of 46 /46
2. Standardi 2.1 Uvod Sistemi za telekomunikacije su veoma složeni i zahtevaju obiman rad na standardizaciji da bi se obezbedila interoperabilnost. Standardizacija mrežnih elemenata (npr. modema, rutera,...) i interfejsa otvara polje telekomunikacija za takmičenje između raznih proizvođača. 2.2 Osnovni termini i definicije Razlika između standarda i preporuke (eng. recommendation) je u tome što je preporuka savet, koji kada prihvati većina postaje standard. Korišćenje standarda i preporuka je dobrovoljno, no ipak većina ih koristi, jer na primer razvoj potpuno nove telekomunikacione mreže je krajnje neekonomičan posao i ne bi bila obezbeđena kompatibilnost sa postojećom mrežom. Dodatno proizvođači opreme se moraju prilagođavati usvojenim standardima i preporukama jer kupci i administracija imaju različite potrebe kao što su na primer: - ukoliko proizvod nije proizveden po standardu ne može se ponuditi na tržištu, - ukoliko telefonski sistem ne odgovara standardu neće mu biti dozvoljeno priključenje na telefonsku mrežu i - ukoliko proizvod nije po standardu neće se razmatrati na tenderu za kupovinu opreme. Standardi i preporuke se propisuju od strane nacionalnih i međunarodnih organizacija. Po definiciji standard je veće težine od preporuke, ali i preporuka je često u međunarodnoj upotrebi. 2.2.1 De fakto standardi Proizvod koji rapidno osvaja tržište postaje de fakto standard, pogotovo ako je to ključni proizvod koji se prvi pojavio na tržištu. Kompanija može da formira de fakto standard ako : - ne postoji usvojeni standard, - ukoliko je proizvod prvi na tržištu, 2. 1

Telekomunikacije II

  • Author
    glaydee

  • View
    115

  • Download
    3

Embed Size (px)

DESCRIPTION

telekomunikacije

Text of Telekomunikacije II

2. Standardi 2.1 UvodSistemi za telekomunikacije su veoma sloeni i zahtevaju obiman rad na standardizaciji da bi se obezbedila interoperabilnost. Standardizacija mrenih elemenata (npr. modema, rutera,...) i interfejsa otvara polje telekomunikacija za takmienje izmeu raznih proizvoaa.

2.2 Osnovni termini i definicijeRazlika izmeu standarda i preporuke (eng. recommendation) je u tome to je preporuka savet, koji kada prihvati veina postaje standard. Korienje standarda i preporuka je dobrovoljno, no ipak veina ih koristi, jer na primer razvoj potpuno nove telekomunikacione mree je krajnje neekonomian posao i ne bi bila obezbeena kompatibilnost sa postojeom mreom. Dodatno proizvoai opreme se moraju prilagoavati usvojenim standardima i preporukama jer kupci i administracija imaju razliite potrebe kao to su na primer: - ukoliko proizvod nije proizveden po standardu ne moe se ponuditi na tritu, - ukoliko telefonski sistem ne odgovara standardu nee mu biti dozvoljeno prikljuenje na telefonsku mreu i - ukoliko proizvod nije po standardu nee se razmatrati na tenderu za kupovinu opreme. Standardi i preporuke se propisuju od strane nacionalnih i meunarodnih organizacija. Po definiciji standard je vee teine od preporuke, ali i preporuka je esto u meunarodnoj upotrebi.

2.2.1 De fakto standardiProizvod koji rapidno osvaja trite postaje de fakto standard, pogotovo ako je to kljuni proizvod koji se prvi pojavio na tritu. Kompanija moe da formira de fakto standard ako : - ne postoji usvojeni standard, - ukoliko je proizvod prvi na tritu, - ukoliko je u pitanju kljuni proizvod i - ukoliko proizvod osvoji veliki deo trita.

2.3 Uesnici u procesu standardizacijeUesnici u procesu standardizacije su: administracija, korisnici i proizvoai.

2.3.1 AdministracijaStandard je rezultat rada administracije. Interes administracije u procesu standardizacije je diktiran drutvenim i komercijalnim razlozima : - da zatite graane, - da izbegnu tehnike barijere u razliitim nacionalnim standardima,

2. 1

-

da pospei razvoj tehnologije i trita.

2.3.2 KorisniciKorisniki interes u procesu standardizacije je da : - moe da koristi opremu od razliitih proizvoaa, - trina utakmica razliitih proizvoaa smanjenje cena i - kooperacija u fazi izrade standarda gaarantuje dobra reenja.

2.3.3 ProizvoaiInteres proizvoaa u procesu standardizacije je : - trina utakmica pod ravnopravnim uslovima, - vee koliine proizvoda na tritu, - nova i vea trita i - efikasniji razvoj novog proizvoda.

2.4 Organizacije za standardizacijuPostoje organizacije za meunarodnu standardizaciju, regionalne organizacije i organizacije za nacionalnu standardizaciju. Rapidan tehnoloki razvoj je veoma uveao rad na standardizaciji. Tako je meunarodna unija za telekomunikacije (eng. International Telecomunication Union ITU ), ranije CCITT, u periodu 1989 1912 proizvela standarde koliko i u dvadesetogodinjem periodu od 1968 do 1988.

2.4.1 Internacionalne organizacijeInternacionalna telekomunikaciona unija koja je formirana jo 1865 su seditem u enevi je najpoznatija organizacija za standarde u telekomunikacijama. ITU ovi glavni zadaci su odravanje i razvoj meunarodne saradnje, aktivna podrka tehnolokom razvoju i tehnika pomo zemljama u razvoju. Od marta 1993 ITU je podeljen u tri sektora : - Sektor za standarde u telekomunikacijama (ITU-T) - Radiokomunikacioni sektor (ITU-R) - Sektor za razvoj (eng. Development) (ITU-D) to je prikazano na slici 2.1 ITU

ITU-T

ITU-R

ITU-D

Studijske grupe

2. 2

Slika 2.1 Struktura ITU organizacije ITUT je odgovoran za internacionalnu koordinaciju celokupnog telekomunikacionog saobraaja i razvija standarde u tom cilju. ITU-T se sastoji iz sledeih studijskih grupa : - Definicija servisa , - Mrene operacije , - Tarifakcioni i administrativni principi , - Odravanje mree , - Zatita od elektromagnetskog zraenja , - Spoljnja mrea , - Mree za prenos podataka i komunikicaija otvorenih sistema , - Terminali za tele servise , - Televizija i prenos zvuka , - Jezici za telekomunikacione aplikacije , - Komutacija i signalizacija , - Transmisione perfomanse mree i terminala sa kraja na kraj veze , - Generalni aspekti mree , - Modem i tehnike prenosa za podatke, telegraf i tele servise i - Transmisioni sistemi i oprema. Standardi se klasifikuju slovom i brojem, na primer X.25. Slovo oznaava seriju standarda, a jedna studijska grupa vodi rauna o celoj seriji standarda. Primeri standarda su : - X.25 protokoli mree za prenos podataka, - G.803 SDH arhitektura transportne mree i - I.361 B-ISDN , ATM sloj. ITU-R je odgovoran za koordinaciju korienja radio frekvencija. ITU-D ima dvojak zadatak, da podrava razvoj novih telekomunikacionih projekata i da doprinosi razvoju telekomunikacija u zemljama u razvoju. Osim ITU-a internacionalne agencije za standardizaciju su : - ISO (eng. International Organizacion for Standardization), - IEC (eng. International Electrotehnical Committee) i - JTC1 (eng. ISO/IEC Joint Tehnical Committee 1 ).

2.4.2 Regionalne organizacijeU pojedinim delovima sveta, naroito Evropi, SAD i Japanu su formirane regionalne organizacije za standardizaciju. ETSI je zvanina Evropska organizacija za standarde u telekomunikacijama. Nije formirana na autoritetu drava lanica, nego je u pitanju privatna organizacija. lanice ETSI-ja su telekomunikacione administracije drava lanica, mreni operateri, provajderi servisa, proizvoai i korisnici. Organizacija za regionalnu standardizaciju su : - ETSI (eng. European Telecommunications Standards Institute) , - T1 (eng. Committee for Telecommunication SAD), - TIA (eng. Telecommunication Industry Association SAD), - IEEE (eng. Institute of Electrical and Electronics Engineers SAD), - TTC (eng. Telecommunications Tehnology Council Japan) i 2. 3

-

RCR (eng. Reseaarch & Development Center for Radio systems Japan).

2.4.3 Nacionalne organizacije za standardizacijuNacionalni standardi se esto baziraju na regionalnim standardima. Najee je u pitanju direktno usvajanje regionalnog standarda. Standardi koje propisuje nacionalna organizacija su najee generalni, dok se predlozi realizacije i detalji reenja propisuju u internacionalnim standardima.

2.5 TrendoviRazvoj u telekomunikacionoj industriji je rapidan. Potreba za standardizacijom je sve vea, a vreme za razvoj standarda se smanjuje. Istovremeno glavne telekomunikacione kompanije uestvuju u izradi novih standarda. Izrada standarda je simultana sa fazom razvoja proizvoda. Proizvoa koji ponudi standardizovan proizvod prvi, stie prednost na tritu. Regionalni razvoj standarda utie na usvajanje internacionalnih standarda, ali ujedno smanjuje broj nacionalnih standarda.

2.6 Bazini standardi2.6.1 Analogna ili digitalna transmisijaInformacija iz analognog izvora moe se preneti u analognoj ili digitalnoj formi. U sluaju da je prenos digitalan neophodna je konverzija analognog signala u digitalni. Slika 2.2 prikazuje istorijski razvoj digitalizacije telefonske mree, sa sa porastom stepena digitalizacije mree.

X

Komutacija Centrala aa

Analogno

Digitalno Centrala

XPSTN

X X X X X X

1890

X XA/D Konverzija

1970

1980

XISDN

1990 1990

X X

GSM

1990

PSTN - Public Switched Telephone Network klasina telefonija ISDN - Integratet Service Digital Network GSM - Global System for Mobile

2. 4

Slika 2.2 Istorijski razvoj digitalizacije telefonske mree

2.6.2 Preporuke za kodovanje glasa i video informacijeITU-T je izradio preporuke za kodovanje glasa i video informacije u digitalne signale. To su : G.711 G.722 G.725 G.726 G.728 G.729 H.221 H.230 H.231 H.243 H.233 H.261 H.263 MPEG1 MPEG2 MPEG4 JPEG Impulsno kodovana modulacija (PCM) glasa na brzini od 64 kbit/s 7kHz audio kodovanje u okviru 64 kbit/s 16/24/32/48 kbit/s adaptivno diferencijalno impulsno kodovanje (ADPCM) 16 kbit/s kodovanje govora sa linearnom predikcijom 8 kbit/s kodovanje govora Struktura okvira za 64 do 1290 kbit/s kanale za audiovizuelne sevise Kontrolni i signali indikacije za audiovizuelne sisteme Videokonferencija sa vie uesnika ifrovanje / Privatnost sistema Video kodek za audiovizuelne teleservise na PX64 kbit/s Video kodovanje za veze sa malom komunikacionom brzinom Video sa uskladitenim pokretom na brzini < 2 Mbit/s Video sa uskaditenim ivim pokretima na brzini 5-60 Mbit/s Video sa niskom brzinom komunikacije (