TEHNOLOGIJA TRANSPORTA

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA

TEHNOLOGIJA:

PREDSTAVLJA PRIMENU NAUKE I UOPŠTE ZNANJA I VEŠTINA, ŠTO SE

OSTVARUJE UZ POMOĆ SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU I ODGOVARAJUĆIH

NAČINA ZA OBRADU PREDMETA.

U SAOBRAĆAJNOJ (TRANSPORTNOJ) “PROIZVODNJI” TEHNOLOGIJA SE

ODNOSI NA IZVRŠENJE TRANSPORTNE USLUGE.

R. PERIŠIĆ:

“TRANSPORTNA TEHNOLOGIJA JE NAUKA KOJA IZUČAVA ZAKONITOSTI

TRANSPORTNIH PROCESA”

“NOVA TEHNOLOGIJA” ODNOSI SE NA MEHANIZOVANI I AUTOMATIZOVANI

PROCES PROIZVODNJE TRANSPORTNIH USLUGA REALIZOVAN

SAVREMENIM METODAMA ORGANIZACIJE TRANSPORTNOG PROCESA


ISTORIJAT

RAZVOJNE FAZE:

MANUELIZACIJA

POČETNI, NAJNIŽI STEPEN U RAZVOJU TEHNOLOGIJE.

PROIZVODNI PROCES U SVIM FAZAMA OBAVLJA ČOVEK.

KORISTI: RAZUM, NERVE, RUKE, MIŠIĆE.

MEHANIZACIJA

ČOVEK U JEDNOM PROCESU OBAVLJA PRIPREMNO – ZAVRŠNE OPERACIJE:

DAJE IDEJU, VRŠI PRIPREMU I KONTROLU RADA.

OPERACIJU IZVRŠENJA SAMOG RADA VRŠI MAŠINA, POSTROJENJE ILI

UREĐAJI.

AUTOMATIZACIJA

VIŠI STEPEN RAZVOJA MEHANIZACIJE OMOGUĆEN RAZVOJEM MODERNE

TEHNIKE TE PRONALASKOM MERNIH I REGULACIONIH SISTEMA (KRAJ 19 A

NAROČITO POČETAK 20 VEKA).

ČOVEK USTUPA IZVRŠENJE OPERACIJA MAŠINI ILI POSTROJENJU, PA ČAK I

OPERACIJE KONTROLE.

ČOVEK LIČNO OBAVLJA SAMO PRETHODNE RADNJE (IDEJA I PRIPREMA)

AUTOMATIKANAJVIŠI STEPEN RAZVOJA TEHNOLOGIJE.

ČOVEK USTUPA ČAK I PRIPREMU – PROGRAMIRANJE I RAZVIJANJE IDEJA.


TERMINOLOGIJA

DANAS SU U PRIMENI RAZLIČITE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA U ČIJOJ REALIZACIJI

UČESTVUJU TRANSPORTNA SREDSTVA VIŠE VIDOVA SAOBRAĆAJA PRIMENOM

ISTE TOVARNE JEDINICE.

ZAJEDNIČKI SE ZOVU TEHNOLOGIJE INTEGRALNOG TRANSPORTA

TOVARNA JEDINICA

PODRAZUMEVA OBJEDINJAVANJE ROBE KOJA SE PRENOSI POMOĆU

PRENOSNOG (TRANSPORTNOG) SREDSTVA, KOD KOJEG SE OD VEĆEG

BROJA MANJE KOMADNE ROBE, ZAJEDNO SA POMOĆNIM PRENOSNIM

ODNOSNO TRANSPORTNIM SREDSTVOM OBRAZUJE JEDINSTVENA

TOVARNA JEDINICA.

INTEGRALNI TRANSPORT(KOMBINOVANI TRANSPORT, MULTIMODALNI TRANSPORT)

UIC (MeĎunarodna železnička unija):

Transport combine, transporto combinato, transport multimodal)

PODRAZUMEVA PREVOZ KOMPLETNIH TOVARNIH JEDINICA

TRANSPORTNIM SREDSTVIMA RAZLIČITIH VIDOVA SAOBRAĆAJA

(NAJMANJE DVA) OD POŠILJAOCA DO PRIMAOCA ROBE.


TERMINOLOGIJA

TOVARNE JEDINICE INTEGRALNOG TRANSPORTA

• PALETE

• MALI KONTEJNERI

• SREDNJI KONTEJNERI

• VELIKI KONTEJNERI (TRANSKONTEJNERI)

• KOMPLETNA VOZILA (DRUMSKA I ŽELEZNIČKA) I BARŽE REĆNOG

TERETNOG SAOBRAĆAJA ILI SAMO POJEDINI DELOVI VOZILA

(SEDLASTE POLUPRIKOLICE) I IZMENJIVI TRANSPORTNI SUDOVI


TERMINOLOGIJA

CILJEVI INTEGRALNOG TRANSPORTA

OSNOVNI CILJ:

UŠTEDA U VREMENU I TROŠKOVIMA PREVOZA I RACIONALIZACIJA

CELOKUPNOG SISTEMA DISTRIBUCIJE ROBA

POSEBNI CILJ:

REALIZACIJA TRANSPORTNOG LANCA OD PROIZVOĐAČA DO

POTROŠAČA


TERMINOLOGIJA

TRANSPORTNI LANAC

DEFINICIJA 1:

NIZ UZASTOPNIH TEHNIČKIH, TEHNOLOŠKIH, ORGANIZACIONIH I DRUGIH

MEĐUSOBNO POVEZANIH I SINHRONIZOVANIH POSTUPAKA, U OKVIRU

KOJIH SE VRŠI PREMEŠTANJE MATERIJALNIH DOBARA OD IZVORA DO

CILJA (PONORA), PRIMENOM ODGOVARAJUĆIH TOVARNIH JEDINICA.

DEFINICIJA 2:

CELOKUPNOST SVIH UNUTRAŠNJIH I SPOLJNIH OPERACIJA KOJIMA SE

MORAJU PODVRGNUTI SIROVINE, POLUPROIZVODI I GOTOVI PROIZVODI

PRI DONOŠENJU, PRERADI I MONTAŽI, PAKOVANJU I TRANSPORTU DO

MESTA PRODAJE I POTRAŽNJE AKO SE PRI TOM KORISTE TOVARNE

JEDINICE ISTIH, ODNOSNO STANDARDIZOVANIH DIMENZIJA I NOSIVOSTI


TERMINOLOGIJA

REALIZACIJA TRANSPORTNOG LANCA

(na konkretnoj relaciji i za konkretnu robu)

• FORMIRANJE (SASTAVLJANJE) TOVARNIH JEDINICA;

• MEHANIZOVANI PRETOVAR TOVARNIH JEDINICA SA JEDNOG

TRANSPORTNOG SREDSTVA NA DRUGO;

• INTEGRISANJE TOVARNIH JEDINICA SPOLJNJEG TRANSPORTA U

PROTOK MATERIJALA INDUSTRIJSKOG TRANSPORTA I SKLADIŠTENJA, I

OBRNUTO;

• PRIMENA ORGANIZACIONIH MERA, SISTEMA INFORMISANJA I

UPRAVLJANJA, U CILJU MEĐUSOBNOG POVEZIVANJA I OPTIMIZACIJE

POJEDINIH PROCESA I POSTUPAKA NA ČITAVOM PUTU KRETANJA ROBE


TERMINOLOGIJA

TEHNOLOGIJE INTEGRALNOG TRANSPORTA

(najznačajnije)

• TEHNOLOGIJA PREVOZA PALETA (PALETNI SISTEM)

• TEHNOLOGIJA PREVOZA KONTEJNERA (mali, srednji, veliki)

• TEHNOLOGIJE TRANSPORTA TOVARNIH JEDINICA HUCKE-PACK

SAOBRAĆAJA (različiti sistemi prevoza)

• TEHNOLOGIJA IZMENJIVIH TRANSPORTNIH SUDOVA

• TEHNOLOGIJE TRANSPORTA TOVARNIH JEDINICA Ro-Ro


• TEHNOLOGIJA TRANSPORTA BARŽI REČNOG


TEHNOLOGIJE INTEGRALNIH SISTEMA TRANSPORTA

PODELA

UČEŠĆE VIDOVA TRANSPORTA

U TRANSPORTNOM LANCU

PROSTORNI POLOŽAJ

OTPREME I DOPREME

IZBOR TEHNOLOGIJE

INTEGRALNOG

TRANSPORTA

• TEHNOLOGIJE KOPNENIH SISTEMA

• TEHNOLOGIJE KOPNENO – POMORSKIH SISTEMA

• TEHNOLOGIJE KOPNENIH MOSTOVA

• TEHNOLOGIJE KOPNENO – VAZDUŠNIH SISTEMA

KOPNENE TEHNOLOGIJE

PODELA

• SISTEMI TRANSPORTA PALETA

• SISTEMI TRANSPORTA KONTEJNERA (SVIH VRSTA)

• SISTEMI TRANSPORTA PRIKOLICA ILI POLUPRIKOLICA DRUMSKOG

TERETNOG SAOBRAĆAJA NA ŽELEZNIČKIM TERETNIM KOLIMA

(TEHNOLOGIJA HUCKE-PACK SAOBRAĆAJA)

• SISTEM TRANSPORTA ŽELEZNIČKIH TERETNIH KOLA NA

PRIKOLICAMA DRUMSKOG TERETNOG SAOBRAĆAJA

• SISTEM IZMENLJIVIH TRANSPORTNIH SUDOVA

KOPNEN0- POMORSKE TEHNOLOGIJE

PODELA

• SISTEMI TRANSPORTA ISO - KONTEJNERA

• SISTEMI TRANSPORTA TOVARNIH JEDINICA (VOZILA DRUMSKOG

TERETNOG SAOBRAĆAJA ROOL-ON/ROLL-OF) SAOBRAĆAJA

• SISTEMI TRANSPORTA BARŽI VODNOG SAOBRAĆAJA

(KOMBINOVANI REČNO – POMORSKI TRANSPORT)

KOPNENI MOSTOVI:


KOPNEN0- VAZDUŠNE TEHNOLOGIJE

PODELA

• SISTEMI TRANSPORTA PALETA

• SISTEMI TRANSPORTA SPECIJALNIH KONTEJNERA


SUŠTINA I TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA

CILJEVI RACIONALIZACIJE TRANSPORTA

• OPTIMIZACIJA TRANSPORTNIH LANACA

• MINIMIZACIJA UKUPNIH TROŠKOVA DISTRIBUCIJE

• POVEĆANJE BRZINE DISTRIBUCIJE ROBE

• POVEĆANJE KVALITETA USLUGE

• POVEĆANJE KONKURENTNOSTI ROBE NA TRŽIŠTU

• HUMANIZACIJA RADA

• ZAŠTITA ČOVEKOVE OKOLINE


RACIONALIZACIJA TRANSPORTA

R. PERIŠIĆ:

REFORMATORSKA AKCIJA ZASNOVANA NA POBOLJŠANJU

I ZAMENI POSTOJEĆIH TEHNIKA I TEHNOLOGIJA I NOVIM

REŠENJIMA BAZIRANIM NA PRIMENI SAVREMENIH

DOSTIGNUĆA I NAUČNIH SAZNANJA

SVETSKA PRIVREDNA KONFERENCIJA DRUŠTVA NARODA (ŽENEVA, 1927):

PRIMENA TEHNIČKIH I ORGANIZACIONIH METODA KOJE TEŽE MINIMIZACIJI

UTROŠKA SNAGE I MATERIJALA. PODRAZUMEVA NAUČNU ORGANIZACIJU

RADA, NORMIRANJE MATERIJALA I PROIZVODA, POJEDNOSTAVLJENJE

POSTUPAKA I POBOLJŠANJE OTPREMNIH I PRODAJNIH METODA.


KOMPARACIJA TEHNOLOGIJE KLASIČNOG I

SAVREMENOG TRANSPORTNOG LANCA

TEHNOLOGIJA KLASIČNOG

TRANSPORTNOG LANCA

TEHNOLOGIJA SAVREMENOG

TRANSPORTNOG LANCA

KARAKTERISTIKE:

• MALA BRZINA DOSTAVE ROBE

• VELIKI BROJ MANIPULACIJA

• VELIKI TROŠKOVI DISTRIBUCIJE

• NIZAK STEPEN STANDARDIZACIJE

• VELIKO ZADRŽAVANJE TRANSPORTNIH

SREDSTAVA NA PRETOVARNIM MESTIMA

• MALI STEPEN MEHANIZACIJE RADA

• MANIPULISANJE ROBOM SISTEMOM

“KOMAD PO KOMAD”

• LOŠA KOORDINACIJA I KOOPERACIJA

IZMEĐU VIDOVA TRANSPORTA ITD.

KARAKTERISTIKE:

• POVEĆANJE BRZINE DOSTAVE ROBE

• SMANJENJE BROJA MANIPULACIJE ROBOM

• SMANJENJE TROŠKOVA DISTRIBUCIJE ROBE

• STANDARDIZACIJA TOVARNIH JEDINICA

• SMANJENJE OŠTEĆENJA, RASTURA I

OTUĐENJA ROBE

• POVEĆANJE STEPENA ISKORIŠĆENJA

KAPACITETA TRANSPORTNIH SREDSTAVA

• POVEĆANJE STEPENA MEHANIZACIJE I

PRIMENA AUTOMATIZACIJE I EOP

• POVEĆANJE HUMANIZACIJE RADA

• ZAŠTITA ČOVEKOVE OKOLINE


NOVE TEHNOLOGIJE USLOVILE SU:

• POVEĆANJE OBIMA I BRZINE PREVOZA SVIM VIDOVIMA TRANSPORTA;

• KOOPERACIJU I KOORDINACIJU RAZNIH VIDOVA TRANSPORTA PRI OBAVLJANJU

TRANSPORTNIH USLUGA OD PROIZVOĐAČA DO POTROŠAČA PRIMENOM

NAJRAZLIČITIJIH SREDSTAVA I TEHNOLOGIJA TRANSPORTA;

• ORJENTACIJA RADA DRUMSKOG PREVOZA NA KRAĆA ODSTOJANJA I

OBUHVATANJE ŠIREG GEOGRAFSKOG PODRUČJA, POSEBNO U USLOVIMA

ENERGETSKE KRIZE;

• KONCENTRACIJU RADA ŽELEZNICE NA MANJEM BROJU STANICA I GLAVNIH

PRAVACA;

• ZATVARANJE NERENTABILNIH ŽELEZNIČKIH PRUGA UZ INTENZIVNO KORIŠĆENJE

INDUSTRIJSKIH KOLOSEKA;

• STANDARDIZACIJU I TIPIZACIJU TRANSPORTA I PAKOVANJA ROBE PRIMENOM

SAVREMENIH TRANSPORTNIH SREDSTAVA I TOVARNIH JEDINICA (PALETA,

KONTEJNERA, PRIKOLICA, POLUPRIKOLICA, DRUMSKO-ŽELEZNIČKIH VOZILA,

IZMENJIVIH TRANSPORTNIH SUDOVA);

• POBOLJŠANJE ORGANIZACIJE PRIJEMA I OTPREME, UTOVARA, ISTOVARA I

PRETOVARA ROBE, ŠPEDITERSKIH POSLOVA I INFORMACIONIH SISTEMA;

• USAVRŠAVANJE ORGANIZACIJE MEHANIZACIJE I AUTOMATIZACIJE UTOVARNO-

ISTOVARNIH OPERACIJA;

• REALIZACIJU JEDINSTVENE TEHNOLOGIJE RADA I UPRAVLJANJA PROCESIMA U

TRANSPORTU;

NASTAVAK ........


NOVE TEHNOLOGIJE USLOVILE SU:

• UVOĐENJE AUTOMATIZACIJE UPRAVLJANJA PROCESOM TRANSPORTA PRIMENOM

SAVREMENIH INFORMACIONIH SISTEMA, MATEMATIČKIH METODA, ELEKTRONSKIH

RAČUNARA I DRUGIH MERA;

• OPTIMIZACIJU TRANSPORTNIH LANACA;

• KOMPLEKSNO PROUČAVANJE I PRIMENU LOGISTIKE KAO NOVE DISCIPLINE KAKO

SA TEHNIČKO-TEHNOLOŠKOG, TAKO I KOMERCIJALNO-FINANSIJSKOG ASPEKTA;

• RAZVOJ SPECIJALIZOVANIH PREVOZNIH SREDSTAVA INTEGRALNIH SISTEMA

TRANSPORTA (ODVOZNO-DOVOZNIH DRUMSKIH SREDSTAVA, ŽELEZNIČKIH PLATO-

KOLA, AVIONA ŠIROKOG TRUPA, RAZLIČITIH KONTEJNERSKIH, RO-RO I FIDER-

BRODOVA I SL.);

• FORMIRANJE I RAZVOJ DISTRIBUTIVNIH CENTARA U VEĆIM AGLOMERACIJAMA

KAO ZNAČAJNIH KARIKA U SFERI DISTRIBUCIJE MATERIJALNIH DOBARA, UZ

POŠTOVANJE NAČELA MARKETING LOGISTIKE;

• RAZVOJ MORSKIH, KOPNENIH I LUČKIH TERMINALA INTEGRALNOG TRANSPORTA;

• RAZVOJ RACIONALNIH FORMI ORGANIZACIJE LINIJSKIH VOZOVA, BRODOVA,

INTEGRALNOG TRANSPORTA ITD.;

• RAZVOJ POSEBNIH INTEGRISANIH TEHNOLOGIJA TRANSPORTA: KOPNENIH,

POMORSKO-KOPNENIH I KOPNENIH MOSTOVA

TENDENCIJE RAZVOJA SAVREMENE TEHNOLOGIJE TRANSPORTA

ISTORIJSKI (FAZNI) ASPEKT :

PRVA FAZA:

KARAKTERIŠE JE STANJE KADA JE SVAKA GRANA ODVOJENO RAZVIJALA “SVOJE”

KAPACITETE I “SAMOSTALNO” NUDILA USLUGE NA TRANSPORTNOM TRŽIŠTU

DRUGA FAZA:

RAZVOJ KOOPERACIJE I KOORDINACIJE RADA U TRANSPORTU

TREĆA FAZA:

RAZVOJ INTEGRALNIH – SAVREMENIH TEHNOLOGIJA KOMBINOVANOG

TRANSPORTA

ČETVRTA FAZA (AKTUELNA):

PRIMENA I RAZVOJ PRINCIPA LOGISTIKE (MARKETING LOGISTIKE).

ZNAČAJ I ULOGA TRANSPORTA U SAOBRAĆAJNOM SISTEMU

SAOBRAĆAJNI SISTEM ČINE VELIKI I SLOŽENI TEHNOLOŠKI PODSISTEMI RAZLIČITIH

VIDOVA TRANSPORTA.

VIDOVI SE MEĐUSOBNO RAZLIKUJU PO OSNOVNIM TEHNOLOŠKO-EKONOMSKIM

SVOJSTVIMA.

TRANSPORT KAO DELATNOST KARAKTERIŠE:

• PROSTORNO DELOVANJE TRANSPORTNOG PROCESA

• JEDINSTVEN PROCES PROIZVODNJE TRANSPORTNIH USLUGA

• INTEGRALNOST PROCESA TRANSPORTA

• INTEGRALNOST I UNIFICIRANOST SREDSTAVA PREVOZA I

• PRISUTNOST KORISNIKA U SAMOM PROCESU (PRISUSTVO POŠILJAOCA I

PRIMAOCA)

ASPEKT LOGISTIČKE I TEHNOLOŠKO-EKONOMSKE NAMENE:

• INDUSTRIJSKI (PROCESNI, MEĐUPOGONSKI I SPOLJNI INDUSTRIJSKI) I

• JAVNI (MAGISTRALNI TRANSPORT)


SVAKI VID TRANSPORTA PREDSTAVLJA SLOŽENU MULTIDISCIPLINARNU

DELATNOST, KOJU KARAKTERIŠU OSOBENOSTI U RAZMEŠTAJU, RAZLIČITA

TEHNIČKA OPREMLJENOST, RAZNOVRSNOST UNIVERZALNOG I SPECIJALIZOVANOG

VOZNOG PARKA, SPECIFIČNI USLOVI EKSPLOATACIJE, RAZLIČITI OBLICI

ORGANIZACIJE, PROIZVODNOST RADA I DR. TO IZISKUJE I RAZLIČITE TROŠKOVE

ŽIVOG I OPREDMEĆENOG RADA PRI IZVRŠENJU PREVOZA, ODNOSNO

PREDODREĐUJE OBLASTI NAJRACIONALNIJEG KORIŠĆENJA SVAKOG VIDA

TRANSPORTA U PREVOZU ROBE I PUTNIKA.

STEPEN ZADOVOLJENJA POTREBA PRIVREDE I DRUŠTVA POJEDINIM VIDOVIMA

TRANSPORTA U REALNIM USLOVIMA U FUNKCIJI JE SLEDEĆIH FAKTORA:

• KARAKTER I NIVO RAZVOJA MATERIJALNO-TEHNIČKE BAZE POJEDINIH VIDOVA

TRANSPORTA, ŠTO OPREDELJUJE NJIHOVU MOGUĆNOST DA ZADOVOLJE ZAHTEVE

ZA PREVOZOM;

• RAZMEŠTAJ TRANSPORTNIH SREDSTAVA ODNOSNO TRANSPORTNIH

ORGANIZACIJA I NASELJENIH PUNKTOVA;

• ORGANIZACIJA PREVOZNOG PROCESA, MOGUĆNOST U POGLEDU ROKA DOSTAVE

ROBE, KAO I POUZDANOST PREVOZA.


PRI UTVRĐIVANJU SFERE RACIONALNE PRIMENE I RAZVOJA POJEDINIH VIDOVA

TRANSPORTA NEOPHODNO JE POŠTOVATI OPŠTEDRUŠTVENE I TRANSPORTNE

FAKTORE:

OPŠTEDRUŠTVENI FAKTORI:

• RAZLIČITA STRUKTURA I VELIČINA PROIZVODNJE I POTROŠNJE, KOJA

PREDODREĐUJE VELIČINU I PRAVCE PREVOZA, ODNOSNO TOKOVA ROBE;

• NOMENKLATURA I NERAVNOMERNOST PROIZVODNJE, KOJA UTIČE NA

RITMIČNOST RADA, STANJE ZALIHA, KOJE ODREĐUJU ZAHTEVE ZA TRANSPORTOM;

SPECIFIČNI TRANSPORTNI FAKTORI:

• RAZMEŠTAJ I RAZVOJ SAOBRAĆAJNE MREŽE;

• USLOVI EKSPLOATACIJE, POSEBNO SLOŽENOST I RITMIČNOST RADA;

• NIVO PROPUSNE MOĆI I PREVOZNE SPOSOBNOSTI;

• TEHNIČKA OPREMLJENOST;

• NIVO TEHNOLOGIJE, SISTEM ORGANIZACIJE PREVOZNOG PROCESA I SL.


KADA JE MOGUĆE PREVOZ REALIZOVATI RAZLIČITIM VIDOVIMA TRANSPORTA, U

CILJU IZBORA OPTIMALNIH REŠENJA POSMATRANO SA OPŠTEDRUŠTVENOG

ASPEKTA KAO KRITERIJUMI IZBORA POJAVLJUJU SE SLEDEĆI POKAZATELJI:

• NIVO EKSPLOATACIONIH TROŠKOVA (TROŠKOVA PREVOZA),

• VELIČINA INVESTICIONIH ULAGANJA,

• BRZINA DOSTAVE I ROK DOSTAVE ROBE,

• NIVO PROPUSNE MOĆI I PREVOZNE SPOSOBNOSTI,

• MOGUĆNOST OBEZBEĐENJA PREVOZA U RAZLIČITIM USLOVIMA,

• POUZDANOST I NEPREKIDNOST PREVOZA, MOGUĆNOST REALIZACIJE PREVOZA

MASOVNIH RAZMERA,

• MOGUĆNOST OČUVANJA PREVOŽENE ROBE,

• MOGUĆNOST RACIONALNOG ISKORIŠĆENJA VOZNOG PARKA I TEHNIČKIH

SREDSTAVA,

• MOGUĆNOST PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA TRANSPORTA, MEHANIZACIJE

UTOVARNO-ISTOVARNIH POSLOVA IDR.

Veličine gornjih pokazatelja variraju zavisno od vida transporta. Zavise od:

• veličine i strukture robnih tokova,

• daljine prevoza

• vrste i količine robe u otpremi

• vrste voznog parka

• materijalno-tehničke baze vida transporta,

• usklaĎenosti odnosa “tovarenog i praznog” pravca i dr.


PROPUSNA MOĆ

ONA KOLIČINA TRANSPORTNIH SREDSTAVA (VOZOVA, BRODOVA, AUTOMOBILA,

AVIONA) KOJA MOŽE BITI PROPUŠTENA U JEDINICI VREMENA (ČAS, DAN, MESEC,

GODINA) KROZ ODREĐENU DEONICU TRANSPORTNOG PUTA, UTOVARNO-

ISTOVARNOG PUNKTA I PUNKTA TEHNIČKOG OPSLUŽIVANJA, PRI POSTOJEĆEM

STEPENU NJIHOVE TEHNIČKE OPREMLJENOSTI I NAJRACIONALNIJOJ

TEHNOLOGIJI I ORGANIZACIJI RADA

PREVOZNA SPOSOBNOSTTRANSPORTNIH SREDSTAVA (VOZNOG PARKA)

PODRAZUMEVA SE NAJVEĆI PROMET (TKM) KOJI MOŽE BITI IZVRŠEN U ODREĐENOM

VREMENSKOM PERIODU PREVOZNIM TRANSPORTNIMSREDSTVIMA, PRI NAJBOLJIM

USLOVIMA NJIHOVOG KORIŠĆENJA, PRI NAJRACIONALNIJIM METODAMA

ORGANIZACIJE SAOBRAĆAJA I NAJBOLJOJ ORGANIZACIJI I TEHNOLOGIJI RADA

PUNKTOVA UTOVARA – ISTOVARA I TEHNIČKOG OPSLUŽIVANJA.

Documents

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA