BANKARSTVO II

TAKSONOMIJA FINANSIJSKIH INSTITUCIJA,USLUGA I RIZIKA

U savremenim tržišnim privredama

postoji veliki broj finansijskih

institucija, ali i globalno okruženje

postaje sve rizičnije ...

Svjedoci smo posljednje finansijske krize

i moramo se složiti da se i nove

finansijske institucije moraju baviti

povećanim rizicima.

• Finansijske institucije koje kao glavni

transaktori u finansijskom sistemu , vrše

transfer finansijskih instrumenata

između preduzeća (privrede) i

pojedinaca(stanovništva) nazivamo

intermedijatori (posrednici).

Sam transfer sredstava

od krajnjih uzajmljivača

ka krajnjim pozajmljivačima,

kada se između njih pojavljuje

finansijska institucija, se naziva

finansijska intermedijacija.

Finansijske

institucije

Depozitno- kreditne

institucije

Nedepozitne

finansijske institucije

Centralna

banka

Banke

Depozitno –

štedne institucije

Ugovorne štedne

institucije

Finansijske kompanije i

konglomerati

Investicione banke

brokeri i dileri

Investicioni

fondovi

Ostale mješovite

institucije

Državne i

specijalne

finansijske

institucije

Pored ove ,koja se i smatra najobuhvatnijom podjelom finansijskih institucija postoji i ova podjela:

Depozitari-Banke-Štedionice-Kreditne zadruge

Kompanije za osiguranje

-Života-Imovine i slučaja nezgode-Automobila-Zdravlja

Investicione kompanije

-Otvoreni fondovi-Zatvoreni fondovi-REMICS- REITs

Penzionifondovi

-Definisanjebeneficije-Definisanje kontribucije

Ostale firme-Brokeri-Kompanije za upravljanje investicijama-Hipotekarni bankari

Market mejkeri-Specijalisti-Dileri

Berze-Dionica-Osiguranja-Derivata

Ostali-Klirinške kude-Finansijske kompanije-Kompanije za naplatu dugova

Institucionalniodgovor

Veoma jednostavnu i razumljivu podjelu mozemo nadi kod Milutina Ćirovida i to na :

Za potrebe ove knjige od

interesa je taksonomija

finansijskih institucija koja

uzima u obzir njihov

tretnam rizika, s tim u vezi

razlikujemo sljedeće

institucije:

Zahtjevi menadžmenta

Aktivno upravljane

Pasivnoupravljane

Karakteristike informacija i portfolija

Transparentne Djelimično Netransparentnetransparentne

Hedge fondoviOtvoreni fondovi

REMICsIndeksni fonodviUnit trusts

REITsZatvoreni fondoviPenzioni fondovi

Klirinške kude

Komercijlne bankeOsiguravajudadruštvaDileri

Agencijski pulovihipoteka

Taksonomija finansijskih institucija iz aspekta rizika –

aktivno upravljane vs. pasivno upravljane finasijske

institucije

Od aktivno upravljanih finansijskih institucija, kao u

razvijenim zemljama, tako i u Bosni i Hercegovini ,prema

uĉešću u ukupnom finansijskom posredovanju najznaĉajnija

su tri tipa:

Komercijalne bankeOsiguravajuda društvaInvesticioni/Uzajamni fondovi

77%

79%

23%

USA

NJEMAĈKA

ŠVEDSKA I

JAPAN

Uĉešće banaka u

finansijskom

posredovanju

razvijenih zemalja

Što se tiče situacije u našoj zemlji u pogledu aktive ista nije značajno drugačija.Primjera radi

AKTIVA

2005.

78,26%

4,36%11,54%

80,69%

3,75%8,23%

AKTIVA

2006.

BANKE

OSIGURA-

VAJUĆA

DRUŠTVA

INVESTICI-

ONI

FONDOVI

Banke su jedne od najstrijih, najvažnijih i

najpoznatijih finansijskih institucija.

Prema Zakonu o bankama, rijeĉ banka se

oznaĉava kao svako pravno lice koje se “osniva

i posluje kao dioniĉko društvo” i koje “obavlja

poslove primanja novĉanih depozita i davanja

kredita, kao i druge poslove u skladu sa ovim

zakonom u F BiH”.

Dozvolu bankama za rad daje Agencija za

bankarstvo F BiH u skladu sa ovim zakonom.

Banke mozemo definisati i kao: “Finansijsku

ustanovu koja obavlja platnoprometne i

intermedijarne, odnosno depozitno– kreditne

usluge.

Poslovi platnog

prometa, primanja

depozita i davanja

kredita su ono što

banku razlikuju od

nebakarskih

finasijskih

institucija.

Suštinu bankarske intermedijacije Stephen

M.Forst objašnjava ovako : “Banke primaju

depozite od štediša i odobravaju ova

sredstva dužnicima. One plaćaju kamatu na

depozite i naplaćuju kamatu na kredite.

Njihov profit poroizilazi iz spreada( razlike ) izmeĊu stope koju plaćaju na primljena

sredstva i stope koju zaraĉunavaju

dužnicima. Udruživanje individualnih

depozita i bankarske sposobnosti da

posuĊuje sredstva velikom broju razliĉitih

dužnika eliminiše mnoge probleme

povezane s direktnim investiranjem.

Spread - treba da pokrije operativne troškove i kreditne gubitke. Pomtom kompenzira preuzete rizike i , napokon, generiše prinos na kapital koji je uložen u poslovanje.

Banke za privlaĉenje klijenata imaju

široku mrežu filjala, oglašavanje,zatim

nude kamate na depozite, a od

depozitnog potencijala obezbjeĊuju

mnogo vece iznose kredita

preduzećima .

Izuzetno likvidne, štediše biraju nivo

likvidnosti opredjeljujći se za a – vista

ili oroĉene depozite.

Kreditni rizik nizak, leži prije u banci

nego u korisniku, jer banke drže kapital

za zaštitu korisnika.

Individualnim investitorima je mnogo

teže pronaći preduzeća ili projekte za

investiranje.

Inherentno nelikvidne jer nema

sekundarnog trzižita i štediše ne mogu

pretvoriti investiciju u gotovinu u

slucaju potrebe.

Visko kreditni rizik zbog viskoih stopa

prinosa koje zahtjevaju investitori a

samim tim i visokih finansijskih

troškova koje imaju korisnici.

Kombinujući sredstva velikog

broja depozitara banke mogu

odobravati velike individualne

kredite.Uz to banke koriste

efekat ekonomije obima.

Banke odobravaju kredite

velikom broju individualnih

preduzeća i pojedinaca

dopuštajući ima da na taj naĉin

diverzifikuju kreditni rizik

Ne mogu odobravati velike

individualne kredite.

Individualnim štedišama je

teško diverzifikovati rizike

putem pronalaženja velikog

broja preduzeća i pojedinaca u

koje će direktno investirati.

Poslovna politika banaka zasniva se na težnji da osigura permanentni

rast depozinog potencijala, koji ukljuĉuje sljdedeće vrste depozita :

Banke kao nosioci

platnog prometa

drže transakcionie

raĉune pojedinaca i

preduzeća

(ĉekovni, žiro ili

tekući) sa kojih se

vrše bezgotovinska

plaćanja. Prema

tradicionalnom

shvatanju ovi

depoziti ne nose

kamatu , a prema

modifikovanom nose.

Štedni ulozi nemaju

rokove dospijeća i

raspoloživi su na

zahtjev štediše s tim

da je potrebno

najaviti podizanje

novca 7 dana

unaprijed. S obzirom

da se sredstva mogu

uvijek povući kamata

na ova sredstva je

znatno niža nego na

oroĉene depozite

Oroĉeni depoziti su

depoziti koji se ne mogu

povući prije ugovorenog

roka bez kaznene

naknade. Obzirom da

nose veći kamatnu stopu

korsite se kao

stimulativno sredstvo

privlaĉenja štednje.

Razlikujemo male ( prema USA 100000USD) i velike koje drže zajedniĉki

fondovi i inst.investitori.

Banke svoj depozitni potencijal mogu da formiraju , pored

navedenih, i iz zaduženja od domaćih inostranih banaka , kao i

centralne banke. Centralna banka BiH poĉela je djelovati 11.avgusta

1997 god. po principu currency boarda (valutnog odbora), nije

davalac posljednjeg utoĉišta.

AKTIVA PASIVA

Gotovina

Krediti

Finansijska aktiva

Vanbilansna evidencija

( primljene kontigencija)

Kratkoroĉni dug

Depoziti

Finansijske obaveze

Dugoroĉni dug

Kapital

Vanbilansna evidencija(date kontigencije)

Osiguravajuća društva mogu se

definisati kao posebne finansijske

institucije koje prikupljaju sredstva po

osnovu polica osiguranja pojedinaca i

preduzeća a zatim ih plasiraju u

finansijske instrumente, prije

svega, tržišta kapitala

(dionice, obveznice

, nekretnine, hipotekarni zajmovi).

Osiguravajuća društva su popularna

zbog sposobnog upravljanja

aktuarskim rizikom , putem pooligasvojih linija proizvoda, i obezbjeĊenja

sredstava na tržištu kapitala.

Isplaćuje se korisniku

ako osiguranik umre u

periodu trajanja

polise(obiĉno 1, 5, 10 ili

20 god) .U koliko se to

ne desi a polisa ne

bude obnovljen

a, zaštita prestaje da

važi na kraju tog

perioda. Ovaj tip ne

ukljuĉuje štednu

komponentu.

Pruža zaštitu za cijeli

život, do smrti

osiguranika.

Osiguranik ima pravo

prekinuti ugovor i

naplatiti akumulirane

premije.

Isplaćuje se korisniku

ako osiguranik umre ili

proživi do kraja tog

perioda.Ovo osiguranje

je kombinacija

privremenog( isplata

ako osiguranik umre u

periodu pokrića) i čistog darovnog( isplata lično osiguraniku ako proživi period pokrića)

Kratkoroĉna, ogovoren

a na period od godinu

ili kraće .

Osigurano je nekoliko

sluĉajeva ( npr.

Vatra, kraĊa, oluja, eks

plozija).

Teško predvidjeti

iznos štete.

Dugoroĉno

Ograniĉeno na

pokrivanje jednog

dogaĊaja ( prerana

smrt, staraĉka ovisnost

i sl.).

Koristi mortalitetne

tablice za predviĊanje

trajanja života .

Ĉine ga novĉani ulozi

dioniĉara za osnivanje

Dobit može biti iz

poslovanja i

investiranja.

Prihodi

osiguravajućih

društava se raĉunaju

na ime naplaćenih

premija (nakon

izdvajanja svih

obaveza ), a rashodi

se raĉunaju na ime

isplaćenih kamata i

osiguranih suma.

Neživotna osiguranja Životna osiguranja

Premije Determinisane Determinisane

Naknade Slučajne -

Osigurane sume - Predvidljive

Obaveze

(predvidljivost)

Nepredvidjlive Predvidljive

Izvori finansiranja

(ročnost)

Kratkoročni Dugoročni

Roĉna struktura izvora finansiranja osiguravajućih društava

opredjeljuje roĉnost njihovih plasmana

Uslovno rizična aktivaBankarski depoziti

Državne obveznice

Dugoročne obveznice državnih kompanija

Rizična aktivaKorporativne obveznice

Municipalne obveznice

Visokorizična aktivaDionice

Korporativne obveznice bez rejtinga

Derivati

Klasifikacija aktive osiguravajućih društava prema stepenu

rizičnosti

Ovaj princip zahtijeva takvu strukturu ulaganja

koja garantuje da će u bilo koje vrijeme postojati

dovoljan iznos likvidnih sredstava ili lako utrživih

finansijskih instrumenata.

Ovdje se podrazumijeva maksimizacija prinosa na

uložena sredstva uz minimizaciju rizika. Prilikom

plasmana slobodnih finansijskih sredstava, tj.

sredstava rezervi, osiguravajuća društva treba da

ostvare stopu prinosa barem u visini prosjeĉne stope

na tržistu kapitala.

Investicioni fondovi su fondovi koji prikupljaju

sredstva na osnovu prodaje udjela ili uloga (units)

malih denominacija širem krugu individualnih

investitora, a zatim ih plasiraju u velike blokove obiĉnih

dionica, instrumente novĉanog tržišta , korporativne

obveznice i sl. Udjeli investitorima obezbjeĊuju pravo

na dobit ali ne i pravo upravljanja.

Osnivaĉi fonda preuzimaju na sebe profesionalno

upravljanje fondom, što je jedna od važnih

karakteristika uzajamnih fondova. Uzajamni fodovi se

mogu pojaviti u formi:

Temeljna distinkcija izmeĊu otvorenih i zatvorenih

investicionih fondova je ta što su otvoreni investicioni

fondovi spremni da u svakom momentu kupe ili prodaju svoje

dionice ( udjele) , što obezbjeĊuje visoku likvidnost i nisu

registrovani na berzi.

Zatvoreni fondovi emituju fiksne iznose svojih udjela i

registrovani su na berzi – manje su atraktivni investitorima.

Prvi uzajamni fond je The Massachsetts Trust, koji je

osnovan u Bostonu , USA, marta

1924.godine, sa portfoliom od 45

dionica i aktivom u iznosu 50000

USD. Formiran je kao opšti

zakonski fond koji je uveo važne

inovacije u koncept investicione

kompanije putem :

Originacija involvira lociranje, evaluaciju i kreiranje novih

finansijskih potraživanja izdatih od strane klijenata

institucije.Organizator (zaĉetnik emisije) prvo prikuplja i

evaluira informacije koje se tiĉu odnosne transakcije. Ako je

organizator principal, sam odreĊuje prihvatljivi rizik i prinos,

a kao agent se povinuje potpisniĉkim standardima.

Distribucija je aktivnost prikupljanja finansijskih sredstava

putem prodavanja novonastalih finansijskih proizvoda

klijentima koji imaju na raspolaganju resurse kojima će to

izfinansirati. Ovu aktivnost institucija može obavljati ili kao

brokersku transakciju ili kao principal.

Servisiranje oznaĉava aktivnost prikupljanja finansijskih

sredstava od emitenata i plaćanje prikupljenih sredstava

imaocima/nosiocima finansijskih potraživanja. Uz to, serviser

vodi evidenciju plaćanja, kontroliše ugovore i provodi akciju

naplate u sluĉaju defaulta emitenata.

Pakovanje involvira prikupljanje ili udruživanje individualnih

finansijskih aktiva u pulove i moguću ponovnu dekompoziciju

finansijskih tokova (cash flows) tih aktiva u razliĉite tipove

finansijskih potraživanja. Ovo prepakovavanje se vrši radi

povećanja likvidnosti ili prilagoĊavanja finansijskih tokova za

specifiĉne klijente. Sekjuritizacija je dobar primjer ovog

prilagoĊavanja.

Podrazumijeva istovremeno izdavanje i kupovinu razliĉitih finansijskih

potraživanja od strane istog finansijeskg entiteta. Javlja se kad institucija

kupuje jedan tip finansijskog instrumenta za vlastiti raĉun i finansira tu

transakciju putem izdavanja nekog drugog finansijskog potraživanja na

teret svog bilansa stanja. Razlikujemo tri tipa posredovanja:

Potpisivanje osiguranja

Potpisivanje zajmova

Potpisivanje finansijskih instrumenata

Ukljuĉuje kupovinu i prodaju istih finansijskih instrumenata od strane

jednog dilera. Firma market mejker je obiĉno principal, ali ne i uvijek.

Market mejker djeluje kao posrednik kada finansira “zalihe “ finansijskih

instrumenata putem izdavanja vlastitih finasijskih potraživanja, npr.

Potpisivanjem finansijskih instrumenata. Dobici i gubici vezani za

promjene vrijednosti “zaliha” znaĉe za market mejkera finasijsku korist ili

gubitak.