TEHNIKA KOLA MILEVA MARI AJNTAJNNOVI SAD, BRAE RIBNIKARA 40

UENIK: PETAR TATI T-41

MATURSKI RADCILJEVI I MERE ZA OSTVARIVANJE CILJEVAPLANIRANJA GAZDOVANJA UMAMA

PREDMET: PLANIRANJE GAZDOVANJA UMAMAMENTOR: PROFESOR ORE PEROVI

NOVI SAD, MAJ 2015

SADRAJ

Uvod 3Planiranje gazdovanja umama 4Opti ciljevi gazdovanja umama 4Posebni ciljevi gazdovanja umama 6Mere za postizanje optih i posebnih ciljeva 7Izbor tipa gajenja uma 8Izbor vrste drvea i razmere smee 8Izbor naina nege sastojina 10Izbor naina see obnavljanje 11Ostale mere 12Zakljuak 13Literatura 14

UVOD

Radi lakeg gazdovanja umama potrebno je da uvedemo neke ciljeve gazdovanja umama. Te ciljeve emo nabrojati u sledeoj podeli.

PLANIRANJE GAZDOVANJA UMAMA

Pod planiranjem gazdovanja umama podrazumeva se odreivanje ciljeva i izbor mera za njihovo to potpunije ostvarivanje.

Ciljevi gazdovanja umama, s obzirom na njihov znaaj dele se na: Opte ciljeve gazdovanja umama Posebne ciljeve gazdovanja umama

OPTI CILJEVI GAZDOVANJA UMAMA

Opti ciljevi gazdovanja umama vae za sve ume u umskom podruju. Na osnovu Zakona o umam i Pravilnika o izradi umskoprivrednog osnova, koji je vaio do 1991 godine, uglavnom su propisivani sledei opti ciljevi gazdovanja umama: Trajnost proizvodnje i stalno poveanje prinosa Maksimalna proizvodnja drvne mase Ekonominost i rentabilnost Razvijanje i jaanjekorisnih funkcija uma

Prvi cilj trajnost proizvodnje i stalno poveanje prinosa jasno proizilazi iz trajnih i sve veih potreba drutva za drvnom masom kkoja je nezamenljiva sirovina za itav niz privrednih grana. Zbog sve veeg nesklada izmeu mogunosti i potreba za drvetom, ovom pitanju i dalje treba posveivati veliku panju, ali se pri tom mora imati u vidu i funkcionalna trajnost.

Maksimalna proivodnja predstavlja drugi osnovni cilj klasinog planiranja gazdovanja umama iz koga proistie zahtev da se sva umska stanita. izborom odgovarajuih mera, dovedu u funkciju maksimalnog korienja. Opta je konstatacija da se postojei potencijal umskih stanita za proizvodnju drvne mase koristi sa svega oko 50%. U novom sistemu planiranja ovaj cilj e takoe biti jo vie naglaen za one ume ija je osnovna namena proizvodnja drvne mase. Pored maksimalne proizvodnje drvne mase, ovaj cilj treba proiriti i na druge proizvode od ume i u umi ukoliko se planira njihova proizvodnja.

Ouvanje i poveanje vrednosti uma podrazumeva da se gazdovanjem umama mora stalno poveavati njihova vrednost odgovarajuim gazdinskim merama. Smanjenje vrednosti uma je protivzakonito, pa se planovi i mere koje bi se vodile smanjenju vrednosti uma ne mogu propisivati.

Ekonominost i rentabilnost kao ekonomski principi poslovanja znaajni su i za poslovanje u umarstvu. Meutim, zbog specifinosti umarstva, esto je vrlo teko ostvariti uslove koji bi ove principe zadovoljili. Realizacija ovih principa mogua je samo u ekonomski vrednim umam. U drugim delovima, gde su potrebna vea finansijska ulaganja nego to su koristi iz drvne mase, mora se nai drugaiji pristup za reavanje ovih pitanja. Ekonomski principi poslovanja detaljnije se prouavaju u ekonomici umarstva.

Razvijanje i jaanje optekorisnih funkcija ume pojavilo se kao opti cilj gazdovanja umama u skorije vreme. Meutim, ovaj cilj je u osnove gazdovanja umama delikativno unoen. Shvatanjem da vredna ekonomska uma moe zadovoljiti i sve druge funkcije uma danas je uglavnom osporeno. U novom sistemu planiranja gazdovanja umama ovaj cilj ima prioritetan znaaj za ume sa posebnom namenom i ostvaruje se sa njihovom osnovnom namenom.

POSEBNI CILJEVI GAZDOVANJA UMAMA

Posebni ciljevi gazdovanja umam su:1. Bioloko uzgojni, koji obezbeuju trajno i stalno poveanje prirasta i prinos aume, odnosno najveu proizvodnju drvne mase najboljeg kvaliteta i vrednosti, uz korienje svih uslova stanita;2. Tehniki, kojima se obezbeuju uslovi za ostvarivanje bioloko uzgojnih ciljeva gazdovanja umama ( izgradnja saobraajnica, upotreba umski mehanizacije i drugo..)3. Proizvodni, kojima se utvruje perspektivna mogunost proizvodnje umskih proizvoda odreenih po sortimentima i koliini za podmirenje potreba industrije za preradu drveta i ostalih potroaa.

Prema vremenu ostvarivanja posebni ciljevi mogu biti kratkoroni i dugoroni.

Kratkoroni posebni ciljevi su oni koji treba da se ostvare u toku jednog planskog perioda ( ureenog razdoblja).

Dugoroni ciljevi su oni ciljevi ija realizacija planirana za period duiod jednog planskog perioda (ureenog razdoblja).

MERE ZA POSTIZANJE OPTIH I POSEBNIH CILJEVA

Radi postizanja optih i posebnih ciljeva gazdovanja umama utvruju se mere pomou kojih se ostvaruju, i to:

Mere uzgojne prirode Mere ureajne prirode

Mere uzgojne prirode obuhvataju: Izbor tipa gajenja uma Izbor vrste drvea i razmera smee Izbor naina sastojina Izbor naina see obnavljanja Ostale mere

IZBOR TIPA GAJENJA UMA

Prema tipu gajenja, uma se razvrstavaju na visoke, izdanake i ikare. Visoke ume imaju najkvalitetniju drvnu masu i smatraju se najpovoljnijim tipom za gajenje uma. Zbog toga one imaju apsolutnu prednost i u svim sluajeima gde postoje one se zadavaju.

Izdanakih uma takoe ima ma znatnim povrinama u Srbiji. One su nastale kao rezultat prekomernih i nekontrolisanih sea u visokim umam jake izbojne snage. Prilikom izbora tipa gajenja uma na povrinama gde se javljaju izdanake ume potrebno je planirati uzgojne mere za njihovo revoenje u visoke ume. Razume se, izdanake ume na velikim povrinamane mogu se za kratko vreme prevesti u visole ume. Zato je potrebno izvriti analizu pojedinih stanita i sastojina izdanakih uma, i za najpovoljnije povrine planirati prevoenje u visoke ume.

ikare prestavljaju vrlo vanu stavku u planiranju mera za meliorizaciju. Za ove povrine treba posebno predvideti izradu odgovarajuih planova meliorizacije ikara u skladu sa finansijskim mogunosima.

IZBOR VRSTE DRVEA I RAZMERA SMEE

U savremenim uslovima gazdovanja umam o izboru vrste drvea i razmera smee izgraen je opti stav. On predvia da se u svim sluajevima gde uslovi stanita t o omoguuju stvaraju meovite sastojine. Takve sastojine imaju brojne prednosti nad istim sastojinama. Zbog podizanja monokulature na stanitima gde one nisu jedini mogui oblik postoje veliki problemi. U proteklom periodu kad je re o izbou vrsta drvea, skoro sve umsko privredne osnove u Srbiji karakteriu se velikom arolikou, koja je esto uslovljena izborom vrste proizvedene u umskim rasadnicima. Takoe, treba imati u vidu da je bukva najzastupljenija vrsta drvea u umskom fondu Srbije, smatrana maltene umskim korovom i da su na njena stanita unoene sve vrste raspoloive vrste drvea iz umskih rasadnika, kako domae, tako i strane. Danas, poto je bukovo drvo nalo iroku primenu, ova praksa je naputena i radi se na detaljnom prouavanju stanita i unoenju odgovarajuih vrsta drvea. Tako se na primer: u toplija bukova stanita niih ploaja unosi hrast kitnjak, prvenstveno na irokim grebenima u iste sastojine bukve niih i srednjih poloaja unose se plemeniti liari (javor, jasen i dr) u stanita na veim nadmorskim visinama i na hladnijim ekspozicijama ( do 1200m) unosi se jela, u stanita na nadmorskim visinama iznad 1200m unosi se smra. Strane vrste drvea treba unositi u odgovarajua stanita prvenstveno radi ogleda.

IZBOR NAINA NEGE SASTOJINA

Izbor naina nege sastojina danas se moe posebno razmatrati za prirodne ume, a posebno za vetaki podignute ume kulture i plantae. Pri izboru mera za negu sastojina mogu se pojaviti izvesni problemi zato to nauka i praksa jo nemaju izgraene parametre u vezi sa ovim pitanjem. Zbog toga prilikom izbora ovih mera treba biti krajnje obazriv. U visokim jednodobnim i planski podignutim sastojinama treba uz uvaavanje i stanit ai trenutno razvojnog statijuma sastojina planirati i realizovati odgovarajue mere nege, shodno znanjima i uputstvima o gajenju uma. Isto vai i za prebirne ume, s tom razlikom to se mora imati u vidu da se mere nege o obnavljanju u prebirnimumam sprovode u isto vreme i na istom prostoru. Posebno sloeno pitanje predstavlja izbor mera za negu vetaki podignutih uma. Kada je re o kultirama etinara, kojij ima na relativno velikim povrinama u Srbiji, neophodno je pilikom izbora mere negedetaljno prouiti stanje tih kultura. Pri tom treba jasno definistai nekoliko pitanja; Da li su za podizanje kultura korienje odgovarajue vrste drvea? Kakvo je stanje (struktura) kultura prema taksacionim pokazateljima? Kolika je gustina sadnje? Da li se planirana dugorono zadravanje kulture ili su one privremenog karaktera?

Na osnovu svega toga treba se odluiti za izbor odgovarajuih mera. U kulturama etinara danas se uglavnom primenjuju kombinovane prorede, pri emu se imaju u vidu i uzgojne potrebe koje uslovljavaju zahtevi izvoza prorednog materijala.

IZBOR NAINA SEE OBNAVLJANJA

Izbor naina see predstavlja jedno od najznaanijih pitanja u vezi sa uzgojnm merama. Prema nainu see obnavljenja uma izvedeni su i sistemi gadovanja umama. To znai da je nain na koji se izvodi see obnavljanja jedan od najvanijih pokazatelja koji uslovljava i sve druge mere i postupke. Naini see obnavljanja se detaljno prouavaju u gajenju uma. Izbor naina see zavisi od: Stanita Osobina sastojina Ekonomskih prilika U stanitima koja imaju povoljne uslove postoji mogunost da se u odnosu na druge pokazatelje bira i nain obnavljanja. Prilikom izbora naina see mora se poi od tipa gajenja, strukture i vrste drvea u sastojini. Ekonomske prilike se takoe moraju uvaavati u umama ija je glavna namena proizvodnja drvne mase. Pored navedenih inilaca u savremenom planiranju na izbor vrste see poseno utiu namena uma i njene prioritetne funkcije.

OSTALE MERE

Mere ureajne prilike: Izbor ophodnje Izbor ophodnjice Izbor prenika seive zrelosti Izbor dine ophodnje je osnovni zadatak u planiranju visokih pravilnih uma. Duina ophodnje zavisi od namene ume i njene prioritetne funkcije, ali zavisi i od vrsta drvea, karakteristika stanita, tipa gajenja...

Izbor (odreivanje) duine ophodnjice je veoma znaajna za prebirni nain gazdovanja. Izbor duine ophodnjice zavisi od intenziteta prebiranja i odnosa stvarne i normalne zapremine. U naim uslovima optimalno trajanje ophodnjice je 10 godina.

Izbor prenika seive zrelosti zavisi od stanita, vrste drvea i ciljeva gazdovanja. Ciljevi gazdovanja utiu na izbor prenika seive zrelosti preko sortimenta potrebnih za odgovarajuu namenu i industriju.

ZAKLJUAK

Svaka podela cilja gazdovanja umama je veoma bitna za samu umu i treba da je se pridravamo.

Od posebnog znaaja su opti i posebni ciljevi gazdovanja umama kao i mere za postizanje ciljeva gazdovanja umama koje imaju svoje podele sa kojim postiemo uspenije gazdovanje.

LITERATURA

1. Udbenik za III i IV razred srednje umarske kole Autori : dr Duan Jovi Miodrag Drini

3