[Type text]

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

Seminarski rad

- Tehnicka dijagnostika -

Student:Profesor: br. indeksa:

Januar 2015.

SADRAJ

METODE I POSTUPCI TEHNIKE DIJAGNOSTIKE

I TEHNIKA DIJAGNOSTIKA.31.1 Uvod.3 1.2 Tehnika dijagnostika, cilj, metode..3

II SUBJEKTIVNI POSTUPCI TEHNIKE DIJAGNOSTIKE...42.1 Ispitivanje (kontrola ) uma..42.2 Vizuelna opticka ispitivanja-vizuelna kontrola52.2.1 Endoskopija..62.2.2 Ogledala za posmatranje.72.2.3 Ureaji za posmatranje unutranjosti cevi i rezervoara..82.2.4 Provera nivoa ulja i ostalih tenosti....8

2.3 Ispitivanje (kontrola) boje i mirisa92.4 Ostali postupci.9

III OBJEKTIVNI POSTUPCI DIJAGNOSTIKE..10

IV LITERATURA12

I TEHNIKA DIJAGNOSTIKA

1.1 Uvod

Pod pojmom tehnika dijagnostika podrazumeva se nauno-tehnika disciplina kojojpripadaju teorija, metode i sredstva za prepoznavanje stanja tehnikih sistema u uslovimaogranienih informacija i koja prepoznaje stanje tehnikih sistema u eksploataciji, a samim tim se moe efikasno koristiti za identifikaciju specifinih opasnosti. Tehnika dijagnostika je relativno mlada nauno-tehnika disciplina i na njen razvoj presudno utie uvoenje novih koncepcija odravanja.

1.2 Tehnika dijagnostika, cilj, metode

Osnovni cilj tehnike dijagnostike je da se otkrije i sprei potencijalni otkaz tehnikihsistema. To se postie merenjem karakteristinih, odnosno dijagnostikih parametara i naosnovu odreenih kriterijuma donosi zakljuak o tome da li se oni nalaze u dozvoljenimgranicama ili ne. Kod tehnikih sistema, koji su danas u upotrebi, najzastupljenije su metode tehnike dijagnostike zasnovane na:

1. Merenju i analizi vibracija,2. Praenju termikog stanja i3. Analizi produkata habanja u ulju za podmazivanje.

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu je veoma aktuelna, kako u svetu tako i kod nas. Svevea panja se usmerava ka obezbeivanju uslova za bezbedan rad i smanjenju faktora koji ugroavaju zdravlje radnika. U savremenom svetu potreba za stalnim usavravanjemproizvodnje smanjuje bezbednost zaposlenih. Zbog toga, potreba za ovom oblau je sveneophodnija. Veliki problem procene rizika a samim tim i identifikacije opasnosti i tetnosti na radnim mestima je to to se procena u nekim sluajevima bazira na subjektivnim analizama lica koje je zadueno za taj posao. Da bi procena rizika bila precizna i kasnije upotrebljiva moraju se upotrebiti metode za identifikaciju opasnosti koje se baziraju na objektivnim rezultatima iskljuujui ljudska ula. Tehnika dijagnostika i njene metode daju odgovor na ove probleme. Korienjem unapreddefinisanih opasnosti koje se mogu javiti na radnom mestu, u ovom radu je objanjenaidentifikacija tih opasnosti korienjem tehnike dijagnostike. Kroz primere iz prakse direktno se pokazuje kratkorona i dugorona teta koju izaziva nekorienje metoda tehnike dijagnostike u cilju identifikacije opasnosti i tetnosti.

II SUBJEKTIVNI POSTUPCI TEHNIKE DIJAGNOSTIKE

1. ispitivanje (kontrola) uma2. vizuelna ispitivanja (kontrole)3. ispitivanje (kontrola) mirisa4. ostali postupci (opti, lokalni, specijalni, labaratorijski itd)

2.1 Ispitivanje (kontrola) uma

Subjektivno ispitivanje zvuka je jedno od najstarijih dijagnostikih postupaka.Stvaranje zvuka pri radu jednog tehnikog sistema je neprijatna pojava. Samim tim zvuk predstavlja dobar i kvalitetan pokazatelj stanja jednog tehnikog sistema. esto akustike oscilacije i vibracije nastupaju istovremeno. Kako nastaju? Kao oblik mehanikihpokretnih delova maine (tehnikog sistema). Zvune oscilacije se mogu konstatovati uhom, a vibracije dodirom maine. Ovakvi oblici oscilacija nose veliki sadraj informacija o stanju jednog tehnikog sistema (maine) i mogu posluiti za donoenje subjektivne ocene o stanju. Oscilacije se uzimaju kao ocena stanja kliznih uleitenja, zglobnih osovina, pneumatskih sistema itd. (dolazi se do utvrivanjakoaksijalnosti, poveanog zazora, nezaptivenosti i sl.. Ureaji: tehniki elektronski stetoskopi (umovi su esto neujni za ljudsko uho).Stetoskop je veoma osetljiv tehniki ureaj za oslukivanje tehnikih sistema i njegovih delova. Neujni i veoma tihi zvuci, koji definiu odreenu anomaliju u sistemu, se stetoskopom pojaavaju tako ih je mogue registrovati ljudskim sluhom. Pomou njega je mogue locirati izvor uma ili buke otkazali leaj ili zupanik, pri isticanju gasa iz suda pod pritiskom.

1.1 stetoskopi

2.2 Vizuelna opticka ispitivanja-vizuelna kontrola

Nezamenljiva i prva dijagnostika metoda. Ljudsko oko osea i razlikuje svetlost po boji, sjaju i intenzitetu to ga ini najpouzdanijim i najvanijim instrumentom tehnike dijagnostike. Za manje dimenzije i ograniene prostore koriste se pomoni ureaji lupe, mikroskopi i dr.

Postupci vizuelne kontrole:1.endoskopija2.ogledala3.uredjaji za posmatranje unutrasnjosti cevi i ureaja4.provera nivoa ulja i ostalih tecnosti5.ostale kontrole

2.2.1 EndoskopijaPosmatranje nepristupanih mesta bez demontae sistema maine (drugi nazivi su boroskop,fibreskop itd.). Tanki cevasti optiki instrumenti vizuelno posmatranje unutranjosti cilindara, cevi i slinih cilindrinih delova, a pogotovo onih delova koji imaju nepovoljan unutranji pritisak (kotlovi,rezervoari).

Postoje dve vrste endoskopa:1. Kruti endoskop primena u sluajevima kada je olakan pristup mernom mestu,2. Fleksibilan endoskop primena u sluajevima kada je otean pristup. 1.2 endiskpoija

Fibreskopi su minijaturni fleksibilni instrumenti za ispitivanje unutranjosti zakrivljenih cevi, oblikovanih upljina i mehanizama. Posmatranje detalja ije su dimenzije 250 m ili manje. Sastoje se od veoma fleksibilne, vinilom prevuene metalne cevi na ijim se krajevima nalazi po jedan okular jedan prenosi sliku do kontrolora, a drugi slui za osvetljavanje. Svetlost iz prilino jake svetlosne kutije sprovedena je do konektora na unutranjem delu prolaza svetlosti kod okulara. Tako preneta slika sastoji se iz vie hiljada zasebnih komponenti vlaknastog karaktera. Rezultirajua slika se prikazuje kao visoko-kvalitetna odtampana ilustracija u tonovima.

1.3 Endiskopi-fiberskopi

Primena:

- Kruti endoskopi: za preglede kondenzatorskih cevi, za preglede izmenjivaa toplote zaparne turbine, kao i skupljae pare i doboe pare (ekonomajzere); otkrivanje taloga,korozije i pukotina na unutranjoj povrini cevi.- Savitljivi (fleksibilni) endoskopi (sa pokretnim objektivom za vie od 180O, sa izvoromsvetlosti i ureajem za fotografisanje): mesta proputanja (pukotine) kod sistema sapoveanim pritiskom turbine, cevi pod pritiskom; generatori pare; pregled svih tipovavarova kod istih sistema; pregled kuita i ostalih elemenata od elinog liva (prikljuci za merenje pritiska, naglavci regulacionih ventila i sl.); pregled ventilatora; pregled namotaja rotora i statora motora; pregled gasnih turbina;- Noviji sistemi (pogotovo turbine) imaju specijalno predviene prikljuke za endoskopiju i to na onim mestima gde su ve bile zapaene anomalije (pukotine) ili na onim mestima gde se mogu oekivati pukotine (na osnovu iskustva).-Endoskopija omoguava da se vri potpuna kontrola nepristupanih delova golom oku jednog tehnikog sistema (maine) samim tim daje se upozorenje na eventualnu pojavu neeljenih, iznenadnih oteenja i havarija.- otkrivanje: pukotina, taloga, korozije, erozije, promene boje (temperaturne) itd.

2.2.2 Ogledala za posmatranjeSlue za unutranju kontrolu veih predmeta koji poseduju unutranju upljinu ali i za posmatranjenedostupnih delova svih vrsta i tipova tehnikih sistema (maina).

1.4 Ogledala

2.2.3 Ureaji za posmatranje unutranjosti cevi i rezervoaraPosmatra unutranjosti cevi i rezervoara slui za posmatranje unutranjosti manjih cevi, buotina I rupa prenik cevi od 5 do 32 mm, a duine do 200 m. Alenov posmatra unutranjosti upljine cevi sastoji se od male sonde i uveliavajueg stakla minijaturni optiki instrument se koristi za posmatranje unutrasnjosti kotla

1.5 Alenov posmatrac

2.2.4 Provera nivoa ulja i ostalih tenosti

1. Kontrola nivoa ulja u motoru mera nivoa ulja u karteru.2. Provera nivoa tenosti za hlaenje motora.3. Kontrola nivoa tenosti za koioni sistem vozila.4. Kontrola kardanskih i homokinetikih zglobova vozila.5. Kontrola pogonskih kaieva motora vozila.6. Kontrola nivoa elektrolita u akumulatoru.

2.3 Ispitivanje (kontrola) boje i mirisa

Boja na osnovu boje delova, usled odreene fizike promene sistema koji se posmatra, moe se dijagnostikovati stanje tehnikog sistema. esto izraena promena boje pri promeni temperature (npr. usijanost, termografija).

Miris koristi se za kvalitativne ocene stanja, jer je skoro nemogue vriti kvatitativnu ocenu stanja mirisa. Preteranim poveanjem temperature (pregrevanjem) mainskih i elektro elemenata dolazi do pojave mirisa (varnienje, guma, plastika, itd.).matranje unutranjosti kotla.

2.4 Ostali postupci

Ispitivanje prodiranja (penetracije)

Mogue nevidljive delove maina, nije mogue locirati niti okom, niti pomou nekihinstrumenata. Zbog toga se koriste odgovarajue tenosti-penetranti, za prodiranje uunutranjost tih otvora. Najee su to specijalne boje. Prodirai omoguavaju jednostavan, jeftin ali i veoma siguran nain otkrivanja povrinskih naprslina i greaka na delovimamaina. Element se prvo oisti od masnoe i nanese se boja. Potreban je kratak vremenski period da potrebna koliina boje prodre u pukotinu, a zatim se viak boje ukloni, element osui i doda mu se razvija. Svaka naprslina e se pokazati kroz razvija. Ukoliko se koriste fluorescentne boje neophodno je nanetu boju osvetliti ultraljubiastom svetlou, da bi se otkrile naprsline. I boja i razreiva se mogu nabaviti u vidu spreja.

Magnetni tok

Koristi se da bi se uoile nepravilnosti magnetnog toka kod elemenata u kojima se javljaju nepravilnosti u strukturi materijala. esto se koriste postupci sa magnetnom trakom I magnetnom gumom, koji se nanose na povrinu ispitivanog dela. Prah se nanosi u suvom stanju ili rastvoren u tenosti. Pod uticajem magnetnog polja, du strujnice se rasporeuje magnetni prah. Pukotine presecaju strujnice i magnetni prah se rasporedi oko pukotine. Kod postupka sa gumom kao indikator se koristi tena, na sobnoj temperaturi nestvrdnuta masa, silikon-kauuk koja sadri fine estice magneta. estice se pod dejstvom magnetnog polja kreu i rasporeuju oko mesta na povrini gde postoje nepravilnosti. Ovravanje mase se izvodi pomou razliitih katalizatora.

III OBJEKTIVNI POSTUPCI DIJAGNOSTIKE

Najee objektivni dijagnostiki postupci su vezani za odreivanje:- temperature,- broja obrtaja/ugaone brzine,- pritiska,- obrtnog momenta,- optereenja/snage,- buke,- vibracije,- stepena iskorienja,- vremena,- jaine struje,- magnetnog fluksa itd.U nastavku e biti ukratko objanjeni neki od navedenih objektivnih dijagnostikih postupaka.

Merenje temperatureJedan od najvanijih pogonskih uslova za veinu tehnikih sistema je temperatura, kojatreba za odreene podsisteme tj. podsklopove i delove, da bude u odreenim granicama. Za merenje temperature je razvijen niz specijalnih ureaja.

Temperaturske merne trake (indikatorske trake)Plastine samolepljive trake, kod kojih kada temperatura povrine na koju su nalepljenedostigne odreeni nivo, indikatorski panel na ploi potamni.Upotreba:- da obezbedi dokaz izlaganja prekomernim temperaturama,- da otkrije temperaturne anomalije,- da meri temperaturne gradijente.

Elektronski termometri (portabl)Instrument se sastoji od male sonde u obliku olovke snabdevene toplotnim senzorima,povezanih fleksibilnim kablom sa indikatorskom jedinicom depnog formata. Pogodan je zamerenje temperatura vrstih, tenih i gasovitih tela ili povrina.Upotreba:- za merenje temperature leaja, otkrivanje toplih mesta,- ispitivanje sistema za kondicioniranje vazduha za rashlaivanje i zagrevanje,- merenje temperatura cevi i sudova,- utvrivanje gradijenata i uzroka temperaturskih tragova.

Temperaturske sondeTemperaturske sonde, termo parovi i otporni termometri razliiti po veliini i izvedbi,ugraeni u pogonu na strateki vanim (za temperaturu) takama, mogu dati upozorenje(signal) o temperaturnim anomalijama pre nego izazovu otkaz.

Termometarski pitoljiTermometarski pitolj je runi instrument za precizno merenje povrinske temperature bilo kog predmeta, u pokretu ili statikog, bez dodira povrine, sve svoje radne delove sadri u sebi i radi na baterije. Moe da meri temperature bilo koje tenosti ili vrstog materijala. Kada se pitolj uperi u predmet na bilo kojoj udaljenosti oitava se temperatura. Mogunost merenja temperature je od 20 C pa do 1650 C.

Merenje obrtnog momentaVrlo vaan parametar kod prenosnika snage, elektromotora, motora SUS, generatora itd. je obrtni moment, koji treba da se kontrolie bez zaustavljanja sistema. Najee se izvodi periodino. Koriste se i ispitni stolovi za dugotrajna ispitivanja.

Merenje snage / optereenjaIzvode se najee preko merenja obrtnog momenta i ugaonog ubrzanja, prema:P = Mt x Koristi se najee kod motora SUS, elektromotora, generatora i sl. Pad snage je znak da su opale neke radne karakteristike u sistemu.

Merenje vremenaVeina merenih parametara sistema zavise od vremena, odnosno vremenske su funkcije. Zbog toga je potrebno meriti vreme. Za te svrhe koriste se konvencionalni i specijalni hronometri. Pored uobiajenog merenja vremena potrebno je meriti i trenutke vremena tj. kratke intervale.

IV LITERATURA

1. ivoslav Adamovi "TEHNIKA DIJAGNOSTIKA"2. Internet

3