Tematsko uređenje

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

ОДСЕК ЗА ИСТОРИЈУ

ИСТОРИЈА ВИЗАНТИЈЕ

2С 2014/2015

ТЕМАТСКО УРЕЂЕЊЕ СЕМИНАРСКИ РАД

МЕНТОР: СТУДЕНТ:

ПРОФ. ДР ЂУРА ХАРДИ ВИКТОР ЈЕРЕМИЋ

ДОЦ. ДР БОРИС СТОЈКОВСКИ (030049/2014)

МА НЕБОЈША КАРТАЛИЈА

Тематско уређење

САДРЖАЈ

1.Увод ..................................................................................................3

1.1. Тема ........................................................................................................................3

1.2. Хронолошки оквир ................................................................................................4

1.3. Литература .............................................................................................................4

2. Главни део .......................................................................................5

2.1. Догађаји пре увођења тематског уређења ..........................................................5

2.2. Успостављање уређења ........................................................................................8

2.3. Развој уређења и његове карактеристике ...........................................................9

2.4. Слабљење тематског уређења и пропаст Византијског царства ....................14

3. Закључак .......................................................................................18

Библиографија ..............................................................................19

2


1. Увод

1.1. Тема

Потпуно сагледавање богате историје Византијског царства немогуће је без

детаљног проучавања једног од круцијалних фактора њеног миленијумског опстанка,

тематског уређења. Тематско уређење, пролазећи кроз реформе током свог свог

постојања, представљало је стуб ослонац Византијске државе.

Војни окрузи-теме, настале за време аварско-словенске најезде на подручје

Балкана, представљају камен темељац за касније уређење које ће дати главно обележје

целокупној провинцијској управи средњовековне византијске државе.1 Сагледавање и

изучавање тематског уређења у првим вековима средњовизантијске епохе отежано је

недостатком и недовољним бројем извора.2

Реч тема, настала је од грчке речи θεμα што значи војни одред. Касније почиње

да се употребљава за војно-административне јединице, чији је настанак био дуготрајан

и мукотрпан процес.3

1 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 112.2 Милош Цветковић, Мерарх у тематској организацији од IX до XII века, Бојана Крсмановић, Срђан Пиривартић (ур.), ЗРВИ L, Београд 2013, 216; Владимир Орбовић, Тематски војници у Византијском друштву, Љубомир Максимовић (ур.), ЗРВИ XXXIX, Beograd 2001/2002, 25.3 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 113.

3


1.2. Хронолошки оквир

Почетак успостављања тематског уређењ у Византији може се поистоветити са

друштвеном, политичком и културном обновом4 царства која је наступила за време

владавине цара Иркалија (614. - 641.). Од тада, прве половине VII века, па до пада

византијске државе под Отоманску империју 1453. године, тематско уређење

доживљавало је промене и реформе. Овај период, од прве половине VII века па све до

половине XV века, може се сматрати хронолошким оквиром појаве тематског уређења.

1.3. Литература

Дело Георгије Острогорски, Историја Византије представља подлогу за будуће

надограђивање знања у домену истраживања Византије као незаобилазне појаве у

људској историји. Својим делом Острогорски, као утемељивач византологије на нашим

просторима и један од највећих византолога ХХ века, дао је један од најбољих прегледа

историје Византијског царства обухватајући период од позног Римског царства па до

пропасти Византијског царства. Ian Heath, Angus McBride, Byzantine armies 886. - 1118,

Men At Arms Series 89, London 1979 i Ian Heath, Angus McBride, Byzantine armies 1118. -

1461, Men At Arms Series 287, London 1995 баве се војном структуром царства

подељеног на два периода. Владимир Орбовић, Тематски војници у Византијском

друштву, Љубомир Максимовић (ур.), ЗРВИ XXXIX, Beograd 2001/2002, говори у

војницима као кључном фактору тематског уређења. Бави се њиховим социјалним и

друштвеним статусом у оквиру Византијског царства. Милош Цветковић, Мерарх у

тематској организацији од IX до XII века, Бојана Крсмановић, Срђан Пиривартић (ур.),

ЗРВИ L, Београд 2013 говори о позицији мерарха, као нижерангираног официра у

оквиру тематског уређења. Mark Whittow, The Making Of Byzantium 600. - 1025, Los

Angeles 1996, даје заокружену слику дешавања у Византијском царству у

четвртвековном периоду средњег Византијског царства, фокусирајући се на спољашне

проблеме и унутрашња дешавања као и реформе које их прате. Мишел Каплан,

Византија, Београд 2008, обухвата целокупан период Византијске државе укључујући

детаље из културе и уметности византијске цивилизације. Пишући и о приватном 4 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 109.

4


животу становника царства, Каплан даје један поглед на живот једног просечног

човека. Стивен Мичел, Историја позног Римског царства. Преображај античког

света, Београд 2010, даје историјски преглед догађаја који претходе стварању

византијске државе. У овом периоду налазе се зачеци Византијског царства као

наследника велике Римске империје. Džon Džulijus Norič, Vizantija, rani vekovi, Beograd

2010, Džon Džulijus Norič, Vizantija, vrhunac, Beograd 2010. i Džon Džulijus Norič,

Vizantija, opadanje i propast, Beograd 2010, писац даје детаљан опис и хронологију кроз

три публикације обухватајући њене периоде од најранијих до њене пропасти. Драган

Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд 2005, литература кориштена за

приказивање карти Византијског царства и тематског уређења.

2. Главни део

2.1. Догађаји пре увођења тематског уређења

Оно што је претходило тематском уређењу у Византијском царству огледа се у

жељи владара да за време своје власти покушају да државу уздигну до позиције до које

је некада дошла Римска империја. Када је Римско царство престало да постоји 476.

године, на истоку је већ постојала Византија, односно Источно Римско царство са

својим седиштем у граду чије је темеље поставио цар Константин Велики (324. - 337.).

Нови Рим, Константинопољ или Цариград почиње да бива друштвени, културни и

економски центар ондашњег света. Византијско царство се током векова одржавало

захваљујући принципима три основна елемента на којима је почивало, римско државно

уређење, грчка култура и хришћанска вера5. Користећи најбоље карактеристике из сва

три елемента Византија је успела да се издигне из многих тешких ситуација у којима се

налазила током свог вишевековног постојања.

Као такво, Византијско царство било је предмет напада многих народа. За време

једног од највећих Византијских царева, је био последњи римски император на

византијском престолу, Јустинијана (527. - 565), царство је покушало да врати

некадашњи сјај. Јустинијан је током своје владавине, уз помоћ своје десне руке, свог

5 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 48.

5


војсковође и генерала Велизара, водио ратове широм Медитерана. 533. године са 18.000

војника Велизар се искрцао у Африку и покорио државу Вандала, да би се 534. године

вратио у престоницу као тријумфатор6. Одмах следеће године, Велизар креће у поход

против Источних Гота у Италији. Након вишегодишњих борби, победа које су

односиле и једна и друга страна, 555. године Италија је покорена.7 Водећи борбе на

западу, границе на северу и истоку почињу да попуштају. Након заузимања

византијских градове од стране Персије, Јустинијан је приморан да склопи мир.8 На

северу ситуација није ништа боља. Сеоба Словена на Балкан имаће пресудну улогу у

одржавању Византијског царства. Да би спречио словенске упаде на своју територију,

Јустинијан је изградио систем утврђења на Дунаву9 која ће се показати као одлука од

које царство неће имати велике користи. Унутрашња ситуција је такође била лоша. 532.

године, у Цариграду је букнуо устанак који је Јустинијан крваво угушио.10 Планови које

је имао Јустинијан били су велики, али како се испоставило, нереални. Својим

наследницима оставио је исцрпљену државу коју су почели још више да уздрмавају

ударци. 568. године Лангобарди освајају већи део Италије, у Шпанији Западни Готи

отимају главно византијско упориште, Кордову.11

Јустинијанов наследник, Јустин II (565. - 578.) није имао неку значајнију улогу

осим што је успео да раскине мировни уговор са Персијом, и са њом поведе дуготрајан

и мукотрпан рат.

Наследник Јустина II, цар Маврикије (582. - 602.) дао је руку своје ћерке

персијском владару12 и тако успео да од Персије добије велики део Јерменије.

Маврикије је био квалитетан државник који је својом владавином претстављао значајну

етапу у преласку са застарелог државног система ка новијем систему средњовековне

византијске државе.13 Иако је била притиснута са истока, Византија је остала доследна

својим интересима на западу. У Италији и северној Африци настају војна намесништва.

Равенски егзархат који је обухватао преостале византијске територије у Италији и

Картагински егзархат који је обухватао северну обалу Африке.14 Стварањем ових војно-6Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 89.7 Исто, 89.8 Исто, 90.9 Исто, 90.10 Исто, 90.11 Исто, 97.12 Мишел Каплан, Византија, Београд 2008, 27.13Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 98.14Исто, 98.

6


административних јединица почиње милитризација царства, која се угледа у тематском

уређењу које има корене управо у овим егзархатима.15

Упркос победама на Балкану, тешка финансијска ситуација у држави довела је

до тога да је Маврикије морао у два наврата да смањује плату војницима, који су се на

крају побунили и уздигли једног од својих посланика, центуриона Фоку, ритуалом који

је повезан са проглашењем новог цара.16 Након удруживања противничких стрнака

против царске власти, Маврикије је збачен а на престо је доведен, центурион

варварског порекла, Фока.17

Владавина Фоке (602. - 610.) није поправила положај царства. Штавише, Фока је

у Византији изазивао велику мржњу против себе док је у Риму наилазио на подршку,

углавном због спорења око верских питања.18 Ситуација је бивала све гора и гора. На

унутрашњем плану у Византији је буктао грађански рат, на спољашњем долази до

слома снаге и на Балкану и на истоку где је Персија сломила Византијску пограничну

одбрану. Можда је најбољи опис ситуације дат у реченици ''Царство се нашло на рубу

пропасти''.19

Картагински егзарх Ираклије устаје против Фокине владавине. На Ираклијеву

страну стаје и Египат. Ираклије наилази на одушевљење код већине народа и након

што је са флотом дошао пред Цариград, Ираклије успева да свргне Фоку са власти и да

610. године узме царску круну. Погубљењем Фоке долази до краја живота стара

Империја. Из претешке ситуације у којој се налазила, Византија ће се помоћу реформи

цара Ираклија (610. - 641.) изаћи као нова државна творевина ојачана нови снагама.

Оваква држава остаће упамћена као средњовековно грчко царство.20

2.2. Успостављање уређења

15 Исто, 98.16 Стивен Мичел, Историја позног Римског царства 284.-641, Преображај античког света, Београд 2010, 540.17 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 101.18 Исто, 101-102.19 Исто, 103.20 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 103.

7


Иако је цар Маврикије оснивањем Равенског и Картагинског егзархата поставио

темеље будућем тематском уређењу, заслуге за успостављање истог приписују се цару

Ираклију. Он је у тешким годинама када је Византијско царство било у ситуацији да се

суочава са аварско-словенском најездом на Балкану и Персијским притисцима на

истоку, почео са темељном реконструкцијом царства.21 Одмах после крунисања

Ираклије је почео са мукотрпним послом. Први циљ му је био да крајеве који су јш

били под византијском влашћу припреми за рат. Имајући искуство живота у

Картагинском егзархату он је области Мале Азије реформисао по узору на егзархате.22

Простор Мале Азије поделио је на четири теме: тему Опсикион на северозападу,

Арменијак на североистоку, Анатолик у средини и тему Каравасијанаца која је

покривала већи део јужне обале Мале Азије.23 Основни циљ теме као војно-

административне целине био је да ојача домаћу војску. Док се војска у рановизантијско

време састојала углавном од страних непоузданих и скупих страних плаћеника, сада

имамо појаву војника који су насељени унутар тема.24

Карта 125: Теме 613.-718.

Ови војници били су нова класа војника-земљорадника који су живели радећи

на својој земљи, у накнаду за одређена финансијска примања. Од њих се очекивало да

се на позив јаве на дужност, наоружани и на коњима26.21 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 112. 22 Džon Džulijus Norič, Vizantija, rani vekovi, Beograd 2010, 255.23 Исто, 255.24 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 114.25 Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд 2005. Карта 15.26 Džon Džulijus Norič, Vizantija, rani vekovi, Beograd 2010, 255.

8


2.3. Развој уређења и његове карактеристике

Од друге половине VII века тематско уређење се све чешће и чешће спомиње у

изворима. Поред првобитне четири теме које су настала за време Ираклијеве владавине,

крајем VII века извори спомињу и тему Тракију. Тема Тракија настала је за време

владавине цара Константина IV који ју је основао ради лакшег отпора бугарској

најезди.27 Доказ да византијска моћ расте огледа се у изграђивању нових тема. Где је

постојала византијска управна власт постоји и тематско уређење.28 Где нема теме нема

ни стварне византијске власти.29 Византија је од тема на Балкану имала само Тракију и

Хеладу које су креиране крајем VII века. Крајем VIII века настаје тема Македонија која

је обухватала западни део Тракије.30 Стварање теме Пелопонез поклапа се са стварањем

теме Македоније. Почетком IX века појављује се тема Кефалонија која је обухватала

острва у Јонском мору.31 У истом веку, нешто мало касније, области Солуна и Драча

организоване су као засебне теме, које су биле главна упоришта византијске моћи на

Јадранском и Егејском мору.32 Мало касније тематско уређење се уводи и на епирском

подручју оснивањем теме Никопољ, док се Солунска тема сједињује са трачким темама,

Тракијом и Македонијом, оснивањем теме Стримон.33 Током друге половине IX века,

на Јадранској обали оснива се тема Далмација.34 Оснивајући теме широм Балканског

полуострва, Византија је успела постепено да подреди својој власти области на

Балкану, области које је словенском најездом губила. Своје теме је оснивала на обалама

мора на које Балкан као географски појам излази. Унутрашњост полуострва остала је

ван домашаја.35

Карта 236: Теме 718.-814.

27 Г еоргије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 148.28 Исто, 198.29 Исто, 198.30 Исто, 198.31 Исто, 199.32 Исто, 199.33 Исто, 199.34 Исто, 199.35 Исто, 199.36 Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд 2005. Карта 16.

9


Наставак развитка тематског уређења и његово јачање десио се за време

владавине цара Теофила (829. - 842.). Након реформи које су се десиле крајем VIII и

почетком IX века, цар Теофил је наставио у правцу очвршћавања тема и своје власти у

њима. Да би се појачале византијске позиције у Малој Азији створене су теме

Пафлагонија и Халдија.37 Тема Пафлагонија обухватала је североисточни део већ

постојеће теме Букеларије док је тема Халдија заузела североисточни део теме

Арменијака. 38 У брдовитим крајевима на граници са Арбљанима основане су војно-

административне јединице мањег типа од теме, које су касније и претворене у њу. То су

теме Харсијанон, Кападокија и Селвекија.39

Једно од обележја Теофилове владавине је оснивање тзв. „климата“ односно

византијских градова на Кримском полуострву који су били обухваћени тематском

организацијом. У граду Херсону постављен је и византијски стратег.

37Г еоргије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 210.38 Исто, 210.39 Исто, 210.

10


Карта 340: Теме 813.-914.

Преласком из IX у X век тематско уређење добија своју завршну структуру.

Постепеним деловањем и увођењем тематске организације по други областима број

тема се повећао. Поред тематских јединица формирани су различити други, много

мањи војни окрузи: клисуре, архонтије, дукати, катепанати, друнгаријати. Временом и

они су претворени у тематске јединице. У то време, у Византији су се налазиле: теме

Опсикион, Букеларион, Оптиматон, Пафлагонија, Армениакон, Халдија, Колонеја,

Харсијанон, Анатоликон, Тракесион, Кападокија, Месопотамија, Себастеја, Ликандос,

Леонтокомис, Селвекија и приморска тема Кивиреота налазиле су у Азији; теме Самос

и Архипелаг на мору; Тракија, Македонија, Стримон, Солун, Хелада, Пелопонез,

Кефаленија, Никопољ, Драч, Далмација, Сицилија, Лангобардија и Херсон, у Европи.41

Даље промене организације тематских уређења огледају се у главном у

оснивању нових тема на новоосвојеним територијама. На старој територији нове теме

ретко се стварају.42

Распарчавање тема и њихова дезорганизација почињу слабљењем византијског

државног поретка у другој половини XI века.

40 Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд 2005. Карта 17.41 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 242.42 Исто, 242.

11


Карта 343: Теме 913.-976.

Свој средњовековни врхунац Византија је достигла за време владавине

Македонске династије (867. – 1057).44 Византија је била на врхунцу пре свега у

територијалном смислу, постала је водећа сила у хришћанском свету.45 После

унутрушњих борби које су задесиле царство, 976. године на власт долази Василије II

(976. – 1055.). Тематско уређење је доживело своју експанзију на Балкану након што је

Василије 1014. године успео да покори Самуилово царство. Као и свака византијска

територија, простор бивше Самуилове државе подељен је у теме.46 Средишњи део

претворен је у велику тематску јединицу која је добила име Бугарска и њено седиште се

налазило у Скопљу.47 На простору између балканских планина и Дунава настала је тема

Паристрион (Пардунавон) са центром у Силистрији.48 Такође, погранична област на

Дунаву и Сави претворена је у тему која је своје седишта имала у Сирмијуму.49

Јадранске области од територије Задра до Дубровника чиниле су као и раније тему

Далмацију.50 Дукља, Захумље, Рашка, Босна и Хрватска за разлику од раније наведених

области, нису имале статус теме већ су остале под влашћу локалних кнезова и имале су

43 Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд 2005. Карта 20.44 Мишел Каплан, Византија, Београд 2008, 31.45 Исто, 32.46 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 296.47 Исто, 297.48 Исто, 297.49 Исто, 297.50 Исто, 297.

12


статус вазала према Византијском царству.51 Области јужно од Скадра су као и доцније

припадале Драчкој теми, која је као и Солунска тема добила виши ранг.52

Карта 453: Теме 1018.-1073.

На челу сваке од тема налазио се стратег који је био заповедник локалних трупа

и начелних локалне самоуправе.54 Додуше, за разлику од осталих тема, заповедник теме

Опсикија звао се комес а теме Оптимата доместик.55 Поред стратега налазимо личности

са титулом протонотариус (protonotarius) који је задужен за финансије, претор (praetor)

задужен за закон и администрацију и хартулариус (chartularius) задужен за порезе.56

Велику већину становништва чинили су војници или стратиоти који су у неким темама

насељивани из других области.57 Они су живели од прихода са свог имања који су

добили царевине, примали су плату и заузврат морали су да се одазову на ратни позив.

51 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 297-298.52 Исто, 298.53 Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд 2005. Карта 22.54 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 244.55 Исто, 244; Ian Heath, Angus McBride, Byzantine armies 886. - 1118, Men At Arms Series 89, London 1979, 17.56 Ian Heath, Angus McBride, Byzantine armies 886. - 1118, Men At Arms Series 89, London 1979, 17.57 У раној фази изграђивања тематског уређења у тему Опсикија насељени су Словени са Балкана. Види: Владимир Орбовић, Тематски војници у Византијском друштву, Љубомир Максимовић (ур.), ЗРВИ XXXIX, Beograd 2001/2002, 34.

13


Ове фарме су наслеђивали најстарији синови и преузимали су очеве обавезе.58 Богатији

стратиоти могли су себи да приуште слуге и робове и они су представљали коњицу

византијске војске.59 Важно је напоменути разлику између провинцијских тема и тагми

које су смештене у Цариграду.60 На челу тагми налазе се доместици. Најважније тагме

су Схола (њен заповедник обично је био заповедник целокупне војске), Екскубита,

Артимоса (њен заповедник звао се друнгарије).61 Такође постојала је тагма Хиконата

основана за време Нићифора I62 која је била коњичка тагма.63

Проширење државе у другој половини Х века за резултат је имало појаву два

доместика, једног на западу другог на истоку.64 Поморске јединице Византијског

царства састојале су се од царске флоте којом је командовао друнгарија лађа и бродова

поморских тема под командом локалних стратега.65 Средином Х века, ранг друнгарије

лађа постаје, поред доместика тагме Схола, највиши положај у целокупној византијској

војсци.66

2.4. Слабљење тематског уређења и пропаст Византијског царства

Смрт Василија II претставља прекретницу у историји Византијског царства.67 За

време владавине цивилног племства тематско уређење почиње да се урушава. Иако је

ово време мира, након ратова који су водили Василије II и два његова претходника,

државни поредак почиње да се љуља.68

Главно обележје ове епохе је опадање војне снаге Византијског царства.69 Како

би угасила супарничке војне странке, влада цивилног племства смањивала је војне

контигенте.70 Такође, како би финансијски ојачала наредила је стратиотима плаћање

пореске обавезе.71 Тематско уређење губи на значају и губи свој давно стечени војни

58 Ian Heath, Angus McBride, Byzantine armies 886. - 1118, Men At Arms Series 89, London 1979, 18.59 Исто, 18.60 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 244.61 Исто, 244.62 Исто, 244.63 Ian Heath, Angus McBride, Byzantine armies 886. - 1118, Men At Arms Series 89, London 1979, 10.64 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 245.65 Исто, 245.66 Исто, 245.67 Исто, 304.68 Исто, 304-305.69 Исто, 315.70 Исто, 315.71 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 315.

14


карактер. Власт тематских стратега се ограничава а крај њих се уздишу претори као

претставници цивилне провинцијске власти.72

Опадањем значаја домаће војске враћамо се на време из доба пре цара Ираклија

(614. - 641.) где главнину снага чине страни најамници, углавном Нормани. 73

За време владавине цивилног племства, посебно за време цара Михаила VII

Дуке, Византију су често потресали устанци у војсци.74 Међу свим претставницима

војне аристократије који су претендовали на царски престо, најистакнутије је био

Алексије Комнин. Не само због свог војничког умећа него и због политичке мудрости.75

Доласком Алексија Комнина на власт долази крају владавине цивилног племства и

почетку епохе у којој војно племство има главну улогу. Држава коју је Алексије

Комнин затекао била је без довољне количине војске и новца. Успешним договором са

папом Григоријем VII успео је да обезбеди помоћ Млетачке републике. Алексије је

успео да порази Нормане иако је нормански војсковођа Роберт Гвискард 1081. успео да

заузме византијски град на обали Јадрана, Драч. Након победе против Нормана,

Алексије се посветио рату са Печенезима који чак 1090. године дошли до царских

зидина Цариграда. У помоћ Печенезима дошао је Смирнски емир Чаха који је поседао

Цариград са мора.76 Након велике помоћи од стране Кумана, Цариград је био спашен.

Алексије се након одбране престонице окреће рату против жупана Вукана које и својим

сталним упадима и пљачкама узнемиравао византијске пограничне области.77

Склопивши мир са Вуканом Алексије се окреће рату против доскорашњих савезника

Кумана, који су вођени од стране Константина Диогена, једног од претендената на

византијски престо. Алексије је успео да порази Кумане који су остали без свог вође.78

Средивши ситуацију у европском делу царства Алексије се окреће истоку где су

се створили повољни услови за поновно освајање Мале Азије. Неочекивани догађаји на

Западу омели су Алексијеве планове, наиме, у поход против „неверника“ крећу

крсташи. Алексије тражи помоћ од њих, истих оних које ће за један век касније имати

кључну улогу у пропасти византијског царства.

72 Исто, 315.73 Исто, 315.74 Исто, 328.75 Исто, 330.76 Исто, 339.77 Исто, 340.78 Исто, 340.

15


Карта 579: Теме 1073.-1118.

За време цара Алексија царски ауторитет знатно јача. Држава Комнина се

знатно разликује од од државе централистичког типа за време Македонске династије.80

Феудалне снаге, оне против којих су се борили цареви Х века, узимају све већу улогу и

постају носиоци феудалног државног система Византије. Искористивши снагу

привредно и социјално најјачих елемената Алексије је успео да створи нову државну и

војну организацију.81 Византија је заувек изашла из солидних основа на којима је

некада почивала њена војна и финансијска снага.82

Кључни догађаји који су имали утицај на коначан слом Византије догодили су се

крајем XII и почетком XIII века. За време владавине Алексија III (1195. - 1203.)

ситуација се знатно погоршала у Византији. Огроман новац трошен је купујући

наклоност страних владара, ослабљене провинције биле су под сталним нападом

непријатеља а обалске области под најездом пирата.83 Тематско уређење, некада кичма

моћне византијске војне и цивилне организације, постаје само привидно.84 Иако је

79 Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд 2005. Карта 27.80 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 352.81 Исто, 352.82 Исто, 35283 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 377.84 Исто, 377.

16


територија знатно смањена, тема је било скоро двоструко више него за време

Македонске династије.85 Целокупан византијски управни апарат распао се на јединице

које само именом потсећају на некадашње теме.86

1204, 13. априла, за време владавине Алексија V Цариград је пао! Овај догађај ће

променити историју Византије. После њега моћно царство никада неће достићи исти

ниво.

За време Латинске владавине, тематско уређење не иде у позитивно смеру.

Византија је распарчана на низ држава и државица.87 Док су Венецијанци и крсташи

делили ратни плен и у Цариграду оснивали Латинско царство, византијска држава се

одржала на три места.88 Потомци Андроника Комнина основали су Трапезунтско

царство, друго царство основао је Теодор Анђео у планинама Епира и треће најважније

и највеће од ова три царства, Никејско царство, установио је Теодор Ласкарис.89

Покушај рестаурације Византијског царства за време Михаила VIII (1259. - 1282.) имао

је скормне резултате који су исцрпили снагу византијске државе.90

У наредним годинама ситуација није ништа била боља. Средином XIV века

долази до још веће немоћи Византије. Главни стубови њене некадашње моћи били су

новчано богатство и одличан управни апарат.91 Од тема које су чиниле кичму

византијске државе остало је само име.92 Од тада било је само питања времена пада

царства93 који ће уследити један век касније. Наредних година, Османлијска надирања

се нису могла зауставити, тако да је 29. маја 1453. за време Константина XI дошао крај

Византији као чувару целокупне Антике и Цариграду као њеној престоници.94

Закључак

Као што сам изнео у уводу, тематско уређење је једно од круцијалних фактора

опстанка Византије. Њена богата историја и култура свакако су главни остаци

85 Исто, 377.86 Исто, 377.87 Исто, 397.88 Мишел Каплан, Византија, Београд 2008, 42.89 Исто, 42.90 Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 447.91 Исто, 494.92 Исто, 494.93 Исто, 495.94 Исто, 530.

17


некадашњег царства. Сматрам да сви плодови у виду традиције и културе који

историчари убиру из извора су плод једне стабилне и јаке државне управе која се

огледа у такође једном јаком и чврстом тематском уређењу. Лично мишљење је да је

јака она држава која има јаку војну организацију, а Византија је била најјача када је

њена војна организација била стабилна. Иако су многе грађанске ратове започињали

стратези из своји тема, теме су једне стабилне јединице без којих би Византија као

царство сигурно трајала знатно краће.

Библиографија

Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1998.

18


Ian Heath, Angus McBride, Byzantine armies 886. - 1118, Men At Arms Series 89, London

1979.

Ian Heath, Angus McBride, Byzantine armies 1118. - 1461, Men At Arms Series 287, London

1995.

Владимир Орбовић, Тематски војници у Византијском друштву, Љубомир

Максимовић (ур.), ЗРВИ XXXIX, Beograd 2001/2002.

Милош Цветковић, Мерарх у тематској организацији од IX до XII века, Бојана

Крсмановић, Срђан Пиривартић (ур.), ЗРВИ L, Београд 2013.

Mark Whittow, The Making Of Byzantium 600. - 1025, Los Angeles 1996.

Мишел Каплан, Византија, Београд 2008.

Стивен Мичел, Историја позног Римског царства. Преображај античког света,

Београд 2010.

Džon Džulijus Norič, Vizantija, rani vekovi, Beograd 2010.

Džon Džulijus Norič, Vizantija, vrhunac, Beograd 2010.

Džon Džulijus Norič, Опадање и пропаст, Beograd 2010.

Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд 2005.

Prokopije iz Cezareje, Tajna istorija

Anna Comnena, The Alexiad

19

Documents

Tematsko uređenje