Telekomunikacije - 01

8/10/2019 Telekomunikacije - 01

1/24


2/24

Spisak literature za uenike

-Miomir Filipovi, Osnove telekomunikacija, Zavod za udbenike inastavna sredstva, Beograd, 2002.

-Dragan eguljev, Osnove analognih telekomunikacija, Zavod zaudbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995.


3/24

1844. godine postavljen je Morzeov telegraf

izmeu Baltimora i Vaingtona. Sistem je sluioza prenos pisanog teksta tako toje svako slovopredstavljeno odgovarajuomkombinacijomdugih i kratkih impulsa elektrine struje koja sekroz provodnike prenosila izmeu dva udaljenamesta.


4/24

Prvi telefonski sistem razvio je Bell 1876. godine. Ve1892.postavljena je prva automatska telefonska centrala, a 1967. u

svijetu je bilo instalirano preko 220 miliona telefonskihprikljuaka.

Poetkomezdesetihgodina prologveka poeoje razvojposebnog sistema za prenos podataka, paralelno sa

telefonskim sistemom. U toku osamdesetih godina poeojerazvoj digitalnog sistema ISDN (Integrated Services Digital

Network - mreeza integrisani prenos razliitihslubi), apoetkomdevedesetih i razliitevarijante mobilne telefonije.

ISDN je pretea dananjeg ADSL-a.


5/24

Povezivanje putem elektromagnetnih talasa koji se prostiru u

slobodnom prostoru realizovali su Popov i Markoni 1896-97.

godine. Razvoj radio difuzije poeoje pronalaskomelektronskih cevi 1906. godine. Krajem dvadesetih godinapoeoje i razvoj televizije kao sistema za prenos slike.

Prvi uspjeanprenos televizijske slike izvrenje 1927, prva

javna demonsracija televizije je bila 1934, a ve1936 poeloemitovanje pvog redovnog TV programa.

U toku Drugog svetskog rata postavljene su osnove

digitalizacije i digitalnog prenosa signala. Nakon otkriatranzistora, 1948. godine i naglog razvoja raunarairaunarsketehnologije, doloje do izuzetnog napretka u svimoblastima.

Satelitske telekomunikacije poelesu da se razvijaju posle

1960. godine kada je lansiran prvi telekomunikacioni satelit.


6/24

U teoriji komunikacija navode se tri zadatka koje treba

realizovati u postupku prenosa poruke:

a) Formirati poruku i totanijeje predstaviti skupom simbola,b) Prenijeti simbole koji predstavljaju poruku sa toveom

tanouic) Obezbjediti da primljena poruka bude pravilno protumaena


7/24

Model telekomunikacionog sistema


8/24

Proireni model telekomunikacionog sistema


9/24

1.Koder izvora sastavni dio predajnika koji treba dapretvori poruku u odgovarajuikod (niz simbola iz konanogskupa razliitihsimbola)2.Kanalni koderpretvara koderom izvora kodirnu poruku usignal

3.Kanalni dekoderprimljeni signal pretvara u kodiranuporuku

4.Dekoder izvora poruku predstavljenu odgovarajuimkodom prevodi u odgovarajuioblik pogodan za korisnika


10/24

Izvor informacija obino je osoba ili ureaj koji generie

poruku. Poruka moe biti: govor, muzika,pisani tekst, slika,raunarski, merni, upravljaki ili neki drugi podaci.

Predajnik je sklop koji ima dva zadatka:

- da sve poruke pretvori u elektrinesignale pogodne zaprenos;

-da elektrinisignal prilagodi prenosu kroz liniju veze.

Linija veze je medijum kroz koji se vriprenos signala. To

moebiti fizikivod (metalni provodnik ili stakleno vlakno) ilislobodan prostor kroz koji se prenose elektromagnetski talasi.

U toku prenosa signalu se dodaju smetnje i um, a javljaju se irazna izoblienjaposlatog signala.


11/24

Prijemnik je sklop ijije zadatak da primljeni signal pretvori u

poruku tosliniju(vjerniju) poruci koju je generisao predajnik.

Korisnik je osoba ili ureaj kome je poruka namenjena

U svakom komunikacionim sistemu mogu se identifikovati

navedeni sastavni delovi. Kod sloenijihkomunikacionihsistema, kod kojih se vri digitalni prenos, detaljnije serazrauju funkcijepredajnika i prijemnika pa je formiran neto

sloenijimodel komunikacionog sistema.


12/24

Informacija i mera za koliinu informacije

Informacija je apstraktan pojam koji opisuje sve ono toto

pruasaznanje, odnosno obavetenje.Informacija se prenosi kroz razmenu poruka izmeu dva ili viekorisnika.

Poruka je niz simbola iz unaprijed dogovorenog i poznatog

skupa simbola. Skup moguihsimbola naziva se alfabet. Svikorisnici (uesniciu razmeni informacija) treba da poznaju cioalfabet.

Korisnici ne znaju koju e poruku generisati predajna strana.Korisnik na predajnoj strani formira poruku birajui simbole izalfabeta. Sistem za prenos prilagoava poruku uslovimaprenosa, vriprenos i ponovo formira (rekonstruie) poruku.

Korisnik na prijemnoj strani prima poruku, tumaije i iz nje

izdvaja (saznaje) informaciju


13/24

Osnovni zadatak telekomunikacionog sistema je da se

poruka u vidu signala prenese na udaljeno mjesto, a da pri

tome primljeni signal to je mogue vie odgovara

poslatom signalu. Stoga je neophodno detaljno prouiti ianalizirati sve osobine signala kojima se prenose

poruke izmedju korisnika.

PRIRODA PORUKASve poruke koje alje neki izvor poruka moemo svrstatiu dvije grupe:

1. Diskretne poruke

2. Kontinualne poruke


14/24

Diskretne poruke

Poruke koje se pojavljuju kao nizovi odvojenih elemenata

koji imaju konaan broj razliitih vrijednosti. Ti elementinazivaju se simbolima i pripadaju jednom konanom skupuzvanom alfabet.

Primjer ovakvih poruka su poruke koje se prenose utelegrafiji i raunarskim komunikacijama.


15/24

Kontinualne poruke

Opisuju se vremenskim funkcijama koje mogu imati sve

mogue vrijednosti, koje se nalaze izmedju odredjenih granica.Takve su npr . poruke koje se prenose u analognoj telefoniji.


16/24

Tipovi signala

U zavisnosti od vrste poruka koju predstavljaju, moesegovoriti o dva tipa signala:

- ANALOGNI SIGNALI

- DIGITALNI SIGNALI

Saglasno tome, i telekomunikacioni sitemi se klasifikuju u dvije

grupe:

-ANALOGNI TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI

-DIGITALNI TELEKOMUNIKACIONI SISTEMI


17/24

PRIRODA SIGNALA

Generalno se moegovoriti o dvije grupe signala koji sepojavljuju u komunikacionim sistemima:- deterministikim, ijesu vrijednosti u vremenu opisanepreciznim analitikimizrazom;- sluajnim, za koje nije moguedefinisati odgovarajui

analitikiizraz kojim bi se unaprijed opisao njihov vremenskitok.


18/24

Deterministikisignali se mogu podijeliti u dvije grupe:

1. Periodini2.Aperiodini


19/24

1. SIGNAL GOVORA

- Opseg uestanostiod 300Hz do 3400 Hz usvojen je odstrane CCITT-a (ITU) za standardnu irinukanala za prenosgovora.

- Opsezi (300-2400)Hz i (300-2700)Hz primjenjuju se u

vezama redukovanog kvaliteta. 2. SIGNAL MUZIKE

-Propisana potrebna irinaopsega za prenos muzikogsignala je 30-15000Hz.

-Postoje sistemi ijaje irinaopsega 50Hz-10 000Hz, ali je unjima kvalitet prenosa netoloiji. 3. SIGNALI PODATAKA I

TELEGRAFSKI SIGNALI-Spektar je povezan sa brzinom signaliziranja (vieuOsnovama digitalnih komunikacija). 4. TELEVIZIJSKI SIGNAL

(SIGNAL POKRETNE SLIKE) - Opseg koji zauzima video

signal je od 10Hz do 5MHz


20/24

Idealni sistem prenosasistem u kome je izlazni signal y(t)identianulaznom signalu x(t).

Pod idealnim sistemom podrazumijeva se onaj sistem ijijeizlaz oblika:y(t)=Ax(t-t0)

Rijeje o sistemu koji unosi konstantno kanjenjei modifikujeamplitudu u nekom konstantnom iznosu. Na taj nainsepostieda preneseni signal ne bude izloendeformacijamakoje bi dovele do toga da signal na izlazu takvog sistema

(sklopa) ne bude identianulaznom signalu

Pri tome, za A>1 sistem unosi pojaanje, a za A


21/24

Pri postavljanja uslova za idealan prenos nismo postavili

nikakva ogranienjau pogledu irinespektra prenoenog

signala x(t). U tom sluaju, smatramo da je ostvaren prenossignala bez izoblienja.

Medjutim, sistemi za prenos se realizuju kao sistemi

ogranienog opsegauestanosti, tako da se govori o

propusnom opsegu sistema za prenos ili irinikanala.- U takvim uslovima cijeli sistem se ponaa kao filtar, tj.komponente signala odreenih uestanosti koje se nalaze unjegovom propusnom opsegu proputasa malim

slabljenjem (ili ih u nekim sluajevima i pojaava), dok zaostale komponente van njegovog propusnog opsega unosiveliko slabljenje.


22/24

A - propusnik opseg

B - propusnik niskih

uestanosti;

C - propusnik visokih

uestanosti


23/24

Prelaz sa propusnog na nepropusni opseg treba da bude

trenutan (amplitudska karakteristika sa A na 0), pa se

javlja problem praktinerealizacije ovakvog sistema todovodi do zakljuka da se linearni sistemi koji bi imaliidealnu funkciju prenosa (kao na slici) ne mogu se fizikirealizovati.

Kako se ne mogu se postii uslovi za idealan prenosjavljaju se izvjesna izoblienja signala.Iako se mogu samo teorijski analizirati, idealni sistemi

prenosa imaju znaaj za analizu realnih sistema.Ako se napravi sistem ija karakteristika priblinozadovoljava uslov idealnog prenosa, dodavanjem

odreenog sklopa moe se korigovatikarakteristikasistema da zadovolji uslov za prenos bez izoblienja


24/24

IZOBLIENJA U PRENOSU SIGNALA

Pri prenosu signala sistemom prenosa moedoidoizoblienjazbog:- odstupanja funkcije prenosa sistema od idealne funkcije

prenosa

- nepoklapanja opsega signala i propusnog opsega sistema- kombinacije ova dva sluaja

Documents

Telekomunikacije - 01