TEHNOLOŠKE MAŠINE I UREĐAJI

EKSCENTAR PRESA ARP – 200

Sadržaj1. UVOD......................................................................................................................................3

1.1. MESTO I ULOGA TEHNOLOŠKIH MAŠINA I UREĐAJA.........................................................3

1.2. TEHNO – EKONOMSKI KRITERIJUMI ZA IZBOR TEHNOLOŠKIH MAŠINA.............................4

1.2.1. IZRAČUNAVANJE TROŠKOVA PROIZVODNJE...................................................................4

1.2.2. METODE EKONOMSKIH ANALIZA....................................................................................5

2. OSNOVNI POJMOVI,DEFINICIJE I PODELE................................................................................5

2.1. POJMOVI I DEFINICIJE........................................................................................................5

2.2. PODELA MAŠINA................................................................................................................7

2.3. MAŠINSKI SISTEM I NJEGOVA STRUKTURA.......................................................................8

3. KLASIFIKACIJA TEHNOLOŠKIH MAŠINA I UREĐAJA U PRERAĐIVAČKOJ PROIZVODNJI...........9

5. PRESE......................................................................................................................................12

5.1. EKSCENTARSKE PRESE......................................................................................................12

6. EKSCENTAR PRESA ARP – 200 (osnovni podaci o mašini)....................................................12

6.1. EKSCENTAR PRESA ARP - 200...........................................................................................13

6.2. MESTO U TEHNOLOŠKOM PROCESU PROIZVODNJE........................................................13

6.3. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE..............................................................................................14

6.5. NAČIN RADA EKSCENTAR PRESE ARP - 200......................................................................15

6.5.1. UPRAVLJANJE I ISKLJUČIVANJE EKSCENTAR PRESE ARP - 200.......................................15

6.6. ODRŽAVANJE EKSCENTAR PRESE ARP - 200.....................................................................17

7. ZAŠTITA NA RADU...................................................................................................................17

7.1. OPASNOST I ZAŠTITA OD MEHANIČKIH POVREDA...........................................................17

7.2. ZAŠTITNO OGRAĐIVANJE.................................................................................................18

7.3. POMOĆNA SREDSTVA ZA ULAGANJE I ODLAGANJE PREDMETA OBRADE........................19

7.4. OPASNOSTI I ZAŠTITA OD BUKE.......................................................................................19

7.5. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE......................................................................................20

7.6. UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD.........................................................................................20

8. ZAKLJUČAK..............................................................................................................................21

LITERATURA................................................................................................................................21

3 .

1. UVOD

1.1. MESTO I ULOGA TEHNOLOŠKIH MAŠINA I UREĐAJA

I storija razvoja proizvodnih sredstava duga je koliko i ljudska civilizacija. U veoma ranom periodu, čovek je uočivši neke prirodne zakone, počeo da koristi razne predmete iz svog okruženja kako bi zadovoljio neke svoje potrebe. Na taj način je uvećavao snagu svojoi mišića ili izvodio radnje koje nije mogao da obavlja golim rukama.Tako su uz korišćenje principa poluge, kose ravni, klina, kotura, valjka i drugog, nastale prve alatke i oruđa. Međutim,potrebe čoveka postajale su sve veće. On uočava da u prirodi postoje i neki drugi izvori i oblici energije koji semogu koristiti. Posmatranjem dešavanja u prirodi, razmišljanjem, eksperimentisanjem, kao i slučajnim otkrićima, čovek dolazi do potrebnih saznanja da se slobodna prirodna energija vetra, vode i vatre (toplote) može koristiti u svrhu olakšanja rada.Sredstva za rad postaju sve složenija kako po obliku tako i po nameni i funkciji. Nastaju prvi uređaji i mehanizmi. Do njihovog usavršavanja dolazi naročito u periodu procvata manuelne, manufakturne, proizvodnje i zanatstva.

Iz težnje da se olakša rad i savladaju otpori pri oblikovanju proizvoda neophodno je bilo prirodnu energiju pretvoriti u mehaničku energiju a ovu u mehanički rad, odnosno, u odgovarajuća kretanja delova mehanizma uređaja i alata. Tako je nastala m a š i n a . Njen prvi i osnovni zadatak je bio da se korišćenjem pogonske energije oblikovanje predmeta izvodi mehaničkim putem. U tom smislu se i njena struktura sastojala iz motora i mašine radilice, odnosno, mehanizma mašine. Zadatak motora je da pretvara pogonsku energiju u mehaničku energiju a ova se pomoću pokretnih elemenata mehanizma mašine prenosi na alat i predmet obrade kako bi se ostvarila relativna kretanja,savladali otpori oblikovanja i oblikovao proizvod. Ovaj proces oslobođenja čoveka od neposrednog oblikovanja proizvoda i preno{enja ove aktivnosti na mašinu, odnosno, njene delove, zove se m ehan i z a c i j a. Njenom primenom se znatno olakšava rad jer je eliminisano veliko fizičko naprezanje, povećana produktivnost proizvodnje kao i kvalitet proizvoda.

Nastankom industrijske proizvodnje kao i u vreme opšte industrijalizacije, razvoj svih proizvodnih sredstava a posebno mašina postao je izuzetno brz. Razna mehanička otkrića, razvoj nauke i podizanja opšteg nivoa saznanja, omogućile su prelazak sa mehanizovane na automatizovanu proizvodnju. Bolje upoznavanje procesa oblikovanja materijala, usavršavanje osobina tehničkih elemenata procesa (brzine obrade, veličina sila otpora, povećana tačnost i dr.) doprineli su da upravljanje radom mašine postane iscrpljujuće usled velike psihičke koncentracije. Oslobađanjem čoveka od funkcije upravljanja mašinom i procesom uvođenja mehanizovanog upravljanja (kasnije automatskog) nastaje period au t o m a t i za c ij e.

Savremena sredstva za proizvodnju u današnje vreme imaju veoma visok tehničko – tehnološki nivo.U njih su ugrađena i primenjena najnovija naučna dostignuća iz raznih oblasti: novi materijali, nova sredstva i metode obrade, automatsko upravljanje mašinom i procesom uz maksimalnu primenu računara, robotizovano opsluživanje, itd. Zato se za mnoge proizvodne oblasti može reći da su danas na nivou po t pune il i t o t a l ne au t o m a ti z ac i j e.

Od pojave prvih mašina krajem osamnaestog i početkom devetnaestog veka pa sve do potpuno robotizovanih fabrika, u današnje doba, proteklo je oko dve stotine godina. Bio je to period veoma brzog napretka i razvoja koji je ne samo pratio već i inicirao opšti razvoj društva. Oslobađanje radnika od teškog, monotonog, iscrpljujućeg fizičkog rada, povećanje proizvodnosti, visok kvalitet izrađenih proizvoda, podizanje opšteg nivoa znanja, smanjenje

4 .

cene proizvodnje, samo su neki od doprinosa koji su nastali kao rezultat neprekidnog napretka i dostignuća u ovoj oblasti tehnike. Zato su uloga i značaj tehnoloških mašina i uređaja koji ih prate, u društvu uvek bili ostali veoma važni i od velikog uticaja na druge oblasti ljudske delatnosti.

1.2. TEHNO – EKONOMSKI KRITERIJUMI ZA IZBOR TEHNOLOŠKIH MAŠINA

Osnovni cilj svakog tehnološkog sistema jeste realizacija zadatog programa (proizvodnje, usluga) sa predviđenim obimom, kvalitetom ali uz minimalno ulaganje materijalnih i radnih resursa. Zato je tehno – ekonomska analiza od velikog značaja pri izboru proizvodnih mašina, a ima za cilj da istraži i definiše sve parametre koji utiču na formiranje troškova proizvodnje.

1.2.1. IZRAČUNAVANJE TROŠKOVA PROIZVODNJE

Da bi se utvrdila ekonomičnost tehnološke mašine potrebno je izvršiti analize i upoređivanja troškova proizvodnje za različita alternativna rešenja (mašina i procesa) i nakon toga doneti odgovarajuće zaključke. Pri tome se podrazumeva da uslovi rada i kvalitet proizvoda ostanu zadovoljavajući. Upoređivanja se mogu obaviti ako se prethodno utvrde parametri koji utiču na izabrani model troškova. Osnovni parametri mogu biti:

- broj sati rada mašine za određeni vremenski period,- minimalan kvalitet,- potreban nivo uslova rada,- kvalitet ulaznih sirovina,energije,pomoćnih materijala,- kvalitet radne snage.

Na osnovu ovih parametara moguće je formirati ukupne troškove proizvodnje tehnološkog procesa u kome učestvuje neka tehnološka mašina:

Tu = Top + Tno + Tnp

gde su:Tu – ukupni troškovi koji zavise od otvorenog obima proizvodnje u odre|enom

vremenskom periodu (npr.jedna godina);

Tno – troškovi nabavke, održavanja mačina i opremanja za proizvodnju;

Tnp – troškovi nabavke i pripreme osnovnih materijala – sirovine, pomoćnih materijala, škarta, skladištenja, zaliha i dr.;

Trs – troškovi zarada radne snage koja je neposredno i posredno vezana za mašinu.

U daljoj analizi svi troškovi se mogu dalje raščlanjavati.

5 .

1.2.2. METODE EKONOMSKIH ANALIZA

Predloženi model za proračun ukupnih troškova i ukazuje na opštu metodu za analizu i optimizaciju (minimizaciju troškova). U ovoj analizi neophodno je izdvojiti one troškove koji su primarni i dominiraju u ukupnom iznosu.To su u većini slučajeva troškovi iz grupe Tno i Trs.

Troškovi iz grupe Tno1 su dominantni u slučaju kada su investicioni resursi skupi (oprema iz uvoza,visoka i nova tehnologija i sl.).

Troškovi iz grupe Trs mogu biti dominantni u slučaju kada je radna snaga skupa (zahteva se visoko specijalizovan i stručan radnik, rad u visokorazvijenim i skupim zemljama i dr.).

Sve mere koje treba da slede nakon izvršenja tehnoekonomske analize trebalo bi da izvrše optimizaciju u cilju smanjenja,odnosno minimizacije troškova proizvodnje. Kao primer jednog od mogućih načina za rešavanje ovih problema kod grupe troškova Tno1 , za slučaj maloserijske i pojedinačne proizvodnje, mogu se koristiti metode optimizacije pomoću grupne tehnologije. Suština ove metode je u tome da se izbor dimenzija mašina (po kapacitetu i gabaritima) i formiranje tehnoloških linija treba prilagoditi proizvodnim zahtevima, odnosno dimenzijama odgovarajućih grupa delova koje će se obrađivati na njima. Ovako specijalizovane grupne tehnološke linije stvaraju uslove za minimizaciju troškova iz grupe Tno , ali i grupe Trs pošto se uvećava produktivnost rada i istovremeni kvalitet proizvoda.

2. OSNOVNI POJMOVI,DEFINICIJE I PODELE

2.1. POJMOVI I DEFINICIJE

Ovde ćemo navesti neke osnovne pojmove koji će se sretati u daljim razmatranjima:

- U ređaj Uređaj je skup više međusobno povezanih delova koji obavljaju neku funkciju.

- M ehan i zam Mehanizam je skup krutih ili elastično pokretno vezanih delova koji vrše određeno kretanje pod dejstvom sila u cilju obavljanja neke funkcije.

- M a š i na Pojam mašine može se definisati na više načina. Predlažu se nekoliko funkcionalnih i strukturnih definicija prema razliačitim navodima u literaturi.

- Mašina je materijalizovani proizvod ljudskog rada namenjen samostalnom izvršavanju neke funkcije.

- Mašina je funkcionalna celina čiji je zadatak da vrši transformaciju materijala, energije i informacija.

- Mašina je funkcionalna celina koju čine više mašinskih delova, podsklopova, sklopova, podgrupa i grupa.

6 .

Mašinski deo je deo mašine koji se bez razaranja dalje ne može rasklopiti.

Više mašinskih delova koji su funkcionalno povezani čine mašinski podsklop ili sklop.Više mašinskih delova, podsklopova i sklopova čini mašinsku podgrupu ili grupu. Kod radnih, tehnoloških mašina, pojavljuju se alati i pribori.

- A l at Alat je deo radne mašine, izvršni organ, koji direktno deluje na materijal, odnosno, obradak, u procesu obrade, tj. njegove transformacije.

U zavisnosti od vrste tehnološke operacije ili od vrste mašine, alati se mogu podeliti na dve grupe, i to:1. Alati za obradu rezanjem (strugarski nož, burgija, glodalo, i dr.)2. Alati za obradu deformisanjem (kalupi za kovanje, presovanje i dr.)

- P r i bori Pribori su pomoćni uređaji, koji su obično u sastavu radne mašine, a imaju zadatak da omoguće neke pomoćne operacije ili zahvate kao što su npr. vođenje alata, baziranje i oslanjanje obratka, vezivanje obratka i sl.Mogu imati univerzalnu namenu ili su uže specijalizovani za pojedine vrste mašina.Dele se na dve grupe, i to:

1. Pribori za stezanje alata (stezne čaure, stezači, držači, nosači alata) ;

2. Pribori za definisanje položaja i vođenje (elementi za baziranje i oslanjanje, čaure za vođenje, vođice alata).

- A parati Aparati su uređaji u kojima se ostvaruju posebne vrste tehnoloških operacija i funkcija kao što su npr, prenos mase, prenos toplote, povešanje kontaktnih površina, punjenje, pražnjenje, transport materijala, mehanizacija, kontrola rada i slično. Aparati su najčešće sudovi različitog oblika dobijeni kombinacijom cevi, pregrada, podova, ispuna, mešalica i dr.

- I n s trumenti Instrumenti su uređaji namenjeni registrovanju i merenju različitih fizičkih veličina kao što su npr. napon i jačina električne struje, protok i pritisak struje, sila,brzina, vreme, temperatura, dužina... Neki od njih zovu se merni ili kontrolni uređaji (komparator, libela, kontrolni čep, mikrometarski vijak, itd).

- P o s trojenje Postrojenje je funkcionalno povezan skup mašina, mehanizama, aparata, instrumenata i drugih uređaja u kome se realizuje neki složeni tehnološki proces.

7 .

2.2. PODELA MAŠINA

Prema svojoj funkciji, odnosno, nameni mašine se mogu svrstati u šest grupa. Iako se stroga podela kod nekih mašina i ne može izvesti ove grupe bi bile sledeće:

1. P ogon s ke, energet s ke ma š i ne To su one mašine koje pretvaraju, transformišu jedan oblik energije u drugi ili energiju u mehanički rad. Ovoj grupi mašina pripadaju sve vrste motora: elektromotori, motori sa unutrašnjim sagorevanjem, dizel motori, hidraulični i pneumatski motori.

2. R a d ne, te h no l o š ke (pro i zvodne m a š i ne) Ove mašine su namenjene transformaciji materijala menjanjem oblika, osobina i stanja. Zovu se još i proizvodne mašine i pomoću njih se realizuju različiti tehnološki i obradni procesi. U ovu grupu mašina spadaju:

a). Altne mašine (bušilice, strugovi, glodalice, prese) ;b). Klipne i turbo mašine (kompresori, turbine, ventilatori, pumpe) ;c). Prehrambene mašine i dr.

3. Tran s portne ma š i ne To su mašine namenjene transportu, prenosu materijala, proizvoda, ljudi. U ovu grupu svrstavaju se automobili, motorna vozila, transportne trake, konvejeri, itd.

4. R ačunar s ke m a š i ne Računarske mašine su namenjene za obavljanje računskih operacija i obradu podataka i informacija. Mogu biti mehaničke i elektronske, odnosno, analogne i digitalne.U ovu grupu spadaju klasične računarske mašine – kalkulatori i računari – kompjuteri.

5. K ontro l no u prav l jačke ma š i ne Mašine čija je namena izvršenje kontrolno upravljačke funkcije i vođenje tehnoloških procesa pripadaju ovoj grupi. To su na primer: mašine za kontrolu, mašine za odabiranje i sortiranje, upravljački automati, kontroleri, procesni računari.

6. O s ta l e name n s ke ma š i ne U ovu grupu svrstavaju se sve one mašine koje imaju neku posebnu, specifičnu namenu.

8 .

2.3. MAŠINSKI SISTEM I NJEGOVA STRUKTURA

Oblast narednih razmatranja jesu mašine druge grupe, odnosno, radne (tehnološke, proizvodne) mašine. Jedna od ovih mašina može se posmatrati kao mašinski sistem čija se struktura sastoji od više podsistema. To su :

- Geometrijski podsistem,- Kinematski podsistem,- Energetsko – pogonski podsistem,- Upravljačko – kontrolni podsistem,- Informacioni podsistem.

G eometr i j s ki pod s i s tem čine parametri koji definišu : apsolutne i relativne položaje elemenata mašine, geometrijsku tačnost mašine, alata i pribora, radni prostor mašine,

geometriju alata.

Energet s ko – pogo n s ki pod s i s tem ima zadatak da odgovarajuću pogonsku energiju pretvori u mehanički rad. Kao pogonska energija kod mašina se najčešće koristi električna struja, ali se pojavljuju i drugi oblici energije, kao što su : toplotna energija, energija sabijenog vazduha i drugo.

Kao pogonski uređaji koriste se elektromotori, motori SUS, dizelmotori, parne mašine kompresori.

Ki nemat s ki p od s i s tem mehanički rad, odnosno, kretanje sa pogonskog motora preno- si do izvršnih organa mašine. Pri tome on obavlja transformaciju kretanja (pretva-nje kružnog u pravolinijsko, promene broja obrtaja, promene brzine pojedinih eleme nata mašine i dr.). Za realizaciju ovih zahvata koriste se mehanički prenosioci, menjači, razni mehanizmi, hidraulični prenosioci.

U prav l jačko – kontro l ni pod s i s tem ima zadatak da ostvari upravljačku funkciju i kontrolu tehnološkog procesa.U primeni su različiti oblici upravljanja :

- Klasično upravljanje (manuelno – ručno,mehaničko,hidropneumatsko),- Elektro – mehaničko upravljanje (relejna tehnika, elektropneumatsko,

elektrohidraulično),- Elektronsko upravljanje (mikroprocesorska tehnika, NC – numeričko upravljanje,

PA – programabilni automati – kontroleri, CNC – kompjutersko upravljanje).Kontrolna funkcija se obavlja pomoću raznih instrumenata koji mere i daju poda- tke o karakterističnim fizičkim veličinama procesa (temperatura, napon, pritisak, vreme i dr.).

I nformac i oni p od s i s tem ima zadatak da korisniku mašine pruži sve parametre koji bitni u procesu eksploatacije mašine : performanse mašine (snaga, raspoloživi režim

rada : brojevi obrtaja, koraci, veličine radnih hodova, moguće radne operacije, kapacitet i dr.), podaci o ulaznim i pomoćnim materijalima, obratku, alatima, priboru, tehnološkom procesu itd.

9 .

3. KLASIFIKACIJA TEHNOLOŠKIH MAŠINA I UREĐAJA U PRERAĐIVAČKOJ PROIZVODNJI

Podela, odnosno klasifikacija tehnoloških mašina i uređaja biće izvršena u saglasnosti sa klasifikacijom koja je izvršena kod tehnoloških procesa. Mašine i uređaji se mogu podeliti, prema tome, u sledeće grupe, odnosno, podgrupe :

1. Ma š i ne za obra d u s k i danjem s trugot i ne Ovoj grupi pripadaju sledeće mašine :- strugovi,- bušilice,- glodalice,- testere,- rendisaljke,- provlakačice,- brusilice,- mašine za honovanje,- mašine za lepovanje,- superfiniš mašine.

2. Ma š i ne za obra d u p l a s t i čn i m deform i s anjem U ovu grupu mašina svrstavaju se:- čekići,- prese,- mašine za izvlačenje i vučenje,- mašine za savijanje,- mašine za otsecanje.

3. Ma š i ne i uređaji za zavar i vanje Ova grupa obuhvata:- uređaje za gasno zavarivanje,- urđaje i mašine za električno zavarivanje,- uređaje i mašine za elektrootporno zavarivanje.

4. Ma š i ne i uređaji za li venje Ovoj grupi pripadaju:- mašine i uređaji za livenje u pesku,- mašine za centrifugalno livenje,- mašine za livenje pod pritiskom.

5. Ma š i ne za nek o nvenc i ona l ne metode obrade Ovoj grupi pripadaju:- mašine za obradu elektroerozijom,- mašine za elektrohemijsku obradu,- mašine za obradu ultrazvukom,- mašine za obradu laserom,- mašine za obradu plazmom,

10 .

- mašine za elektronsku obradu,- mašine za hemijsku obradu,- kombinovane nekonvencionalne mašine.

6. O s ta l e ma š i na i uređaji Od ostalih mašina i uređaja prema podeli kod tehnoloških procesa mogu se izdvojiti :- postrojenje za termičku obradu,- mašine za površinsku obradu,- uređaji za nanošenje prevlaka i površinsku zaštitu.

3.1. MAŠINE ZA OBRADU DEFORMISANJEM (KOVANJEM, PRESOVANJEM)

Za obradu deformacijom (kovanjem, presovanjem) može se slobodno reći da istovremeno predstavlja najstariji i najsavremeniji način obrade koji je primenio čovek.

Na prvi pogled apsurdno, ali i istinito. Od tih početaka praobrade pa do današnjih dana, došlo je do velikih promena, pre svega, u pogledu primene sredstava za rad.

Kod mašina za obradu plastičnim deformisanjem na postoji stroga podela prema metodama obrade kao što je to slučaj kod mašina za obradu rezanjem. Pošto je metoda obrade, u ovom slučaju definisana uglavnom altom koji se koristi na jednoj istoj mašini se može izvoditi više različitih operacija (npr.kovanje, probijanje, prosecanje i dr.). Zato se ove mašine dele prema tipu mašina, i to na:

- čekiće,- prese,- specijalne mašine (za valjanje, savijanje, zakivanje, izvlačenje, itd.).

Osnovne zajedničke karakteristike ovih mašina su :

- velika masa (zbog velikih sila u procesu obrade),- jednostavan kinematski sistem,- jednostavan upravljački sistem,- neophodnost zaštite i bezbednost rukovanja,- široke mogućnosti za mehanizacijom i automatizacijom pomoćnih operacija,itd.

11 .

4. OSNOVNI PODACI O FABRICI

Holding kompanija '' Petar Drapššin '',akcionarsko društvo, nalazi se u ulici Kralja Petra I br. 34 u Mladenovcu. Osnovana je 08.08.1949.godine kao državno – privredno preduzeće opšteg državnog značaja. Zvanični predmet poslovanja bio je proizvodnja ''mašinskih delova'' a osnovni, organizacija proizvodnje borbenih vozila. Začeci sadašnjeg ''PDM''-a datiraju još iz1946.godine, kada je na ovoj lokaciji bila tenkovska remontna radionica.

U tom periodu, izgrađeni su objekti livnice, kovačnice kao i tenkovsko, motorno, mašinsko i druga prateća odeljenja. Nakon osvajanja proizvodnje borbenih vozila 1950.godine, došlo je do premeštanja proizvodnih kapaciteta na novu lokaciju FAMOS – Sarajevo.

Od 1954.godine ''PDM'' se izgrađuje i razvija u pravcu proizvodnje koja je i danas osnovni proizvodni program. Mere privredne i društvene reforme iz 1965. godine su imale poseban uticaj na metalski kompleks i prerađivačku industriju. Zbog nepotpuno završene druge faze investiranja u proširenje i modernizaciju kapaciteta, kao i zbog niza drugih okolnosti, preduzeće je zapalo u period stagnacije. Uloženi su ogromni napori da se postojeće teškoće otklone i obezbedi dalji razvoj preduzeća. Osamdesetih godina dolazi do ubrzanog ulaganja u tehnološku modernizaciju, razvoj kapaciteta, a naročito u modernizaciju ukupne infrastrukture. I tako, tokom decenija, kroz razne periode, od državnog preduzeća SOUR, društvenog preduzeća, PDM se menjao, rastao, prilagođavao.

Raspadom SFRJ, PDM doživljava nove promene. Razvija nove proizvodne i razvojne kapacitete i osvaja nove supstitute radi upošljavanja postojećih kooperacijskih kapaciteta, koji su bili projektovani za potrebe tržišta SFRJ, ali i radi zadovoljenja izmenjene strukture tražnje na domaćem tržištu i stranim tržištima.

Dezintegracioni procesi koji se na brutalan način odvijaju poslednjih 10 (deset) godina, orijentisali su PDM na svetsko tržište sa vrlo specifičnom koncepcijom nastupa, a to je brži i dinamičan razvoj širokog asortimana proizvoda u svim tehnologijama za celo svetsko tržište.

Od 18.12.1995.godine, PDM funkcioniše kao Holding kompanija. Od 05.02.2002.godine, PDM posluje kao akcionarsko društvo.

HK ''Petar Drapšin'' a.d., pripada mašinskoj industrijskoj grani. Broj zaposlenih u HK ''Petar Drapšin'' je bio 1946 radnika, ali se taj broj smanjuje zbog pojave tehnoloških viškova usled nedostatka posla i ukupne situacije u zemlji.

Holding kompanija ''Petar Drapšin'' ima 18 ha., korisnog prostora.

O s novne de l atno s ti preduzeća s u : - proizvodnja odlivaka od lakih legura livenih u kokilama, gravitaciono,pod

pritiskom i u peščanim kalupima,- proizvodnja otkovaka i odlivaka od lakih i obojenih metala,- proizvodnja cilindarskih sklopova,- proizvodnja alata i opreme za livenje i njihovo održavanje,- proizvodnja Al – legura

D o p un s ke de l atno s ti preduzeća s u: - proizvodnja polufabrikata,- proizvodnja delova i komponenata (pretežno za automobilsku, motornu, traktorsku

i industriju sredstava drumskog saobraćaja, postupci livenja i kovanja i mehaničke obrade).

12 .

5. PRESE

Prese su mašine na kojima se izvodi statičko sabijanje materijala,odnosno presovanje. Za razliku od kovanja čekićima, u ovom slučaju obrade, brzina kretanja potiskivača prese su znatno manje (do 0.7 m/s). Zato je rad na presama mnogo mirniji. Na ovim mašinama se pored sabijanja (presovanja) mogu izvoditi i druge operacije : utiskivanje, istiskivanje, obrada lima – odsecanje, prosecanje, izvlačenje, itd. Koja će se operacija izvoditi zavisi od vrste alata.

Podela presa se ne vrši prema metodi obrade – već prema nameni, pogonu i načinu rada i konstrukciji.

P re s e s e prema nameni de l e na : 1.Opšte i2. Posebne (specijalne).

P rema vr s ti pogona, pre s e s e de l e n a: 1. mehaničke,2. pneumatske,3. hidraulične i4. kombinovane.

Svaka od ovih grupa presa ima i svoje podgrupe koje se takođe formiraju prema više kriterijuma.

5.1. EKSCENTARSKE PRESE

Kao pogonski mehanizam kod ekscentarskih presa koristi se ekscentar sa promenljivim ekscentritetom.

Ekscentar se sastoji iz dva dela :

1. ekscentrični rukavac sa ekscentritetom r1 i2. ekscentrični prsten sa ekscentritetom r2 (na koga je postavljena glava potiskivača

prese).

Maksimalni ekscentritet ekscentra prese jednak je zbiru ekscentriteta r1 + r2 i on odgovara hodu potiskivača prese.

6. EKSCENTAR PRESA ARP – 200 (osnovni podaci o mašini)

Jednostubna ekscentar presa ARP – 200 je proizvedena 1964.godine, i namenjena je za skidanje viška materijala posle kovanja (krzanje). Proizvođač jednostubne ekscentar prese ARP– 200 je ILR – Industrija mašina ''Železnik''- Beograd, Jugoslavija.

13 .

Visina ekscentar prese ARP – 200 je 2860 mm, dužina je 2040 mm i širina 1100mm. Ostvaruje deformacionu silu od 200 MPa. Broj hodova je u minuti je 40.

6.1. EKSCENTAR PRESA ARP - 200

- PRIMENA -

Ekscentar presa ARP – 200 namenjena je za obradu metala plastičnom deformacijom sa odvajanjem materijala, odnosno, za skidanje viška materijala posle kovanja – krzanje.

Obzirom da se konačni oblik radnog predmeta dobija odvajanjem jednog dela materijala od drugog,a da se to odvajanje materijala vrši po konturama različitog oblika, jasno je da se ovde radi o obradi prosecanjem. Materijal je u hladnom stanju, a njegovo oblikovanje se vrši pomoću odgovarajućeg alata – prosekača.

Obrada na ekscentar presi ARP – 200 se koristi kao prethodna obrada, tj. kao obrada koja prethodi rezanju i ima naročitu primenu u serijskoj proizvodnji.

6.2. MESTO U TEHNOLOŠKOM PROCESU PROIZVODNJE

Obzirom da je kod obrade skidanja viška materijala posle kovanja tj. krzanja karakteristično pojedinačno uvođenje određene količine materijala, pri čemu ona ostaje u mašini sve dok se ne postigne traženi stepen obrade, odnosno, promene fizičko – hemijskih osobina polazne sirovine, jasno je da je ovde u pitanju diskontinualni proces.

Tehnološki proces obrade krzanjem, odnosno skidanjem viška materijala posle kovanja, se bazira na odvajanju jednog dela materijala od drugog, po konturama različitog oblika. Odvajanje materijala se vrši zahvaljujući dejstvu mašine na površinu obradka, odnosno, dejstvom alata na obradak. Obradak se postavlja u alat i fiksira na radni sto mašine, a zatim se dovođenjem alata u odgovarajući položaj vrši prosecanje – odnosno krzanje. Na taj način dobijamo traženi proizvod.

Glavno kretanje izvodi alat i to je glavno vertikalno pravolinijsko kretanje. Oblik površine koja se proseca je nepravilan, po konturama različitog oblika.

Za prosecanje na presi koristi se statička sila, a glavni element je alat – prosekač, koji prema svojoj konstrukciji može imati:

- paralelno sečivo,- nagnuto gornje sečivo i- nagnuto donje sečivo.

Glavni parametar režima rada je maksimalna sila potrebna za prosecanje, koja se izračunava iz izraza:

F = O x S x SM

gde su:O – dužina konture koja se prosecaS – debljina materijala

SM – jačina materijala na smicanje.

17.

Obzirom da se u našem slučaju pri izradi otkovaka koristi legura aluminijuma, jačina materijala na smicanje za aluminijum je:

SM = 70 – 110 (N/mm2).

Za ovu obradu koristi se prosekač sa paralelnim nožem.Od mernih uređaja koriste se: manometar i pomično kljunasto merilo.

6.3. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE

- sila presovanja...................................................................200 MPa

- broj hodova........................................................................400 / min.

- odstojanje od centra stola do tela prese...........................440 mm.

- odstojanje između stola i bata,maksimalni hod – dole,podešava- nje bata – gore....................................................................400 mm.

- podešavanje bata................................................................110 mm.

- podešavanje hoda bata : širina..........................................40 mm. dubina........................................180 mm.

- veličina stola: širina............................................................1100 mm. dubina..........................................................800 mm.

- otvor u batu; prečnik X dubina......................................... 65 x 110 mm.

- otvor u stolu; prečnik..........................................................390 mm.

- otvor stola; prečnik X dubina.............................................435 x 55 mm.

- potrebna snaga.....................................................................15 KW

- broj obrtaja motora.............................................................1000 / min.

- težina kompletne mašine......................................................12600 kg.

15 .

6.5. NAČIN RADA EKSCENTAR PRESE ARP - 200

Upravljanje prese je elektropneumatsko i može se ostvariti preko ručnog i nožnog uključivanja. Kada je motor uključen,kratkim tipkanjem na nožni ili ručni uključivač, bat se lagano kreće naniže. U svakom položju bata, mašina se može uključiti i isključiti. Ako se izborni prekidač postavi na položaj ''pojedinačni rad'', a prekidač u položaj ''ruka – noga'', mašina se preko dvoručnog prekidača postavi u rad. Taster na dvoručnom prekidaču se mora držati sve dok bat ne dođe do donje mrtve tačke. U gornjoj mrtvoj tački mašina se automatski zaustavlja. Mašina radi dok su oba tastera dvoručnog prekidača pritisnuta. Ako se prekidač sa ključem postavi u položaj ''noga'', mašina se preko nožnog prekidača uključuje. Nožni prekidač mora biti pritisnut dok bat ne dođe u donju mrtvu tačku.

Ako se izborni prekidač postavi u položaj ''rafalni rad'' i prekidač ključa u položaj ''noga'', onda se uključenje rafalnog rada mašine vrši pritiskanjem nožnog prekidača.

Ako se radi automatski - rafalni rad, tada se izborni prekidač postavi na položaj ''rafalni rad– automatski'', a prekidač ključa na položaj ''noga''.

Uvođenje bata u rad vrši se kratkim uključivanjem nožnog prekidača. Mašina radi u trajnom radu sve dok se ne pritisne dugme na ručnom prekidaču ''trajni rad – stop''.

6.5.1. UPRAVLJANJE I ISKLJUČIVANJE EKSCENTAR PRESE ARP - 200

1. R ASPOR ED :

Pomoću izbornog prekidača na elektro ormanu može se uvek izabrati željeni načinrada. Osim toga može se preko prekidača sa ključem izabrati ručno ili nožno uključivanje. Upravljanje je elektropneumatsko i može se ostvariti preko ručnog i nožnog uključivača. Pri radnom položju ''ruka'', tasteri za dvoručno uključivanje istovremeno mogu da posluže i kao sigurnosni uređaji. Pritiskom tastera zatvara se strujno kolo elektro ventila i omogućuje se istovremeno prolaz vazduha prema spojnici i kočnici.Isključenje tastera znači istovremeno prekid strujnog kola i prolaz vazduha.

Preko krajnjeg prekidača dovodi se u kontakt i stavlja u rad ventil, preko koga se vazduh pod pritiskom upravlja u spojnicu i kočnicu.

Svaki željeni način rada može se pomoću sigurnosnog ključa isključiti.

2. P RI P R EMA ZA R AD : Za puštanje mašine u rad, potrebno je učiniti sledeće :

a). Propusni ventil za vazduh otvoriti i podesiti da pritisak za spojnicu i kočnicu na manometru bude 5 at.

b). Pritisak vazduha za uravnoteženje bata podesiti na 3 at.c). Glavni prekidač i pogonski motor na elektro ormanu uključiti.

16 .

d). Podesiti željeni pritisak pred napon za hidr. osig. od preopterećenja.e). Izborni prekidač za vrstu posluživanja i ključ - prekidač za izbor ''ruka –

noga'' uključiti na željeni način rada i osigurati.

3. POD EŠA VAN JE:

Za postizanje ovog cilja, izborni prekidač na elektro ormanu postavi se na polo –žaj ''Podešavanje'', a prethodno izabere se pomoću prekidača sa ključem ''Noga ili Ruka''. Kada je motor uključen i kratkim tipkanjem na nožni ili ručni uključivač, bat se lagano sa prekidačima kreće naniže. Kod ovakvog načina posluživanja, može se u svakom položaju bata, mašina uključiti i isključiti.

4. POJEDIN AČN I RA D - ''RU KA '' :

Izborni prekidač na elektro ormanu postaviti na položaj ''pojedinačni rad'', a prekidač sa ključem postaviti na položaj ''ruka – noga''. Kod ovakvog načina rada,mašina se preko dvoručnog prekidača stavlja u rad. Taster na dvoručnom prekidaču mora se držati sve dok bat ne dođe do donje mrtve tačke. U gornjoj mrtvoj tački mašina se preko dejstva krivine i krajnjeg prekidača automatski zaustavlja. Kod ovakvog načina rada ako se koristi samo jedna ruka na ručnom prekidaču, mašina neće moći da se stavi u pokret, pošto se neće zatvoriti strujno kolo.

Ako se za vreme kretanja bata naniže otpusti jedna ili obe ruke na ručnom prekidaču,strujno kolo se prekida a samim tim i zaustavlja bata. Da bi se nastavilo kretanje bata mora se ponovo istovremeno pritisnuti na oba tastera dvoručnog prekidača.

S t av lj an j e il i prebac i van j e na drugu v r s u rada gde s e ruke drugač ij e kor i s t e il i s u pak po t puno s l obodne, t reba v r š it i s a m o uz odobren j e upravn i ka il i š efa ode lj en j a.

5. POJEDIN AČN I RA D – ''N OGA '' :

Na elektro ormanu sada uključiti prekidač sa ključem na položaj ''Noga''. Mašina se sada samo preko nožnog prekidača uključuje. Nožni prekidač mora isto kao i kod ručnog prekidača da bude pritisnut i da se drži sve dok bat ne dođe u donju mrtvu tačku a u gornjoj mrtvoj tački vrši se isključenje mašine.

6. RA FA LN I RA D :

Izborni prekidač za vrstu rada postaviti na položaj ''Rafalni rad''. Prekidač ključa za ''Ruka– Noga'',postavi se u položaj ''Noga''. Pritiskivanjem no`nog prekidača uključuje se rafalni rad mašine. Eventualni prekid mo`e da nastane oslobađanjem nožnog prekidača. Za nastavak daljeg rada ponovo se vrši uključivanje nožnog prekidača.

17 .

7. RA FA LN I RA D – AU TOMA TSKI :

Izborni prekidač za vrstu rada postavi se na položaj ''Rafalni rad – automatski''. Prekidač ključa za ''Ruka – Noga'' postavi se na položaj ''Noga''.Uvođenje bata u rad vrši se kratkim uključivanjem nožnog prekidača. Mašina radi u trajnom radu toliko dugo sve dok se dugme na ručnom prekidaču sa oznakom ''Trajni rad – stop'' ne pritisne. Za nastavak daljeg rada mora se ponovo uključiti nožni prekidač. Mašinu uvek treba zaustavljati u gornjoj mrtvoj tački bata. Da bi se to ostvarilo mora se taster za''Stop'' posle donje mrtve tačke bata pritisnuti.

6.6. ODRŽAVANJE EKSCENTAR PRESE ARP - 200

Za vreme rada prese, odnosno od kada je uključena u proizvodnju mora biti stalno pod nadzorom i u ispravnom stanju. Nedeljno se jednom pregleda i dobro očisti.

Potrebno je obratiti pažnju na besprekornu funkciju centralnog podmazivanja.Sadržaj rezervoara za mast na pumpi mora se blagovremeno dopuniti, takođe je potrebno voditi računa da se u rezervoaru za ulje, preko koga se vrši podmazivanje zupčanika i ležaja, ulje na šest meseci obnovi. Sadržaj rezarvoara za materijal blagovremeno dopuniti.

Takođe je potrebno da se sakupljena kondezovana voda u rezervoaru za vazduh najmanje jednom nedeljno otpusti.

Kod redovnog nedeljnog čišćenja mašine, mora se ekscentar čaura delimično pomeriti i podmazati da bi se onemogućilo stvaranje oksidacionog sloja. Posle toga vratiti hod prese na prvobitni položaj.

Sve priključne veze odnosno sedište priključaka je potrebno češće puta proveriti na dobro naleganje ili zaptivanje i po potrebi pritegnuti.

Shodno važećim zakonskim propisima o zaštiti na radu potrebno je presu,njene zaštitne elemente, kao i elektromagnetni ventil,u zavisnosti od opterećenja, a najmanje jednom godišnje (ako presa radi u jednoj smeni) podvrći detaljnoj kontroli od strane jednog stručnjaka. Delovi na kojima se prilikom takve kontrole konstatuje pohabanost ili da ne odgovaraju više svojoj nameni, a od njih zavisi pogonska ispravnost prese – moraju se zameniti.

7. ZAŠTITA NA RADU

7.1. OPASNOST I ZAŠTITA OD MEHANIČKIH POVREDA

Na osnovu proučavanja velikog broja povreda na radu na presama sistematizovani su određeni zaključci čija primena u praksi daje dobre rezultate.

18 .

Pre svega, potrebno je odrediti opasne zone i mesta na presi i povezati ih sa postupkom obrade. N a pr i mer, jedan radni c i k l us s a s toji s e od :

- ručnog, poluautomatskog ili automatskog postavljanja predmeta

obrade u nepokretni deo alata prese,

- ručnog (nožnog) uključivanja hoda pritiskivača pri pojedinačnom radu – jedan radni ciklus ili uključivanje više uzastopnih hodova pritiskivača,

- radnog hoda pritiskivača pri čemu se vrši oblikovanje materijala između delova alata,

- povratak hoda pritiskivača,- odlaganje predmeta obrade.

Povrede s e javljaju pri :

- umetanju predmeta obrade,- ispravljanju predmeta obrade koji je nepravilno postavljen u alat,- podešavanju i regulisanju alata prese.

N a bilo kojoj pres i opas nos t od povreda zavis i od :

- zaštićenosti radnog prostora prese (zone obrade) od zahvatanja rukama u ovaj prostor,

- ispravnosti vitalnih – funkcionalnih delova prese (spojnica, kočnica i sl.),- ispravnosti funkcionisanja uređaja za upravljanje presom,- predmeta obrade, odnosno njegovih svojstava da povredi radnika kao što su :

oštre ivice, abrazivnost, prskanje, razletanje, i sl.,- stepena monotonije pri radu,nepovoljnih mikroklimatskih uslova,

prekoračenja intenziteta buke, vibracija, lošeg osvetljenja, itd.

7.2. ZAŠTITNO OGRAĐIVANJE

Ograditi presu (opasnu zonu) zaštitnom ofradom znači: isključiti mogućnost dodira između mašine i čoveka. Ovako kako je to prikazano znači i isključiti mogućnost za rad na mašini.

Suprotno prethodnom uslovu o potpunoj zaštiti stoje zahtevi u pogledu nesmetanog ulaganja i vađenja predmeta obrade, podmazivanja, čišćenja, podešavanja i sl.

Međutim, ovo još uvek ne znači i ispunjavanje uslova zaštite, jer zaštitno ograđivanje ispunjava svoju funkciju ako isključuje mogućnost dosezanja rukom u opasnu zonu i istovremeno ne ometa normalno opsluživanje i funkcionisanje prese.

Zaštitne ograde mogu biti izvedene kao nepokretne (fiksirane) i pokretne. I jedne i druge moraju da budu mehanički dovoljno čvrste i da omogućavaju dobru vidljivost u zoni obrade. Ukoliko se izrađuju od rešetkastih konstrukcija dimenzije otvora moraju da budu takve da isključuju mogućnost prolaza prstiju.

19 .

7.3. POMOĆNA SREDSTVA ZA ULAGANJE I ODLAGANJE PREDMETA OBRADE

Kod uključivanja prese pomoću dvoručnih komandi ili kada se koriste svetlosne zavese, neophodna je primena pomoćnih sredstava za ulaganje i vađenje predmeta obrade. Veoma je važno da konstrukcija i princip rada ovih sredstava budu prilagođeni predmetu obrade i dimenzijama opasne zone. Ukoliko se to postigne,pomoćna sredstva pored povećanja stepena zaštite povećavaju i brzinu rada a time i produktivnost.

7.4. OPASNOSTI I ZAŠTITA OD BUKE

Pored opasnosti od neposrednog fizičkog povređivanja pri radu sa presama karakterističan je još jedan profesionalni rizik – buka. Oštećenje čula sluha predstavlja samo jednu od mogućih posledica. Za buku koja prati rad presa,tipični su takozvani nespecifični efekti,kao što je stres, koji predstavlja posledicu štetnog delovanja buke na nervni sistem, a otuda i na rad drugih organa.

Buka presa je duskontinualna, često impulsnog karaktera u području srednjih i visokih frekvenci. Nivo buke na radnom mestu kreće se između 98 i 110 dB (A). Dozvoljeni nivo buke na radnom mestu u kovačnici je 90 dB, a izmereni je 96 dB.Buka nastaje kao posledica udara na svim pokretnim delovima prese i međusobnog delovanja alata i predmeta obrade.

Da bi se zaštitili od štetnog delovanja buke,postoji čitav niz mera i rešenja počev od konstruktivnih zahvata na samoj mašini pa sve do ličnih zaštitnih sredstava. Na primer, znatno smanjenje buke postiže se sa uvođenjem takozvanog ''laganog'' procesa uključivanja, koji podrazumeva zamenu mehaničke spojnice sa pneumatskom ili frikcionom.

Veoma važna mera za zaštitu od buke je dobro i pravilno održavanje prese čime se postiže smanjenje intenziteta buke za 6 – 8 dB (A).

Lična zaštitna sredstva za zaštitu čula sluha često predstavljaju jedinu realnu primenljivu meru zaštite. Njena efikasnost zavisi,pre svega, od redovne upotrebe. Kod primene ove mere veoma je važno izvršiti pravilan izbor. Najvažnije karakteristike su zaštitna moć od buke,udobnost i prilagođenost radnim uslovima. Na osnovu ispitivanja savremenih sredstava za zaštitu čula sluha, predlaže se :

- do približno 100 dB (A) specijalna vata,- do 110 dB (A) ušni čepovi,- preko 110 dB (A) ušni štitnici tipa naušnica.

Da bi sredstva za ličnu zaštitu čula sluha bila efikasna, pored pravilnog izbora potrebno je sprovesti odgovarajući postupak prilagođavanja na njihovo korišćenje.

20 .

7.5. ORGANIZACIONE MERE ZAŠTITE

Pored primene odgovarajućih tehničkih rešenja zaštite na presama različite namene i konstrukcije, neophodna je i primena određenih organizacionih mera zaštite. Pravilan izbor, montaža i podešavanje zaštitnih uređaja, poznavanje izvora za održavanje i rukovanje, predstavljaju najvažnije organizacione mere zaštite.

Da bi se sprovele organizacione mere zaštite, neophodno je sistematizovati osnovne podatke za svaku presu, kao što su :

- položaj mašine u okviru pogona sa podacima o saobraćajnicama, slobodnim površinama i gabaritom mašine,

- lista sa osnovnim tehničkim podacima prese,- način prenošenja predmeta obrade i pomoćnih sredstava,- način pritezanja i podešavanja alata,- organizacija radnog mesta.

7.6. UPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD

- Pre početka rada pustiti presu da nekoliko puta ''udari na prazno'',

- Prilikom svakog primećenog oštećenja mehanizma prese ili zaštitnog uređaja,zaustaviti presu i obavestiti odgovorno lice,

- Ne preduzimati bilo kakve popravke prese ili prepravke režima rada prese,bez saglasnosti odgovornog lica,

- Pre svake intervencije obavezno je isključivanje prese i obezbeđenje od slučajnog uključivanja,

- Ne ostavljati na radni sto prese predmete obrade,alate ili bilo kakve druge predmete,

- Ne počinjati sa radom bez prethodnih instrukcija odgovornog lica.

8. ZAKLJUČAK

Radnici su obavezni da se pridržavaju i higijensko – tehničke zaštite. Presa je jednostavna za održavanje i laka za rukovanje,uz minimalno rasipanje ulja. Kovanjem na ovoj presidobijaju se otkivci izuzetnog kvaliteta koji su posle termičke i mehaničke obrade našli široku primenu u motornoj industriji, mašinskoj industriji,vodoprivredi,elektroprivredi,kao i u vojnoj industriji.

LITERATURA

1. Dokumentacija preduzeća ''HK Petar Drapšin'', Mladenovac, 1986.god.

2. Mr.Zoran Stojanović, Opasnost i zaštita pri radu na presama, Mladenovac, 1991.god.

3. Mr.M.Rančić, Tehnološki procesi, Prerađivačka proizvodnja, ICIM – Kruševac,2001.god.

4. Dr.Radivoj Popović, Mr.M.Živojinović, Tehnološki procesi, Procesna proizvodnja, ICIM – Kruševac, 2001.god.

5. Mr.M.Rančić, Tehnološke mašine i uređaji, Prerađivačka proizvodnja, ICIM – Kruševac, 2001.god.

6. Dr.R.Popović, Mr.M.Živojinović, Tehnološke mašine i uređaji, Procesna proizvodnja, ICIM – Kruševac,1999.god.