Tehnologija Proizvodnje Americke Brusnice 2deo

Amerika brusnica - Tehnologija proizvodnje i razmnoavanja, i standardi klasifikacije 1

USAID Srbija

Agrobiznis

Projekat

AMERIKE BRUSNICE - Vaccinium macrocarpon -

Tehnologija proizvodnje i razmnoavanja, i standardi klasifikacije

Robert J. Tomesh, Horticulture Specialist, University of Wisconsin - Extension Jasminka Milivojevi, doc. dr, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu

Beograd, Avgust 2009 Maj 2010


Deo 1: Opis i uslovi gajenja amerike brusnice

Izgled biljke Brusnica koja se na podruju Severne Amerike gaji za komercijalnu proizvodnju je niska,

drvenasta i zimzelena puzavica koja pripada porodici biljaka Ericaceae, i poznata je pod latinskim nazivom Vaccinium macrocarpon Ait. Prirodno stanite ove vrste brusnice krupnih plodova su kisela, movarna zemljita Severne Amerike.

Sl. 1: Plod brusnice u fazi trenja U morfolokom smislu kod brusnice razlikujemo dva tipa grana: vertikalne grane (eng.

uprights) i puzee grane (stoloni) koje se horizontalno pruaju po povrini zemljita (eng. runners). Puzee grane (stoloni) nastaju iz bazalnih ili vrnih vegetativnih pupoljaka stabla, veoma su snane i mogu dostii duinu i nekoliko metara. Vertikalne grane se razvijaju na nodusima stolona i one mogu dostii visinu 10 do 20 cm.

U toku prve i druge godine vertikalne grane rastu uspravno, a kako postaju sve vie, poinju da se savijaju i padaju po zemlji pri emu samo vrhovi biljke (8-12 cm) ostaju uspravni. Neposredno na samim vertikalnim granama se razvijaju cvetovi, odnosno plodovi. Novi vertikalni prirasti se mogu u svakom trenutku razviti iz lateralnih meovitih pupoljaka stolona ili iz savijenih i puzeih vertikalnih grana. Listovi ostaju na biljci 2 do 3 godine. Lie brusnice je tokom leta sjajno i tamno zeleno, a zimi, tokom perioda mirovanja, lie gubi hlorofil i postaje crveno. Ukoliko se stoloni nalaze u kontaktu sa vlanim zemljitem, u bilo kom trenutku se moe razviti koren. Korenov sistem je sastavljen od veoma tankih fibroznih ila, bez korenovih


Sl. 2: Puzea grana (stolon) sa vertikalnim granama

dlaica. Plitak je i retko prodire dublje od par santimetara. Sposobnost razvijanja korenovog sistema iz stabljike znatno olakava vegetativno razmnoavanje brusnice.

Osnovni preduslovi za gajenje amerike brusnice:

- Kiselost zemljita: pH vrednosti izmeu 3 i 5,5 - Prema klimatskim zonama rasta biljaka iju je kategorizaciju ustanovilo

Ministarstvo poljoprivrede SAD, uspena proizvodnja severnoamerike brusnice je u zonama 3 7 1

- Vegetativni period sa najmanje 110-150 dana bez mraza - Plitak nivo podzemnih voda: 15-90 cm od povrine - Preporuuje se zemljite sa dosta organskog sadraja (humusno) ili peskovito - Nagib zemljita na kome se brusnica gaji ne treba da bude vei od 2% (ravno) - Zasadu brusnice je godinje potrebno oko 50-60 cm vodenog taloga koji dobija iz

padavina ili navodnjavanjem - Prosean prinos brusnice je oko 1,5 kg po m ili 15 t/ha

Kako bi proizvodnja brusnice bila uspena i isplativa, potrebna je odgovarajua kombinacija klimatskih uslova, sastava zemljita i koliine vlage, pri emu su posebno znaajne karakteristike tla i vode. Pre jednog veka prinos brusnice je iznosio manje od 6.400 kg po povrini od 40 ari (1 akr, ili 1 jutro), dok je danas prinos dostigao 24.000 kg po akru. Brusnica je bioloki vredna, hranljiva namirnica, viestruko korisna po zdravlje i predstavlja bitan izvor antioksidanasa. Plod se moe konzumirati u sveem stanju, smznut, preraen u sokove, konzerviran, iseckan, u vidu sosa, kao ele i kao osueno i zaeereno voe.

1 Srbija (klimatske zone rasta biljaka) - RHMZ: Veci deo Backe 6b, juzno, uz Dunav 7a, severno

od Dunava 6a, Srem 7a; Banat 6a-severoistocni deo 5b, Beograd 7b, severna Srbija 7a; Sumadija 7a a vii delovi 6b; Sandzak (nii delovi) 6a, 6b, (vii delovi) 4b-5b; Dolina Velike i June Morave 7a; kotline centralne i june Srbije 7b; istona Srbija 6b/7a; Kosovo (sever) 6b/7a, (jug sa Metohijom) 7b/8a.


Klimatska zona otpornosti biljaka-proizvodnja Brusnica se u Severnoj Americi gaji u klimatskom pojasu koji se prostire od otre kontinentalne klime u Viskonsinu pa do toplije klime Nju Dersija. Taj pojas proizvodnje, prema kategorizaciji Ministarstva poljoprivrede SAD,tzv. USDA zoni otpornosti biljaka, obuhvata Zonu 3 (severni deo drave Viskonsin) do Zone 7 (drava Nju Dersi). Niske temperature (oko -12C) ili ak i vie, ukoliko ih prati jak i hladan zimski vetar, dovode do izmrzavanja lia i pupoljaka brusnice. U klimatskim zonama u kojima se temperature sputaju ispod take smrzavanja, zasade brusnice treba natopiti vodom koja e zalediti tako formirajui zatitni izolacioni sloj leda. U toplijim krajevima, nakon otopljavanja zasade treba ponovo natopiti vodom kako bi se stvorio novi zatitni sloj leda ili potopiti vodom ukoliko doe do naglog pada temperature.

Vegetacijski period Duina vegetativnog perioda, koji obuhvata vremenski raspon od poslednjeg prolenog jakog mraza do prvog jesenjeg mraza, je obino oko 110-150 dana bez mraza (to se ponekad u jesen obezbedjuje navodnjavanjem). U severnom Viskonsinu se gaje odreene sorte brusnice iako u tom regionu ima svega oko 110 dana bez mraza. Zasad se tokom vegetativnog perioda titi od sezonskog mraza potapanjem vodom ili prskanjem sprinklerima. U Viskonsinu se moe desiti da doe do mraza tokom bilo kog meseca vegetativnog perioda.

Padavine evapotranspiracija navodnjavanje Potrebe za navodnjavanjem zavise od koliine padavina tokom vegetativnog perioda brusnice, kao i od evapotranspiracije (gubitka vode usled isparavanja iz zemljita i preko lia biljaka).Ukoliko je prosena temperatura tokom vegetativne sezone ispod 26C, dovoljno je da biljka dobija oko 50-60 cm vodenog taloga putem padavina ili navodnjavanjem. Ukoliko je temperature iznad 26C ili duvaju suvi vetrovi, neophodno je navodnjavanje prskanjem kako bi se biljka rashladila i kako bi se nadoknadio gubitak vlage do kog dolazi usled poveane evapotranspiracije.

Toplota / Vegetativni dani Temperature koje preovladjuju tokom vegetacijskog perioda utiu na rast biljke i sazrevanje ploda. Pokazalo se da su optimalne temperature za uzgoj brusnice od 16 - 27C. Temperature ispod 16C usporavaju rast biljke i sazrevanje ploda. Sa druge strane, visoke temperature utiu na pojavu oegotina na plodu. Visoke jesenje temperature spreavaju razvoj crvenila ploda. Suma efektivnih temperatura (GDD- Growing Degree Days - prosena vrednost akumulirane toplote u vegetacijskom periodu) odredie dan kada se moe oekivati poetak vegetativnog perioda brusnice. U severnom Viskonsinu brusnica zri pri sumi efektivne temperature 1900 o.C do 2400 o.C na bazi7C. Da bi se bioloki procesi normalno odvijali, potrebno je da brusnica prodje period zimskog mirovanja na temperaturi iznad 7 (oko 2500 sati), medjutim taj proces se prekida ukoliko dodje do pada temperature ispod 7C. Na primer, u dravi Vaington , u kojoj mrazevi traju manje od 1500 sati, to dovodi do produenog perioda cvetanja.

Kiselost zemljita na kom se brusnica gaji Brusnica se u Severnoj Americi tradicionalno gaji na movarnom zemljitu, medjutim u poslednjih nekoliko godina se pokazalo da i zasadi brusnice na suvom zemljitu mogu dati dobre rezultate. Obe vrste zemljita moraju ispunjavati osnovne uslove za sadnju brusnice humusno


ili delimino peskovito zemljite; kiselost zemljita od 3-5,5 pH; nagib zemljita manji od 2%, i visok nivo podzemnih voda u letnjem periodu (15-91 cm). Tzv. suva proizvodnja moe iziskivati dodatne trokove pripreme parcele, i takodje moe dovesti do potekoa u odravanju potrebnog nivoa podzemnih voda. Preteno peskovita zemljita sa slabijom oceditou/drenaom (npr. ispod zemljita je sloj glinue) mogu spreavati odvodjenje suvine vode sa zasada. Vrste zemljita koja ispunjavaju osnovne uslove za gajenje brusnice su kisela, humusna ili peskovita zemljita, uz obezbedjeno zadravanje vode na manjoj dubini. Napravljeno je i nekoliko oglednih zasada brusnice gde se ova biljka gaji na gumenoj foliji kako bi se spreilo preterano oticanje vode tj. drenaa zemljita.

Potreba za vodom U periodu od prolenog otopljavanja do zimskog mirovanja, zasadu brusnice je potrebno oko 2,5cm vodenog taloga sedmino. Brusnica ima plitak koren, biljka se brzo sui tako da manjak vode i vlage utiu na rast biljke i na prinose, ak i u narednim sezonama. Dodatne koliine vode su potrebne u cilju zatite biljke (okota i ploda) od izmrzavanja, kako u periodu zimskog mirovanja tako i tokom vegetativnog perioda. Ukoliko je temperatura vazduha vea od 26C, brusnicu je potrebno navodnjavati prskanjem kako bi se biljka rashladila i kako bi nadoknadila gubitak vlage usled visoke temperature. Plantae brusnice koje se beru uz upotrebu vode potapaju se tri puta vodom u visini od 30 cm: 1) prvi put u oktobru kako bi se skinuo plod, 2) potom jo jednom kako bi se skinulo suvino lisce i granice, i ,3) na kraju - pred zimu kako bi se stvorio zatitni sloj leda. Zasade koji se beru tzv. suvim postupkom, ne treba natapati kako bi se plod skinuo. Godinje potrebe biljke za vodom se razlikuju u zavisnosti od naina i tehnike proizvodnje. U proseku se u sezoni potroi oko 2.310.000 galona/0,4 ha zasada (priblino 21.880.000 lit/ha ili 2.188 lit/m2), to opet zavisi od prakse proizvodjaa. Uz zasad je potrebno imati i rezervoar za vodu, koji e sluiti za navodnjavanje ali i za preiavanje vode, naroito one nakon plavljenja zasada. Voda (bilo da je iz bunara ili sistema za zalivanje) koja ima visok sadraj soli ili baza moe uticati na sastav tla i poveati kiselost zemljita. Primenom sumpora ili sumporne kiseline moe se smanjiti prisustvo krenjaka u vodi.

Ocena sorti brusnice

Dananja komercijalna brusnica je poreklom iz Severne Amerike. Izbor sorte za nove zasade u dravi Viskonsin zasniva se na kvalitetu plodova, njihovoj veliini i boji, kao i stabilnosti proizvodnje iz godine u godinu. Najea sorta je Stevens. To je srednje kasna sorta sa krupnim plodovima i dobrom bojom. Proizvodnja ove sorte je prilino stabilna godinama unazad. Ben Lear je jo jedna od popularnih sorti. Karakteristina je po prilino krupnim plodovima koji rano dobijaju boju. Ben Lear je osetljiviji na loe organizovanu proizvodnju tako da, ukoliko se operacije u proizvodnji ne organizuju i sprovedu na pravi nain i u pravo vreme, prinosi ove sorte variraju iz godine u godinu. Ostale popularne sorte obuhvataju Searles, Pilgrim i McFarlin. Preporuuje se da prilikom stvaranja zasada obuhvatite uzgoj vie razliitih sorti kako biste produili sezonu berbe a i smanjili rizike povezane sa monokulturama. S obzirom na to da e


zasad brusnice trajati godinama (60 i vie), bitno je izabrati pravu sortu koja u vaem kraju dobro uspeva. Greke u izboru sorte ili odabiru i pripremi parcele za sadnju odraavaju se na prinose i kvalitet dugi niz godina.

Popularne sorte:

Stevens srednje kasna sorta karakteristina po krupnim plodovima (1,52 gr) i odgovarajuoj boji. bun ove sorte brusnice nije preterano osetljiv na ambijentalne faktore. Ova sorta ve godinama unazad daje stabilne prinose od oko 26.800 kg/ha. Sorta Stevens je hibridna sorta koja je nastala 1950.godine ukrtanjem McFarlin i Potters. Ben Lear ova rana sorta karakteristina je po krupnim plodovima (1,36 gr) koji rano dobijaju boju i ija je boja izraena. Kako bi prinosi bili zadovoljavajui, sa bunom ove sorte treba paljivo postupati. Dobijena 1901.godine selekcijom i kultivisanjem divlje sorte. Pilgrim Sorta krupnog ploda (1,6 gr) koji kasno dobija boju, ali je namenjen za ranu etvu. Osetljivija je od sorte Stevens. Daje dobre prinose i predstavlja hibrid sorti Prolific i McFarlin. Searles Plod je oblika masline, ujednaene svetlopurpurne boje kada je zreo i raste na vrhu buna sasvim u suncu. Plod je jednake veliine (1,36 gr), nije sjajan, ree aren. Ova sorta zri u sred sezone. Dobijena kultivisanjem divlje biljke brusnice poreklom iz movara Viskonsina. Mc Farlin - Poreklom iz oblasti Kejp koda, drava Masausets. Plod je mali (1,25 gr) srednje crvene boje. Grygleski Hibrid Sorta sa poveanom otpornou prema truljenju ploda, nastala selekcijom 1980.-tih godina.

HyRed novija sorta, odabrana zbog tamno crvene boje ploda. Tokom probnog perioda proizvodnje, pokazalo se da ova sorta po veliini ploda i prinosima moe da parira Stevens i Ben Lear sorti.

Bergman Karakteristina po veoma krupnom plodu (od 1-2 cm) i srednje crvenoj boji. Prinosi se ubiraju sredinom sezone. Mullica Queen Sorta koja je relativno brzo prihvaena zbog izuzetno visokih prinosa (oko 40.000 kg/ha), jedinstvenog genetskog porekla koje nije na bilo koji nain povezano sa Stevens ili Ben Lear sortom.

DeMornville Plod je vei nego kod sorte Stevens, kree se od 2,0 do 2,5 gr i izraenije crvene boje. Sorta je nastala 1993. godine i ima jedinstveno genetsko poreklo. Zri sredinom sezone i daje prinose od oko 30.000 kg/ha. Crimson Queen Prva sorta koja je nastala tokom Programa uzgoja brusnice univerziteta Rutgers. Njene odlike su: visoki prinosi, krupan plod, dobra boja, na probnim parcelama je


davala prinose od oko 30.000 kg/ha, zri sredinom sezone. Ovaj hibrid je nastao ukrtanjem Stevens-a i Ben Lear-a.

SORTA2 PROSEAN PRINOS (tona / hektaru) VELIINA PLODA

(u gr) SKLADITENJE - %

TRULJENJA ( u periodu od 4 meseca)

Beckwith 28,12 1,43 4,8

*Ben Lear 24,17 1,36 6,6

Centennial 27,59 1,43 4,8

Centerville 30,90 1,08 3,9

Early Black 22,02 0,81 4,0

FN Searles 30,16 1,47 6,0

Franklin 21,06 1,05 4,7

Hollistar Red 26,12 1,51 8,6

*Howes 23,35 0,91 2,1

Matthews 24,64 1,40 9,5

*McFarlin 21,90 1,25 2,5

*Pilgrim 25,09 1,61 7,1

Rezin 24,22 1,09 3,7

*Searles 25,72 1,36 1,8

*Stevens 26,89 1,52 4,0

(Podatke sakupio D.M. Boone, Odeljenje patologije, Univerziteta Viskonsin, Medison. Ocenjivano je vie od 90 sorti brusnice, meutim veina sorti se ne gaji u Viskonsinu, ve su zasaene na parceli Dubay Marsh, kako bi se mogle prouavati njihove karakteristike).

Navedeni podaci o prinosima i veliini ploda odnose se na desetogodinji period od 1983-1992. Procenat truljenja pri skladitenju brusnica koje se beru tzv. suvim postupkom odnosi se na period od 1985-1992. Procenat truljenja kod brusnica koje se beru uz upotrebu vode je dvostruko vei. Podaci o procentu truljenja pri skladitenju dobijeni su nakon perioda od 4 meseca tokom kojih je brusnica bila uskladitena u hladnom skladitu.

2 *Sorte brusnice kod kojih su zatiena autorska prava stvaralaca sorte


Podaci o prinosima dobijeni su na osnovu koliine runo brane brusnice svake sorte sa po 2 parcele povrine 30 cm a potom preraunati u odnosu na povrinu jednog jutra (oko 40 ari). Podaci o teini ploda dobijeni su na osnovu merenja teine 2/4 uzorka, prebrojavanjem a potom klasifikovanjem trulih, oteenih i zdravih plodova. Brusnica je u hladnom skladitu uvana oko 4 meseca.

Boja je bila najizraenija kod sorti EarlyBlack, Franklin i Ben Lear. Najvee plodove daju sorte Pilgrim, Stevens i Hollinstar Red. Najmanji gubici (najmanje truljenje) posle skladitenja od 4 meseca bili su kod sorti Howes, Centerville, EarlyBlack i Reyin McFarlin.

Sl. 3: Mehanizovana berba brusnice potapanjem


Deo 2

Razmnoavanje i nega amerike brusnice

Razmnoavanje brusnice Poetkom 19. veka brusnica se brala na svom prirodnom stanitu. Da bi se poveao broj

sadnica u zasadu, itavi delovi prirodnog zasada brusnice su iskopavani zajedno sa korenovim sistemom biljaka i presaivani na movarno ili organsko tle. Neto kasnije, zasadi brusnice su se zasnivali tako to su se skidale reznice tokom sezone mirovanja uglavnom sa vertikalnih grana i razbacivale po povrini zemljita pripremljenog za sadnju, a zatim ukopavale, uz nadu da e delovi biljaka pustiti korenje i preiveti. Poslednjih 20 godina uvedene su nove sorte brusnice ije razmnoavanje se vri ili mikropropagacijom (kulturom tkiva) ili zrelim reznicama. Oba naina razmnoavanja predstavljaju najee koriene alternativne vrste razmnoavanja. Uzimanje reznica u naim uslovima treba izvoditi u februaru do sredine marta. Skidaju se reznice duine 5-10 cm i postavljaju na dubinu od 3 cm u tresetni supstrat (meavinu treseta i perlita ili treseta i vermikulita). Oiljavanje reznica se odvija u plasteniku ili stakleniku tokom 35 dana, nakon ega se tako oiljene reznice mogu zasaditi na otvoreno polje. Da bi se dobro oilile, reznicama je potrebno obezbediti dosta vlage, ali se ne sme dozvoliti da budu potpuno u vodi. Veoma je vano obratiti panju na polaritet reznice, odnosno u zemlju postavljati morfoloki donji pol reznica tj. onu stranu reznice koja je bila blia biljci sa koje je reznica uzeta. Ukoliko se postupi suprotno, odnosno reznica zasadi sa vrhom okrenutim na dole, nee pustiti korenie. Vano je znati da e se koren razviti na bilo kom delu biljke koja je pobodena u vlanu zemlju.

Sl. 4: Oiljene reznice amerike brusnice


Koliko je sadnica potrebno? Sadnice brusnice se najee veoma brzo primaju u zemljitu na kome su zasaene, pri

emu presudni znaaj ima pravilno i redovno navodnjavanje. Kada se sadnja vri poetkom vegetacije, biljka brzo raste i razvija snane stolone, usled ega postaje otpornija. Istraivanja su pokazala da je maksimalno rastojanje sadnje izmeu biljaka brusnice oko 50 cm (to znai 4 biljke/m2). Ukoliko je razmak izmeu biljaka 33 cm (to znai 6 biljaka/m2), uz adekvatno navodnjavanje i dugu sezonu vegetacije, tokom prve godine e se biljke iriti neverovatnom brzinom, uz mogunost donoenja prvog roda ve u drugoj godini. Manji razmaci od 30 cm izmeu biljaka u redu smatraju se prevelikom investicijom za nae uslove. Neposredno pred sadnju oiljene biljke treba dre potopljene u vodi, kako se ne bi osuile. Ukoliko se biljke potpuno osue, moe doi do velikih gubitaka sadnog materijala.

Nega biljaka nakon sadnje Kako bi se najbolje iskoristile prednosti sezone vegetacije, u naim ekolokim uslovima

najbolje je izvesti sadnju u aprilu do sredine maja. Kada se sadnice rasporede u leje i posade dovoljno je samo konstantno ih navodnjavati (oroavati) to zahteva dosta vremena (optimalna preporuena norma zalivanja je 1 cm vodenog taloga dnevno). Voda ne treba da bude na samoj povrini zemljita. Meutim, s obzirom da brusnica ima veoma plitak korenov sistem, vano je odravati nivo vode u zemljitu vlaenjem povrine zemljita ili neposredno ispod povrine. To znai da navodnjavanje zemljita treba izvoditi nekoliko puta dnevno, posebno kada su visoke temperature. Jednom kada se prime, sadnice brzo napreduju i potrebno ih je neprekidno ubriti.

U pripremi zemljita potrebno je dodati sumpor u prahu (2-5 kg/100 m2) i inkorporirati ga u podlogu. Takoe, nekoliko dana pred sadnju se poinje sa primenom osnovnog mineralnog ubriva u gornjem sloju peska, na dubini 5-7 cm. Dodaju se Urea (100 g/100 m2) i NPK ubrivo (formulacija: 10-20-20, 12-24-12 ili 14-14-14) u koliini od 45 kg/0,4 ha (100 g/100 m2). Prihrana azotnim ubrivom (Urea ili kompleksno mineralno ubrivo sa naglaenim sadrajem azota) se nakon sadnje izvodi na svake dve nedelje tokom vegetacije, koliina 5-10g/100 m2.

Sl. 5: Izgled biljaka u 1. godini nakon sadnje U toku redovne proizvodnje preporuuje se prihranjivanje Ureom u 4 navrata (sa po 5 kg/ha). Prvo prihranjivanje se preporuuje u fazi kada se uoava novi porast duine 1 cm (april), drugo


prihranjivanje se izvodi u fenofazi cvetanja, tree bar dve nedelje kasnije i etvrto prihranjivanje treba izvesti u fazi intenzivnog porasta ploda (prenik ploda oko 0,75 cm). Oko 15. avgusta se prestaje sa prihranom kako bi biljka ovrsnula pre zime i pripremila se za ulazak u period sa niskim temperaturama. ubrenje mladih presaenih biljaka je od presudnog znaaja jer u samom pesku ima malo ili uopte nema hranljivih sastojaka.

Kontrola korova je kljuna kod zasnivanja novih zasada brusnice jer tako biljke bolje iskoriavaju svetlost, vodu i hranljive sastojke iz zemljita. Runo uklanjanje korova (plevljenje) se preporuuje u godini sadnje. U poreenju sa ovim nainom, herbicidi su relativno jeftini, ali su opasniji za mlade biljke. Od druge ili tree godine preporuuje se dodavanje herbicida Devrinol (napropamid) za spreavanje razvoja nicajuih korova iz semena. Nakon aplikacije herbicida potrebno je izvriti zalivanje tretirane povrine kako bi se herbicid inkorporirao u zemljite. Za suzbijanje jednogodinjih i viegodinjih travnih korova preporuuje se tretiranje sa selektivnim herbicidom Select super (clethodium) tokom intenzivnog porasta korova u prolee.

Dodavanje sloja peska visine 1 cm je neophodna mera, koja se izvodi svake godine do pete godine starosti zasada, kada se formira gust tepih po povrini parcele zbog ega dalje dodavanje peska vie nije potrebno.

Sl. 6: Neki od naina rune berbe brusnice


Deo 3

Standardi za klasifikaciju amerike brusnice

Standardi SAD za klasifikaciju sveih i brusnica za preradu (USDA Aug 1957, Jan 1997)

51.3030 Opte odredbe (a) Navedene odredbe se primenjuju samo u sluaju standardno gajene brusnice (Vaccinium

macrocarpon). (b) Prevashodna namena standardizacije je klasifikovanje brusnica namenjenih za proizvodnju

soseva od ceene brusnice. Kada je brusnica namenjena za drugu vrstu proizvoda poput sosa od celih plodova,sastojaka koktela, i dr. mogu postojati drugi zahtevi u pogledu veliine i kvaliteta ploda a na osnovu faktora kvaliteta i nedostataka koji su obuhvaeni ovom standardizacijom.

Klase

51.3031 Klasa 1 po US gradaciji kvaliteta Brusnica I klase (U.S. No. 1) po USA gradaciji daje se sveoj brusnici koja je ista, zrela, dobre boje, nije mekana niti trula, nije crvljiva niti su vidljive rupe od crva i koja nema vidljiva oteenja poput uboja, naprslina, smrtzotina, oegotina, stranih materija, oboljenja, zatim oteenja prourokovanih biljnim tetoinama ili tragova mehanikih ili ostalih udaraca.

(a) minimalna veliina ploda je 7,1mm (u preniku) (b) U cilju adekvatne klasifikacije i postupanja, dozvoljena su sledea odstupanja: (1) tolerie se 3% sitnijih plodova: (2) 20% plodova koji nisu u skladu sa standardima zahtevane boje ploda: (3) 10% plodova koji nisu u standardu sa ostalim standardima klase I, ali se u okviru te mase tolerie

polovina tj.5% mase plodova sa tragovima od crva, mekanih ili prezrelih: pod uslovom da je dozvoljena tolerancija od dodatnih 2% mekanih ili prezrelih plodova, ili ukupno najvie 7% plodova sa tragovima od crva, mekanih ili prezrelih plodova u otpremi ploda ili na mestu dopreme. I jo pod uslovom da je najvie 0,5% plodova obuhvaenih navedenom tolerancijom obolelo od crne trulei; i da

(4) 1/10 od 1% ine crvljive brusnice. Neklasifikovane

51.3032 Neklasifikovane


U kategoriji neklasifikovanih nalaze se brusnice koje nije bilo mogue razvrstati u vaee klase kvaliteta. Pojam neklasifikovane ne podrazumeva klasu u okvisu standarda, ve znai da nijedna vrsta klasifikacije nije primenjena. Definicije 51.3033 istoa

Pod istim plodom se podrazumeva plod koji je praktino oien od zemlje, praine, ostataka sredstava za zatitu bilja ili bilo koje strane materije. 51.3034 Zrelost

Zrelost znai da je brusnica dostigla stepen razvoja kojim e biti omoguen zavretak procesa zrenja. 51.3035 Dobro razvijena boja Dobro razvijena boja podrazumeva da je 75% pokoice ukupnog ploda, ruiaste ili crvene boje u skladu sa karakteristikama sorte.

51.3036 Oteenja Pod oteenjem se podrazumeva bilo kakav nedostatak koji znatno utie na jestivost ploda ili zahteve u pogledu kvaliteta ploda za preradu. Sledee se smatra oteenjem:

(a) Prisustvo strane materije u koliini koja znatno utie na kvalitet preraene brusnice u pakovanju: (b) Bilo koji od navedenih nedostataka ili kombinacija nedostataka koji premauju procenat

tolerancije dozvoljen za sledee nedostatke: (1) uboji i naprsline ploda koji znaajno utiu na jestivost ili kvalitet prerade brusnice; (2) Biljne tetoine insekti u situaciji kada povrina oteenja na pokoici koje je nastalo usled

prisustva insekata premauje prenik od 0,31cm.

51.3037 Prenik

Pod prenikom se podrazumeva najvea dimenzija izmerena pod pravim uglom a koja se odnosi na rastojanje od dela ploda na kome poinje peteljka pa do dela na kome plod cveta.

Specifikacija kvaliteta brusnice u rinfuzu (razvijena i koriena od strane jednog od najveih svetskih preradjivaa brusnice)

Opis proizvoda:

Svee ili smrznute brusnice su proizvod koji potie od vrstih, zrelih plodova koje se gaje na uobiajen nain na kultivisanom polju (vrsta Vaccinium macrocarpon). Ubrane brusnice se sortiraju i preiavaju


kako bi se dobio kvalitetan proizvod koji se potom skladiti na temperaturama potrebnim za njegovo ouvanje. Ovako dobijen proizvod zahteva dodatno preiavanje. Proizvod se nee prodavati niti koristiti pod drugim imenom niti menjati, proizvod e biti u skladu sa odredbama Pravilnika o hrani, lekovima i kozmetici ukljuujui i Odredbe o pesticidima, hemikalijama i aditivima. Preraiva mora imati pisanu izjavu uzgajivaa da je koristio samo registrovane pesticide i da u usevima nema nelegalnih ni opasnih ostataka pesticida.

Karakteristike Tolerancija Metod Ukus i miris Karakteristian za plod, bez dodatnih mirisa ili ukusa ulni

Boja Tipina brusnica-crvena; jednoobrazna, svetlo crvena, ruiasta i bela, dozvoljena tolerancija od najvie 3% na plod bez karakteristine boje (voe uto/zeleno)

(1) 80% pokoice je ujednaeno crvene boje; (2) 10% prihvatljivo belo; (3) Gotovo bez ikakvih primesa zelene/ute boje

Vizuelni

Boja (ukupno prisustvo pigmenta Antocijana)

25 mg/100 mg najmanje OSC

Veliina ploda 95% > 9/32 prenik Direktnim merenjem

Nedostaci

97% iskorienja ploda sa manje od 10% totalno smznutog ploda u sluaju brzo smrznutog voa. Bez ogranienja kod ploda sa ubojima i napuklinama. Plod treba da gotovo potpuno bude ist od nejestivih delova biljke (listova, peteljki, itd.), oteenja, stranih materija, trulei, vidljive bui, insekata, ostataka insekata, crva i rupa od crva.

Direktnim brojanjem na osnovu uzorka od 1/2 kg, to otprilike ini 375 bobica.

Vlaga pokoice 1.6% 0,5% vode koja se nalazi na pokoici voa (moe se meriti jedino kod sluaja sveeg, nesmrznutog ploda)

OSC

Smanjenje veliine ploda prilikom smrzavanja

2,5% 1.9% od ukupne teine plod usled gubitka vlage prilikom smrzavanja i skladitenja ploda

Direktnim merenjem teine

Pakovanje Sve ili smrznut plod se pakuje u paletne sanduke ili kontejnere prosene teine 450-500 kg. Prevozi se kamionima na koje staje oko 19 tona.


Deklaracija Svi kontejneri sa brusnicom moraju imati deklaraciju ili pratee papire na kojima je navedeno sledee: ime proizvoda ukljuujui bar-kod, neto teina, datum pakovanja i/ili broj otpremnog mesta (mesec/dan/godina), oznaku K ako su koer.

Temperature pri transportu i temperature skladitenja Svea transport i skladitenje +4 C 2,5C Smrznuta - transport i skladitenje -17C 6C

Oekivan rok upotrebe

1 mesec pri temperaturama od +4 C 2,5C

24 meseca pri temperaturama od -17C 6C

Sl. 7: Duboko-zamrznuta brusnica

Documents

Tehnologija Proizvodnje Americke Brusnice 2deo