LIST PROIZVODNO TRGOVINSKOG PREDUZEĆA DIS d.o.o.

JUN - JUL 2012 BROJ 22 GODINA 4

Prave lekcijeStiva Džobsa

Tema meseca

Recept za zajednički uspeh

Zakintos - Raj za bogove

Franšiza

Maloprodaja teško prelazi granice

Vreme putovanja

3. PRIVATNE ROBNE MARKENajbolje Dobro iz Srbije

5. FRANŠIZANTSpecifi čan koncept daje odlične rezultate

8. RADNIK MESECASrđan Josipović - Trgovinu sam zavoleo

10. FOTO GALERIJATradicionalna poseta

12. FRANŠIZARecept za zajednički uspeh

16. PRAVE LEKCIJE STIVA DŽOBSAKako da napravite svoj Apple?

22. MALOPRODAJA TEŠKO PRELAZI GRANICE

26. PLATNI DEFICIT SRBIJE

27. SRBIJA IZ SLOVENIJE UVOZI SVOJ PAPIR

28. SIVA EKONOMIJA

29. MOBILNA PRODAJA

30. PAUZE ZA KAFU SU LOŠE

33. SERBIA OPEN

34. VREME PUTOVANJAZakintos - Raj za bogove

39. HRANATOP 5 antikancerogenih namirnica

40. HRANANajbolja hrana protiv stresa

41. RECEPTI

43. ENIGMATIKA

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP “DIS” Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Danijela Milovanović, Ivan Šuleić, Ivan Skokić, Dragan Stevanović, Vladimir JosifovićKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, dmilovanovic@disyu.comŠTAMPA: Rotografi ka d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtu: www.disyu.com, www.dismarket.rs

3.

5.

12.

16. 30.

34.

Mnogi trgovci su postigli to da potrošači odaberu njihove sopstvene marke, a da prosto ignorišu brendirane proizvode, koji se takođe mogu kupiti u njihovim radnjama.

Kompanija DIS je kroz svoje maloprodajne objekte do sada plasirala dve trgovačke robne marke, robnu marku “Dobro” i “Ukusi Srbije”. Osim poverenjem potrošača, koji mnoge artikle robne marke „Dobro“ pretvaraju u visokofrekventne, kvalitet ove robne marke DIS-a nagrađen je i priznanjem “Najbolje iz Srbije”.

“Za plasiranje sopstvene robne marke DIS se opredelio prateći trendove koji dolaze sa daleko razvijenijih tržišta. U trenutku kada su raspoloživi kapaciteti u vidu sopstvenih maloprodajnih objekata procenjeni dovoljnim za plasman robne marke, DIS je otpočeo realizaciju projekta robna marka “Dobro”. 2008. godine plasirali smo prve artikle iz “Dobro” asortimana što se sasvim slučajno poklopilo sa početkom svetske ekonomske krize koja je eskalirala neposredno posle toga. Plasirajući “Dobro” želeli smo da budemo prepoznatljivi, stvarajući oružje

NAJBOLJE “DOBRO”IZ SRBIJE

Uspostavljanjem funkcije ljudskih resursa u kompaniji, zaposleni će konstantnim unapređenjem svojih znanja i veština omogućiti dalji rast i razvoj kompanije. Kao ključan pokretač u razvoju ljudi treba da postoji jasan i dugoročan cilj u karijeri, koji daje jasan smisao vremenu provedenom na obuci i profesionalnom usavršavanju.Sistematičnim pristupom regrutaciji i selekciji kandidata, planiranjem potrebnih kadrova i donošenjem novih znanja, unapređujemo procese obuke i motivacije zaposlenih i omogućujemo svojim zaposlenima da ličnim doprinosom timskim i individualnim rezultatima direktno utiču na sistem nagrađivanja i motivacije, i kreiranju klime za održivi rast i razvoj kompanije.Kompanija DIS prati svetske trendove obučavanja. Svesni smo koristi koje nosi ulaganje i kontinuirano unapređenje znanja i veština zaposlenih. Upravo tako stvaramo uspešne pojedince koji su spremni da podrže kompanijske ciljeve. Konkurentnu prednost na tržištu upravo stvaramo kroz kontinuirani razvoj tima koji čini našu kompaniju uspešnom.U prvoj fazi uvođenja funkcije ljudskih resursa fokus će biti na razvojnim ciljevima kompanije i zaposlenima koji direktno utiču na njihovu realizaciju. Kroz proširenje ciljeva, radiće se na

razvoju veština koje su već na raspolaganju našim zaposlenima i identifi kaciji konkretnih mogućnosti profesionalnog razvoja. Ovu fazu obeležiće proces svakodnevnog učenja, gde ćemo jedni od drugih naučiti lekcije iz naše svakodnevnice, usvojiti nova znanja i utvrditi ona koja su nam već poznata. Kroz takvu razmenu učenja sa drugima, imaćemo uvid u naše znanje i naše potencijale. Iz prve faze izlazimo sa jednim velikim saznanjem i čvrstom platformom o potrebama budućeg razvoja i važnošću učenja iz sopstvenih i tuđih iskustava. Treba znati da nije dobro mešati napor uložen u razvoj sopstvenih veština rukovođenja sa poslovnim naporima. U procesu unapređenja znanja i veština važno je postaviti sebi pitanje „Šta sam naučio?“, a ne „Kako sam uradio?“.

PRAVI LJUDI NA PRAVOM MESTU

PRIVATNE ROBNE MARKE

Dušan MeđedovićDirektor ljudskih resursa DIS-a

UVOD

NIK

Pojavljivanje trgovačkih robnih marki nije uslovljeno finansijskom krizom, jer su se one u svetu pojavile mnogo pre nego kod nas. Trgovačka robna marka zapravo je proistekla iz potrebe trgovaca da se, gradeći sopstvene robne marke, izdvoje iz mase onih koji prodaju identične proizvode.

Kao rezultat potrebe za konstantnim rastom i razvojem kompanije, našem menadžment timu pridružio se kolega Dušan Međedović, na poziciji direktora ljudskih resursa.Dušanovim dolaskom, u kompaniju stižu i nova znanja, drugačija iskustva, savremeni pristupi u radu sa zaposlenima, novi modeli motivacije, nagrađivanja i razvoja zaposlenih.

3

KLJUČ USPEHA JEDNE KOMPANIJE

za borbu na tržištu u smislu cene i prepoznatljivosti”, navodi Nenad Jelić, komercijalni direktor DIS-a. “

Veoma dugo su proizvođači brendova na globalnom nivou smatrali da privatne marke ne mogu da budu tako uspešne, ali se ispostavilo da i te kako mogu. To defi nitivno potvrđuje i robna marka “Dobro”, koja od trenutka pojavljivanja na tržištu Srbije beleži konstantan rast učešća u ukupnom prometu.

“Robna marka “Dobro” je pre svega svojom cenom privukla pažnju potrošača. Artikli “Dobro” u konkretnoj kategoriji moraju biti ne samo vizuelno prepoznatljivi, već se ističu najnižom cenom, što ih za same potrošače čini najinteresantnijim. Cena, odnosno profi tabilnost, nije bila opredeljujući faktor prilikom izbora “Dobro” proizvoda. Cena je jedan od ključnih faktora za potrošača, ali je za nas, kao realizatore projekta, na prvom mestu kvalitet koji će kupac dobiti po defi nisanoj ceni proizvoda. Tek kada bi postigli očekivani kvalitet, ulazili smo u priču o ceni proizvoda. Ovaj princip prepoznali su i potrošači koji se proizvodima “Dobro” iznova i iznova vraćaju, što se u situaciji lošeg kvaliteta proizvoda sigurno ne bi događalo, jer zadovoljstvo niskom cenom traje kraće od nezadovoljstva lošim kvalitetom proizvoda. Robnu marku “Dobro” danas čini 500 najrazličitijih artikala sa planom da ih do kraja godine bude 600.”

Učešće robne marke “Dobro” u ukupnom prometu DIS-a iznosi 20%. Tako dobar udeo u ukupnom prometu na samom početku nije bio očekivan.

“Naravno da to niko od nas nije očekivao naročito u pojedinim kategorijama proizvoda. Kod osnovnih životnih namirnica je oduvek brend igrao najmanju ulogu i potrošač je pre svega gledao na cenu proizvoda, ali kod nekih zahtevnijih proizvoda, kao što je recimo pivo ili čips, potrošači uglavnom prate brendove, a mi smo čak i u ovim kategorijama uspeli da postignemo dobre rezultate.”

Svoju drugu trgovačku robnu marku “Ukusi Srbije” DIS je plasirao 2011. godine. Proizvodi iz asortimana “Ukusi Srbije” namenjeni su onim potrošačima za koje je kvalitet proizvoda od presudnog značaja.

“Što se tiče “Ukusa Srbije”, to je potpuno drugačija priča u odnosu na robnu marku “Dobro. Za “Ukuse Srbije” kvalitet je od presudnog značaja, dok cena nema nikakvu ulogu. Projekat je od nacionalnog interesa, a proizvodi su proizvedeni od isključivo srpskih sirovina. Asortiman Ukusa Srbije čine proizvodi koji se ne mogu smatrati visokofrekventnim, ali im po kvalitetu proizvodi drugih proizvođača teško mogu parirati. Sve je koncipirano tako da su ovo proizvodi namenjeni malom broju potrošača koji se opredeljuju isključivo za proizvod visokog kvaliteta bez obzira na cenu koštanja.”

Uspeh robnih marki bilo gde u svetu zavisi isključivo od navika potrošača, pa su u tom smislu mnoge razvijene zemlje daleko ispred nas u potrošnji proizvoda iz kategorija robnih marki.

“Trgovačke robne marke u Švajcarskoj zauzimaju 53% u ukupnom prometu dok je u Nemačkoj taj procenat 37% a

u Austriji 38%. Prema istraživanju obavljenom u pet zemalja, u kojima je trgovačka robna

marka doživela ekspanzivni razvoj, poput Francuske, Nemačke, Španije,

Holandije i Belgije, robna marka u proseku zauzima čak 40%

ukupnog prometa u maloprodaji ovih zemalja. Trgovačka robna marka dobro se pozicionira i u zemljama u kojima se ovaj segment maloprodaje, uslovno rečeno, tek razvija kao što su Poljska, Češka, Slovačka i

Turska, što predstavlja dobru osnovu za još brži razvoj robnih

marki u ovim zemljama u kojima ovo tržište tek sazreva.

Tokom pomenutog istraživanja došlo se do rezultata da su najčešći kupci artikala

iz kategorije robnih marki starosti od 16 do 34 godine i da upravo oni imaju znatno razvijeniju svest o

značaju robnih marki u odnosu na kupce u srednjem dobu i starije od njih. Anketirani kupci tvrde da će vremenom povećavati potrošnju proizvoda iz kategorija trgovačkih robnih marki, naročito kada je reč o neprehrambenim proizvodima, pre svega obraćajući pažnju na kvalitet istih, dok je cena kod većine u drugom planu. Više od 40 odsto potrošača u Srbiji radije kupuje i ima više poverenja u domaće proizvode nego uvozne, dok je sve više kupaca koji daju prednost jeft inijim proizvodima. Blizu 40 procenata potrošača nastoji da kupovinom domaćih proizvoda pomogne srpskoj privredi dok je i sve veći broj kupaca koji imaju poverenje u privatne trgovačke marke, ali se na svesti potrošača u tom smislu tek treba raditi”, zaključuje Nenad Jelić, komercijalni direktor DIS-a.

5

PRIV

ATNE

ROB

NE M

ARKE

DAJE ODLIČNE REZULTATE

FRANŠIZANT

SPECIFIČAN KONCEPT

Trgovina je veština koja se unapređuje kroz godine prakse, ali i u ovoj trgovačkoj priči postoje pravila defi nisana iskustvom kojih se možete pridržavati ili odabrati samo svoj put, potpuno različit od drugih, ali vama najprihvatljiviji. Dragan Novaković, vlasnik Supermarketa „Dedinje“ u Mladenovcu, različitim vrstama trgovine počeo je da se bavi početkom devedesetih godina sledeći specifi čan put koji je smatrao pravim.

“Ja u svemu odstupam od standardnog klišea i ne uklapam se ni u jedan profi l. Svoju radnu karijeru počeo sam u trgovini i u njoj još uvek trajem. Imao sam uspeha u različitim oblicima trgovine. Prvo sam se bavio prodajom kozmetike, lakova i karmina, a od prehrane sam maksimalno pokušavao da se sklonim. Krenuo je rat u Hrvatskoj i moji karmini su prestali da se kupuju. Ženama nije bilo do karmina, lakova i kozmetike. Nije im bilo ni do čega. Jedino što se u tom trenutku prodavalo bili su prehrambeni proizvodi, a u poslu je sve postalo mnogo komplikovanije. Umesto robe koju sam prvobitno prodavao i koja je mogla da stane u dve torbice, počeo sam da trgujem robom koja se pakovala u kamione. Na samim počecima zamišljao sam sebe kao vrhunskog prodavca dekorativne kozmetike. To mi je dobro išlo. Sve više i više sam širio tržište i odlično zarađivao, ali sam sticajem okolnosti prestao da se bavim ovom vrstom prodaje i počeo da prodajem prehranu. Kriza me je navela na bavljenje prehranom i eto, u toj priči sam ostao do danas. Danas radim sa jednim objektom jer mi se do sada to činilo kao najisplativije, ali očekujem da ću uskoro otvoriti još jedan, ukoliko situacija bude naklonjena toj priči.”

Pozicionirate se na petom mestu u franšizi DIS-a sa samo jednim maloprodajnim objektom, što se opravdano smatra značajnim uspehom.

“Uvek sam se trudio da idem korak ispred drugih, pa sam uglavnom posmatran kao neko ko nije baš sasvim jasan okolini zbog, recimo, prodaje robe po veoma niskoj ceni i povlačenja ogromne količine robe sa samo jednim objektom. Takav poslovni pristup mnogi su posmatrali sa neodobravanjem. Bez obzira na nevericu drugih, uspešnost takvog načina poslovanja potvrđena je mojim rezultatima i pokazala se kao pravi način i dobar put koji dobar deo vremena prelazim sarađujući sa DIS-om.

Početkom 1994. godine pratila nas je jedna od mnogobrojnih kriza koje smo prolazili. Ovoga puta reč je bila o krizi sa robom koju u tom trenutku nije bilo jednostavno nabaviti. Razgovarao sam sa kolegom iz Pančeva o mogućnosti rešavanja tog problema i on je taj koji mi je predložio da počnem da sarađujem sa DIS-om. Došao sam u DIS i na prvi pogled mi se dopao, naročito zbog toga što je bilo i artikala koji se u tom trenutku ni na jednom drugom mestu nisu mogli naći. Nisam mogao da dobijem robu dok neko nije garantovao za mene. Kada sam dobio garanciju od jednog starog kupca DIS-a, bez problema sam mogao da uzmem robu, što je bila olakšavajuća okolnost. Neko vreme mi je nedostajala mogućnost da uzmem količine robe koje su mi bile potrebne, bez ikakvih limita, ali sam u poslednjih godinu dana i u tom pogledu prezadovoljan. U istom vremenskom periodu, početkom devedesetih godina, napravio sam dogovor sa dvojicom kolega trgovaca da zajednički trebujemo robu. Po ukupnom prometu nalazili smo se u samom vrhu liste među DIS-ovim profesionalnim kupcima, mada smo i pojedinačno bili vrlo uspešni.”

Ja sam bio jedan od inicijatora ideje za trebovanje robe preko interneta i pružio sam podršku ovom projektu u njegovoj pionirskoj fazi.

Početkom 1994. godine pratila nas je jedna od mnogobrojnih kriza koje smo prolazili, ovoga puta reč je bila o krizi sa robom koju u tom trenutku nije bilo jednostavno nabaviti.

Danas robu trebujemo putem portala, što je savremeniji način koji ti pruža preciznije podatke o vrsti i raspoloživim količinama robe, i meni to odgovara. DIS je apsolutno jest niji od svih. Kada sve uzimam preko DIS-a, štedim novac ali i vreme koje bi utrošio odlazeći u Krnjevo zbog trebovanja robe.

Kada govorimo o budućnosti vaše maloprodaje o kakvojslici govorimo?

“Ovo što je DIS uradio ja sam imao u planu 1994. godine, ali to sada više nije moj cilj jer sve manje vidim perspektivu malih prodajnih objekata koji se bave prodajom namirnica i drugih stvari neophodnih svakom domaćinstvu. Uprkos činjenici da sam, kao što rekoh, planirao da otvorim još jedan maloprodajni objekat površine 70 kvadrata, to radim isključivo sa namerom da objekat stavim u funkciju, jer je besmisleno da stoji prazan, a nalazi se na dobroj lokaciji. Objekat od 450 kvadrata, koliki je “Dedinje” u centru Mladenovca, meni je lično nedovoljan za rad, ali za sada tako poslujem. Smatram da će na žalost u budućnosti troškovi biti toliko visoki da mali objekti poput ovog koji ja imam ipak neće moći da opstanu, tako da se u budućnosti vidim kao top manager u maloprodaji DIS-a”, zaključuje Dragan Novaković, vlasnik Supermarketa “Dedinje” Mladenovac.”

Danas poslujete samostalno, po jedinstvenom konceptu, što Vas čini drugačijim i različitim od drugih.

“Koncept mog objekta, čini mi se, ljudi su prihvatili tek po otvaranju DIS marketa u Mladenovcu, u kome su tada videli sličan način izlaganja robe. Ljudi teško prihvataju novine. Recimo, kolica u mom objektu dugo nisu prihvatali. Uvođenje bar kodova im je dugo stvaralo odbojnost zbog zvuka koji se čuje na kasi kada kroz nju prolaze artikli, što se, verovali ili ne, manifestovalo i padom prometa u jednom kratkom periodu. Tek kada su i u DIS-u videli isto, sve što su prethodno odbijali im je, na moju sreću, postalo prihvatljivo. Mislim da lojalan kupac ne postoji, zato ne insistiram na lojalnosti. Teško je održavati lojalnost kupca, ali uprkos mom specifi čnom načinu razmišljanja i otvaranju objekata velikih trgovinskih lanaca u Mladenovcu, meni je promet iz godine u godinu sve bolji. Specifi čan sam i po tome što u asortimanu nemam cigarete, dopune, novine, sveže voće i meso. Trenutno imam 23 zaposlena i moj osnovni kriterijum za novi kadar je da, pre svega, budu pametni, ali nije jednostavno pronaći takve ljude, a da oni budu privrženi trgovini.”

Sudeći po vašim dosadašnjim potezima želite da budete inovativni i idete u korak sa profesionalnim itehnološkim napretkom.

“Ja sam bio jedan od inicijatora ideje za trebovanje robe preko interneta i pružio sam podršku ovom projektu u njegovoj pionirskoj fazi. Još 2005. godine procenio sam da je uz napredak tehnologije postalo besmisleno da zbog potrebe trebovanja robe uopšte moraš da napuštaš svoj maloprodajni objekat. Zato sam i insistirao da moj maloprodajni objekat bude prvi u sistemu DIS-a koji će modemski trebovati robu posredstvom wireless interneta. Danas robu trebujemo putem portala, što je savremeniji način koji ti pruža preciznije podatke o vrsti i raspoloživim količinama robe, i meni to odgovara. DIS je apsolutno jeft iniji od svih. Kada sve uzimam preko DIS-a, štedim novac ali i vreme koje bi utrošio odlazeći u Krnjevo zbog trebovanja robe. Dopada mi se i način na koji DIS isporučuje robu jer i tako ostvarujem značajnu uštedu u vremenu.”

7

FRANŠIZANT

zaposlena“Uvek sam se trudio da idem korak ispred drugih.”

23

Srđan Josipović

TRGOVINU SAM ZAVOLEO

RADN

IK M

ESEC

A

“Za razliku od nekih kolega, ja sam konstantno na radnom mestu pakera i naravno pomažem na drugim radnim mestima kada se za to ukaže potreba, ali posao pakera za mene je prioritet. Posao koji obavljam podrazumeva brigu o rafovima koji su mi dodeljeni. Neophodno je da rafovi uvek budu popunjeni, da je izloženo sve što je stiglo u magacin i da se novi artikli odmah pozicioniraju. Rafovi u marketu moraju biti puni, a roba uvek izložena na pravi način. To je ono o čemu svakodnevno brinu pakeri. Ja sam zadužen za pakovanje pića na svim mestima gde se ono nalazi, ali kada završimo obaveze na pozicijama za koje smo zaduženi, nastavljamo dalje u druge delove marketa koje treba srediti.”

Na prvi pogled, ali i iz ove priče, možda ne izgleda tako, ali posao pakera je prilično težak. Ima dana kada je izlaznost robe iz marketa toliko velika da uz ulaganje maksimalnih napora jedva uspevaju da popune rafove. Uprkos tome, ovaj posao ima i dosta lepih strana.

“Rad sa ljudima ovaj posao čini zanimljivim. Ja volim da radim sa ljudima. Istina je da sto ljudi ima sto ćudi, ali ima i onih koji su zaista korektni. Kupci koji dolaze u ovaj objekat su veoma različiti. Jedni žele da znaju sve do poslednjeg detalja o određenom proizvodu. Drugi opet traže savet vezan za kvalitet proizvoda koji im se čini primamljivim, ali nisu sto posto sigurni

da li je to pravi izbor. A veliki je broj i onih koji se sasvim dobro snalaze i bez ičije pomoći.”

Svaka komplikovana situacija u svakodnevnom poslu jednostavnije se prevazilazi uz adekvatno iskustvo. Srđan Josipović je radnik sa dosta iskustva koje je pre DIS-a stekao radeći u konkurentskim kompanijama.

“Pre dolaska u DIS radio sam u konkurentskim fi rmama kao rukovodilac prodajnog sektora vinoteke i pića i kao zamenik šefa odeljenja vinoteke i pića. Uvek sam radio na piću i kada me ljudi pitaju zašto baš na piću ja im u šali obično odgovaram da je to zbog toga što ne dolazim u iskušenje, jer ja uopšte ne pijem. U suštini to je bio samo sticaj okolnosti. Počeo sam da radim baš na tom mestu i kasnije samo tako nastavio.

Sve trgovine u kojima sam do sada radio uglavnom rade po istom principu. Razlikuju ih samo nijanse. Objekat kao objekat, morate ga napuniti, roba u svakom prodajnom objektu mora da bude na svom mestu i cene moraju biti izložene, a mušterije adekvatno uslužene i zadovoljne.”

Zašto trgovina? Iz kog razloga baš ovaj posao smatraš privlačnim?

“Završio sam Srednju mašinsku školu, ali sam više radio u trgovini jer su okolnosti uslovile tako. U trgovini sam našao posao, kasnije je i zavoleo i za sada ostajem tu. Do sada sam obavljao dosta različitih poslova u oblasti mašinstva, trgovine i moleraja, jer sam u principu svestrana ličnost i sposoban sam da se prilagodim situaciji. Osim redovnim poslom, godinama sam se bavio molerajem i lepo zarađivao od toga. Danas se to više ne isplati jer su svi odjednom postali majstori. Ja sam takva osoba da šta god da radim ja dam maksimum od sebe i gde god da sam do sada radio, trudio sam se da do poslednjeg trenutka, radeći, dajem sve od sebe i nigde ne zatvorim vrata za sobom.”

Osobi koja svoj posao shvata ozbiljno kao ti pozicija najboljeg radnika pretpostavljam dosta znači.

“Ne bih govorio istinu kada bih rekao da mi nagrada ništa ne znači, jer u ljudskoj je prirodi očekivanje da budeš nagrađen za svoj rad. Nagrada mi govori da se moj trud i rad na neki

način isplatio ili da je bar neko to video i vrednovao. Istina je i da bih voleo da napredujem ali to ne zavisi samo od mene. Moje je da se dokažem, a na nekom drugom da odluči o tome. Volim atmosferu koja vlada u ovom marketu. Ovde zaista vlada kolektivni duh i način komunikacije nam dosta olakšava posao i omogućava da uspešno prevaziđemo i najkritičnije situacije u kojima bi realno trebalo da nas hvata panika, a zahvaljujući upravo toj atmosferi sav posao bude odrađen na vreme i onako kako valja.”

Kako ćeš se u poslovnom smislu usmeravati u budućnosti?

“Da imam mogućnost da biram, ostao bih u trgovini, mada je danas takva situacija u zemlji da fi nansije diktiraju šta da radiš u životu. Ja bih svakako voleo da ostanem u trgovni, a da li će tako i biti zavisi od situacije uopšte. Kada bih imao način za to nastavio bih školovanje, ali nije pogodan fi nansijski trenutak, naročito sada kada pokušavam da skućim kuću. Trgovinu razumem i snalazim se u njoj, ali planiram da nekada u budućnosti upišem makar neku višu školu”, kaže Srđan Josipović, paker u DIS marketu u Pančevu.”

U DIS-u radi tek godinu dana i za sada su njegova iskustva isključivo pozitivna. Srđan Josipović, paker u DIS marketu u Pančevu, kaže da su timski rad i kolegijalnost osnovni preduslovi za uspešno obavljen posao, a na mestu na kome on trenutno radi toga ne nedostaje.

9

11

Ekonomska škola Vuk Karadžić iz Velike Plane najmanje jednom godišnje organizuje stručnu posetu Distributivnom centru DIS-a, dok učenici ove škole tokom čitave školske godine praktičnu nastavu obavljaju u DIS marketu u Velikoj Plani. DC u Krnjevu ovoga puta obišli su učenici završnog razreda ove škole, smer trgovac.

TRADICIONALNA

POSETA

1Franšiza se pojavljuje kada određena kompanija (davalac franšize) licencira svoje trgovačko ime (brand) i svoj način rada (sistem poslovanja) određenoj osobi ili firmi (korisniku franšize) koji se slaže da će poslovati u skladu sa uslovima ugovora (ugovor o franšizi). Franšiza je praksa korišćenja uspešnog poslovnog modela druge firme.

Može se definisati kao pravo dodeljeno pojedincu ili grupi da distribuira proizvode ili usluge određene kompanije unutar određenog područja pod njenim imenom i znakom, pod određenim pravilima i za određenu nadoknadu.

Svedoci smo da u ovom vremenu veliki postaju još veċi, a mali još manji ili propadaju. Po našem mišljenju jedan od načina da se “ostane u igri” je saradnja sa firmama koje imaju veċ izgrađen BREND NAME. Uz veċ izgrađen imidž, logističku podršku, timove za edukaciju kao i marketinšku podršku (DIS-a), mnogo je lakše poslovati. Mala i srednja preduzeċa opstaju u velikoj meri i uz pomoċ franšize. Takođe, trend razvoja franšize u svetu je u porastu, tako da i istočna Evropa nije zaobiđena. Srbija je skoro na dnu lestvice po broju franšiza u Evropi, tako da postoji veliki potencijal za razvoj ovog vida poslovanja.

Franšiza

13

McDonald’sBurger KingCoca-ColaHotel Hilton

Recept za zajednički uspeh

Postoji nekoliko oblika, odnosno vrsta franšizinga. Single unit ili direktan oblik, najjedostavniji je oblik franšizinga i podrazumeva da se

franšizni ugovor između davaoca i primaoca franšize odnosi na jednu poslovnu jedinicu. Ovaj oblik je veoma rasprostranjen, između ostalog i zbog najmanje cene.

Primalac franšize može otvoriti i više franšiznih lokacija na određenoj teritoriji (area developer franšiza).

Master franšiza je treći tip, koji podrazumeva pravo dodeljeno primaocu master franšize da za određenu teritoriju ima ovlašćenja za prodaju franšize trećim licima, odnosno podfranšiziranje.Franšizni način poslovanja je najrasprostranjeniji u SAD, gde se na svakih desetak minuta otvori po jedna nova franšiza i na stotine hiljada kompanija posluje po ovom sistemu. Najuspešniji primeri su McDonald’s, Burger King, Coca-Cola, Hotel Hilton. Franšizing je u velikoj meri zastupljen i u Evropi. Od zemalja u razvoju najrazvijeniji je u Mađarskoj, a od zemalja u okruženju u Hrvatskoj.

U Srbiji je ovaj način poslovanja u razvoju o čemu svedoči i sve veći broj domaćih franšiza, a tek se u narednim godinama očekuje prava ekspanzija. Neke od

uspešnih franšiza u našoj zemlji su: Fornetti, Rakia bar, Office 1 Superstore, Eperience, Helen Dorn i naravno pre svih - DIS franšiza.

2

DIS franšizing sistem podrazumeva korišćenje iskustva stečenog tokom više od 20 godina u radu kroz aktivnosti veleprodaje u odabiru, formiranju i razvoju kvalitetnih, pouzdanih i uspešnih poslovnih partnera – DIS franšizanata. Mi se u DIS-u nismo opredelili da davaocu franšize prodamo pravo korišćenja svog trgovačkog imena i načina poslovanja, te da nam za uzvrat naši partneri plaćaju franšiznu naknadu i deo dobiti od prodaje robe. Takođe, ni izgled radnji onih firmi koje su ušle u franšizni sistem DIS-a nije obavezno identičan, ali je prepoznatljiv po žuto-crvenoj boji, odnosno jasnom modelu brendiranja objekata.

Umesto toga, DIS je razvio svoj prepoznatljiv oblik franšizinga i na taj način se izdvojio i distancirao od svoje konkurencije. Mi svojim najboljim kupcima nudimo jedan poseban oblik partnerskog odnosa. Pružamo im znatno više pogodnosti nego klasičan odnos veleprodaje i klijenta, kako bi i jedni i drugi imali mogućnost da spremno dočekamo krupne promene koje se dešavaju u trgovini u Srbiji i uspešno idemo dalje u korak sa konkurencijom.

Ovaj segment naših kupaca i u ovoj godini beleži izuzetne poslovne rezultate u saradnji sa DIS-om. U vremenu krize, tranzicije tržišta i ubrzanom širenju i razvoju velikih prodajnih formata, DIS franšiza iz meseca u mesec uvećava ostvareni promet. Takođe, sve je više naših franšizanata koji uvećavaju broj maloprodajnih objekata koristeći znanja, iskustvo i podršku koju dobijaju od nas.

Veoma smo zadovoljni poslovanjem naših DIS partnera u franšizi i u isto vreme potpuno svesni da moramo nastaviti sa podrškom postojećim partnerima i daljim širenjem franšizne mreže DIS-a.

6 Vlasnici malih maloprodajnih objekata skloni su da veruju da ovaj format nema budućnost uprkos činjenici da neke evropske zemlje već donose zakone koji će obezbediti opstanak ovakvih maloprodajnih objekata. Na primeru zemalja u okruženju, pre svega Hrvatske i Slovenije, vidimo kako se tržište restruktuiralo u poslednjoj deceniji u korist velikih trgovačkih lanaca, izazvavši gašenje velikog broja malih radnji.

Mišljenja sam da će u Srbiji ovaj format trgovine opstati u znatno većoj meri, pre svega kada su u pitanju porodične manufakture.

DIS će i u narednom periodu nastaviti da, koristeći snagu brenda, iskustvo i znanje, pruža podršku malim trgovcima, povezujući na najbolji način proizvođače i distributere sa malim trgovačkim radnjama i njihovim potrošačima.

Niz je promena u DIS-u sprovedeno u poslednjih pola godine kako bi ova podrška bila što bolja: otvoren je Trading centar, portal DIS je već veoma dobro prihvaćen i naši kupci uveliko koriste sve njegove prednosti pri poručivanju robe, proces rebrendiranja objekata u franšizi uskoro će biti završen, marketinška podrška (lifleti, vikend akcije, aktivnosti na mestu prodaje) znatno je poboljšana.

Istakao bih pre svega važnu ulogu Trading centra DIS u daljem unapređenju poslovne saradnje sa malim trgovačkim radnjama u franšizi. Uloga Trading centra u radu sa DIS partnerima ogleda se pre svega u uspostavljanju kvalitetnije saradnje, boljoj i bržoj razmeni informacija, kao i pružanju kvalitetnijeg servisa kupcima. Svaki zaposleni u Trading centru ima određeni broj kupaca u franšizi o kojima se brine i sa kojima na najbolji način unapređuje postojeću saradnju. Uz maksimalno zalaganje trgovačkih predstavnika na terenu i kvalitetnu obradu prodajnog mesta, dobar rezultat je nezaobilazan. Ono što posebno ohrabruje jeste činjenica da veliki broj kupaca svakodnevno dolazi u DIS sa željom da postanu deo našeg sistema franšize. Postoji zaista veliko interesovanje trgovaca iz svih delova Srbije da sa DIS-om uspostave takve partnerske odnose i da su među njima postojeći kupci, ali i oni koji su se samo povremeno snabdevali kod nas ili to do sada nisu činili. Iz ovoga se može videti da sistem franšize koju primenjuje DIS daje dobre rezultate i mi ćemo nastaviti da pronalazimo nove načine podrške našim partnerima u franšizi i tako omogućimo još bolje rezultate.

3

15

Razvijajući i unapređujući svoj sistem franšize, DIS je uspeo da do danas širom Srbije okupi više od 300 kupaca – DIS partnera. Broj objekata u franšizi znatno je veći i kreće se oko 700 objekata, koji imaju istaknuto obeležje DIS Partner. To su kupci koji upošljavaju više od 3000 radnika, što u vremenu teške ekonomske krize i visoke stope nezaposlenosti treba poštovati i potrebno im je pružiti svu moguću podršku za dalji razvoj.

4 5

FRANŠIZA

PRAVE LEKCIJE

Stiva Džobsa

1. FOKUS2. POJEDNOSTAVLJUJ

3. RADITE SAMO SA NAJBOLJIM IGRAČIMA4. PRIČAJTE LICEM U LICE

5. POBRINI SE DA SVE FUNKCIONIŠE OD POČETKA DO KRAJA6. KADA ZAOSTAJEŠ. PRESKOČI IH

7. PROIZVOD ISPRED PROFITA8. KOMBINUJTE HUMANISTIČKE I PRIRODNE NAUKE

9. ISTOVREMENO GLEDAJTE VELIKU SLIKU I POJEDINOSTI10. NE BUDITE ROB FOKUS GRUPA

11. ISKRIVI STVARNOST12. UVEK BUDI GLADAN I POMALO OTKAČEN

13. NAMETNI SE14. TRAŽI SAVRŠENSTVO

Njegov životni put polako postaje mit u svetu biznisa. Sa Stivom Voznijekom je 1976. godine napravio Apple u garaži svojih roditelja, da bi ga 1985. oterali iz firme u koju se vratio 1997. godine kako bi je spasao od potpunog bankrotstva. U vreme kad je umro, u oktobru 2011. godine, Stiv Džobs je ostavio za sobom najvredniju kompaniju na svetu. Firmu koja je takav status postigla zahvaljujući gotovim proizvodima namenjenim krajnjim potrošačima i tako prestigla multinacionalne kompanije koje se bave prometom energentima. Stiv Džobs je tokom svog životnog veka transformisao sedam industrija: industriju personalnih računara, animiranih filmova, muzike, telefona, tablet računara, maloprodaje i digitalnog izdavaštva. Kao takav, njegovo ime se svrstava uz Henrija Forda i Volta Diznija. Kako vreme odmiče, ljudi iz poslovnog sveta sve više se bave njegovom veštinom vođenja posla i upravljanja projektima. Smatra se da je suština njegovog načina poslovanja, logično, proistekla iz njegovih karakternih osobina. Kada ga je njegov biograf negde pred smrt pitao za njegovu oštrinu u odnosu sa zaposlenima, Džobs je odgovorio: „Pogledaj rezultate. To su sve pametni ljudi sa kojima radim, i svako od njih može da pronađe posao na top pozicijama na bilo kom mestu. Oni bi to i uradili da su zaista mislili da ih ne tretiram pravedno“. Ponašao se kao da ustaljena pravila za njega ne važe. Njegova strast, energičnost i ekstremna emocionalnost koju je pokazivao u svakodnevnom životu, on je isto tako unosio u posao. Na pitanje na koji je svoj proizvod najviše ponosan, odgovorio je kompanija Apple.

Evo šta su ključne osobine Stiva Džobsa za koje se smatra da su ključne za uspeh koji je postigao u poslu.

FOKUSKada se 1997. vratio u Apple, Džobs je prisustvovao prezentacijama proizvodnog programa firme koju je osnovao.

Prikazivanje bezbroj raznih proizvoda je trajalo nedeljama. Na kraju, Džobs je povikao „Dosta! Ovo je ludost“. Bosonog je prišao tabli i nacrtao jednostavnu tabelu sa dva stubca i dve kolone. Gore je napisao „Konzumer“ i „Profesionalac“, a levo „Desktop“ i „Prenosni“. I to je bilo to. Svojim zaposlenima je rekao da se koncentrišu na dobar proizvod, po jedan u svakom kvadrantu, dok sve ostalo treba ukinuti. Svi su bili u šoku. Pred kraj života, novopostavljenom generalnom direktoru Google-a, Lariju Pejdžu, rekao je da Google mora da odluči šta želi da bude kad poraste. „Sada pravite sve i svašta. Koncentrišite se na 5 proizvoda a ostalo sve otpišite“, rekao mu je tada Džobs.

POJEDNOSTAVLJUJDžobsova sposobnost za fokusiranje bila je praćena njegovom veštinom da stvari pojednostavi na ogoljenu suštinu. „Jednostavnost je ultimativna sofistikacija“, stajalo je u prvoj brošuri Apple-a. Po ovome je Džobs sličan čuvenom ruskom konstruktoru aviona iz doba Sovjetskog Saveza, Aleksandru Jakovljevom, koji je govorio da „jednostavnost ne znači zaostalost“. Da bismo shvatili kako je to funkcionisalo kod Stiva Džobsa, uporedite bilo koji Apple softver sa Microsoft Word-om koji iz godine u godinu postaje sve zagušeniji opcijama i ultimativno, ružniji i manje intuitivan. Džobs se naučio jednostavnosti kada je radio u firmi Atari, nakon što je odustao od studija. Atarijeve igre su bile legendarno jednostavne. Čuveno je bilo uputstvo za igru Star Trek: „1. Ubaci novčić, 2. Izbegavaj Klingonce“. Kasnije, Džobs je svoju sposobnost da pojednostavljuje stvari upotrebio u poslu. Originalni Xerox-ov miš imao je tri dugmeta i koštao je 300$. Džobs je otišao u firmu za industrijski dizajn, tražio da mu naprave jednostavan miš sa jednim dugmetom koji će koštati 15$. To je i dobio. Slično je bilo i kod dizajniranja iPod-a. Džobs je tražio da se upotrebom menija na ekranu iPod-a sve može dobiti pomoću tri klika. I dok su dizajneri lupali glavu kako da to postignu, Džobs je upitao: „Možemo li bez tog ekrana?“. Kada su malo razmislili, shvatili su da je to moguće.

KAKO DA NAPRAVITESVOJ APPLE?

17EKONOMIJA

RADITE SAMO SA NAJBOLJIM IGRAČIMADžobs je bio na glasu kao mrzovoljan, nestrpljiv i grub prema ljudima u svom okruženju. Ovakav stav je dolazio od strasti za savršenstvom i želje da radi samo sa najboljima. Izbegao je stanje gde ljubaznost menadžera omogućava mediokritetima da se slobodno razvijaju. Ljudima je govorio sve u lice. „Moj posao je da budem iskren“, govorio je. Na opaske da bi iste rezultate imao i da je bio ljubazniji, odgovarao je: „Ali, to nisam ja. Možda postoji bolji put – klub džentlmena gde smo svi uštogljeni i pričamo kao Bramani – ali ja taj način ne poznajem, jer potičem iz kalifornijske srednje klase.“Voznijak, suosnivač kompanije, mnogo je strpljiviji i nesklon konfl iktima, ali sam kaže da bi kompanija bila u haosu da je Mekintoš projektom rukovođeno na njegov način. Džobs je zaposlene zarazio trajnom strašću da stvaraju revolucionarne proizvode i verom da mogu da postignu nemoguće. Tokom godina rada naučio je da zaista dobre ljude ne treba tetošiti. „Takve ljude naterate da naprave velike stvari kada to očekujete od njih. Pitajte bilo koga iz Mek tima. Reći će vam da je bilo vredno bola i patnje“.

PRIČAJTE LICEM U LICEUprkos tome što je živeo u digitalnom svetu, Stiv Džobs je čvrsto verovao u sastanke licem u lice. Smatrao je da je ludost podleći iskušenju da se ideje razvijaju imejlovima i na ichat-ovima. „Kreativnost dolazi u spontanim susretima i razgovorima. Naletite na nekoga, pitate ga šta radi i već vam naviru raznorazne ideje“. Po njegovom nalogu, Piksarova zgrada je projektovana da stimuliše neplanirane susrete i

saradnju. Sve u zgradi vodi ka centralnom atrijumu, gde se ljudi sreću i razmenjuju ideje. Džobs je prezirao formalne prezentacije i ohrabrivao slobodne susrete licem u lice. Sa svojim timom direktora, kao i sa marketinškim i advertajzing timom, održavao je sastanke bez formalnog dnevnog reda. Slajd šou je bio zabranjen. „Ne podnosim kako ljudi koriste slajd prezentacije umesto da misle“, govorio je, „Ljudima koji znaju o čemu govore, PowerPoint nije potreban“.

POBRINI SE DA SVE FUNKCIONIŠE OD POČETKA DO KRAJAZnajući vrlo dobro da je svet prepun uređaja koji nisu do kraja dobro osmišljeni, sa iritantnim uputstvima za upotrebu, po pravilu nesposobnim da se povežu sa drugim uređajima, Džobs je bio manijakalno posvećen krajnjoj doradi svojih proizvoda i njihovoj međusobnoj funkcionalnosti. „Ljudi su zauzeti“, govorio je, „Oni imaju druga posla umesto da lupaju glavu kako da integrišu svoje kompjutere i pripadajuće uređaje“. Po prirodi perfekcionista, tražio je najprefinjeniji mogući dizajn svojih proizvoda dok je u isto vreme grozničavo pretraživao i ispitivao Apple softver u potrazi za greškama. Bio je alergičan na pomisao da nedovoljno dobar softver „zagadi“ perfekciju njegovih prefinjenih Apple uređaja.

KADA ZAOSTAJEŠ, PRESKOČI IHInovativne kompanije nisu samo one koje dolaze prve na nove ideje. Takve kompanije znaju da naprave žablji skok kada je to potrebno i preskoče konkurenciju na način na koji ove to nisu očekivale. To se dogodilo kada je Džobs napravio svoj prvi iMac. On se fokusirao na to da njegov novi računar bude koristan za obradu i skladištenje fotografi ja i video snimaka, dok se uopšte nije bavio muzikom. U to vreme, ljudi sa PC računarima skidali su i razmenjivali muziku, zatim je nasnimavali na CD pomoću svojih CD rezača. Tadašnji iMac nije imao CD rezač. „Ispao sam magarac“, govorio je, „Pomislio sam kako smo promašili temu“. Ali, umesto da nadogradi svoj iMac sa CD rezačem, Džobs je odlučio da napravi integrisani sistem koji će transformisati kompletnu muzičku industriju. Rezultat je bio kombinacija

iTunes, iTunes Store i iPod-a, koja je omogućavala korisnicima da kupuju, razmenjuju, skladište i puštaju muziku bolje nego na bilo kom drugom uređaju. Pošto je iPod postao fantastičan uspeh, Džobs nije mirovao. Umesto toga, brinuo se šta je to što može da ugrozi njegov sistem. Jedna mogućnost su bili mobilni telefoni sa ugrađenim programima za reprodukovanje muzike. Ubrzo zatim, on je kanibalizovao iPod prodaju tako što je stvorio iPhone. „Ako sami sebe ne kanibalizujemo, neko drugi će to uraditi“, govorio je.

PROIZVOD ISPRED PROFITAKada je Džobs sa svojim malim timom napravio originalni Macintosh računar početkom 80ih, njegova ideja bila je da ga napravi tako da bude „ludački veličanstven“. Nikada nije govorio o povećanju profi ta niti o kompromisima u kvalitetu. „Ne brinite o ceni samo mi defi nišite šta je to što računar može da uradi“, rekao je tada vođi projekta. Kada je Macintosh tim otišao na prvi radni vikend, Džobs je na tabli prvo napisao „Nema kompromisa“. Na kraju se ispostavilo da je Macintosh bio preskup i to ga je koštalo posla u kompaniji Apple. Ali, kako je rekao, „Napravio je pukotinu na tržištu personalnih računara“. Zamenio ga je Džon Skali. Bivši direktor marketinga i prodaje u kompaniji PEPSI, Skali je vodio Apple od 1983. do 1993. i fokusirao se na povećanje profi ta a manje na dizajn proizvoda. „Ja imam teoriju zašto kompanije počinju da propadaju“, govorio je Džobs. „One naprave sjajne proizvode, a onda ljudi iz prodaje i marketinga preuzmu kompaniju zato što oni znaju kako da povećaju profi te. Kada čovek iz prodaje vodi fi rmu, onda ljudi iz razvoja nemaju uticaja. U takvoj situaciji, mnogi od njih se jednostavno isključe. To se dogodilo kompaniji Apple kada je Skali došao, dogodilo se i Microsoft -u sa Balmerom“. Kada se vratio u Apple, Džobs je bacio fokus na inovativne proizvode. Objasnio je to rečima: „Moja strast je da napravim trajnu kompaniju gde su ljudi motivisani da naprave sjajne proizvode. Proizvodi, a ne profi t su motivacija. Sve ostalo je sekundarno.

KOMBINUJTE HUMANISTIČKE I PRIRODNE NAUKE„Uvek sam sebe video kao dete humanističkih nauka, ali sam voleo elektroniku. Onda sam pročitao šta je jedan od mojih

heroja, Edvin Lend iz Polaroida, rekao o značaju ljudi koji stoje na raskršću humanističkih i prirodnih nauka. Shvatio sam da je to ono što želim“. Ovako je Džobs opisao suštinu svog životnog puta. Niko u našem veku nije bolje povezao poeziju i procesore na način da podstiču inovativnost. On je to radio sa intuicijom za poslovnu strategiju. Čak i dok je bio na samrti, razvijao je ideje za nove proizvode koji pomeraju granice. Pravila po kojima je izgradio svoju kompaniju obezbeđuju da će se ovi proizvodi pojaviti i da će stajati na mestu gde se ukrštaju tehnologija i mašta.

ISTOVREMENO GLEDAJTE VELIKU SLIKU I POJEDINOSTIDžobs je bio čovek velike vizije i menadžer svestan da je Bog u malim stvarima. Na primer, u 2000. godini, od personalnog računara je napravio „digital hub“ za čuvanje muzike, videa, fotografi ja i ostalih sadržaja. Razvio je iPod i iPad, a 2010. godine je „hub“ smestio među oblake. Apple je započeo sa razvojem ogromnog servera za skladištenje svih ovih sadržaja i njihovu razmenu. Međutim, dok je postavljao i gradio ovu veliku viziju, Džobs se brinuo kakav će biti oblik i boja zavrtnja u iMac-u. Njegova strast je uvek bila usmerena istovremeno na velike i majušne stvari.

NE BUDITE ROB FOKUS GRUPAKada je pravio prvi Macintosh, jedan od članova tima pitao je Džobsa da li treba sprovesti istraživanje tržišta, kako bi utvrdili šta je to što ljudi žele. „Ne“, odgovorio je Džobs, „Zato što korisnici ne znaju šta žele dok im mi to ne pokažemo“. On je tada podsetio na čuvenu rečenicu Henrija Forda „Ako pitate kupce šta im treba, oni će vam odgovoriti da žele bržeg konja“. Briga o tome šta kupci žele fundamentalo je različita od toga da ih stalno zapitkujete šta je to što im treba. Ona zahteva intuiciju i instikt o željama koje još nisu stvorene. Džobs je visoko cenio intuiciju. Po njegovim rečima, intuicija je snažnija od intelekta. Ponekad je to značilo da je Džobs koristio fokus grupu sastavljenu od jedne osobe – njega samog. On je pravio proizvode za sebe i za svoje prijatelje. Na primer, 2000. godine bilo je mnogo prenosnih uređaja za reprodukciju muzike ali je Džobs smatrao da su svi loši. Kao fanatični obožavalac muzike,

19EKONOMIJA

PRAVE LEKCIJE STIVA DŽOBSA

hteo je najjednostavniji uređaj koji će mu omogućiti da u džepu nosi 1000 pesama. „Mi smo iPod napravili za nas“, govorio je, „Kada napraviš nešto za sebe i svoje najdraže, onda znaš da će to da bude dobro“.

ISKRIVI STVARNOSTDžobsova zloglasna sposobnost da pritiska ljude do njihovih krajnjih granica nazvana je „polje iskrivljene realnosti“ po jednoj epizodi serije Zvezdane staze gde vanzemaljci svojim mentalnim sposobnostima stvore uverljivu alternativnu stvarnost. Najraniji primer se dogodio u kompaniji Atari gde je Džobs nagovorio kolegu Voznijaka da napravi igru Breakout. Ovaj je rekao da je to nemoguće i da mu trebaju meseci. Džobs je zurio u njega i insistirao da je to moguće uraditi za 4 dana. Voznijak je na kraju to i uradio. Ova Džobsova karakteristika dovodila je do ludila njegove saradnike ali oni svi odreda priznaju da je donosila plodove. Tako je Džobs jednog dana došao do Lerija Kenjona, jednog od programera Macintosh operativnog sistema i žalio se zbog dugog učitavanja. Kenjon je odgovorio da to tako jednostavno mora i da se ne može skratiti. „Ako bi to moglo da spase ljudski život, da li bi tada bilo moguće skratiti vreme učitavanja za 10 sekundi“, pitao je Džobs. Kenjon je na to odgovorio da bi u tom slučaju verovatno moglo nešto da se učini. Na to je Džobs na tabli izveo računicu po kojoj bi se godišnje moglo uštedeti 100 godina ako bi 5 miliona korisnika Macintosha svaki put čekalo 10 sekundi manje. Kenjon je na kraju programirao operativni sistem tako da se učitava 28 sekundi brže.

UVEK BUDI GLADAN I POMALO OTKAČENStiv Džobs je ponikao iz dva velika društvena pokreta koja su u kasnim šezdesetim dominirala u oblasti San Franciska: kultura hipija i antiratnih aktivista, i visokotehnološka kultura Silikonske Doline. Oba ova pokreta obeležavali su različiti putevi ličnog prosvetljenja. U toj atmosferi mešavina duhovnosti i kultura pojavila se publikacija Stjuarta Brenda “Katalog cele Zemlje”. U osnovi ideje je bila folozofija da tehnologija može da nam bude prijatelj. Poslednji broj je izašao 1971, i Džobs o njemu priča ovako: „Na poleđini je bila fotografija seoskog puta u rano jutro. Ispod su stajale reči “BUDI GLADAN I POMALO OTKAČEN”. On je tokom čitave svoje karijere bio gladan i luckast, a poslovni i inženjerski aspekt njegove ličnosti je uvek dopunjavao nekonformizam iz buntovničkih dana. Svaki aspekt Džobsovog života je odražavao protivrečnosti, spoj i sintezu svih različitih strana njegove ličnosti. Čak je i u kompanijskim oglasima ostavio svoj kontrakulturni i buntovnički trag: čuvena reklama „1984“ prikazuje ženu – odmetnika kako baca ogromni čekić u lice Velikom Bratu. Kasnije je učestvovao u pisanju teksta za oglas „Misli drugačije“: „Pozdrav ludima. Neuklopljenima,

odmetnicima, okruglim klinovima u četvrtastim rupama... Dok ih neki vide kao ludake, mi ih vidimo kao genije. Ljudi dovoljno ludi da misle da mogu da promene svet jesu upravo oni koji to i uspevaju.“

NAMETNI SEDžobsov prvi mentor Majk Markula mu je napisao poruku u kojoj je insistirao na tri principa: empatija, fokus i nametanje. Ova treća nezgodna reč je postala jedna od ključnih u Džobsovoj doktrini. Znao je da ljudi sude o proizvodu ili kompaniji na osnovu pakovanja. „Majk me je naučio da ljudi zaista sude o knjizi po koricama“. Kada je 1984. godine lansirao Mekintoš, posebno se trudio oko boje i dizajna kutije. Lično se bavio dizajnom i redizajnom kutije za iPod i iPhone. Ponekad je koristio dizajn samo da bi „nametnuo“ neku poruku. Na primer, novi iMac je sa gornje strane imao ručku. Ona je imala više semiotičku nego praktičnu funkciju. To je bio desktop računar i malo ko bi ga nosio. Ali, Džobs je znao da ljudi i dalje zaziru od računara. Ako ima ručku, računar deluje prijateljskije. Ručka predstavlja poruku da sme da se dodiruje. Ljudi iz proizvodnje su se bunili zbog dodatnih troškova, ali Džobs je jednostavno rekao: „Ne, uradićemo ovo.“ Nije se čak ni potrudio da objasni.

21EKONOMIJA

TRAŽI SAVRŠENSTVODžobs je tokom rada na skoro svakom projektu imao običaj da „pritisne dugme za pauzu“ i da se vrati na tablu za crtanje, jer smatra da poizvod nije savršen.

Prvobitni dizajn iPhone-a je imao stakleni ekran u aluminijumskom kućištu. Jednog ponedeljka je otišao do dizajnerskog tima i rekao im: „Momci, poslednjih devet nedelja ste se ubili od posla radeći na ovom dizajnu, ali sada ćemo da ga promenimo. Svi ćemo raditi noću i vikendima, ali ako želite, doneću vam puške da sada odmah možete da nas pobijete.“ Umesto da se obeshrabre, svi su se složili. „To je bio jedan od mojih najponosnijih trenutaka u Apple-u“, govorio je.

Njegov perfekcionizam se odnosio i na delove koji se ne vide. Kao dečak, pomagao je ocu da sagradi ogradu oko dvorišta, i otac je tražio da zadnji deo ograde bude jednako dobar kao prednji. Na pitanje čemu to kada niko neće znati kako to

izgleda, otac mu je rekao: „Znaćeš ti.“ Pravi majstor koristi najbolji komad drveta i za stranu ormara naslonjenu na zid, objasnio mu je otac. Takva strast za savršenstvom je odlika umetnika. Ovu lekciju je Džobs primenio na štampane ploče u računarima. Vraćao je inženjere na posao dok ploče nisu bile uredne i lepe. Kasnije je naredio da se mašine spakuju tako da ne mogu da se otvore. Na opasku jednog inženjera da niko nikada neće videti ove ploče, ponovio je lekciju koju je naučio od oca. Rekao im je da su oni istinski umetnici i da tako treba i da rade. Kada su završili, potpisi inženjera i ostalih članova Mekintoš tima su ugravirani sa unutrašnje strane kutije. „Pravi umetnici potpisuju svoje delo“, rekao je.

PRAVE LEKCIJE STIVA DŽOBSA

MALOPRODAJA TEŠKO PRELAZI GRANICE

EVO ZBOG ČEGA I ŠTA URADITI PO TOM PITANJUGlobalizacija je primamljiva. Ekonomije Amerike i Evrope - jedna se teško bori da poraste, dok je druga na ivici recesije. Traže priliku za rast profita na trećim, brzorastućim tržištima zemalja u razvoju. Postoji puno, naizgled uspešnih poduhvata na globalnom nivou. Kompanije Boing, Coca Cola, DuPont, General Electric, Hewlett-Packard, IBM, Oracle, Unilever i Disney vode se kao uspešne u procesu osvajanja drugih tržišta.

Ali nije sve sjajno kao što na prvi pogled izgleda. Uspeh drastično varira i vrlo često je teško povećati profit ulaganjem preko granice. Većina studija izvlači lekcije iz iskustava uglavnom iz drugih industrija i tu, po pravilu, leže zamke. Ako se fokusiramo samo na jednu industriju, maloprodaju robe široke potrošnje,

ispostavilo se da, uz par izuzetaka, proces globalizacije nije doneo toliko željeni prirodan rast biznisa. Suprotno nekim drugim industrijama, maloprodajom robe široke potrošnje i dalje dominiraju lokalni igrači. Međunarodne kompanije su uglavnom u potpunosti odsutne sa najvećih tržišta. I svaki od najvećih lanaca maloprodaje koji je investirao preko granice, imao je podjednako uspeha koliko i neuspeha. Štaviše, istraživanje sprovedeno na Harvardu pokazalo je da, u proseku, proces internacionalizacije posla nema značajniji efekat na priliv sredstava i profitne stope. Neke industrije jednostavno ne prelaze granice tako dobro kao druge.

Nijedan lanac maloprodaje danas nije aktivan na svih pet najvećih tržišta u svetu

Pritisak da se pređe preko granice je veliki. Lanci maloprodaje robe široke potrošnje ulaze na globalno tržište iz više razloga. Najčešće je

to želja da se povećanjem obima posla dođe do veće zarade, potreba da se diversifikuju rizici, stalna potreba da se pronađu novi, kvalitetni ljudi, da se stvore izazovi za postojeće lidere i želja da se prevaziđu prepreke koje najvećim igračima na domaćem tržištu postavljaju regulatorna tela. Zbog ogromnog pritiska za rastom, mnogi ulasci na nova tržišta su prava kocka i mogu ugroziti budući rast kompanije na duge staze. Primera radi, ulazak kompanije Walmart na tržište Velike Britanije tokom 1999. godine kupovinom Asde bio je potpuno neplaniran. Američki ritejler je nameravao da investira u svoju firmu u Nemačkoj, koja se borila da preživi na tom tržištu. Onog trenutka kada je Asda saopštila da namerava da se spoji sa kompanijom Kingfisher, Walmart je reagovao brzo. Sve aktivnosti u Nemačkoj su zaustavljene pošto je Asda odgovarala svojom pozicijom i profilom na tržištu. Ipak, čitav poduhvat je bio krajnje kontroverzan interno gledano i na kraju je Walmartov šef internacionalnog razvoja, Bob Martin, morao da podnese ostavku. Danas, nijedan lanac maloprodaje nije aktivan na svih pet najvećih tržišta u svetu. Walmart nije prisutan u kontinentalnoj Evropi i Japanu, niti su druga dva po veličini američka lanca. Carrefour, drugi po veličini ritejler na svetu, nije prisutan u Americi, Japanu niti Nemačkoj, iako je pokušao da se probije na sva ta tržišta. Tesco takođe nije uspeo u Francuskoj i tek nedavno je razvio skoro simbolično prisustvo u Japanu i SAD. Svaki ritejler je osetio neuspeh u svojim poduhvatima preko granice. Walmart je uspeo u Kanadi i Meksiku ali je morao da se povuče iz Nemačke i Južne Koreje. Tesco je, opet, uspeo u Južnoj Koreji i Maleziji ali je propao u Francuskoj i Tajvanu. METRO je uspešan u Poljskoj i Rumuniji, ali su prodori na tržišta Engleske i Danske završeni neuspešno. Carrefour je napustio više tržišta u Evropi, uključujući Austriju, Češku, Nemačku, Norvešku, Portugaliju, Sloveniju i Veliku Britaniju, ali je u isto vreme uspeo u Španiji, Belgiji, Grčkoj, Italiji, Rumuniji, Poljskoj i Turskoj.

Da se razumemo, pojedini ritejleri, posebno oni iz SAD i Francuske, vrlo su uspešni u ovome, posebno na tržištima Latinske Amerike i Centralne i Istočne Evrope. Mada, međunarodni igrači su i dalje odsutni iz većine zemalja. Najčešća situacija je da lokalni ritejleri drže prvu i drugu poziciju na tržištu, jasno stavljajući do znanja da standardne strategije globalizacije ne funkcionišu u maloprodaji.

Finansijski efekti globalizacijeOvde vredi ispitati koliko se globalizacija zaista isplati lancima maloprodaje. Studija sa Harvarda bavila se upravo ovim problemom. Kao indikatori, korišćeni su ukupan rast prodaje i neto profita. Evo do čega se došlo:

• Stepen internacionalizacije posla ne doprinosi značajno rastu prodaje niti rastu neto profita

• Rast GDP-a domaćeg tržišta najviše utiče na rast prodaje svakog lanca• Prodaja na domaćem tržištu značajno utiče na profitne margine

Iz ovoga je jasno da lanci maloprodaje moraju dobro da razmisle da li i kako da uključe globalizaciju u svoju razvojnu strategiju. Ako odluče da investiraju preko granice kako bi na kratak rok povećali prodaju i profitnu stopu, biće gorko razočarani. Globalizacija, po svemu sudeći, može da obezbedi rast i profit samo na duge staze. Takođe, šta god da lanac maloprodaje odluči da uradi globalno, domaće tržište je ključno za ukupan uspeh firme. Ovo važi za sve, i male i velike.

23EKONOMIJA

25EKONOMIJA

Pravilo 1

Pravilo 2

Pravilo 3

Pravilo 4 Domaće tržište je osnov za globalizaciju. Ritejleri obično prave dve greške kada prelaze granicu. Prvo, veruju da je napolju trava zelenija, da nova tržišta pružaju veće šanse za uspeh i profit od domaćeg tržišta. Drugo, prebacuju fokus sa domaćeg na strano tržište. Te dve greške znaju da budu pogubne. Uspeh i jaka pozicija na domaćem tržištu je osnov za uspeh napolju.

Diferencijacija je važnija od sinergije. Korist od širenja u inostranstvu se najčešće vidi kao prilika za bolju zaradu kroz povećanje obima poslovanja. Međutim, mali igrači najčešće nadigraju međunarodne lance zato što sinergija kroz globalizaciju nije uvek tako velika kao što se to pretpostavlja. Back office efikasnost, IT, finansije, menadžment lokacija, centralna kupovina deo su računice koja ide u prilog tezi da širenje povećava zaradu putem sinergije. Praksa je pokazala da udeo u centralnoj kupovini nikada nije tako veliki kao što se pretpostavljalo jer više od 70% robe dolazi od lokalnih dobavljača. Čak i u slučajevima da se postigne visoki nivo efikasnosti u zajedničkoj, centralizovanoj kupovini, preti opasnost da roba globalnih dobavljača potpuno nadvlada domaću ponudu. Takvi ritejleri na kraju završe tako što prodaju ono što su kupili umesto da kupuju ono što mogu da prodaju.

Recepat za uspeh preko graniceNaravno, sve ovo ne znači da treba izbegavati širenje u inostranstvo. Glavna stvar koja se mora imati na umu jeste da će puno vremena proći dok novac počne da se vraća. Evo nekoliko pravila kako da se to obezbedi:

Tajming je važan. Lanci maloprodaje moraju jako dobro da razmisle o tome kada treba da uđu na novo tržište. Oni najčešće ulaze na novo tržište prerano. Primera radi, najveći međunarodni ritejler, Carrefour je propao na nekoliko tržišta zato što kupci nisu bili spremni za koncept hipermarketa. Takođe, lancima je za rast na novim tržištima po pravilu potrebno mnogo više vremena nego što su očekivali, što je vrlo frustrirajuće pošto ovaj posao zahteva velika ulaganja.

Uvek donesi nešto novo na tržište. Bez elementa noviteta, biće teško ili praktično nemoguće boriti se sa ušančenom konkurenciom na njihovom terenu. Primera radi, Jeronimo Martins, najveći portugalski lanac maloprodaje robe široke potrošnje odlučio je da uđe na tržište Poljske tako što je uzeo prvi cash and carry biznis a ubrzo zatim i manji lanac poljskih hipermarketa. Kako je vremenom Poljska postajala sve zanimljivija velikim igračima, Jeronimo Martins je usvojio novi pristup. Znajući da ne može da se bori sa najvećima, prodao je cash and carry biznis zajedno sa hipermarketima i otvorio lanac od 48 malih radnji kao hard discounter. Lokalni tim primenio je principe poslovanja nove za Poljsku: male radnje, niske cene, limitirana ponuda (800 SKU), kvalitetni private label proizvodi koji su činili 60% prodaje i opsesivna briga o smanjenju troškova poslovanja u svim aktivnostima. Jeronimo Martins je otišao i korak dalje. Novi lanac Biedronka vođen je kao samostalan posao bez veza sa drugim biznisima. Poljski kupci videli su taj brend kao svoj na tržištu punom stranih igrača, što je kompanija učvrstila tako što je 95% sve robe nabavljala od domaćih dobavljača. Petnaest godina kasnije, Biedronka ima 1800 radnji širom Poljske sa planom da otvori još 1200 do 2015. godine. Kako je Biedronka stvarala 60% ukupne prodaje i 90% profita, Jeronimo Martins je na kraju postao Poljska kompanija sa ekspoziturom u Portugaliji.

Na kraju, broj zemalja u kojima radi određeni lanac maloprodaje ne može biti podatak o njegovoj uspešnosti. Čak i najveći lanci, prisutni u puno zemalja, mogli bi dobro da prođu ako bi prestali da zabadaju zastave u nove teritorije i skoncentrišu se na ograničeni set mogućnosti koje su im već dostupne za rast. Oni to mogu da urade koristeći strategije koje već možda koriste na domaćem tržištu – otvaranje novih lokacija, razvoj novih formata, nuđenje novih proizvoda i usluga. Samo tada će ekspanzija globalnih lanaca maloprodaje postati podudarna sa razumevanjem stvarnih potreba i želja kupaca.

MALOPRODAJA TEŠKO PRELAZI GRANICE

PLATNI DEFICIT 1,52 MILIJARDE DOLARA

PLATNI DEFICIT

Beograd - Platnobilansni deficit Srbije je u prvom kvartalu 2012. iznosio 1,52 milijarde dolara, za 46,1 odsto više u odnosu na odgovarajući kvartal prethodne godine.

Na povećanje deficita najviše su uticali rast negativnog salda robne razmene od 12,6 odsto i povećanje rashoda po osnovu odliva dohotka od investicija i isplata zaračunatih kamata od 50,7 odsto.

U prva tri meseca ove godine zabeležen je neto odliv stranih direktnih investicija u iznosu od 482,3 miliona dolara, najvećim delom kao posledica naraslih obaveza po osnovu akcijskog kapitala.

Bilans razmene usluga sa inostranstvom, prema poslednjim raspoloživim podacima, u prvom kvartalu bio je pozitivan i ostvaren je suficit od 49,2 miliona dolara, navedeno je u časopisu “Konjukturni trendovi Srbije”, koji izdaje Privredna komora Srbije.

Izvoz usluga Srbije dostigao je vrednost od 886,7 miliona, a uvoz 837,5 miliona dolara. U odnosu na isti period lane, evidentirano je povećanje izvoza usluga za 2,6 odsto, a uvoza za 0,5 odsto. Pokazatelj pokrivenosti uvoza izvozom bio je 105,9 odsto.

27

SRBIJA IZ SLOVENIJE

UVOZI SVOJ PAPIRSrbija skoro 90 odsto prikupljenog starog novinskog papira izvozi u Sloveniju, a potom taj isti papir, prerađen, uvozi iz te zemlje kao roto papir, pišu Novosti.

Naime, u Srbiji sem fabrike kartona Umka, nijedna druga ne može da prerađuje novinski papir, dok Slovenci u fabrici u Krškom dnevno prerade oko 600 tona novinskog papira.

Taj isti papir zatim opet izvoze, u dobroj meri i u Srbiju, čije su godišnje potrebe za roto papirom samo za dnevnu štampu oko 55.000 tona. Svu količinu uvozimo, jer je sremskomitrovački Matroz, posle neuspele privatizacije, u stečaju. Prosečna cena ovog papira je oko 525 evra po toni. Prosta računica kaže da samo na uvoz starog papira godišnje dajemo više od 20 miliona evra.

Situacija je još sumornija kada se tome doda i uvoz papirne galanterije. Čak i rolne kartona, na koji se kasnije namotava toalet papir, ili papirni ubrusi, uvozimo iz Azerbejdžana.

Reciklažom samo jedne tone kancelarijskog papira uštedimo 4.200 kilovat-časova struje, 32.000 litara vode, a spasimo i život čak 17 stabala.

Sa druge strane, ukoliko rešite da očistite podrum i budete ekološki svesni, pa umesto da bacite stare novine u kontejner, odnesete ih u najbližu otkupnu stanicu, teško da ćete pokriti i trošak za gorivo, jer je samo za litar benzina potrebno da u reciklažni centar dopremite skoro 80 kilograma “starih novina”.

Kilogram starog “roto” papira u fabrici plaćaju svega dva dinara. Nešto više ćete zaraditi ukoliko sakupljate kartonsku ambalažu ili beli kancelarijski papir. Ipak, ovim poslom se u Srbiji bavi oko 10.000 registrovanih sakupljača sekundarnih sirovina.

EKONOMIJA

Gubici Srbije zbog sive ekonomije oko 1,5 milijardi evra

SIVAEKONOMIJAUdruženje Poslodavac kaže da buduća vlada Srbije mora da se okrene sistemskim merama, među kojima je i smanjenje sive ekonomije.

“Samo kroz kontrolu javnih nabavki i sprečavanje sive ekonomije moguće je napraviti ogromne uštede u budžetu i obezbediti privredni rast”, navodi se u saopštenju.

“Nova vlada bi”, smatra Udruženje, “trebalo da donese zakon o sprečavanju obavljanja neregistrovane delatnosti, što bi smanjilo sivu ekonomiju. Procene govore da su budžetski gubici Srbije zbog sive ekonomije oko 1,5 milijardi evra, a broj zaposlenih u sivoj ekonomiji između 650.000 i milion”, naveo je Poslodavac.

Ukazuje se da su siva ekonomija i podsticanje nelegalnog obavljanja delatnosti dugoročni problemi koje je potrebno hitno zaustaviti.

“Jedino je na taj način moguće obezbediti uslove za ravnopravno poslovanje i izbeći pribegavanje drugim polumerama, poput povećanja PDV-a i izjednačavanja starosne granice za odlazak u penziju između muškaraca i žena”, navelo je Udruženje Poslodavac.

29EKONOMIJA

MOBILNA

PRODAJAPrema najnovijem istraživanju objavljenom u SAD, prodaja putem mobilnih telefona i drugih prenosnih uređaja nastavila je da raste i u prvom kvartalu 2012. godine. Takođe je utvrđeno da je i broj poseta “odbitaka” na takozvanim m-komerc sajtovima u porastu.

Istraživanjem je utvrđeno da sve kupovine putem mobilnih uređaja sada čine 8,2% od ukupne online trgovine, što je porast od 2000% u poređenju sa prvim kvartalom 2010. godine, kada je učešće iznosilo samo 0,4%.

„Odbitak“ posete mobilnom sajtu su sve one posete kada korisnik uđe na osnovnu stranu, ali ne istražuje dalje taj sajt, već ode na neki drugi. Ovaj procenat je porastao sa 24% na 27% u pomenutom periodu.

Tina Spuner, zadužena za informacije u institutu IMRG koji je sproveo istraživanje, kaže da su konkurencija i ponuđeni izbor za online kupce postali izazov za postojeće online prodajne sajtove, pošto sve probirljiviji kupci lako mogu da postanu nezainteresovani posle prvobitnog kontakta sa novim ponuđačem.

“Ove cifre pokazuju da kupci postaju sve zahtevniji kada traže online iskustvo koje im odgovara”, ističe Spuner.

Prema njenim rečima, ponuđači na internetu moraju svoju internet prezentaciju da učine toliko zanimljivom i dinamičnom, ali pre toga praktičnom i preglednom, ako žele da budu uspešni. “Prvi utisak je definitivno najvazniji”, zaključuje Spuner.

Za dve godine, prodaja putem mobilnih uređaja u Americi porasla za 2000%

PAUZEZA KAFUSU LOŠE

31EKONOMIJA

odmora”, kaže Fric i dodaje da se pokazalo kako najbolje rezultate daju aktivni odmori gde stičemo utisak da smo nešto postigli. To može da bude penjanje na planinu ili ovladavanje nekim hobijem ili zanatom. Ona tvrdi da na pojačanje stresa deluje i svest o gomilanju posla dok ste na odmoru. Na kraju, ona naglašava da je odmor od posla od ključnog značaja za ukupan učinak na poslu. Pravi odmor poboljšava zdravstveno stanje, bolji san, zadovoljstvo životom i manju istrošenost. Postoji samo jedan problem. Preterano i dugo odsustvo sa posla negativno utiče na efikasnost. To znači da nećete mobilni telefon baciti kroz prozor, samo ga isključite tokom noći.

DOBRO

Šta uraditi na pauzi?

¦ Nauči nešto novo¦ Postavi sebi novi cilj

¦ Učini nešto što će usrećiti tvog kolegu¦ Potraži nečije mišljenje o onome što radiš¦ Sastavi spisak stvari koje treba da uradiš

NIJEDOBRO

¦ Piti piće sa kofeinom¦ Razgovarati sa kolegom o stvarima

nevezanim za posao¦ Slušati muziku

¦ Surfovati Internetom

Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Portland u Americi pokazalo je da kratke ili takozvane mikro pauze na poslu ne povećavaju produktivnost, već naprotiv, čine zaposlene nervoznijim i podižu ukupni nivo stresa.

Rezultati istraživanja dočekani su sa velikim interesovanjem u američkoj poslovnoj zajednici gde postoji uvreženo mišljenje da su pauze dobre kako bi zaposleni tokom radnog vremena “napunili baterije” i dobili energiju, te kako bi efikasno iskoristili preostalo vreme na poslu. Pokazalo se da kratke pauze za kafu, razgovor sa kolegom o zajedničkim temama nevezanim za posao, proveru emaila ili odlazak na Facebook nalog, ne samo što nisu korisne, nego podižu ukupan nivo stresa i čine ljude manje produktivnim.

Voditelj istraživanja, vanredni profesor psihologije sa Univerziteta Portland, Šarlota Fric kaže kako je istraživanje pokazalo da je daleko bolje tokom pauze pomoći kolegi oko onoga što on radi ili naučiti nešto novo u vezi sa poslom koji

radite. Fric naglašava da nije protiv pauza na poslu ali da postoje velike razlike u tome koliko su one zaista korisne radniku i poslodavcu. Primera radi, pauze za ručak, pokazalo se, podjednako dobro povećavaju efikasnost neposredno po povratku na posao, bilo da je na njima bilo reči o temama vezanim za posao ili se govorilo o nekim drugim temama. Zanimljivo je da je istraživanje krenulo od godišnjih odmora preko vikenda, slobodnih dana, pauza za ručak pa sve do mikro pauza za kafu. Ljudima je svakako neophodno da tokom svog radnog vremena pronađu način kako da prikupe energiju i po svemu sudeći, uobičajena mišljenja prestaju da važe, kaže Fric, ali precizira da rezultati istraživanja nisu konačni. Primera radi, kod pauza za kafu još uvek treba da se utvrdi na koji način pomaže ili odmaže unošenje kofeina, ali je već sada jasno da ta supstanca na kratak rok podiže budnost. Negativna strana je što taj period traje nedovoljno a posle toga organizam traži dodatne, povećane količine kofeina.Godišnji odmori su svakako dobri da se ljudi odmore i prikupe energiju, pokazalo je dalje istraživanje. “Jedini problem je što klasični godišnji odmori imaju pozitivno dejstvo od najviše dve nedelje. Posle toga ljudi više ne osećaju pozitivne efekte

23

SERBIAAndreas Sepi, drugi nosilac u Beogradu, šampion je četvrtog Serbia Opena.

Italijanski teniser je u finalu savladao najprijatnije iznenađenje turnira, Francuza Benoa Pera, maksimalnim rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 6:2.

Meč je trajao svega jedan čas i 11 minuta, u okviru kojih Sepi ni u jednom trenutku nije dozvolio rivalu da nametne svoju igru.Ovo je druga ATP titula za Sepija u karijeri.

„Najpre želim da čestitam Benou na odličnom turniru. Uvek volim da se vratim u Beograd. Pre tri godine sam izgubio u polufinalu od Novaka, a sada sam osvojio turnir. Hvala svima. Nadam se da ću se vratiti u vaš grad i sledeće godine“, rekao je Sepi na ceremoniji proglašenja pobednika.

Plasmanom u finale Otvorenog prvenstva Srbije, Per je ostvario najveći uspeh u karijeri koji će mu doneti 150 poena i veliki skok na novoj ATP listi, na kojoj je još danas na 96. mestu.

„Hvala svima što ste došli u ovolikom broju. Srećan sam iako nisam dobro odigrao finale u kojem je Sepi odigrao zaista dobro i ja mu čestitam. Hvala sponzorima, organizatorima,

sakupljačima loptica i svima ostalima koji su omogućili ovaj turnir“, izjavio je Per, koji je tokom prethodnih sedam dana stekao mnogo fanova u Srbiji.

Direktor turnira, Goran Đoković, zahvalio se svima na uspešnoj organizaciji još jednog beogradskog ATP turnira.

„Hvala građanima Beograda na još jednom uspešnom turniru. Ove godine Novak nije učestvovao, nadamo se da će sledeće godine ponovo biti ovde sa nama. Hvala svim sponzorima bez kojih ovaj turnir ne bi bio moguć. Takođe želim da se zahvalim linijskim sudijama, sakupljačima loptica, volonterima i ostalima koji su doprineli organizaciji ovako značajnog događaja.“

Tako je spuštena zavesa na četvrto izdanje ATP turnira Serbia Open, na kojem je tokom sedam dana odigrano ukupno 70 mečeva.

Sepi u Beogradu osvojio drugu ATP titulu!DIS među sponzorima OPEN

33ZABAVA

RAJZA BOGOVEZAKYNTHOS

Artemida i Apolon su Zakintos birali za odmor. Osvajali su ga i Rimljani, i Vizantijci, i Mleci... Danas pak njegove peščane plaže, bistro more i dobar provod osvajaju brojne turiste...

35ZABAVA

VENECIJANSKI ŠARMGlavni grad ostrva je Zakintos, u kome se najviše oseća uticaj Venecije, pod čijom vlašću je ostrvo bilo od 15. do 18. veka. Njegova klasična arhitektura ne ostavlja turiste ravnodušnim, a vrlo su interesantni i lokalni muzeji, među kojima se izdvaja Vizantijski zamak sa odličnom kolekcijom ikona od vizantijskog doba do 19. veka. Nažalost, veći deo zgrada iz venecijanskog perioda razoren je u zemljotresu 1953. godine, a jedna od retkih netaknutih građevina je crkva Svetog Nikole kraj obale. Mnoge zgrade na trgu Solomona su rekonstruisane i daju poseban šarm ovom gradiću punom taverni, kafića i prodavnica.

Najveći turistički centar na ostrvu je grad Laganas, poznat po brojnim barovima i restoranima i odličnom noćnom provodu. Ovo mesto ima i najdužu peščanu plažu na ostrvu sa velikom ponudom vodenih sportova (paraglajding, skijanje na vodi). Cilvi takođe nudi odličnu zabavu, ali je znatno manje naselje. Njegova plaža je jedna od lepših, ali tokom sezone je suviše mala da primi sve posetioce. Argasi je ušuškano mestašce idealno za porodični odmor, a jedina mu je mana uska plaža. To, ipak, ne bi trebalo da vas zabrinjava - Zakintos obiluje fenomenalnim plažama koje možete da posetite i lokalnim autobusom ukoliko niste u prilici da uzmete rentakar.

OSTRVO KORNJAČAPoseta plaži Navagio je avantura u koju se vredi upustiti. Reč je o nepristupačnoj uvali sa finim peskom, do koje može da se dođe samo brodićem. Na njenoj obali nalazi se olupina

krijumčarskog broda, zbog čega se plaža popularno zove i Šip rek (olupina). U njenoj blizini nalazi se grupa pećina Blu kejv koje su pronađene 1897. Sa visokim svodovima i bezbroj kamenih lukova o koje se reflektuje safirno plavo more, predstavljaju čaroban prizor koji obavezno morate da vidite kada ste na Zakintosu.

Skinari plaža je poznato mesto odakle se kreće na izlete brodićem, ali je i veoma prijatna za kupanje. Plaža sa finim belim peskom i plitkom vodom je Kalamaki i zapravo je produžetak plaže u Laganasu i jedna je od najposećenijih na ostrvu. Interesantna je jer je posetioci dele sa ugroženom vrstom morskih kornjača kareta, koje su i zaštitni znak Zakintosa. Ove kornjače na Kalamaki plaži polažu jaja, zbog čega na njoj važe i posebna pravila ponašanja. Ukoliko želite da organizujete nezaboravan izlet, posetite Skinari Farou, mesto u kome je lokalna vetrenjača pretvorena u bajkovite apartmane. Ipak, glavna atrakcija je mala plaža u podnožju litice sa izuzetno dubokom vodom.

Gerakas je idilična i prostrana peščana plaža koja je skoro netaknuta. Za razliku od ostalih plaža, na njoj nema kafića i taverni. Veoma lepa i dugačka plaža je Alikes. Prijatno je odmaralište u kome posetioci mogu da uživaju u vodenim sportovima. Ukoliko želite na miru da leškarite kraj mora, dobar izbor je živopisna plaža Porto Roma, sa čistom vodom i šumom koja seže do obale, kao i plaža Porto Zoro, poznata po predivnom pogledu i zanimljivoj okolini. U malom zalivu na severu ostrva nalazi se simpatična plaža Agios Nikolaos, sa živopisnom prirodom i dubokom vodom. U njenoj blizini nalazi se i Skija plaža, koja ima podvodni izvor sumpora, zbog čega se veruje da je lekovita i da blagotvorno deluje na reumatske tegobe. Zanimljive plaže su i Keri, Makris Gialos, Bananas i Agios Nikolas kraj mesta Vasilikos.

RAJ ZA BOGOVE

Na njemu su se odmarali Apolon i Artemida. Začaralo je trojanskog princa Zakintosa, koji ga je prvi otkrio, te je po njemu i dobio ime. Zbog prirodnih lepota za njega su se borili i Rimljani, Vizantija, Mletačka republika... Veruje se da je ostrvo posetila i Marija Magdalena i da je na njemu raširila hrišćanstvo, koje je danas važan deo njegove kulture. Tokom srednjeg veka bio je dom ljutih gusara.

Grčko ostrvo Zakintos danas je pak omiljena turistička destinacija zbog brojnih peščanih plaža, blage klime i fascinantnih pejzaža. Odlično je mesto za mirne porodične odmore, ali i za lude letnje noćne provode. Najlepše plaže su na istočnoj strani ostrva, dok je zapadna obala planinska sa strmim liticama. Celo ostrvo prekriva gusta šuma čempresa, kao i maslinjaka - ne slučajno. Stari običaj nalaže da mladići pre ženidbe posade po deset maslina. Legende se tako i dalje pripovedaju... A istorijom se ponose.

37ZABAVA

GOZBA KRAJ MORA

Ukoliko se nađete na Zakintosu, obavezno probajte domaće vino koje meštani prodaju na tezgama kraj puta. Vino sa Zakintosa je jedno od najboljih grčkih vina, a naročito se izdvaja slatko crveno vino, za koje kažu da je najbolje kada se deli sa voljenom osobom. Poseban specijalitet je i ladotiri - feta sir u domaćem maslinovom ulju. Svakako treba probati i poslastice mandolato (nugat sa medom i bademima) i pasteli (sa susamom i medom), po kojima je Zakintos čuven.

TOP 5

39ZABAVA

Proleće je idealno vreme da „navalite” na voće i povrće koje, osim što je ukusno, može da vam posluži kao prevencija svih vrsta kancera. Prolećne đakonije ojačaće vam imunitet i uz pomoć antioksidanasa, boriti se protiv ćelija raka i kancerogenih toksina koje imamo u organizmu. Predstavljamo vam pet najboljih prolećnih namirnica koje obavljaju tu ulogu.

Jagode su možda i najbolji izbor, jer imaju malo kalorija, mogu se naći svuda i u jeku sezone im obično padne cena. Dobro bi bilo da ako imate zamrzivač, zamrznete nekoliko kilograma, kako biste ih mogli jesti tokom cele godine. Jedna šolja jagoda ima jedva 46 kalorija i pomaže vam da se borite protiv raka kože, dojke, jednjaka i mokraćne bešike. Kada kupujete jagode, vodite računa da još imaju zelenu „kapicu” i da nisu gnjecave ili plesnjive.

Vlakna, folati (B vitamin) i antioksidansi u sirovom spanaću pomažu vam da se zaštitite od raka usta i glasnih žica. Jedna šolja spanaća ima svega sedam kalorija, pa slobodno jedite koliko vam je volja. Pacijenti koji uzimaju sredstva za razređivanje krvi, trebalo bi da ograniče unos ove namirnice, jer vitamin K koji sadrži može dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka.

Žuta voćka ima nizak nivo natrijuma, slatka je i pomaže u održavanju dobre telesne linije. Odličan je izbor za užine ili deserte i bogat je vitaminom C. Proleće je idealno vreme za detoksikaciju celog tela. Ako naglasak stavite na voće i povrće koji u sezoni nisu skupi, uštedećete novac, a biti zdraviji.

Ako ne volite spanać, isprobajte slačicu koja ima potpuno drugačiji ukus. Skuvajte je sa malo maslinovog ulja i bez soli pa će tako imati oko 85 kalorija. Obogatite joj ukus sa nekoliko kapi limunovog soka.

JAGODE

BROKOLI

SPANAĆ

ANANAS

SLAČICA

1.

5.

2.

3.

4.

pomoć antioksidanasa, boriti se protiv ćelija raka i kancerogenih toksina koje imamo u organizmu. Predstavljamo vam pet najboljih prolećnih

3.

ANTIKANCEROGENIH NAMIRNICA

Brokoli donosi brojne koristi, naročito za žene koje su preživele rak dojke. Takođe, ova namirnica je važna i u sprečavanju pojave raka debelog creva. U jednoj porciji, brokoli ima samo 30 kalorija, a prepun je vlakana koja pomažu da digestivni trakt bolje funkcioniše. Uz to, ova kupusnjača štiti i od raka kože i štiti vas iznutra od opekotina od sunca.

BROKOLI

5.

Brokoli donosi brojne koristi, naročito za žene koje su preživele rak dojke. Takođe, ova namirnica je važna i u sprečavanju pojave raka debelog creva. U jednoj porciji, brokoli ima samo 30 kalorija, a prepun je vlakana koja pomažu da digestivni trakt

NAJBOLJA HRANA PROTIV STRESAČetiri ukusna jela koja krote napetost, popravljaju raspoloženje i štite telo.

RibaAko želite da kontrolišete stres, dodajte svojoj ishrani omega-3 masne kiseline. Ove esencijalne masti mogu da pomognu u smanjivanju hormona stresa i da zaštite od depresije. Možete uzimati suplemente sa ribljim uljem, ali najukusniji način je da ih unosite hranom. Da biste imali stalan izvor omega-3 masnih kiselina i dobro raspoloženje, pokušajte da unosite po 85 grama masne ribe dvaput nedeljno i šaku oraha svaki dan.

Crna čokolada Istraživači ističu da dobar ukus nije jedini način na koji tamna čokolada smanjuje stres. Tokom velike studije rađene u Nemačkoj, osobe koje su jele najviše crne čokolade u periodu od 10 godina, imale su niži krvni pritisak nego one koje su jele najmanje. Druga studija pokazala je smanjenje vrednosti hormona stresa kod osoba koje su često jele crnu čokoladu. Nažalost, crna čokolada ipak sadrži „šećer, masti i kalorije koje nisu dobre za vas”, podseća nas dijetetičar sa licencom, Katlin M. Zelman, zato dnevno uzimajte samo nekoliko kockica čokolade.

Crni čaj Istraživači iz Londona kažu da ćete se brže oporaviti od stresnih događaja ukoliko svakodnevno pijete crni čaj. Učesnici u studiji, koji su svakog dana u periodu od šest nedelja pili po četiri šolje crnog čaja, imali su manje vrednosti kortizola, hormona stresa, i tvrdili su da se osećaju opuštenije nakon stresnih zadataka nego grupa koja nije pila čaj. I druge studije ističu da crni čaj popravlja raspoloženje, pa čak i utiče da povećamo pažnju tokom dana.

AvokadoMeso ovog ukusnog zelenog voća sadrži dva moćna sredstva za borbu protiv stresa: kalijum i mono-nezasićene masne kiseline. Oba mogu da snize vrednosti krvnog pritiska, a nezasićene masne kiseline pomažu i u sprečavanju depresije. Tokom velike studije u Španiji, koja je trajala jedanaest godina, pokazalo se da što su učesnici hranom unosili više mono-nezasićenih masnih kiselina, to im je rizik od depresije bio manji. Istraživači smatraju da ove masti poboljšavaju sposobnost mozga da upija serotonin, neurotransmiter koji popravlja raspoloženje.

Jedite hrskavu hranu Grickanje celera, šargarepe i drugih hrskavih namirnica pomaže u opuštanju stegnute vilice i sprečava napetost.

RECEPTIŠumski gulaš

Punjeni paradajz

41ZABAVA

Potrebni sastojci:500 g juneće potplećke2 glavice crnog lukamaslinovo uljeDrena, sušene lisičarke Ukusi Srbijemalo maslacaparadajz sokso, bibersvež peršunDOBRO mlevena paprika0,5 dl belog vinaDostana, jufka od integralnog brašna Ukusi Srbije

Priprema:Luk iseckati na rebarca i propržiti na ulju dok ne postane staklast. Dodati junetinu seckanu na kockice, so, biber i mlevenu papriku. Kada porumeni dodati vode i dinstati poklopljeno na laganoj vatri dok junetina ne omekša. Sušene lisičarke iseckati, preliti vinom, ostaviti malo da upiju, zatim ih blago propržiti na maslacu. Tako pripremljene pečurke dodati u prodinstanu junetinu, dodati paradajz sok i krčkati na laganoj vatri, polupoklopljeno, do željene gustine. Služiti uz obarene integralne jufke, posute seckanim svežim peršunom.

Potrebni sastojci:12 svežih paradajza, srednje veličineDOBRO feta sirMilesa, ljutenica Ukusi SrbijeNalješko, kornišoni Ukusi Srbijeso, bibersvež peršun ili rukola

Priprema:Paradajz preseći na pola i pažljivo ga izdubiti. U sir dodati ljutenicu i sitno seckane kornišone (pažljivo sa ljutenicom). Posoliti i pobiberiti po želji. Fil dobro izmešati i zatim puniti prethodno pripremljene polutke paradajza. Ukrasiti lišćem sveže rukole ili peršuna. Služiti dobro ohlađeno.

RECEPTILeskovačka pita

Letnje palačinke

Potrebni sastojci:Dragoman, seljačke kore za gibanicu Ukusi Srbije2 jajaulje400 g belog sira1 čaša kisele vodeMojsilo, pečena cepana paprika Ukusi Srbijesosvež peršunDOBRO kiselo mleko

Priprema:Sir izgnječiti viljuškom, dodati jaja, seckanu pečenu papriku, peršun, so po želji i kiselu vodu. Dobro izmešati. Nauljiti pleh za pečenje i u njega postaviti nekoliko kora. Kore sečene na četvrtinu umakati u fil, gužvati i ređati u pleh jednu do druge. Neutrošenim filom preliti složenu pitu, pokriti sa preostalim korama. Blago nauljiti gornje kore i peći u zagrejanoj pećnici 25 minuta na 220 stepeni. Služiti uz ohlađeno kiselo mleko.

Potrebni sastojci:2 jajamalo uljaDOBRO brašnovelika šolja mlekaso, šećersveže jagodeDOBRO čokolada za kuvanjeAndrijaš, džem od jagoda Ukusi SrbijeDOBRO sladoled od vanile

Priprema:U posudu za mućenje sipati šolju mleka, dve šolje vode, malo soli i malo šećera. Dodati jaja i malo ulja. Mutiti mikserom uz lagano dodavanje brašna do željene gustine. Palačinke peći sa obe strane. Filovati džemom i sladoledom. Ukrasiti seckanim svežim jagodama i rendanom čokoladom.

[TAMPAR-SKA

TEHNIKAETI^AR OPET,

PONOVO

PROTE-STANT(gr~.)

ZVUKPRSKANJA

STAKLA

UKRASNISPLETCVE]A

ODISE-JEVO

OSTRVO

SIN ODMILA

POROD@IVOTINJA

KRUNA

AMERI^KISVEMIRSKIPROGRAM

OPIPAVATI28. I 22.SLOVO

AZBUKE

VUKOVOSLOVO

AFRI^KOPIGMEJ-

SKOPLEME

LINIJANA[E

@ENSKOIME

PISAC,D@ORD@

BERNARD

KOJI JE UOBLIKUTRAKE

ANTITUBER-KULOZNI

DISPANZER

ZA^IN

ZAVR[ITIKOPANJE

PRVOSLOVO

NASIPATI

BRANITI SE

PONIKNUTI

VRSTA ZELJASTE BILJKE

NACIONALNI [UMARSKIPROGRAM

NAJBOLJITENISERSVETA SA

SLIKE

DRUM

NAJVE]ALUKA NAJADRANU

IVI^NOKAMENJE

JEDANHORMON

TE^NOTKIVO

PRISTALICAFATALIZMA

KILOPOND

UKRASITI

ISTA SLOVA

ERBIJUM

DR@AVA USR. AMERICI

PISACLOVRAK

UNUTRA

SEVER

GR^KI SIR

KOTITIJARI]E

ANKONA

IGRUTINODMILA

KARATVIRTUAL

CHANNELPROCESSOR

VRATAR

GLUMAC,VINS

43ZABAVA

UKRŠTENICA

45ZABAVA

BELA UKRŠTENICA

ILUSTROVANA UKRŠTENICA