE

višeelektronska energija ukupnog ćelijskog N-čestičnog-biomolekularnog kvantnog stanja, dok su )0(

eE , )1(eE , )2(

eE , ..., )1( kPeE višeelektronske energije odgovarajućih

jednočestičnih-biomolekularnih kvantnih izomerno/ konformacionih stanja 0, 1, 2, ..., Pk-1. Energetska hiperpovrš takvog N-čestičnog izomerno/konformacionog kvantnog stanja ima šematski prikaz sličan onom na Sl. 1, gde je unutrašnja površina svakog minimuma srazmerna parcijalnoj energiji ( )(i

eiEn ) i-tog jednočestičnog-biomolekularnog izomerno/konformacionog stanja kojeg zauzimaju ni biomolekula iste konformacije (i = 0, 1, 2, ..., Pk-1), tako da je ukupna energija (

keSE ) posmatranog ćelijskog N-čestičnog-

biomolekularnog kvantnog stanja srazmerna sumi unutrašnjih površina svih minimuma na posmatranoj potencijalnoj hiperpovrši.

Treba dodati da uključivanje u razmatranje i vibracionih stepeni slobode (fonona) svakog od Pk izomerno/konformacionog stanja, zahteva njihovo posmatranje u kvantno-mehaničkom bazisu koji opisuje broj fonona koji zauzima svako stanje u kompletnom skupu jednočestičnih fononskih stanja svih izomera:

v

PN

PPNNN

kkk nnnnnnnnnnnn )1(63

)1(2

)1(1

)2(63

)2(2

)2(1

)1(63

)1(2

)1(1

)0(63

)0(2

)0(1 ..................

, gde svaki izomerni biomolekul

sastavljen od N atoma ima u opštem slučaju 3N-6 vibracionih stepeni slobode (tipova fonona), od kojih svako fononsko stanje može zauzimati neograničen broj fonona (što je karakteristika svih bozona, odnosno čestica celobrojnog spina) [70]. Energetska hiperpovrš takvog Pk(3N-6)-dimenzionog fononskog kvantnog stanja ima takođe šematski prikaz sličan onom na Sl. 1, sa potencijalno neograničenim brojem fonona u svakom od jednočestičnih fononskih stanja, i da pri gore posmatranim dvo-konformacionim prelazima

)()( fe

ie dolazi takođe do dinamičke modifikacije EM više-fononske hiperpovrši Ev(

)(kv )

ćelijskog protein/supstrat biomolekularnog makroskopskog kvantnog sistema [48,51], što je takođe analogno situaciji obučavanja Hopfildovih asocijativnih neuronskih mreža [11,14]. Dakle, na ćelijskom nivou praktično postoje dva (interagujuća) biomolekularna makroskopska kvantna sistema - jedan sa modifikacijom više-elektronske hiperpovrši Ee(

)(ke ) i drugi sa modifikacijom EM više-fononske hiperpovrši Ev(

)(kv ) - opisana

Hamiltonijanom ve

jiji

P

i

N

j

jivii

P

i

ie

veve HbbEaaEHHHH

kk

int,,

1

0

63

1

),(1

0

)(int

)0()0(

, gde su ii aa , i

jiji bb ,, , operatori kreacije i anihilacije različitih izomerno/konformacionih stanja, odnosno

različitih fononskih stanja u različitim izomerno/konformacionim stanjima, a veH int

je

Frelihov-ski Hamiltonijan elektron-fonon interakcija [76,77].

Kvantna dekoherencija i kvantno-holografski procesi regulacije: Od ćelija do akupunkturnog sistema/svesti i kolektivne svesti

Gore razmatrana kvantno-koherentna nelokalnost može se dalje proširiti na makroskopski kvantni nivo organizma, što potvrđuje makroskopska kvantna mikrotalasna rezonantna terapija (MRT) akupunkturnog sistema [21,22,24]. U kontekstu generalnih kvantno-hemijskih razmatranja gore primenjenih na nivou biomolekularnih prelaza, proširenjem više-elektronskog sistema sa nivoa ćelije na nivo akupunkturnog sistema/svesti - može se zaključiti da su dozvoljeni prelazi između više-elektronskih akupunkturnih stanja (i, f) takođe mogući za neiščezavajuće integrale prekrivanja S ),( fi

v i S ),( fie , ili u kaskadnim rezonantnim prelazima između bliskih

intermediarnih akupunkturnih stanja - verovatno baziranim na niskoenergetskim dugodometnim koherentnim mikrotalasnim Frelihovim eksitacijama jako polarizovanih molekularnih subjedinica u ćelijskim membranama i citoskeletalnim proteinima [76,77].

Takođe, tokom ovakvih rezonantnih prelaza perturbovani akupunkturni sistem/svest je kratkotrajno opisan kvantno-koherentnom superpozicijom, pre njegove kvantne dekoherencije u finalno elektronsko stanje )( f

e ili u inicijalno elektronsko stanje )(ie (sa

potonjom deeksitacijom u niža mikrotalasna energetska stanja). Pošto ovakve elektronsko-mikrotalasne rezonantne interakcije između različitih svojstvenih elektronskih stanja akupunkturnog sistema dovode do dinamičke modifikacije više-elektronske hiperpovrši energija-stanje akupunkturnog makroskopskog kvantnog sistema (takođe u formalizmu druge kvantizacije), to otvara mogućnost razmatranja akupunkturnog sistema/svesti kao Hopfildove kvantno-holografske neuronske mreže.

Tako, možemo re-definisati otvoreni kvantni sistem Sk (da uključi akupunkturni sistem/svest) i njegovo (komplementarno) okruženje Ek. Otuda, primenom kvantne teorije dekoherencije kvantno-koherentno stanje akupunkturnog sistema/svesti Sk,

keS

ke t)()( =

ke

i

i S

ke

ik tc )()( , može se opisati superpozicijom svih njegovih mogućih

stanja ( )( ike ), koja posle kvantnog kolapsiranja u klasično-redukovano stanje dovodi do

stohastičkog stanja opisanog matricom gustine )()( tkSke

=i

k tci

2)( )()( i

keke

i keSS

ke , sa

verovatnoćama | ikC |2 realizacije jednog od klasično-redukovanih stanja ke

i

S

ke

)( - u

procesu sličnom kvantnom merenju nad inicijalnim kvantno-koherentnim stanjem

keS

ke

)( . Vremenska evolucija keS

ke t)()( (neperturbovanog okruženjem) kvantno-

koherentnog stanja akupunkturnog sistema/svesti može se u Fejnmanovoj reprezentaciji opisati kvantno-holografskom Hopfildovom neuronskom mrežom preko dinamičke jednačine za kvantno-holografsku memoriju/propagator [11,14,25,52], dok se vremenska evolucija (perturbovanog okruženjem) klasično-redukovanog stohastičkog stanja )()( tk

Ske akupunkturnog sistema/svesti Sk može opisati klasičnom

Hopfildovom neuronskom mrežom [6,7,25,51] predstavljenim promenama oblika više-elektronske hiperpovrši u prostoru energija-stanje )(k

eskE otvorenog akupunkturnog

sistema/svesti Sk, šematski prikazanim na Sl. 1.

Dodajmo, da slično gore opisanoj situaciji na ćelijskom nivou, i na akupunkturnom nivou praktično postoje dva (interagujuća) akupunkturna makroskopska kvantna sistema - jedan sa modifikacijom više-elektronske hiperpovrši Ee(

)(ke ) i drugi sa modifikacijom EM

više-fononske hiperpovrši Ev()(k

v ), pri čemu ovaj drugi uključuje i niskoenergetske dugodometne koherentne mikrotalasne Frelihove eksitacije, nastale kao rezultat interakcija elektronskog i fononskog podsistema [76,77], koje su od posebnog značaja u mikrotalasnoj rezonantnoj terapiji (MRT). Tako, pri primeni specijalno odabrane EM MRT-terapije za

uklanjanje nepoželjnog psihosomatskog poremećaja kv

i

S

kv

)( , prevodi se poremećena EM

više-fononska hiperpovrš Ev()(k

v ) akupunkturnog sistema Sk (koja pored zdravog stanja

kvS

kv

)( 0 sadrži i mnoštvo drugih bočnih poremećenih stanja) iz psihosomatski

poremećenog inicijalnog stacionarnog klasično-redukovanog stanja )(k

Skv =

ikic

2 )()( i

kvkv

i kvSS

kv (kao posledica njegove nestacionarne interakcije sa MRT

aparatom, koji dovodi spoljašnju mikrotalasnu energiju za savlađivanje potencijalne barijere

poremećenog stanja ( 0,i

kv

kSE ) i prevodi akupunkturni sistem iz stacionarnog klasično-

redukovanog stanja u nestacionarno kvantno-koherentno stanje, a potonji relaksacioni

proces uz odvođenje viška energije ( i

k

kvSE,0 ) i ponovo uspostavljena interakcija intH

sa

telesnim okruženjem prevode akupunkturni sistem u novo zdravije stacionarno klasično-

redukovano stanje )( '''kvSk

=i

kic

2''' )()( i

kvkv

i kvSS

kv , sa smanjenom verovatnoćom (dubinom) i-

tog poremećenog stanja - | '''ikC |2 < | ikC |2 - pri čemu se adaptacije akupunkturne više-

fononske hiperpovrši odražavaju i na više-elektronsku hiperpovrš!

Treba istaći da se korišćenjem izraza za matricu gustine akupunkturnog sistema/svesti

)(kSkv

= i

kic

2)()( i

kvkv

i kvSS

kv ≡

ikip )()( i

kvkv

i kvSS

kv , fon Nojmanova kvantnomehanička

entropija se može izraziti u obliku [16] )ln( )()( kS

kS kvkv

kTrS , koji se posle izračunavanja

traga svodi na poznatu Šenonovu entropiju ii ki

k ppkS ln (gde su ik

p verovatnoće

realizacije ik -tog stanja). Entropija čisto-zdravog stanja akupunkturnog

sistema/svesti (opisanog jedinim članom u sumi: )( 0kSkv

= )()( 00 k

vSS

kv

kvkv

, verovatnoće

10kp ), jednaka je 0

0kS (kao posledica činjenice da čisto kvantno stanje )( 0k

Skv daje

maksimalnu moguću informaciju o kvantnom akupunkturnom sistemu/svesti), dok je entropija mešano-poremećenog stanja akupunkturnog sistema/svesti (opisanog

sumom: )(kSkv

= i

kip )()( i

kvkv

i kvSS

kv , sa sumom verovatnoća 1

ikip ), jednaka 0S

(kao posledica činjenice da mešano stohastičko stanje )(kSkv

daje nepotpunu informaciju o kvantnom akupunkturnom sistemu/svesti). Dakle, psihosomatsko zdravlje je stanje minimalne entropije ( 0

0kS ), dok je

psihosomatska bolest stanje povećane entropije ( 0S ) akupunkturnog sistema/svesti! U tom kontekstu, terapija dovodi do smanjenja entropije (degradacije) odnosno do povećanja informacije (organizacije) akupunkturnog sistema/svesti.

Gornji prikaz dinamičke promene EM više-fononske hiperpovrši akupunkturnog sistema/svesti može se generalizovati i na EM kvantno-holografsku kolektivnu svest, sa religijsko/društvenim implikacijama o neophodnosti transpersonalnog spiritualnog kvantno-holografskog brisanja svih nepoželjnih bočnih memorijskih atraktora (koji će nereprogramirani molitvom inače vremenom dovesti do razvoja psihosomatskih bolesti ili međuljudskih sukoba u ovoj i/ili narednim generacijama, kojima se transpersonalno i nesvesno prenose ova memorijska opterećenja na nivou kolektivne svesti). Naime, u aproksimaciji skoro ne-interagujućih individualnih svesti,

stanje kolektivne svesti je k

S

k

Sk

tt )(~)( , gde je kvantno-koherentno stanje k-

te individualne svesti opisano superpozicijom kS

k t)( =i

S

kk

k

i

itc )( svih njenih

mogućih stanja k

i

S

k , koje potom pod uticajem bližeg ili daljeg okruženja kvantno

kolapsira u klasično-redukovano stohastičko stanje opisano matricom gustine

)(tkSk

=i

k tci

2)( i

kk

i k

SS

k .

Treba istaći da u opštem slučaju transpersonalnih interakcija k-tog akupunkturnog sistema/svesti Sk sa svojim okruženjem Ek, odgovarajuća kvantna opservabla

sistema,

1

0

k

k

P

iiS kK

i

kk

i k

SS

k (sa kP svojstvenih stanja, odnosno memorijskih

atraktorskih stanja sa Sl. 1), koja figuriše u početnom interakcionom Hamiltonijanu intH

, posle novouspostavljene interakcije '''

intH

= ''''''

kk SS DKC

može imati izmenjeni broj '''kP memorijskih atraktorskih stanja!

Ovo je posledica prostorno-vremenski-nelimitiranih kvantno-gravitaciono-tunelirajućih interakcija sa drugim mentalno-povezanim akupunkturnim sistemima/svestima, odnosno kvantno-koherentnih/kvantno-holografskih hijerarhijskih projekcija sa nivoa kosmičke kolektivne svesti na nivo k-tog akupunkturnog sistema/svesti - što se sve potom dalje kvantno-koherentno/kvantno-holografski projektuje na niži hijerarhijski nivo ćelijske citoplazme i genoma (kao suptilni biofizički "downward causation" mehanizam povratne kvantno-informacione fraktalne sprege akupunkturnog sistema i ćelije), kako je opisano u ovom radu. Istaknimo da zbog stalno prisutne interakcije elektronskog i fononskog podsistema - pomenute dinamičke modifikacije EM više-fononske hiperpovrši se povratno odražavaju i na dinamičke modifikacije više-elektronske hiperpovrši - od akupunkturnog do ćelijskog nivoa!

Posebno je zanimljivo ovde istaći da kvantna dekoherencija evidentno igra fundamentalnu ulogu u procesiranju informacija kod svih pomenutih bioloških kvantno-holografskih neuronskih mreža, kroz adaptaciju oblika energetske hiperpovrši (Sl. 1), dok se kod veštačkih qubitnih kvantnih računara ona mora po svaku cenu izbegavati do krajnjeg akta očitavanja kvantnog računanja (da ne razruši kvantnu koherenciju stanja koje omogućava kvantno-paralelno procesiranje informacija svakim članom u superpoziciji, pa zahteva rad qubitnih procesora na ekstremno niskim temperaturama [78]) - što ukazuje da je Priroda izabrala elegantno i sobno-temperatursko rešenje za biološko kvantno-holografsko procesiranje informacija, stalno fluktuirajuće između

kvantno-koherentnog kS

k t)( i klasično redukovanog stanja )(tkSk

makroskopskog

otvorenog kvantnog akupunkturnog sistema/svesti, kroz nestacionarne interakcije sa vantelesnim daljim okruženjem i kroz dekoherenciju telesnim bližim okruženjem; isto bi se moglo odnositi i na niži hijerarhijski kvantno-holografski makroskopski otvoreni kvantni ćelijski enzimsko-genomski nivo, koji takođe funkcioniše na nivou neprekidnog kvantno-konformacionog kvantno-holografski sličnog molekularnog prepoznavanja - pa bi tako kvantna neuronska holografija kombinovana sa kvantnom dekoherencijom mogla biti veoma značajan element povratno-spregnute bioinformatike, od nivoa ćelije do nivoa organizma [48].

Dodajmo, na kraju, i da je u kontekstu potrebnih uslova za ostvarenje dekoherencije [69] definisanje otvorenog kvantnog sistema i njegovog okruženja - simultani proces - tako da je u kontekstu univerzalnog važenja kvantne mehanike svest relativan koncept, nelokalno određen i udaljenim delovima postojećeg opserviranog svemira (i obrnuto!) [79], istovremeno stvarajući uslove i za proces dekoherencije u kontekstu postojanja relativne granice:

ES = |(parcijalna) individualna/kolektivna svest S |(komplementarno) okruženje E .

Ovo je u punom skladu sa idejom o kolektivnoj svesti kao mogućem ontološkom svojstvu samog fizičkog polja, sa različitim mikrokvantnim i makrokvantnim (i nebiološkim i biološkim, i realnim i virtuelnim) eksitacijama. U tom kontekstu, rezultati Prinstonskih transpersonalnih eksperimenata operator/mašina [32] mogu se interpretirati intencionalnim prelaznim transpersonalnim biološkim (ne-Šredingerovski neunitarno upravljanim) kvantno-gravitacionim tuneliranjem operatorove individualne svesti sa mentalnim adresiranjem na mašinski sadržaj kolektivne svesti u operatorovim prelaznim stanjima svesti, tako intencionalno kanališući

kompozitno stanje "polja" kolektivne svesti mašine-pod-uticajem-operatora (SjS

), i

automatski utičući na komplementarni "čestični" izlaz mašine-pod-uticajem-operatora

(EjE

) u ne-Šredingerovski kvantno-gravitacionom upravljanju kolapsirajućeg

procesa ( i

EjSjEiSiiESc ). Pri tome je uloga daljeg komplementarnog

okruženja mašine-pod-uticajem-operatora (kako "polja" tako i "čestica") implicitno uključena kroz interakciju sa njom, što obezbeđuje uslove za proces dekoherencije (i spoljašnje opservacije klasično-redukovanog) stanja mašine-pod-uticajem-operatora.

U sličnom kontekstu, pošto kosmička kolektivna svest S (koincidentna sa "poljem"

samog Kosmosa) ima komplementarno "čestično" kosmičko okruženje E , to

njihova jaka-interakciona-sprega dovodi do dekoherencije "polja" kosmičke kolektivne

svesti u stacionarno klasično-redukovano stohastičko stanje, S = i

iSSiic2

.

Međutim, evolucija kosmičkog kompozitnog kvantnog stanja ES opisana je

determinističkom unitarnom evolucijom upravljanom Šredingerovom (ili Fejnmanovom propagatorskom) jednačinom, bez kolapsa (usled odsustva komplementarnog van-kosmičkog okruženja!), što ukazuje da je Kosmos kvantni hologram podvrgnut determinističkoj Šredingerovoj evoluciji. Ipak, molitvom-indukovane spiritualne vakuumske eksitacije mogu (ne-

Šredingerovski) modifikovati stanje kosmičke kolektivne svesti k S

k

Sk

'

~' i time

kosmičko kompozitno kvantno stanje ES

'' , odnosno klasično-redukovano

stohastičko stanje kosmičke kolektivne svesti 'S =

iiSSiic''2'

, ukazujući tako na

mogućnost optimizacije-molitvom (najverovatnije - i energetski najpovoljnije) preferencije kosmičke kolektivne svesti (i recipročno, na modifikaciju kosmičkom-svešću-opservabilnog klasično-redukovanog stohastičkog stanja komplementarnog

"čestičnog" kosmičkog okruženja 'E =

iiEEiic''2'

, ukazujući na mogućnost

optimizacije-molitvom (najverovatnije - i energetski najpovoljnije) preferencije budućih kosmičkih alternativa!).