TEHNOLOŠKA STUDIJA IZGRADNJE

POGONA KONFEKCIJE ZA

PROIZVODNJU MUŠKIH KOŠULJA

Studiju izradio:

doc. dr Vasilije M.Petrović

Beograd, 2002.

2

1. UVOD

Važnost projektovanja proizilazi iz čenjenice da investicije ne osiguravaju same

po sebi buduće efekte, već po pravilu samo stvaraju uslove (tehničke

mogućnosti) za te efekte. Pri tome je čovek taj koji treba u određenim tehničko-

tehnološkim i ekonomskim uslovima, koji mu se pružaju da realizuje konkretne

projektne koncepcije. Pri tome treba da koristi svoje umne i fizičke sposobnosti

kako bi organizovao i ostvario proizvodnju, koja bi bila po količini, asortimanu,

kvalitetu i rokovima isporučena tržištu po ceni koju ono prihvata. Na taj način

treba da se realizuju projektom predviđeni efekti.

Pri projektovanju nove proizvodnje mora se uzeti u obzir činjenica da sadašnji

nivo potrošnje tekstila prelazi obim potrošnje koji je nužan za podmirenje

osnovnih potreba čoveka u odevanju. Isto tako treba imati u vidu da se već

prešlo u fazu kada veći deo potrošnje tekstila prelazi u tekstilije za pokrivanje

potreba viših i visokih zahteva potrošača. Ove činjenice proizilaze iz procene

prosečne potrošnje u industrijski razvijenim zemljama kao i iz odnosa na

zahteve u pogledu fiziološke funkcije i upotrebnih svojstava odeće, te ako se

tome doda snažan uticaj tehničko-tehnološkog razvoja i tendencije u gradnji

nove tehnike za stvaranje boljih uslova za optimizaciju procesa, sve kraći vek

eksploatacije opreme i slično dolazi se do spoznaja o nužnosti da projektovanje

u tekstilnoj industriji treba postavljati na naučne osnove. Privredno poslovanje

postaje zbog povećanja obima, širenja tržišta, uvođenja novih tehnologija i

velikog porasta međusobno angažovanih poslovnih subjekata sve složenije, pa

stari organizacioni oblici više ne mogu zadovoljiti novonastale potrebe.

Iz iznetih činjenica može se pretpostaviti da je neophodno stare organizacione

oblike menjati i prilagođavati novonastalim potrebama

Organizacija tehnološkog procesa šivenja različita je za različite artikle (odevne

predmete), jer je svaki artikal na svoj način drugačiji i zahteva drugačiju

organizaciju tehnološkog procesa šivenja.

Dobro odabrana tehnološka operacija skraćuje vreme izrade, smanjuje troškove

izrade po jedinici proizvoda, omogućuju protok proizvoda kroz sve faze,

smanjuje zalihe, itd.

Sam način odvijanja tehnološkog procesa od jednog do drugog radnog mesta

određuje se sistemom ugradnje radnih mesta.

3

2.KRATAK OPIS TEHNOLOŠKOG PROCESA RADA

Tehnološki proces izrade muških košulja se odnosi na proizvodnju samo jednog

proizvoda i on pokazuje kako taj proizvod treba uraditi. Za razliku od

tehnološkog procesa, proizvodni proces se odnosi na radnu organizaciju u celini

u kojoj se proizvode jedan ili više proizvoda a isti sadrže proizvodna radna

mesta, kontrolna radna mesta, unutrašnji transport, magacine i skladišta.

Proizvodni proces se projektuje na bazi jednog ili više tehnoloških procesa.

Tehnološki proces rada za izradu muških košulja sastoji se od:

izrade idejnih skica,

pripremnih radova za krojenje,

krojenja,

šivenja,

dorade,

kontrole,

pakovanja i

skladištenja.

2.1. PRIPREMNI RADOVI ZA KROJENJE

U pripremne radove za krojenje spada: izrada osnovnog šablona po idejnoj skici

- modelu kreatora. Izrada osnovnog šablona se vrši na osnovu razrađenih

telesnih mera, sa uvećavanjem i umanjivanjem odevnih delova. Izrađeni šablon

se proverava na taj način, što se pripremi jedan odevni predmet od

odgovarajućeg materijala. Ako ovaj sašiveni model zadovoljava zahtev

kreatora, šablon se usvaja, tj. po njemu će se vršiti izrada u krojnici za serijsku

proizvodnju.

2.2. KROJENJE

Krojenju prethodi:

izrada krojne slike - uklapanje,

prenošenje kontura odevnih delova na tkaninu i

polaganje tkanina za krojenje (osnovnih, pomoćnih),

Samo krojenje obuhvata:

grubo krojenje tkanine

fino krojenje i

4

označavanje sastavnih tačaka sečenjem.

Grubo krojenje tkanine po krojnoj slici vrši se specijalnom mašinom za krojenje

koja poseduje nož za sečenje. Grubim načinom iskrojavanja, iskrojavaju se

krupni odevni delovi.

Sitni delovi kroje se na mašini za fino krojenje - banseku.

Radovi posle krojenja su:

Obeležavanje iskrojenih delova i

Kontrola iskrojenih delova i sastavljanje svežnjeva.

2.3. ŠIVENJE

Rad u šivari treba da se odvija po napred utvrđenom redosledu poslova tj. na

osnovu izrađenog sistema ugradnje radnih mesta sa smišljenim oblikovanim

mestima za rad, uključujući sve ergonomske, ekonomske, tehnološke i tehničke

faktore bitne za oblikovanje radnih mesta.

U zavisnosti od vrste odevnih predmeta i načina izrade, određuju se automatske,

specijalne mašine, univerzalne mašine i sistem transporta za šivenje i izradu.

2.4. DORADA

Pod doradom se podrazumeva obrada i doterivanje sašivenih odevnih artikala.

To su: učvršćivanje krajeva šavova, pravljenje rupica za dugmad, našivanje

dugmadi i peglanje. U ove svrhe koriste se razni automati, parne pegle za

doterivanje i parne prese sa raznim kalupima - oblicima za prednjice, zadnjice,

itd. odevnih predmeta.

2.5. KONTROLA

Postoje dve vrste kontrole i to:

Međufazna i

Finalna kontrola.

U svakoj odevnoj industriji neophodno je imati međufaznu kontrolu.

Međufazna kontrola ima zadatak da kontroliše poluproizvode da ne bi došlo do

velikih grešaka na početku rada i do prevelikih globalnih grešaka na gotovim

odevnim predmetima tj. košuljama.

Finalna kontrola kontroliše finalne proizvode - gotove košulje. Ova kontrola

obuhvata:

5

kontrolu forme košulje,

kontrolu najvažnijih sastavnih delova,

kontrolu veličina košulje,

kontrolu dokumentacije za održavanje, namenu, itd. sa rezervnim

materijalom.

2.6. PAKOVANJE

Pregledani odevni artikli tj. košulje se pakuju na način koji zavisi od želje

kupca. One se najčešće slažu, savijaju, pakuju u kutije a zatim sa etiketama

proizvođača se pakuju pojedinačno, što isto zavisi od zahteva kupca.

2.7. SKLADIŠTENJE

Upakovane košulje se otpremaju ručno transportnim kolicima ili drugim

oblikom prenosa do skladišta gotovih artikala.

U skladištu se roba raspoređuje prema unapred određenom rasporedu, kao što

je:

vreme isporuke,

vrsta artikla,

kupac i

mesto odredišta kupca.

6

3. PROGRAM PROIZVODNJE

Program proizvodnje zavisi od analize tržišta i poslovne politike proizvodne

organizacije.

Pri realizaciji asortimana mora se voditi računa o obezbeđenju potrebnih

sirovina sa domaćeg tržišta, plasiranju proizvoda na domaće i inostrano tržište,

obezbeđenju potrebne radne snage i potrebnog kapaciteta.

Na osnovu potreba investitora i analize tehnološkog postupka proizvodnje

muških košulja kao i stanja na tržištu, usvojena je tehnološka linija proizvodnju

muških košulja od 500 komada u smeni kao najoptimalnija.

Tabela 3.1: Program proizvodnje

MODEL

KOLIČINA

(kom.)

VREME IZRADE

(h)

OSNOVNI

MATERIJAL (m)

DNEVNA

GODIŠNJA

PO JEDINICI

PROIZVODA

UKUPNO

PO JEDINICI

PROIZVODA

UKUPNO

GODIŠNJE I smena II smena

MUŠKA

KOŠULJA

"ALEX"

500

500

240000

0,678

162720

2,09

501600

Godišnji fond radnog vremena:

Tef = 240 radnih dana x 7,5 sati x 2 smene = 3600 sati efektivnog rada

3.1. OPIS MODELA

Muška košulja - glat, model "ALEX":

dug rukav

klasična kragna

jedan džep

falš lajsna

obla manžetna.

Sirovinski sastav osnovnog materijala: 65% poliestar, 35% pamuk.

Košulja se izrađuje u veličinama 40/41/42/43/44/45/46.

7

Slika 3.1: Skica muške košulje "Alex"

Slika 3.2: Zadnja strana košulje

8

Slika 3.3: Obrada međupostave

Na posmatranoj košulji, prema slici 3.3, vrši se obrada kragne, šteja i manžetni.

4. IZBOR TEHNOLOGIJE ZA IZRADU MUŠKIH KOŠULJA

4.1. ORGANIZACIJA TEHNOLOŠKOG PROCESA PROIZVODNJE

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje muških košulja ima dve glavne

funkcije:

1. pripremu proizvodnje i

2. proizvodnju.

Organizacija tehnološkog procesa proizvodnje muških košulja prikazana je

graforadom tehnološkog postupka na slici 4.1.

9

MAGACIN

SIROVINA

PRIJEM SIROVINA

PREGLED SIROVINA

SORTIRANJE

SKLADIŠTENJE

TEHNIČKA PRIPREMA

(OPERACIONO -

TEHNOLOŠKA) PRIPREMA MATERIJALA,

KONTROLA I

STABILIZOVANJE

KONSTRUKCIONA

PRIPREMA

IZR

AD

A

ŠA

BL

ON

A

IZR

AD

A

KR

OJN

IH

SL

IKA

IZR

AD

A

UZ

OR

AK

A

KROJAČNICA

POLAGANJE KROJNIH SLOJEVA

PRENOŠENJE KROJNE SLIKE NA KROJNU NASLAGU

KROJENJE

OBELEŽAVANJE I NUMERISANJE

FIKSIRANJE

SASTAVLJANJE SVEŽNJEVA

ŠIVARA

DORADA

ZAVRŠNO PEGLANJE

SORTIRANJE

ETIKETIRANJE

PAKOVANJE

KONTROLA

MAGACIN GOTOVIH PROIZVODA

TRŽIŠTE

Slika 4.1: Graforad

tehnološkog postupka

izrade muških košulja

10

4.2. SISTEM TEHNOLOŠKOG PROCESA

Proizvodni proces predstavlja globalni prilaz rada u jednoj fabrici. Tu se

podrazumeva celokupni rad sadržan kroz proizvodna radna mesta, kontrolna

radna mesta, transport, magacine, skladišta, itd.

Tehnološki proces predstavlja bliže opredeljenje rada za nešto što je konkretno

opisano, odnosno konkretan model muške košulje “ALEX”.

Konkretan tehnološki proces izrade muške košulje biće zadovoljen ako se

prikažu svi aspekti: opis modela, operacioni list, tehnološki list, šeme ugradnje

radnih mesta, kompletna lista sa specifikacijom potrebnih sredstava rada sa

njihovom cenom koštanja.

11

4.3. OPERACIONI LIST KROJAČNICE

Dnevni kapacitet (jedna smena) Cd = 500 kom.

Norma čas NČ - iskustveni podatak (0,678 sati: Norma-čas (Nh) je jedinica za obračun vremena

potrebnog stručnom licu da obavi određeni posao, bez obzira koliko je faktički vremena utrošeno.)

Norma komada NČ

TrNK

Vreme rada Tr = 7,5 x smena (min)

%100xNK

CdORO - opterećenje

Redni

broj

NAZIV OPERACIJA

Stručna

sprema

NK kom.

NČ min

ORO

%

1.

Obeležavanje dužine krojne slike

po šablonu; ručno polaganje

osnovne tkanine; krojna naslaga

250 lista; lepljenje krojne slike na

osnovnu tkaninu

III

870

0,517

57,47

2. Grubo krojenje osnovne

tkanine

III 3383 0,133 14,78

3. Fino krojenje osnovne

tkanine

III 6716 0,067 7,44

4. Obeležavanje dužine krojne slike

po šablonu; ručno polaganje

podstavne tkanine; lepljenje

krojne slike na podstavnu tkaninu

III

19565

0,023

2,55

5. Grubo krojenje podstavne

tkanine

III 64286

0,007 0,78

6. Fino krojenje podstavne

tkanine

III 6716

0,067 7,44

7. Obeležavanje dužine krojne slike

po šablonu; ručno polaganje

flizelina; lepljenje krojne slike na

flizelin

III

56250

0,008

0,89

8. Grubo krojenje flizelina III 64286 0,007 0,78

9. Fino krojenje flizelina III 6716 0,067 7,44

10. Pakovanje iskrojenih delova III 6250 0,072

8

12

4.4. OPERACIONI LIST ŠIVARE

Broj radnika R =

Norma vreme Tr = 7,5 x smena (min)

Kapacitet dnevni (jedna smena) Cd = 500

Norma čas NČ = snimljena vremenska norma operacije

NČ

TNK r = norma komada

100xNK

CdORO - opterećenje

RB Opis operacije rada NČ min NK kom.

SREDSTVA

RADA

ORO

%

1. Numerisanje delova 0,933 482 RR 103,73

2. Kačenje postave za kragne 0,533 844 RR 59,24

3. Predlepljenje kragni 0,067 6716 Pr 7,44

4. Kačenje šteja 0,250 1800 RR 27,78

5. Predlepljenje šteja 0,067 6716 Pr 7,44

6. Štircanje kragni 0,433 1039 OM 48,12

7. Izvrtanje kragni 0,433 1039 Š 48,12

8. Oblikovanje kragni 0,317 1420 P 35,21

9. Štepanje kragni 0,567 794 OM 62,97

10. Ručno podkrajanje kragni 0,183 2459 RR 20,33

11. Aparat šteja 0,267 1685 OM 29,67

12. Štircanje šteja 0,767 587 OM 85,18

13. Izvrtanje šteja 0,250 1800 P 27,78

14. Štepanje šteja 0,550 818 OM 61,12

15. Podkrajanje i cvikanje kragne 0,300 1500 P 33,33

16. Obrada falš lajsne 1,100 409 OM 122,25

17. Porub desnog dela 0,717 628 OM 79,62

18. Porub džepa 0,433 1039 OM 48,12

19. Oblikovanje džepa 0,500 900 P 55,55

20. Našivanje džepa 1,050 429 OM 116,55

21. Predlepljenje manžetni 0,400 1125 Pr 44,44

22. Aparat manžetni 0,300 1500 OM 33,33

23. Oštircati manžetne 0,733 614 OM 81,43

24. Izvrnuti manžetne 0,383 1175 P 42,55

25. Oblikovanje manžetni 0,300 1500 P 33,33

26. Štepanje manžetni 0,567 794 OM 62,97

27. Prepeglavanje manžetni 0,367 1226 PP 40,78

28. Našiti etiketu – 2 strane 0,550 818 OM 61,12

13

29. Našiti ramenicu – 2 falte 0,933 482 OM 103,73

30. Sastav na ramenu 0,883 510 OM 98,04

31. Iberštep ramena 0,550 818 OM 61,12

32. Uglav i podšivanje kragni 2,333 193 OM 259,07

33. Porub šlica na rukavu 0,550 818 OM 61,12

34. Oblikovanje parčeta za rukav 0,650 692 P 72,25

35. Pravljenje kocke 1,633 276 OM 181,16

36. Uglav rukava 0,933 482 SM 103,73

37. Iberštep rukava 0,883 510 SM 98,04

38. Sastav sa strane 1,633 276 SM 181,16

39. Uglav manžetni 1,633 276 OM 181,16

40. Porub košulje 0,933 482 OM 103,73

41. Oplitanje 7 rupica 0,700 643 SM 77,76

42. Oplitanje 3 rupice 0,450 1000 SM 50

43. Obeležavanje za dugme na manžetni 0,183 2459 RR 20,33

44. Ušivanje 11 dugmadi 1,300 346 SM 144,51

45. Čišćenje od konca 2,333 193 RR 259,07

Oznake u operacionoj listi su sledeće:

RR – ručni rad,

OM – obična mašina,

SM – specijalna mašina,

PP – parna pegla

Š – šiljak,

P – presa,

14

4.5. OPERACIONI LIST DORADE

Dnevni kapacitet (jedna smena) Cd = 500 kom

Norma čas NČ - iskustveni podatak

Norma komada NČ

TrNK

Vreme rada Tr = 7,5 x smena (min)

%100xNK

CdORO - opterećenje

Redni

broj

NAZIV OPERACIJA

Stručna

sprema NK kom.

NČ min. ORO %

1.

Peglanje kragne i lajsne

III

1035

0,483

48,31

2. Peglanje košulje III 259 1,933 193,05

3. Kopčanje 10 dugmeta III 1035 0,483 48,31

4. Uvlačenje regulatora III 1429 0,350 34,99

5. Savijanje košulje na kalupu III 147 3,400 340,14

6. Stavljanje ukrasne etikete III 1873 0,267 26,70

7. Navlačenje celofana na košulju III 1429 0,350 34,99

8. Pakovanje 24/1 III 1429 0,350 34,99

9. Pravljenje kutija III 1035 0,483 48,31

10. Lepljenje nalepnica III 2146 0,233 23,30

Prema operacionom listu krojačnice ukupno opterećenje radnika iznosi

107,57%. Medjutim, zbog prirode posla usvaja se da su u ovom odelenju

potrebna 3 radnika u jednoj smeni.

Prema operacionom listu šivare ukupno opterećenje radnika iznosi 3535,48%.

Medjutim, zbog prirode posla usvaja se da je u ovom odelenju potrebno 36

radnika u jednoj smeni.

Prema operacionom listu dorade ukupno opterećenje radnika iznosi 833,09%.

Medjutim, zbog prirode posla usvaja se da je u ovom odelenju potrebno 8

radnika u jednoj smeni.

15

5. PRORAČUN KAPACITETA MAŠINA PO PROIZVODNIM FAZAMA

5.1. Proračun magacina sirovina

U studiji nije detaljno analizirana potrebna površina proizvodne hale, jer je to

predmet nastavka rada tj. u slučaju da se Investitor na osnovu ove studije odluči

za realizaciju proizvodnje u daljem postupku neophodna je izrada projekta

predloženog tehnološkog postupka ovom studijom. Ovom studijom dati su samo

neophodni elementi.

Tako treba imati u vidu da se projektovanje magacina sirovina vrši na osnovu

normativa materijala koji se skladišti 3 meseca, odnosno 66 radnih dana.

R = Cd x Nd = 1000 x 66 = 66000 kom

Tabela 5.1:Utrošak materijala

VRSTA MATERIJALA

UTROŠAK MATERIJALA (m) BROJ

BALA ZA 3

MESECA Po jedinici

proizvoda

Dnevno Za 3 meseca

OSNOVNI MATERIJAL 2,09 2090 137940 2759

POSTAVA 0,13 130 8580 172

FLIZELIN 0,04 40 2640 53

UKUPNO: 2984

Za halu visine 4 m u 3 nivoa sa visinom etaže 1 m potrebno je 20 regala za

skladištenje sirovina.

Prolazi između regala su 2 m za nesmetano skladištenje i prijem.

Na potrebnu površinu se dodaje 180% za manipulativni prostor.

5.2. Proračun krojačnice

Pri izračunavanju potrebne površine krojačnice potrebno je imati u vidu sledeće

elemente, koji su predloženi po slobodnoj proceni, a koji su prikazani u tabeli

5.2.

16

Tabela 5.2: Potrebna površina krojačnice

Sredstva za rad Količina Dimenzije

(m)

Potrebna

površina (m2)

regal za bale 5 3x1 15

kolica za transport bala 1 1,5x0,8 1,2

sto za polaganje tkanine 1 16x1,8 28,8

bansek za fino krojenje 1 1,75x1,35 2,36

fiksir presa 1 3x1,2 3,6

kolica za iskrojene delove 2 1,5x0,8 2,4

sto za pakovanje delova 2 4x1,5 12

Ukupno: 66

Na ovu površinu potrebno je dodati od 160-180% radi odgovarajuće

manipulacije materijalom.

5.3. PRORAČUN ZA POGON ŠIVARE I DORADE

Prilikom ugradnje radnih mesta nemoguće je uvek ostvariti optimalno

iskorišćenje sredstava rada, pa je potrebna korekcija da bi se ostvario

kontinualan tehničko-tehnološki proces proizvodnje.

Tabela 5.3: Specifikacija potrebnih sredstava rada

Naziv sredstava za rad Broj potrebnih

sredstava

Dimenzije (m)

Mašine sa zrnastim

ubodom

20

1,10x0,55

Specijalne šivaće mašine 7 1,2x0,6

Stolovi za ručni rad 3 1,2x0,6

Parne pegle 3 1,5x0,8

Presa 1 1,5x1,5

Sistem pokretnih tehnoloških kolica podrazumeva potreban prostor, koji se

kreće od 5 do 8 m2 po radniku zajedno sa sredstvom za rad. Ovaj podatak se

može uzeti orjentaciono i za ceo proizvodni pogon, a tačne vrednosti se mogu

17

dati projektom na osnovu tačno predloženog proizvodnog programa od strane

Investitora.

U fazi dorade je potrebno povećati prostor zbog međufaznog skladištenja,

završne kontrole i kompletiranja.

5.4. OSTALI POTREBAN PROSTOR

Prostor je potreban još i za:

magacin gotovih proizvoda

konstrukcionu pripremu

kancelarije

tehničku pripremu

restoran

garderobu

Sanitarne objekte

6. MATERIJALNI BILANS

Materijalni bilans dobija se na osnovu normativa utroška materijala za 1 komad

odevnog predmeta, a predstavlja potreban osnovni i pomoćni materijal za

godišnju proizvodnju, odnosno za proizvodnju 240000 komada muških košulja

godišnje.

Usled grešaka na osnovnom i pomoćnom materijalu, neispravne opreme ili

neobučenosti radnika dolazi do gubitaka u materijalu koji se moraju uzeti u

obzir. Zbog ovih gubitaka materijala potrebno je pri trebovanju materijala

potrebnu količinu materijala uvećati za 10%.

Tabela 6.2: Uvećani materijalni bilans

Vrsta materijala Iskorišćenje (%) Gubitak (%) Godišnje

potrebno (m)

osnovni materijal 90 10 551760

postava 90 10 34320

flizelin 90 10 10560

18

7. ENERGETSKI BILANS

7.1. Električna energija

Pri odredjivanju potrošnje električne energije treba imati u vidu vrednosti

parametara prikazanih u tabeli 7.1.

Tabela 7.1: Potrošnja električne energije

Sredstvo rada Potrošnja

po jedinici

(kW)

Komada Ukupno

(kWh)

mašina sa vertikalnim nožem 0,5 1 0,5

mašina za fino krojenje 1,1 1 1,1

presa za fiksiranje 40 1 40

mašina sa zrnastim ubodom 0,5 20 10

specijalne mašine za šivenje 0,5 7 3,5

kotao za parne pegle 4,5 1 4,5

kompresor 4 1 4

ukupno: 63,6

Za grejanje radnih prostorija treba orjentaciono predvideti potrošnju od oko 20

kW na 100 m2.

Za osvetljenje po SRBS propisima za konfekciju (visina hale, vrsta, tip svetiljki,

prirodno osvetljenje i dr.) troši se oko 40 kWh po 1 m2.

Za tehnološku paru treba imati u vidu samo parne pegle - 3 kom i njihovu

potrošnju pare od oko 2 kg/h.

19

8. UNUTRAŠNJI TRANSPORT

Ugradnja radnih mesta u konfekciji se vrši prema 8 mogućih sistema (sistem

redova, školski sistem, razvijeni školski sistem, sistem kosih stolova-sinhro

sistem, sistem dijagonalno postavljenih stolova, sistem pokretnih traka, sistem

pokretnih tehnoloških kolica i sistem visećih transportera).

Za proizvodnju muške košulje usvaja se sistem pokretnih tehnoloških kolica.

Kod sistema ugradnje radnog mesta pomoću pokretnih kolica radna mesta se

ugrađuju slobodno, tako da je ono lako promenljivo, lakši mu je prilaz pri radu i

lakše se vrši kontrola. Praksa je pokazala da je radnik psihološki zadovoljniji,

manje opterećen i sigurniji u smislu bezbednosti, jer nema prepreka.

Upotreba tehnoloških kolica ima široku primenu, a mašine se ugrađuju najčešće

u dva reda sa međuprostorom za kretanje kolica, tako da radnici sa obe strane

uzimaju materijal za šivenje. Samo punjenje ovih kolica poluproizvodima u

krojačnici može biti sa celokupnim sadržajem ili prilagođeno prema fazama

rada.

Tabela 8.3: Potrebna transportna sredstva

Pogon Transportna sredstva Količina

Magacin sirovina transportna kolica za

bale

1 kom.

Krojačnica transportna kolica za

iskrojene delove

1 kom.

Šivara tehnološka kolica 27 kom.

Dorada

transportna kolica

1 kom. Magacin gotovih

proizvoda

20

9. BILANS RADNE SNAGE

Služba/pogon Radno mesto Stepen

stručnosti

Broj

radnika

Pol

PRIZVO-

DNJA

Rukovodilac celokupne proizvodnje

VII

1

M/Ž

TEHNIČKA

PRIPREMA

Modni kreator VII 1 M/Ž

Konstruktor modela - kreator VI 2 M/Ž

Uklapač šablona VI 2 M/Ž

Tehnolog proizvodnje VII 1 M/Ž

Normirac VI 1 M/Ž

Planer i disponent VI 1 M/Ž

Radnik za izradu šablona IV 1 M/Ž

KROJA-

ČNICA

Proizvodni radnik III 3 M

ŠIVARA I

DORADA

Poslovođa VI 2 M/Ž

Brigadir IV 2 M/Ž

Kontrolor IV 2 M/Ž

Proizvodni radnik IV/III/II 86 Ž

SLUŽBA

ODRŽAVA-

NJA

Mehaničar III 2 M

Električar III 1 M

Ložač III 1 M

Ukupno se predvidja 108 radnika sa radom u dve smene.