49
Copyright © 2004 South-Western Tema Tema 4 4 Mankju gl. 26 Mankju gl. 26 Štednja, investicije i finansijski sistem

Tema 4 Mankju gl. 26

  • Upload
    emelda

  • View
    58

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Tema 4 Mankju gl. 26. Š tednja , investicije i finansijski sistem. Finansijski sistem. Finansijski sistem se sastoji od grupe institucija u privredi koje pomažu da štednja jedne osobe odgovara investiciji neke druge osobe. - PowerPoint PPT Presentation

Citation preview

Page 1: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

TemaTema 44Mankju gl. 26Mankju gl. 26

Štednja, investicije i finansijski sistem

Page 2: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijski sistem

• Finansijski sistem se sastoji od grupe institucija u privredi koje pomažu da štednja jedne osobe odgovara investiciji neke druge osobe.

• Finansijski sistem usmerava retke privredne resurse od štediša ka zajmotražiocima.

Page 3: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

• Finansijski sistem čine finansijske institucije koje koordiniraju aktivnosti štediša i zajmotražilaca.

• Finansijske institucije mogu da se grupišu u dve kategorije: finansijska tržišta i finansijski posrednici.

Page 4: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

• Finansijska tržišta• Tržište akcija • Tržište obveznica

• Finansijski posrednici • Banke• Investicioni fondovi

Page 5: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

FINANSIJSKE INSTITUCIJE

• Finansijska tržišta su institucije preko kojih štediše direktno nude sredstva osobama koje traže zajam.

• Finansijski posrednici su finansijske institucije preko kojih štediše indirektno nude sredstva onima koji traže zajam.

Page 6: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijska tržišta

• Tržište obveznica• Obveznica je potvrda o zaduženosti u kojoj su

navedene obaveze zajmoprimca prema imaocu obveznice (finansiranje dugom).

• Karakteristike obveznice: • Rok: vremenski period nakon kojeg obveznica dospeva.

• Kreditni rizik: verovatnoća da zajmoprimac neće uspeti da isplati deo kamate ili glavnicu duga.

• Poreski tretman: način na koji poreski zakoni tretiraju kamatu ostvarenu od te obveznice.

• Primer: obveznice lokalnih organa izuzete su od saveznih poreza u SAD

Page 7: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijska tržišta

• Tržište akcija• Akcija predstavlja pravo na određeno učešće u

vlasništvu nekog preduzeća, a time i pravo na profit koji to preduzeće ostvari.

• Prodaja akcija radi prikupljanja dodatnog novca zove se finansiranje akcionarskim kapitalom ili dokapitalizacija.

• U poređenju sa obveznicama, akcije znače veći rizik, ali i potencijalno veći prinos.

• Akcijama se trguje na organizovanim tržištima koja se nazivaju berze

Page 8: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijska tržišta

• Tržište akcija• Većina dnevnih novina objavljuje tabele akcija koje sadrže

sledeće informacije:• Cena akcije

• Obim trgovanja (broj akcija prodatih prethodnog dana)

• Dividenda (deo profita isplaćen akcionarima)

• Odnos cene i prihoda po akciji (P/E≈15) • Št. greška u knjizi: yld→stopa prinosa; div→dividenda

Page 9: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici

• Finansijski posrednici su finansijske institucije preko kojih štediše mogu indirektno da nude sredstva onima koji traže zajam.

Page 10: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici

• Banke• primaju depozite od onih koji žele da štede, a te

depozite koriste za odobravanje kredita onima koji žele da dobiju zajam.

• plaćaju deponentima kamatu na njihove depozite, a zajmoprimcima naplaćuju nešto višu kamatu na odobrene zajmove.

Page 11: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici

• Banke• Banke pomažu da se kreira sredstvo razmene tako

što omogućavaju ljudima da napišu čekove koji se realizuju isplatom sa njihovih depozita.

• Sredstvo razmene je takav predmet koji ljudi mogu lako da koriste u transakcijama (ranije pomenuti kreditni novac).

• To olakšava kupovinu dobara i usluga.

Page 12: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici

• Investicioni fondovi• Investicioni fond je institucija koja prodaje akcije

širokoj javnosti i koristi tako dobijen novac da kupi portfelj (jedan skup) raznih vrsta akcija, obveznica, ili i jednih i drugih.

• Omogućava ljudima koji poseduju malu sumu novca da na jednostavan način diversifikuju svoja ulaganja.

• Pomoć u upravljanju investicijama (?)

Page 13: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Finansijski posrednici

• Ostale finansijske instuticije • Kreditno-štedne zadruge (i štedionice)• Penzioni fondovi• Osiguravajuće kompanije• Lokalni zelenaši (!)

Page 14: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

ŠTEDNJA I INVESTICIJE U RAČUNIMA NACIONALNOG DOHOTKA

• Videli smo kako finansijski sistem i njegove institucije koordiniraju štednju i investicije

• Znamo da su štednja i investicije važne determinante dugoročnog rasta BDP-a i životnog standarda

• Sada možemo da sagledamo štednju i investicije na nivou cele privrede uz pomoć tzv. makroekonomskih računa

Page 15: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

ŠTEDNJA I INVESTICIJE U RAČUNIMA NACIONALNOG DOHOTKA

• Podsetimo se da bruto domaći proizvod (BDP) istovremeno predstavlja i ukupne dohotke i ukupne izdatke za kupovinu dobara i usluga u jednoj privredi:

Y = C + I + G + NX

Page 16: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Nekoliko važnih identiteta

• Pretpostavimo primer zatvorene privrede koja nije uključena u međunarodnu trgovinu:

Y = C + I + G

Page 17: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Nekoliko važnih identiteta

• Oduzećemo C i G od obe strane jednačine:

Y – C – G = I

• Leva strana jednačine predstavlja ukupan dohodak u ekonomiji koji preostaje pošto se plate potrošnja i državni izdaci; taj iznos se zove nacionalna štednja, ili samo štednja (S).

Page 18: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Nekoliko važnih identiteta

• Ako Y – C – G zamenimo sa S, poslednju jednačinu možemo napisati kao

S = I

Page 19: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Nekoliko važnih identiteta

• Tada je nacionalna štednja (ili štednja) jednaka

S = I

S = Y – C – G

S = (Y – T – C) + (T – G)

Iznos koji ubira država, porezi

Page 20: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Značenje štednje i investicija

• Nacionalna štednja• Nacionalna štednja (štednja) je ukupni dohodak u

privredi koji preostaje pošto se plate potrošnja i državni izdaci.

• Lična štednja• Lična štednja je dohodak koji domaćinstvima

preostaje pošto plate poreze i svoju potrošnju.

Lična štednja = (Y – T – C)

Page 21: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Značenje štednje i investicija

• Javna štednja• Javna štednja predstavlja iznos poreskog prihoda

koji preostaje državi kada plati za svoje izdatke.

Javna štednjaJavna štednja = (T – G) = (T – G)

Page 22: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Značenje štednje i investicija

• Suficit i deficit• Ako je T > G, država (vlada) ima budžetski suficit,

jer dobija više novca nego što ga troši.• Višak T – G predstavlja javnu štednju. • Ako je G > T, država (vlada) ima budžetski deficit,

jer troši više novca nego što dobija u vidu poreskog prihoda.

Page 23: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Značenje štednje i investicija

• Za privredu u celini, štednja mora biti jednaka investicijama.

S = I

• Šta (ili ko) koordinira ljude koji hoće da štede i ljude koji hoće da investiraju?

Page 24: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala)

• Finansijska tržišta koordiniraju štednju i investicije u jednoj privredi na tržištu zajmovnih sredstava.

Page 25: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala)

• Tržište zajmovnih sredstava je tržište na kojem oni koji žele da štede nude sredstva, a oni koji žele da pozajmljuju radi investiranja traže sredstva.• Sada razmišljamo uz pretpostavku o samo jednom

tržištu (model)

Page 26: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

TRŽIŠTE ZAJMOVNIH SREDSTAVA (kapitala)

• Izraz zajmovna sredstva (ili zajmovni kapital) odnosi se na celokupni dohodak koji su ljudi odlučili da štede i daju na zajam, umesto da ga troše na sopstvenu potrošnju.

Page 27: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava

• Ponuda zajmovnih sredstava potiče od ljudi koji poseduju višak dohotka koji žele da uštede i daju kao pozajmicu.

• Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćinstava i preduzeća koja žele da dobiju pozajmicu radi investiranja.

Page 28: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava

• Kamatna stopa je cena zajma.

• Ona određuje iznos koji zajmoprimci plaćaju za zajam i iznos koji zajmodavci stiču od svoje štednje.

• Kamatna stopa na tržištu zajmovnih dobara je realna kamatna stopa.

• Realna kamatna stopa je nominalna stopa minus očekivana stopa inflacije:

r = i - πe

Page 29: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava

• Finansijska tržišta funkcionišu na isti način kao i sva druga tržišta u privredi.• Ravnoteža ponude i tražnje zajmovnih sredstava

određuje realnu kamatnu stopu.

Page 30: Tema 4 Mankju gl. 26

Slika 1 Tržište zajmovnih sredstava

Zajmovna sredstva(milijarde dolara)

0

KamatnaStopa Ponuda

Tražnja

5%

$1.200

Page 31: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Ponuda i tražnja zajmovnih sredstava

• Vladine mere i politike koje utiču na štednju i investiranje• Porezi i štednja• Porezi i investicije• Deficiti državnog budžeta

Page 32: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 1: Podsticaji za štednju

• Porez na dohodak od kamate značajno smanjuje buduće isplate od sadašnje štednje i kao rezultat toga smanjuje podsticaje za štednju.

Page 33: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 1: Podsticaji za štednju

• Smanjenje poreza dovodi do povećanja podsticaja za domaćinstva da štede po bilo kojoj datoj kamatnoj stopi.

• Kriva ponude zajmovnih sredstava pomera se na desno.

• Ravnotežna kamatna stopa se smanjuje.• Količina traženih zajmovnih sredstava se

povećava.

Page 34: Tema 4 Mankju gl. 26

Slika 2 Povećanje ponude zajmovnih sredstava

Zajmovna sredstva(milijarde dolara)

0

Kamatnastopa

Ponuda, S1 S2

2. . . . što

smanjuje

ravnotežnu

kamatnu stopu . . .

3. . . . i povećava ravnotežnu

količinu zajmovnih sredstava.

Tražnja

1. Poreski podsticaji

za štednju povećavaju

ponudu zajmovnih

sredstava . . .

5%

$1.200

4%

$1.600

Page 35: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 1: Podsticaji za štednju

• Ukoliko bi se promenom poreskih zakona podstakla veća štednja, rezultat bi bile niže kamatne stope i veće investicije.

Page 36: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 2: Podsticaji za investicije

• Poreskim olakšicama na investicije povećava se podsticaj za uzimanje sredstava na zajam.

• Povećava se tražnja za zajmovnim sredstvima.• Kriva tražnje se pomera udesno.• Dolazi do povećavanja kamatne stope i

povećavanja štednje.

Page 37: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 2: Podsticaji za investicije

• Ukoliko bi se promenom poreskih zakona podstaklo veće investiranje, rezultat bi bile više kamatne stope i veća štednja.

Page 38: Tema 4 Mankju gl. 26

Slika 3 Povećanje tražnje za zajmovnim sredstvima

Zajmovna sredstva(milijarde dolara)

0

Kamatnastopa

1. Poreske olakšice nainvesticije povećavajutražnju za zajmovnimsredstvima . . .

2. . . . što dovodido povećavanja

ravnotežne

kamatne stope . . .

3. . . . i povećavanja ravnotežne

količine zajmovnih sredstava.

Ponuda

Tražnja, D1

D2

5%

$1.200

6%

$1.400

Page 39: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta

• Kada država troši više novčanih sredstava nego što prikupi putem poreskih prihoda, tada kažemo da postoji budžetski deficit.

• Svi prethodni akumulirani budžetski deficiti nazivaju se državni (ili javni) dug.

Page 40: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta

• Uzimajući pozajmice kako bi finansirala budžetski deficit, država smanjuje ponudu zajmovnih sredstava koja stoje na raspolaganju domaćinstvima i preduzećima za finansiranje njihovih investicija.

• Taj pad investicija zove se istiskivanje. • Država istiskuje privatne zajmotražioce koji

pokušavaju da finansiraju svoje investicije.

Page 41: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta

• Budžetski deficit smanjuje ponudu zajmovnih sredstava.• Kriva ponude se pomera ulevo. • Ravnotežna kamatna stopa se povećava.• Ravnotežna količina zajmovnih sredstava se

smanjuje.

Page 42: Tema 4 Mankju gl. 26

Slika 4 Efekat deficita državnog budžeta

Zajmovna sredstva(milijarde dolara)

0

Kamatnastopa

3. . . . i smanjenja ravnotežnekoličine zajmovnih sredstava.

S2

2. . . .što dovodido porastaravnotežnekamatne stope. . .

Ponuda, S1

Tražnja

$1.200

5%

$800

6% 1. Budžetski deficitsmanjuje ponuduzajmovnihsredstava . . .

Page 43: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta

• Kada država smanjuje nacionalnu štednju usled deficita, kamatna stopa raste, a investicije opadaju.

Page 44: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Politika 3: Deficiti i suficiti državnog budžeta

• Budžetski suficit povećava ponudu zajmovnih sredstava, smanjuje kamatnu stopu i stimuliše investicije.

Page 45: Tema 4 Mankju gl. 26

Slika 5 Državni dug SAD

ProcenatBDP-a

1790 1810 1830 1850 1870 1890 1910 1930 1950 1970 1990

Revolucija

2010

Građanskirat I svetski rat

II svetski rat

0

20

40

60

80

100

120

Page 46: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Rezime

• Finansijski sistem čini mnogo različitih vrsta finansijskih institucija, kao što su tržište obveznica, tržište akcija, banke i investicioni fondovi.

• Zadatak svih tih institucija jeste da usmere sredstva domaćinstava koja žele da uštede deo svog dohotka u ruke domaćinstava i preduzeća koja žele da uzmu zajam.

Page 47: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Rezime

Identiteti u računima nacionalnog dohotka otkrivaju neke važne međusobne odnose između makroekonomskih varijabli.

Konkretno, u slučaju zatvorene privrede, nacionalna štednja mora da bude jednaka investicijama.

Finansijske institucije predstavljaju mehanizam kroz koji ekonomija povezuje štednju jedne osobe sa investicijama druge osobe.

Page 48: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Rezime

• Kamatnu stopu određuju ponuda i tražnja za zajmovnim sredstvima.

• Ponuda zajmovnih sredstava potiče od domaćinstava koja žele da uštede jedan deo svog dohotka.

• Tražnja za zajmovnim sredstvima potiče od domaćinstava i preduzeća koja žele da uzmu zajam radi investiranja.

Page 49: Tema 4 Mankju gl. 26

Copyright © 2004 South-Western

Rezime

Nacionalna štednja jednaka je zbiru lične štednje i javne štednje.

Deficit državnog budžeta predstavlja negativnu javnu štednju, pa prema tome, smanjuje nacionalnu štednju kao i ponudu zajmovnih sredstava.

Kada deficit državnog budžeta istiskuje investicije, on smanjuje rast produktivnosti i smanjuje rast BDP-a.