of 131 /131
TEHNOLOGIJA BETONA TEHNOLOGIJA BETONA I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu 2. Nominalno i “stvarno” najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm)

TEHNOLOGIJA BETONA

  • Author
    -

  • View
    1.055

  • Download
    18

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Građevinarstvo

Text of TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

TEHNOLOGIJA BETONA

I OBLAST___________________________________________________________ 1. Zapreminski odnosi komponenti u svezem i osvrslom betonu

2. Nominalno i stvarno najkrupnije zrno agregata i postupak odredjivanja stvarno najkrupnijeg zrna u mesavini agregata Nominalno najkrupnije zrno je zrno koje predstavlja gornje granicno zrno kojim je definisana najkrupnija frakcija agregata. (Ako je najkrupnija frakcija 16/32, nominalno najkrupnije zrno je D=31.5 mm) Stvarno najkrupnije zrno moze se usvojiti prema velicini otvora na sledecem situ iza gornje granice deklarisane vrednosti za najkrupniju frakciju. (Ako je frakcija 16/32, moze se usvojiti da je Dmax=45 mm) Dmax se moze odrediti i na sledeci nacin: Granulometrijska kriva datog agregata se u podrucju dm-1-dm aproksimira pravom, pa se ova prava produzi do preseka sa pravom Y=100%. Tako se dobija tacka T,pa se na bazi geometrijskih odnosa dobija vrednost: Dmax = D + D =dm + (dm - dm-1) * x/y

Zrna vece krupnoce bolje fizicko-mehanicke karakteristike betona ali losija ugradivost i obradivost svezeg betona.

3.Diskontinualne granulometrijske kompozicije agregata

Postmatranjem jednozrnog agregata doci cemo do zakljucka da izmedju njegovih zrna postoje odredjene supljine koje se mogu popuniti samo ako postoji dovoljna kolicina sitnijih zrna.

Kao primer prikazuje se Valetova diskontinualna granolometrijska kompozicija. Na slici su prikazani i odnosti u okviru jedne frakcije, kao i odnosi izmedju zrna koja pripadaju razlicitim frakcijama.

Primenom ovakvih kompozicija ostvaruje se izuzetna kompaktnost betona sto rezultuje visokim fizicko-mehanickim svojstvima, ali ove kompozicije ipak nisu u siroj primeni jer bi izdvajanje i koriscenje samo pojedinih kategorija zrna bilo ekonomski neprihvatljivo a ovakvi betoni su i veoma tesko ugradivi.

4.Referentne granulometrijske krive mesavine agregata (Fuler, EMPA, BAB87) i izbor odgovarajuce krive pri projektovanju sastava betona

Isitivanjima se pokazalo da se svi tehnoloski i tehnicki zahtevi koji se postavljaju pred beton mogu zadovoljiti ako granulometrijski sastav agregata odgovara odredjenim

referentnim granulometrijskim krivama. Fuler je jos dvadesetih godina dvadesetog veka predlozio krivu oblika:

Y=100dD

dok je svajcarski institut iz Ciriha EMPA posle II Svetskog rata predlozio krivu:

Y=50*(dD+dD)

gde je d (mm) otvor sita a D (mm) nominalno najkrupnije zrno u najkrupnijoj frakciji agregata u kompoziciji. BAB87 predvidja upotrebu krivih prema nemackom standardu DIN 1048. U opstem slucaju, ne postoji obaveza da posmatrana granulometrijska kriva uvek bude potpuno uskladjena sa nekom referentnom krivom ili nekim referentnim podrucjem ali je bitno da se na bazi te krive moze dobiti beton zahtevanih karakteristika, sto se dokazuje ispitivanjima. 5.Izbor agregata za beton

Za spravljanje betona moze se koristiti prirodni i drobljeni agregat, kao i mesavina prirodnog sitnog agregata (peska) i drobljenog krupnog agregata. Uvek se mora raditi sa agregatom separisanim na frakcije dok se prirodni neseparisani agregat moze upotrebiti samo za nearmirani beton najvise marke MB15. Granulometrijski sastav mesavine agregata treba da obezbedi zahtevanu tehnologicnost svezeg betona, sto se lakse ostvaruje primenom prirodnog agregata. Medjutim, drobljeni agregat najcesce daje bolje fizicko-mehanicke karakteristike pa se na osnovu ovih okolnosti vrsi izbor agregata. Prilikom odlucivanja o usvajanju najkrupnijeg zrna agregata mora se voditi racuna o vrsti i karakteristikama elementa u kojem ce se primeniti dati beton. Nominalno najkrupnije zrno u frakciji (D) treba da zadovolji sledece uslove:

Dmaxd3, Dmaxb4, Dmax1.25*emin

gde je d najmanja dimenzija povrsinskog elementa, b najmanja dimenzija linijskog elementa, a emin najmanji razmak armature. Izbor se moze izvrsiti i na osnovu efekta resetke i efekta zida. Efekat resetke je definisan putem odnosa:

Er=Dmax

gde predstavlja srednji radijus resetke. On se izracunava formulom

=povrsinaobim=ab2(a+b)

ako se radi o resetki gde b bice

=e2

Ispitivanjima se doslo do zakljucka da ce betonska mesavina lako prolaziti kroz mrezu armature ako je Er < 1,4 za prirodni agregat, i Er < 1,2 za drobljeni agregat. Kada se radi o efektu zida, on se definise odnosom

Ez=DmaxR

gde je Dmax maksimalno zrno agregata a R srednji radijus oplate. Iskustveno se doslo do zakljucka: da bi nepovoljni uticaji izazvani efektom zida bili sto manji potrebno je da Ez bude u granicama 0,8-1,0, odnosno Ez0,9. Srednji radijus oplate R se odredjuje relacijom

R=VS

gde je V zapremina koja se ispunjava betonom, a S ukupna povrsina zidova i armature.

6.Sta je cement i kako se oznacava prema evropskim standardima

Cement je hidraulicno mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem portland cementnog klinkera. Danas je u najsiroj primeni portland cement kao i cementi na bazi portland cementa. Godina 1844. se smatra godinom pocetka proizvodnje portland cementa, dok se kao pocetak industrijske proizvodnje smatra 1880. godina, kada je u svetu proizvedeno 1700 tona cementa, dok se danas godisnje proizvodi gotovo 2 milijarde tona cementa. Tih godina je bilo potrebno 40 sati za proizvodnju jedne tone klinkera dok danas to vreme iznosi svega 3 minuta. Industrija cementa predstavlja jednu od najjacih industrija u svetu. Kod nas postoje tri fabrike cementa: - fabrika cementa u Beocinu, sa dnevnom proizvodnjom od oko 4000 tona, koja je danas u sastavu LAFARGE, - fabrika cementa u Popovcu, koja proizvodi 3000 tona dnevno, i nalazi se u sastavu HOLCIM, - fabrika cementa u Kosjericu, koja ima proizvodnju od 1400 tona dnevno, i posluje u sastavu TITAN. Prema evropskim standardima, cementi se dele u pet vrsta:

CEM I (Portland cement)

CEM II (dodaci od 6% do 35%), Portland cement sa dodatkom zgure, Portland cement sa dodatkom silikatne cadji, Portland cement sa dodatkom pucolana, Portland cement sa dodatkom leteceg pepela, Portland cement sa dodatkom skriljca, Portland cement sa dodatkom krecnjaka, Portland-kompozitni cement

CEM III (od 36% do 96% zgure) Metalurski cement

CEM IV (od 11% do 55% pucolana) Pucolanski cement

CEM V (od 36% do 80% mesanog dodatka) Kompozitni cement

Po ovom standardu postoji tri tipa cementa: A (visok sadrzaj klinkera), B (umeren sadrzaj klinkera) i C (nizak sadrzaj klinkera). Takodje se definisu klase cementa 32.5N i 32.5R, 42.5N i 42.5R kao 52.5N i i 52.5R na osnovu 28-dnevne cvrstoce pri pritisku za standardni cementi malter, gde se brzine prirastaja cvrstoce obelezavaju oznakama N ili R. Primer obelezavanja cementa prema evropskom standardu: CEM II/B-S 42.5 N Portland cement sa dodatkom zgure u kolicini od 21% do 35%, klase 42.5 sa normalnom pocetnom cvrstocom. CEM II/A-L 32.5 R Portland cement sa dodatkom krecnjaka u kolicini od 6% do 20%, klase 32.5 sa visokom pocetnom cvrstocom.

7.Specijalne vrste cemenata i razlozi za njihovu primenu

U specijalne vrste cemenata ubrajaju se: cementi niske toplote hidratacije, beli portland cemeni, sulfatnootporni cementi, aluminatni cementi i supersulfatni cementi. Svi ovi cementi generalno se koriste u specijalnim uslovima i za specijalne namene. Cementi niske toplote hidratacije koriste se u uslovima nizih temperatura. Toplota hidratacije ovih cemenata najcesce se odredjuje metodom rastvaranja i metodom termos-boce. Beli portland cement se dobija od narocito izabranih sirovina. Kod ovog cementa razlikuju se tri grupe beline: A, B i C. Dodavanjem pigmenata belom portland cementu dobijaju se obojeni cementi. Sulfatnootporni cementi se koriste u slucajevima kada se od cementa zahteva otpornost na delovanje sulfata sto nije slucaj sa obicnim portland cementom. Aluminatni cement karakterise veoma brz prirast cvrstoce tako da se vec nakon jednog dana ostvaruje oko 80% cvrstoce koja odgovara starosti od 28 dana. To znaci da ovaj cement ima veoma brzu hidrataciju. Ipak, treba biti oprezan prilikom primene aluminatnih cemenata jer nakon 2-3 godine cvrstoca pocinje da opada i da tezi cvrstoci koju je cement imao posle jednog dana. Nekad se cak moze dogoditi i drasticniji pad cvrstoce pa je to razlog vise za pojacan oprez prilikom primene ovih cemenata. Aluminatni cement je otporan u morskoj vodi, ali ne i u vodi koja sadrzi alkalije. Za hidrataciju ovog cementa potrebna je veca kolicina vode nego sto je to slucaj sa ostalim cementima. Supersulfatni cement odlikuje velika finoca mliva i vrlo niska toplota hidratacije. I ovaj cement, kao i aluminatni, zahteva vecu kolicinu vode nego portland cementi. Supersulfatni cement je otporan na delovanje sulfata, morske vode, sone kiseline i dr.

8.Definisi pojmove vezivanje cementa i ocvrscavanje cementa i objasni uticaj vrednosti vodocementnog faktora na formiranje strukture cementnog kamena

Mesanjem cementa sa vodom dobija se cementna pasta koja vremenom prelazi u cvrstu supstancu. Uzrok ovome je hidratacija, kompleksan proces cija sustina ni danas nije potpuno razjasnjena. Vezivanje cementa se odigrava u prvoj etapi hidratacije, tokom 5-10 casova od momenta mesanja cementa i vode, odnosno od momenta mesanja komponenti do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plasticnosti. Nakon toga zapaza se period ocvrscavanja cementa koje za razliku od vezivanja moze

trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. U pocetku je vrlo intenzivan, do oko jednog meseca, dok se kasnije sve vise usporava i tezi odredjenoj granicnoj vrednosti. Ispitivanja su pokazala da je za potpunu hidrataciju cementa potrebna tacno odredjena kolicina vode koja uglavnom zavisi od sastava cementa. Odnos masa vode i cementa naziva se vodocementni faktor mvmc, i navedenim ispitivanjima zakljuceno je da je teorijski za potpunu hidrataciju portland cementa neophodno da se vodocementni faktor krece u granicama 0,38-0,42. Ako usvojimo srednju vrednost, 0,4, proizilazi da pri ovom odnosu mase vode i mase cementa nece biti nehidratisanog cementa. Na osnovu toga sledi da ce pri odnosu mvmv0,4, deo vode nece ucestvovati ni u reakciji sa cementom ni u stvaranju gelskih pora, pa ce usled viska vode obrazovati kapilarne pore koje su znatno krupnije od gelskih.

9.Hemijski dodaci za beton

Dodaci betonu aditivi su supstance koje svojim delovanjem uticu na odredjena svojstva svezeg i/ili ocvrslog betona. U hemijske dodatke spadaju: plastifikatori, aeranti, zaptivaci, akceleratori, retarderi i antifrizi. Deklarisanje aditiva u neku od navedenih grupa se vrsi na osnovu njegovog primarnog dejstva, jer pojedini dodaci mogu imati vise razlicitih uritaja na beton. Aditivi mogu biti u tecnom ili praskastom stanju, a njihovo doziranje najcesce se izrazava u odnosu na masu cementa. Plastifikatori su dodaci koji poboljsavaju ugradivost i obradivost betonskih smesa, odnosno predstavljaju regulatore reoloskih svojstava svezeg betona. Kolicina ovih dodataka obicno ne prelazi 5% u odnosu na masu cementa. Upotrebom pojedinih vrsta plastifikatora moguce je smanjiti kolicinu vode u svezem betonu za 10% do 15%, a primenom tzv. superplastifikatora, pa i hiperplastifikarora cak i preko 30% bez ugrozavanja ugradivosti mesavine sto omogucava dobijanje vrlo visokih cvrstoca betona. Aeranti, odnosno uvlacivaci vazduha, su aditivi koji u strukturi betona formiraju mehurice vazduha. Ovim putem se povecava otpornost betona na dejstvo mraza a da to ne podrazumeva i smanjenje njegove cvrstoce. Aeranti se doziraju u vrlo malim kolicinama, najcesce 0,5-1,0% u odnosu na masu cementa. Zaptivaci deluju na strukturu betona tako da zaptivaju kapilarne pore u cementnom kamenu, na taj nacin povecavajuci stepen vodonepropustljivosti ocvrslog betona. Akceleratori su dodaci betonu koji u znacajnoj meri ubrzavaju proces ocvrscavanja betona. U kolicini od samo 0,2% u odnosu na masu cementa oni omogucavaju brz prirastaj cvrstoce betona u prvih 7 dana, a pri dozi od 2% ponekad omogucavaju da se

nakon 7 dana dobiju 28-dnevne cvrstoce betona. Generalno, svi akceleratori se koriste u razlicitim dozama, od 0,1% do 5%, u zavisnosti od zahtevanog efekta. Retarderi se dodaju betonu u veoma malim kolicinama, najcesce oko 0,1%, a njihovim delovanjem se omogucava ocuvanje ugradivosti i obradivosti betona, ponekad i u toku 24 48 casova. Prilikom doziranja retardera treba biti oprezan jer postoje i takvi dodaci koji do odredjene kolicine deluju kao usporivaci, a pri vecim dozama kao ubrzivaci vezivanja. Antifrizi su sredstva protiv smrzavanja svezeg betona i njihovo delovanje se svodi na snizavanje tacke smrzavanja vode. Upotrebom ovih dodataka omogucava se betoniranje i na temperaturama nizim od 0C. U slucaju nearmiranih konstrukcija, antifrizi se primenjuju u dozama i do 10% u odnosu na masu cementa, ali u slucaju armiranih ili prednapregnutih betona, njihova upotreba se mora strogo ograniciti zbog opasnosti od pojave korozije celika. Mora se ipak napomenuti da danas postoje i takvi antifrizi koji ne deluju stetno na celik u betonu i nemaju nikakvih stetnih efekata na beton.

10. Mineralni dodaci za beton

U mineralne dodatke betonu spadaju: bentonit, elektrofilterski pepeo i pucolani. Pucolani se u zavisnosti od nacina nastanka dele u cetiri vrste: prirodni pucolani (P), prirodni pucolani aktivirani termickim postupkom (Q), vestacki pucolani silikatni leteci pepeo (V) i vestacki pucolani karbonatni leteci pepeo (W).

11.Sta je svezi beton i zbog cega se proucavaju karakteristike svezeg betona. Koja su osnovna tehnoloska svojstva i kako se definise pojam tehnologicnosti

Svez beton je specifican, visekomponentan sistem koji se dobija homogenizacijom mesavine komponentnih materijala. Svojstva svezeg betona zavise od mnostva parametara, koji se generalno moge svesti na dva osnovna faktora: karakteristike komponenata i struktura mesavine. Struktura svezeg betona najcesce se razmatra kao struktura sistema od dve komponente cementne paste i agregata. Bitno svojstvo svezeg betona je promenljivost svojstava u toku vremena koje je prisutno sve do transformacije sistema u cvrsto telo.

U karakteristike svezeg betona koje se najvise proucavaju spadaju: spravljanje, transport, ugradjivanje u oplatu i kalupe, kompaktiranje i zavrsnja obrada povrsina, a sve u cilju dobijanja zahtevanoh kvaliteta ocvrslog betona. Kao osnovna tehnoloska svojstva svezeg betona izdvajaju se: ugradivost, obradivost, homogenost, pokretljivost, stabilnost, transportabilnost i pumpabilnost. Pod pojmom tehnologicnost podrazumeva se sposobnost svezeg betona da ispuni zahteve koji se javljaju u pojedinim fazama tehnoloskog procesa proizvodnje, transporta i izrade betonskih elememenata.

12.Osnovni tipovi strukture svezeg betona

U zavisnosti od odnosa cementne paste i agregata mogu se definisati tri osnovne strukture svezeg betona. Tip strukture svezeg betona je od velikog znacaja i na njegove tehnoloske karakteristika i na karakteristike ocvrslog betona.

U strukturi I, zrna agregata su medjusobno veoma udaljena usled prisustva velike kolicine cementne paste tako da uzajamno delovanje zrna prakticno ne postoji vec zrna samo uticu na zone cementne paste sa kojima su u kontaktu. Pod ovakvim uslovima, ugradivost i obradivost mesavine prakticno se ne dovodi u pitanje. U strukturi II, cementne paste je manje i ona samo ispunjava prostore izmedju zrna agregata sa neznatnim razdvajanjem susednih zrna. Ovakve mesavine imaju losiju ugradivost i obradivost od mesavina prvog tipa, tako da u obzir dolaze razliciti postupci zbijanja za postizanje kompaktnosti mesavine. U strukturi III, cementne paste je malo, ona samo obavija zrna agregata tankim slojem dok prostore izmedju zrna ispunjava delimicno. Pri kompaktiranju ovakvih mesavina, ako se ono uopste moze efikasno ostvariti, mora se ici na primenu narocitih tehnoloskih postupaka. Na strukturu I odlucujuci znacaj imaju svojstva cementa, a u strukturi II je od znacaja i agregat, dok agregat posebno znacajno utice na svojstva strukture III. U praksi se u najvecem broju slucaja koriste mesavine koje po strukturi odgovaraju tipu II jer po

pravilu omogucavaju dobijanje vrlo kompaktnih betona sto je osnov za zadovoljavanje zahtevanih uslova kvaliteta.

13.Koja su osnovna reoloska svojstva svezeg betona i zbog cega se proucavaju

Reologija je nauka koja proucava deformacije strukturnih materijala kroz vreme. Kao osnovna reoloska svojstva svezeg betona, izmedju ostalih, namecu se i: kohezija, viskoznost, granica tecenja i ugao unutrasnjeg trenja. Pod pojmom kohezija (c) podrazumeva se atheziona sila izmedju cementne paste i zrna granulata. Viskoznost () predstavlja otpor medjumolekularnih sila kretanju ili deformaciji fluida. Granica tecenja (m) je vrednost smicuceg napona pri kojoj se gubi strukturna cvrstoca svezeg betona. Ugao unutrasnjeg trenja () je ugao trenja izmedju krupnih i hrapavih zrna agregata. Reoloska svojstva betona se proucavaju da bi se pobosljala sledeca tehnoloska svojstva betona: ugradivost, pokretljivost, stabilnost i obradivost.

14.Reoloski modeli betonskih mesavina

Osnovne reoloske velicine se predstavljaju pomocu reoloskih modela. Neki od najcesce primenjivanih reoloskih modela su: Euklidovo (kruto) telo (Eu), Paskalova tecnost (Pa), Hukovo (elasticno) telo (H), Njutnova (viskozna) tecnost (N) i St. Venanovo (plasticno) telo (St.V). Pri formiranju modela nekog realnog materijala, osnovni reoloski modeli se povezuju rednim ili paralelnim vezama. Formula za opsti reoloski model betonske mesavine glasi:

=c+m*ddt+*tg

Reoloski model nevibrirane betonske mesavine predstavlja se Bingamovim modelom:

=m+m*ddt

a reoloski model betonske mesavine nakon vibriranja Njutnovim modelom:

=m*ddt

15.Osnovni tipovi viskozimetara

Viskozimetri su aparati koji se koriste za odrednjivanje viskoznosti svezeg betona.

Viskozimetri mogu da budu sledecih tipova: a) Viskozimetri koji se zasnivaju na principu merenja vremena isticanja svezeg betona kroz otvore odredjenih dimenzija. b) Viskozimetri koji rade na principu merenja dubine prodiranja u masu materijala konusa ili nekog drugog tela. c) Uredjaji koji rade na principu merenja vremena ili brzine utonjavanja u masu kugle odredjenog precnika i mase. d) Uredjaji pomocu kojih se meri velicina sile potrebne za izvlacenje iz mase skupa plocica, stapova ili cilindara.

e) Viskozimetri koji se zasnivaju na rotaciji koaksijalnih (koncentricnih) cilindara uronjenih u masu svezeg betona. Svi ovi uredjaji imaju za cilj odredjivanje koeficijenta viskoznosti svezeg betona i imaju mogucnost uspostavljanja zavisnosti izmedju velicine merene uredjajem i pomenutog koeficijenta.

16.Sta je konzistencija svezeg betona, vrste konzistencije i metoda sleganja za odredjivanje konzistencije

Pod konzistencijom svezeg betona podrazumevamo skup svih svojstava svezeg betona koja uticu na njegovu ugradivost i obradivost. Konzistencija svezeg je od velikog znacaja jer od ugradivosti betona zavisi i mogucnost dobrog kompaktiranja a od stepena zbijenosti gustina svezeg betona. Konzistenciju svezeg betona mozemo jos definisati i kao stepen krutosti, odnosno pokretljivosti svezeg betona. Prema PBAB87 postoje cetiri vrste konzistencije: kruta, slabo plasticna, plasticna i tecna. Metoda sleganja definise konzistenciju na bazi merenja pokretljivosti svezeg betona. U vezi s tim koristi se tzv. Abramsov konus koji se puni betonskom mesavinom u tri sloja priblizno jednake visine, pri cemu se svaki sloj nabija standardnom metalnom sipkom sa po 25 udaraca. Po zavrsetku zbijanja, gornja povrsina svezeg betona se poravnjava, a konus pazljivo podize i postavlja neposredno pored betonske mase. Beton ce se deformisati tako da ce moci da se registruje sleganje h.

Ocena konzistencije se daje na bazi izmerene vrednosti sleganja. Ova metoda najcescu primenu ima kod plasticnijih mesavina, odnosno kod mesavina vece pokretljivosti, a najbolje rezultate u slucajevima betona spravljenih sa vecim kolicinama cementa. Kod nesto mrsavijih betona, cesto se ne dobija pravo sleganje vec dolazi do pojave smicanja ili cak i potpunog rusenja konusa.

17.Metode za odredjivanje konzistencije svezeg betona i izbor odgovarajuce metode

Postoji, naravno, vise metoda za odredjivanje konzistencije svezeg betona a izbor odgovarajuce metode zavisi u najvisoj meri od vrste konzistencije betona koji je predmet ispitivanja. Kod krucih mesavina dobre rezultate daje tzv. Vebe metoda. Vebe metoda u sustini definise konzistenciju na bazi merenja granicne viskoznosti betonske mesavine. Na slici, pod a, je prikazan uredjaj za ispitivanje u pocetnom polozaju.

U sastav uredjaja ulazi: (1) vibrosto, (2) celicni lonac sa dnom visine 200mm i precnika 240 mm, (4) ploca od pleksiglasa, (5) vodjica, (6) sipka sa drzacem i (7) stativ. U uredjaj se stavlja (3) Abramsov konus i puni betonom na isti nacin kao kod merenja sluganja. Trideset sekundi posle zbijanja i poravnjavanja gornje povrsine svezeg betona, konus se pazljivo podize i obrtanjem stativa ploca od pleksiglasa dovodi u kontakt sa ovom povrsinom. Nakon ovoga, vibrosto se pusta u rad i istovremeno ukljucuje stoperica. Usled vibracija, doci ce do sleganja betona a zajedno sa betonom slegace se i ploca od pleksiglasa koja je oslonjena na beton. Vibriranje se vrsi sve dok beton ne pokrije plocu po celoj donjoj povrsini. Kada dodje do ovoga (na slici, pod b), zaustavlja se rad vibrostola i prekida merenje vremena. Izracunavanje tzv. Vebe stepeni vrsi se putem obrasca

N=V1V0*t(s)

gde je V0 zapremina betona pre vibriranja (V0=5,5 litara), V1 je zapremina posle vibriranja, a t vreme vibriranja u sekundama. Metoda rasprostiranja se primenjuje vrlo siroko, za definisanje konzistencije plasticnih i tecnih betonskih mesavina. Ispitivanje se vrsi primenom potresne table se sastoji od dve drvene ploce dimenzija 70x70 cm. Gornja ploca je okovana limom, a ploce su na jednoj strani spojene sarkama. Na gornjoj strani gornje ploce pricvrscena je rucka za

podizanje a za donju plocu su pricvrsceni granicnici koji dozvoljavaju razmicanje ploca za samo 4 cm.

Svezi beton se nanosi na tablu preko limenog levka, pri cemu se nasipanje vrsi u dva sloja uz nabijanje pomocu obicne drvene letvice preseka 4 x 4 cm. Trideset sekundi nakon ugradjivanja betona u levak, levak se pazljivo podize i zapocinje sa potresanjem. Potresanje se sastoji u laganom izdizanju gornje ploce table 15 puta do visine od 4 cm i u njenom spustanju na principu slobodnog pada. Mera rasprostiranja utvrdjuje se merenjem dimezija r1 i r2 rasprostrte mase u dva medjusobno upravna pravca pri cemu se izracunava prosecna vrednost r u cm. Kao merodavna velicina usvaja se srednja vrednost iz tri ispitivanja. Mera sleganja vibriranjem odnosno metoda zbijanja najcesce se primenjuje prilikom definisanja konzistencije vibriranjih betona. Ovaj postupak se sastoji u ugradjivanju betona u kalup dimenzija 20 x 20 x 40 cm.

Punjenje kalupa se vrsi do vrha primenom mistrije pri cemu se mora ispostovati uslov da visina padanja betona pri sipanju bude 10 cm u odnosu na gornji rub kalupa. Nakon punjenja kalupa pristupa se vibriranju mesavine na isti nacin kako ce se to izvoditi prilikom ugradjivanja u odredjenu konstrukciju. Mera sleganja dobija u vidu odnosa pocetne visine uzorka i visine h izmerene nakon vibriranja:

z=40h=4040-s

U narednoj tabeli dat je prikaz mera konzistencije sveze betonske mase koji omogucava uspostavljanje korelativnih zavisnosti numerickih pokazatelja koji odgovaraju pojedinim metodama ispitivanja.

Opis (granice) konzistencije Kruta Slabo plasticna Plasticna Tecna

Mere konzistencije Vebe Sleganje Rasprostiranje (s) (cm) (cm) > 11 510 2-4 0,4), sto bitno utice na karakteristike betona. Ako pretpostavimo da je u 1m 3 svezeg betona prisutna masa vode mv (kg/m3) i masa cementa mc (kg/m3) a stepen hidratacije cementa h, kapilarna poroznost betona pk (%) moze da se prikaze obrascem: pk=0,1mc*mvmc-0,4h %, mvmc0,4h. Iz ove relacije se zakljucuje da je pri potunoj hidrataciji cementa (h = 1), a za slucaj mv/mc = 0,4, velicina pk jednaka nuli. Treba, ipak, napomenuti da nehidratisani cement u kolicini od 10% (h = 0,9) do 20% (h = 0,8) ne utice bitno na mehanicka svojstva betona. Posmatrano sa aspekta povecanja cvrstoce betona tokom vremena, proces formiranja strukture betona se moze podeliti na tri etape: I pocetna etapa, etapa formiranja strukture ocvrslog betona i pocetak prelazenja betona u cvrsto agregatno stanje, II etapa postepenog formiranja strukture ocvrslog betona koju prati povecanje cvrstoce, III etapa stabilizacije strukture, kada se dostignuta cvrstoca tokom vremena bitnije ne menja.

23.Makrostruktura ocvrslog betona

Kada je rec o makrostrukturi betona, jasno se izdvajaju dva strukturna elementa agregat i cementni kamen, pa se moze reci da je makrostruktura ocvrslog betona u principu nehomogena. U masi ocvrslog betona moguce je sasvim precizno izdvojiti pojedine strukturne elemente. U vezi s tim treba poci od jednacine zapremine svezeg ugradjenog betona koja je data u obliku:

va+vcp+vp=1

gde je va apsolutna zapremina agregata, vcp apsolutna zapremina cementne paste, dok je vp zapremina zaostalog vazduha koja obicno nije veca od 1 3% pa se najcesce moze zanemariti. S obzirom na izlozeno, makrostruktura betona moze da se izrazi u vidu odnosa agregata i cementnog kamena sadrzanih u masi betona.

U prvoj strukturi (I) zrna agregata su na znatnim medjusobnim rastojanjima i njihovo medjudejstvo prakticno ne postoji. Zrna agregata uglavnom uticu samo na delove cementnog kamena sa kojima su u neposrednom dodiru. U strukturi II cementnog kamena je manje i on samo ispunjava prazne prostore izmedju zrna, pri cemu postoji i tanak sloj cementnog kamena na kontaktu susednih zrna. Za strukturu III karakteristican je manjak cementnog kamena koji samo obavija zrna agregata u tankim slojevima, dok praznine medju zrnima ispunjava samo delimicno. Kod struktura I i III odlucujuci znacaj na beton imaju svojstva cementa dok agregat nije od znacaja, a kod strukture II vecina svojstava betona zavise kako od cementa tako i od agregata. Konstrukcijski betoni u najvecem broju slucaja imaju strukture bliske tipu II i sto je stepen saglasnosti strukture konkretnog betona veci sa navedenom teorijskom strukturom, dobijaju se betoni boljih fizicko mehanickih svojstava. Dakle, treba teziti da cementni kamen obavije zrna i ispuni sve praznine izmedju njih.

24.Mikrostruktura ocvrslog betona

S obzirom da su u ukviru makrostrukture betona definisana dva osnovna strukturna elementa agregat i cementni kamen, mikrostruktura podrazumeva definisanje unutrasnje strukture svakog od ovih elemenata odnosno njihove poroznosti, kao i analizu kontaktnog sloja na granici ovih elemenata. Ako pretpostavino da se radi o dovoljno kompaktnom i korektno ugradjenom betonu, najveci udeo u ukupnoj poroznosti imace pore u cementnom kamenu. Od znacaja mogu biti i pore koje se stvaraju pri upotrebi aeranata, mada se one obicno krecu u granicama 3 5% u odnosu na ukupnu zapreminu betona. Ako ukupnu poroznost betona oznacimo sa p (%), mozemo zakljuciti da je:

p = pG + pk + p (%).

U datoj relaciji pored kapilarne poroznosti pk, figurise i gelska poroznost pG, kao i poroznost p koja moze da bude posledica razlicitih posebnih faktora kao sto je npr. neefikasno ugradjivajne i koja ne bi trebalo da bude veca od 56%. Ukupna poroznost cementnog gela moze se prikazati izrazom:

pG = 0,016 * hmc + 0,006 * hmc = 0,022 * hmc (%) (za mc u kg/m3).

Prvi clan u navedenom zbiru predstavlja cisto gelsku poroznost a drugi definise poroznost usled zapreminske kontrakcije gela. Kontaktni sloj izmedju zrna agregata i cementnog kamena od velikog je znacaja za zajednicki rad ovih komponenata u sklopu ukupne mase betona. Sirina ovog kontakta obicno iznosi do 0,06 mm, odnosno 2 3 precnika zrna cementa. Ispitivanja su pokazala da kontaktna zona izmedju agregata i cementnog kamena uvek ima nesto vecu poroznost od ostale mase cementnog kamena. Prakticno gledano, cvrstoca veze agregat cementni kamen zavisi od vrste agregata, od njegove eventualne poroznosti, od hrapavosti povrsine kao i od cistoce povrsine zrna. Na primer, pri zaprljanosti agregata filmom gline ili slojem prasine, ova veza biva bitno ugrozena sto dovodi do smanjenja cvrstoce betona. Veza agregat cementni kamen ima uticaja i na druge karakteristike betona kao sto su: vodonepropustljivost, otpornost na dejstvo mraza, hemijska otpornost i dr.

25.Kako na cvrstocu betona pri pritisku uticu kolicina upotrebljene vode, a kako vodocementni faktor (objasniti preko odgovarajucih dijagrama)

Ispitivanja su pokazala da pri nepromenjenim sadrzajima cementa i agregata, i pri istom postupku ugradjivanja, kriva koja definise zavisnost izmedju cvrstoce betona i kolicine vode ima oblik prikazan na slici.

Leva grana krive odgovara nedovoljno kompaktiranom betonu, suvise krute konzistencije (podrucje a). Podrucje b prikazuje kolicinu vode pri kojoj se ostvaruje najbolje ugradjivanje betona. Daljim povecanjem vode, dobijaju se sve plasticnije mesavine, koje se vrlo efikasno mogu ugraditi, ali cvrstoca betona opada i raste rizik od pojave segregacije. Na bazi ovog dijagrama sledi zakljucak: Za svaku mesavinu betona postoji optimalna kolicina vode koja omogucava da se primenom odredjenog nacina ugradjivanja dobije beton minimalne poroznosti a maksimalne cvrstoce. Kada se radi o zavisnosti cvrstoce betona pri pritisku od vodocementog faktora, tipicna kriva koja izrazava ovu vezu prikazana je na slici punom linijom. Ovde treba napomenuti da se pod potpuno zbijenim betonom prakticno podrazumeva takav beton u kome je nakon ugradjivanja zaostalo svega 1 3% vazdusnih pora.

Na slici je isprekidanom linijom prikazana zavisnost cvrstoce pri pritisku od vodocementnog faktora i kod teoretski potpuno zbijenih betona (vp= 0).

26.Osnovni empirijski izrazi koji definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora (objasni obrazac Skramtaeva)

Postoji veci broj empirijskih formula koje definisu zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od vodocementnog faktora, pri cemu svaka od njih daje cvrstocu betona pri odredjenoj starosti dobijenu tacno utvrdjenim ispitivanjem. Najcesce se radi o uzorcima tipa kocke sa ivicama 20 cm pri starosti betona od 28 dana. Ako cvrstocu betonske kocke koja odgovara ovoj starosti oznacimo sa fk,28, onda se mogu ispisati sledece izraze:

formula Beljajeva:

gde je fpc klasa cementa, k parametar koji zavisi od vrste primenjenog agregata (za recni sljunak k = 4,0, za drobljeni kamen k = 3,5), a vodocementni faktor,

formula Ferea:

gde je sc specificna masa upotrebljenog cementa, sv specificna masa vode a k parametar koji zavisi od primenjenog cementa i ima vrednosti u opsegu 180 390,

formula Bolomeja:

u kojoj vrednost koeficijenta A zavisi od kvaliteta agregata i krece se od 0,55 do 0,65.

formula Skramtaeva:

koja se deli na dva slucaja, za > 0,4 i za < 0,4. Koeficijenti A1 i A2 zavise od kvaliteta cementa i agregata i njihove vrednosti su date u narednoj tabeli. Kvalitet cementa i agregata Visok Normalan Nizak A1 0,65 0,60 0,55 A2 0,43 0,40 0,37

27.Mehanizam loma betona pri pritisku

Kao sto je vec pomenuto struktura betona je grubo nehomogena. Krupan agregat i malterski deo rezlikuju se i po mehanickim i po deformacionim svojstvima. Takodje, u betonu postoje i razni defekti. Sve ove karakteristike imaju velikog uticaja na ponasanje betona pod opterecenjem. Generalno, u betonu opterecenom na pritisak mozemo razlikovati primarne i sekundarne napone. Primarnim naponima mogu se smatrati naponi koji odgovaraju idealno homogenom telu a sekundarnim naponi koji predstavljaju razliku izmedju faktickog stanja i primarnih napona. Sekundarni naponi prouzrokuju pojavu prslina u cementnom kamenu. S obzirom na izlozeno, ako posmatramo betonsku prizmu izlozenu delovanju opterecenja ravnomerno podeljenog po povrsinama osnova, necemo dobiti pravolinijske i medjusobno paralelne trajektorije napona u jednom ovakvom elementu, kao sto bi to bio slucaj kod idealno homogenih tela. U masi betonskog elementa javljaju se znacajni naponi zatezanja. Medjutim, otpornost betona na ove napone znatno je manja od otpornosti u odnosu na napone pritiska. Ukoliko nivo napona predje odredjenu granicnu vrednost, u masi betona ce se pojaviti prve prsline. Medjutim, zrna agregata i supljine u betonskoj masi otezavaju i usporavaju rast prslina. U pocetku prsline se javljaju u celokupnoj masi betonskog elementa dok se sa povecanjem opterecenja medjusobno povezuju. Daljim povecanjem opterecenja pukotine se jos vise otvaraju, sto je praceno prividnim povecanjem zapremine uzorka. Konacno dolazi do potpunog loma u betonu usled prekoracenja cvrstoce na zatezanje.

28.Osnovni tipovi loma betona

Nacelno, moguca su tri osnovna tipa loma betona.

a) U slucaju kada je cvrstoca agregata na zatezanje veca od cvrstoce na zatezanje cementnog kamena, odnosno kontakta agregat cementni kamen, linija loma ce zaobilaziti zrna agregata. b) Kada je cvrstoca agregata manja od cvrstoce cementnog kamena, odnosno kontakta agregat cementni kamen, linija loma ce ici i kroz agregat i kroz cementni kamen. c) Treci slucaj javlja se kada su cvrstoce cementnog kamena i agregata, odnosno kontakta agregat cementni kamen, medjusobno bliske. Tada ce nastupiti mesoviti lom, sto znaci da ce na pojedinim mestima lom biti preko agregata, a na pojedinim mestima preko cementnog kamena, odnosno kontakta agregat cementni kamen.

29.Karakteristicni lomovi betonskih prizmi u realnim uslovima

Figure loma prizmaticnog uzorka ce imati jedan od oblika prikazanih na sledecoj slici.

Kao sto pokazuje slika pod a), moguc je lom uzorka pracen pojavom izrazenih klinova na gornjoj i donjoj osnovi, kao i pojavom magistralnih pukotina na stranama uzoraka prouzrokovanih silom cepanja koju proizvode klinovi. Druga moguca figura, na slici pod b), karakteristicna je po samo jednoj ravni smicanja i sustinski je modifikacija slucaja

prikazanog pod a). Pod c) je predstavljena i poslednja moguca figura loma prizmaticnog uzorka. Ovu figuru obrazuju prakticno vertikalne prsline koje najcesce zapocinju u temenima malih klinova formiranih u zonama baza uzoraka. Koji od tri navedena oblika loma ce se javiti zavisi od odnosa cvrstoce betona pri pritisku i pri zatezanju, kao i od ostvarene velicine sile trenja na bazama uzorka. Treba, medjutim istaci da se uticaj trenja ispoljava samu u relativno uskim zonama uzoraka (izsrafirani delovi na slici).

30.Cvrstoca betona pri pritisku

Cvrstoca betona pri pritisku definise se kao prosecan napon u uzorku izlozenom aksijalnom pritisku pri sili loma, a za slucaj odredjene starosti betona. Ova mehanicka karakteristika se ispituje na uzorcima oblika prizme, cilindra ili kocke.Iako najmerodavije rezultate daju prizmaticni odnosno cilindricni uzorci u praksi su u najsiroj primeni uzorci oblika kocke. Kocka sa ivicama duzine 20 cm je kod nas usvojena kao normni uzorak za definisanje marke betona. Cesto se, medjutim srecu i neku drugi uzorci, razlicitih odnosa poduznih i poprecnih dimenzija, pa se javlja potreba svodjenja rezultata dobijenih na jednoj vrednosti uzorka na vrednosti koje odgovaraju nekoj drugoj vrsti. U skladu s tim u primeni su tzv. koeficijenti konverzije koji se po pravilu dobijaju na bazi eksperimentalnih ispitivanja. Najcesce su ovi koeficijenti definisani u tehnickoj regulativi. U narednoj tabeli prikazani su najcesce korisceni koeficijenti konverzije.

Oblik i velicina ispitivanog tela

Odnos cvrstoca pri pritisku kocke ivice 20 cm i odnosnog tela 0.90 0.95

10 cm Kocka: 15 cm

20 cm 30 cm 12x12x36 cm Prizma: 20x20x60 cm 10x20 cm 15x30 cm 20x40 cm Cilindar: 10x10 cm 15x15 cm 20x20 cm

1.00 1.08 1.25 1.25 1.17 1.20 1.26 1.02 1.05 1.10

Iz vrednosti ovih koeficijenata moze se zakljuciti i sledece: da kocka ima vecu cvrstocu nego prizma i da sto je veci uzorak manja je cvrstoca.

31.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja i od agregata

Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od brzine nanosenja opterecenja je prikazana na sledecem grafiku, pri cemu je pored krivh ispisano vreme koje oznacava ukupno trajanje ispitivanja od momenta pocetka nanosenja opterecenja do pojave loma. Najcesce se za medjusobna poredjenja rezultata razlicitih ispitivanja usvajaju cvrstoce koje odgovaraju vremenu t = 2 min, odnosno takvom rezimu opterecivanja kod koga se ostvaruje brzina porasta opterecenja od 0,2 do 0,8 Mpa/s.

Na rezultate ispitivanja o kojima je ovde rec utice i agregat. Medjutim, ispitivanja su pokazala da ukoliko je cvrstoca agregata za oko 20% veca od cvrstoce betona, uticaj agregata na cvrstocu prakticno ne postoji, pa se iz tih razloga najcesce u tehnickoj regulativi propisuju minimalne cvrstoce agregata kako bi se na samom pocetku eliminisala mogucnost znacajnijeg uticaja ovog faktora na fizicko mehanicka svojstva betona. Agregat, takodje, ne utice na cvrstocu betona ukoliko je njegova kolicina u betonu manja od 0,8 m3/m3betona. Cvrstoca betona pri pritisku zavisna je i od granulometrijskog sastava agregata. Naime, sa smanjivanjem sadrzaja krupnog agregata zapaza se i odredjeno smanjivanje cvrstoce betona.

32.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od kolicine i vrste cementa i od starosti betona

Kada je rec o uticaju cementa na cvrstocu betona, upotrebom cemenata visih klasa, a pri istim ostalim uslovima, uvek ce se dobijati betoni vecih cvrstoca. Vece cvrstoce ce se po pravilu dobijati i pri visim dozama cementa, odnosno pri nizim vrednostima vodocementnog faktora. Ukoliko se posmatra odnos cvrstoce betona pri pritisku u nekom vremenu, moze se zakljuciti da se cvrstoca povecava karakterom eksponencijalne ili logaritamske funkcije, pa u skladu s tim cvrstoca betona starog 28 obicno iznosi 70-80% u odnosu na konacnu cvrstocu betona.U praksi se za definisanje promene cvrstoce betona u toku vremena najcesce koriste sledeci analiticki izrazi:

gde je fp konacna cvrstoca betona, t vreme a b empirijska konstanta;

a konstanta koja odgovara cvrstoci betona starog jedan dan, b konstanta koja se odredjuje na bazi poznate cvrstoce dovoljno starog betona.

33.Zavisnost cvrstoce betona pri pritisku od temeprature negovanja

Proces hidratacije cementa na povisenim temperaturama znacajno se ubrzava, pa je cvrstoca betona pri pritisku i fukcija temperature betona. Ispitivanja su pokazala da se hidratacija veoma usporava pri temperaturama sredine nizim od 5C, a pri temperaturi od -10C ona prakticno prestaje, dok pri temperaturama iznad 30C ona se znacajno ubrzava. Imajuci ovo u vidu, moze se zakljuciti da se sa povecanjem temperature negovanja dobijaju kako betoni sa brzim prirastajem cvrstoce tako i betoni sa vecim 28dnevnim i konacnim cvrstocama. Ipak, taj stav se ne moze prihvatiti kao pravilo jer ispitivanja pokazuju da se zagrevanjem betona dobijaju visoke rane cvrstoce ali kasnije cvrstoce mogu da budu cak i nize od onih koje bi se dobile na normalnim temperaturama. Na sledecoj slici prikazuju se rezultati jednog konkretnog eksperimenta izvrsenog na betonu spravljenom sa cistim portland cementom, u uslovima stoprocentne vlaznosti sredine, a uz razlicite temperature ambijenta.

Na slici, pod a), krive t - fp, za vise vrednosti temperatura, a za starosti betona do cca 7 dana, imaju vrlo nagli rast, a kasnije se taj trend znacajno usporava. S druge strane, za slucaj nesto nizih temperatura (10 i 20C) prirastaji cvrstoce su mnogo ravnomerniji. Na slici pod b) prikazane su krive T fp na osnovu kojih se moze zakljuciti da beton koji ocvrscava na visim temperaturama uvek ima vece pocetne cvrstoce, dok su kasnije cvrstoce betona uvek nize od cvrstoca koji bi isti beton imao da ocvrscava u normalnim temperaturnim uslovima. Na vrednost cvrstoca betona ima uticaja i vlaznost sredine u toku ocvrscavanja. Temperatura i vlaznost sredine nazivaju se termohigrometrijski uslovi. Primera radi beton koji je ocvrscavao na temperaturi od 35 40C pri vlaznosti vazduha od 20 30%, ima i do 40% nizu cvrstocu od betona koji je ocvrscavao na 20 25C i vlaznosti od 70 80%. Na konacnu vrednost cvrstoce betona na povisenim temperaturama utice i vrsta cementa.

34.Zrelost betona

Zrelost betona predstavlja zajednicku funkciju vremena i temperature negovanja. Definise se kao proizvod vremena i temperature i sluzi za odredjivanje cvrstoce betona pri pritisku. Na primer: cvrstoca betona posle 3 dana, negovanog na 10C jednaka je cvrstoci betona posle 2 dana negovanog na 20C. Koncept zrelosti betona primenljiv je

do temperature od 30C ili za vise temperatura za starosti betona do 7 dana. Zrelost betona se izrazava u obliku:

M = (T T0) * tr,

T konstantna temperatura negovanja, T0 minimalna temperatura na kojoj se moze odvijati hidratacija cementa (obicno iznosi -10C) , tr duzina trajanja negovanja u danima ili casovima. Medjutim, ako je temperatura negovanja promenljiva tokom vremena, izraz glasi:

vreme negovanja tr je izdeljeno na (r-1) intervala, tj, a Tj je srednja temperatura u intervalu tj.

35.Marka betona

Marka betona je nominalna cvrstoca betona pri pritisku izrazena u MPa koja se prema BAB87 dobija ispitivanjem betonskih kocki dimencija 20x20x20 cm. Kocke se ispituju pri starosti od 28 dana, pri cemu njihova izrada i negovanje moraju da budu u skladu sa BAB87. Premetni uzorci se izradjuju u odgovarajucim metalnim kalupima u kojima moraju da ostanu 204 casa i to u prostoriji sa temperaturom od oko 20C, zasticeni od isusivanja. Nakon toga, betonska tela se vade iz kalupa i stavljaju u vodu, odnosno u prostoriju cija je relativna vlaznost najmanje 95%, a temperatura oko 20C. Ovako se tela cuvaju do dana ispitivanja. Pre samog ispitivanja uzorci se brisu kako bi se uklonila povrsinska vlaga, a zatim se mere njihove mase. Pri ispitivanju sila pritiska se postepeno povecava od nule do sile loma, i to tako da prirast napona bude izmedju 0,2 i 0,8 MPa/s. Cvrstoca pojedninog uzorka se dobija kao sila loma svedena na jedinicu povrsine (20 x 20 = 400 cm2) i izrazava se u MPa sa tacnoscu od 0,1 MPa.

U upotrebi su sledece marke betona: 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55 i 60. Betoni marki visih od 60 se tretiraju kao specijalni betoni. Za armirane konstrukcije ne koriste se marke betona nize od 15, a za prednapregnute konstrukcije nize od 30. Vazno je jos napomenuti da se ocena postignute marke betona vrsi po partijama betona, koje predstavljaju kolicine betona koje se spravljaju i ugradjuju pod istim uslovima u iste ili razlicite elemente konstrukcija ali u istom vremenskom periodu.

36.Cvrstoca betona na zatezanje

Odredjivanje cvrstoce betona pri zatezanju je nesto slozenije od odredjivanja cvrstoce pri pritisku. Ovo mehanicko svojstvo betona zavisi bitno od stanja agregata. Kod drobljenog agregata athezija izmedju zrna agregata ia cementnog kamena je veca od athezije koja postoji izmedju prirodnog agregata i cementnog kamena, pa stoga betoni sa drobljenim agregatom imaju vece cvrstoce pri zatezanju. Cvrstoca pri zatezanju zavisi i od niza drugih faktora: sadrzaja cementa, vodocementnog faktora, postupka spravljanja, ugradjivanja i nege betona i drugog. Pri povecanju kolicine cementa cvrstoca betona na zatezanje se povecava u manjoj meri nego cvrstoca pri pritisku. Nasuprot tome, povecanjem vodocementnog faktora cvrstoca pri zatezanju srazmerno opada u odnosu na cvrstocu pri pritisku. Vremenski posmatrano, porast cvrstoce pri zatezanju je intenzivan u prvih 28 dana, dok se kasnije znacajno usporava. Moze se uzeti da se u prvih 28 dana postize oko 80% konacne cvrstoce pri zatezanju. Ispitivanje direktnim aksijalnim zatezanjem najcesce se vrsi na cilindricnim oslabljenim uzorcima saglasno narednoj slici. Odnos cvrstoce f z prema cvrstoci fp nije linearan. Ako uzmemo da je fz/fp=k, za velicinu k mogu se koristiti sledece vrednosti:

k = 0,12 za fp = 20 MPa, k = 0,10 za fp = 30 MPa, k = 0,07 za fp = 50 MPa.

Ispitivanje savijanjem daje vrednosti cvrstoca pri zatezanju koje su znatno vece od cvrstoce fz. Razlog tome je sto se predmetna cvrstoca f zs uvek izracunava putem obrazca:

fzs=6Mlomabh2

Ovim ispitivanjem najcesce se dobija odnos fz/fzs = 0,45 0,60. Jos valja napomenuti da se tacniji rezultati dobijaju primenom metode prikazane na desnom delu slike jer su sile u trecinama raspona.

37.Cvrstoca betona na zatezanje cepanjem i obrasci za priblizno odredjivanje cvrstoce betona na zatezanje prema BAB87

Ispitivanje cvrstoce betona na zatezanje cepanjem sastoji se u izlaganju uzoraka oblika kocke, prizme ili cilindra silama saglasno narednoj slici.

Pri granicnoj vrednosti sile P dolazi do cepanja uzoraka stvaranjem magistralnih pukotina koje se protezu vertikalno. Medjutim, pri ovim ispitivanjima prisutni su i naponi pritiska pa se moze reci da rezultati ispitivanja prikazanom na slici ne predstavljaju prave vrednosti cvrstoce pri zatezanju jed nije obezbedjeno homogeno naponsko stanje zatezanja. Cvrstoce fzckod ovakvih ispitivanja a koje se racunaju po obrascu:

fzc=2Pdl

vece su za 15 20% od cvrstoca fz, pa se sa dovoljnom tacnoscu moze uzeti da je fz/fsc 0,85.

BAB87 daje obrazac za izracunavanje cvrstoce pri aksijalnom zatezanju u zavisnosti od eksperimentalno utvrdjene cvrstoce pri pritisku, ali uz napomenu da varijacije stvarnih vrednosti ove cvrstoce mogu da budu i do 30%. Obrazac glasi:

fzm=0,25* 3fbk2

gde je fbk (MPa) cvrstoca betona pri pritisku, a fzm (MPa) srednja vrednost cvrstoce pri aksijalnom zatezanju. Za odnos cvrstoce betona pri zatezanju savijanjem, f zs, i cvrstoce pri aksijalnom zatezanju, fz, BAB87 daje relaciju: fzsfz=0,6+0,44h1

gde je h (m) visina poprecnog preseka elementa, a 1 oznaka za donju granicu vazenja izraza.

38.Razlike izmedju cvrstoca betona na zatezanje u zavisnosti od metode ispitivanja. Cvrstoca na smicanje.

Sledeca slika pokazuje rezultate jednog konkretnog ispitivanja betona koji pokazuju kolike se razlike mogu dobiti u zavisnosti od primenjenog postupka odredjivanja cvrstoce betona pri zatezanju.

kriva (1) rezultati ispitivanja direktnom metodom, kriva (2) rezultati ispitivanja metodom cepanja, kriva (3) rezultati ispitivanja putem savijanja jednom koncentrisanom silom,

kriva (4) velicine izracunate putem prvog izraza po BAB87, kriva (5) velicine dobijene preracunavanjem vrednosti prema krivoj (3) putem drugog izraza po BAB87. Cvrstoca betona pri smicanju u velikoj meri zavisi od otpornosti na smicanje krupnog agregata, kao i od cvrstoce spoja agregat cementni kamen. Metodika odredjivanja cvrstoce betona pri smicanju jos nije dovoljno razradjena. Najcesce se koriste uzorci oblika prikazanih na slici

pri cemu se pretpostavlja da su naponi smicanja pri lomu ravnomerno rasporedjeni po povrsini preseka po kome se vrsi smicanje. Predmetna cvrstoca se dobija po obrascu:

f=P2F

Moze se jos uzeti i da je odnos izmedju cvrstoce pri smicanju i cvrstoce pri zatezanju f2fz.

39.Trajnost betona

Beton se smatra trajnim materijalom, medjutim, on je potencijalno osetljiv na pojedine uticaje. Ti uticaji se generalno mogu podeliti na uticaje fizicke prirode i na hemijske uticaje. Pogorsanje kvaliteta betona tokom vremena moze biti uzrokovano pogorsanjem svojstava agregata, cementnog kamena ili armature. U svojstva koja odredjuju trajnost betona ubrajaju se:

Vodopropustljivost / vodonepropustljivost, Otpornost na uticaje fizicke prirode, Otpornost na hemijske agense,

Defekti i prsline koje su posledica uticaja koji nisu nabrojani. U grupu uticaja fizicke prirode spadaju:

Zamrzavanje i odrzavanje, Promena vlaznosti odnosno vlazenje i susenje, Promena temperature, Habanje (abrazija, erozija, kavaticija). Hemijski uticaji na beton su:

Izluzivanje i iscvetavanje, Sulfatna agresija, Alkalno agregatna reakcija, Kiseline i baze, Korozija metala.

40.Vodonepropustljivost betona

Vodonepropustljivost (VDP) betona spada u grupu svojstava bitnih za trajnost betonskih konstrukcija. Analizom elemenata strukture betona sa aspekta VDP zakljuceno je da se agregat smatra vodonepropustljivim, takodje kontaktna zona, agregat cementni kamen ne utice u znacajnijoj meri da VDP. Dakle, cementni kamen je kapilarno porozan materijal i od velicine kapilarne poroznosti cementnog kamena zavisi i VDP betona. VDP betona zavisi od stepena hidratacije cementa odnosno od starosti betona, od poroznosti cementnog kamena i od strukture pora tacnije od odnosa otvorenih i zatvorenih pora. Na povecanje VDP betona moze se uticati smanjenjem vodocementnog faktora odnoso primenom plastifikatora i superplastifikatora. Takodje, od znacaja za VDP je i efikasnost ugradjivanja koja doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Primena hemijskih dodataka zaptivaca takodje moze omoguciti bolju VDP betona. Vodonepropustljivost betona cesto se ceni na osnovu koeficijenta filtracije k f koji je definisan izrazom

kf=Qfv*aS*p*t ms ili cms

Na bazi ovog izraza proizilazi da je kf = Qfv ona kolicina vode u m3 koja prodje kroz element debljine a = 1,0 m, povrsine S = 1,0 m2, pri razlici hidrostatickog pritiska na dvema granicnim povrsinama od p = 1,0 m vodenog stuba, a za vreme t = 1,0 s. Kako na koeficijent filtracije, osnovni faktor propustljivosti betona, utice vodocementni faktor, prikazano je na sledecoj slici. Kao sto se vidi, koeficijent filtracije pocinje naglo da raste za vrednosti mv/mc > 0,5. Treba, medjutim, napomenuti da su u praksi moguca osetna odstupanja od prikazane zavisnosti posto pri jednom vodocementnom faktoru poroznost betona moze biti vrlo razlicita, sto, kao sto je pomenuto, zavisi od niza drugih faktora (cement, nacin ugradjivanja, nega betona i drugo).

Posto je vec receno da poroznost betona zavisi od stepena hidratacije cementa, proizilazi da vodonepropustljivost zavisi i od vremena odnosno od starosti betona.

41.Kako se VDP odredjuje prema nasem standardu a kako prema DIN-u

Prema nasem standardu VDP se ispituje na cilindrima precnika 150 mm i visine 150 mm, kao i na plocastim uzorcima dimenzija 200x200x150 mm. Uzorci se prave od svezeg betona, ugradjivanjem u kalupe ili se koriste isti takvi uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotove konstrukcije. Uzorak se smesta u odgovarajuci celicni sud pri cemu se prostori izmedju suda i uzorka na bocnim stranama zapunjavaju odredjenom masom na bazi voska i bitumena. Gornja povrsina uzorka je slobodna a donja se orapavljuje u zoni kruga precnika 100 mm. Na povrsini ovok kruga tokom ispitivanja deluje voda pod pritiskom. Uzorci ne smeju imati starost manju od 28 dana. Sedam dana pre pocetka ispitivanja uzorke treba cuvati u prostoriji temperature od oko 20C i relativne vlaznosti vazduha od oko 65%. Vodonepropustljivost betona se deklarise preko marki vodonepropustljivosti. Ove marke su V-2, V-4, V-6, V-8 i V-12, pri cemu brojevi 2, 4, 6, 8 i 12 oznacavaju pritisak u barima koje beton mora da zadovolji. Nemacki standard DIN 1048 propisuje metodu ispitivanja kod koje je dubina kvasenja odnosno dubina prodora vode u masu uzorka jedini kriterijum za ocenu vodonepropustljivosti betona. Prema ovom standardu ispituju se uzorci oblika kocke ivice 20 cm, na slican nacin kao sto je to bio slucaj u prethodno opisanom ispitivanju.

Rezim ispitivanja je sledeci: voda deluje pod pritiskom od 1 bar u trajanju od 48 h, pod 3 bara 24 h i pod 7 bara 24 h, sto znaci da ukupno trajanje ispitivanja iznosi 96 casova. Nakon zavrsetka ovog tretmana uzorci se prvo ispituju na pritisak, a zatim se lome po sredini radi merenja visine prodora vode. Smatra se da je beton vodonepropustljiv ako je izmerena dubina kvasenja h manja od 12 cm. Medjutim, posto je ovaj uslov veoma blag, danas se sve vise usvaja uslov h 4cm.

42.Otpornost betona na dejstvo mraza

Otpornost da dejstvo mraza podrazumeva sposobnost betona da u stanju zasicenosti vodom podnese visekratno smrzavanje i odmrzavanje. Osnovni razlozi koji dovode do desktrukcije betona su:

povecanje zapremine (led ima 9% vecu zapreminu od vode), razliciti koeficijent termickog sirenja cementnog kamena, agregata i armature, hidrostaticki pritisak, osmotski pritisak.

Otpornost betona na dejstvo mraza zavisi od razlicitih faktora kao sto su: stepen hidratacije cementa odnosno starost betona, vodocementnog faktora, strukture pora i velicine pora. Na povecanje otpornosti betona na mraz moze se uticati primenom hemijskih dodataka aeranata, zatim smanjenjem vodocementnog faktora (primenom plastifikatora i superplastifikatora), kao i efikasnim ugradjivanjem koje doprinosi smanjenju dodatne poroznosti. Za ispitivanje otpornosti betona prema dejstvu mraza primenjuje se postupak naizmenicnog smrzavanja i odmrzavanja uzoraka zasicenih vodom. Najcesce se uzima da cvrstoca betona pri pritisku ne sme da se smanji vise od 25 30%. Pri ovome se cesto propisuje i da gubitak mase uzoraka ne sme da bude veci od 5%. Prema nasem standardu postoje sledece marke betona u odnosu na otpornost prema dejstvu mraza: M-50, M-100, M-150 i M-200, gde brojevi u okviru ovih simbola predstavljaju broj ciklusa smrzavanje odmrzavanje koji je beton izdrzao bez vecih ostecenja. Otpornost betona na dejstvo mraza se zahteva cak i u slucajevima kada u eksploataciji nije direktno izlozen ovoj vrsti agresija zbog obezbedjenja trajnosti. Trajnost betona ce u opstem slucaju biti zadovoljena ako beton ima marku otpornosti na dejstvo mraza min M-100 a za mostovske konstrukcije min M-150. 43.Odredjivanje otpornosti betona na dejstvo mraza preko promene cvrstoce pri pritisku

Nas standard propisuje ispitivanje za koje je, osim za beton M-50, potrebno 15 uzoraka koji mogu biti oblika kocke 15 ili 20 cm, ili cilindricni uzorci (kernovi) izvadjeni iz gotovih konstrukcija, precnika i visine 15 cm. Od ukupnog broja, 9 uzoraka predstavljaju tzv. etalonske uzorke, dok ce se preostalih 6 izlagati smrzavanju i odmrzavanju. Za slucaj betona M-50 dovoljno je samo 9 uzoraka 6 etalonskih i 3 uzorka koji ce se izlagati smrzavanju i odmrzavanju. Standard propisuje sledeci tok ispitivanja: sve uzorke treba 4 dana pre pocetka ispitivanja staviti u vodu tako da budu u potpunosti potopljeni, a nakon 4 dana treba ispitati prosecnu cvrstocu pri pritisku na tri etalonska uzorka. Istovremeno, sest uzoraka se podvrgava naizmenicnom smrzavanju i odmrzavanju; smrzavanje se vrsi na temperaturi od -20C pri cemu se zahteva da se hladjenje uzorka do ove temperature obavi u vremenu od 1 h, dok se odmrzvanje vrsi u vodi temperature od oko 20C. Jedan ciklus smrzavanje odmrzavanje traje 4 + 4 casova za slucaj ispitivanja kocki sa stranama od 15 cm i cilindara sa dimenzijama = h = 15 cm, ili 6 + 6 casova za slucaj ispitivanja kocke sa ivicama duzine 20 cm. Prilikom uporedjivanja dobijenih cvrstoca uzoraka mora se voditi racuna o tzv. ekvivalentnoj starosti etalonskih uzoraka te, koja je uvek manja od fakticke starosti uzoraka jer su etalonski uzorci ocvrscavali u vodi temperature od oko 20C sto im je omogucilo veci prirastaj cvrstoce. Ekvivalentna starost se odredjuje na osnovu obrasca:

te=ta+c*n

gde je ta starost uzoraka u danima na pocetku smrzavanja (najcesce 28 dana), n broj naizmenicnih ciklusa smrzavanja i odmrzavanja a parametar c velicina koja zavisi od broja ciklusa u toku 24 h i dobija se iz odredjene tabele. Kod ispitivanja betona M-50 smrzavanju i odmrzavanju izlazu se samo 3 uzorka dok se nakon definisanja pocetne cvrstoce betona na tri etalonska uzorka preostala tri drze u vodi i ispituju na pritisak kao i uzorci koji su izlagani tretmanu mraza. I u ovom slucaju cvrstoce etalonskih uzoraka ispitanih pri odgovarajucoj ekvivalentnoj starosti ne smeju da budu preko 25% vece od cvrstoca uzoraka koji su smrzavani i odmrzavani.

44.Otpornost betona na kombinovano dejstvo mraza i soli za odmrzavanje

Pored ispitivanja betona na dejstvo mraza cesto se namece i potreba ispitivanja betona izlozenog istovremeno i uticaju soli za odmrazanje jer je praksa pokazala da otpornost betona na dejstvo mraza ne podrazumeva i njegovu otpornost na kombinovano dejstvo mraza i soli.

Kod ovakvih ispitivanja najcesce se primenjuje postupak u okviru koga se u procesu smrzavanja i odmrzavanja povrsina uzorka, prema standardu, na tacno definisan nacin, podvrgava delovanju troprocentnog rastvora NaCl. Nakon toga, uzorak se podvrgava temperaturi od oko -20C u trajanju 16 18 h, pa 6 8 h na sobnoj temperaturi. Posle 25 ovakvih ciklusa meri se gubitak mase uzorka, a takodje se registruje dubina i povrsina ljustenja betona koja je bila pod uticajem rastvora soli.

45.Otpornost betona na habanje

Kod ove vrste otpornosti betona osnovno je da beton ima dovolju cvrstocu i tvrdocu u povrsinskom sloju koji je neposredno izlozen delovanjima koja dovode do habanja. Ispitivanja su pokazala da je beton otpornoji na habanje ako ima vecu cvrstocu na pritisak. To znaci da je potrebno primenjivanje cemenata visokih klasa i niskih vodocementnih faktora. Takodje, u slucaju ovakvih betona bolje se pokazao drobljeni agregat, pri cemu treba teziti optimalnom ucescu krupnih frakcija agregata uz minimalno potrebno ucesce sitnih. Pored ovoga, mogu se primenjivati plastifikatori i superplastifikatori radi smanjenja potrebne kolicine vode posto ni u kom slucaju ne sme doci do izdvajanja cementne paste na povrsini. Za odredjivanje otpornosti betona na habanje ne postoji standardna metoda. U primeni je metoda ispitivanja habanja prirodnog kamena. To podrazumeva uzorke sa ivicama duzine 7,1 cm (povrsina jedne strane kocke je 50 cm2) koji se dobijaju izradom u kalupima ili izrezivanjem iz nekog veceg komada betona. Posto kriterijum otpornosti na habanje nije jedinstven, on se propisuje od slucaja do slucaja.

46.Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih opterecenja

Mada ne postoje jedinstveni stavovi po pitanju kratkotrajnosti i dugotrajnosti opterecenja betona i betonskih konstrukcija, ipak se kao kratkotrajna tretiraju ona opterecenja cije se delovanje ispoljava u vremenu od nekoliko minuta do nekoliko casova, pri cemu se kao gornja granica kratkotrajnosti obicno uzima trajanje opterecenja od najvise dva sata. Deformacije betona pri delovanju kratkotrajnih opterecenja zavise od njegovog sastava, od svojstava njegovih komponenata, od vrste naprezanja kao i od cvrstoce i starosti betona. Ispitivanja pokazuju da betoni visih cvrstoca pod opterecenjem pokazuju manje deformacije, a isto tako se ove deformacije pri istom opterecenju smanjuju u funkciji starosti betona.

Zavisnost deformacija betona od njegovog sastava najbolje ilustruju krive deformacija () napon () prikazane na narednoj slici.

Kao sto se vidi, cementni kamen i agregat, posmatrano posebno, imaju uglacnom linearne zavisnosti izmedju napona i deformacija. Medjutim, beton uvek ima manje vise zakrivljen dijagram, sto se objasnjava prisustvom kontaktnih povrsina izmedju cementnog kamen i agregata i pojavom mikroprslina po ovim kontaktima.

47.Radni dijagram betona

Radni ( ) dijagram koji daje zavisnost izmedju napona i deformacija betona u slucajevima delovanja kratkotrajnih opterecenja dobija se ispitivanjem uzoraka prizmaticnog ili cilindricnog oblika. Tokom ovih ispitivanja mere se naprezanja i odgovarajuce dilatacije, pa ce na osnovu tih podataka crtaju dijagrami koji u opstem slucaju imaju oblike saglasno sledecoj slici.

Kriva 1 u opstem slucaju odgovara betonima vecih cvrstoca, ali se takva kriva dobija i kod svih betona ako se pri ispitivanju koristi rezim diktiranog povecanja napona. Kriva 2 predstavlja betone manjih cvrstoca, ali se i ovaj oblik krive moze dobiti rezimom diktiranog povecanja napona. Analizom krivih dolazi se do zakljucka da se pri jednokratnom izlaganju uzorka kratkotrajnom opterecenju na pritisak dobija deformacija koja se sastoji iz elasticnog i plasticnog dela. Naime, pri opterecenju uzorak se ponasa saglasno krivoj OA, a pri rasterecenju saglasno krivoj AD tako da po rasterecenju uvek

ostaje odredjena trajna (plasticna, zaostala) deformacija 3. Velicina ove deformacije zavisi kako od brzine opterecivanja tako i od brzine rasterecivanja. S obzirom da je u opstem slucaju radni dijagram betona uvek krivolinijski, generalno se moze govoriti o tangentnom i sekantnom modulu elasticnosti betona. Kao tangentni modul definise se tangens ugla tg koji zaklapa tangenta na posmatranu krivu u tacki A sa apsciscnom osom, dok je sekantni modul tangens ugla - ugla nagiba tetive koja povezuje koordinatni pocetak sa aktuelnom tackom A na postmatranoj krivoj. Ako ovako definisan modul deformacije oznacimo sa Esek, vezu izmedju napona i deformacije u betonu mozemo prikazati u obliku:

=Esek* Medjutim, pri naponima manjim od granice (0,3 0.5) fp, dijagram je priblizno pravolinijski pa vazi sledece:

=E*=tg*

Velicina E se najcesce definise postupkom opterecenje rasterecenje kada se ovaj parametar odredjuje iz krive koja odgovara rasterecenju.

48.Modul elasticnosti betona

Odredjivanje modula elasticnosti betona vrsi se na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima sa odnosima poduznih i poprecnih dimenzija vecim od 2. Kod ovakvih ispitivanja kao osnovno javlja se pitanje eliminisanja svih deformacija betona osim elasticnih, pa se s tim u vezi najcesce primenjuju razliciti postupci treniranja uzoraka, odnosno postupci visekratnog opterecivanja i rasterecivanja. Naime, pokazalo se da nakon odredjenog broja ciklusa opterecenje rasterecenje funkcija u dovoljnoj meri odgovara pravoj liniji ciji nagib definise modul elasticnosti E. Kod odredjivanja modula elasticnosti uvek se polazi od neke male vrednosti napona, d, pa se ispitivanje najcesce sprovode saglasno semi prikazanoj na slici.

Kao sto se vidi, sema podrazumeva opterecivanje do napona g i rasterecivanje do napona d, tj. treniranje betona u naponskom podrucju g d sve dok se zavisnost u tom podrucju potpuno ne ispravi. Prema nasem standardu, vrednost E se dobija ispitivanjem prizmaticnih ili cilindricnih uzoraka u okviru kojih je zadovoljen osnos 2 h/a 4, pri cemu dimenzija a treba da bude najmanje cetiri puta veca od nominalno najkrupnijeg zrna agregata primenjenog u datom betonu. Za napon d propisana je vrednost od 0,5 MPa, dok se za g uzima vrednost fp/3. Ispitivanja se sprovode na tri uzorka, s tim da postoje jos tri uzorka za prethodno ispitivanje cvrstoce betona fp. Nakon zavrsetka ispitivanja trazena vrednost modula elasticnosti betona izracunava se putem obrasca:

E=

Rezultati se zaokruzuju na 500 MPa, a izrazavaju se u MPa ili u Gpa. Modul elasticnosti je i funkcija vremena. On raste sa staroscu betona, pri cemu se u prvih 28 dana ostvaruje 70 80% vrednosti koja odgovara teorijskom slucaju kada je t. Za resavanje prakticnih problema mogu se uspostaviti sasvim prihvatljive veze izmedju modula elasticnosti i cvrstoce betona pri pritisku, pa se doslo do niza empirijskih zavisnosti. BAB87 propisuje sledecu relaciju

E=9,25*3fbk+10 GPa za fbk u MPa

Posto je modul elasticnosti betona vremenska funkcija BAB87 predvidja da se za starosti betona razlicite od 28 dana E moze takodje odrediti na osnovu napred datog izraza, s tim da se za fbk unose vrednosti karakteristicnih cvrstoca koje odgovaraju odredjenim terminima.

49.Skupljanje betona

Pod skupljanjem betona podrazumevaju se vremenske deformacije koje se ispoljavaju u vidu smanjivanja dimenzija neopterecenih betonskih elemenata priblizno proporcionalno u svim pravcima. Generalno, moze se reci da je ta pojava najtesnje povezana sa stanjem vlaznosti cementnog kamena u betonu. Ukupna deformacija skupljanja se sastoji od:

hidratacionog skupljanja, skupljanje usled kontrakcije produkata hidratacije, plasticnog skupljanja, skupljanje usled isparavanja vode tokom perioda vezivanja cementa, hidraulickog skupljanja, skupljanje nakon zavrsetka procesa vezivanja.

Plasticno skupljanje je najvece u poredjenju sa ostalim navedenim oblicima, ali se ono odvija vrlo brzo, u prvih nekoliko casova i po pravilu nije od znacaja za naponska stanja konstrukcija. Medjutim, plasticno skupljanje moze da bude uzrok pojave prislina i pukotina na povrsinama betona. Stetni efekti plasticnog skupljanja mogu se eliminisati pravilnom i intenzivnom negom. Ispitivanja su pokazala da je plasticno skupljanje funkcija kolicine cementa u mesavini, a zivisi jos i od kolicine vode, veci sadrzaj vode veca mogucnost zgrusnjavanja mase i zblizavanja cestica. Hidraulicko skupljanje je funkcija promene vlaznosti cementnog kamena, odnosno betona i posledica je delovanja kapilarnih sila u kapilarnim porama u cementnom kamenu. Hidraulicko skupljanje ce se odvijati sve dok se ne uspostavi ravnoteza uzmedju vlaznosti sredine i vlaznosti betona, medjutim kako je vlaznost betona u opstem slucaju funkcija procesa hidratacije cementa proizilazi da ce do uspostavljanja ravnoteze doci tek nakon duzeg vremenskog perioda, prakticno tek kada se okonca proces hidratacije. U najvecem broju slucajeva mere se skupljanja ocvrslog betona, odnosno ona skupljanja koja mogu biti od znacaja za naponska i deformaciona stanja konstrukcija pa tako vrednosti koje se dobijaju ispitivanjima predstavljaju zbir hidratacionog i hidraulickog skupljanja. Prema JUS standardu skupljanje betona se ispituje na prizmaticnim ili cilindricnim uzorcima kod kojih je zadovoljen odnos 2 ha 4. Poprecna dimenzija a mora da bude takva da je njena velicina jednaka najmanje cetvorostrukoj vrednosti nominalno najkrupnijeg zrna agregata u betonu. Uzorci, najmanje 3 komada, cuvaju se u kalupima u vlaznom prostoru od najmanje 90% relativne vlaznosti oko 24 h na temperaturi cca 20C. Zatim se vade iz kalupa i 48 h drze u pijacoj vodi temperature oko 20C. Posle 72 h od zavrsetka izrade vade se iz vode i izlazu kondicioniranim termohigrometrijskim uslovima: temperatura od 20C i relativna vlaznost od 40% (veoma suva sredina), 70% (srednje vlazna sredina) ili 90% (veoma vlazna sredina). Prvo merenje se vrsi 72 h nakon zavrsetka izrade uzoraka, a

zatim posle 4 i 7 dana; nakon ovoga, dalja merenja se vrse posle svakih 7 dana do stabilizacije procesa skupljanja i to najkrace 3 meseca. Skupljanje se izrazava u mm/m.

50.Od cega zavisi vrednost deformacije skupljanja

Skupljanje betona zavisi od temperature i relativne vlaznosti sredina, od dimenzija betonskog elementa, od vrste i kolicine cementa, od vodocementnog faktora, granulometrijskog sastava agregata, nacina ugradjivanja i nege betona i od starosti betona. Skupljanje je vece pri visim temperaturama i pri manjoj relativnoj vlaznosti vazduha. Takodje, vece je kod elemenata manjih dimenzija i kod betona spravljenih sa cementima sa dodacima i sa vecom kolicinom cementa. Granulometrijski sastav koji omogucava izradu betona optimalne kompaktnosti uz koriscenje umerenih kolicina cementa, obezbedjuje manje vrednosti skupljanja. Vece kolicine vode doprinose vecim vrednostima hidraulickog skupljanja. Nacin ugradjivanja je znacajan jer se efikasnim ugradjivanjem utice na smanjenje skupljanja. Nega betona koja podrazumeva vlazenje betona u prvim danima nakon ugradjivanja, takodje smanjuje vrednosti skupljanja.

51.Tecenje betona

Tecenje, tj. proces razvitka deformacija materijala u toku vremena koji se odigrava bez promene opterecenja, kod betona se uslovno smatra da nastaje samo delovanjem dugotrajnih opterecenja. Iz tih razloga ispitivanje tecenja betona uvek se vrsi primenom specijalnih uredjaja koji su u stanju da tokom duzeg vremenskog perioda odrzavaju odredjeni nivo naprezanja. Najrasprostranjeniji su uredjaji sa mocnim oprugama (na slici, levo) ili uredjaji koji rade na principu poluge (na slici, desno).

Ako pretpostavimo da ce beton biti izlozen konstantnom naponu beskonacno dugo ili dovoljno dugo, bice moguca dva karakteristicna slucaja:

slucaj stabilizacije procesa tecenja kada deformacije teze nekoj konacnoj vrednosti i uzorci ne trpe lom, i slucaj kada ne dolazi do stabilizacije procesa, vec deformacije tecenja teze beskonacno velikim vrednostima, sto dovodi do loma uzoraka.

Prvi slucaj odgovara niskim vrednostima napona, pa se moze reci da beton ima ovakvo ponasanje u oblasti radnih napona. Drugi slucaj odgovara visokim naponima naprezanja pri cemu je vrlo tesko sasvim precizno odrediti granicu koja razdvaja navedene slucajeve. Treba napomenuti da ako su naprezanja u betonu visoka nakon odredjenog vremena, a pri odredjenoj velicini deformacije, doci ce do loma. Lom o kome je ovde rec nastupice pri naponima koji su ponekad i 20 30% ispod cvrstoce koja odgovara delovanju kratkotrajnih opterecenja, pa se cesto govori o cvrstoci betona pri delovanju dugotrajnih opterecenja, tzv. trajnoj cvrstoci betona.

52.Linearno tecenje betona

Linearno tecenje betona je tecenje kod koga postoji stabilizacija procesa i kod koga za sve deformacije (trenutne i vremenske) postoji uslov proporcionalnosti izmedju napona i deformacija. Linearno tecenje zavisi od istih faktora kao i skupljanje betona. To su:

temperatura i relativna vlaznost sredine, dimenzija betonskog elementa, od vrste i kolicine cementa, od vodocementnog faktora, granulometrijskog sastava agregata, nacina ugradjivanja i nege betona, od starosti betona.

U praksi se deformacije tecenja najcesce prikazuju putem tzv. koeficijenta tecenja (t, tk) koji se definise na sledeci nacin:

t, tk=tect, tkeltk

Do velicina tec i el se dolazi ispitivanjem a deformacija tecenja, tec je definisana izrazom:

tect, tk=t-st-eltk

Ispitivanja se sprovode na seriji od 9 uzoraka od kojih 3 sluze za ispitivanje skupljanja betona (s(t)), 3 uzorka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku (f p), a 3 uzorka za merenje ukupnih deformacija (t) pod konstantnim naponom k. Primenjuje se isti kondinicionirani termohigrometrijski uslovi kao za merenje skupljanja. Koeficijent tecenja koji se dobija je bezdimenzionalna velicina. Osim kod pritisnutih betonskih elemenata, tecenje se javlja i kod drugih vrsta naprezanja. Tako su, na primer, deformacije tecenja kod elemenata izlozenih zatezanju, 1,5 puta vece od odgovarajucih deformacija pritisnutih elemenata. U slucaju smicanja, deformacije tecenja su 2 2,5 puta vece od deformacija kod pritisnutih elemenata. Sto se tice deformacija tecenja, moze se naglasiti jos i da mladi betoni uvek imaju vece deformacije tecenja.

53.Elasticne i vremenske deformacije betona pri opterecenju i rasterecenju

Ako postmatramo deformacije tecenja, moci cemo da zakljucimo da postoje uzorci koji su pretrpeli odredjene deformacije tecenja i koji u opstem slucaju po rasterecenju ostaju i izvesnoj meri trajno deformisani. BAB87 dozvoljava da se u slucajevima kada se ne raspolaze eksperimentalno utvrdjenim vrednostima koeficijenata tecenja betona, mogu koristiti velicine koje su date u odredjenoj tabeli (Tabela 5.2, 159. strana knjige Osnovi teorije i tehnologije betona, M. Muravljov). Sto se tice zavisnosti koeficijenta tecenja od vremena t i od starosti betona u trenutku izlaganja opterecenju tk, BAB87 definise ovu zavisnost putem velicina prikazanih u narednoj tabeli.

Starost betona u trenutku opterecenja tk(dani)

Odnosi koeficijenata tecenja betona u trenutku vremena t i konacne vrednosti koeficijenta tecenja (t, tk)/ Trajanje opterecenja (t tk) (dani/godine) 7 14 0,30 0,23 0,18 28 0,38 0,30 0,25 90 0,53 0,48 0,43 365 0,73 0,68 0,56 3 g. 0,85 0,83 0,80

7 28 do 90 365

0,25 0,15 0,10

Vrednosti date u tabeli vaze samo za temperaturu sredine od oko 20C. Medjutim, najcesce su betonske konstrukcije u praksi izlozene vrlo znacajnim temperaturnim promenama, pa se i o uticaju temperature na vrednosti skupljanja i tecenja mora voditi racuna.

54.Veza izmedju napona i deformacije tecenja. Od cega zavisi deformacija tecenja

Ako se pretpostavi da je beton od vremena tk izlozen konstantnom naponu k= tk, veza izmedju napona i deformacija u betonu moze da se predstavi relacijom:

t,tk-st=tkEtk1+t,tk.

Ako, medjutim, napon intervalu t tk nije konstantan vec se menja diskontinualno saglasno slici, izraz se moze prikazati u obliku:

t,tk-st=tkEtk1+t,tk+r=1ntkrEtkr1+t,tk,

ili kada se pretpostavi da se napon u betonu menja kontinualno, u obliku:

t,tk-st=tkEtk1+t,tk+tktd()d*1+(t,)E()d.

Zbog slozenosti navedenih izraza u praksi se cesto pribegava primeni razlicitih uproscenih veza izmedju napone i dilatacije. Za uobicajene starosti betona i uobicajene konstrukcije moze se uzeti da je

X=Xt,tk=0,75-0,85.

55.Relaksacija betona

Relaksacija betona, pod kojom se u opstem slucaju podrazumeva promena napona u materijalu pri konstantnoj deformaciji, jedan je od nedovoljno ispitanih fenomena betona. Najcesce su ispitivani uzorci oblika nosaca sa prepustima, optereceni koncentrisanim silama na slobodnim krajevima, kako pokazuje slika. Da bi se odrzala konstantna deformacija, odredjenim intervencijama u toku trajanja opita odnosno promenom sile P, odrzavan je nepromenljiv ugib, u. Na ovaj nacin merena je sila P, koja se u toku vremena smanjuje, tezeci nekoj konacnoj vrednosti.

Promena sila uslovljava i analognu promenu napona po presecima, pri cemu su ovi naponi najcesce odredjivani kod oslonca (presek B). Shodno svemu navedenom, relaksacija se moze prikazati u obliku:

rt=t0*100=kP(t)P0*100 %.

Velicina k predstavlja koeficijent proporcionalnosti koji je funkcija armature prisutne u elementu koji se ispituje. U slucaju cisto betonskih elemenata k = 1,0, a za armirane elemente k8 Tbs=Tbu3.

Za tacne vrednosti ove temperature moze se primeniti izraz:

Tbs=TbuK1+K2Mp+K3Tbu,

gde empirijski koeficijenti imaju sledece vrednosti K1 = 1,03, K2 = 0,81 i K3 =0,006.

89.Izvodjenje betonskih radova na visokim temperaturama

Osim temperatura preko 30C, pojam povisenih temperatura sredine u tehnologiji betona implicira jos dva nepovoljna faktora: nisku relativnu vlaznost i povecanu brzinu vetra. Navedeni cinioci uslovljavaju sledece:

potrebu za vecom kolicinom vode u betonu, brzu promenu konzistencije, brzo isparavanje vode preko otvorenih povrsina, nastanak prslina i pukotina na povrsini betona kao posledia plasticnog skupljanja, povecanje hidratacionog i hidraulickog skupljanja, smanjenje nominalne cvrstoce i trajnosti betona, potrebu za preduzimanjem niza preventivnih mera.

Imajuci u vidu izlozeno, u uslovima betoniranja na visokim temperaturama najpre treba povesti racuna o sastavu betona. To podrazumeva upotrebe nesto vece kolicine vode, kao i manje doze cementa, cemente nizih klasa i cemente sa oznakom N. U obzir takodje dolazi i upotreba aditiva retardera ili superplastifikatora sa produzenim dejstvom. Posto temperatura betona ne sme da predje granicu od 65C, moraju se preduzeti odredjene mera za snizavenje temperature svezeg betona. Smatra se da temperatura sveze betonske mesavine na mestu ugradjivanja u opstem slucaju treba da iznosi najvise 30C, odnosno najvise 20C ako se radi o masivnim betonskim konstrukcijama. Da bi se dobila niska pocetna temperatura betonske mesavine, treba obezbediti dovoljno niske temperature pojedinih komponenata sto se bez vecih problema u velikoj meri moze ostvariti:

lagerovanjem vode za spravljanje betona u cisternama ukopanim u zemlju, izvodjenjem termicke zastite silosa za cement ili bar bojenjem silosa u belu boju, zastitom agregata od direktnog delovanja sunca putem lakih nadstresnica, eventualnim kvasenjem krupnih frakcija agregata primenom uredjaja za rasprsivanje vode.

Ukoliko se navedene mere hladjenja komponenata pokazu nedovoljnim, treba primeniti odredjene dodatne mere, pri cemu je, kako pokazuje praksa, najpovoljnije ici na intenzivnije hladjenje vode u kulerima, cime se moze dobiti voda temperature od oko

6C. Povoljni efekti se ostvaruju i ubacivanjem drobljenog leda u cisterne za vodu ili u mesalice za beton. U uslovima povisenih temperatura, transport betona, odnosno trajanje transporta betona treba svesti na najmanju mogucu meru. Ako se trensportovanje vrsi automiskerima, prednost imaju automikseri manjeg kapaciteta. Pri transportovanju automikserima, ne treba vrsiti mesanje betona u toku transporta jer dolazi do mesanja mase sa toplim vazduhom. Sva oprema za transport treba da bude svetle boje, a najbolje bela. Najmanje 30 minuta pre pocetka ugradjivanja treba ohladiti oplatu i armaturu polivanjem vodom, pri cemu treba omoguciti da ova voda kroz odgovarajuce otvore brzo istekne iz oplate. Mesto ugradjivanja betona mora biti zasticeno od sunca i vetra, a tokom prvih nekoliko casova od ugradjivanja treba obezbediti povremeno hladjenje oplate sa spoljnje strane vodom. Ako su dnevne temperature suvise visoke, betoniranje treba organizovati tako da se izvede u kasnim poslepodnevnim satima ili nocu. Sa negom betona treba poceti prakticno odmah po zavrsetku kompaktiranja i obrade gornjih povrsina, sto se posebno odnosi na elemente sa velikim horizontalnim povrsinama kao sto su ploce. Nega treba da obezbedi dovoljno vode za hidrataciju i za hladjenje betona u oplati. Povrsine betona treba prekriti materijalima koji dugo drze vlagu i drzati ih u vlaznom stanju najmanje 7 dana. Voda koja se koristi za negu betona ne sme biti mnogo hladnija od betona da ne bi doslo do pojave prslina ili pukotina na povrsinama betona. Nega betona se ne sme prekinuti naglo, vec prekid treba da bude postepen u toku poslednja 2 3 dana negovanja.

90.Kontrola kvaliteta betona opsti stavovi

Kontrola kvaliteta betona je podeljena na dva dela: kontrola kvaliteta proizvodnje i kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije. Za beton kategorije B.I obavezna je kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja, dok kontrola proizvodnje betona nije obavezna i nju zamenjuje kontrola najmanje kolicine cementa sto se sprovodi metodom propisanom nasim standardom Odredjivanje sastava svezeg betona metodom ispiranja. Za beton kategorije B.II obavezna je kontrola proizvodnje betona i kontrola saglasnosti sa uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja. Kontrola proizvodnje betona obuhvata sve faze od spravljanja mesavine do nege ugradjenog betona pri cemu ovu kontrolu vrse, svaki u svom domenu, i proizvodjac betona i izvodjac betonskih radova. Drugim recima, kontrolu proizvodnje vrse: proizvodjac betona do vremena predaje betona izvodjacu radova, i izvodjac betonskih

radova od vremena preuzimanja betona do zavrsetka negovanja ugradjenog betona. Naravno, ovo vazi u slucaju kada su proizvodjac i izvodjac razliciti subjekti, a ukoliko izvodjac radova sam za sebe proizvodi beton, on je duzan da vrsi i kontrolu proizvodnje betona. Kontrolom saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije dokazuje se kvalitet ugradjenog betona. Drugim recima, ovom kontrolom se proverava da li su za odredjenu partiju betona postignuti projektom zahtevana marka betona i druga svojstva. Pri ovome moraju postojati odredjeni kriterijumi na bazi kojih se odredjena partija prima ili odbija.

91.Partije betona

Partije betona predstavljaju odredjene delove objekta ili odredjene kolicine betona koje su ugradjene u objekat u nekom vremenskom periodu. Ovakav nacin kontrole kvaliteta ugradjenog betona podrazumeva da u svakoj partiji postoji tacno utvrdjen broj uzoraka, tako da se na ovaj nacin sa velikom pouzdanoscu moze dati ocena ostvarene marke ili nekog drugog svojstva betona po pojedinim delovima, odnosno elementima objekta. Partija betona je kolicina iste klase ili vrste betona koja se priprema i ugradjuje pod jednakim uslovima. Velicina partije zavisi od ukupne kolicine betona iste vrste ili klase, od propisane ucestalosti uzimanja uzoraka, od uslova pripremanja i ugradjivanja betona i od predvidjenog trajanja betoniranja. Partija betona je definisana kolicinom betona i brojem uzoraka za ispitivanje svojstava betona. Broj uzoraka, kao i same partije u njihove velicine, moraju unapred biti odredjeni projektom konstrukcije ili programom kontrole koji je sastavni deo projekta betona. U jednoj partiji ne treba da bude kolicina betona veca od one koja moze biti ugradjena u roku od mesec dana. Takodje, broj uzoraka u jednoj partiji ne moze biti manji od 3 ni veci od 30. Formiranje partije se vrsi od slucaja do slucaja, a vazno je pri odredjivanju broja uzoraka i velicine partije voditi racuna da se ispitivanjem obezbedi dobijanje sto realnije ocene sigurnosti konstrukcije. U slucaju skeletnih konstrukcija, jedna partija moze da obuhvati sve elemente istog tipa, ili samo elemente u sklopu jedne etaze, pa cak i samo elemente dela jedne etaze, u zavisnosti od velicine objekta i uslova ugradjivanja. Na manjim objektima, partija betona moze predstavljati i beton koji se ugradjuje u skup razlicitih elemenata, pod uslovom da se radi o betonu iste klase.

Kod mostovskih konstrukcija partije betona se najcesce definisu prema konstrukcijskim elementima, pa tako jedna partija moze da obuhvati: sve ili samo odredjeni broj sipova, temelja, stubova i drugo; jedan ili oba obalna stuba; glavne i sekundarne nosace u jednom ili vise polja; kolovoznu plocu u jednom ili vise polja itd. Pri gradjenju masivnih betonskih objekata kod kojih se koriste vece kolicine betona, partije treba da budu tako obrazovane da broj uzoraka u jednoj partiji ne bude veci od 25 30, kao i da se beton jedne partije ne ugradjuje vise od 30 dana. U industriji betonskih prefabrikata partija betona moze da se usvoji na bazi broja proizvedenih elemenata, pri cemu ovaj broj moze biti vezan i za vreme proizvodnje. Pri tekucoj kontroli ostvarene marke betona u okviru betona kategorije B.II u fabrici betona, velicina partije se vezuje za kolicinu betona proizvedenu u jednom mesecu, pri cemu ova kolicina ne moze biti veca od 2000 m3.

92.Kontrola proizvodnje betona

U okviru kontrole proizvodnje betona treba kontrolisati:

sve komponente betona, proizvodnu sposobnost fabrike betona, svezi beton, svojstva ocvrslog betona, ugradjivanje i nega betona.

Agregat koji se koristi za spravljanje betona mora da bude atestiran, pri cemu se kontrolna ispitivanja moraju obavljati po frakcijama, najmanje jednom nedeljno ili prilikom uocljivijih promena. Ispitivanja obuhvataju: vlaznost sitnih frakcija, granulometrijski sastav i kolicinu sitnih cestica. Cement takodje mora posedovati atest, a njegova kontrolna ispitivanja treba da obuhvate: standardnu konzistenciju, pocetak i kraj vezivanja i stalnost zapremine. Ispitivanja se vrse prilikom svake isporuke ili ako je cement odlezao vise od tri meseca. Ukoliko se za spravljanje betona ne upotrebljava voda za pice, njena podobnost se mora kontrolisati najmanje jednom u tri meseca.

Dodaci betonu se ispituju za svako dopremanje u fabriku ili ako je vreme odlezavanja dodataka duze od 6 meseci. Svaki od dodataka koji se upotrebljava mora imati atest o kvalitetu. Proizvodna sposobnost fabrike betona se utvrdjuje kontrolnim ispitivanjima koja se nacelno vrse na pocetku rada novog postrojenja, kao i na svakih 12 meseci rada fabrike. Pored ovoga vrse se i stalne kontrole uredjaja za mesanje i upravljanje. Kontrola svezeg betona treba da obuhvati ispitivanje konzistencije, ispitivanje kolicine uvucenog vazduha kod aeriranog betona, i ispitivanje temperature betonske mesavine ako se betoniranje izvodi u posebnim uslovima. Proizvodjac betona je duzan da za svaku vrstu betona koju proizvodi redovno kontrolise cvrstocu pri pritisku i da na osnovu toga kontrolise ostvarenu marku betona. Kontrola i ocenjivanje postignute marke betona se vrsi po partijama betona, koje se formiraju skupom uzoraka prema sledecim uslovima:

najmanje jedan uzorak za svaki dan proizvodnje, najmanje jedan uzorak na svakih 50 m3, odnosno na svakih 75 mesavina, uzimajuci u obzir koji slucaj daje veci broj uzoraka, ako je kolicina proizvedene vrste odnosno klase betona veca od 2000 m 3, po jedan uzorak na svakih 100 m3, odnosno na svakih 150 mesavina.

Partija betona za kolicinu betona vecu od 1000 m 3 moze da ima najvise 30 uzoraka, a partija betona koja se odnosi na kolicinu manju od 1000 m 3 moze da ima najmanje 10 uzoraka. Cilj tekuce kontrole je da pravovremeno uoci i zaustavi eventualni pad kvaliteta proizvodnje. Ispitivanja posebnih svojstava betona kao sto su vodonepropustljivost, otpornost na dejstvo mraza i drugo, proizvodjac betona obavlja samo ako ova svojstva predstavljaju uslove kvaliteta predmetnog betona. Od trenutka prijema svezeg betona na gradilistu, kontrolu kvaliteta betona preuzima izvodjac radova. Njegova obaveza je da najmanje jednom u smeni prekontrolise konzistenciju dopremljenog betona i to istom metodom po kojoj je to radjeno u fabrici betona. Takodje, izvodjac i nadzorna sluzba investitora treba da izvode kontrolu u koju spada:

pregled oplata, skela, spojnica, armature i dr., kontrola unutrasnjeg transporta i ugradjivanja betona, kontrola nacina i trajanja nege ugradjenog betona, pregled konstrukcije posle skidanja oplate.

Sve ove kontrole izvode se vizuelno.

93.Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije

Kontrola saglasnosti sa uslovima projekta konstrukcije sprovodi se ocenjivanjem postignute marke betona i onih posebnih svojstava betona koja su zahtevana projektom. Ocena postignute marke betona (MB) vrsi se po partijama u skladu sa programom kontrole datim u okviru projekta betona. BAB87 za ocenjivanje marke betona propisuje tri kriterijuma.

Kriterijum 1

Ovaj kriterijum se primenjuje ukoliko se raspolaze rezultatima ispitivanja 3, 6, 9, 12 ili 15 uzoraka. Svaki skup partija od tri uzastopna rezultata ispitivanja treba da zadovolji uslov:

mnMB+k1, x1MB-k2.

Ovde je mn aritmeticka sredina tri uzastopna rezultata ispitivanja cvrstoce pri pritisku, a x1 je najmanji od tri posmatrana rezultata. U slucaju kada se beton dobija iz uhodane proizvodnje uzima se da je k1 = k2 = 3 MPa, a ako se radi o neuhodanoj proizvodnji, k1 = 4 MPa, a k2 = 2 MPa.

Kriterijum 2

Ovaj kriterijum se primenjuje u slucajevima kad je broj uzoraka n izmedju 10 i 30 i kada je poznata vrednost standardne devijacije

=mn0-xi2n0,

koja se odredjuje iz dovoljno velikog broja ranije sprovedenih ispitivanja iste vrste betona (xi pojedinacni rezultati ovih ispitivanja, mn0 srednja vrednost rezultata). Uslov kvaliteta je:

mnMB+1,2 x1MB-4 MPa, (mn srednja vrednost rezultata, x1 minimalna vrednost rezultata).

Kriterijum 3

Ovaj kriterijum se primenjuje za definisanje marke betona velikih partija betona, 15 30 uzoraka, i kada nije poznata vrednost , vec se racuna sa procenjenom vrednoscu standardne devijacije:

Sn=mn-xi2n-1.

U ovom slucaju treba da budu zadovoljeni uslovi:

mnMB+1,3Sn x1MB-4 MPa. Broj uzoraka za odredjivanje cvrstoce pri pritisku se odredjuje za svaku vrstu i klasu betona u zavisnosti od uslova u kojima se beton priprema i ugradjuje, pa su s ovim u vezi moguca tri slucaja: a) Beton kategorije B.II dopremljen iz fabrike betona U ovakvim slucajevima potreban broj uzoraka uzima se prema sledecim uslovima:

najmanje jedan uzorak svakog dana kada se beton ugradjuje u konstrukciju, jedan uzorak u proseku na svakih 100 m3, odnoso na 150 mesavina, najmanje tri uzorka za jednu partiju betona,

jedan uzorak od svake kolicine betona koja se ugradi u vitalne konstrukcijske elemente u koje se ugradjuju manje kolicine betona.

Ukupan broj rezultata ispitivanja ne moze biti manji od minimalnog broja uzoraka za pojedine kriterijume, tj. ne manji od 3 za prvi, od 10 za drugi i od 15 za treci kriterijum. S druge strane, broj rezultata ispitivanja ne sme biti veci od 30. b) Beton kategorije B.II koji se spravlja za potrebe gradilista ili za potrebe pogona za proizvodnju prefabrikata U ovakvim slucajevima rezultati koji se koriste za kontolu proizvodnje mogu da budu upotrebljeni i za dokaz kvaliteta betona na mestu ugradjivanja. U tom slucaju treba nastojati da se uzorci ne uzimaju u fabrici betona vec na mestu ugradjivanja. c) Beton kategorije B.I S obzirom da se za ovaj beton ne zahteva kontrola proizvodnje, broj uzoraka za ocenjivanje ostvarene marke betona na mestu ugradjivanja mora da bude dvostruko veci od onog koji prema tacki a) vazi za beton kategorije B.II. Posebna svojstva betona ispituju se i ocenjuju samo ako je to zahtevano projektom konstrukcije. Ocena saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugradjivanja betona daje se po partijama i odnosi se na ocenu postignute marke betona i na ocenu posebnih svojstava ocvrslog betona. Partija betona se prihvata ukoliko je ispunjen prethodno izabran kriterijum za ocenjivanje ostvarene marke betona, kao i kriterijum za ocenjivanje nekog posebnog svojstva betona formulisan u okviru projekta betona.

94.Projekat betona za fabriku betona

Projekat betona za fabriku betona iz koje se betonske mesavine sredstvima spoljasnjeg transporta razvoze do odredjenih gradilista treba da sadrzi sledece delove: 1. Recepture za sve klase (vrste) betona koje se proizvode u fabrici, a u okviru kojih treba priloziti: - rezultate prethodnih ispitivanja komponenata betona, - rezultate prethodnih ispitivanja svojstava svezeg i ocvrslog betona za sve mesavine koje spadaju u proizvodni program fabrike,

- uslove kvaliteta za sve predvidjene komponentne materi