Tehniki institut d.o.o. Bijeljina
Naunoistraivaki institut
Ul. Starine Novaka bb Tel: (+ 387 55) 203 - 022 211 - 701, fx: 203 - 312
76 300 Bijeljina www.tehnicki-institut.com E. mail: [email protected]
STUDIJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU PROJEKTA AUTOPUTA NA KORIDORU Vc
LOT 3: JOHOVAC DOBOJ JUG
SEKCIJA 1: km 00+000,00 km 10+646,24
D i r e k t o r
_____________________
Prof. dr Neo uri
Bijeljina, Avgust 2010.godine
Studija uticaja na ivotnu sredinu projekta autoputa na koridoru Vc:LOT3: Johovac-Doboj Jug, Sekcija 1
Zavod za geologiju, Zavod za geotehniku, Zavod za hidrotehniku i hidrogeologiju, Zavod za
rudarstvo, Zavod za ispitivanje graevinskih materijala, Zavod za zatitu ivotne i radne
sredine, Zavod za ureenje poljoprivrednog zemljita, R.J. Istrano i eksploataciono buenje
NAZIV: STUDIJA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU
PROJEKTA AUTOPUTA NA KORIDORU Vc LOT 3: JOHOVAC DOBOJ JUG SEKCIJA 1: km 00+000,00 km 10+646,24 NARUILAC: MINISTARSTVO KOMUNIKACIJA I TRANSPORTA
BOSNE I HERCEGOVINE NOSILAC IZRADE ZADATKA: "TEHNIKI INSTITUT" d.o.o. BIJELJINA RUKOVODILAC IZRADE: Prof. dr Neo uri, dipl.in. geol. RADNI TIM: Prof.dr Jovan ukovi, dipl. hem. Prof. dr Dragan Markovi, dipl.hem. Prof. dr Petar Mitrovi, dipl. in. gra. Doc.dr Svjetlana Cupa, dipl. in. poljopr. Dr Teo Risti, dipl. geograf Mr. polj. Slavka Sufi-Mii, dipl.in.rud. Nada Boi, dipl. in. tehn. Radenko Babi,dipl.in. z.n.r. i z..o. Perica uran, dipl. in. ma. Sneana Tadi, dipl. in.geol. Milan Perii, dipl. in. geol. Milijana Okilj, dipl. in. arh. Saa Miin, dipl. in.tehn. Mr. Risto Stjepanovi, dipl. in. gra. Mirjana Jezdi, dipl. in.hortik. VRIJEME IZRADE: Avgust 2010. godine
Studija uticaja na ivotnu sredinu projekta autoputa na koridoru Vc: LOT3:Johovac-Doboj Jug, Sekcija 1
Zavod za geologiju, Zavod za geotehniku, Zavod za hidrotehniku i hidrogeologiju, Zavod za 1 rudarstv, Zavod za ispitivanje graevinskih materijala, Zavod za zatitu ivotne i radne
sredine, Zavod za ureenje poljoprivrednog zemljita, R.J.Istrano i eksploataciono buenje
2.1. OPTI DIO
2.1.1. Uvodno obrazloenje
Koridor Vc je uvrten u mreu TEM transportne infrastrukture Jugoistone Evrope i ide pravcem od Budimpete (Maarska), preko Osijeka (Hrvatska), Sarajeva (BiH), do luke Ploe (Hrvatska). Kroz BiH, trasa koridora Vc duine oko 330 km ide pravcem sjever-jug, sredinom
zemlje, najpovoljnijim prirodnin uslovima, dolinama rijeka Bosne i Neretve.
Transportni koridor Vc na potezu kroz BiH ukljuuje:
E-put E-73 amac - Doboj - Sarajevo - Mostar - apljina - Doljani, koji preko luke Ploe ima izlaz na Jadransko more, dok se na sjeveru spaja u Budimpeti,
eljeznika pruga amac - Doboj - Sarajevo - Mostar - apljina - Metkovi, aerodromi Sarajevo i Mostar, plovni putevi i pristanita na rijekama Savi, Bosni i Neretvi.
Sedamdesetih godina 20. Vijeka UNDP iz eneve predloio je inicijativu i plan za
poboljanje mree autoputeva u Evropi. U projekat je ukljuen i autoput Baltiko more - Jadransko more (Baltic-Adriatic) sa nazivom TEM.
Na treoj Panevropskoj konferenciji o transportu, koja predstavlja zemlje Evropske Unije i Meunarodne organizacije u pitanjima razvoja infrastrukture u Evropi, odranoj u Helsinkiju 1997. godine, usvojena je "Helsinka deklaracija" koja predvia potrebu za jo 10 dodatnih Pan-evropskih koridora, ukljuujui autoputeve.
Tom deklaracijom, takoe, utvren je i usvojen pravac ovih 10 trans-evropskih koridora i njihovih ogranaka. Izbor pravca rute kroz BiH definisan je pod stavkom Vc Pan-
evropskog koridora (Budimpeta Osijek Sarajevo - Ploe).
Kao to je ve reeno, Koridor Vc spada u Pan-evropsku mreu koridora koji povezuje srednji dio Jadranske obale, koji raspolae velikim turistikim mogunostima, a posebno luku Ploe sa koridorom X na potezu Zagreb - Beograd i zavrava u voritu u Budimpeti. Sa planiranim poveanjem kapaciteta luke Ploe, koridor ima potencijal da stvarno pobolja trgovake veze za zemlje u regionu, a za Bosnu i Hercegovinu koridor ima potencijal da povea trgovinu sa susjednim zemljama i Centralnom Evropom.
Sva studijska i projektna dokumentacija za autoput ima za cilj da sveobuhvatno razmotri
potrebu za poboljanjem kvaliteta transporta, kapaciteta i sigurnosti saobraaja u koridora kroz izgradnju autoputa punog profila. Izlazni podaci iz studija e biti upotrebljeni kao osnove za donoenje investicionih odluka od strane naruioca studija i finansijskih institucija.
Oekuje se da izgradnja ovog autoputa bude kljuni pokreta privrednih aktivnosti i da omogui ukljuenje BiH u glavne evropske saobraajne tokove i globalni evropski ekonomski sistem. Izgradnjom autoputa ostvarit e se racionalno povezivanje bosansko-hercegovakih prostora sa susjednim dravama i regijama i postii stabilizirajui i razvojni efekti za zemlju. Poboljanje uslova transporta e poboljati kvalitet ivota to e se manifestovati kroz:
Studija uticaja na ivotnu sredinu projekta autoputa na koridoru Vc: LOT3:Johovac-Doboj Jug, Sekcija 1
Zavod za geologiju, Zavod za geotehniku, Zavod za hidrotehniku i hidrogeologiju, Zavod za 2 rudarstv, Zavod za ispitivanje graevinskih materijala, Zavod za zatitu ivotne i radne
sredine, Zavod za ureenje poljoprivrednog zemljita, R.J.Istrano i eksploataciono buenje
smanjenje duine puta i vremena putovanja roba i putnika,
smanjenje trokova prevoza robe i putnika,
poveanje zaposlenosti,
valorizaciju geosaobraajnog poloaja BiH,
poveanje konkurentnosti privrede na gravitacionom podruju koridora,
pokretanje novih projekata i poveanje privatnih investicija u regionalnoj ekonomiji.
Inicijativa da se pristupi izradi plansko-studijske dokumentacije za izgradnju autoputa u
koridoru Vc rezultirala je zahtjevom da se investicioni projekat rasvijetli i sa stanovita
odnosa prema ivotnoj sredini. Izrada Studije uticaja na ivotnu sredinu projekta autoputa na koridoru Vc za dio trase na podruju Republike Srpske, LOT 3: Johovac Doboj Jug, Sekcija 1: km 00+000,00 10+646,24 izvorno je definisana zakonskom regulativom u domenu zatite ivotne sredine, a za konkretnu dionicu autoputa na koridoru Vc, elementima
Rjeenja izdatog od strane nadlenog Ministarstva za prostorno ureenje, graevinarstvo i ekologiju Republike Srpske.
Trasa autoputa na koridoru Vc za dio trase na teritoriji Republike Srpske, LOT 3: Johovac
Doboj Jug, Sekcija1: km 00+000,00 10+646,24 , data u ovoj Studiji je u potpunosti preuzeta iz Glavnog projekta autoputa, projektant IPSA INSTITUT d.o.o., Sarajevo. Preuzimanje trase
je izvreno na nain da je ista dobijena od projektanta u elektronskoj formi i uvrtena u ovaj dokument, a prethodno je usaglaena sa projektom regulacije korita rijeke Bosne, koji je
paralelno u izradi sa projektovanjem autoputa.
S obzirom na mogue uticaje, koji su posljedica izgradnje i eksploatacije autoputa, ovaj graevinski objekat spada u grupu onih za koje je izrada ovakvih istraivanja neophodna. S obzirom na navedene injenice, saznanja o konkretnim prostornim odnosima i uticajima, ulogu planiranog putnog pravca u mrei puteva, stekli su se svi uslovi o neophodnosti izrade
studijskog istraivanja na nivou Studije uticaja na ivotnu sredinu.
Osnove za izradu Studije uticaja na ivotnu sredinu proistekle su iz pretpostavki koje su
ugraene u dokumentaciju koja je prethodila ovoj fazi projektne dokumentacije, prije svega Prethodne procjene uticaja na ivotnu sredinu, kao i u prateu dokumentaciju koja je raena za potrebe ovog nivoa projektovanja, odnosno, za nivo Glavnog projekta. U okviru ove
dokumentacije posebno dragocjeni podaci koji su relevantni za veinu moguih uticaja proistekli su iz namjenskih istraivanja koja su se odnosila na geotehnika istraivanja, istraivanja koja su raena za potrebe izrade planske dokumentacije za urbana podruja u okviru analiziranog podruja kao i istraivanja koja su namjenski, za potrebe ove analize obavljena na terenu. Sva istraivanja koja su raena u prethodnom periodu za potrebe izrade projektne dokumentacije predstavljala su osnovu i za ovo istraivanje.
Znaajne pretpostavke koje su bile relevantne za izradu Studije uticaja na ivotnu
