Tehran Halilović: Originalnost islamske filozofije

7/30/2019 Tehran Halilovi: Originalnost islamske filozofije

1/17

Kom, 2012, vol. I (1) : 117 UDK: 1:2(091)28-852.5

Originalan nauni radOriginal scientic paper

Ogst smsk fzf

Tehran Halilovi 1

Grupa za religijsku flozofju,

Centar za religijske nauke Kom, Beograd, Srbija

Religijska lozoja, kao pojam, odnosi se na dugu i bogatu istorijsku lo-zofsku misao koja je u razliitim oblicima pokazala vitalnost sve do danas,dok kao teorija opovrgava poslerenesansni pristup odnosu religije i lozojei ukazuje na isprepletenost ove dve spoznajne batine. Autor ovog lankapostavlja islamsku lozoju u centar panje i usredsreuje se na njenu ori-ginalnost.

itajui razliite teorije o sutini islamske filozofije koju, ne obazirui se

na njen sadraj, neki mislioci nazivaju arapskom, retko se nalazi primer dasu, jedna pored druge, opisane dve islamske i lozofske svojstvenosti te -lozoje. Stoga, veina postojeih denicija i opisa islamske lozoje tei kaokrnjenom odreivanju glavnih osnova islamske lozofske misli, zbog kojihse, na kraju, dovodi u pitanje apsolutna originalnost islamske lozoje.

U ovom lanku, autor nastoji da pojasni teorijske postulate potrebne zapoimanje svojstvenosti islamske lozoje, u potpunosti, kako bismo mogli dapojmimo i opiemo lozoju koja jeste, istovremeno i lozoja i islamska.

Kljune rei:islamska flozofja, religijska flozofja, odnos religije i flozofje,

sveti tekstovi, razum, revelacija, teologija, gnoza, Prevodilaki pokret, Ibn Sina(Avicena)

Uvod

Vitalna religijska kultura zahteva vrste spoznajne principe na kojima sezasniva. Kako budemo imali to jae i dublje korene religijske kulture, takoemo praviti sve prenjenije i raskonije religijsko okruenje.

Kontakt autora: [email protected]


2/17

2 T. Halilovi, Originalnost islamske flozofje

Jedno od vanih pitanja u vezi s pomenutim ciljem, jeste pitanje sutinei originalnosti islamske lozoje, kao vanog dela religijske lozoje. Reli-

gijska lozoja daje odgovore na univerzalna i ontoloka ovekova pitanja i,kao takva, igra odluujuu ulogu u formiranju i usmeravanju spoznajnogporetka koji se bavi istraivanjem partikularnih predmeta. Stoga, poznavanjeislamske lozoje kao jednog primera uvenih religijskih lozoja i doka-zivanje njene originalnosti, predstavljaju korak ka produbljenju religijskekulture i ka razvoju bogate duhovne tradicije.

* * *

Tokove i deniciju lozoje u islamskom svetu istraivali su mnogi na-unici. Razlike u datim denicijama i opisima islamske lozoje ukazuju namna to da je originalnost islamske lozoje jedno veoma sloeno pitanje. Me-u onima koji veruju da su lozoja i religija dve nepovezane oblasti, jedniu korist lozoje, a drugi u korist islama, naziv islamske lozoje shvatajukao pojam bez znaenja i sadrine. Neki od njih, osvrui se na nacionalisti-ke orijentacije, tvrde da arapskom narodu, inae poznatom po knjievnosti,intelektualne sposobnosti nisu na zavidnom nivou, te stoga islamska lozojane moe biti originalna. Na suprotnoj strani pomenute interpretacije islam-

ske lozoje, insistira se na tome da termin islamska lozoja ukazuje naneosporivu povezanost, odnosno na isprepletenost dve spoznajne oblasti,religijske i lozofske. Zajednike niti ove dve oblasti stvaraju plodnu osnovuza pojavu religijskih lozoja, kao to je sluaj sa islamskom.

Koja denicija islamske lozoje predstavlja njenu sutinu? Koja su obe-leja spoznaje u aktuelnoj lozoji u islamskom svetu? Koje su specinostitakvog miljenja zbog kojih bi ono nosilo naziv islamske lozoje? Opisiva-njem islamske lozoje na narednim stranicama pokuavamo da odgovori-mo na pomenuta ili njima slina pitanja.

Svojstvenosti islamske flozofje

Prema najkraem reenju, bez opirnih objanjenja i komplikovanih poj-mova, moemo navesti dve svojstvenosti islamske lozoje, i to su: islamskasvojstvenost i lozofska svojstvenost. Misao koja sadri u sebi obe osobine,jeste islamska lozoja.

Na prvi pogled, dato miljenje izgleda sasvim oigledno, u toj meri da ganije potrebno ni spomenuti. Meutim, kada analiziramo pogrena shvatanja itumaenja sutine islamske lozoje, ispostavlja se da poetak svakog od njih

zapravo predstavlja krivo interpretiranje jedne od pomenute dve svojstve-nosti, time to se teoretiari neumereno izjanjavaju kada je re o znaaju tih


3/17

3Kom, 2012, vol. I (1) : 117

svojstvenosti u predstavljanju sutine islamske lozoje. Tim pre, postaje izra-enija uloga koju igraju ove svojstvenosti pri opisivanju islamske lozoje.

Da bi dokazali islamsku svojstvenost jedne lozoje, neki mislioci insisti-raju toliko suvino na tome da lozofska narav te misli dolazi pod znak pitanja.Meu ovim misliocima ima onih koji veruju da je cilj i svrha islamske lozojeintelektualna odbrana religijskih dogmi. Etjen ilson navodi slina miljenjakoja se nude kao denicija religijske lozoje: Mi moemo da upotrebimolozoju u svrhu prihvatanja religijskih dogmi; time emo izjednaiti filo-zofiju sa apologijom. Mi moemo, takoe, da dopustimo da racionalni za-kljuci budu vrednovani na osnovu njihove usklaenosti sa dogmama; tadabismo dobili teologiju. Mogue je da se, pri prenebregavanju ove dve tekoe,

opredelimo za to da hrianska lozoja, jednostavno, znai istinska lo-zoja, te da ne bude povoda za pitanje o tome zato bi lozoja morala bitiprouavana od strane hriana, a ne od strane nevernika. I na kraju, moemolozoju nazvati hrianskom samo zato to je ona u skladu sa hrianstvom,ali u tom sluaju, ako je ta skladnost puka injenica i zasnovana ni na emudrugom nego na racionalnom razraivanju prvih principa, onda e odnosove lozoje prema hrianstvu biti sporedan kao i u prethodnom sluaju.Ali ako, s druge strane, skladnost proizlazi iz nekog posebnog napora kojitreba postii, time se vraamo, opet, na teologiju i apologiju (Gilson 1940: 9).

Teorije koje prenosi ilson ne mogu da opiu sutinu religijske lozoje zatoto opravdavanjem religijskog svojstva one potiskuju ono lozofsko.S druge strane, da bi ouvali lozofsko svojstvo islamske lozoje, neki

mislioci rtvuju islamsku prirodu te misli. Toj grupi pripadaju i oni koji pred-stavljaju islamsku lozoju u granicama komentara starogrke lozoje i nataj nain neutraliu znaaj islamske svojstvenosti lozoje. Ernest Renan napoetku svoje knjigeAveroes i Averoizam pie: Mi ne nalazimo u semitskimnarodima tragove lozofskih rasprava, tako da je veliko udo to to narodkoji je doneo najbri razvoj [politike] moi svojoj religiji, nije uinio ni naj-manji lozofski napor, te se lozoja kod Arapa svodi na apsolutno neplod-no usvajanje i komentarisanje starogrke lozoje (Abdurezak 2002: 8).

Potiskivanje jednog od svojstava islamske lozoje nekada preraste uapsolutno negiranje tih svojstava. Sa jedne strane, suoavamo se neretko saosporavanjem vrednosti lozoje, te sa odbacivanjem islamske lozoje odstrane nekih islamskih teologa. Gazali (Algazel), u svojoj knjizi koju je na-zvao Kontradikcije lozofa, o islamskim lozoma pie: Kada su otkrili da suim njihove (grke) misli bliske, okitili su se nevernikim verovanjem, misleida su se okoristili od vrlih mudraca i da slede njihov put. Oseali su se mo-nijim od toga da imaju potrebu da pomognu obinom narodu slabijima

od sebe, te su odbili da se zadovolje religijom svojih predaka. Pomiljali suda su pametovanje i odstupanje od sleenja istine, odnosno sleenje neistine,


4/17


dobar in, ne znajui da je pretvaranje jednog sleenja u drugo neznanje ipropast (Gazali 2000: 42).

Na drugoj strani, delimino ili generalno kritikovanje islamskih uenjaohrabruje orijentaliste da nazivanjem islamske lozoje arapskom dove-du u pitanje samu originalnost islamske lozoje. Jedan od najpoznatijih,po tom pitanju, jeste francuski orijentalista Ernest Renan koji govori daislam nema predispozicije da sadri takva miljenja: Arapska lozoja jedonekle jedinstven primer visoke kulture, koja, odjednom, pre nego toostavi za sobom neki trag, nestaje i biva zaboravljena u narodu koji ju jeproizveo. U ovakvoj situaciji, islam pokazuje neizbenu slabost svoje biti(Corbin 1990: 111).

Naravno, teorije koje su prethodno navedene obuhvataju dva iroka spek-tra miljenja od kojih dva pomenuta primera predstavljaju samo jednu nji-hovu manifestaciju. Nezahvalno je verovati da postoji otra granica izmeurazliitih teorija u tim spektrima, tako da svaka od njih sadri u sebi mnogospecinih poenti zbog kojih je nemogue kritikovati sve njih jednim uni-verzalnim tonom. Naprotiv, potrebno je da svaka teorija bude zasebno razma-trana i kritikovana, s osvrtom na domen njenog znaenja, na njeno poreklo,kao i na njene posledice. tavie, mogue je da, kritikovanjem nekih od po-menutih teorija, prepoznamo u njima i odreena pozitivna, odnosno pri-

hvatljiva znaenja.Svakako, da bi se dolo do utvrenog reenja po pitanju sutine islamskelozoje, treba precizno pojasniti konceptualno podruje ova dva njena spe-cina svojstva. Najpre emo obratiti panju na postulate na kojima se zasni-va denicija islamske lozoje, kao i denicija njenih svojstava.

Teorijski postulati poimanja islamske lozoje

Ispravno shvatanje ova dva svojstva islamske lozoje zasniva se na ja-snim i odreenim postulatima koji, po svojoj prirodi, treba da budu poznatipre diskusije. Nepoznavanje ili prenebregavanje nekih od ovih postulata zasobom povlai situaciju u kojoj e jedno od pomenutih svojstava biti izo-stavljeno. Nasuprot tome, preciznim opisom postulata stiemo uslove za obu-hvatno sagledanje sutine islamske lozoje, odnosno toka lozofske misli uislamskom svetu.

Teorijski postulati lozofske svojstvenosti

Naveemo postulate koji su nam potrebni da bismo shvatili lozofskosvojstvo islamske lozoje:


5/17

5Kom, 2012, vol. I (1) : 117

1. Filozoja traga za izvesnom istinom.

Sigurno najvanija odlika lozoje, kojom moemo da opiemo njenubit, jeste njena udnja za istinom. Svrha lozoranja je apsolutno spoznavanjeistine, a ne odbrana odreenog miljenja u smislu apologije. Muhamed RidaMuzafer, islamski lozof, u vezi sa tim govori:

Muslimani su teologiju (na arapskom jeziku: kelam) osmislili za od-branu vere, dok lozoja nema religijsku pristrasnost i ne prati otpre po-znatu putanju, niti sledi odreenu religiju, ve razmatra istinu onakvomkakva ona jeste (Muzafer 1996: 101).

Svakako, kada govorimo o spoznaji istine u kontekstu denicije lozoje,podrazumevamo izvesnu spoznaju istine koja biva predmet lozoje, ne bilokakva spoznaja, niti bilo kakva istina.

2. Filozoja je racionalna nauka.

Pomenutoj karakteristici lozoje treba pridodati racionalnost te naukezbog toga to izvesno spoznavanje bia, ili strunije reeno, apodiktina onto-

logija, moe biti realizovano pomou razliitih metoda, kao to su relevacij-ska i gnostika ontologija koje su suprotne lozofskoj. U tu svrhu, da bismorazlikovali religijski i gnostiki pogled na svet od lozofskog, treba naglasitida je racionalnost lozoje njena druga i obavezna karakteristika.

Na osnovu ove karakteristike, rasprave o lozofskim temama mogu bitisvrstane u lozoju tek onda kada budu dokazane racionalnom demonstra-cijom. ehabudin Suhravardi, poznatiji kao ejh Irak, osniva je iluminacij-ske lozofske kole u islamu. Objanjavajui svoju lozofsku metodologiju, onpie sledee o racionalnom iskazivanju svojih gnostikih nadahnua:

Ovo je drugi nain, i blii put od uobiajenog [peripatetikog]... kojinisam stekao odmah, razmiljajui, nego drugim sredstvom. Posle samtragao za racionalnim dokazom za to pitanje, u koji ne bi posumnjaonijedan sumnjiav mislilac, ak iako ne bi imao za razmatranje sem togracionalnog dokaza (irazi, litografsko izdanje: 15, 16).

Podela islamskih lozofa na racionalno-teoloke i proroko-mistike (Ne-kovi 2000: 317) izgleda povrinska, tim pre to pripadnici duhovnog isku-stva, u islamskoj i lozofskoj tradiciji, zagovaraju znaaj demonstrativnog

obrazlaganja svih istina do kojih dolaze putem nadahnua i intuicije.


6/17


3. Postulati koji se upotrebljavaju u lozoji jesu izvesni sudovi.

S obzirom na ve pomenute dve karakteristike islamske lozoje, jedi-no izvesni sudovi mogu da se upotrebe u lozoji kao postulati. Na osnovutoga, religijski tekstovi se ne mogu tretirati kao postulati, odnosno bez pri-loene argumentacije, samo zato to su religijski. Drugaije reeno, kuranskiajeti i hadisi ne mogu, samo zato to su religijski tekstovi, biti upotrebljenikao premise lozofskih dokazivanja sve dok ne sadre lozofsku misao, od-nosno dok ne budu proizvedeni iz zasebnog lozofskog argumenta.

Meutim, ukoliko religijski tekstovi sadre lozofski sadraj (racionalno--ontoloke vrednosti), ne obazirui se na nain na koji je taj sadraj stigao do

nas, sasvim je logino da oni budu upotrebljeni u lozofskim dokazivanjimazato to poseduju lozofski sadraj. Radi pojanjenja ove tvrdnje, naveemokao primer Aristotelove lozofske tekstove iju smo originalnost ustanovilipomou istorijskih metoda, a same te tekstove dobili tako to su manje ili vi-e poverljivi naunici prepisivali njegove knjige. Sadraj njegovih tekstovane koristimo u lozoji zbog toga to su oni dospeli do nas na ovaj ili onajistorijski nain, nego zato to sadre lozofski vredne misli. Na isti nain mo-gue je koristiti i religijske tekstove u lozoji. Kada naiemo na tekst koji jeobogaen lozofskom materijom, ne bi trebalo da nam stvara nedoumicu to

to smo do njega doli putem razuma, predanja, nadahnua ili revelacije. Sa-mim tim to poseduju lozofsku grau, religijska predanja su potpuno upo-trebljiva u lozofskim argumentacijama.

4. Filozoja moe da bude nadahnuta uporednim spoznajnim izvorimaa da se ne ugrozi njeno jedinstveno lozofsko svojstvo.

Pod uporednim spoznajnim izvorima podrazumevamo ontoloke kolekoje su, po opsegu svojih studija, identine lozoji, a po metodu razliite odnje, poput religijskih tekstova koji otkrivaju revelacijsku ontologiju ili poputgnoze koja predstavlja intuitivnu ontologiju.

U odreenim segmentima, lozoja moe da se ugleda na ove spoznajneizvore i da, na razliite naine, primeni rezultate do kojih su oni doli. To moebiti u smislu davanja smernica, postavljanja novih pitanja, inovativnosti uiznoenju argumenata, kao i korigovanja greaka (Obudijat 2003: 32).

Iako lozoja trpi uticaj drugih spoznajnih kola, ipak se u svojoj lo-zofskoj biti ne menja. Bez obzira na izvornu formu sadraja koji se unosi ulozoju, taj sadraj se oblikuje u okviru lozofske posebne metodologije.Drugim reima, iako motivacija dolazi sa strane izvan lozoje, ipak je sa-

drina motivacije lozofska, i to je sasvim dovoljno da lozofska narav jednemisli bude ouvana.


7/17

7Kom, 2012, vol. I (1) : 117

Sredinji zakljuak

Imajui u vidu pomenute postulate koji odreuju lozofsko svojstvo islam-ske lozoje, postaje nam izvesno da svaka ispravna denicija i opis islamskelozoje treba da potpadaju pod dati pojmovni okvir. Denicija koja ne bu-de zasnovana na navedenim postulatima, nije denicija islamske lozoje jerne opisuje oba svojstva te spoznajne kole.

Teorijski postulati islamske svojstvenosti

Postulati koji su nam potrebni da bismo shvatili islamsko svojstvo islam-

ske lozoje jesu sledei:

1. Islam potie od Boga, a ne od oveka.

Prva karakteristika, nuna za shvatanje sutine islamske lozoje, jeste toda je islam religija koju je Bog, odnosno Prva Istina, u irem smislu, stvorio.Stoga nije prihvatljiva sumnja u izvornost religije jer je njen izvor Bog, tj.Istina.

Potrebno je da ukaemo na razliku izmeu ontolokog i epistemolokog

porekla religije. Epistemoloko poreklo religije jesu razum i sveti tekstovi, aovde je re o ontolokom poreklu religije, koji joj prua egzistenciju, a to je Bog.

2. Islam sadri istinita i spoznajna predanja, a ne samo motivaciona.

Mnogi zagovaraju miljenje da religija, u najboljem sluaju, budi istaljudska oseanja i podstie rast pozitivnih emocija u narodu, te da nije spo-sobna, niti nadlena, da iznosi spoznajne injenice i da razotkriva istine sve-ta. Istinitost Boga, kao stvoritelja i delatnog uzroka religije, sama po sebi neugroava mogunost niti ispravnost navedenog shvatanja. Meutim, mnogapredanja u religijskim tekstovima koja se bave raznim temama, kao to suporeklo stvorenja, ovek i stupnjevi njegove due, prirodni svet, pa i pro-ivljenje (ivot posle smrti), ukazuju na to da islam kao religija sadri i spo-znajna predanja, bez obzira na drugi deo koji je namenjen za motivaciju ikoji budi emocije u oveku.

3. Islam na razliite naine iznosi lozofske propozicije.

Pre nego to objasnimo naine uprisutljenosti lozoje u islamu, trebalo

bi napomenuti da sintagma lozofska pitanja, odnosno lozofske propo-zicije ima dva znaenja. U jednom znaenju, to su pitanja ili propozicije koji


8/17


se izuavaju u lozoji na racionalan nain, ispunjavajui sve zahtevne nor-me lozofskog miljenja. Nekada, ta sintagma se odnosi u irem smislu na

sva pitanja i propozicije koji mogu biti izuavani u lozofskom poretku, i topredstavlja njeno drugo znaenje, koje se poistoveuje sa optim ontolokimpitanjima.

S obzirom na iri spektar znaenja lozofskih pitanja, govorei o tragovi-ma lozoje u islamu, nailazimo na mnoge primere spomenutih lozofskihtema u tekstovima islamske religije koji mogu biti izuavani racionalnim ilozofskim metodom.

S tim u vezi, u islamu, filozofija dolazi do izraaja na tri nivoa. Zbogvelikog znaaja ontolokih pitanja, u religiji se spominju i ta pitanja. Kako

nije izvedena pomou razuma, ve objavljena putem revelacije, ontolokupozadinu koju sadri religija moemo nazvati revelacijskom ontologijom.Sasvim je jasno da revelacijska karakteristika pomenute ontologije ne pred-stavlja prepreku na putu njenog prevoenja na racionalan, odnosno lo-zofski jezik.

S druge strane, na drugom nivou, islam hvali i poziva na razmiljanje iracionalno sagledavanje sveta oko nas. Budui da je to lozofski metod izu-avanja, stvara se utisak da ga islam oigledno podrava. Mnoga predanjaukazuju na znaaj razuma u islamu. Re razum i sve njene izvedenice na

arapskom jeziku ponavljaju se 3644 puta u zbirkama predanja. Pomenutapredanja su preuzeta iz 187 naslova knjiga od preko devedeset islamskih au-toriteta, objavljenih u 442 toma (Mansurnead 2004: 181). Nekoliko tih pre-danja emo navesti:

Razumom se uvrava verovanje u Boga (ejh Saduk 1995: 40).Boije jedinstvo se uspostavlja negiranjem toga da Njegova bit poseduje

svojstva zato to razum potvruje da je svako svojstvo stvoreno (ibid., 35).Pojavljuje se [Bog] razumima ukoliko oni uvide Njegovo smiljanje

stvorenja (Kulejni 1991: 408).Nije vrednost molitve u estom klanjanju i poenju, ve je ona u

razmiljanju o boijim stvorenjima (Devadi Amuli 2001: 20).

I na kraju, trei i najizvorniji nivo prisustva lozoje u islamu pokazujese u religijskim tekstovima u kojima se izriitim lozofskim metodom, od-nosno racionalnom argumentacijom, dokazuju lozofske teme, kao to je tooigledno u sledeem primeru gde se dokazuje ovekovo poreklo:

Tebe nije bilo, te si nastao, a zna da nisi mogao da bude sebi uzrok,

niti je to mogao neko drugi poput tebe (ejh Saduk 1995: 293; DevadiAmuli 2001: 36).


9/17

9Kom, 2012, vol. I (1) : 117

Sredinji zakljuak

Skup dve rei islamska lozoja ne povlai za sobom nejasnou jer jeodnos izmeu ta dva pojma sasvim transparentan. uvajui svoju izvornosti dubinu, islam kao religija moe da utie na paralelne spoznajne poretke, anaroito na lozoju, s obzirom na to da smo ukazali na mnotvo lozofskihpojmova i tema koji se spominju u islamu.

Prema tome, miljenje da islamska lozoja nije originalna zato to islamnema dodirne take sa lozofskim temama, potpuno je neosnovano, te stoganijedna denicija islamske lozoje koja istie sline stavove ne moe bitiistinita.

Opis islamske flozofje

Poto smo odredili dva svojstva (islamsko i lozofsko) islamske lozoje,i detaljno nabrojali njihove posebne postulate, moi emo da, u okviru sveganavedenog, iznesemo opis, odnosno deniciju islamske lozoje.

Svakako, u toku opisivanja sutine islamske lozoje ne smemo da sevraamo na greke na koje smo upozorili u prethodnim delovima da ne bi-smo, u tom sluaju, ponavljali teorije o islamskoj lozoji koje zanemaruju

nune postulate njenog originalnog shvatanja.Kako je mogue opisati lozoju koja je preoblikovana pod uticajem isla-ma, a koja se jo uvek nije obavezala da brani i zastupa islamsko verovanje?Kako da opiemo lozoju ukorenjenu u islamskom svetu a da ne naruimoslobodu razuma, pridajui mu pripadnost odreenoj naciji, religiji ili milje-nju? S druge strane, postavlja se pitanje kako da govorimo o lozoji u do-menu svete i bezgrene revelacije, a da ne umanjimo njenu svetost.

Glavno sredite odgovora na sva pomenuta pitanja, kao i na vanije pi-tanje o optem opisivanju islamske lozoje, povezano je sa nainom na kojimuslimanski lozof sagledava i doivljava islam. Dakle, reenje problema su-tine islamske lozoje i njene originalnosti sadri se u tome da razumemopogled muslimanskog lozofa na islam i odnos koji on uspostavlja sa religij-skim predanjima.

Muslimanski lozof, ako je najpre musliman, vrsto veruje u islamsku re-ligiju, poput svih njegovih istomiljenika. Na osnovu toga, on veruje da suislamska predanja objavljena od strane Boga radi ovekove upute i spasa, testoga nipoto ne sumnja u njihovu istinitost. Naravno, pomenuta tvrdnja nepodrazumeva obavezu da muslimanski lozof vrsto veruje zapravo u svakoislamsko predanje. Dovoljno je da ima temeljno verovanje samo po pitanju

odreenih delova islama, i tada e navedena tvrdnja biti ispravna i podudaratise sa istinom.


10/17


Posle svega navedenog, postaje jasno da muslimanski lozof, pre negoto pone da se bavi lozojom, poseduje jedan izvestan opis istine (onto-

logije) koji crpi iz revelacije jer u islamu, pored ostalih raznih tema, posebanznaaj se pridaje i ontolokim pitanjima.

U sledeem koraku, kada muslimanski lozof pokuava da spozna isti-nu pomou razuma, on mora da ispotuje sve norme lozofskog i racio-nalnog razmiljanja, koje smo ve opisali. U toku racionalnog spoznavanjaistine, iako se ne koristi niim drugim osim razuma, muslimanski lozofve raspolae potpunom slikom revelacijske ontologije u pozadini svojihmisli. Drugim reima, na osnovu religijskog prethodnog znanja, musliman-ski lozof moe da izvede u racionalnoj spoznaji mnogo vie zakljuaka

nego bilo ko drugi ko nema ista predznanja, iako oba ulau jednake racio-nalne napore.Muslimanski lozof kroz svoje racionalne aktivnosti traga za izvesnom

istinom. S obzirom na to da on unapred poseduje opis istine na drugom,revelacijskom jeziku, u novoj potrazi, ovaj put racionalnoj, on ne moe osta-ti ravnoduan prema revelaciji. Stoga muslimanski lozof upotrebljava istinukoju je razotkrio posredstvom revelacije da bi sainio to bolje i kvalitetnijezakljuke u racionalnoj spoznaji istine.

Muslimanski lozof koji se, prilikom svojih racionalnih aktivnosti, oko-

ristio od revelacijske ontologije, biva poput osobe koja u mranoj prostorijitraga za nekim predmetom. Ukoliko ga uputi osoba koja poznaje rasporedpredmeta u pomenutoj prostoji, tj. kae mu gde stoji traeni predmet, tra-galac moe doi do eljenog predmeta koji ne vidi a da ne pretrai sve deloveprostorije.

Kada je re o razlici izmeu islamske lozoje i ostalih lozoja, bie ko-ristan primer dva vozaa koji se takmie po brdskim krivudavim putevima.Zamislimo da oba vozaa upravljaju istim modelom vozila i da posedujupotpuno jednaku vetinu u vonji, ali da se, ipak, razlikuju u tome to jedanvoza poznaje stazu a drugi ne.

Iako ne upotrebljava nikakvo pomono sredstvo sem vozila, voza koji jeodranije upoznat sa uslovima staze zavrie takmienje mnogo uspenije odonog kojem staza nije poznata.

Muslimanski lozof, na isti nain, potuje sve norme i karakteristike -lozofskog izuavanja istine, ali istovremeno koristi razotkrivenu istinu i pre-vodi je sa revelacijskog jezika na lozofski kako bi mu lozofski struni truddoneo bogatije rezultate. Filozofja koja je, u svetlu predznanja muslimana, na-dahnuta islamskim predanjima, naziva se islamska flozofja.


11/17

11Kom, 2012, vol. I (1) : 117

Primer islamske flozofje

Najbolji primer pomou kojeg moemo da predstavimo sutinu islamskelozoje jeste Ibn Sinina konstatacija o telesnom proivljenju u knjizi ifa, udelu o teologiji, gde pie:

Treba napomenuti da je jedan aspekat proivljenja opisan u religij-skim tekstovima i tie se telesnog proivljenja. Ovaj vid proivljenja do-kazan je iskljuivo u religiji, odnosno potvruje ga verovesnik i odnosi sena blagodati i kazne koje su odreene za telo. Istinska religija koju nam

je doneo na verovesnik i staratelj Muhamed boiji blagoslov i mir ne-

ka su na njega i njegovu porodicu opisala je telesno stanje pri venojsrei i nesrei. Drugi vid proivljenja [duhovno proivljenje] mogu darazotkriju razum i demonstrativni silogizam (Ibn Sina 1997: 460).

Povrinsko razmatranje ovog teksta najpre ostavlja negativne utiske namislioce jer se islamska lozoja tumai kao teologija ili apologetika, s obzi-rom na to da se u ovom tekstu govori o religijskom verovanju koje ne mo-emo dokazati na lozofski nain. Vano je istai da je problem telesnogproivljenja reio, na lozofski nain, Mula Sadra, muslimanski lozof iz se-damnaestog veka, osniva Transcendentalne teozoje, trenutno najcenjenijelozofske kole u islamskom svetu, pozivajui se na temeljne pomake koje jenapravio u islamskoj lozoji.

Svakako, iz navedenog Ibn Sininog stava o telesnom proivljenju, nakonstrune analize, proizlaze tri vane take zbog kojih i navodimo taj tekst kaonajbolji primer za opisivanje sutine islamske lozoje.

Prva taka. Islamska lozoja je uistinu lozoja, te se u njoj samo izve-sni sudovi koriste kao postulati. Upravo iz tog razloga, problem telesnogproivljenja kod Ibn Sine, kao lozofa, ostaje sumnjiv i nereen iako u njego-vu izvesnost on kao vernik veruje.

Druga taka. Ibn Sina u svojoj lozoji u vezi sa pitanjem telesnog pro-ivljenja ne brani religiju, niti je opravdava. Da je njemu glavni cilj bio to dabrani religijske dogme, on bi zasigurno mogao pomou mnogih religijskihtekstova da dokae pomenutu tvrdnju, ali poto je cilj njegove lozoje ra-zotkrivanje istine na racionalan i demonstrativan nain, Ibn Sina ostavlja ovopitanje otvoreno. Savremeni islamski lozof Dinani pie o tome: Zapravo,to to Ibn Sina priznaje u vezi sa proivljenjem da to ne razume, dovoljan jedokaz da mu nije najvanije da opravda i odbrani granice religije (Sahebi1998: 39). Treba dodati ovoj konstataciji da to njemu ne samo da nije bilo

najvanije, nego mu nije bilo nimalo vano jer on o tom problemu govorisa lozofskog aspekta.


12/17


Trea taka. Najzad se postavlja pitanje zato je Ibn Sina uopte spome-nuo ovaj problem u svom lozofskom delu. Zato bi bilo korisno da se ukae

na pitanje koje jo nije reeno na lozofski nain? Razlog tome to Ibn Sinagovori o telesnom proivljenju, iako nema reenje za njegov status u lozof-skom stadijumu, jeste to to on, u pozadini svojih miljenja, ima pred sobomistinu koju je razotkrila revelacija po kojoj bi telesno proivljenje trebalo dabude istinito. On kao verujui musliman ne moe ravnoduno da ostavi tuistinu po strani, te stoga traga za racionalnim dokazom koji e je potvrditi.Meutim, poto ne nailazi na izvesno reenje tog problema u lozoji, on ob-znanjuje lozofski neuspeh po pitanju tog verovanja.

Imajui u vidu sve to je reeno, postaje oigledno da se Ibn Sina zalae,

u svojim racionalnim i lozofskim naporima, da potpuno ispotuje lozofskenorme iako je pod jasnim uticajem religijskih predanja. Ovaj status musli-manskog lozofa jeste klju shvatanja srednje mere u sagledanju oba svojstva,islamskog i lozofskog, u islamskoj lozoji. Prema tome, muslimanskog -lozofa moemo s pravom nazvati islamskim lozofom.

Odnos izmeu islamske flozofje iostalih monoteistikih flozofja

Jedinstvo poela religija moe se uoiti u mnogobrojnim zajednikim ilitakorei istovetnim verovanjima, propisima i obiajima kojima su religiozniljudi, a meu njima i lozo, verni i dosledni. Otuda su se oni, tj. lozo, me-usobno nalazili naizmenino u ulozi prethodnika i anticipatora i, obrnuto,u ulozi sledbenika (Nekovi 2000: 313). Uzajamno preuzimanje i prevoenjenaunih tradicija i spisa u religioznim drutvima ukazuje na identine po-kretajue motive kao i na potrebe tih drutava, ak i ako je posredi tivo kojene potie primarno iz religijskih izvora. Muslimani su starogrku lozoju uislamskom zlatnom dobu preuzeli od mesopotamskih hriana (Nasr 2001:1718) da bi tri-etiri veka kasnije inspirisali zapadne naunike, otuene odsvojih korena, i ponudili im ouvano nauno bogatstvo.

Uticaj islamskih tekstova na lozofske studije nekad je toliko evidentanda se rezultati lozofskih izuavanja u islamu posve razlikuju od ostalih re-ligijskih dostignua i kulturnih sadrina. Zapaen udeo ove vrste lozofskihpropozicija u islamskoj misli navodi nas na to da potvrdimo da je islamskalozoja izvorna i originalna. Pored toga, mnoga lozofska uenja u islam-skom svetu podudaraju se sa batinama ostalih religijskih lozoja, to u prin-cipu i omoguava uzajamne odnose. Budui da su i ti zajedniki, odnosnoslini, religijski rezultati u lozoji proizvedeni pod uticajem islamskih reli-

gijskih tekstova, samim pojavljivanjem u ostalim religijskim lozojama nenaruava se originalnost njihovog naziva islamska flozofja u ranijim teksto-


13/17

13Kom, 2012, vol. I (1) : 117

vima, ve to dovodi do izraaja pojam jedinstvene religijske lozoje kojiodie svim njenim aromama.

Zahvaljujui ovoj injenici, itanjem knjiga nekih hrianskih lozofastiemo utisak da je u pitanju pero muslimanskog lozofa. Ibn Sinin dopri-nos religijskoj lozoji toliko je originalan da su mu osigurani mesto i ugledne samo u islamu, ve i na srednjovekovnom Zapadu gde su reformulacijerimokatolike teologije u rukama Alberta Velikog, a naroito one Tome Ak-vinskog, bile pod njegovim jakim uticajem (arif 1990: 483).

Vano je napomenuti da je i sa suprotnog gledita, primera radi hrian-skog, isti odnos uspostavljen sa ostalim monoteistikim lozojama. No, mise ovde na to ne osvremo iskljuivo zbog ogranienosti teme o kojoj piemo.

Razvoj islamske flozofje

Moemo konstatovati da je vitalnost islamske lozoje u velikoj meri za-snovana na njenom odnosu sa religijskim izvorima jer se u suprotnom nikakone bi razlikovala od drugih lozoja. Sa druge strane, privrenost racionalnompristupu razotkrivanju istine, islamskoj lozoji otkriva nove horizonte kojiukazuju na svetlu pozadinu primene razuma u islamskom drutvu. Naime,re je o statusu starogrke ili, strunije reeno, hrianske helenistike lo-

zoje koja je prevedena u islamskom svetu neznatno vie od dva veka poslepojave islama. Helenistika lozoja, prilagoena religijskim stavovima, nepredstavlja poetak racionalnog miljenja u islamskom svetu jer, da nije bilopredispozicije za takav nain razmiljanja, ne bi dolo ni do prevoda svetov-nih nauka.

Treba obratiti panju na to da je islamska religija slojevita tako da ispo-ljavanje jedne dimenzije u njoj ne podrazumeva ogranienost islama na tajstupanj. Mnogi orijentalisti gree kada islam poistoveuju sa skupom juridi-kih propisa (erijat) ili teolokih doktrina (kelam), te se snebivaju pri odrei-vanju odnosa racionalnih (lozoja) ili mistikih (gnoza) zahvata sa religijom(Nasr 2006: 31).

Otuda potie i pogrena konstatacija da lozofsko razmiljanje u isla-mu nastaje poetkom treeg veka, Prevodilakim pokretom na inicijativuabasidskog kalifa Mamuna. Dodir islamskog naunog sveta sa grkom, he-lenistikom literaturom, naroito lozofskom, u stvari predstavlja samo upo-znavanje muslimana sa tom kulturom, to je naravno doprinelo, izmeuostalog, i razvoju racionalnih potencijala islamskog sveta.

Brzi i svestrani razvoj racionalnih nauka kod muslimana, pa kasnije obo-gaivanje Evropljana njima, svedoi o tome da muslimanima umovanje

nije bilo nepoznanica. Peripatetika kola sa Ibn Sinom na elu, ijim delimase okoristio i hrianski Zapad nekoliko vekova kasnije, kako u prirodnim


14/17


naukama tako i u lozoji, u islamskom svetu nije zadovoljila istinoljubivunarav lozofa. Mnogi su se kritiki poneli prema lozofskim dostignuima,

a meu takvima su najpoznatiji bili naunici iz dvanaestog veka Gazali(Algazel) i Fahrudin Razi (ne meati sa Alrazesom). Kritikovanje lozoje uislamskom svetu, po miljenju mnogih poznavalaca islamske lozoje, su-protno od oekivanog, doprinelo je pospeenju ove vrste miljenja u drutvu.

Jo jedan kritiar peripatetike lozoje u dvanaestom veku bio je ejhIrak, osniva iluminacijske filozofske kole u islamu. Ono to pravi razlikuizmeu ejha Iraka i prethodna dva kritiara, Gazalija i Razija, jeste to tonijedan od druge dvojice nije izneo novu ideju u lozoji, dok je ejh Irakto uinio. Sutinska promena koju je on napravio u islamskoj lozoji poka-

zuje se u korienju duhovnog nadahnua u lozofskim dokazivanjima, aliobavezno u okviru lozofskih normi demonstrativnog dokazivanja, kao toje u ovom lanku ve spomenuto (irazi, litografsko izdanje: 1516). Ovajmetodoloki razvoj se vie nego oigledno zasniva na religijskim predanjimao neposrednoj spoznaji istine. Vana je napomena da se dotina iluminacijskakola razlikuje od suzma upravo zbog lozofskog metoda te kole, odnosnozbog toga to se ona obavezala da sva duhovna otkrovenja prevede na lo-zofski demonstrativni jezik, to nije sluaj sa suzmom.

Kruna uspona lozofske misli u islamskom svetu jeste kola Muhameda

irazija, zvanog Mula Sadra. On je osniva Transcendentalne teozofjeu isla-

mu. Mula Sadra je jedinstven po tome to sve naune oblasti koje su poveza-ne sa lozojom dovodi u jedan novi kontekst. Mnoge teoloke, gnostike ilozofske nesuglasice sa pripadnicima suprotnih kola reene su zauvek unjegovoj teozoji, koju Mula Sadra i naziva transendentalnom upravo zbogtoga to ona nadilazi ta ogranienja (Motahari 1996: 182).

Sasvim je uoljivo, iz Mula Sadrinih knjiga, da on odlino poznaje gno-stike izvore. esto se poziva na tekstove markantnih gnostika i argumentu-je ih u lozofskom stilu, do te mere da na dva mesta u kojima izlae sasvimnove lozofske principe eksplicitno pominje uticaj gnostikog neposrednogznanja na formiranje tih principa. Povod takvom metodolokom stavu jesteMula Sadrino uverenje, koje je na mnogo mesta u svojim lozofskim knji-gama demonstrativno obrazloio, da se posredstvom gnostikih nadahnua,odnosno istom neposrednom spoznajom, razotkriva najizvesniji stepen isti-ne, stepen koji islamskom lozofu dodatno olakava i pojednostavljuje reli-gijska lozofska predanja koja nisu uvek toliko nedvosmislena. Po Mula Sadri,objava je svetlost koja daje vid; a lozofovo usredotoenje je svetlost kojavidi (Corbin 2000: 87).

Kako vreme vie odmie, koreni islamske lozoje postaju vri, a samim

time nailazimo na sve brojnije dokaze i primere u korist originalnosti islam-ske lozoje, kako u smislu islamskog svojstva, tako i u pogledu lozofskog


15/17

15Kom, 2012, vol. I (1) : 117

svojstva. Detaljno preispitivanje ove tvrdnje zahteva izradu zasebnih naunihradova koji e se doticati odreenih pojedinih tema.

Zakljuak

Na osnovu svega navedenog, islamska lozoja predstavlja spoj religij-skog boijeg nadahnua i upotrebe vitalnog razuma, koji se manifestuje uislamskom drutvu poevi od perioda kada starogrka lozoja nije jobila prevedena. Ono to je u islamskom drutvu nazvano lozojom, jestetradicija racionalnog sagledavanja istine, o kojoj, po muslimanima, najizve-snije opise nudi religija. Iz tog razloga, racionalno shvatanje, ukoliko eli da

razotkrije istinu, mora da se osvrne i na religijska predanja. Pojava grkogterminalozoja u islamskom svetu, u devetom veku, iskljuivo pokazuje dasu islamski naunici usredsredili veu i sistematizovanu panju na sve onoto su do tada uinili, kao to je sluaj sa nazivom lozoja i u samoj drevnojGrkoj odakle i potie ta re i gde je, njenom pojavom, znatno pospeenatradicija racionalnog razmiljanja.

Nije sasvim opravdano to to mnogi orijentalisti islamsku lozoju na-zivaju arapskom lozojom. Glavni dokaz koji iznose pristalice ovog ime-novanja jeste to da svi lozo u islamskom svetu nisu bili muslimanskeveroispovesti (Adamson 2005: 3). Vano je istai, s tim u vezi, da je veinaislamskih lozofa persijskog porekla, to nam onemoguava da shvatimoislamsku lozoju kao arapsku u smislu nacionalnog. Na drugoj strani, akosu merodavni arapski jezik i kultura, sasvim je oigledno da je taj jezik, presvega zato to je kuranski i religijski, posebno rasprostranjen meu nearapi-ma. Bez osporavanja naziva arapska lozoja, ova konstatacija nas vraa napoetni stav da je lozoja u islamskom svetu, potpuno opravdano i pre svega,islamska.

Primljeno: 25. septembra 2012.

Prihvaeno: 18. oktobra 2012.

Literatura

Abdurezak, Mustafa (2002), Zamine-je tarih-e falsafe-je eslami, drugo izdanje, Isfa-han, Porse.

Adamson, Peter, Taylor, Richard (2005), Cambridge Companion to Arabic Philo-sophy, Cambridge, Cambridge University Press.

Corbin, Henry (1990), Falsafe-je irani va falsafe-je tatbigi, preveo na persijski Se-jed Devad Tabatabaji, Tehran, Tus.

Corbin, Henry (2000), Islam u Iranu: duhovni i lozofski obziri, svezak IV, Sara-jevo, Bemust.


16/17


Devadi Amuli, ajatolah Abdulah (2001),Ali ibn Musa Rida (a. s.) ve el-felsefeel-ilahije, istraio Muhamed Husejn aijan, drugo izdanje, Kom, Isra.

Gazali, Ebu Hamid Muhamed (2000), Tehafutu el-felasife, predgovor napisaoAhmed emsudin, Bejrut, Daru el-kutubi el-ilmije.Gilson, Etienne (1940), e Spirit of Medieval Philosophy, preveo na engleski A.

H. C. Downes, New York, Charles Scribners sons.Ibn Sina, Ebu Ali Husejn (1997), El-ilahijat min kitab e-ifa, priredio ajatolah

Hasan Hasanzade Amuli, Kom, Daar-e tabligat-e eslami.Kulejni, Ebu Dafer Muhamed (1991), Usul el-ka, preveo na persijski Muhamed

Bakir Komrei, Kom, Osve.Mansurnead, Muhamed (2004),Akl dar se din-e bozorg-e asemani: Zartot, ma-

sihijat va eslam, Tehran, Mansurnead.

Motahari, Morteza (1996),Aenaji ba olum-e eslami (1), sedamnaesto izdanje,Kom, Sadra.Muzafer, Muhamed Rida (1996), Falsafe va kalam-e eslami, preveli na persijski

Muhamed Muhamedrezaji i Ebulfazl Mahmudi, Kom, Daar-e tabligat-eelsami.

Nasr, Seyyed Hossein (2006), Islamic Philosophy from Its Origin to the Present,New York, Suny Press.

Nasr, Seyyed Hossein, Leaman, Oliver (2001), History of Islamic Philosophy, Lon-don, Routledge.

Nekovi, Ratko (2000), Srednjovekovna lozoja, Beograd, Zavod za udbenike

i nastavna sredstva.Obudijat, Abduresul (2003), Aja falsafe-je eslami darim?, Marefat-e falsa, prvagodina, dvobroj 1 i 2.

Sahebi, Muhamed Devad (1998), Googu-je din va falsafe (Mobahesat-e andi-mandan-e irani dar bab-e falsafe-je eslami), Tehran, Nauni institut za huma-nistike nauke i istraivanje kulture.

arif, M. M. (1990), Historija islamske lozoje, drugo izdanje, preveo sa engle-skog dr Hasan Sui, Zagreb, August Cesarec.

ejh Saduk, Ebu Dafer Muhamed (1995), Et-tevhid, ispravio Sejed Haim Hu-sejni Tehrani, etvrto izdanje, Kom, Institut En-neru el-islami.

irazi, Kutbudin (litografsko izdanje), erh hikmet el-irak, Kom, Bidar.


17/17

17Kom, 2012, vol. I (1) : 117

e Originality of Islamic Philosophy

Tehran HaliloviDepartment of Religious Philosophy,

Center for Religious Sciences "Kom", Belgrade, Serbia

Te term "Religious Philosophy"refers to the long-established and valu-able historical philosophical thought which, in various forms, has been sho-wing vitality to this day, whereas as a theory, it denies the post-renaissanceapproach to the relationship between the religion and philosophy and itpoints to the intertwining of these two cognitive heritages. Author of thisarticle will put Islamic philosophy in the limelight and focus on its origi-

nality.When reading various theories on the essence of Islamic philosophy

which, regardless for its content, some thinkers called Arabic, its rarelypossible to nd an example where they have described the two Islamic andphilosophical distinctiveness of that philosophy, side by side. Hence, ma-

jority of the existing denitions and descriptions of Islamic philosophy seekto determine the truncated main postulates of Islamic philosophical tho-ught, whereas in the end it is the absolute originality of Islamic philosophythat is called into question.

In this article, author tries to clarify the theoretical assumptions that are

necessary for understanding the specics of Islamic philosophy, completely,so that we can conceive and describe the philosophy that is at the same time philosophical and Islamic.

Keywords: Islamic philosophy, religious philosophy, relationship between reli-gion and philosophy, sacred texts, intellect, revelation, theology, gnosis, Transla-tional movement, Ibn Sina (Avicenna)

Documents

Tehran Halilović: Originalnost islamske filozofije