Svetska Referentna Baza Klasifikacije Tla

5/14/2018 Svetska Referentna Baza Klasifikacije Tla - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/svetska-referentna-baza-klasifikacije-tla 1/101

List of acronyms

Al Aluminium

Ca Calcium

CaCO3 Calcium carbonate

CEC Kapacite razmene katjona

COLE Koeficijent linearne proširljivosti EC Električna provodljivost ECe Električna provodljivost zasićenih ekstrakta

ECEC Efikasan CEC

ESP Razmenljiv procenat natrijuma

FAO Organizacija za Poljoprivredu i Hranu Ujedinjenih Nacija

Fe GvoţĎe

HCl Hlorovodonična kiselina

IRB Internacionalna Referentna Baza za Klasifikaciju Zemljišta

ISRIC Internacionalna Referenca Zemljišta i Informacioni Centar ISSS Internacionalno Društvo Nauke o Zemljište

IUSS Internacionalni Savez Nauke o Zemljištu K Kalijum

KOH Kalijum hidroksid

Mg Magnezijum

Mn Mangan

N Azot

Na Natrijum

NaOH Natrijum-hidroksid

ODOE Optička specifična teţina oksalat ekstraktaP Fosfor

RSG Referentne Grupe Zemljišta

S Sumpor

SAR Odnos absorpice natrijuma

SiO2 Silicijum dioksid

SUITMA Zemljišta u Urbanim, Industrijskim, Saobraćajnim i Rudarskim Oblastina (posebnaradna grupa)

Ti Titanijum

TRB Ukupna rezerva baza

UNEP Program Zaštite Ţivotne Sredine Ujedinjenih NacijaUNESCO Obrazovna, Naučna i Kulturna Organizacija Ujedinjenih Nacija

USDA Odeljenje Poljoprivrede Ujedinjenih Nacija

SRB Svetska Referentna Baza za Zemljišne ResurseZn Cink

OSNOVNI PRINCIPI

Opšti principi na kojima se zasniva SRB su utvrĎeni tokom ranih sastanaka u Sofiji 1980 i

1981, i dalje razraĎeni od strane radnih grupa kojima je poveren njihov razvoj. Ovi opšti principi se mogu rezimirati na sledeći način:• Klasifikacija zemljišta zasniva se na svojstvima zemljiša definisana u smislu dijagnostičkihhorizonata, svojstva i materijala, koji u najvećoj mogućoj meri treba da bude merljiv i uočljivna terenu.

• Izbor dijagnostičkih osobina uzima u obzir njihov odnos sa procesima formiranja zemljišta.Poznato je da razumevanje procesa formiranja zeml jišta-doprinosi boljoj karakterizaciji



zemljišta, ali da ne bi trebalo da se, kao takva, koristi kao kriterijum razlikovanja.• U meri u kojoj je to moguće na visokom nivou generalizacije, izabrane su dijagnostičkefunkcije koje su od značaja za upravljanje zemljištem.• Klimatski parametri se ne koriste u klasifikaciji zemljišta. U potpunosti je prihvaćeno da ihtreba koristiti u svrhe tumačenja, u dinamičkoj kombinaciji sa svojstvima tla, ali ne treba da

čine deo zemljišta definicije.• SRB je sveobuhvatan sistem klasifikacije koji omogućava ljudima da prilagode svojenacionalne sistema klasifikacije. Obuhvata dva niza kategoričkih detalja:- Referentna baza, ograničena samo na prvi nivo i ima 32 Referentne Grupe Zemljišta RSG;

- SRB Sistem Klasifikacije, koji se sastoji od kombinacije niza prefiksa i sufiksa kvalifikatora

koji su jedinstveno definisani i dodati na naziv RSG, što omogućava vrlo preciznukarakterizaciju i klasifikaciju individualnih profila zemljišta.• Mnoge RSG u SRB su predstavnik velikih zeml jišnih regiona kako bi se pruţio

sveobuhvatan pregled svetskog zemljišnog pokrivača.• Referentnoj bazi nije namena da zameni nacionalni sistem klasifikacije zemljišta, već dasluţi kao zajednički imenitelj za komunikaciju na meĎunarodnom nivou. To nagoveštava da

bi kategorije niţeg nivoa, verovatno treća kategorija SRB, mogla da primi lokalnuraznovrsnost na nivou zemlje. Istovremeno, niţi nivoi ističu karakteristike zemljišta koje suvaţne za korišćenje i upravljanje zemljišta.• Revidir ana Legenda Svetske mape zemljišta FAO/UNESCO (FAO, 1988) korišćena je kaoosnova za razvoj SRB kako bi se iskoristio meĎunarodni odnso zemljišta koja je većsprovedena kroz ovaj projekat i na drugim mestima .

• Prvo izdanje SRB, objavljen u 1998, obuhvatala je 30 RSG, drugo izdanje, objavljen u 2006,

ima 32 RSG.

• Definicije i opisi zemljišta na niţem nivou jedinica odraţavaju razlike u karakteristikama tlai vertikalno i bočno tako da račun za prostornih veza unutar krajolika.• Termin Referentna baza je konotativ zajednički funkcije imenitelja koju SRB prisvaja.

Njegove jedinice imaju dovoljno širine da se stimuliše usklaĎivanje i korelacija postojećihnacionalnih sistema.

• Pored toga što sluţi kao veza izmeĎu postojećeg sistema klasifikacije, SRB takoĎe sluţi kaodosledan komunikacioni alat za izradu globalne baze podataka zemljišta i za inventar imonitoring zemljišta svetskih resursa.• Nomenklatura koja se koristi za razlikovanje grupa zemljišta sadrţi izraze koji sutradicionalno u upotrebi ili se mogu lako ubaciti u postojeći jezik. Oni su precizno definisanikako bi se izbjegle konfuzije koja nastaje kada se imena koriste u različite konotacije.Iako je osnovni okvir FAO Legende (sa njena dva kategorička nivoa i smernicama za razvojklasa na treći nivo) usvojen, odlučeno je da se spoje niţi nivoi. Svaki RSG od SRB dobija

spisak mogućih kvalifikatora prefiksa i sufiksa u prioritetnom nizu, od kojih korisnik moţe danapravi jedinice drugog nivoa. Jasni principi koji upravljaju razlikama klasa u SRB su:

• Na višem kategor ičkom nivou klase se razlikuju, uglavnom prema primarnom pedogenetskom procesu koji je proizveo karakteristične osobine zemljišta, osim gde su posebni izvorni materijali zemljišta od primarnog značaja

• Na drugom nivou, zemljišne jedinice se razlikuju po bilo kom sekundarnom procesuformiranja zemljišta koji je značajno uticao na osobine primarnog zemljišta. U odreĎenimslučajevima, karakteristike zemljišta koje imaju značajan uticaj na korišćenje mogu biti uzeteu obzir.

Poznato je da mogu da se pojave brojne RSG pod različitim klimatskim uslovima. MeĎutim,odlučeno je da se ne uvede separacije na osnovu klimatskih karakteristika, tako da

klasifikaciju zemljišta nije podreĎena dostupnosti klimatskih podataka.



KONSTRUKCIJA

Trenutno, SRB obuhvata dva niza kategorijskih detalja:

1. Niz 1: RSG, obuhvata 32 RSG;

2. Niz 2: Kombinacija RSG sa kvalifiaktorima, detaljišući osobine RSG dodavanjem

jedinstveno definisanih kvalifikatora.Ključ Refentnih Zemljišnih Grupa

Ključ ka RSG u SRB osnovama iz Legende Svetske Mape Zemljišta. Istorija iza Ključ kaGlavnim Zemljišnim Jedinicama Legende Svetske Mape Zemljišta otkriva da je uglavnomzasnovana na funkcionalnosti; Ključ je isplaniran da izvede pravilnu klasifikaciju što jeefikasnije moguće. Redosled Glavnij Zemljišnih Jedinica je bio takav da bi centralni konceptglavnih zemljišta izašao skoro automatski kratkim navoĎenjem ograničenog brojadijagnostičkih horizontal, osobina ili materijala.Tabela 1 daje pregled I logiku za redosled RSG u SRB Ključu. The RSG su dodeljeni

skupovima na osnovu dominantnih identifikatora, t.j. faktori formiranja zemljišta ili procesikoji najjasnije uslovljavaju formiranje zemljišta. RasporeĎivanje grupa je uraĎeno prema

sledećim principima: 1. Prvo, organska zemljišta razlikuju se da ih odvoje od mineralnih zemljišta ( Histosols).

2. Druga glavna razlika u SRB je prepoznati ljudsku aktivnost kao faktor formiranja

zemljišta, otuda pozicija Antropogenih zemljišta i Tehnoloških zemljišta iza Histosols; takoĎese čini logičnim da se izdvoje novo- predstavljena Tehnološka zemljišta bliţe početku Ključa,iz sledećih razloga:− Odmah moţe da se izdvoje zemljišta koja ne treba da se diraju (toksična zemljišta kojimatreba da se bave eksperti);

− homogena grupa zemljišta u čudni materijali je napravljena;

− političari i donosioci odluka koji konsultuju Ključ odmah će naići na ova problematičnazemljišta. 3. Sledeća su zemljišta sa ozbiljnim ograničenjem u ukorenjavanju (Cryosols and Leptosols).

4. Onda dolazi grupa RSG koja su pod jakim uticajem vode ili su bila pod istim: Vertisols,

Fluvisols, Solonetz, Solonchaks, ai Gleysols.

5. Sledeća grupa zemljišta su RSG u kojima gvoţĎe (Fe) i/ili aluminijum (Al) igra glavnuulogu u njihovom formiranju: Andosols, Podzols, Plinthosols, Nitisols and Ferralsols.

6. Sledeća je grupa zemljišta sa stajaćom vodom: Planosols i Stagnosols.

7. Sledeća grupacija sastoji se od zemljišta koja se uglavnom pojavljuju u stepskim regionimai imaju gornji sloj tla bogat humusom i visoku baznu zasićenost: Chernozems, Kastanozems

and Phaeozems.

8. Sledeća grupa sastoji se od zemljišta iz suvih regiona sa akumulacijom sulfat kalcijuma

(Gypsisols), silicijum dioksida (Durisols) ili kalcijum karbonata (Calcisols).9. Onda dolazi grupa zemljišta sa donjim slojem tla bogatim glinom: Albeluvisols, Alisols,

Acrisols, Luvisols i Lixisols.

10. Konačno, relativno mlada zemljišta ili zemljišta sa malo ili bez razvoja profila, ili veomahomogeni peskovi, su grupisani zajedno: Umbrisols, Arenosols, Cambisols and Regosols.

TABELA 1Racionalizovani Ključ za SRB Referentne Grupe Zemljišta



Setovi zemljišta Referentna grupa Glavne osobine

1. Zemljište sa debelim organskim

slo em

HISTOSOLS Debeo organski sloj

2.

Zemljište sa jakim uticajem

čoveka ANTHROSOLS

TECHNOSOLS

Intenzivna poljoprivreda

Puno artefakata

3.

Zemljište sa ograničenomdubinom zakorjenjavanja zbogleda ili stena

CRYOSOLS

LEPTOSOLS

Uticaj leda

Uticaj stena

4. Zemljište pod uticajem vode VERTISOLS

FLUVISOLS

SOLONETZ

SOLONCHAKS GLEYSOLS

Zemljišta bogata glinom

Plavna područjaAlkalna zemljištaZemljišta bogata solimaPodzemna voda

5. Zemljišta specifična po Fe i Alspojevima

ANDOSOLS

PODZOLS

PLINTHOSOLS

NITISOLS

FERRALSOLS

Alofani/AI-humusni kompleksi

Eluvijacija i iluvijacija

Akumulacija gvoţĎa uhidromorfnim uslovima

Glina male aktivnosti, jaka

struktura

Dominacija kaolinita i

seskvioksida

6. Zemljišta sa stagnirajućomvodom

PLANOSOLS

STAGNOSOLS

Nagli diskontinuitet tekstureStrukturni ili umereni teksturni

diskontinuitet

7.Zemljišta sa akumulacijomorganske materije, visokazasićenost bazama

CHERNOZEMS

KASTANOZEMS

PHAEOZEMS

Tipično moličniPrelaz u suvljlu klimu

Prelaz u vlaţniju klimu

8.Akumulacija manje rastvorljivih

soli ili neslanih substanci

GYPSISOLS

DURISOLS

CALCISOLS

Gips

Kalcijum sulfat

Silicijum dioksid

9.Zemljišta sa podhoriziontombogatim glinom

ALBELUVISOLS

ALISOLS

ACRISOLS

LUVISOLS

LIXISOLS

Ispiranje izbledelog materijala

u pukotine iluvijalnog horizonta

Glina velike aktivnosti, niska

zasićenost bazama

Glina male aktivnosti, niska

zasićenost bazama

Glina velike aktivnosti, visoka

zasićenost bazama

Glina male aktivnosti, visoka



Nivo kvalifikatora

U SRB, razlika je napravljena izmeĎu tipično povezanih klasifikatora, meĎufaznih i drugihkvalifikatora. Tipično povezani kvalifikatori se razmatraju u Ključu za odreĎeni RSG, na

primer, Hydragric ili Plaggic za Anthrosols. Međufazni kvalifikatori su oni koji reflektuju

vaţne diagnostičke kriterijume drugog RSG. SRB Ključ će u tom slučaju diktirati izbor RSG i

meĎufazni kvalifikator u tom slučaju obezbeĎuje most ka drugom RSG. Drugi kvalifikatori

su oni koji nisu tipično povezani sa RSG i ne povezuju se sa drugim RSG, na primer Geric ili

Posic za Ferralsole. Ova grupa reflektuje karakteristike kao što su boja, bazni status, i drugehemijske i fizičke osobine pod uslovom da se ne koriste kao tipično povezani kvalifikatori utoj grupi.

Principi i upotreba kvalifikatora u SRB

Dvo-nizni sistem se koristi za nivo kvalifikatora, sadrţeći sledeće:• Prefiks kvaifikator: tipično povezani kvalifikatori i međufazni kvalifikatori redosled

meĎufaznih kvalifiaktora prati redosled RSG u SRB Ključu, sa izuzetkom Arenosola; ovaj

meĎufazni je rangiran sa strukturnim sufiks kvalifikatorima (vidi ispod). Haplic zatvara listu

prefiks kvalifikatora upućujući da se ne primenjuje ni tipično povezan ni meĎufaznikvalifikator.

• Sufix kvalifikatori: drugi kvalifiaktori, redosled sledi: (1) kvalifikatori vezani za

dijagnostičke horizonte, osobine ili materijale; (2) kvalifikatori vezani za hemijskekarkteristike; (3) kvalifikatori vezani za fizičke karkteristike; (4) kvalifikatori vezani zaminerološke karkteristike; (5) kvalifikatori vezani za karkteristike površine; (6) kvalifikatorivezani za karkteristike struktura, uključujujući krupne fragmente; (7) kvalifikatori vezani zaboju; i (8) preostali kvalifikatori.

• Tabela2 prikazuje primer liste prefiksa i sufiksa

TABELA 2

Prefiks i sufiks kvalifikatori u SRB – slučaj Cryosols

Prefix qualifiers

GlacicTurbic

Folic

Histic

Technic

Hyperskeletic

Leptic

Natric

Salic

Vitric

Spodic

MollicCalcic

10

.

Relativno mlada zemljišta saslabim ili nikakvim razvojemprofila

UMBRISOLS

ARENOSOLS

CAMBISOLS

REGOSOLS

Kiseli tamni površinski horizontPeskovita zemljištaUmereno razvijena zemljištaSlabo izraţeni razvoj profila

Suffix qualifiers

GypsiricCalcaric

Ornithic*

Dystric

Eutric

Reductaquic*

Oxyaquic

Thixotropic

Aridic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic*Drainic*

Transportic*

Novic*



Umbric

Cambic

Haplic

* = novo ubačeni kvalifikatori Primeri:

1. Histic Turbic Cryosol (Reductaquic, Dystric).

2. Haplic Cryosol (Aridic, Skeletic).

Nazivi Prefiks kvalifikatora se uvek stavljaju pre RSG naziva; nazivi sufiks kvalifikatora

se uvek stavljaju u zagradi prateći RSG naziv. Kombinacije kvaifikatora koji označavajusličan status ili se dupliraju nisu dozvoljeni, kao što su kombinacije Thionic i Dystric,

Calcaric i Eutric, il Rhodic i Chromic.

Opisivači kao što su Epi-, Endo-, Hyper-, Hypo-, Thapto-, Bathy-, Para-, Proto-, Cumuli- and

Ortho- se koriste da označe odreĎeni izraz kvalifikatora.

Kada se klasifikuje profil zemljišta, svi kvalifikatori spiska koji se primenjuju moraju bitizabeleţeni. Za svrhu mapiranja, skala će odrediti broj kvalifikatora koji se koriste. U tomslučaju prefiks kvalifikatori imaju priritet nad sufiks kvalifikatorima. Listing kvalifikatora za svaki RSG odgovara većini slučajeva. Gde su potrebni kvalifikatorikoji nisu na listu, slučaj treba da se dokumentuje i prijavi SRB Radnoj Grupi.

Geografka dimenzija SRB kvalifiaktora – podešeno da odgovara skali mapiranja

SRB nije originalno dizajniran da odgovara za mapiranje zemljišta ali njeni koreni u suLegendi Svetske mape zemljišta. Pre nego što je SRB nastao, FAO Legenda je bila korišćenaza mapiranje u različitim razmerama, i to dosta uspešno (na primer mapiranje zemljišta uBangladešu, Bocvani, Etiopiji, Evropskoj Uniji, Keniji i Ujedinjenoj Republici Tanzaniji). Da

li je poţeljno ili ne, ljudi koriste SRB kao alatku za mapiranje zemljišta (na primer. 1:1 000000 razmera Mapa Zemljišta Evrope; 1:250 000 Mapa Zemljišta Centralnog Planinskog DelaVijetnama).

Osnovni princip u mapiranju zemljišta je ta da geometar zemljišta dizajnira legendu mape danajviše odgovara svrsi merenja. Ukoliko je SRB dizajniran da podrţi mapiranje malihrazmera ukupnog predela zemljišta, bilo bi pogodno imati strukturu koja se ustupa da podrţitak ve mape. Stoga, diskusija o spisku kvalifikatora ne treba da se drţi u izolaciji mapazemljišta sveta ili kontinenata u SRB. Prema tome, predloţeno je da SRB kvalifikatori budu

povezani sa mapama malih razmera na sledeći način: • samo prefiks kvalifiaktori za mapiranje izmeĎu 1/5*10

6and 1/10

6razmera;

• pored toga sufiks kvalifikatori za mapiranje izmeĎu 1/10

6

and 1/250*10

3

razmera.Za veće razmere mapiranja, predloţeno je da, se takoĎe koriste i nacionalni ili lokalniklasifikacioni sistemi zemljišta. Oni su dizajnirani da odovaraju raznovrsnoti lokalnog

zemljišta, koje nikada ne moţe a se uračuna u svetsku referentnu bazu.

OBJEKAT RAZVRSTAN U SRB

Kao mnoge uobičajene reči, reč zemljište ima nekolik značenja. U tradicionalno značenje,zemljište je prirodno sredstvo za rast biljaka, bez obzira da li ima ili ne primetne horizonte

zemljišta (O Like many common words, the word soil has several meanings. In its traditionalmeaning, soil is the natural medium for the growth of plants, whether or not it has discernible

soil horizons (Štab za Snimanje Zemljišta,1999). Godine 1998 SRB, zemljište je definisano

kao:



“… Trajno prirodno telo koje ima tri prostorne i jednu privremenu dimenziju. Tri glavneosobine koje upravljaju zemljištem su: • Formirano je od mineralnih i organskih sastojaka i uključuje čvrste, tečne i gasne faze.• Sastojci su organizovani u strukturama, specifičnim za pedološku sredinu. Ove struktureformriaju morfološki aspekt zemljišnog pokrivača, ekvivalentno anatomiji ţivog bića. One su

rezultat istorije zemljišnog pokrivača i od njenih stvarnih snaga i osobina. Proučavanjestrukture zemljišnog pokrivala olakšava percepciju fizičkih, hemijskih i bioloških osobina;omogućava razumevanja prošlosti i sadašnjosti zemljišta, i predviĎanje njegove budućnosti.• Zemljište je u stalnoj evoluciji, time dajući zemljištu njegovu četvrtu dimenzuiju, vreme.”

Mada ima dobrih argumenata da se ograniči ispitivanje zemljišta i mapiranja na oblasti postojanog zemljišta sa odreĎenom debljinom koja mogu da se identifikuju, SRB je zauzeo

obimniji pristup da imenuje bilo koji objekat koji formira deo epiderma zemljišta

(Nachtergaele, 2005). Ovaj pristup ima brojne prednosti, istaknuvši da dozvoljava rešavanjeekoloških problema na sistematski i kompletan način i izbegava jalove diskusije o univerzalno

dogovorenoj definiciji zemljišta i njegovoj potrebnoj debljini i stabilnosti. Prema tome,objekat klasifikovan u SRB je: bilo koji materijal na dubini od 2m od površine Zemlje koji je

u kontaktu sa atmosferom, izuzimajući ţive organizme, oblasti sa stalnim ledom pokrivenimdrugim materijalom, i vodna tela dublja od 2m

1.

Definicija podrazumeva neprekidne stene, popločano urbano zemljište, zemljište industrijskihoblasti, pećinsko zemljiše kao i vodena zemljišta. Zemljište pod neprekdinim stenama, osim

onog koje se pojavljuje u pećinama, se uglavnom ne uzima u obzir za klasifikaciju. U posebnim slučajevima, SRB moţe da se koristi za klasifikaciju zemljišta pod stenama, na primer prapedološka rekonstrukcija okoline.Lateralna dimenzija klasifikovanog objekta treba da bude dovoljno velika da predstavlaj

prirodu bilo kog horizonta i promenljivosti koje mogu da budu prisutne. Minimanla

horiizontalna oblast moţe da ide od 1 do 10m2 u zavisnosti od promenljivosti zemljišnogpokrivača.

PRAVILA ZA KLASIFIKACIJU

Klasifikacija se sastoji od tri koraka.

Korak prvi

Izraz, debljina, i dubina slojeva se proveravaju u skladu sa zahtevima SRB dijagnostičkimhorizontima, osobinama i materijalima, koji su definisani u smislu morfoloških i/ili analitičkihkriterijuma (Poglavlje 2). Gde sloj ispunjava kriterijum više od jednog horizionta, osobine ilimaterijala, posmatraju se kao preklapanje ili podudaranje..

Korak drugiOpisana kombinacija dijagnostičkih horizonata, osobina i materijala se uporeĎuje sa SRBKljučem (Poglavlje 3) da bi se pronašla RSG, što je prvi nivo SRB klasifikacija. Korisnik treba da proalzi kroz ključ sistematski, počevši od početka i odbacujući jedan po jedan sveRSG za koje se ne ispunajvaju traţeni uslovi. Zemljište pr ipada prvoj RSG za koju ispunjava

sve navedene zahteve.

Korak treći Za drugi nivo SRB klasifikacije, koriste se kvalifikatori. Kvalifikatori su navedeni u Ključu sasvakom RSG kao prefiks i sufiks kvalifikatorom. Prefiks kvalifikatori obuhvataju one koji

1U plimskim oblastima, dubina od 2m se primenjuje kada je oseka.



su tipično povezani sa RSG i meĎufaze drugih RSG. Svi drugi kvalifikatori su navedeni kao

sufiks kvalifikatori. Za klasifikaciju na drugom nivou, svi primenjeni kvalifikatori treba da

budu dodati imenu RSG. Suvišni kvalifikatori (čije karakteristike su uključene u prethodnomnisu kvalifikatora) se ne dodaju. Prefiks kvalifikatori se dodaju pre naziva RSG bez zagrade i

bez zareza. Redosled ide sa desna na levo, na primer, glavni kvalifikator na listi stoji najbliţenazivu RSG. Sufiks kvalifikatori se dodaju u zagradi nakon naziva RSG i odvojeni su

zarezima jedan od drugog. Redosled je sa leva na desno prema vrh-dno redosledu u spisku

kvalifikatora. Vidi primer ispod.

Opisivači mogu da se koriste da navedu stepen izraţavanja kvalifikatora. Pokriveni slojevikoji se odnose na dijagnostičke horizonte, osobine i materijale, mogu biti identifikovaniThapto- opisivačem, koji moţe da se koristi sa bilo kojim primenljivim kvalifikatorom,navedenim u Poglavlju 5, čak i ako kvalifikator nije spomenut u specifičnoj listi kvalifikatoraza dotičnu RSG u Poglavlju 3. U tom slučaju, Thapto... se dodaje kao zadnji sufiks

kvalifikator.

Gde je zemljište zatrpano pod novim materijalom, sledeća pravila se primenjuju:

1. Gornji sloj novog materijala i zemljište ispod se klasifikuju kao jedno zemljište ukoliko seoba kvalifikukju kao Histosol, Technosol, Cryosol, Leptosol, Vertisol, Fluvisol, Gleysol,

Andosol, Planosol, Stagnosol ili Arenosol.

2. Inače, novi materijal se klasifikuje na prvom nivou ukoliko je novi materijal 50cm ili deblji

ili ukoliko novi materija, sam za sebe, ispunjava uslove druge RSG osim Regosol..

3. U svim drugim slučajevima, zemljište ispod se klasifikuje na prvom nivou.4. Ukoliko je gornji sloj klasifikovan na prvom nivou, naziv zemljišta ispod se prepoznaje saThapto- opisivačem i -ic dodato na RSG nazivu zemljišta ispod gornjeg sloja. Ceo je stavljenu zagradi nakon naziva gornjeg sloja zemljišta dodajući reč „preko“ izmeĎu, na primer,

Technic Umbrisol (Greyic) over (Rustic Thapto-Podzolic (Skeletic). Ukolio je donji sloj

zemljišta klasifikovan na prvom nivou, materijal u gornjem sloju je identifikovan sa Novickvalifikatorom.

Preporučuje se da se koristi Uputstvo za Opis Zemlji šta (FAO, 2006) za opis zemljišta i njenihkarakteristika. Korisno je da se navede okolnost i dubina diagnostičkoghorizonta,identifikovanih osobina i materijala

Klasifikacija terena obezbeĎuje preliminarnu procenu koristeći sve primetne ili lako merljiveosobine i karakteristike zemljišta i terena. Konačna klasifikacija je napravljenaj kadaanalitički podaci postanu dostupni. Preporučuje se da se prati Procedure Analia Zemljišta(Van Reeuwijk, 2006) u odreĎivanju hemijskih i fizičkih karakteristika. Rezime ovoga je u

prilogu u Aneksu 1.

Primer SRB klasifikacije zemljišta Zemljište ima gvoţĎevit horizont: struktura u gornjem delu gvoţĎevitog horizonta menaj seod peskovite sugline do peskovite gline u okvriu 15 cm. Ph je izmeĎu 5.5 i 6, navodećisrednje do visoke bazne zasićenosti. B horizont je tamno crven; ispod 50 cm, pojavljuju se

pege. Terenska Klasifikacija zemljišta je: Lixic Ferralsol (Ferric, Rhodic). Ukoliko kasnije

laboratorijske analize otkriju da je kapacitet razmene katjona (CEC) gvoţĎevitog horizonta

manji od 4 cmolc kg-1

glina, zemljište se konačno klasifikuje kao Lixic Vetic Ferralsol

(Ferric, Rhodic).



POGLAVLJE 2

Dijagnostički horizonti, osobine i materijali Dijagnostički horizont i osobine specifične po kombinaciji atributa koji reflektuju širokorasprostranjene, uobičajene rezultate procesa formiranja zemljišta (Bridges, 1997) ili navode

specifične uslove formiranja zemljišta. Njihove karakteristike mogu se posmtrati ili meriti, ilina terenu ili u laboratoriji, i zahtevaju minimum ili maksimum izraţavanja da se kvalifikujukao dijagnostički. Pored toga, dijagnostički horizonti zahtevaju odreĎenu debljinu, timeformirajući prepoznatiljiv sloj u zemljištu.

Dijagnostički materijali su materijali kojii značajno utiču na pedogenetičk e procese.

DIJAGNOSTIČKI HORIZONTI Albični horizon

Opšti Opis Albični horizont (Od Latinskog albus, bele) je svetlo obojen podpovršinski horizont iz kog suuklonjeni glina i slobodni oksidi gvoţĎa, ili u kojima su oksidi izolovani do te mere da je bojahorizonta odreĎena o bojom peska i česticama mulja a ne zaštitnim slojevima na timčesticama. Uopšteno ima slabo izraţenu strukturu zemljišta ili joj sasvim nedostajestrukturalni razvoj. Gornje i donje granice su obično prekinute ili izbrisane. Morfologija

granica je promenljiva i ponekad je povezuju sa Krečnjačkim žilama. Albični horizontiobično imaju grublju strukturu od gornjih ili donjih horizonata. MeĎutim, uz poštovanjeprema donjem spodičnom horizontu, ova razlika moţe biti veoma mala. Mnogi albični

horizonti su povezani sa nakvašenošću i sadrţa dokaze redukcionih uslova.

Kriterijumi dijagnostikeAlbični horizont ima: 1. Munsell boju (suvo) sa:

a. vrednošću 7 ili 8 i intenzitet boje 3 ili manje; ili b. vrednošću 5 ii 6 i intenzitet boje 2 ili manje; i

2. Munsell boja (vlaţno) sa: a. vrednošću 6, 7 ili 8 8 i intenzitet boje 4 ili manje; ili

b. vrednošću 5 i intenzitet boje 3 ili manje; ili

c. vrednošću 4 i intenzitet boje 2 ili manje2. Intenzitet boje od 3 je dozvoljen ukoliko izvorni

materijali ima ju nijanse od 5 YR ili crvenije, i intenzitet boje je zbog boje neobloţenog praha

ili zrna peska; i

3. debljinu od 1cm ili više.

Identifikacija na terenuIdentifikacija na terenu zavisi od boja zemljišta. Pored toga, ×10 ručna lupa moţe da se koristida se utvrdi da zrna peska i mulja nisu obloţena.

Dodatne karakteristikePrisustvo premaza oko zrnca peska i mulja moţe da se odredi upotrebom optičkogmikroskopa za analiziranje tankih preseka. Neobloţena zrna obično pokazuju veoma tanak obod na površini. Premazi mogu biti organske prirode, da se sastoje od ţeleznog oksida, ili

boje, i tamno su obojeni pod prozračnim svetlom.

2

kvalfikacija boja se malo promenila u odnosu na one definisane od strane FAO – UNESCO – ISRIC (FAO,1988) i Grupe za ispitivanje zemljišta (1999) da bi prilagodili albične horizonte sa značajnim pomeranjemintenziteta boja kada su namokrene. Takvi albični horizonti se često javljaju, na primer, u juţnoj Africi.



Ţelezni premazi postaju crvenkasti u boji pod svetlost koja se odbija, dok organiski premazi

ostaju braonkasto-crni.

Odnosi sa nekim drugim horizontimaAlbični horizonti obično imaju pokrov obogaćen humusnim površinskim slojevima ali mogu

biti na površini kao rezultat erozije ili veštačkog uklanjanja površinskog sloja. Mogu sesmatrati ekstremnom vrstom eluvijalnog horizonta, u obično se pojavljuju zajedno sailuvijalnim horizontima kao što su argični, natrični ili spodični horizonti, koje pokrivaju. U

peskovitom materijalu, albični horizonti mogu da dostignu značaju debljinu, do nekoliko

metara, naročito u vlaţnim tropskim oblastima, i povezani dijagnostički horizonti mogu bititeški za utvrĎivanje.

Antrakvični horizont Opšti opis Antrakvični horizont (od Grčkog anthropos, čovek and Latinskog aqua, voda) je površinskisloj indukovan čovekovim delovanjem koji obuhvata gazacitni sloj i oranicu.

Kriterijum dijagnostikeAntrakvični horizont je površinski horizont i ima: 1. gazacitni sloj sa oba:

a. Munsell nijansa od 7.5 YR ili još ţuće ili GY, B ili BG nijansa; vrednost (vlaţno) od 4 ilimanje; intenzitet boja (vlaţno) od 2 ili manje3

; i

b. razvrstane nakupine zemljišta i mehuraste pore; i

2. oranica ispod gazacitnog sloja sa svim sledećim: a. pločasta struktura;i

b. nasipna teţina veća za 20 posto ili više (relativan) od one gazacitnog sloja; i

c. ţućkasto-braonkasti, braon ili crvenkasto- braonkasti ţelezno-manganske pege ili premazi; i

3. debljina od 20 cm ili više.

Identifikacija na terenuAntrakvični horizont pokazuje dokaze redukcije i oksidacije zahvaljujući potapanju tokom

jednog dela godine. Kada nije potopljen, veoma je rasturen i ima rastresito sabijanje ili

razvrstane male skupine. Oranični deo je kompaktan, sa pločastom strukturom i veomasporim proceĎivanjem. Ima ţućkaso-braon, braon ili crvenkastobraon rĎaste pege duţpukotina i otvora korena.

Antrični horizont

Opšti opis Antrični horizont ( Grčkog anthropos, čovek) je osrednje debeo, tamno-obojen porvršinskihorizont koji je rezultat dugoročne kultivacije (oranje, stavljanje kreča, Ďubrenje, itd.)

Kriterijumi za dijagnostikuAntrični horizont4

je horizont sa mineralnom porvšinom i: 1. ispunjava sve uslove, boja,struktura i organska materija, moličnog ili ubričnog horizonta; i

2. pokazuje dokaze ljudskog remećenja imajući jedan ili više od sledećeg:

3Uslovi boja uzeti iz kineske taksonomije zemljišta (CRGCST, 2001) 4

Promenjeno po Krogh and Greve (1999).



a. naglu niţu granicu na dubini oranja, oranični deo; ili

b. komade primenjivanog kreča; ili

c. mešanje slojeva zemljišta kultivacijom; ili

d. 1.5 g kg-1

ili više P2O5 rastvorljiv u 1-posto limunske kiseline; i

3. ima više od 5 posto (po zapreminie) ţivotinjskih pora, ili drugih tragova zemljišta

ţivotinjske aktivnosti ispod dubine obraĎivanja zemljišta; i4. ima debljinu od 20 cm ili više.

Identifikacija na terenuAntrični horoizonti se vezuju za stara obradiva zemljišta koja su bila kultivisana vekovima.Znaci mešanja ili kultivacije, dokazi korišćenja kreča (na primer, ostaci korišćenog kreča ukomacima) i njihova tamna boja su glavni kriterijumi za prepoznavanje.

Odnos sa drugim horizontimaAnthrični horizonti mogu da nalikuju ili da se preklapaju sa moličnim ili umbričnimhoriozotnima. Antrični horizonti mogu da se razviju iz umričnih horizonta usled ljudskeintervencije. Kako se na njima koristio kreč značajan vremenski period, njihova baznazasićenost je visoka. Ovo ih izdvaja od umbričnih horizonata. Uobičajena slaba biološkaaktivnost ispod dubine oranja je neuobičajena kod zemljišta sa moličnim horizontima.

Argični horizont Opšti opis Argični horizont (od Latinskog argilla, bela glina) je podpovršinski horizont sa izraţenimvećim sadrţajem gline od površinskog horizonta. Strukturna razlika moţe biti prouzrokovana:• iluvijalna akumulacija gline; • predominantna pedogentska formacija gline u donjem sloju zemljišta; • uništenje gline u površinskkom horizontu; • selektivna površinska erozija gline; • kretanje na gore krupnijih delova usled oticanja ili smanjivanja; • biološka aktivnost; • kombinacija dva ili više ovih različitih procesa. Sedimentacija površinskih materijala koji su krupniji od podpovršinskog horizonta moţe da

pojača pedogenetsku strukturnu razliku. MeĎutim, puki litološki diskontinuitet, kakav moţeda se pojavi kod aluvijalnih naslaga, se ne kvalifikuje kao argični horizont. Zemljišta sa argičnim horizontima često imaju i specifične skupine morfoloških, fizičko-

hemisjkih i mineroloških osobina a ne samo jednostavan porast gline. Ovo sobineomogućavaju da se razdvoje različite vrste argičkih horizonata i da se prate njihovi razvojni

putevi (Sombroek, 1986).

Kriterijumi za dijagnostikuArgični horizont: 1. ima strukturu ilovačastog peska ili sitnije i 8 posto ili više gline u tankom delu zemlje: i

2. jedan ili oba od sledećeg: a. ima, ukoliko gornji horizont grublje strukture je prisutan i nije oran i nije odvojen od

argičnog horizonta litološkom isprekidanošću, više gline od ovog gornjeg sloja tako da: i. ukoliko gornji horizont ima manje od 15 posto gline u tankom delu zemlje, argični horizontmora da sadrţi najmanje 3 posto više gline; ili

ii. ukoliko gornji horizont ima 15 posto ili više ali manje od 40 posto gline sitnoj frakciji

zemljišta, odnos gline u argičnom horizontu u poreĎenju sa gornjim horizontom mora da bude1.2 ili više; ili



iii. ukoliko gornjji horizont ima 40 posto ili više ukupne gline u sitnoj frakcjii zemljišta,

argični horizont mora da sadrţi najmanje 8 posto više gline; ili b. ima dokaza iluvijalnosti gline u jednoj ili više od sledećih oblika: i. glina sa prelaskom zrnca peska; ili

ii. film gline na porama; ili

iii. filmovi gline na vertikalnim i horizontalnim površinama nakupina zemljišta; iliiv. u tankom delu, usmerena tela gline koja obuhvataju 1 posto ili više tog dela; ili

v. koeficijent linearne proširljivosti (COLE) od 0.04 ili veći , i odnos sitne gline5

i ukupne

gline u argičnom horizontu veći od 1.2 puta ili više od odnosa u gornjem horizontu krupnijestrukture; i

3. ima, ukoliko je gornji horizont krupnije strukture prisutan koji nije oran i nije odvojen od

argičnog horizonta litološk im diskontinuitetom, porast sadrţaja gline u okviru vertik alne

razdaljine jednog od sledećih: a. 30 cm, ukoliko postoje dokazi iluvijacije gline; ili

b. 15 cm; i

4. ne formira deo natričkog horizonta; i

5. ima debljinu od jedne desetine ili više od ukupne debljine svih gornjih horizonata, ukoliko prisutni, i jedno od sledećeg: a. 7.5 cm ili više, ukoliko nije totalno sastavljen od ljuskica (koje su 0.5 cm ili deblje) istruktura je sitnija od ilovačastog peska; ili

b. 15 cm ili više (kombinovana debljina, ukoliko se u potpunosti sastoji od ljuskica koje su

0.5cm ili deblje).

Identifikacija na terenuRazlika u strukturi je glavna karakteristika za prepoznavanje argičkih horizonata. Iluvijalna

priroda moţe da se ustanovi korišćenjem ×10 ručne lupe ukoliko se pojavi opna gline na ped

površini, u pukotinama, porama i u kanalima – iluvijalni argični horizont treba da ima opnegline na barem 5 posto i horizontalnih i vertikalnih ped površinama zemljišta i u porama.

Opne gline se često teško detektuju kod zemljišta koje se smanjuje-raste. Prisustvo opni gline

u zaštićenim delovima, na primer, porama ispunjava uslove za iluvijalni argični horizont.

Dodatne karakteristikeIluvijalni karakter argičkog horizonta moţe da se utvrdi korišćenjem izbrusaka. Dijagnostičkiiluvijalni argični horizonti moraju da pokazuju oblasti sa usmerenom glinom koje sačinjavajuu proseku najmanje 1 posto ukupnog poprečnog preseka. Drugi testovi su analiza distribuciječestica, da se utvrdi porast sadrţaja gline u odreĎenoj dubini, i analiza sitne gli ne/ukupne

gline. U Iluvijalnom argičnom horizontu, odnos sitne gline i ukupne gline je veći nego ugornjim horizontima, izazvan preferencijalnom eluvijacijom čestica sitne gline.Ukoliko zemljište pokazuje litološki diskontinuitet preko ili u argičnom hor inontu, ili ukoliko

je površinski horizont uklonjen erozijom, ili ukoliko samo orani sloj je iznad argičnoghorizonta, iluvijalna priroda mora jasno da se utvrdi.

Odnos sa drugim dijagnostičkim horizontima Argični horizonti se uobičajeno povezuju sa i smeštaju ispod eluvijalnih horizonta, t.j.horizotni iz kojih je glina i Fe uklonjena. Mada prvo formiran kao podpovršinski horizont,argični horizonti mogu da se pojave na površini kao rezultat erozije ili uklanjanja gornjeghorizonta.

5Sitna Glina: < 0.2 μm ekvivalentan prečnik



Neki horizontu sa porastom gline mogu imati komplet osobine koje karakterišu feraličnihorizont, t.j. nizak CEC i efikasan CEC (ECEC), nizak sadrţaj dispergovane gline i nizak sadrţaj minerala, sve preko dubine od 50 cm. U takavim slučajevima, feralični horizont ima

prioritet nad argičnim horizontom u svrhu klasifikacije. MeĎutim, argični horizont preovlaĎuje ukoliko je iznad feraličnog horizonta i ima u svom gornjem delu preko dubine od

30 cm, 10 posto ili više dispergovanu glinu, osim ako materijal zemljišta ima gerične osobineili više 1.4 posto orgnskog ugljenika. Argičnom horizontu nedostaju karakteristike zasićenosti natrijuma koju ima natrični horizont.Argični horizonti kod hladnih i vlaţnih, slobodno draniranih zemljišta visoravni i planina u

tropskim i suptropskim oblastima mogu da se pojave sa sombričnim horizontima.

Kalcični horizont Opšti opis Kalcični horizont (od Latinskog calx, kreč) je horizont u kome se sekundarni kalcijumkarbonat (CaCO3) akumulirao u rasipnoj formi (kalcijum karbonat prisutan samo u obliku

sitnih čestica manjih od 1mm, raštrkanih u matriksu) ili kao diskontinuirane koncentracije

(pseudomicelijum, meko i tvrdo grumenje, ili ţile). Akumulacija moţe biti u matičnom materijalu ili u podpovršinskom horizontu, ali se moţe

pojaviti i u površinskim horizontima. Ukoliko akumulacija slabih karbonata postane takva dasve ili većina pedoloških i/ili litološkiih struktura nestane i stalna koncentracija kalcijumkarbonata prevagne, hiperkalcičan kvalifikator se koristi.

Kriterijum za dijagnostikuKalcičan horizont ima: 1. kalcijum karbonat ekvivalent u sitnom delu zemlju od 15 posto ili više; i 2. 5 posto ili više (u zapremini) sekundarni karbonati ili kalcijum karbonat ekvivalent od 5

posto ili više (apsolutno, po masi) nego u donjem sloju; i


Identifikacija na terenuKalcium karbonat se moţe identifikovati na terenu korišćenjem rastvora hlorovodoničnekiseline (HCl). Stepen vrenja (samo ozvučan, vidljiv kao pojedinačni mehurići, ili u obliku

pene) je simptom količine prisutnog kreča. Ovaj test je vaţan ukoliko su prisutne samorasipne distribucije. Kada se pena razvije nakon dodavnja 1 M HCl, nagoveštava kalcijumkarbonat ekvivalentan blizu ili više od 15 posto.Ostale indikacije prisustva kalcijum karbonata su:

• bela, rozikasta do crvene, ili sive boje (ukoliko ne preklapa horizonte bogate u organskom

karbonatu);• slaba poroznost (interagregatna poroznot je obično manja od one kod horiizonta odmaniznad i, verovatni, takoĎe manje nego kod horizonta direktno ispod ). Sadrţaj kalcijum karbonata se moţe povećati sa dubinom, ali ovo je teško ustanoviti na nekimmestima, naročito gde se kalcični horizonti pojavljuju u dubljim podslojevima. Prema tome,akumulacija sekundarnog kreča je dovolja da se dijagnosticira kalcični horizont.

Dodatne karakteristikeOdreĎivanje količine kalcijum karbonata (po masi) a i promena u okviru profila zemljištasadrţaja kalcijum karbonata su glavni analitički kriterijumi za ustanovljivanje prisustva

kalcičnog horizonta. OdreĎivanje pH (H2O) omogućava razliku izmeĎu akumulacija sa

baznim (kalcičnim) karakterom (pH 8.0– 8.7) usled dominancije CaCO3, i onih sa ultra-baznim (ne-kalcičnim) karakterom (pH > 8.7) zbog prisustva MgCO3 ili Na2CO3.



Pored toka, mikroskopske analize tankih preseka mogu da otkriju prisustvo rastvorljivih formi

u horizontu iznad ili ispod kalcičnog horizonta, dokaz silikatne epigeneze (pseudomorfnikalcit nakon kvarca), ili prisustvo drugih akumuliranih struktura kalicjum karbonata, dok

minerološke analize kalcičnog horizonta često pokazuju karakteristike gline ograničeneţivotne sredine kao što je smektit, sepilot – hidratisani silikat magnezijuma - i paligorskit.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Kada kalcični horizonti očvrsnu, odigrava se prelaz na perokalcični horizont, čiji opis moţe

biti masivan ili pločast.U suvim regionima i u prisustvu sulfatnog zemljišta ili podzemnih rastvora, kalcični horizonti

pojavljuju se u vezi sa gipsičnim horizontima. Kalcični i gipsični horizonti obično (ali nesvud) okupiraju različita mesta u profilu zemljišta zbog razlike u rastvorljivosti kalcijumkarbonata i kalcijum sulfata, i obično mogu jasno da se razdvoje jedan od drugog po razlici umorfologiji. Kristali kalcijum sulfata imaju tendenciju da budu u obliku igle, često vidljivigolom oku, dok su pedogenetski kristali kalcijum karbonata mnogi sitnije veličine.

Kambrični horizont Opšti opis Kambričan horizont (od Italijanskog cambiare, promeniti se) je podpovršinski hor izont koji

pokazuje dokaze promena koje se odnose na donje horizonte.

Kriterijumi za dijagnostikuKambičan horizont: 1. ima strukturu u sitnom delu zemlje veoma sitnog peska, ilovačastog veoma sitnog peska

6,

ili sitnije; i

2. ima strukturu zemljišta ili nedostatak kamenite strukture7 u polovini ili više od zapremine

sitne zemlje; i

3. pokazuje dokaze promene u jednom ili više od sledećeg: a. veći Munsell intenzitet boja (vlaţno), veća vrednost (vlaţno), crveniaj nijansa, ili većisadrţaj gline od donjeg ili gornjeg sloja; ili

b. dokaz uklanjanja karbonata8

-

- ili kalcijum sulfta; ili

c. prisustvo strukture zemljišta i nedostatak strukture stena u celokupnom sitnom delu zemljei, ukoliko karbonati i kalcijum sulfat nisu pristuni u matičnom materijalu i u prašini koja padana zemljište; i

4. ne formira deo oranog sloja, ne sastoji se od organskog materijala i ne formira deo

antrakvičnog, argičnog, kalcičnog, duričnog, feraličnog, fragičnog, gipsnog, hortičnog,

hidragričnog, iragričnog, natričnog, nitičnog, petrokalcičnog, petroduričnog, petrogipsnog, petroplintičnog, plagičnog, plintičnog, saličnog, sombričnog, spodičnog, umbričnog, teričnog,i 5. ima debljinu od 15 cm ili više.

6 Veoma sitan pesak ilovačast sitan pesak: 50 posto ili više dela izmeĎu 63 i 125 μm

7 Termin stena se takoĎe odnosi na nevezane sedimente u kojima je raslojavanje još uvek vidljivo

8 Kambičan horizont uvek ima manje karbonata od donjeg horizonta sa akumulacijum kalcijum karbonata.

MeĎutim, ne svi primarni karbonati moraju da se luţe iz horizonta da bi se kvalifikovali kao kambični horizonti.

Ukoliko su svi krupniji komadi u donjem horizontu potpuno prevučeni krečom, neki od ovih komada ukambičnom horizontu su delom bez premaza. Ukkoliko su krupni koamda u horizontu koji pokazu akumulaciju

kalcijum karbonata premazani samo sa donje strane, oni u kambičnom horiizontu onda nemaju premaz.



Odnosi sa drugim horizontimaKambični horizont se moţe smatrati pretečom mnogih drugih dijagnostičkih horizonata. Sviovi horizonti imaju specifične osobine, kao što su iluvijalne ili zaostale akumulacije,uklanjanje materija drugih osim karbonata, kalcijum sulfata, akumulacija rastvorljivih

komponenti, ili razvoj specifičnih struktura zemljišta, koij nisu prepoznatljivi u kambičnom

horizontu.Kam bični horizonti na hladnim i vlaţnim, slobodno dreniranim zemljištima visoravni i

planina u tropskim i suptropskim oblastima pojavljuju se u vezi sa sombričnim horizontima.

Kriični horizont Opšti opis Kriični horizont (od Grčkog kryos, hladno, led) je horizont stalno smrznutog zemljištamineralnih ili organiskih materija.

Kriteirjum za dijagnostikuKriičan horizont ima:

1. kontinuirano dve ili više godina jedno od sledećeg: a. masivan led, cementaciju ledom ili vidljive ledene kristale; ili

b. temepraturu zemljišta od 0 °C ili ispod i nedovoljno vode da se formiraju vidljivi kristalileda; i

2. debljinu od 5 cm ili više.

Identifikacija na terenuKriični horizonti se pojavljuju u oblastima sa permafrostom9

i pokazuju dokaze segregacije

trajnog leda, često povezanih sa dokazima kriogeničnih procesa (pomešan materijal zemljišta, poremećeni horizonti zemljišta, involucija, organski upadi, dizanje mraza, odvajanje krupnogod sitnog materijala zemljišta, pukotine, karakteristično išarana površine, kao što su humke

zemlje, zamrznute humke, kameni krugovi, trake, mreţe i poligoni) iznad kriičnog horizontaili na površini zemljišta.Zemljišta koja sadrţe slanu vodu ne smrzavaju se na 0 °C. Da bi formirale kriičan horizont,takva zemljišta moraju da budu dovoljno hladna da bi smrzla.

Da bi identifikovali osobine krioturbacije, razvrstavanja ili toplotna kontrakcija, profil

zemljišta treba da se ukrsti sa različitim elementima karakterstično išaranog tla, ukoliko gaima, ili da bude širi od 2 m. Inţenjeri prave razliku izmeĎu toplog i hladnog permafrosta. Topli permafrost imatemperaturu višlju od -2 °C i treba da se smatra nestabgilnim, Hladni permafrost ima

temperaturu od -2 °C ili niţu i moţe sigurnije da se koristi u svrhu izgradnje pod uslovom da

temperatura ostane pod kontrolom.

Odnosi sa drugim horizontimaKriični horizuont moţe da nosi karakteristike hističnog, andičnog foličnog ili spodinoghorizonta, i moţe da se pojavi u vezi sa saličnim, kalcičnim, moličnim ili umbričnimhorizontom. U hladnim neplodnim oblastima, jermični horizonti mogu se naći u vezi sakriičnim horizontima.

9 Permafrost:sloj zemljišta ili stena, na nekoj dubini ispod površine, na kojoj je temperatura kontinuirano bila

ispod 0 °C barem nekolikogodina. Postoji gde letnje toplote ne uspeju da dospeju do osnove sloja smrznutog tla.Rečnik Arktičke Klimatologije i Meteorologije, Nacionalni Centar Podataka o Snegu i Ledu, Boulder, USA(http://nsidc.org).

http://nsidc.org/

http://nsidc.org/

http://nsidc.org/

http://nsidc.org/



Durični horizont Opšti opis Durični horizont (od Latinskog durus, tvrd) je podpovršinski horizont koji pokazuje slabocementirano grumenje do stvrdnutog ili čvrstu masu cementiranu silicijum dioksidom (SiO2),

verovatno u obliku opala i mikrokristalizovanih oblika silicijum dioksida (durinodes).

Durinode često imaju karbonat premaz koji treba da bude uklonjen sa HCl pre gašenjadurinoda kalijum hidroksidom (KOH).

Kriterijum za dijagnostikuDurični horizont ima: 1. 10 posto ili više (po zapremini) slabo cementiranog do stvrdnutog grumenja (durinodes)obogaćenog silicijum dioksidom ili delove raspucalog petroduričnog horizonta koji pokazujesve od sledećeg: a. kada suv, manje od 50 posto kreča u 1 M HCl čak i nakon produţenog potapanja, ali 50

posto ili više kreča u koncentrovanom KOH, koncentrovani NaOH ili u naizmeničnim kiselo ialkalno; i

b. čvrsti ili veoma čvrsti i lomljivi kada mokri, pre i nakon tretmana kiselino; i c. ima prečnik od 1 cm ili više;i 2. debljina od 10 cm ili više.

Dodatne karakteristikeSuvi grumeni se ne raspadaju primetno u vodi, ali dugo potapanje moţe da rezultira uodvajanju veoma tankih pločica i malo odvajanja. U poprečnom preseku, većina grumeni su

pribliţno koncentrični, i koncentrični slojevi opala mogu se videti pod lupom.

Odnosi sa nekim drugim dijagnostičkim horizontima U neplodnim regionima, durični horizonti se pojavljuju u vezi sa gipsnim horizontom,

petrogipsnim, kalcičnim i petrokalcičnim horizontima. U vlaţnijim klimama, durični horizontimogu da stepenuju u fragični horizont.

Feralični horizont Opšti opis Feralični horizont (od Latinskog ferrum, gvoţĎe, i alumen, jedan) je podvršinski horizont koji

je nastao usled duge i intenzivne izloţenosti vremenskim uslovima u kojima je glinasti deopod dominacijom slabo aktivne gline a frakcije praha i peska pod veoma otpornim mineralima

kao što su hidroksidi Fe, Al, Mn titanijuma (Ti).

Diagnostic criteriaFeralični horizont: 1. ima peskovitu glinu ili sitnije veličine čestica i manje od 80 posto (zapreminski) šljunak,kamenje, pisoplintične grumene i petroplintični šljunak; i

10Vidi Aneks 1

11 Primeri minerala koju su uključeni u značenje minerali koji se ne raspadaju usled atmosferskih promena su

svi 2:1 filosilikati, hloriti, sepioliti, poligorskit, alofan, 1:1 trioctahedral filosilikata (serpentines), feldspar,

feldspathoid, fero-magnezijum minerali, staklo, zeoliti, dolomit i apatit. Namera termina minerali koji se ne

raspadaju usled atmosferskih promena je uključiti one minerale koj su nestabilni u vlaţnim klimama sa drugim

mineralima, kao što je kvarc i 1:1 sipkava glina, ali koje su mnogo otpornije na atmosferske promene od kalcita(Soil Survey Staff 2003).



2. ima CEC (po 1 M NH4OAc) od manje od 16 cmolc kg-1 glina10

i ECEC (zbir promenljive

baze plus zbir promenljive kiselosti u 1 M KCl) od manje od 12 cmolc kg-1 gline; i

3. ima manje od 10 posto dispergovane gline, osim ako ima jedno ili oba od sledećeg: a. gerične osobine; ili b. 1.4 posto organskog ugljenika; i

4. ima manje od 10 posto (po broju zrna) minerala pod uticajme atomosferskih promena11

u

0.05 – 0.2 mm delu;

5. nema andične ili vitrične osobine; i 6. ima debljinu od 30 cm ili više.

Identifikacija na terenuFeralični horizonti se vezuju sa starim i stabilnim formacijama zemljišta. Mikrostruktura sečini na prvi pogled da je srednja do slaba ali obično feralični horizonti imaju jaku

mikroagregaciju. Čvrstina je obično sipkava; zemlja prolazi izmeĎu prstiju kao brašno.Gromuljice feraličnog horizonta su obično relativno laki u masi zbog niske gustine, mnogiferalični horizonti daju tup zvuk kada se udare upućujući na visoku poroznost.Iluvijacija i karakteristike pritisaka kao što su glinasta opna i presija površine uglavnomnedostaju. Granice feraličnog horizonta su obično raširene i mala razlika se moţe primetiti u

boji i veličilni čestica u okviru horizonta. Struktura je peskovita ilovača ili sitnije u sitnoj

frakciji zemljišta; šljunak, kamenje pisoplintično grumenje ili piroplintični šljunak obuhvatamanje od 80 posto (po zapremini).

Dodatne karakteristikeKao alternativa potreba minerala koji se ne raspadaju usled atmosferskih promena ukupna

bazna rezerva (TRB = razmenljiv plus mineral kalcijum [Ca], magnezijum [Mg], kalijum [K]

i natrijum [Na]) od manje od 25 cmolc kg-1 zemljišta moţe biti indikativna.

Odnosi sa nakim drugim horiizontimaFeralični horizonti mogu da ispune uslove porasta gline koji karakterišu argični horizont.Ukoliko gornji 30 cm horizonta pokazuju porast gline koji obuhvata 10 posto ili više gline,argični horizont ima prednost nad feraličnim horiizontom u svrhu klasifikacije, osim akozemljište ima gerične osobine ili više od 1.4 posto organskog karbona.

Kiseli amonijum oksalat (pH 3) ekstraktovan Fe, Al and silicijum (Alox, Feox, Siox) u

feraličnim horizontima su veoma niski što ih izdvaja od nitičnih horizonta i slojeva saandičnim ili vitričnim osobinama. Nitični horizont ima značajnu količinu aktivnog ţeleznogoksida: više od 0.2 posto kiseli oksalat (pH 3) ekstraktovan Fe iz sitne frakcije zemljišta koji

je, pored toga, više od 5 posto citrat-dithionite ekstraktovan Fe. Vitrične osobine zahtevajuAlox + ½Feox sadrţaj od najmanje 0.4 posto i andične osobine najmanje 2 posto.MeĎuveza sa kambičnim horizontom je formirana CEC/ECEC/uslovima za minerale koji sene raspadaju usled atmosferskih promena. Neki kambični horizonti imaju nizak CEC;meĎutim, količina minerala koji se ne raspadaju usled atmosferskih promena (ili, alternativno,

TRB) je suviše visoka za feralični horizont. Takvi horizonti predstavljaju napredni stadijumatmosferskih promena i formiraju prelaz izmeĎu kambičnih i feraličnih horizonata.Feralični horizonti na hladnim i vlaţnim slobodno dreniranim zemljištima visoravni i planina

u tropskim i suptropskim oblstima moţe da se po javi u vezi sa sombričnim horizontima.



Ferični horizont Opšti opis Ferični horizont (od Latinskog ferrum, gvoţĎe) je onaj u kome se izdvajanje Fe, ili Fe i

mangana (Mn), dogodilo do te mere da su se formirale velike pege ili izolovani čvorići i

sredina izmeĎu pega/čvorića je dosta siromašna u Fe. Uopšteno, takva izdvajanja vode do

siromašne mase čestica zemljišta u zonama osiromašenim u Fe i do saţimanja horizonta.

Kriterijum za dijagnostikuFerični horizont ima: 1. jedno ili oba od sledećeg:

a. 15 posto ili više izloţene oblasti okupirane krupnim pegama sa Munsell nijansom

crvenijom od 7.5 YR i intenzitetom boja od više od 5, vlaţno; ili

b. 5 posto ili više od zapremine koja se sastoji od diskretnih crvenkastih do crnkastih čvorića

prečnika od 2 mm ili više, spoljašnošću čvorića koja je slabo cementirana ili stvrdnuta i

spoljašnost crvenkaste nijanse i jačim intenzitetom boja od unutrašnjosti; i 2. manje od 40 posto zapremine koja se sastoji od jako cementiranih ili stvrdnutih čvorića i

nedostatak kontinuiranih, naprslih ili polomljenih ploča; i 2. manje od 15 posto sastojeći se od čvrsto do slabo cementiranih čvorića ili pega koje se

nepovratno menjaju u jako cementirane ili stvrdnute čvoriće ili pege pri izlaganju

ponavljanom kvašenju i sušenju sa slobodnim pristupom kiseoniku ne formira deo petroplintičnog, pisoplintičnog ili plintičnog horizonta; i


Odnosi sa nekim drugim horiizontimaUkoliko količina slabo-cementiranih čvorića ili pega dostigne 15 posto ili više (po zapremini)i oni se stvrdnu nepovratno do tvrdih čvorića ili tvrdu koru ili u nepravilne skupine na

izlaganju stalnom kvašenju i sušenju sa slobodnim pristupom kiseoniku, horizont se smatra

plintičnim horizontom. Prema tome, ferični horizont moţe da, u tropskim i suptropskimoblastima preĎe postepeno u plintični horizont. Ukoliko količina čvrstih čvorića dostigne 40

posto ili više to je pisoplintičan horizont.

Folični horizont Opšti opis Folični horizont (od Latinskog folium, list) je površinski horizont, ili podpovršinski horizontkoji se pojavljuje na plitkim dubinama, koji se sastoji od organskih materija koje su dobro

izloţene dejstvu vazduha.

Kriterijum za dijagnostikuFolični horizont se sastoji od organskog materijala koji: 1. je zasićen vodom manje od 30 dana uzastopno u većini godina; i

2. im debljinu od 10 cm ili više

Odnos sa nekim drugim horizontimaHistični horizont ima slične karakteristike kao folični horizont; meĎutim oni su zasićenivodom mesec dana ili više tokom većine godina. Čak što više, sastav hističnog horizonta jeuopšteno drugačiji od onog koji ima folični horizont jer je vegetativni pokrivač često različit.



Fragični horizont

Opšti opis The fragični horizont (od Latinskog frangere, slomiti) je prirodan ne-cementiran

podpovršinski horizont sa takvim obrazcem poroznosti da korenje i voda koji se probijaju prolaze samo duţ pukotina. Prirodni karakter isključuje ornice i prometne površine.

Kriterijumi za dijagnostikuFragični horizont: 1. pokazuje dokaze promena

12, barem na površini strukturalnih jedinica; razdvajanje izmeĎuovih jedinica; što dozvoljava korenju da uĎe, ima prosečni horizontalni prostor od 10 cm iliviše; i2. sadrţi manje od 0.5 posto (po masi) organskog ugljenika; i

3. pokazuje u 50 posto ili više zapremine raspucavanje grudvi isušenih vazduhom, 5– 10 cm u

prečniku, u roku od 10 minuta od stavljanja u vodu; i 4. ne cementira se nakon ponavljanog vlaţenja i sušenja;i 5. ima otpornost penetracije na terenu kapaciteta 50 kPa 4Mpa ili više u 90 posto ili višezapremine; i 6. ne pokazuje vrenje nakon dodavanja 10-percent 1 M HCl rastvor; i

7. ima debljinu od 15 cm ili više.

Identifikacija na terenuFragični horizont ima prizmatičnu i/ili blokovnu strukturu. Unutrašnji delovi prizme moguimati relativno visoku uku pnu poroznost (uključujući pore veće od 200 mm) ali kao rezultat

neprobojnog spoljašnjeg oboda, nema kontinuiteta izmeĎu pora i izmeĎu pora i pukotina.

Rezultat je zatvoreni sistem sa 90 posto ili više zapremine zemljišta koje ne moţe biti ispitanokorenjem i izolovano je od vode.

Bitno je da traţena zapremina zemljišta bude izmerena iz vertikalnih i horizontalnih delova;horizontalni delovi često otkrivaju mnogougaonu strukturu. Tri ili četiri takvamnogougla (ili

rez do 1 m2) su zadovoljavajuće da se testiraju volumetrijske baze za definiciju fragičnog

horizonta.

Ped površine mogu da ima boju, minerološke i hemijske karakteristike eluvijalnog ili albičnoghorizonta, ili da ispuni uslove krečnjačke žile. U prisustvu promenljive gornje granice

podzemne vode, ovaj deo zemljišta je iscpljen u Fe i Mn. Prateća akumulacija Fe se posmatrana nivou površine zemljišta i Mn akumulacija će se dogoditi dalje unutar zemljišta (stagničanšablon boja). Fragični horizonti su obično ilovačasti, ali ilovačasti pesak i glinasta struktura nisu

isključeni.Kod glinaste strukture, minerologija gline je dominantno kaolitna.

Suve grudve su tvrde do veoma tvrde, vlaţne grudve su čvrste do veoma čvrste; vlaţna postojanost moţe biti lomljiva. Grudva iz fragičnog horizonta ima tendeciju da pukneiznenada pod pritiskom a ne da podlegne sporoj deformaciji.

Fragični horizont ima malo aktivne aktivosti faune osim, povremeno izmeĎu mnogouglova.

Odnosi sa nekim drugim horizontimaFragični horizont moţe da bude ispod, mada ne obavezno direktno, albičnog, kambičnog,spodičnog ili argičnog horizonta, osim ako je zemljište bilo zaravnato erozijom. Moţe se

preklapati delimično ili potpuno sa argičnim horizontom. Bočno, fragični horizonti mogu dastepenuju u (petro) durični horizont u suvim oblastima. Čak šta više, fragični horizonti moguimati redukcione uslove i stagnični šablon boja.

12 Kako je definisano u kambičnom horizontu



Fulvični horizont

Opšti opis Fulvični horizont (od Latinskog fulvus, tamno ţuto) je debeo, tamno braon boje horizont na iliblizu površine koji se obično povezuje mineralima sa ureĎenošću kratkog dosega (običnoalofani) ili sa organo-aluminijum kompleksima. Ima malu zapreminsku (nasipnu) teţinu i

sadrţi visoko humusnu organsku materiju koja pokazuje niţi odnos humusne kiseline odfulvičnih kiselina u poreĎenju sa melaničnim

Kriterijumi za dijagnostikuFulvični horizont ima:

1. andične osobine; i 2. jedno ili oba od sledećeg: a. Munsell vrednost boja ili intenzitet boja (vlaţno) više od 2; ili

b. melanični indeks13-.od 1.70 ili više; i

3. ponderisana sredina od 6 posto ili više organskog ugljenika, i 4 posto ili više organskogugljenika u svim delovima; i

4. kumulativnu delbjinu od 30 cm ili više sa manje od 10 cm ne-fulvičnog materijala izmeĎu.

Identifikacija na terenuKada je tamno braon, fulvični horizont se lako identifikuje po svojoj boji, debljini, kao ponjegovoj tipičnoj, mada ne ekskluzivnoj14

vezi sa piroklastičnim naslagam. Razlika izmeĎucrnkastih fulvičnih i melaničnih horizonta je napravljena nakon utvrĎivanja melaničnogindeksa, što zahteva laboratorijske analize.

Gipsni horizont

Opšti opis Gipsni horoizont (od Grčkog gypsos) je obično ne-cementiran horizont koji sadrţi sekundarnuakumulaciju kalcijum sulfata (CaSO4.2H2O) u raznim oblicima. Ukoliko akumulacija

kalcijum sulfata postane takva da sve ili većina pedoloških i/ili litoloških struktura nestanu istalna koncentacija kalcijum sulfata prevlada, hipergipsni kvalifikator se koristi.

Kriterijum za dijagnostikuGipsni horizont ima:

1. 5 posto15

ili više kalcijum sulfata i 1 posto ili više (po zapremini) vidljivog sekundarnogkalcijum sulfata; i

2. proizvod debljine (u centimetrima) puta sadrţaj kalcijum sulfata (procenat) od 150 ili više;i


13Vidi Aneks 1

14 Fulvični horizont moţe se takoĎe naći kod zemljišta aluandic tipa dobijenog od drugog materijala osim piroklastičnog 15

Procenat kalcijum sulfata moţe takoĎe da se izračuna kao proizvod sadrţaja kalcijum sulfata izraţen kaocmolc kg-1 zemljište, i ekvivalentna masa kalcijum sulfata (86) izraţena kao procenat



Identifikacija na terenuKalcijum sulfat se pojavljuje kao pseudomicelijum, kao krupni kristali, kao gnezda, osje ili

premazi, kao izduţene grupacije fibroznih kristala, ili kao praškase akumulacije. Zadnji oblik daje gipsnom horizontu masivnu strukturu. Razlika izmeĎu kompaktnih praškastihakumulacija i ostalih je vaţna u smislu sposobnosti zemljišta.

Kristali kalcijum sulfata mogu da se pogrešno shvate kao kvarc. Kalcijum sulfat je mekan ilako moţe da se polomi izmeĎu palca i kaţiprsta. Kvarc je tvrd i ne moţe se polomi osimčekićem.Gipsni horizot moţe da se poveţe sa kalcičnim horizontom ali se obično pojavljuju naodvojenim pozicijama u okviru profila zemljišta, zbog veće rastvorljivosti kalcijum sulfata u

poreĎenju sa krečom.

Dodatne karakteristikeOdreĎivanje količine kalcijum sulfata u zemljištu da bi se verifikovao traţeni sadrţaj i porast,

kao i analiza tankog preseka, je korisno da bi se utvrdilo prisustvo gipsnog horizonta i

distribucija kalcijum sulfata i zemljišnoj masi.

Odnosi sa nekim drugim horizontimaKada gipsni horizont postane stvrdnut, odigrava se prelazak u petrogipsni horizont, čiji opismoţe biti masivna ili pločasta struktura. U suvim regionima, gipsni horizonti su povezani sa kalcičnim ili saličnim horizontima.Kalcični i gipsni horizonti obično okupiraju jasne pozicije u profilu zemljišta jer jerastvorljivost kalcijum karbonata drugačija od kalcijum sulfata. Oni se mogu obično veoma

jasno razlikovati jedan od drugog morfologijom (vidi kalcični horizont). Salični i gipsnihorizont takoĎe okupiraju različite pozicije iz istih razloga.

Histični horizont Opšti opis Hističan horizont (od Grčkog histos, tkivo) je površinski horizont, ili podpovršinski horizontkoji se pojavljuje na plitikim dubinama, koji se sastoji od organskih materija slabe aeracije.

Kriterijum za dijagnostikuHistični horizont sastoji se od organskog materijala koji:

1. je zasićen vodom 30 uzastopnih dana ili više većine godina (osim ako nije dreniran);i 2. ima debljinu od 10 cm ili više. Ukoliko sloj sa organskim materijama je manje od 20 cm

debljine, gornjih 20 cm zemljišta nakon mešanja, ili ukoliko je prisutna neprekidna stena u

okviru 20 cm debljine, ukupno zemljište iznad nakon mešanja, mora da sadrţi 20 posto ili

više organskog ugljenika .

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Folični horizont ima slične karakteristike hističnom horizontu; meĎutim, folični horizont jezasićen vodom manje od mesec dana u većini godina. Čak šta više, sastav hističnog horizonta

je uopšteno drugačiji od sastava foličnog horizonta jer je vegetativni pokrivač često drugačiji.Donja granica sadrţaja organskog karbona, varirajući od 12 posto (20 posto organskogmaterijala) do 18 posto organskog karbona (30 posto organskog materijala), razdvaja hističnihorizont od moličnog ili umbričnog horizonta, koji imaju ove sadrţaje kao gornje granice.Histični horizont sa manje od 25 posto organskog karbona moţe imati andične ili vitričneosobine.

Hortični horizont



Opšti opis Hortični horizont (from Latin hortus, garden) površinski mineralni horizont indukovanljudskim delovanjem koje je rezultat duboke kultivacije, intenzivnog Ďubrenja i/ili stalnomprimenom ljudskog i ţivotinjskog otpada i ostalih organskih ostataka ( na primer, kompost,gnojivo, otpaci iz kuhinje).

Kriterijumi za dijagnostikuHortični horizont je mineralni površinski horizont i ima: 1. Munsell vrednost boja i intenzitet boja (vlaţno) od 3 ili manje; i 2. sadrţaj ponderisane sredine organsk og karbona od 1 posto ili više; i 3. 0.5 M NaHCO3

16- izdvojiv P25; i O sadrţaj od 100 mg kg sitne zemlje ili više u gornjem

25 cm17

-

4. baznu zasićenost (by 1 M NH4OAc) od 50 posto ili više; i 5. 25 posto (po zapremini) ili više ţivotinjskih pora, koprolite ili druge tragove ţivotinjskeaktivnosti; i


Identifikacija na terenuHortični horizont je u potpunosti pomešan. Krhotine i drugi artefakti su uobičajeni mada čestoistrošeni. Obeleţja obraĎivanja ili mešanja zemljišta mogu biti prisutna.

Odnosi sa nekim drugim dijagnostičkim horizontima Hortični horizont nalikuje moličnom horizontu. Prema tome, ljudski uticaj mora jasno da se

utvrdi da bi se odvojila ta dva dijagnostička horizonta.

Hidragrični horizont Opšti opis

Hidragrični horizont (od Grčkog hydor , voda, i Ltinskog ager , polje) je podpovršinskihorizont pod ljudskim uticajem vezan za vlaţnu kultivaciju.

Kriterijumi za dijagnostikuHidragrični horizont je vezan sa vlaţnom kultivacijom i ima:

1. jedan ili više od sledećih: a. Fe i Mn naslage ili Fe ili Mn koncentracije; ili

b. ditionit citrat izdvojih Fe 2 puta ili više, ili ditionit citrat izdvojiv Mn 4 puta ili više od

površinskog horizonta; ili c. redoks iscrpljene zone sa Munsell vrednošću boja 4 ili više i intenzitet boja od 2 ili manje

(oba vlaţna) u makroporama; i2. debljina od 10cm ili više.

Identifikcija poljaHidragrični horizont pojavljuje se ispod gazacitnog sloja i oranice antrakvičnog horizonta.Ima ili redukcione karakteristike u porama, kao što su naslage ili krugovi sa nijansom boja od

2.5 Y ili ţuće i intenzitetom boja (vlaţno) od 2 ili manje, ili izdvajanja Fe i/ili u sredini kaorezultat oksidnog okruţenja. Obično pokazuje sive fine praškasto-glinaste i praškasto glinastehumusne kutane na ped površinama.

16

Poznata kao Olsen rutinska metoda Olsen et al., 1954). 17Gong et al., 1997.



Iragričan horizont Opšti opis Iragričan horizont (od Latinskog irrigare, navodnjavati, i ager , polje) je mineralni površinskihorizont pod ljudskim uticajem koji se postepeno izgraĎuje tokom stalne primenenavodnjavanja sa značajnim količinima taloga, koji mogu da uključuju i Ďubriva, rastvorljive

soli, organske materije, itd.

Kriterijum za dijagnostikuIragrički horizont je mineralni površinski horizont i ima: 1. jednoliko struktuiran površinski sloj; i 2. višlji sadrţaj gline, naročito sitne gline, od donjeg originalnog sloja; i 3. relativne razlike sredine, sitan i veoma sitan pesak, glina i karbonati manje od 20 posto

meĎu delovima u okviru horizionta; i

4. ponderisana sredina organskog karbona od 0.5 posto ili više smanjujući se sa dubinom aliostajući na 0.3 posto ili više na donjoj granici iragričkog hor izonta; i

5. 25 posto (po teţini) ili više ţivotinjskih pora, korpolita ili drugih tragova ţivotinjskeaktivnosti; i6. debljina od 20 cm ili više.

Identifikacija na terenuZemljišta sa iragričnim horizontom pokazuju dokaz podizanja zemljišta što moţe bit i

zaključene ili posmatranjem na terenu ili iz istorijskih zapisa. Iragrički horizont pokazujedokaze značajne biološke aktivnosti. Donja granica je jasna i irigacione naslage ili zakopnazemljišta mogu biti prisutna ispod.

Odnsoi sa nekim drugim dijagnostičkim horizontima Iragrički horizonti razlikuju se od fluvičnih materijala u nedostatku dokaza raslojavanja usledstalnog oranja.

Melanični horizont Opšti opis Melaničkn horizont (od Grčkogk melas, crno) je debeo, crn horizont na ili u blizini površine ,

koji se obično vezuje sa mineralima koji imaju ureţenost kratkog dosega (obično alofani) ilisa organo-aluminijum kompleksima. Ima nisku zapreminsku teţinu (nasipna teţina) i sadrţiorganske materije sa visokim sadrţajem humusa koji pokazuje nizak odnos humusnih kiselina

u poreĎenju sa fulvičnim horizontom.

Kriterijumi za dijagnostikuMelanični horizont ima: 1. andične osobine; i

2. Munsell vrednost boja i nijanse (obe vlaţne) od 2 ili manje; i

3. melanični indeks18manji od 1.70; i

4. ponderisana sredina od 6 posto ili više organskog karbona i 4 posto ili više organskogkarbona u svim delovima; i

5. kumulativna debljina od 30 cm ili više sa manje od 10 cm ne-melaničnog materijalaizmeĎu.

18Vidi Aneks 1



Identifikacija na terenuIntenizivna tamno crna boja, njegova debljina, kao i njegova uobičajena veza sa

piroklastičnim naslagama pomaţe da se prepozna melanični horizont na terenu. MeĎutim,laboratorijske analize mogu biti neophodne da bi se utvrdila vrsta organske materije da bi se

melanični horizont nedvosmisleno identifikovao.

Molični horizont Opšti opis Molični horizont (od Latinskog mollis, mekan) je debeo, dobro struktuiran, tamno obojen

horizont sa visokom baznom zasićenosšću i srednji do visoki sadrţaj organske materije.

Kriterijumi z a dijagnstikuMolični horizont, nakon mešanja ili gornjih 20 cm mineralnog zemljišta ili, ukolikoneprekidna stena, kriičan, petrokalcičan, petroduričan, petrogipsni ili petroplintičan horizont

je prisutan u okviru 20 cm površine mineralnog zemljišta, kompletno mineralno zemljišteiznad, ima:

1. strukturu zemljišta dovoljno jaku da horizont nije i masivan i tvrd ili veoma tvrd kada suv uoba i mešanom delu i donjem nemešanom delu ukoliko je minimalna debljina veća od 20 cm(prizme veće od 30 cm u prečniku su uključene u značenje masivnog ukolik o nema

sekundarne strukture u okviru prizme); i

2. Munsell boje sa nijansom od 3 ili manje kada vlaţna, vrednost od 3 ili manje kada vlaţno i5 ili manje kada suvo na polomljenim uzoricima u oba i mešanom delu i donjem nemešanomdelu ukoliko je minimalna debljina veća od 20 cm. Ukoliko ima 40 posto ili više fino

podvojenog kreča, limiti vrednosti suve boje su odbačeni; vrednost boje, vlaţno, je 5 ilimanje. Vrednost boje je jednu jedinicu tamnija od one boje koju ima matični materijal (oba

vlaţna i suva), osim ako matični materijal ima vrednost boja od 4 ili manje, vlaţan, u tomslučaju uslov za kontrast boja je odbačen. Ukoliko matični nije prisuta, usporedba mora bitinapravljenja sa slojem koji je odmah ispod površinsk og sloja; i

3. sadrţaj organskog karbonata od 0.6 posto ili više u oba dela mešan deo i donji nemešan deoukoliko je minimalna debljina veća od 20 cm. Sadrţaj organskog karbona je 2.5 posto ili višeukoliko je uslov za boje odbačen zbog fino podvojenog kreča, ili 0.6 posto više nego umatičnom materijalu ukoliko su uslovi boja odbačeni zbog tamno obojenog matičnogmaterijala; i

4. bazna zasićenost (po 1 M NH4OAc) od 50 posto ili više na ponderisanoj sredini kroz celudubinu horzonta; i

5. debljina jednog od sledećih: a. 10 cm ili više ukolik o je direktno iznad stalne stene, ili kriičnog, petrokaličnog,

petroduričnog, petrogipsnog ili petroplintičnog horizonta; ili b. 20 cm ili više i jedna trećina ili više od debljine izmeĎu površine mineralnog zemljišta igornja granica neprekidne stene, ili kalcičnog, kriičnog, gipsnog, petrokaličnog,

petroduričnog, petrogipsnog ili petroplintičnog ili saličnog horizonta ili kalcarilnog,fluvičnog ili gipsnog materijala u okvriu 75 cm; ili c. 20 cm ili više i jedna trećina ili više od delbjine izmeĎu površine mineralnog zemljišta idonje granice najniţeg dijagnostičkog horizonta u okviru 75 cm i, i ukoliko prisutni, bilo kojiod iznad navedenih pod b horizonta ili materijala; ili

d. 25 cm ili više.

Identifikacija na terenu



Molični horizont moţe se lako identifikovati po svojoj tamnog boji, izazvanoj akumulacijomorganskih materija, dobro razvijenoj strukturi (obično granulasta ili fino poluuglastastruktura) indikaciji visoke bazne zasićenosti (na primer pHvoda > 6), i n jegovoj debljini.

Odnosi sa nekim drugim dijagnostičkim horizontima

Bazna zasićenost od 50 posto odvaja molični horizont od umbrinčnog horizonta, koji je inačesličan. Gornja granica sadrţaja organskog karbona varira od 12 posto (20 posto organskematerije) do 18 posto organskog karbona (30 posto organske materije), što je donja granica zahističan horizont, ili 20 posto, donja granica za folični horizont.Posebna vrsta moličnog horizonta je voronični horizont. Ima višlji sadrţaj organskog karbona(1.5 posto ili više), specifičnu strukturu (granulastu, ili finu poluuglastu), veoma tamnu boju usvom gornjem delu, visoku biološku aktivnost, i minimum debljine od 35 cm.

Natrični horizonz

Opšti opis Natrični horizont (od Arapskog natroon, so) je gust podpovršinski horizont sa upečatljivo

višljim sadrţajem gline od gornjeg horizonta ili horizonata. Ima visok sadrţaj u promenljivimNa i/ili Mg.

Kriterijumi za dijagnostiku Natrični horizont: 1. ima strukturu Ilovačastogg peska ili finije i 8 posto ili više gline u sitnoj frakciji zemljišta;i

2. jedan ili oba od sledećeg: a. ima, ukoliko je gornji krupnije struktuiran horizont prisutan koji nije oran i nije odvojen od

natričnog horizonta litološkim diskontinuitetom, više gline od ovog gornjeg sloga tako da: i. ukoliko gornji horizont ima manje od 15 posto gline u sitnoj frakciji zemljišta, natričnihorizont mora da sadrţi barem 3 posto više gline: iliii. ukoliko gornji horizont ima 15 posto ili više i manje od 40 posto gline u sitnoj frakciji

zemljišta, odnos gline u natričnom horizontu i gornjeg horizonta mora biti 1.2 ili više; ili iii. ukoliko gornji horizont ima 40 posto ili više gline u finoj frakciji zemlje, natrični horizontmora da sadrţi barem 8 posto više gline; ili b. ima dokaz iluvijacije gline u jednom ili više sledećih formi: i. glina pna prelazu zrnca peska; ili

ii. glina tankom oplakom presvlači pore; or

iii.glina presvlači i vertiklane i horizontalne površine skupina gline; ili iv. u tankim presecina, tela orijentisane gline koje obuhvataju 1 posto ili više od preseka; ili v. COLE od 0.04 ili višlje, i odnos fine gline19

- - i ukupne gline u natričnom horizontu veći

1.2 puta ili više od odnosa u gornjem krupnije struktuiranom horizontu; i 3. ima, ukoliko gornji krupnije struktuiran horizont je prisutan i nije oran i nije odvojen od

natričnog horizonta litološkim diskontinuitetom, uvećanje u sadrţaju gline u okviru vertikalnerazdaljine od 30 cm; i

4. ima jedan ili više od sledećih: a. stubastu ili prizmatičnu strukturu u nekim delovima horizonta; ili b. strukturu izdeljenu na blokove sa rtovima gornjeg krupnije struktuiranog horizonta u

kojima ima praha bez naslaga ili zrnca peska; šireći se 2.5 cm ili više u natrični horizont; ilic. masivnu spoljašnjost; i

19 Fine glina: < 0.2 μm ekvivalentnog prečnika.



5. ima promenljiv Na, procenat ESP20od 15 ili više u okviru gornjih 40 cm, ili više promenljiv

Mg plus Na tnonda Ca plus promenljivu kiselost (na pH 8.2) u okviru iste dubine ukoliko je

zasićenost sa promenljivim Na 15 posto ili više u nekim podhorizontima u okviru 200 cm

površine zemljišta; i 6. ima debljinu od jedne desetine ili više od ukupne debljine gornjih mineralnih horizonta,

ukoliko ih ima, i jedan od sledećih: a. 7.5 cm ili više, ukoliko nije u potpunosti sastavljen od ljuski (koje su 0.5 cm ili deblje) i

struktura je finije od glinovitog peska; ili

b. 15 cm ili više (kombinovana debljina, ukoliko u potpunosti sastalvljen od ljuski koje su 0.5cm ili deblje).

Identifikacija na terenuBoja natričnog horizonta ide od braon do crne, naročito u gornjem delu. Struktura je krupnastubasta ili ili prizmatičlna, nekad u blokovima ili masivna. Okruglasti i često beličasti vrhovistrukturalnih elemenata su karakteristični. I boja i strukturalne karakteristike zavise od sastava promenljvih katjona i sadrţaja

rastvorljive soli u donjim slojevima. Često se pojavljuje debela i tamno obojena glinovitakora, naročito u gornjem delu horizonta. Natrični horizont ima slabu skupinsku stabilnost iveoma nisku propustljivost pod mokrim uslovima. Kada suv, natrični horizont postaje tvrd doekstremno tvrd. Reakcija soli je veoma alkalna; pH (H2O) je više od 8.5.

Dodatne karakteristike Natrični horizonti su karakterisani visokim pH (H2O), koji je često više od 9.0. Još jednamera da se odredi natrični horizont je koeficijent adsorpcije natrijuma (SAR), koji mora da

bude 13 ili više. SAR je izračunat iz podataka o zemljištu (Na+, Ca2+, Mg2+ given inmmolc/litre): SAR = Na+ / [(Ca2+ + Mg2+)/2]0.5.

Mikromorfološki, natrični horizonti pokazuju specifičan sastav, rasprštena plazma pikazuje jaku orijentaciju u mozaičan ili paralelno-isprugan uzorak . Deobe plazme takoĎe pokazujuvisoki sadrţaj u povezanom humusu. Mikrokora, kutani, papule i zapunjenja se pojavljujukada je natrični horizont nepropustan.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima PA Površinski horizont obično bogat u orgnaskim materijama je iznad natričnog horizonta.Ovaj horizont humusne akumulacije varira u debljini od nekoliko centimetara do više od 25cm i moţe biti molični horizont. Albični horizont moţe biti prisutan izmeĎu površine inatričnog horizonta.Često, sloj pod uticajem soli pojavljuje se ispod natričnog horizonta. Uticaj soli moţe da se

proširi u natrični horizont, koji pored toga što je natrijumski tako postaje i soni. Soli prisutnemogu biti hloridi, sulfati ili karbonati/bikarbonati.

Humusno-iluvijalni deo natričnog horizonta ima baznu zasićenost (po1 M NH4OAc) od višeod 50 posto ili više, što ga izdvaja od sombričnog horizonta.

Nitični horizont Opšti opis

Nitični horizont (od Latinskog nitidus, svetlucav) je podpovršinski horizont bogat glinom.Ima osrednje do jako razuvijenu polihedričnu strukturu koja se razdvaja na ravno-ivične iliokrugle strukturalne elemente sa mnogo svetlucavih površina, koje ne mogu ili mogu samodelimično da budu pripisane iluvijacijom gline.

20ESP = promenljiv Na × 100/CEC (na pH 7)



Kriterijumi za dijagnostiku Nitični horizont ima: 1. manje od 20 posto promene (relativno) u sadrţaju gline preko 12 cm u slojevima odmahiznad i ispod;i

2. sve od sledećeg:

a. 30 posto ili više gline; i b. Odnos dispergovane gline i ukupne gline manje od 0.10; i

c. Odnos praha i gline manji od 0.40; i

3. srednja do jaka, uglasta blokovna struktura koja se razbija na ravno oblikovane ili okruglo

oblikovane elemente sa svetlucavim površinama. Sjajne površine nisu, ili su samo delimičnopovezane sa naslagama gline; i

4. sve od sledećeg: a. 4.0 posto ili više citrat-ditionit ekstraktovan Fe (slodono gvožđe) u sitnoj frakciji zemljišta;

i

b. 0.20 posto ili više kiselog oksalata (pH 3) dobijen Fe (aktivno gvoţĎe) u finoj frakcijizemlje;i

c. odnos izmeĎu slobodnog i aktivnog gvoţĎa od 0.05 ili više; i 5. debljina od 30 cm ili više.

Identifikacija na terenu Nitični horizont ima glinasto ilovačastu strukturu ili finiju strukturu ali se oseća ilovačast.Promena u sadrţaju gline kod gornjeg i donjeg horizonta je postepena. Slično, nema naglepromene boja kod horizonta iznad i ispod. Boje su niske vrednosti i intenzitet boja sa

nijansama često 2.5 YR, ali nekad crvenije ili ţuće. Struk tura je srednje do jako ulgasto

blokovna, koja se razbija na ravno oblikovane ili okruglo oblikovane elemente sa svetlucavim

površinama.

Dodatne karakteristikeKod mnogih nitričnih horizonata, CEC (po 1 M NH4OAc) je manje od 36 cmolc kg-1 glina,

ili čak manje od 24 cmolc kg-1 gline21

-.ECEC (zbir promenlivih baza plus promenljiva

kiselost u 1 M KCl) je oko pola od CEC. Srednji do niski CEC i ECEC reflektuju

dominantnost of 1:1 rešetkaste gline (ili kaolitne i/ili [meta]halosit).

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Nitični horizont moţe se smatrati specijalnom vrstom argičnog horizonta, ili jako izraţenimkambičnim horizontom, sa specifičnim osobinama kao što mala količina dispergujuće gline ivisoke količine aktivnog gvoţĎa. Kao takav, nitrični hor izont ima prednost nad oba u svrhu

klasifikacije. Njegova minerologija (kaolitna i /[meta]halositna) odvaja ga od većine vetričnihhorizonata, koji ima dominantnu smektičnu minerologiju. MeĎutim, nitični horizonti mogu postepeno da preĎu u vertični horizont u donjim pozicijama zemljišta. Dobro izraţenastruktura zemljišta, velika količina aktivnog dvoţĎa i uečstal posredni CEC u nitičnihhorizontima odvaja ih od feraličnih horizonata.

Nitični horiziont na hladnim i vlaţnim, slobodno dreniranim zemljištima visoravni i plania u

tropskim i suptropskim regionima moţe da se pojavi u vezi sa sombričnim horizontima.

Petrokalcični horizont Opšti opis Petrokalcični horizont (od Grčkog petros, stena, i Latinskog calx, kreč) je stvrdnut kalcični

21Vidi Aneks 1



horizont koji je cementiran kalcijum karbonatom i, na nekim mestima, kalcijumom i neka

magnezijum karbonatom. Ili je masivan ili pločast po prirodi, i ekstremno tvrd.

Kriterijumi za dijagnostikuPetrokalcični horiziont ima:

1. veoma jako vrenje nakon dodavanja 10-percent 1 M HCl rastvor; i 2. stvrdnjavanje ili cementaciju, barem delimično sekundarnim karbonatima, do mere da suvifragmenti se ne tope u vodi i korenje ne moţe da prodre osim duţ vertikalnih pukotina (kojeimaju prosečan horizontalan prostor od 10 cm ili više i koji okupiraju manje od 20 cm (pozapremini) sloja; i

3. ekstremno tvrda postojanost kada suv, toliko da ne moţe da se prodre ašovom ili bušilicom;i

4. debljina od 10 cm ili više, ili 1 cm ili više ukolik je pločaste strukture i leţi direktno na

neprekidnoj steni.


Petrokalcični horizonti pojavljuju se na ne- pločastom kalkritu (ili masivan ili čvorast) ili kao pločast kalkrit, od kojih su sledeće vrste najučestalije: • Pločast kalkrit: nadgraĎeni, odvojen, skamenjeni slolojevi koji variraju u debljini od

nekoliko milimetara do nekoliko centimetara. Boja je uglavnom bela ili roze.

• Skamenjen pločast kalkrit: jedan ili nekolik ekstrmno tvrdih slojeva, sivi ili roze u boji. Onisu uglavnom više cementirani od pločastog kalkrita i veoma masivni (nema finog pločastogkalkrita, ali krupna pločasta struktura moţe biti prisutna). Ne-kapilarne pore u petrokalcičnom horizontu su popunjene, i hidraulična provodljivost jeosrednja spora do veoma spora.

Odnosi sa drugim dija gnostičlkim horizontima

U neplodnim regionima, petrokalcični horizonti mogu da se pojavi u vezi sa (petro-) duričnimhorizontima, u koje mogu bočno da se pretvore. Sredstvo cementiranja razlikuje petrokalcičnii durični horizont. U petrokalcičnom horizontu, kalcijum i magnezijum karbonat odreĎujuglavno sredstvo cementiranja dok nešto sporednog silicijum dioksida moţe biti prisutno. Kodduričnih horizonata, silicijum dioksida je glavno sredstvo cementiranja, sa i bez kalcijum

karbonata.

Petrokalcični horizonti se takoĎe pojavljuju u vezi sa gipsnim ili petrogipsnim horizontima.

Petrodurični horizont Opšti opis

Petrodurični horizont (od Grčkog petros, stena, i Latinskog durus, tvrd), takoĎe poznat kaoduripan ili dorbank (Juţna Afrika), je podpovršinski horizont, obično crvenkast ili crvenkastobraon, koji je cementiran uglavnom sekundarnim silicijum dioksidom (SiO2, verovatno opal i

mikrokristalne oblici silicijum dioksida). Suvi fragmenti se ne raspadaju u vodi, čak i nakondugog kvašenja. Kalcijum karbonat moţe da bude prisutan kao prateće sredstvo cementiranja.

Kriterijum za dijagnostikuPetrodurični horizont ima: 1. stvrdnjavanje ili cementaciju u 50 posto ili više (po zapremini) nekih podrhorizonata; i

2. dokaze akumulacije silicijum dioksida (opal ili drugi oblici silicijum dioksida), na primer

kao premazi u nekim porama, na nekim strukturalnim površinama ili kao mostovi izmeĎu

zrnaca peska; i



3. kada suve, manje od 50 posto gasi se u 1 M HCl čak i nakon dugog potapanja, ali 50 posto

ili više gasi se u koncentrovanom KOH, koncentrovanom NaOH ili u naizimenično u kiseliniili alkalijumu; i

4. lateralni kontinuitet je takav takva da korenje ne moţe da prodre osim duţ vertiklanih pukotina (koje imaju prosečan horizontalan prostor od 10 cm ili više i okupiraju manje od 20

posto (po zapemini) sloja); i5. debljinu od 1cm ili više.

Identifikacija na terenuPetrodurični horizont ima veoma do ekstremno čvrstu postojanost kada vlaţan i veoma je doekstremno tvd kada je suv. Vrenje nakon dodavanja 1 M HCl moţe da se dogodi, ali

verovatno nije tako intenzivan kao kod petrokalcičnih horizonata, koji se čine slični.MeĎutim, moţe da se pojavi u vezi sa petrokalcičnim horizontom.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima U suvim i bezvodnim klimama, petrodurični horizonti mogu bočno da stepenuju i/ili da se

pojave u vezi sa kalcičnim ili gipsnim horizontom, iznad kojih se obično nalaze.U vlaţnijimklimama, petrodurični horizont moţe bočno da stepenuje u fragični horizont.

Petrogipsni horizont

Opšti opis Petrogipsni horizont (Od grčkog petros, stena, i gypsos) je cemntirani horizont koji sadrţisekundarne akumulacije kalcijum sulfata (CaSO4.2H2O).

Kriterijum za dijagnostikuPetrogipsni horizont ima:

1. 5 posto22

- ili više kalcijum sulfata i 1 posto ili više (po zapremini) vidljivog sekundarnog

kalcijum sulfata; i

2. stvrdnjavanje ili cementacija, sekundarnim kalcijum sulfatom do mere da se suvi fragmenti

ne rastapaju u vodi i korenje ne prodire osim duţ vertiklanih pukotina (koje imaju prosečanhorizontalni otvor od 10 cm ili više i okupiraju manje od 20 posto [po zapremini] sloja); i 3. debljinu od 10 cm ili više.

Identifikacija na terenuPetrogipsni horizionti su tvrdi, beličasti, i sastavlji prvenstveno od kalcijum sulfata. Mogu biti

prekriveni tankim, pločastim slojem oko 1 cm debljine.

Dodatne karakteristikeUtvrĎivanje količine kalcijum sulfata u zemljištu da bi se potvrdio traţeni sadrţaj i porast, kaoi analiza tankog preseka, su korisne tehnike da se ustanovi pristusto petrogipsnog horizonta i

distribucija kalcijum sulfata u zemljišnoj masi.U tankim presecima, petrogipsni horizont pokazuje kompaktnu mirkostrukturu sa samo

nekoliko šupljina. Sredina se sastoji od gusto pakovanih kristala kalcijum sulfata u obliku

22

Procenat kalcijum sulfata proračunat kao rezultat sadrţaja kalcijum sulfata, izraţen kao cmolc kg-1

zemljište iekvivalentna masa kalcijum sulfata (86) izraţena kao procenat.



sočiva pomešanih sa malom količinom nanosnog materijala. Sredina ima slabu ţutu boju na jasnom svetlu. Nepravilni čvorići formirani bezbojnim providnim zonama koje se sastoje odpovezanih skupina kristala sa hypidiotopic or xenotopic sastavom i uglavnom se povezuju sa

porama ili nekadašnjim porama. Tragovi biološke aktivnosti (pedotubule) su nekad vidljivi.

Odnosi sa nekim dijagnostičkim horizontima Kako se petrogipsni horizont razvija iz gipsnog horizonta, ta dva su blisko povezana.

Petrogipsni horizont se često pojavljuje u vezi sa kalcičnim horizontom. Kalcične i gipsneakumulacije obično okupiraju različite pozicije u profilu zemljišta jer je rastvorljivot kalcijumkarbonata drugačija od rastvorljivosti kalcijum sulfata. Obično, mogu da se razlikuju jasno ponjihovoj morfologiji (vidi kalcični horizont).

Petroplintični horizont Opšti opis Petroplintični horizont (od Grčkog petros, stena, i plinthos, cigla) je neprekidan, naprsao ili

prekinut sloj stvrdnutog materijala, u kome Fe (i u nekim slučajevima takoĎe Mn) je vaţancementi u kojima je organska materija odsutna ili prisutna samo u tragovima.

Kriterijum za dijagnostikuPetroplitičan horizont: 1. je neprekdna, naprsla ili prekinuta ploča povezana jako zacementirana ili stvrdnuta

a. crvenkaste do crnkste kvrţice; ili b. crvenkaste, ţućkaste do crnkastih pega na pločastom, mnogougaonom ili mreţastomuzorku; i

2. iam otpornost penetracije23

- od 4.5 MPa ili više u 50 posto ili više zapremine; i 3. ima odnos izmeĎu kiselog oksalata (pH 3) izdvojiv Fe citrat-ditionit izdvojiv Fe od manje

od0.1024 ; i


Identifikacija na terenuPetroplitični horizonti su ekstremno tvrdi; karakteristično rĎasto braon do ţućkasto braon, ilimasivni ili pokazuju meĎusobno povezane kvrţice, ili mreţice, pločaste ili stubaste uzorke

koji okruţuju ne-stvrdnuti materijal. Mogu biti naprsli ili prekinuti (polomljeni).

Odnos sa drugim horizontimaPetroplitični horizonti su blisko povezani sa plitičnim horizontima iz kojih se razvijaju. Na

nekim mestima, plintičnim horizontima moţe se ući u trag po sledećim petroplintičnimslojevima, koji su se formirali, ma primer, u drumskim rezovima

Nizak odnos izmeĎu kiselog oksalata (pH 3) ekstraktovan Fe citrat-ditionit ekstrakovan Fe

razdvaja petroplintični horizont od tankih ţeleznih ploča, ţeleznih ritova i stvrdnutihspodičnih horizonata kako se pojavljuju u, na primer, Podzolima, koji pored toga sadrţe dostaveliku količinu organske materije.

23 Asiamah (2000). Od ovog trenutka pa nadalje hoirizont će početi da se stvrdnjava nepovratno.

24 Procenjeno iz podataka datih od Varghese and Byju (1993).



Pisoplintični horizont

Opšti opis Pisoplintični horizont (od Latinskog pisum, zrno, i Grčki plinthos, cigla) sadrţi čvoriće koji su

jako zacementirani do stvrdnuti sa Fe (i u nekim slučajevima takoĎe sa Mn).

Kriterijum za dijagnostikuPisoplitičan horizont ima:

1. 40 posto ili više zapremine okupirane izolovanim, jako cementiranim do stvrdhutih,crvenkastih do crnkastih čvorića sa prečnikom od 2 mm ili više;


Odnos sa drugim dijagnostičkim horizontima Pisoplitičan horizont se pojavljuje ukoliko se plintičan horizont stvrden u obliku izolovanihčvorića. Tvrdoća i količina čvorića takoĎe ga razdvaja od feričnog horizonta.

Plagičan horizont Opšti opis Plagični horizont (od Holandskog plag, busen) je crn ili braon mineralni horizont indukovan

ljudskim delovanjem koji je nastao dugim i stalnim Ďubrenjem. U srednjem veku, busenje idrugi materijali su uobičajeno korišćeni da se postavi prostirka za stoku i Ďubrivo se nanostilona polja koja su trebala da se kultivišu. Mineralni materijali donešeni ovom vrstom Ďubrenjavremenom su proizveli primetno zadebljan horizont (na mestima i do 100 cm debeo ili više)koji je bogat u organiskom karboju. Bazna zasićenost je obično niska.

Kriterijum za dijagnostikuPlagični horizont je mineralni površinski horizont:1. ima strukturu peska, ilovačastog peska, peskovite ilovače, ili kombinacije ovih; i

2. sadrţi artefakte, ali manje od 20 posto, ili ima tragove ašova ispod 30 cm dubine ili drugedokaze poljoprivrednih aktivnosti ispod 30 cm dubine; i

3. Munsell boje sa vrednošću od 4 ili manje, suvo, i intenzitet boja od 2 ili manje, vlaţno; i4. ima sadrţaj organskog karbona od 0.6 posto ili više; i

5. pojavljuje se u lokalno odgajanim površinama zemlje; i


Identifikacija na terenuPlagični horizont ima braonkaste ili crnkaste boje, povezane sa poreklom izvornog materijala.

Njegova reakcija je blago do jako kisela. Pokazuje dokaze poljoprivrednih radova kao što sutragovi ašova kao i stari kultivisani slojevi. Plagični horizonti obično budu iznad pokrivenezemlje mada originalni površinski slojevi mogu biti pomešani. Donja granica je obično jasna.

Dodatne karakteristikeStruktura je u većini slučajeva pesak ili ilovačasti pesak. Peskovita ilovača ili praškastailovača (suglinica) je retka. Sadrţaj P2O5 (izdvojiv u 1- procentnoj citričnoj kiselini) u

plagičnim horizontima mogu biti visoki, često više od 0.25 psoto u okviru 20 cm površine, ali

često više od 1 posto. Usled napuštenosti prakse, sadrţaj fosfata se moţda značajno smanjio,i ne moţe se više posmatrati kao dijagnostičan za plagičan horizont. Pokrivena zemlja semoţe posmatrati na osnovi horizonta mada mešanje moţe da poremeti sadrţaj.



Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Nekoliko karakteristika zemljišta razdvaja terični i plagični horizont jedan od drugog. Teričnihorizong obično pokazuje visoku biološku aktivnost, ima neutralnu do blago alkalnu reakcijuzemljišta (pH [H2O] je obično više od 7.0), i moţe da sadrţi slobodan kreč. Boja je veomazavisi od izvornog materijala ili donjeg supstrata. Pokrivena zemlja se moţe posmatrati na

osnovi horizonta mada mešanje moţe da poremeti sadrţaj. Plagični horizont ima mnogezajedničke karakteristike sa umričnim horiziontom, i dokaz ljudskog uticaja, kao što sutragovi ašova ili uzdizanje zemlje, je često neophodan da bi se napravila razlika izmeĎu tadva.

Plintični horizontOpšti horizont Plintični horiziont (od Grćčkog plinthos, cigla) je podpovršinski horiziont koji se sastoji odFe-bogatoj (u nekim slučajevima takkoĎe also Mn-bogat), humus-siromašnoj mešavini odkaolitne gline (i ostalih proizvoda jakih atmosferskih uticaja, kao što je gibsit) sa kvarcom i

drugim sastavnim delovima, i koji se menja nepovratno u sloj sa tvrdim kvrgama ili

nepravilnim skupinama fragmenata izloţenim stalnom vlaţenju i sušenju sa slobodnimpristupom kiseonika.

Kriterijumi za dijagnostikuPlintičan horizont ima:

1. u okviru 15 posto ili više zapremine, jedan ili u kombinaciji:a. izolovane čvorove koje su čvrste ili slabo cementirane, sa crvenijom nijansom ili jačimintenzitetom boja od materijala u okruţenju, i koji se menja nepovratno u jako cementirane ilistvrdnute čvorove izloţene stalnom vlaţenju i sušenju sa slobonim pristupom kiseonika; ili

b. pege u pločastom, mnogougaonom ili mreţastom uzorku koje su čvrsto do slabocementirane, sa crvenijom nijansom ili jačim intenzitetom boja od materijala u okruţenju, ikoji se menja nepovratno u jako cementirane ili stvrdnute pege izloţene stalnom vlaţenju isušenju sa slobonim pristupom kiseonika; i

2. ima oba:

a. 2.5 posto (po masi) ili više citrat-ditionita dobijenog Fe u finoj frakciji zemlje ili 10 posto

ili više u kvrgama il ipegama; i

b. odnos izmeĎu kiselih oksilata (pH 3) dobijenog Fe i citrat-ditionita izdvojivog Fe od manje

od 0.1025

- i



Plintični horizont pokazuje crvene upadljive čvorove ili pege na pločastim, mnogougaonim,mehurovitim ili mreţastim uzorcima. U stalno vlaţnom zemljištu, mnogi čvorove ili pege

nisu tvrdi već čvrsti ili veoma čvrsti i mogu da se iseku ašovom. Ne stvrdnjavaju se kaorezultat jednog ciklusa sušenja i ponovnog kvašenja ali ponovljano kvašenje i sušenje će ih

promeniti nepovratno u tvde čvorove ili kamenje ili nepravilne skupine, naročito ukoliko jetakoĎe izloţen toploti sunca.

Dodatne karakteristikeMikromorfološka proučavanja mogu da otkriju stepen impregnacije zemljišne mase sa Fe.

Plintični horizont sa kvrgama se razvio pod redoks-morfičnim uslovima izazvanim

25

Procena urašena po podacima datim od Varghese and Byju (1993).



povremeno stajaćom vodom i pokazuje stagničan šablon boja. Plintičan horizont sa pegamana pločastom, mnogougaonom ili mreţastom uzorku se razvio pod oksimorfičnim uslovimana kapilarnoj granici podzemnih voda. U ovom slučaju, plitnični horizont pokazuje glejičnišablon boja sa oksimorfičnim bojama i kao u mnogim slučajevima sa beličastim horizontomispod. U mnogim plintičnim horizontima, nema dugotrajnih redukcionih uslova.

Odnos sa drugim dija gnostičkim horizontima Ukoliko se plintični horizont stvrdne do neprekidne ploče (koja kasnije moţe biti slomljena ilinaprsla) on postaje petroplitnični horizont. Ukolik grumen dostigne 40 posto ili više odzapremine i stvrden se odvojeno, postaje pisoplintični horizont. Ukoliko grumenje ili pegekoje se stvrdnu usled ponavljanog vlaţenja i sušenja ne dostignu 15 posto od ukupnezapremine, to moţe biti ferični horiont ukoliko ima 5 posto ili više grumenja ili 15 posto iliviše pega ispunjavajući dodatne uslove.

Salični horizont

Opšti opis

Salični horizont (od Latinskog sal, so) je površinski ili plitak podpovršinski horizont kojisadrţi sekundarno obogaćenje spremno rastvorljivih soli, t.j. soli rastvorljivije od kalcijumsulfata (CaSO4.2H2O; log Ks = -4.85 at 25 °C).

Kriterijum za dijagnostikuSalični horizont ima:

1. prosečnost nad svojom dubinom električna provodljivost ekstrakta zasićenosti (ECe) of 15

dS m-1 ili više na 25 °C, ili ECe od 8 dS m-1 ili više na 25 °C ukoliko pH (H2O) ekstrakta

zasićenosti je 8.5 ili više;i

2. prosečnost nad dubinom proizvod debljine (u centimetrima) i ECe (u dS m-1) od 450 ili

više; i

3. debljina od 15 sm ili više.


Salicornica, Tamarix ili druga halofitna vegetacija i usevi toleratni na so su prvi indikatori.

Slojevi koji su pod uticajem soli su često naduveni. Soli se taloţe samo nakon isparavanjavećine vlaţnosti zemljišta; ukoliko je zemljište vlaţno, so moţda ne bude vidljiva.So moţe da se taloţi na površini (eksterni Solonchaks) ili nadubini (interni Solonchaks). Kora

soli je deo saličnog horizonta.

Dodatne karakteristike

Kod alkalnih karbonatnih zemljišta, ECe od 8 dS m-1 ili više na 25 °C ukoliko je pH (H2O)ekstrakta zasićenosti 8.5 ili više je veoma čest kod alkalno karbonatnih zemljišta.

Sombrični horizont

Opšti opis Sombrični horizont (od Francuskog sombre, taman) je tamno-obojen podpovršinski horzontkoji sadrţi iluvijalni humus koji nije u vezi ni sa Al niti je dispergovan sa Na.

Kriterijumi za dijagnostikuSombrični horizont:1. ima niţu Munsell vrednost boja ili intenzitet boja od gornjeg sloja; i

2. ima baznu zasićenost (po 1 M NH4OAc) manje od 50 posto; i



3. pokazuje dokaze akumulacije humusa, većim sadrţajem organskog karbona u odnosu na

gornji horizont, ili preko iluvijalnog humusa na ped površinama ili u porama vidljivim natankim presecima; i

4. nije ispod albičnog horizonta; i

5. ima debljinu od 15 cm ili više

Identifikacija na terenuMogu se naći u tamno- bojenim donjim slojevima tzemljišta, u vezi sa hladnim i vlaţnim,

dobro dreniranim zemljištima visoravni i planina u tropskim i suptropskim oblastima. Liče na pokopane horizonte ali, za razliku od mnogih ovih, sombrični horizont više il imanje pratioblik površine.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Sombrični horizonti mogu da formiraju ili su formirani u podudarnosti sa argičnim,kambičnim, feraličnim ili nitičnih horizontima. Sombrični horizonti mogu da liče na umbričnehorizonte, kao i na tamno- bojene melanične i fulvične horizonte Andosola, formiranih na

površini, i kao takvi, razlikuju se od sombričnih horizonata. Spodični horizonti se razlikuju odsombričnih horizonata njihovim mnogi višljim CEC razlomka gline. Humusno-illuvijalni deo

natričnog horizonta ima baznu zasićenost (po 1 M NH4OAc) od više od 50 posto, što gaizdvaja od sombrinog horizonta.

Spodični horizont

Opšti opis Spodični horizont (od Grčkog spodos, prah) je podpovršinski horizont koji sadrţi iluvijalnoamorfne substance koje se sastoje od organske materije i Al, ili iluvijalni Fe. Iluvijalne

materijale karakteriizuje visok pH, relativno velika površina i visok stepen zadrţavanja vode.

Kriterijumi za dijagnostikuSpodični horizont:1. ima pH (1:1 u vodi) od manje od 5.9 u 85 posto ili više od horizonta, osima ako zemljištenije kultivisano; i

2. ima sasrţaj orgnaskog karbona od 0.5 posto ili više ili optičku gustinu ekstrata oksalata(ODOE) vrednost od 0.25 ili više, barem u jednom delu horizonta;i

3. ima jedno ili oba od sledećeg:

a. albični horizont koji je direktno iznad spodičnog horizonta i ima, direknto ispod albičnoghorizonta, jednu od sledećin Munsell boja, kada vlaţan (zdrobljen i izravnjan uzorak):

i. nijansu od 5 YR ili crveniju; ili

ii. nijansu od 7.5 YR sa vrednosšću od 5 ili manje i intenzitet boje od 4 ili manje; ili iii. nijansu od 10 YR ili neutralnu i vrednost i intenzitet boja od 2 ili manje; ili

iv. boju od 10 YR 3/1;ili

b. sa ili bez albičnog horizonta, jedna od boja navedenih iznad, ili nijancu od 7.5 YR,

vrednost od 5 ili manje i intenzitet boja od 5 ili 6, oba kada vlaţna (zdrobljen i izravnjanuzorak), i jedan ili više od sledećih:

i. cementiran organskom materijom i Al sa ili bez Fe, u 50 posto ili više zapremine i veomačvrsta ili čvršća postojanost u cementiranom delu; iliii. 10 posto ili više zrna peska koji pokazuju ispucale naslage na zrnima peska koji pokrivaju

10 posto ili više površine horizonta.; ili iii. 0.50 posto ili više Alox + ½Feox

26

26 Alox i Feox: kiseli oksalat-ekstraktovan aluminijum i gvoţĎe, posebno(Blakemore, Searle i Daly, 1981), izraţen k ao

procenat sitne frakcije zemljišta (0–2 mm) 100% osušen-(105 °C). -



i gornji mineralni horizont koji ima vrednost manju jedne polovine te količine u gornjemmineralnom horizontu; ili

iv. ODOE vrednost od 0.25 ili više, i vrednost manju od jedne polovine te količine u gornjemmineralnom horizontu; ili

v. 10 posto ili više (po zapremini) Fe ljuske27

u sloju 25 cm ili debljem; i

4. ne formira deo natričnog horizonta; i 5. ima Cpy/OC

28- i Cf/Cpy4 od 0.5 ili više ukoliko se dogaĎa ispod tephric materijala koji

ispunjava uslove albičnog horizonta; i 6. ima debljinu od 2.5 cm ili više.

Identifikacija na terenuSpodični horizont se obično nalaze ispod albičnog horizonta i ima braonkasto-crnu do

crvenkastobraon boju. Spodični horizont takoĎe moţe biti opisan prisutvom tankog

gvozdenog sloja, kada je slabo razvijen prisustvom organskih kuglica, ili akumulacijom Fe u

pločastoj formi.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Spodični horizonti se obično vezuju sa albičnim horizontima, ispod kojih se nalaze, moţe bitiantričnog, hortičnog, plagičnog, teričnog ili umbričnog horizonta na površini iznad, sa ili bezalbičnog horizonta.Spodični horizonti mogu da prikaţu andične osobine zbog alumino-organskih celina.

Spodični horizonti imaju barem duplo više Alox + ½Feox procenat kao gornji sloj, kao što jealbičan, antričan, hortičan, plagičan, teričan ili umbričan horizont. Ovaj kriterijum nenormalno ne odnosi na ne-spodične slojeve sa andičnim osobinama u kojima su alumino-

organske celine jedva pokretne.

Slično mnogim spodičnim horizontima, sombrični horizonti takoĎe sadrţe više organskematerije od gornjeg sloja. Mogu da se razlikuju jedan od drugoga po njihovoj minerologiji

(kaolinit obično dominantan u sombričnim horizontima, dok frakcije gline spodičnoghorizonta obično sadrţe značajne količine vermikulita i Al- i mnogo veći CEC frakcije gline

u spodičnom horizontu.

Slično, plintičan horizont, koji sadrţi velike količine iluvijalno akumuliranog Fe, su pod

dominacijom kaolinitnih minerala gline i, prema tome, imaju mnogo niţi CEC frakcije glineod one spodičnog horizonta. .

Takyric horizont

Opšti opis Takyric horizont (od Turske reči takyr , neplodna zemlja) je površinski horizont teške teksture

koji obuhvata površinsku koru i pločasto struktuiran donji deo. Pojavljuje se pod neplodnimuslovima u periodično popljavljenin zemljištima. .

Kriterijumi za dijagnostikuTakyric horizont ima:

1. aridične osobine; i

2. pločastu ili masivnu strukturu; i

3. površinsku kora koja ima sve od sledećeg:

27 ljuske gvoţĎa su necementirani pojasevi iluvijalnog gvoţĎa manje od 2.5 cm debljine

28

Cpy, Cf i OC su pirofosfatni-ekstraktovani C, fulvična kiselina C i organska C, posebno (Ito et al., 1991),izraţen kao procenat sitne frakcije zemljišta (0–2 mm) 100% osušen



a. dovoljnu debljinu da se ne savija potpuno pri sušenju; i

b. mnogougaone pukotine koje se proteţu 2 cm ili više u dubinu kada je zemljište suvo; i

c. peskovita ilovačasta glina, glista ilovača ili još finija tekstura; i

d. veoma čvrsta postojanost kada je suva, i veoma savitljiva i lepljiva postojanost kada je

mokar;i

e. električna provodljivost (ECe) zasićenog ekstrakta od manje od 4 dS m-1, ili manje od togasloja odmah ispod takyric horizonta.

Identifikacija na terenuTakyric horizonti dogaĎaju se u depresijama u neplodnim oblastima, gde se površinska voda,

bogata glinom i prahom ali relativno slaba u rastvorljivim solima, akumulira i luţi gornjeslojeve horizonata. Periodično luţenje soli disperguje glinu i formira debelu, kompaktnu, korufine teksture sa istaknutim mnogougaonim pukotinama kada je suv. Kora često sasrţi više od80 posto gline i praha.

Relationships with some other diagnostic horizons

Takyric horizonti se pojavljuju u vezi sa mnogim dijagnostičkim horizontima, najvaţniji susalični, gipsni, kalcični i kambični horizonti. Nizak EC i nizak sardţaj rastvorljive soli odvajaih od saličnog horizonta.

Terični horizont

Opšti opis Terični horizont (Latinskog terra, zemlja) je minralni površinski horizont indukovan ljudskimdelovanjem koji se formira uz dodavanje Ďubriva, komposta, peska sa plaţe ili mulja tokomdugog vremenskog perioda. IzgraĎuje se postepeno i moţe da sadrţi kamenje, nasumičnorazvrstane i distribuirane.

Kriterijum za dijagnostikuTerični horizont je mineralni površinski horizont i:

1. ima boju koja je povezana sa matičnim materijalom; i

2. sadrţi manje od 20 posto artefakata; i

3. ima baznu zasićenost (po 1 M NH4OAc) od 50 posti ili više; i

4. pojavljuje se uzdignutih površina zemlje; i

5. Ne pokazuje stratifikaciju ali ima nepravilno raslojavanje teksture; and

6. ima litološki diskontinuitet u svojoj osnovi; i


Identifikacija na terenuZemljišta sa teričnim horizontima pokazuju uzdignutu površinu što se moţe zaključitiposmatranjem na terenu ili iz istorijskih zapisa. Terični horizont nije homogen, ali su

podhorizonti u potpunosti pomešani. Obično sadrţi artefakte kao što su delovi grnčarije,kulturne ruševine koji su obočno veoma mali (manji od 1cm u prečniku) i veoma istrošeni.

Odnos sa dru gim dijagnostičkim horizontima Nekoliko karakteristika zemljiša razdvajaju terični i plagični horizont jedan od drugog.Terični horizont obično pokazuje visoku biološku aktivnot, ima neutralno do blago alkalnureakciju zemljišta (pH [H2O] je obično veći od 7.0), i moţe da sadrţi slobodan kreč, dok

plagični horizonti imaju kiseli reakciju zemljišta. Boja teričnog horizonta je veoma povezana

sa matičnim materijalom. Zatrpana zemlja moţe da se zapasi u osnovi horizonta madamešanje moţe da poremeti sadrţaj



Tionični horizont Opšti opis Tionični horizont (od Grčkog theion, sumpor) je veoma kiseo podpovršinski horizont u kome

je sumporna kiselina formirana oksidacijom sulfida.

Kriterijum za dijagnostikuTionični horizont ima:

1. pH (1:1 u vodi) od mane od 4.0; i

2. jedan ili više od sledećih:

a. ţute jarositne ilil ţućkaso-braon schwertmannite pege ili naslage; ili

b. koncentracije sa Munsell nijansom od 2.5 Y ili ţuće i intenzitet boja od 6 ili više, vlaţno; ili

c. Direktno slaganje iznad sulfidnog materijala; ili

d. 0.05 posto (po masi) ili više sulfati rastvorljivi u vodi; i 3. debljina od 15 cm ili više.


Tionični horizonti obično prikazuje bledo ţute jarositne ili ţućkasto-braon schwertmannite pege ili naslage. Reakcija zemljišta je ekstremno kisela; pH (H2O) od 3.5 nije neuobočajen.

Dok je uglavnom povezan sa skorašnjim sulfidnim obalnim sedimentima, tionični horizonti setakoĎe razvijaju i u kopnenom delu u sulfidnim materijalima izloţenim iskopavanjem ilierozijom.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Tionični horizont je ispod veoma išaranog horizonta sa naglašenim redoksmofričnimkarakteristikama (crvenkaste do crvenkastobraon pege hidroksid gvoţĎa i svetlo obojena, Fe-

iscrpljena sredina).

Umbrični horizont Opis opštih k arakteristika Umbrični horizont (od Latin umbra, senka) je debeo tamno-obojen površinski horizont saniskom baznom zasićenošću i osrednji do visok sadrţaj organske materije.

Kriterijum za dijagnostikuUmbrični horizont, nakon mešanja ili gornjih 20 cm mineralnog zemljišta ili, ukolikoneprekdina stena, kriičan, petroduričan ili petroplintičan horizont je prisutan u okviru 20 cm

površine mineralnog zemljišta, ukupna mineralna površina iznad ima:

1. struktura zemljišta je dovoljno jaka da horizont nije i masivan i tvrd ili veoma tvrd kada je

suv u mešanom delu i donjem nemešanom delu, ukoliko je minimalna debljina veća od 20 cm(prizme veće od 30 cm u prečniku su uključene u značenje masivnog ukoliko nemasekundarne strukture u okviru prizime);i

2. Munsell boje sa intenzitetom boja od 3 ili manje kada vlaţan, vrednost od 3 ili manje kadavlaţan i 5 ili manje kada suv, oba na prelomnljenim uzorcima u i mešanom delu i donjemnemešanom delu, ukoliko je minimalna debljina veća od 20 cm. Vrednost boje je za jednu

jedinicu tamnija od one matičnog materijala osim ako matični materijal ima vrednost boja od4 ili manje, vlaţan, u tom slučaju zahtevi kontrasta boja su odbačeni. Ukoliko nema matičnogmaterijala, uporeĎenje se mora napraviti sa slojem koji je odmah ispod površinskog sloja; i

3. sadrţaj organksog karbona od 0.6 posto ili više, u mešanom delu i u donjem nemešanomdelu, ukoliko je minimalna debljina veća od 20 cm. Sadrţaj organskog karbona je barem 0.6

posto više nego sadrţaj u matičnom materijalu ukoliko su zahtevi boja odbačeni zbog tamnoobojenog matičnog materijala; i



4. bazna zasićenost (po 1 M NH4OAc) od manje od 50 posto na ponderisanoj sredini kroz

dubinu horizonta; i

5.debljina jednog od sledećih:

a. 10 cm ili više ukoliko je direktno iznad neprekidne stene, kriičnog, petroplintuičnog ili petroduričnog horizonta; ili

b. 20 cm ili više i jedna trećina ili više od debljine izmeĎu mineralne površine zemljište igornje granice neprekidne stene, ili kriičnog, petroduričnog, petroplintičnog i saličnoghorizonta ili fluvičnog materijala u okviru 75 cm i, ukoliko pristuni, bilo koji od gorenavedenih pod b horizonata ili materijala; ili

d. 25 cm ili više.

Identifikacija na terenuGlavne karakteristike na terenu umbričnog horizonta su njegova tamna boja i njegova

struktura. Uopšteno, umbrični horizonti imaju tendenciju da imaju manju stepen strukturezemljišta od moličnih horizonata.Većina umbričnih horizonata ima kiselu reakciju (pH [H2O, 1:2.5] manju od 5.5), koja

predstavlja baznu zasićenost manju od 50 posto. Još jedan pokazatelj kiselosti je plitko,horizontalalno ukorenjivanje usled nedostatka fizičke barijere.

Odnos sa drugim dijagnostičkim horizontima Zahtevi bazne zasićenosti razdvajaju umbrični horizont od moličnog horizonta, koji je inačeveoma sličan. Gornja granica organskog karbona varira od 12 posto (20 posto organske

materije) do 18 postot (30 posto organske materija), što je gornja granica za histinči horiziont,ili 20 posto, donja granica za folični horizont.Neki debeli, tamno-obojeni, organski-bogati, bazno-nezasićeni površinski horizonti, koji suformirani kao rezultat ljudskih aktivnosti, kao što je duboka kultivacija i Ďubrenje, dodavanjeorganskih Ďubriva, prisutnost antičkih naseobina i kuhinjskog otpada. Ovi horizonti se običnomogu prepoznati na terenu po prisutnosti artefakata, tragova ašova, kontrastnih mineralnihsadrţaja ili stratifikacija koja indicira naizmenično dodavanje Ďubriva, relativno visoka

posizija na pejzaţu, ili proveravanjem poljoprivredne istorije oblasti.

Vertični horizont

Opšti opis Vertični horizont (od Latinskog vertere, okrenuti) je glinovit podpovršinski horizont koji, kaorezultat smanjivanja i narastanja, ima harniše (klizne površine) i strukturalne skupineklinastog oblika.

Kriterijum za dijagnostikuVertični horizont:1. sadrţi 30 posto ili više gline svuda; i

2. ima strukturalne skupine klinastog oblika sa duţinskom osom izmeĎu 10 ° i 60 ° od

horzontalne; i

3. ima harniše29; i


29 Harniši (klizne površine) su ispoliranje i izbrazdane ped površine koji su proizovd skupina koji klize jedan

pored drugog -



Identifikacija na terenuVertični horizonti su glinasti, sa tvrdom i veoma tvrdom postojanošću. Kada suv, vertičnihorizont pokazuje pukotine od 1 cm ili šire. Polirane, blistave ped površine (harniše), često

pod oštrim uglovima, su karakteristične.

Dodatne karakteristikeCOLE je mera za potencijal smanivanja- porasta i definisana je kao odnos razlike izmeĎuvlaţne i suve duţine grude do njene suve duţine: (Lm - Ld)/Ld, gde je Lm duţina na 33 kPa

zatezanju i Ld duţina kada suv. Kod vertičnih horizonata, COLE je veći od 0.06.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Nekoliko drugih dijagnostičkih horizonata mogu takoĎe da imaju visoki sadrţaj gline, argični,natrični i nitični horizonti. Ovim horizontima nedostaju karakteristike tipične za vertičnihorizont koji obično zauzima zadnju poziciju.

Voronični horizont

Opšti opis Voronični horizont (Od Ruskog voronoj, crn) je specijalna vrsta moličnog horizonta. To jedubok, dobro struktuiran, crnkast površinski horizont sa visokom baznom zasićenošću, savisokim sadrţajem organske materije i velike biološke aktivnosti.

Kriterijum za dijagnsotikuVoronični horiziont je mineralni površinski horizont i ima:

1. granulirana ili fina poluuglasta blokovna struktura; and

2. Munsell boje sa intenzitetom boja manjim od 2.0 kada vlaţan, vrednost manja od 2.0

kada vlaţan i manja od 3.0 kada suv na polomljenim uzorcima. Ukolko ima 40 posto ili višefino podeljenog kreča, ili ako je tekstura horizonta ilovačasta glina ili krupnije, limitivrednosti boja kada suv su odbačeni; vrednost boja kada je vlaţan je 3.0 ili manje. Vrednost

boja je za jednu jedinicu ili više tamnija od matičnog materijala (i vlaţnog i suvog), osim akomatični materijal ima vrednost boja manju od 4.0, kada vlaţan. Ukoliko matični materijal nije

prisutan, uporeĎivanje mora da se napravi sa slojem odmah ispod površinskog sloja. Gore datizahtevi boja odnose se na gornjih 15 cm voroničnog horizonta, ili odmah ispod oranog sloja; i

3. 50 posto ili više (po zapremini) horizonta sastavljenih od glistinih rupa, otpada od glisti, i

popunjenih rupa; i

4. sadrţaj organskog karbona od 1.5 posto ili više. Sadrţaj organiskog karbona je 6 posto iliviše ukoliko su uslovi boja odbačeni zbog fino podeljenog kreča, ili 1.5 posto više nego umatičnom materijalu ukoliko su uslovi boja odbačeni zbog tamno obojenog matičnog

materijala; i 5. bazna zasićenost (po 1 M NH4OAc) od 80 psoto ili više; i


Identifikacija na terenuVoronični horizont se identifikuje po svojoj crnkastoj boji, dobro-razvijenoj strukturi (običnogranulastoj), visoka aktivnost glisti i drugih ţivotinja te vrste i njegova debljina.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Voronični horizont je poseban slučaj moličnog horizonta sa većim zahtevima za sadrţajorganskog karbona, tamnoj boji, biološkom doprinsou strukturu zemljišta i minimalnoj

dubini.



Jermični horizont

Opšti opis Jermični horiziont (od Španskog yermo, pustinja) je površinski horizont koji obično, ali neuvek, se sastoji od površinskih akumulacija fragmenata stena (pustinjski pločnik) utvrĎen uilovačast mehurast sloj koji moţe da bude pokriven tankim slojem eolskog peska ili les

sojem.

Kriterijum za dijagnostikuJermični horizont ima:

1. aridične osobine; i

2. jedan ili više od sledećih:

a. pločnik koji je lakovan ili uključuje vetrom-oblikovan šljunak ili kamenje (vetrom izbrušenkamen, šljunak ili krhotina); ili

b. pločnik povezan sa mehurastim slojem; ili

c. mehurast sloj ispod pločastog površinskog sloja.

Identifikacija na terenuJermični horizont sadrţi pločnik i/ili mehurast sloj koji ima glinastu teksturu. Mehurast sloj

pokazuje mnogougaonu mreţu desikacionih pukotina, često zapunjene vetrom nanetimmateri jalom, koji se širi na slojeve ispod. Površinski slojevi imaju slabu do osrednje pločastustrukturu.

Odnosi sa drugim dijagnostičkim horizontima Jermični horizonti se često pojavljuju u vezi sa drugim dijagnostičkim horizontimakarakterističnim za pustinjska okruţenja (salični, gipsni, durični, kalcični i kambičnihorizonti). U veoma hladnim pustinjama (na primer Antarktika), mogu da se pojave u vezi sa

kriičnim horizontima. Pod ovim uslovima krupni krioklastični materijal dominira i ima malo prašine koja moţe da se podigne i nataloţi vetrom. Ovde, gust pločnik sa glazurom, slojevimaeolskog peska i akumulacijam rastvorljivih minerala moţe da se pojavi direknto na rastresitimnaslagama, bez mehurastog sloja.

DIJAGNOSTIČKE OSOBINE

Nagla promena teksture

Opšti opis Nagla promena teksture (od Latinskog abruptus) je veoma oštro povećnje u sadrţaju gline u

okviru ograničenog raspona dubine.

Kriterijum za dijagnostiu Nagla teksturalna promena zahteva 8 posto ili više gline u donjem sloju; i:1. dupliranje sadrţaja gline u okviru 7.5 cm ukoliko gornji sloj ima manje od 20 posto gline;

ili

2. 20 posto (apsolutno) uvećanje sadrţaja gline u okviru 7.5 ukoliko gornji sloj ima 20 posto

iil više gline.



Krečnjačke žile

Opšti opis Izraz albeluvic tonguing – krečnjačke ţile (od Latinskog albus, belo, i eluere, ispratit) je

konotativan penetracjii gline-i-Fe-iscplejnog materijala u argični horizont. Kada su pedovi prisutni, krečnjačke ţile se pojavljuju duţ ped površina.

Kriterijum za dijagnostikuKrečnjačke ţile:

1. imaju boju albičnog horizonta; i

2. imaju veću dubinu od širine sa sledećim horizontalnim dimenzijama:

a. 5 mm ili više u glinovit argični horizont; ili b. 10 mm ili više u glinovito ilovačastim i praškastim argičnim horizontima; ili

c. 15 mm ili više u krupnijim ( praškasta ilovača, ilovača ili peskovita ilovača) argičnimhorizontima

3. okupiraju 10 posto ili više zapremine u prvih 10 cm argičkog horizonta, izmereno i navertikalnim i na horizontalnim; i

4. ima distribuciju čestica koja odgovara horizontu krupnije strukture koji se nalazi iznadargičnog horizonta.

Andične osobine

Opšti opis Andične osobine (od Japanskog an, taman, i do, zemljište) rezultiraju iz osrednje izloţenostiatmosferskim promena uglavnom piroklastičnih taloga. MeĎutim, neka zemljišta razvijuandične osobine iz ne-vulkanskih materijala (na primer, les, argilit i feralični proizvodiatmosferskih uticaja). Prisustvo minerala sa ureĎenjem kratkod dosega i/ili organo-metalski

kompleksi je karakteristično za andične osobine. Ovi minerali i kompleksi su obično deo poretka atmosferskih uticaja u piroklasitčnim talozima (tephric zemljištni materijal l

vitrične osobine andične osobine).

Andične osobine mogu da se naĎu na površini zemljišta ili podpovršini, obično se pojavljujući

kao slojevi. Mnogi površinski slojevi sa andičnim osobinama sadrţe visok sadrţaj organskematerije (više od 5 posto), su često veoma tamne boje (Munsell vrednost i intenzitet boja,

vlaţan, su 3 ili manje), imaju paperjasu-mekanu-mikrostrukturu i, na nekim mestima

umašćenu konzistenciju. Imaju nisku zapreminsku teţinu i obično imaju teksturu praškasteilovače ili finiju. Andični površinski slojevi mogu biti veoma debeli, sa debljinom od 50 cmili više ( pachic karakteristike) u nekim zemljištima. Andični podpovršinski slojevi suuopšteno nešto svetlije boje.Andični slojevi mogu da imaju različite karakteristike, u zavisnosti od vrste dominantnog

procesa atmosferskih promena koji deluje na zemljišni materijal. Mogu da ispolje tiksotropiju,t.j. zemljišni materijal se menja, pod pritiskom ili trenjem, iz plastičnog čvrstog u tečnistadijum i nazad u tečni stadijum. U vlaţnim klimama sa indeksom vlaţnost +100 i iznad,humusno- bogati andični slojevi mogu da sadrţe duplo više vode od uzoraka koji su osušeni upeći i ponovo nakvašeni (hidrične karakteristike).

Dva glavna tipa andičnih osobina su prepoznate: jedna gde su alofani i slični mineralidominantni (sil-andični tip); i jedan u kome Al sloţen organskim kiselinima prevladava (a lu-

andični tip). Sil-andična osobina obično daje jako kiselu do neutralne reakcije, dok alu-

andična osobina daje ekstremno kiselu do kisele reakcije.



Kriterijum za dijagnostikuAndične osobine30

zahtevaju:

1. Alox + ½Feox31

vrednost od 2.0 posto ili više; i

2. zapreminska teţina32

od 0.90 kg dm-3 ili manje; i

3. retencija fosfata od 85 posto ili više;i

4. Ukoliko se pojavljuje pod tephric materijalom koji ispunjava uslove albičnog horizonta,Cpy/OC

33ili Cf/Cpy4 od manje od 0.5; i

4. manje od 25 posto (po masi) organskog karbona.

Andične osobine mogu da se podele u sil-andične i alu-andične osobine. Sil-andične osobinepokazuju kisele-oksalate (pH 3) ekstrakovan silicijum dioksid (Siox) sadrţaj od 0.6 posto ili

više na Alpy34

/Alox od manje od 0.5; alu-andične osobine pokazuju sadrţaj Siox od manje od

0.6 posto i Alpy /Alox od 0.5 ili više. Tranzicione alu-sil-andične osobine koje pokazuju sadrţaj Siox izmeĎu 0.6 i 0.9 posto i Alpy /Alox izmeĎu 0.3 i 0.5 mogu da se pojave (Poulenard and

Herbillon, 2000).


Andične osobine mogu da se identifikuju koristeći terenski test natrijum fluorida po Fieldes iPerrott (1966). pH u NaF od više od 9.5 ukazuje na alofane i/ili organo-aluminijumske

komplekse. Test je indikativan za većinu slojeva sa andičnim osobinama, osim za one veoma

bogate u organskim materijama. MeĎutim, ista reakcija se dogaĎa na spodičnim horizontima iu nekim kiselim glinama koje su bogate u Al-meĎu-slojnim glinenim mineralima.

Nekultivisani, površinski slojevi bogati u organskim materijama sa sil-andičnim osobinamaobično imaju pH (H2O) od 4.5 ili više, dok nekultivisani površinski slojevi sa alu-andičnimosobinama i bogati u organskim materijama obično imaju pH (H2O) manji od 4.5. Uopšteno, pH (H2O) u sil-andičnim slojevima u donjem sloju zemljišta je veći od 5.0.

Odnos sa drugim dijagnostičkim horizontima i osobinama

Vitrične osobine se razlikuju od andičnih osobina manjim stepenom izloţenosti atmosferskim promenama. Ovo se dokazuje niţom količinom ne-kristalina ili parakristalnih pedonegetskih

minerala, specifične po osrednjoj količine kiselog oksalata (pH 3) ekstrakovanom Al i Fe u

slojevima sa vitričnim osobinama (Alox + ½Feox = 0.4 – 2.0 posto), po većoj zapreminskojteţini (BD > 0.9 kg dm-3), ili po niţoj fosfatnoj retenciji (25 – <85 percent).

Histični ili folični horizonti sa manje od 25 posto organskog karbona mogu da imaju andičneosobine. U organskim slojevima sa 25 posto ili više organskog karbona, andične osobine se neuzimaju u obzir.

Spodični horizonti, koji takoĎe sadrţe komplekse seksvioksida i organskih substanci, mogu

da imaju slične karakteristike sa onim slojevima koji takoĎe iskazuju andične osobine bogate

u alumino-organske kompleke. Mnogi spodični horizonti imaju barem duplo više Alox +½Feox kao donji sloj.

30Shoji et al., 1996; Takahashi, Nanzyo i Shoji, 2004

31 Alox i Feox su kiseli oksalati-ekstrakovan aluminijum i gvoţĎe, ponaosob (Blakemore, Searle and Daly, 1981),izraţen kao procenat frakcije sitnog zemljišta (0–2 mm) 100% osušen (105 °C) 32

Za zapreminsku teţinu, zapremina se utvrĎuje nakon što je nesušeni uzorak zemljišta desorbovan na 33 kPa(bez prethodnog sušenja) i posle izmeren 100% osušen (vidi Aneks) 33 Cpy, Cf i OC su pirofosfati – ekstrakovan C, fulvična kiselina C i organski C, ponaosob (Ito et al., 1991),

izraţen kao procenat sitne frakcije zemljišta (0–2 mm) 100% osušen (105 °C). 34 Alpy: pirofosfat-ekstrakovan aluminijum, izraţen kao procenat sitne frakcije zemljišta (0–2 mm) 100% osušen(105 °C)



Ovo se obično ne odnosi na andične osobine u kojima su alumino-organski kompleksi

bukvalno nepokretni. MeĎutim, naročito kod Podzola na koje se Entic kvalifikator primenjujei imaju spodični horizont bez uslova za barem duplo više Alox + ½Feox kao kod gornjeg sloja,

drugi dijagnostički kriteijumu kao što je zapreminska teţina su neophodni da bi se napravilarazlika izmeĎi slojeva sa andičnim osobinama i spodičnih horizonata.

Neki slojevi sa andičnim osobinama su pokriveni relativno mladim, svetlo obojenimvulkanskim ejakulatima koje je teško razlikovati od albičnog horizonta. Prema tome, u brojnim slučajeviam, analitički testovi su potrebni da bi se potvrdila razlika izmeĎu slojeva saandičnim osobinama i spodičnih horizonata, naročito Cpy na OC ili Cf na Cpy testovirazmera.

Aridične osobine

Opšti opisIzraz aridične osobine (od Latinskog aridus, suv) kombinuje odreĎene osobine koje su čestekod površinskih horizonata zemljišta koja se pojavljuju pod aridnim uslovima i gde

pedogeneza premašuje novu akumulaciju na površini zemljišta eolskim ili aluvijalnim

aktivnostima.

Kriterijum za dijagnostikuAridične osobine zahtevaju sve od sledećeg:

1. sadrţaj organskog karbona manji od 0.6 posto35 ukoliko je tekstura peskovita ilovača ili

finija, ili manji od 0.2 posto ukoliko je tekstura krupnija od peskov ite ilovače, kao ponderisana sredina u gornjim 20 cm zemljišta ili skroz do vrha dijagnostičkog podpovršinskog horizonta, cementiranog slojs ili do neprekidne stene, koji god je plići; i 2. dokaz eolske aktivnosti u jednoj ili više sledećih formi:a. frakcije peska u nekim slojevima ili u vetrom nanetom materijalu koji popunjava naprsline

sadrţi okrugle ili poluuglaste čestice koje imaju matiranu površinu (upotreba a ×10 ručnelupe). Ovo čestice čine 10 posto ili više srednjih i krupnihin kvarcnih frakcija peska;ili

b. Komade stena oblikovane vetrom (ventifacts) na površini;ili c. aeroturbacija (na primer, sedimentne strukture u horizontalnog steni, indiciraju vetar i

formiranje peščanih dina pre formiranja stena- cross-bedding); or

d. dokaz erozije vetrom ili uklanjanje; i

2. i slomljen i zdrobljen uzorak sa Munsell bojom vrednost 3 ili više kada mokar i 4.5 ili višekada suv, i intentzitet boja od 2 ili više kada mokar t; i 3. zasićenost bazama (po 1 M NH4OAc) od 75 posto ili više.

Dodatne primedbe

Prisustvo igličastih (u obliku igle) glinastih mineralas (na primer sepiolit i paligorskit) uzemljištu se smatra konotativom za pustinjska okruţenja, ali nisu prijavljeni u svim pustinjskim zemljištima. Ovo moţe biti usled činjenice da, pod aridnim uslovima, igličastegline se ne proizvode već samo konzerviraju, pod uslovom da postoje u matičnom materijaluili u prašini koja pada na zemljište, ili da, u nekim pustinjskim materijaima, nije biloodgovarajućih atmosferskih promena da bi se proizvele količine sekundarnih glinastih

minerala koje mogu da se detektuju.

35 Sadrţaj organskog karbona moţe biti višlji ukoliko je zemljište periodično izloţeno plavljenju, ili ukoliko ima

ECe od 4 dS m-1 ili više negde u okviru 100 cm površine zemljišta



Neprekidna stena

Definicija Neprekidna stena je očvršćeni materijal koji se nalazi ispod zemljišta, isključliv kod pedogenetskih horizonata kao što je petrokalcični, petrodurični, petrogipsni i petroplintičnihorizonti. Neprekidna stena je dovoljno očvršćena da ostane čitava kada osušen primerak 25 –

30 mm sa strane je potopljen u vodu sat vremena. Materijal se smatra neprekidnim samo akosu pukotine u koje korenje moţe da prodre u proseku 10 cm ili više odvojene i okupirajumanje od 20 posto (po zapremini) neprekidne stene, bez odigravanja nekog značajnogpomeranja stena.

Feralične osobine

Opšti opis Feralične osobine (od Latinskog ferrum, gvoţĎe, i alumen, alum) odnose se na mineralan

zemljišni materijal koji ima relativno nizak CEC. TakoĎe uključuje zemljišne materijale koji

ispunajvaju uslove feraličnog horizuonta osim teksture.

Kriterijum za dijagnostikuFeralične osobine uslovljavaju u nekim podpovršinskim slojevima:

1. CEC (po 1 M NH4OAc) manje od 24 cmolc kg-1 gline36

; ili

2. CEC (po 1 M NH4OAc) manje od 4 cmolc kg-1 zemljišta i Munsell intenzitet boja od 5 ili

vše, vlaţan.

Gerične osobine

Opšti opis Gerične osobine (od Grčkog geraios, star)odnosi se na materijal zemljišta koji ima veomanizak ECEC ili se čak ponaša kao izmenjivač aniona.

Kriterijum za dijagnostikuGerične osobine zahtevaju:

1.ECEC (zbir izmeljivih baza plus izmenljive kiselosti u 1 M KCl) manji od 1.5 cmolc kg-1

glina37

; ili

2. delta pH (pHKCl minus pHvoda) od +0.1 ili više.

Glejni šablon boja

Opšti opis Materijali zemljišta razvijaju glejni šablon boja (od Ruskog gley, prljava masa zemljišta)ukoliko su zasićeni površinskom vodom, osim ako nisu drenirani vremenski period koji

dozvoljava pojavu redukcionih uslova da se odigraju (ovo moţe ići od nekoliko dana u

tropima do nekoliko nedelja u drugim oblastima) i pokazuju glejni šablon boja.

Kriterijum za dijagnostikuGlejni šablon boja pokazuje jedan ili oba od sledećeg:

1. 90 posto ili više (izloţena oblast) redoxmorfičnih boja, koje sadrţe neutralno belu do crne(Munsell nijanse N1/ do N8/) ili plavkastu do zelenkaste (Munsell nijanse 2.5 Y, 5 Y, 5 G, 5

B); ili

2. 5 posto ili više (izloţena oblast) pega oximorfičnih boja, koje sadrţe bilo koj uboju,isključujući redoksmorfične boje.

36

Vidi Aneks 1.37 Vidi Aneks 1.



Identifikacija na terenuGlejni šablon boja rezultira iz redoks gradijenta izmeĎu površinskih voda i kapilarnog rubaizazivajući nejednaku distribuciju gvoţĎa i mangana (hidr)okside. U niţim delovima zemljištai/ili unutar pedova, oksidu su ili transformirani u nerastvorljiva jedinjenja Fe/Mn(II) ili su

prelocirani; oba procesa vode do izostanka boja sa nijansom crvenijom od 2.5 Y. Prelocirana

jedinjenja Fe i Mn mogu biti koncentrisana u oksidiranom obliku (Fe[III], Mn[IV]) na ped površinama ili u bioporama (zapušteni kanali korenja), i ka površini čak u matriksu. Mangankoncentracije mogu da se prepoznaju po jakom vrenju korišćenjem 10 procentnog H2O2

rastvora.

Reduktimorfne boje prikazuju stalno vlaţne uslove. U ilovačastom i glinastom materijalu,plavo-zelene boje dominiraju usled Fe (II, III) hidroksilne soli (zelena rĎa). Ukoliko je

materijal bogat sumporom (S), crnkaste boje prevladavaju zbog koloidnih sulfida gvoţĎa kaošto su greigit ili mackinawite (lako prepoznatilji po mirilu nakon primene 1 M HCl). U

krečnim materjialima, belkaste boje su dominantne zbog kalcita i/ili siderita. Pesak je obinčosvetlo siv do bele boje i takoĎe često osiromašen u Fe i Mn. Plavkasto -zelene i crne boje su

nestabilne i često oksidiraju do crvenkasto braon u roku od nekolik sati od izlaganja vazduhu.

Gornji deo reductimorphic sloja moţe da pokaţe do 10 posto boja rĎe, uglavnom oko kanalakoje su iskopale ţivotinje ili korenja biljaka.Oximorfne boje prikazuju naizmenične redukcione i oksidirajuće uslove, kakav je slučaj kodkapilarnih rubova i u površinskim horizontima zemljišta sa promenljivim nivoima površinskevode. Specifične boje prikazuju ferihidrite (crvenkasto braon), getite (svetlo ţućkastozelenkasta), lepidocroct (narandţasta), i jarosit ( bledo ţuta). U ilovačastim i glinastimzemljištima, oksidi gvoţĎa/hidroksidi su koncentrovani na agregatnim površinama i zidovimavećih pora (na primer, stari kanali korenja)

Litološki diskontinuitet Opšti opis

Litološki diskontinuitet (od Grškog lithos, kamen, i Latin continuare, nastaviti) su znača jne

promene u distribuciji čestica ili minerologiji koje predstavljaju razlike u lotologiji u okviruzemljišta. Litološki diskontinuitet takoĎe moţe da ukazuje i nai razliku u godinama.

Kriterijum za dijagnostikuLitološki diskontinuitet zahteva jedno ili više od sledećeg:

1. naglu promenu u distribuciji čestica koja nije jedino povezana sa sadrţajem gline kojarezultira iz pedogeneze; ili

2. relativna promena od 20 posto ili više u odnosu izmeĎu krupnijeg peska, srednjeg peska ifinog peska; or

3. komadi stene koji nemaju istu litologiju kao donja neprekidna stena; ili 4. sloj koji sadrţi fragmente stena bez ljuski nastalih usled delovanje atmosferskih promenaiznad sloja koji sadrţi stene sa ljuskama nastalim usled delovanja atmosferskih promena; ili

5. slojeve sa ćoškastim fragmentima stena iznad ili ispod slojeva sa okruglih fragmentimastena; ili

6. nagle promene u boji koje nisu uzrokovane pedogenezom; ili

7. obeleţene razlike u veličlini i obliku otpornih minerala izmeĎu nadgraĎenih slojeva (kako je prikazamo mikromorfološkim ili mineorološkim metodama).

Dodatne karakteristikeU nekim slučajevima, horizontalna linija fragmenta stena (kamena linija) iznad i ispod slojeva

sa manjim količlinama fragmenata stena ili opadajući procenat fragmenata stena sa rastućomdubinom takoĎe moţe da ukazuje na litološki diskontinuitet, mada akcija ureĎivanja male



faune kao što su termiti moţe da proizvede slične efekte u onome što bi prvobitno biolitološki ujednačen matični materijal.

Redukcioni uslovi

Definicija

Redukcioni uslovi (od Latinskog reducere) pokazuju jedan ili više od sledećeg:1. negativan logaritam hidrogenskog parcijalnog pritiska (rH) manji od 20; ili

2. prisustvo slobodnog Fe2+, kako je prikazano na sveţe polomljenog ia izravnjanoj površinimokrog zemljišta pojavom jake crvene boje nakon vlaţenja sa 0.2-percent α,α, dipiridil

rastvora u 10-rocentnoj sirćetnoj kiselini38; ili

3. prisustvo sulfida gvoţĎa; ili

4. prisustvo metana

Sekundarni karbonati

Opšti opis Izraz sekkundarni karbonat (od Latinskog carbo, ugalj) odnosi se na translociran kreč,

nataloţen na mestu iz rastvora zemljišta a ne nasleĎen iz matičnog materijala. Kaodijagnostička osobina, treba da je prisutan u značajnim količinama.

Identifikacija na terenuSekundarni karboanti mogu ili da poremete strukturu zemljišta ili sastav, formirajuće mase,kvrge (nodule) stvrdnjavanje sferoidnih agregata (bele oči) koji su meki i praškasti kada suvi,ili mogu biti prisutni kao mekane naslage u porama, na strukturalnim površinama ili nadonjim stranama stena ili cementiranih fragmenata. Ako su prisutni kao naslage, sekundarni

karbonati pokrivaju 50 posto ili više strukturalne površine i dovoljno su debeli da buduvidljivi kada su vlaţni. Ukoliko su prisutni kao mekane kvrge, okupiraju 5 posto ili više u

zapremini površine.Vlakna (pseudomicelijum) nisu uključeni u definiciju sekundarnih karbonata ukoliko su stalnai ne pojavljuju se i nestaju promenom uslova vlaţnosti. Ovo moţe da se proveri prskanjemmalo vode.

Stagnic šablon boja

Opšti opis Zemljišni materijal ima stagnic šablon boja (od Latinskog stagnare, stagnirati) ukoliko je,

barem privemeno, zasićen površinskom vodom, osim ako nije drenirano, period vremena

dovoljno dug da dozvoli da se odigraju redukcioni uslovi (ovo ide od nekoliko dana u tropima

do nekoliko nedelja u ostalim oblastima)

Kriterijum za dijagnostikuStagnic šablon boja pokazuje šaranje na takav način da površine peda (ili delovi matriksazemljišta) su svetlije (barem jednu Munsell vrednosnu jedinicu više) i bleĎe (barem jednu

jedinicu intenziteta boja manje), i unutrašnjosti pedova (ili delova matriksa zemljišta) su

crvenkastiji (barem jednu jedinicu nijanse) i svetliji ( barem jednu jedinicu više intenzitetaboja) od redoksimorfičnih delova sloja, ili od mešanog proseka unutrašnjosti i površinskihdelova.

Dodatne karakteristikeUkoliko sloj ima stagnic šablon boja u 50 posto svoje zapremine ostalih 50 posto sloja je niti

svetlije niti bleĎe niti crvenihe i svetlije. 38 Ovaj test moţda neće dati jaku crvenu boju u materijalu zemljišta sa neutralnom ili alkalnom reakcijom zemljišta.



Vertične osobine

Kriterijum za dijagnostikuZemlijšni materijal sa vetričnim osobinama (od Latinskog vertere, okrenuti se) ima jedan ili

oba od sledećeg:

1. 30 posto ili više gline kroz debljinu od 15 cm ili više i jedan ili oba od sledećeg:

a. klizave strane ili skupine klinastog oblika; ili b. pukotine koje se periodično otvaraju i zatvaraju i široke su 1 cm ili više; ili

2. COLE od 0.06 ili više prosečno nad površinog 100 cm od površine zemljišta

Vitričneosobine

Opšti opis Vitrične osobine (od Latinskog vitrum, staklo) se odnose na slojeve sa vulkanskim staklom i

drugim primarnim mineralima nastalih iz vulkanskog ejakulata i koji sadrţe ogrnaičenekoličine minerala sa ureĎenjem kratkog dosega.

Kriterijum za dijagnostiku

Vitrične osobine39 uslovljavaju:1. 5 posto ili više (po broju zrna) vulkanskog stakla, staklastih skupina i ostalog primarnog

materijala sa naslagom stakla, u frakciji izmeĎu 0.05 i 2 mm, ili u frakciji izmeĎu 0.02 i 0.25

mm; i

2. Alox + ½Feox40

vrednost od 0.4 posto ili više; i

3. fosfatna retencija od 25 posto ili više; i

4. da ne ispunjava jedan ili više uslova andičnih osobina; i

5. ukoliko se odigravaju pod tephric materi jaiaom koji ispunjava uslove aličnog horizonta

Cpy /OC41

ili Cf /Cpy42

manji od 0.5; i

5. manje od 25 posto (po masi) organskog karbona.

Identifikacija na terenuVitrične osobine mogu da se pojave na površinskom sloju. MeĎutim, takoĎe mogu da se

pojave pod nekih desetak centimetara skorašnjeg piroklastičnog depozita. Slojevi sa vetričnimosobinama mogu imaju primetnu količinu organske materije. Pesak i krupnije frakcije prahaslojeva sa vitričnim osobinam imaju značajnu količinu neizmenjenog ili delimičnoizmenjenog vulkalnskog stakla, stklastih skupina, i ostalog primarnog materijala sa slojem

stakla (krupnije frakcije mogu da se provere ×10 ručnom lupom; finije frakcije mogu da se

provere mikroskopom).

Odnos sa drugim dijagnostičkim horizontima, osobinama i materijalima s

Vitrične osobine su sa jedne strane, u bliskoj vezi sa andičnim osobinama, u koje se mogu nakraju i razviti. Sa druge strane, slojevi sa vitričnim osobinama razvijaju se od tephricmaterijala.

Molični i umbrični horizonti mogu takoĎe da pokaţu vitrične osobine

39 PrilagoĎene po Takahashi, Nanzyo i Shoji (2004) i pronalazaka COST 622 Akcije.40

Alox and Feox su kiseli oksalat-ekstrakovan aluminijum i gvţĎe, ponaosob (Blakemore, Searle i Daly, 1987),izraţeni kao procenat sitne frakcije zemljišta (0 –2 mm) 100% isušene(105 °C). 41 Cpy, Cf i OC su pirofosfat-ekstrakovan C, fulvična kiselina C i organska C, ponaosob (Ito et al., 1991), izraţenikao procenat sitne frakcije zemljišta (0–2 mm) 100% isušene (105 °C).



DIJAGNOSTIČKI MATERIJALI Artefakti

DefinicijaArtefakti (od Latinskog ars, umetnost, i facere, napraviti) su čvrste ili tečne substance kojesu:

1. jedno ili oba od sledećeg:a. Napravljene ili značajn modifikovane od strane ljudi kao deo industrijskog ili zanatlijskogproizvodnog procesa; ili

b. izbačene na površinu ljudskom aktivnošću iz dubine gde nisu bili pod uticajem površinskih procesa, sa osobonama značajno drugačijim od okruţenja gde su izbačeni; i

2. imaju značajno iste osobine kao i kad su proizvedene, modifikovane ili iskopane. Primeri artifekata su cigle, grnčarija, staklo, zdrobljeno kamenje, industrijski otpad, Ďubre,proizvodi procesnog ulja, i mazut.

Kalcarični materijal Definicija

Kalcarični materijal (od Latinskog calcarius) vri jako sa1 M HCl u većini sitnog zemljišta.Primenjuej se na materijal koji sadrţi 2 posto ili više ekvivalent kalcijum karbonata.

Koluvijalni materijal

Opšti opis Koluvijalni materijal (od Latinskog colluere, prati mešavinu) formiran je sedimentacijom

preko erozije indukovane ljudskim delovanjem. Obično se akumulira na nagibni pozicijama, ukotlinama. Erozija se moţdaodigrala od Neolita.

Identifikacija na terenuGornji deo koluvijalnog materijala pokazuje karakteristike (tekstura, boja, pH i sadrţajorganskog karbona) sličan površinskom sloju izvora u okruţenje. Mnogi koluvijalni materijaliimaj artefekte kao što su delovi cigli, keramike ili stakla. Stratifikacija je uobičajena mada neuvek lako primetljiva, i mnogi koluvijalni materijali imaju litološki diskontinuitet u svojoosnovi.

Fluvični materijal Opšti opis Fluvični materijal (od Latinskog fluvius, reka) odnosi se na fluvijalne, morske i jezerske

sedimente koji primaju sveţ materijal u regulrarnim intervalima ili su ga dobijali u skoroj prošlosti42

.

Kriterijum za dijagnostikuFluvični materijal je fluvijalnog, morskog ili jezerskog porekla i pokazuje stratifikaciju u

najmanje 25 posto od zapremine zemljišta nad odreĎenom dubinom; stratifikacija se takoĎemoţe uočiti po sadrţaju organskog karbona koji se nepravilno smanjuje sa dubinom, ili ostajeiznad 0.2 posto na dubini od 100 cm iz površine mineralnog zemljišta. Tanka naslaga peskamoţe da ima manje organskog karboma ukoliko sitniji sedimenti ispod ispunjvaju zadnjenavedn uslov.

42

Skorašnja prošlost pokriva period tokom kog je zemljište bilo zaštićeno od poplavljivanja, na primer nasipima,sistemom kanala ili veštačkim odvodnjavanjem, i tokom tog perioda formacija zemljišta nije rezultirala u razvojni jednog dijagnostičkog podpovršinskog horizonta osim saličnog ili sumpornog horizonta.



Identifikacija na terenuStratifikacija, imajući takve oblike kao naizmenično tamniji slojevi zemljišta, prikazujenepravilno smanjenje sadrţaja organskog karbona sa dubinom. Fluvični materijal je uvek povezan sa organizaovanim vodenim telima i treba da se izdvoji od koluvijalnih naslaga (Ni

materjal Fluvic material is always associated with organized water bodies and should bedistinguished from colluvial deposits (koluvijalni pokrivač, sheet colluvia, kosine i koluvijalni

konusi), mada izgledaju dosta slično.

Gipsirični materijal

DefinicijaGypsiric material (od Grčkog gypsos) je mineralni materjial koji sadrţi 5 posto ili višekalcijum sulfata (po zapremini).

Limničan materijal

Kriterijum za dijagnostiku

Limničan materijal (od Grčkog limnae, bazen) uključuje i organske i mineralne materijalekoji su:

1. deponovani u vodi taloţenjem ili delvoanjem morksih organizama, kao št osu dioatomi idruge alge; ili

2. potiču od podvodnih i plutajućuh vodenih biljaka i shodno tome modifikovan ţivotinjamakoje ţive u vodi.

Identifikacija na terenuLimničan materijal se pojavljuje kao podvodni depozit (ili na površini nakon dreniranja).Četiri vrste limničnog materijala se razlikuju:

1. Sedimentni treset: dominanto organski, identifikovan preko mnogih fekalnih kuglica,

Munsell vrednost boja (vlaţno) 4 ili manje, blago viskozna suspenzija vode, ne il iblago

plastična i ne lepljiva psotojanost, skuplja se pri sušenju, tečko je namokriti nakon sušenja, i puca duţ horizontalnih ravni.2.Dijatomejska zemlja: većinom diatomi (kremenit), identifikovani nepovratnim menjanjem

matriks boja (Munsell vrednost 3, 4 ili 5 na terenu pod vlaćnim ili mokrim uslovima) kao

rezultat nepovratnog smanjivanja organskih naslaga na diatomima (koristiti 440× mikroskop).

3.Lapor: jako krečni, identifikovan Munsell vrednošću boja, vlaţan, od 5 ili više of 5, i

reakcija sa 10-percent 1 M HCl. Boja lapora se obično ne menaj nakon sušenja.4. Gyttja – organski bogato blato: male skupine veoma humusne organske materije i minerala

od predominantne velične gline do praha, 0.5 posto ili više organskog karbona, Munsell

nijansa boja od 5 Y, GY ili G, jako smanjivanje nakon isušavanja i r H vrednost od 13 ili više.

Mineralni materijal

Opšti opis U mineralnim materijaliml (od Grčkog mine, mineral), osobinama zemljišta dominirajumineralne komponente.

Kriterijum za dijagnostikuMineralni materijal ima jedan ili oba od sledećeg:

1. manje od 20 posto organskog karobna u sitnoj frakciji zemljšta (po masi) ukoliko zasićenvodom manje od 30 uzastopnih dana u većini godina bez da je dreniran; ili

2. jedan ili oba od sledećeg:



a. manje od (12 + [procenat gline od mineralne frakcije × 0.1]) posto organskog karbona u

sitnoj frakciji zemljišta (po masi); ili b. manje od 18 posto organskog karbona u sitnoj frakciji zemlje (po masi) ukoliko mineralna

frakcija ima 60 posto ili više gline.

Organski materjialOpšti opis Organski materijal (od Grčkog organon, alatka) sastoji se od velike količline organskihostataka koji su se akumulirali na površini pod ili vlaţnim ili suvim uslovima i u kojimamineralne komponente ne utiču značajno na osobine zemljišta.

Kriterijum za dijagnostikuOrganski materijal ima jedan illi oba od sledećeg:

1. 20 posto ili više organskog karbona u sitnoj frakciji zemljišta (po masi); ili 2. ukoliko je zasićen vodom 30 uzastopnih dana ili više većine godina (osim ako nijedrenirano), jedan ili više od sledećeg:

a. (12 + [procenat gline mineralne frakcije× 0.1]) posto ili više organsk og karbona u sitnojzemlji (po masi); ili

b. 18 posto ili više organskog karboja u sitnoj frakciji zemljišta (po masi).

Ornitogenezni materijal

Opšti opis Ornitogenezni materijal (od Grčkog ornithos, ptica, i genesis, poreklo) je materijal sa jakim

uticajem ptičjeg izmeta. Često ima veliku količinu peska prenetog od strane ptica.

Kriterijum za dijagnostikuOrnitogenezni materijal ima:

1. ostatke ptica ili njihove aktivnosti (kosti, perja, i sortiran peska slične veličline); i

2. P2O5 sadrţaj od 0.25 posto ili više u 1 procentnoj limunskoj kiselini.

Sulfidni materijal

Opšti opis Sulfidni materijal (od Engleskog sulphide) je depozit ispunjen vodom koji sadrţi S, većinomu obliku sulfida, i samo skromne količine kalcijum karbonata.

Kriterijum za dijagnostikuSulphidic material has:

1. pH (1:1 u vodi) od 4.0 ili više i 0.75 posto ili više S (suva masa) i manje od tri puta tolikokao kalcijum karbonat ekvivalent kao S; ili

2. pH (1:1 u vodi) od 4.0 ili više, ukoliko je materijal inkubiran kao sloj 1 cm debeo, kapacitet

na terenu na sobnoj temperaturi, pada 0.5 ili više jedinica do pH od 4.0 iil manje (1:1 u vodi)

u roku od 8 nedelja.

Identifikacija na terenuU vlaţnim ili mokrim uslovima, depoziti koji sadrţe sulfide često pokazuju zlatan sjaj, bojupirita. Prisilna oksidacija sa 30-procentnim rastvorom hidrogen peroksida smanjuje pH do 2.5

ili manje, reakcija moţe biti jaka na sunčevoj svetlosti ili na grejanju. Opseg Munsell boja:

nijanse od N, 5 Y, 5 GY, 5 BG, ili 5 G; vrednosti od 2, 3 ili 4; intenzitet boja uvek 1. Bnoja je

obično nestabilna, i crni pri izlaganjua. Sulfidna glila je obično praktično zelena. Ukolik je



zemljište remećeno, dašak mirisa na pokvarenja jaja moţe da se oseti. Ovo je naglašenoprimenom 1 M HCl.

Tenička tvrda stena

Definicija

Tehnička tvrda stena (od Grčkog technikos, umešno napralvjen ili konstruisan) je očvršćenmaterijal koji je rezultat industrijskih procesa, sa osobinama značajno drugačijim od onihprirodnih materijala.

Tefrični materijal Opšti opis Tefrični materijal43

(od Grčkog tephra, naslaga pepela) sastoji se od ili tefre, t.j.

necementirani, bez uticaja atmosferskih delovanja ili samo pod blagim uticajem primarni

piroklastični proizvodi vulkanske erupcije (uključujući pepeo, šljaka, plavac, kao-plavac

mehuraste piroklastike, blokovi i vulkanske bombe), ili od tefričnih depozita, t.j. tef ra koja je

preraĎena i pomešana sa materijalom iz drugih izvora. Ovo uključuje tefrični les, tefričninaneti pesak i vulkanski nanos.

Kriterijum za dijagnostikuTefrični materijal ima:

1. 30 posto ili više (po broju znra) vulkanskog stakla, staklastih skupina i ostalog primarnog

materijala sa staklastim naslagama, i u 0.02 – 2 mm; i

2. bez andičnih ili vitričnih osobina.

Odnos sa dijagnostičkim osobinama

Progresivnan uticaj atmosferskih promena tefričnog materijala razviće vitrične osobine; Onda

se više ne smatra tefričnim materijalom .

43Opis i kriterijum za dijagnostikuk su usvojeni od Hewitt (1992



Poglavlje 3

Ključ za Referentne Zemljišne Svetske Referentne Baze sa spiskom prefiks i sufikskvalifikatora

Pre korišćenja kluča, molim vas pročitajte „Pravila za klasifikaciju“, stranica 8 i 9.

Ključ za referentne grupe zemljišta Zemljšta koja imaju organiski materijal su, ili

1. 10 cm ili više debela počevši od površinezemljišta i leda koji se nalazi odmah iznad, ilineprekidne stene, ili iverastog materijala, pora u

stenama koje su ispunjene organskim materijalom;

ili

2. kumulativno u okvriru 100 cm od

površine zemljišta ili 60 cm ili debljaukoliko 75 posto (po zapremini) ili višematerijala se sastoji od tresetnih vlakna il

40 cm ili deblja u drugim materijalima i počevši u okviru 40 cm od površinezemljišta. HISTOSOLS

Prefiks kvalifikatori

Folic

Limnic

Lignic

Fibric

Hemic

Sapric

Floatic

Subaquatic

Glacic

OmbricRheic

Technic

Cryic

Hyperskeletic

Leptic

Vitric

Andic

Salic

Calcic

Sufiks kvalifikatori

Thionic

Ornithic

Calcaric

Sodic

Alcalic

Toxic

Dystric

Eutric

Turbic

GelicPetrogleyic

Placic

Skeletic

Tidalic

Drainic

Transportic

Novic



Ključ za referentne grupe zemljišta

Ostala zemljišta imaju

1. ili hortični, iragrični, plagični iliterični horizont 5.0 cm ili više deveo;

ili

2. antrakvičan horizont i donji hidraričanhorizont sa kombinovanom debljinom

od 50 cm ili.

ANTHROSOLS/ANTROPOGENA

ZEMLJIŠTA


1. 20 posto ili više (po zapremni, po

ponderisanoj sredini) artefakata ugorjnjih 100 cm od površine zemljišta ilido neprekidne stene ili cementiranog ili

stvrdnutog sloja, koji god je plići; ili

2. neprekdna, veoma sporo probojna do

neprobojna, konstruisana geomembrana

bilo koje debljine počevši u okviru 100cm od površine zemljišta; ili

3.tehnička tvrda stena koja počinje uokviru 5 cm od površine zemljišta ipokriva 95 posto horizontalne zone

zemljišta.TECHNOSOLS

1 /TEHNOGENA

Other soils having

1. kriični horizont koji počinje u okviru100cm od površine zemljišta; ili

2. kriični horizont koji počinje u okviru200 cm od površine zemljišta i dokazkrioturbulacije2 u nekom sloju u okviru

100 cm od površine zemljšta.

CRYOSOLS


Hydragric

Irragric

Terric

Plaggic

Hortic

Escalic

Technic

Fluvic

SalicGleyic

Stagnic

Spodic

Ferralic

Stagnic

Regic

Ekranic

Linic

Urbic

Spolic

Garbic

Folic

Histic

Cryic

Leptic

Fluvic

Gleyic

Vitric

Stagnic

MollicAlic

Acric

Luvic

Lixic

Umbric

Glacic

Turbic

Folic

Histic

TechnicHyperskeletic

Leptic

Natric

Salic

Vitric

Spodic

Mollic

Calcic

Umbric

Cambic

Haplic


Sodic

Alcalic

Dystric

Eutric

Oxyaquic

Arenic

Siltic

Clayic

Novic

Calcaric

Ruptic

Toxic

Reductic

Humic

Densic

Oxyaquic

Densic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Drainic

Novic

Gypsiric

Calcaric

Ornithic

Dystric

EutricReductaquic

Oxyaquic

Thixotropic

Aridic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Drainic

Transportic

Novic

1 Pokopani slojevi redodvno se dogaĎaju u ovoj Referentnoj grupi zemljišta i mogu da se identifikuju sa specifikatoromThapto- praćen kvalifikatorim ili RSG.2 Dokaz krioturbulacije podrazumeva stvaranje mraza, kriogeno sortiranje, termalne pukotine, segregacija leda, izbrazdano tlo,itd.





1. jedno od sledećeg:

a. ograničenje dubine neprekidnomstenom u okviru 25 cm od površinezemljišta;ili b. manje od 25 posto (po zapremini)

sitne zemlje prosečno preko dubine od75 cm od površine zemljišta ili do

neprekidne stene, šta god je pliće; i 2. bez kalcinog, gipsnog,

petrokalcičnog, petrogipsnog ilispodičnog horizonta

LEPTOSOLS

1. vetrični horizont koji počine uokviru 100 cm od površinezemljišta; and

2. nakon što su gorn jih 20 pomešana,30 posto ili više gline širom izmeĎu

površine zemljišta i vetričnoghorizontacm; i

3. pukotine1koje se periodično otvaraju

i zatvaraju.

VERTISOLS


Nudilithic

Lithic

Hyperskeletic

Rendzic

Folic

Histic

Technic

Vertic

SalicGleyic

Vitric

Andic

Stagnic

Mollic

Umbric

Cambic

Haplic

Grumic

Mazic

Technic

Endoleptic

Salic

Gleyic

Sodic

Stagnic

Mollic

GypsicDuric

Calcic

Haplic


Brunic

Gypsiric

Calcaric

Ornithic

Tephric

Protothionic

Humic

Sodic

DystricEutric

Oxyaquic

Gelic

Placic

Greyic

Yermic

Aridic

Skeletic

Drainic

Novic

Thionic

Albic

Manganesic

Manganiferric

Ferric

Gypsiric

Calcaric

Humic

Hyposalic

HyposodicMesotrophic

Hypereutric

Pellic

Chromic

Novic

1 Pukotina je razdvajanje izmeĎu velikih blokova zemljišta. Ukoliko je zemljište prekriveno slamom i Ďubrivom, ili ukoliko se zemljišteobraĎuje dok su pukotine otvorene, pukotine mogu da se napune uglavnom granulastim materijalom iz površine zemljišta ali su pukotine

otvorene u tom smislu da su blokovi zemljšta razdvojeni, to kontorliće infiltraciju i probijanje vode. Ukoliko je zemlijšte navodnjavano,gornjih 50 cm ima COLE od 0.06 ili više.



.



1. fluvični materijal koji počinje uokviru 25 cm od površine zemljišteili počinje odmah ispod oranog sloja

bilo koje dubine i nastavljajući se dodubine od 50 cm ili više; i2. bez slojeva sa andičnim ilivitričnim osobinama sakombinovanom debljinom od 30 cmili više u okviru 100 cm od površinezemljišta i počinje u okviru 25 cm od

površine zemljišta.FLUVISOLS

1

Ostala zemljišta sa natričnimhorizontom koji počinje u okviru 100cm od površine zemljišta.

SOLONETZ

Ostala zemljišta imaju 1. salični horizont koji počinje uokviru 50 cm od površine zemljišta; i 2. bez tioničnog horizonta koji počinje

u okviru 50 cm od površine zemljišta

SOLONCHAKS


Subaquatic

Tidalic

Limnic

Folic

Histic

Technic

SalicGleyic

Stagnic

Mollic

Gypsic

Calcic

Umbric

Haplic

Technic

Vertic

Gleyic

Salic

StagnicMollic

Gypsic

Duric

Petrocalcic

Calcic

Haplic

Petrosalic

Hypersalic

Puffic

Folic

Histic

Technic

Vertic

Gleyic

Stagnic

Mollic

Gypsic

DuricCalcic

Haplic


Thionic

Anthric

Gypsiric

Calcaric

Tephric

Petrogleyic

GelicOxyaquic

Humic

Sodic

Dystric

Eutric

Greyic

Takyric

Yermic

Aridic

Densic

SkeleticArenic

Siltic

Clayic

Drainic

Transportic

GlossalbicAlbic

Abruptic

Colluvic

Ruptic

MagnesicHumicOxyaquic

Takyric

Yermic

Aridic

Arenic

Siltic

Clayic

Transportic

Novic

Sodic

Aceric

ChloridicSulphatic

Carbonatic

Gelic

Oxyaquic

Takyric

Yermic

Aridic

Densic

Arenic

Siltic

ClayicDrainic

Transportic

Novic

1 Pokopani slojevi redodvno se dogaĎaju u ovoj Referentnoj grupi zemljišta i mogu da se identifikuju sa specifikatorom Thapto- praćenkvalifikatorim ili RSG





1. u okviru 50 cm mineralne

površine zemljišta redukcioneuslove i u polovini ili višezapremine zemljišta glejni šabloonboja; i

2. bez slo jeva sa andičnim ilivitričnim osobinama sakombinovanom debljinom od ilia. 30 cm ili više u okviru 100 cm

površine zemljišta i počinje uokviru 25 cm od površinezemljišta; ili

b. 60 posto ili više od ukupnedebljine zemljišta kada neprekidnastena ili cementiran ili stvrdnut sloj

počinje izmeĎu 25 i 50 cm od površine zemljišta..GLEYSOLS


1. jedan ili više slojeva saandičnim ili vitričnim osobinamasa kombinovanom debljinom od ili

a. 30 cm ili više u okviru 100 cmod površine zemljišta i počinje uokviru 25 cm od površine zemljšta;

ili

b. 60 posto ili više od ukupnedeljbine zemljišta kada neprekidnastena ili cementiran ili stvrdnut sloj

počinje izmeĎu 25 i 50 cm od površine zemljišta; i

2. bez argičnih, feraličnih,petroplintičnih, pisoplintičnih,

plintičnih ili spodičnih horizonata (osim ako je pokapano dublje od

50 cm)

ANDOSOLS1

1 Pokopani slojevi redodvno se dogaĎaju u ovoj Referentnoj grupi zemljišta i mogu da se identifikuju sa specifikatorom Thapto- praćenkvalifikatorim ili RSG


Folic

Histic

Anthraquic

Technic

Fluvic

Endosalic

VitricAndic

Spodic

Plinthic

Mollic

Gypsic

Calcic

Alic

Acric

Luvic

Lixic

UmbricHaplic

Vitric

Aluandic

Eutrosilic

Silandic

Melanic

FulvicHydric

Folic

Histic

Technic

Leptic

Gleyic

Mollic

Gypsic

Petroduric

Duric

Calcic

Umbric

Haplic


Thionic

Abruptic

Calcaric

Tephric

Colluvic

Humic

SodicAlcalic

Alumic

Toxic

Dystric

Eutric

Petrogleyic

Turbic

Gelic

Greyic

Takyric

ArenicSiltic

Clayic

Drainic

Novic

Anthric

Fragic

Calcaric

Colluvic

Acroxic

SodicDystric

Eutric

Turbic

Gelic

Oxyaquic

Placic

Greyic

Thixotropic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Drainic

Transportic

Novic




Ostala zemljišta imaju spodičnihorizont koji počinje u okviru 200

cm od mineralne površinezemljišta. PODZOLS

Ostala zemljišta imaju ili 1. plintičan, petroplintičan ili

pisoplintičan horizont koij počinjeu okviru 50 cm od površinezemljišta; ili

2. plintični horizont koji počinje uokviru 100 cm od površinezemljišta, i, direknto iznad, sloj 10cm ili deblji, koji ima u nekim

delovima redukcione uslove neko

vreme tokom godine i u polovini

zapremine zemlijšte ili više, sam iliu kombinaciji

a. stagnični šablon boja; ili b. albični horizont.PLINTHOSOLS


1. nitični horizont koji počinje uokviru 100 cm površine zemljišta; i

2. postepene do proširenih1granica

horizonta izmeĎu površinezemljišta i nitičnog horizonta; i

3. bez ferični, petroplinitičnih, pisoplintičnih, plintičnih ilivertičnih horizonta koji počinju uokviru 100 cm od površine

zemljišta; i 4. bez glejnog ili stagničnogšablonaboja koji počinje u okviru100 cm od površine zemljišta.

NITISOLS


Placic

Ortsteinic

Carbic

Rustic

Entic

Albic

FolicHistic

Technic

Hyperskeletic

Leptic

Gleyic

Vitric

Andic

Stagnic

Umbric

Haplic

Petric

Fractipetric

Pisolithic

Gibbsic

Posic

Geric

Vetic

Folic

Histic

TechnicStagnic

Acric

Lixic

Umbric

Haplic

Vetic

Technic

Andic

Ferralic

Mollic

Alic

Acric

Luvic

Lixic

Umbric

Haplic


Hortic

Plaggic

Terric

Anthric

Ornithic

Fragic

RupticTurbic

Gelic

Oxyaquic

Lamellic

Densic

Skeletic

Drainic

Transportic

Novic

Albic

Manganiferric

Ferric

Endoduric

Abruptic

Colluvic

Ruptic

Alumic

Humic

DystricEutric

Oxyaquic

Pachic

Umbriglossic

Arenic

Siltic

Clayic

Drainic

Transportic

Novic

Humic

Alumic

Dystric

Eutric

Oxyaquic

Colluvic

Densic

Rhodic

Transportic

Novic

1 Kako je definisano u FAO (2006).





1. feralični horizont koji počinje 150 cm

od površine zemljišta

2. bez argičnog horizonta, koji ima ugorinjih 30 cm, 10 posto ili više

dispergovane gline osima ako gornjih

30 cm argičnog horizonta ima jedno ili oba od sledećeg:

a. gerične osobine; ili b. 1.4 posto ili više organskog karbona.

FERRALSOLS


1. naglu teksturalnu promenu u okviru

100 cm od površine zemljišta i,direktno iznad ili ispod, sloj od 5 cm

ili deblji, koji ima u nekim delovima

redukcione uslove tokom nekog

perioda tokom godine i u polovini

zapremine zemljišta ili više, jedno ili ukombinaciji

a. stagnični šblon boja; ili b. albični horizont; i 2. krečnjačke ţile koje počinju uokviru 100 cm od površine zemljišta.

PLANOSOLS


Sombric

Manganiferric

Ferric

Colluvic

Humic

Alumic

DystricEutric

Ruptic

Oxyaquic

Densic

Arenic

Siltic

Clayic

Rhodic

Xanthic

Transportic

Novic

Thionic

Albic

Manganiferric

Ferric

Geric

Ruptic

Calcaric

Sodic

Alcalic

AlumicDystric

Eutric

Gelic

Greyic

Arenic

Siltic

Clayic

Chromic

Drainic

Transportic


Gibbsic

Posic

Geric

Vetic

Folic

Technic

AndicFractiplinthic

Petroplinthic

Pisoplinthic

Plinthic

Mollic

Acric

Lixic

Umbric

Haplic

Solodic

Folic

Histic

Technic

Vertic

Endosalic

Plinthic

Endogleyic

Mollic

GypsicPetrocalcic

Calcic

Alic

Acric

Luvic

Lixic

Umbric

Haplic



Ostala zemljišta imaju:

1. u okviru 50 cm mineralne površinezemljišta u nekim delovima redukcioneuslove odreĎeni period tokom godine i u

polovini zapremine zemljišta ili više, jedno ili u kombinaciji,

a. stagnični šblon boja; ili

b. albični horizont; i 2. krečnjačke ţile koje počinju uokviru 100 cm od površine zemljišta.

STAGNOSOLS

Ostala zemljišta imaju: 1. molični horizont; i 2. Munsell intenzitet boja, vlaţnot, od 2ili manje od površine zemljišta dodubine od 20 cm ili više, ili pojavaovog intenziteta direktno ispod bilo kog

oranog sloja koji je 20 cm ili višedubok; i

3. kalcični horzont, ili koncentracijesekundarnih karbonata koji počinju uokviru 50 cm ili ispod donje granice

moličnog horizonta i, ukoliko prisutan,iznad cementiranog ili stvrdnutom

sloja; i

4. bazna zasićenost (po 1 M NH4OAc)od 50 posto ili više od površinezemljišta do kalcičnog horizonta ilikoncentracija sekundarnih karbonata.

CHERNOZEMS


Folic

Histic

Technic

Vertic

Endosalic

PlinthicEndogleyic

Mollic

Gypsic

Petrocalcic

Calcic

Alic

Acric

Luvic

Lixic

Umbric

Haplic

Voronic

Vermic

Technic

Leptic

Vertic

Endofluvic

Endosalic

Gleyic

Vitric

Andic

Stagnic

Petrogypsic

Gypsic

Petroduric

DuricPetrocalcic

Calcic

Luvic

Haplic


Thionic

Albic

Manganiferric

Ferric

Ruptic

GericCalcaric

Ornithic

Sodic

Alcalic

Alumic

Dystric

Eutric

Gelic

Greyic

Placic

ArenicSiltic

Clayic

Rhodic

Chromic

Drainic

Anthric

Glossic

Tephric

Sodic

Pachic

Oxyaquic

Greyic

Densic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Novic





1. molični horizont; i 2. kalcični horizont, ili koncentracijesekundarnih karbonata koje počin ju u

okviru 50 cm ispod donje granice

moličnog horizonta i, ukoliko prisutan,iznad cementiranog ili stvrdnutog sloja; i

3. bazna zasićenost (po 1 M NH4OAc) 50 posto ili više od površine zemljišta dokalcičnog horizonta ili koncentracijasekundarnih karbonata.

KASTANOZEMS


1. moličlni horizont; i 2. bazna zasićenost (po 1 M NH4OAc) od

50 posto ili više skroz do dubine od 100cm ili više od površine zemljišta ili doneprekidne stene ili cementiranog ili

stvrdnutog sloja.

PHAEOZEMS

Ostala zemljišta imaju 1. petrogipsni horizont koji počinje uokviru 100 cm od površine zemljšta; ili

2. gipsni horizont koji počinje u okviru 100cm od povšine zemljišta i bez argičnoghorizonta osim ukoliko argični horizontnije proţet sa gipsnim ili kalcijum

karbonatom.

GYPSISOLS


Anthric

Glossic

Tephric

Sodic

Oxyaquic

Greyic

DensicSkeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Chromic

Novic

Anthric

Albic

Abruptic

Glossic

Calcaric

Tephric

Sodic

Pachic

Oxyaquic

DensicSkeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Chromic

Novic

RupticSodic

Hyperochric

Takyric

Yermic

Aridic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Transportic

Novic


Vermic

Technic

Leptic

Vertic

Endosalic

Gleyic

VitricAndic

Stagnic

Petrogypsic

Gypsic

Petroduric

Duric

Petrocalcic

Calcic

Luvic

Haplic

Vermic

Greyic

Technic

Rendzic

Leptic

Vertic

Endosalic

Gleyic

Vitric

AndicFerralic

Stagnic

Petrogypsic

Petroduric

Duric

Petrocalcic

Calcic

Luvic

Haplic

PetricHypergypsic

Hypogypsic

Arzic

Technic

Hyperskeletic

Leptic

Vertic

Endosalic

Endogleyic

Petroduric

DuricPetrocalcic

Calcic

Luvic

Haplic



1Obrisano: krečni matriks izmeĎu 20 cm od površine zemljišta i širom kalcičnog horizonta ukoliko kalcični

horizont počinje ispod 50 cm; i


Ostala zemljišta imaju petrodurični ili durični horizont koji počinje u okviru 100

cm od površine zemljišta

DURISOLS


1. petrokalcični horizont koji počinje uokviru 100 cm od površine zemljišta; ili 2. kalicčni horizont koji počinje u okviru100 cm od površine zemljišta i bez1

argičnog horizonta.

CALCISOLS


Petric

Fractipetric

Technic

Leptic

Vertic

Endogleyic

Gypsic

Petrocalcic

Calcic

Luvic

Lixic

Haplic

Petric

Hypercalcic

HypocalcicTechnic

Hyperskeletic

Leptic

Vertic

Endosalic

Endogleyic

Gypsic

Luvic

Lixic

Haplic


Ruptic

Sodic

Takyric

Yermic

Aridic

Hyperochric

Arenic

Siltic

Clayic

Chromic

Transportic

Novic

Ruptic

Sodic

TakyricYermic

Aridic

Hyperochric

Densic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Chromic

Transportic

Novic



1Vidi Aneks 1.


Ostala zemljišta imaju argični horizont koji počinje u okviru 100 cm od površine zemljištasa krečjačkim ţilama na svojoj gornjoj granici.ALBELUVISOLS


1. argični horizont, koji ima CEC (po 1 M

NH4OAc) od 24 cmolc kg-1 gline1 ili više

širom horizonta ili do dubine od 50 cm ispodsvoje gornje granice, šta god je pliće, ili

počinje u okviru 100 cm od površine zemljišta,ili u okviru 200 cm od površine zemlištaukoliko argični horizont ima iznad ilovačasti

pesak ili krupniju teksturu širom horizonta; i

2. baznu zasićenost (po 1 M NH4OAc) manju

od 50 posto u glavnom delu izmeĎu 50 i 100cm.

ALISOLS


Anthric

Manganiferric

Ferric

Abruptic

Ruptic

Alumic

DystricEutric

Gelic

Oxyaquic

Greyic

Densic

Arenic

Siltic

Clayic

Drainic

Transportic

Novic

Anthric

Fragic

Manganiferric

Ferric

Abruptic

Ruptic

Alumic

Humic

HyperdystricEpieutric

Turbic

Gelic

Oxyaquic

Greyic

Profondic

Hyperochric

Nudiargic

Densic

Skeletic

ArenicSilltic

Clayic

Rhodic

Chromic

Transportic

Novic


Fragic

Cutanic

Folic

Histic

Technic

Gleyic

StagnicUmbric

Cambic

Haplic

Hyperalic

Lamellic

Cutanic

Albic

Technic

Leptic

Vertic

Fractiplinthic

PetroplinthicPisoplinthic

Plinthic

Gleyic

Vitric

Andic

Nitic

Stagnic

Umbric

Haplic




Ostala zemljišta ima ju1. argični horizont koji ima CEC (po 1 M

NH4OAc) manji od 24 cmolc kg-1 gline1

u

nekim delovima do maksimalne dubine od 50

cm ispod njegove donje granice, ili počinje uokviru 100 cm od površine zemljišta, ili uokviru 200 cm od površine zemljišta ukoliko

argični horizont ima skroz iznad ilovačastipesak ili krupniju teksturu, i

2. baznu zasićenost (po 1 M NH4OAc) manju

od 50 posto u glavnim delovima izmeĎu 50 i100 cm.

ACRISOLS

Ostala zemljišta imaju argični horizont, kojiima CEC (po 1 M NH4OAc) od 24 cmolc kg-

1 gline2 ili više širom horizonta ili do dubine

od 50 cm ispod svoje gornje granice, šta god je pliće, ili počinje u okviru 100 cm od površine zemljišta, ili u okviru 200 cm od površine zemlišta ukoliko argični horizontima iznad ilovačasti pesak ili krupnijuteksturu širom horizonta.

LUVISOLS


Vetic

Lamellic

Cutanic

Technic

Leptic

Fractiplinthic

PetroplinthicPisoplinthic

Plinthic

Gleyic

Vitric

Andic

Nitic

Stagnic

Umbric

Haplic

LamellicCutanic

Albic

Escalic

Technic

Leptic

Vertic

Gleyic

Vitric

Andic

Nitic

StagnicCalcic

Haplic


Anthric

Albic

Fragic

Sombric

Manganiferric

Ferric

AbrupticRuptic

Alumic

Humic

Hyperdystric

Epieutric

Oxyaquic

Greyic

Profondic

Hyperochric

Nudiargic

Densic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Rhodic

Chromic

Transportic

Novic

AnthricFragic

Manganiferric

Ferric

Abruptic

Ruptic

Humic

Sodic

Epidystric

Hypereutric

Turbic

GelicOxyaquic

Greyic

Profondic

Hyperochric

Nudiargic

Densic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

RhodicChromic

Transportic

Novic

1Vidi Aneks 12Vidi Aneks 1



V d e s


Ostala zemljišta imaju argični horizont koji ili počinje u okviru 100 cm od površinezemljišta ili u okviru 200 cm od površinezemljišta ukoliko argični horizont skroz ima

iznad ilovačasti pesak ili krupniju teksturu. LIXISOLS

Ostala zemljišta imaju umbrični ili molični horizont

UMBRISOLS


Vetic

Lamellic

Cutanic

Technic

Leptic

Gleyic

VitricAndic

Fractiplinthic

Petroplinthic

Pisoplinthic

Plinthic

Nitic

Stagnic

Calcic

Haplic

Folic

Histic

TechnicLeptic

Fluvic

Endogleyic

Vitric

Andic

Endogleyic

Ferralic

Stagnic

Mollic

Cambic

Haplic


Anthric

Albic

Fragic

Manganiferric

Ferric

Abruptic

RupticHumic

Epidystric

Hypereutric

Oxyaquic

Greyic

Profondic

Hyperochric

Nudiargic

Densic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Rhodic

Chromic

Transportic

Novic

Anthric

Albic

BrunicOrnithic

Thionic

Glossic

Humic

Alumic

Hyperdystric

Endoeutric

Pachic

Turbic

Gelic

OxyaquicGreyic

Laxic

Placic

Densic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Chromic

Drainic

Novic



ostala zemlijšta imaju

1.ponderisanu sredinu teksture od ilovačastog

peska ili krupniju, ukoliko su kumulativni

slojevi sitnije teksture manje od 15 cm

debeli, ili na dubini od 100 cm od površine

zemljišta ili do petroplitničnog, pisoplintičnig, plintičnog ili saličnog

horizonta koji počinje izmeĎu 50 i 100 cm od

površine zemljišta; i 2. manje od 40 posto (po zapremini) šljunka ilikrupnijih fragmenata u svim slojevima u okviru

100 cm od površine zemljišta ili do petroplitničnog, pisoplintičnig, plintičnog ili saličnog

horizonta koji počinje izmeĎu 50 i 100 cm od površine zemljišta; i 3.bez fragičnog, iragričnog, hortičnog, plagičnog

ili teričnog horizonta, i 4.bez slojeva sa andičnim ili vitričnim osobinama

sa kombinovanom debljinom od 15 cm ili više. ARENOSOLS


1.kambični horizont koji počinje u okviru 50cm

od površine zemljišta i ima svoju osnovu 25 cm

ili više ispod površine zemljišta ili 15 cm ili više

ispod bilo kog obraĎivanog sloja; ili 2.atrakcični, hortični, hidrarični, iragrični, plagični ili terični horizont, ili 3.fragični, petroplintični, pisoplintični, plintični, salični, tionični ili vertični horizont koji počinje

u okviru 100 cm od površine zemljišta; ili 4.jedan ili više slojeva sa andičnim ili vitričnim

osobinama sa kombinovanom debljinom od 15 cm

ili više u okviru 100 cm od površine zemljišta. CAMBISOLS


Lamellic

Hypoluvic

Hyperalbic

Albic

Rubic

Brunic

HydrophobicProtic

Folic

Technic

Endosalic

Endogleyic

Fractiplinthic

Petroplinthic

Pisoplinthic

Plinthic

Ferralic

Endostagnic

Haplic

Folic

Anthraquic

Hortic

Irragric

Plaggic

Terric

Technic

Leptic

VerticThionic

Fluvic

Endosalic

Endogleyic

Vitric

Andic

Fractiplinthic

Petroplinthic

Pisoplinthic

Plinthic

FerralicFragic

Gelistagnic

Stagnic

Haplic


Ornithic

Gypsiric

Calcaric

Tephric

Hyposalic

Dystric

EutricPetrogleyic

Turbic

Gelic

Greyic

Placic

Hyperochric

Yermic

Aridic

Transportic

Novic

Manganiferric

Ferric

Ornithic

Ruptic

Colluvic

Gypsiric

Calcaric

Tephric

AlumicSodic

Alcalic

Humic

Dystric

Eutric

Laxic

Turbic

Gelic

Oxyaquic

Greyic

RupticPisocalcic

Hyperochric

Takyric

Yermic

Aridic

Densic

Skeletic

Siltic

Clayic

Rhodic

ChromicEscalic

Transportic

Novic




Ostala zemljišta

REGOSOLS


Folic

Aric

Colluvic

Technic

Leptic

Endogleyic

ThaptovitricThaptandic

Gelistagnic

Stagnic

Haplic


Brunic

Ornithic

Gypsiric

Calcaric

Tephric

Humic

HyposalicSodic

Dystric

Eutric

Turbic

Gelic

Oxyaquic

Vermic

Hyperochric

Takyric

Yermic

Aridic

Densic

Skeletic

Arenic

Siltic

Clayic

Escalic

Transportic



Poglavlje 4 4

Opis, distribucija, korišćenje i upravljanje Referentnim Grupama Zemljišta

Ovo poglavlje daje pregled svih RSG priznatih u SRB. Kratak opis je dat uz odgovorajućenazive u drugim glavnim klasifikacionim sistemima zemljišta, praćeno sa regionalnomdistribucijom svake grupe. Korišćenje zemljišta i upravljanje zaključu je svaki opis. Detaljnije

informacije o svakoj RSG, uključujući morfološke, hemijske i fizičke karakteristike i poreklo,su dostupne u FAO (2001a) i broj CD-ROMs (FAO, 2001b, 2003 and 2005). Sva ova izdanja

reflektuju prvo izdanje SRB (FAO, 1998); nova izdanja zasnovana na trenutno drugo izdanje

se planiraju za bliţu budućnost.

ACRISOLS

Acrisols su zemljišta koja imaju veći sadrţaj gline u donjem sloju nego u gornjem sloju kaorezultat pedogenetskih procesa (naročito migracija gline) vodeći ka argičnom donjem

horizontu. Acrisols imaju na nekim dubinama nisku baznzu zasićenost i glinu slabe aktivnosti.Mnogi Acrisols se dovode u vezu sa Crvenim Žutim Podzolic zemljištima (e.g. Indonesia),

Argissolos (Brazil), sols ferralitiques fortement ou moyennement désaturés (France), Crvena i

Žuta Zemljišta, i Ultisols sa glinom slabe aktivnosti (SAD).

Kratak opis Acrisols

Konotacija: Od Latinskog acer , veoma kiselo. Zemljišta pod jakim uticajem atmosferskih promena sa niskom baznom zasićenošću na nekim dubinama. Matični materijal: Na širokomspektru matičnih materijala, najopseţnije od atmosferskih uticaja kiselih stena, i u glinama

pod jakim uticajem atmosferskih promena koje podleţu daljoj degradaciji.Okruženje: Uglavnom stare površine zemlje sa brdovitom ili breţuljkastom topografijom, u

regionima sa vlaţnim tropskim/monsunskim, subtropskim ili klimama tople temperature.

Šuma je prirodan vegetativan tip. Razvoj profila: Pedogenetska razlika niţeg sadrţaja gline u gornjem sloju i većeg sadrţaja udonjem sloju; luţenje baznih katjoma usled vlaţnog okruţenja i naprednog stepenaatmosfeskih promena.

Regionalna distribucija Acrisols

Acrisols se nalaze u regionima sa vlaţnim tropskim, vlaţnim subtropskim i toplimtemperaturama i najproširenija su u Jugoistočnoj Aziji, juţnim granicama AmazonskomBasena, jugoistok SAD, i u istočnoj i zapadnoj Africi. Postoji oko t 1 000 million ha Acrisols

širom sveta.

Upravljanje i upotreba Acrisols

Očuvanje površine zemljišta sa svima njegovim vaţnim organskim materijama i sprečavanjeerozije su preduslovi za obraĎivanje Acrisols. Mehaničko čišćenje prirodnih šumaizvlačenjem korenja i punjenje rupa sa okolnim površinskim zemljištem daje zemlju koja je u

mnogome sterilna gde Al koncentracije nekadašnjeg gornjeg sloja dostiţu toksične nivoe.

Usvojeni sistemi odsecanja sa kompletnim naĎubrivanjem i paţljivim upravljanjem suneophodni ukoliko se planira sedentarn zemljoradnja na Acrisols. Široko primenjena iseci-i-

spali poljoprivreda (pomeranje obraĎivanja) moţda se čini primitivna ali je dobro usvojena

forma upotrebe zemljište, razvijena tokom vekoma pokušajima i greškama. Ukoliko su periodi okupacije zemljišta kratki (samo jedna ili nekoliko godina) i praćeni odgovarajućedugim periodom obnavljanja (do nekoliko decenija), ovaj sistem dobro iskorišćavaograničene resurse Acrisols. Agrošumarstvo se preporučuje kao alternativa zaštite zemljišta u

odnosu na pomeranje obraĎivanja zemljišta da bi se postigli visoki prinosi bez skupihulaganja.



Zemljoradnja sa niskim ulaganjima na Acrisols nije veoma korisna. Nezahtevni, tolerantni na

kiselost usevi koji donose dobit kao što su ananas, kašu, čaj i kaučuk mogu da se uzgajaju sauspehom. Sve više oblasti su zasaĎene za palmino ulje (na primer u Malaziji i na Sumatri ).

Velike obalsti Acrisols su pod šumama, idući od visokih, gustih kišnih šuma do otvorenihšuma. Većina korenja drveća su koncentrisani u humusnom površinskom horizontu sa samo

nekoliko glavnih korena koji se šire dole u donji sloj. U Juţnoj Americi, Acrisols se takoĎemogu naći u savani. Acrisols su pogodni za proizvodnju navodnjavanih useva i useva pod

kišim samo nakon primene kreča i potpunog Ďubrenja. Rotacija godišnjih useva sa pobiljšanim pašnjakom odrţava sadrţaj organskih materija.

ALBELUVISOLS

Albeluvisols su zemljišta koja imaju, počevši u okviru 1 cm od površine zemljišta, horizontiluvijacije gline sa neregularnom ili polomljenom gornjom granicom rezultirajući u prodiranjeizbelelog zemljišnog materijala u iluvijalni horizont. Mnoga povezuju se sa: Podzoluvisols

(FAO); Sod-podzolic or Podzolic soils (Ruska Federacija); Fahlerden ( Nemačka); i

Glossaqualfs, Glossocryalfs i Glossudalfs (SAD).

Kratak opis Albeluvisols

Konotacija: Od Latinskog albus, belo, i eluere, isprati.

Matični materijal : Uglavnom neučvršćen glečerska oranica, materijali jezerskog ili rečnogporekla i eolske naslage (les – krečna naslaga).Okruženjet : Ravne do valovite ravnice pod četinarksim šumama (uključujući severne tajge) ilimešane šume. Klima je umerena do severna sa hladnim zimama, kratkim i hladnim letima, i

prosečne godišnje padavine ukupno 500 – 1 000 mm. Padavine su rasporeĎene podjednakotokom cele godine ili, u kontinentalnom delu Albeluvisol pojasa vrhunac ima je u rano leto.

Razvoj profila: Tanak, taman površinski horizont preko albičnog podpovršinskog horizontakoji se proţima u donji braon argični horizont. Privremeni redukcioni uslovi sa stagničnimšablonom boja su uobičajeni u severnim Albeluvisols.

Regionalna distribucija Albeluvisols

Albeluvisols pokrivaju proračunatih 320 million ha u Evropi, Severnoj Aziji i Centralnoj

Aziji, sa manjim pojavama u Severnoj Americi. Albeluvisols su koncentrisani u dva regiona,

svaki sa osobitim setom klimatskih uslova:

• kontinentalni regioni koji su imali perfmafrost u Plejstocenu severoistočne Evrope,severozapadne Azije i jugozapadne Kanade, koje sačinjavaju nadaleko najveće oblastiAlbeluvisols;

• oblasti sa lesom pokrivačem od peska i stare aluvijalne oblasti u vlaţnim blagim regionima,

kao što je Francuska, centalna Belgija, jugoistok Nizozemske i zapad Nemačke.

Upravljanje i upotreba Albeluvisols

Poljoprivredna pogodnost Albeluvisols ej ograničena zbog njene kiselosti, niskog nivoahranljivih materija, problema obraĎivanja i dranaĎe i zbog klime, zbog kratke sezoneuzgajanja i jakih mrazeva tokom duge zime. Albeluvisols severnih zoni tajgi su skoro potpuno

pod šumom; male oblasti se koriste kao pašnjaci ili polja za seno. U juţnoj zoni tajgi, manjeod 10 posto oblasti koje nisu pod šumama se koristi za poljoprivrednu proizvodnju. Za

stočarstvo se najviše koristi poljoprivredno zemlijšte na Albeluvisols ( proizvodnja mlečnihproizvoda i odgajanje stoke); oranice (ţitarice, krompir, šećerna repa i stočni kukuruz) igrajumanju ulogu.

U Ruskoj Federaciji, udeo zemljoradnje povećava se u juţnom i zapadnom pravcu, naročitona Albeluvisols sa većom baznom zasićenošću u donjem sloju. Sa paţljivim obraĎivanjem,



korišćenjem kreča i primenom Ďubriva, Albeluvisols mogu da proizvedu 25 – 30 toan krompira

po hektaru, 2 –5 tone ozime pšenice ili 5– 10 tona suve trave.

ALISOLS

Alisols su zemljišta koja imaju veći sadrţaj gline u donjem sloju nego u gornjem kao rezultat

pedogenetskih procesa (naročito miglracija gline) koji vode do argičnih donjih horizonta. Alisols imaju nisku baznu zasićenost na odreĎenim dubinama i visoko aktivne gline širomargičnog horizonta. Nedostaju im krečnjačke ţile kao kod Albeluvisols. Preteţno se

pojavljuju u regionima sa vlaţnim tropskim, vlaţnim subtropskim i toplim temperaturama.Mnogi Alisols povezuju se sa: Alissolos (Brazil); Ultisols sa glinom visoke aktivnosti (SAD);

Kurosols (Australija); i Fersialsols i sols fersiallitiques très lessivés (Francuska).

Kratak opis Alisols

Konotacija: Zemljiša sa niskom baznom zasićenošću na nekim dubinama; od Latinskog

alumen, alum.

Matični materijal : U širokoj raznolikosti matičnog materijala. Većina pojava Alisols

prijavljenih do sad su na proizvodima atmosferskih promena osnovne stene i nestvrdnutogmaterijala.

Okruženjet : Najčešći u brdovitoj ili breţuljkastoj topografiji, u vlaţnim tropskim, vlaţnimsubtropskim i monsunskim klimama.

Razvoj profila: Pedogenetska razlika sadrţaja gline sa niţim sadrţajem u gornjem sloju ivišim sadrţajem u donjem sloju, luţenje baznih katjoma usled vlaţnog okruţenja bezatmosferskih promena visoko aktivne gline; veoma luţni Alisols mogu da imaju albičnieluvijalni horizont izmeĎu površinskog horizonta i argičnog podhorizonta ali im nedostajukrečnjačke Albeluvisols.

Regionalan distribucija Alisols

Glavne pojave Alisols se nalaze u Lantinskoj Americi (Ekvador, Nikaragva, Venecuela,

Klumbija, Peru i Brazil), u Zapadnim Indima (Jamajka, Martinik i Sent Lucia), u Zapadnoj

Africi, Madagaskar, i u jugoistočnoj Aziji i severnoj Australiji. FAO (2001a) proračunava daoko 100 milliona ha ovog zemljišta se koristi za poljoprivredu u tropima.

Alisols se pojavljuju takoĎe i u subtropskim oblastima; moţe se naći u Kini, Japanu i na jugoistoku SAD, i manje pojave su prijavljene oko Mediteranskog mora (Italija, Francuska i

Grčka). TakoĎe se pojavljuje u vlaţnim blagim regionima.

Upravljanje i upotreba Alisols

Alisols se preteţno pojavljuju na brdovitoj ili breţuljkastoj topografiji. Generalno nestabilna

površinska zemljišta obraĎenog Alisols čini ih osetljivim na eroziju; erozijom zaravnatazemljišta su dosta česta. Toksični nivoi Al na plitkim dubinama i slabom prirodnom

plodnošću su dodatni pritisci na većinu Alisols. Kao posledica toga, mnogi Alisols

dozvoljavaju samo obraĎivanje letine plitkog korena i letina bude pogoĎena sušom u sezonisuše. Upotreba letine tolerantne na kiselost ili pašnjak niske zapremine je uobičajena.Produktivnost Alisols u poljoprivredi neophodnoj za opstanak je generalno niska jer ova

zemljišta imaju ograničeni kapacitet da se oporave od hemijske iscrpljenosti. Gde su potpunoĎubrena i kreč korišćen, letina na Alisols moţe da ima korist od značajnog CEC i dobrog

kapaciteta zadrţavanja vode i Alisols mogu na kraju da preĎu u Luvisols. Alisols se sve višekoriste za letine kao što su čaj, kaučuk ali i uljane-palme, i na nekim mestima, za kafu i

šećernu trsku.



ANDOSOLS

Andosols obuhvataju zemljišta koja se razvijaju u vulkanskom ejakulatu u skoro bilo kojoj

klimi (osim pod hiperaridnim klimatskim uslovima). MeĎutim, Andosols se takoĎe mogurazviti u drugim materijalimabogatim silikatom pod kiselim uticajima u vlaţnim i

poluvlaţnim klimama. Mnogi Andosols pripadaju: Kuroboku (Japan); Andisols (SAD);

Andosols i Vitrisols (Franciska); zemljišta vulkanskog pepela.

Kratak opis Andosols

Konotacija:: Tipično crna zemljišta vulkanskog predela, od Japanskog an, crn, i do, zemljište.

Parent material: Vulkansko staklo i ejakulat (uglavnom pepeo, ali takoĎe tuf, plavac, ugljen iostali) ili drugi materijali bogati silikatom.

Okruženje:: Breţuljkasti do planinski, vlaţni, i arktički do tropskih regiona sa širokimrasponom vegetacije.

Razvoj profila: Jak uticaj atmosferskih promena poroznih vulkanskih ejakulata ili stakla

rezultira u akumulaciju stabilnih organsko-mineralnih celina ili minerala sa ureĎenošćukratkog dosega kao što su alofan, imogolit i ferihidrit. Kisele atmosferske promene drugog

materijala bogatog silikatom u vlaţnim i pervlaţnim klimama vodi do stvaranja stabilnihorgankso-mineralnih celina.

Regionalna distribucija Andosols

Andosols se pojavljuju u vulkanskim regionima širom sveta. Vaţne koncentracije su naĎeneoko Pacifičkog kruga: na zapadnoj obali Juţne Amerike, u Centralnoj Americi, Meksiku,SAD ( Rocky Planine, Alaska), Japan, Filipinski Arhipelag, Indonesia, Papua Nova Gvineja i

Novi Zeland. TakoĎe su istaknuta na mnogim ostrvima u Pacifiku: Fiji, Vanuatu, Nova

Kaledonija, Samoa Havaji. U Africi glavne pojave Andosols se mogu naći duţ Rift Valley, u

Keniji, Rwandi i Etiopiji i na Madagaskaru. U Evropi, Andosols se pojavljuju u Italiji,

Francuskoj, Nemačkoj i Islandu. Ukupno Andosol oblasti su procenjene na nekih 110

milliona ha ili manje od 1 posto ukupne površine zemlje. Više od polovine ove oblasti se

nalazi u tropima. Andosols koji potiču od matičnog materijala koji nije vulkanski ejakulat ilistaklo pojavljuju se vlaţnim (često planinskim) regionima.

Upravljanje i upotreba Andosols

Andosols imaju veliki potencijal za poljoprivrednu proizvodnju, ali mnoga zemljišta nisuiskorišćena do njihovog kapaciteta. Andosols su uglavnom plodna zemljišta, naročitoAndosols u srednjem ili bazičnom vulkanskom pepelu i koja nisu izloţena prekomerenom

luţenju. Jaka fosfatna zgusnutost Andosols (izazvana aktivnim Al i Fe) je problem.

Ameliorativne mere da bi se smanjio ovaj efekat uključuju primenu, kreča, silikata, organskog

materijala i fosfatnih Ďubriva. Andosols zemljišta su laka za kultivaciju i imaju dobro ukorenjavanje i osobine prezervacijevode. Veoma hidrirana Andosols zemljišta je teško orati zbog njihovog niskog kapacitet

drţanja i njihove viskoznosti.Andosols zemljišta se koriste za sadnju raznih letina uključujući šećernu trsku, duvan, indijskikrompir (tolerantan na niski nivo fosfata), čaj, povrće, pšenica i voćnjaci. Andosols zemljištana strmim padinama je najbolje ostaviti pod šumom. Kultivacija pirinčanih polja je glavnokorišćenje Andosols zemljišta u nizijama sa plitkom površinskom vodom.

ANTHROSOLS

Anthrosols obuhvataju zemljišta koja su bila modifikovana ljudskim aktivnostima, kao što je

dodavanje organskog materijala ili otpada iz domaćinstva, navodnjavanje i kutivacija. Grupauključuje zemljišta drugačine poznata kao: Plaggen zemljišta, Paddy zemljišta, Oasis



zemljišta, Terra Preta do Indio (Brazil), Agrozems (Ruska Federacija), Terrestrische

anthropogene Böden (Nemačka), Anthroposols (Australijaa), i Anthrosols (Kina).

Kratak opis Anthrosols

Konotacija: Zemljišta sa istaknutim karakteristikama koje su rezultat ljudskih aktivnosti; od

Grčkog anthropos, ljudsko biće. Matični materijal : Bukvalno bilo koji materijal zemljišta, modifikovan dugom-stalnom

kultivacijom ili dodavanjem materijala.

Okruţenje: U mnogim regionima gde su se ljudi bavili poljoprivredom dugo vremena.

Razvoj profila: Uticaj ljudi je obično ograničen na površinski horizont; raslojavanje horizonta

zakopanog zemljišta moţe i dalje da bude netaknuto na nekim dubinama

Regionalna distribucija Anthrosols

Anthrosols se moţe naći svuda gde su se ljudi dug vremenski period bavili poljoprivredom.Anthrosols sa plagičnim horizontima su najučestaliji u severozapadnoj Evropi. Zajedno saAnthrosols sa teričnim horizontom, oni pokrivaju više od 500 000 ha.

Anthrosols sa iragričnim horzontima se pronalaze u navodnjavanim oblastima u suvimregionima, na primer u Mesopotamiji, u blizini oaza u pustinjskim oblastima i u delovima

Indije. Anthrosols sa antrakvičnim horizontom iznad hidraričnog horizonta ( paddy soils-

zemljišta pirinčanih polja) zauzimaju ogromne oblasti u Kini i u delovima Juţne i JugoistočneAzije (na primer Šri Lanka, VietNam, Tajland i Indonezija). Anthrosols sa hortičnimhorizontima se pronalaze širom sveta gde su ljudi Ďubrili zemljište sa otpadom iz domaćinstvai gnojivom. Terra Preta do Indio U Amazonskom Regionu Brazila pripada ovoj grupi.

Upravljanje i upotreba Anthrosols

Plagični horizonti imaju povoljne fizičke osobine (poroznost, ukorenitost i vlaga), ali mnoga

imaju manje zadovoljavajuće hemijske karakteristike (kiselost, i nedostatak hranljivihmaterija). Raţ, zob, ječam, krompir i takoĎe zahtevnija šećerna repa i jara pšenica suuobičajena letina u Evropskim Anthrosols sa plagičnim horizontima. Pre pojave hemijskih

Ďubriva, prinosi raţi su bili 700 – 1 100 kg/ha, ili 4 – 5 puta količnia od upotrebljenog semena.Dana, ova zemljišta primaju velikodušne doze Ďubriva i prosečni prinosi po hektaru za raţ,

ječam i jaru pšenicu su 5 000, 4 500 and 5 500 kg, ponaosob. Šećerna repa i krompir proizvode 40 – 50 tona/ha. Danas, sve se više koriste za proizvodnju silaţnog kukuruza i trave;

proizvodni nivo po hektaru od 12 –13 tona suvog silaţnog kukuruza i 10– 13 tona suve trave se

smatraju normalnim. Na nekim mesitma, Anthrosols sa plagičnim horizontom se koriste zarasadnike drveća i hortikulturu. Dobra drenaţa i taman boja površinske zemlje (ranozagrevanje u proleće) omogućavaju oranje i sejanje ili saĎenje rano u sezoni. Zemljišta sa

dubokim plagičnim horizontom u Nizozemskoj su bila traţena za kultivaciju duvana do 1950.Anthrosols sa hortičnim horizontom su kuhinjska zemljišta. Dobro-poznati primeri su

smešteni na rečnim terasama u juţnom Maryland, SAD, i duţ reke Amazon u Brazilu. Imaju

dubok, crn gornji sloj formiran u slojevima kuhinjskog otpada (uglavnom ljuske od ostriga,

riblje kosti, itd.) od ranih Indijanskih naseobina..

Duga-stalna mokra kultivacija pirinča vodi do antrakvičnog horizonta sa donjim hidragričnimhorizontom. Pudlovanje pirinčanih polja (podrazumevaju destrukciju prirodne strukture

zemljišta intenzivnim obraĎivanjem kada je zemljište zasićeno vodom) je uraĎeno namerno,inter alia da bi se smanjili gubici filtriranja.

Anthrosols sa iragričnim horizontima se formiraju kao rezultat dugotrajne sedimentacije

(uglavnom prah) iz vode za navodnjavanje. Poseban slučaj je pronaĎen u depresijama gde su

letine suve zemlje obične zasaĎene na nagraĎenim grebenima koji se zamenjuju sa drenaţnim brazdama. Originalni profil zemljišta grebenskih oblasti je zakopan pod debelim slojem



dodatog materijala zemljišta. Greben-i- brazda sistem je poznat iz takvih različitih okruţenjakao mokre šume zapadne Evrope i obalske močvare jugoistočne Azije gde su grebeni

postavljeni za letinu suve zemlje i pirinač se gai u plitkim oblastima rovova.

U delovima zapadne Evrope, naročito u Irskog i Ujedinjenom Kraljevstvu, krečni materijal( na primer, obalski pesak) je donešen u oblasti sa kiselim Arenosols, Podzols, Albeluvisols i

Histosols. Konačno ovi modifikovani površinski slojevi mineralnog materijala pretvaraju se uterične horizonte koji daju zemljištu unapreĎene osobine za obradive letine od originalnog

površinskog zemljišta. U Centralnom Meksiku, duboko zemljište je stvoreno od jezerskihsedimenta bogatih organskim materijama, tako formirajući sistem veštačkim ostrva i kanala(chinampas). Ova zemljišta imaju terični horizont i bila su najproduktivnija zemljišta Astečkeimperije; sada je većina ovog zemljišta pogoĎena dodavanjem mineralnih soli.

ARENOSOLS

Arenosols sadrţe peskovita zemljišta uključujući oba zemljišta nastala u ostatku peska nakongin situ atmosferskih promena uobičajenih sedimenta bogatih kvarcom ili stena, i zemljištanastalih u nedavno deponovanom pesku kao što su pustinjeske dine i obalno zemljište.Odgovarajuća zemljišta u drugim klasifikacionim sistemima uključuju Psamments Taskonomije Zemljišta SAD i sols minéraux bruts i sols peu évolués u Francuskom

klasifikacionim sistemu CPCS (1967). Mnogi Arenosols pripadaju Arenic Rudosols

(Australija), Psammozems (Ruska Federacija) i Neossolos (Brazil).

Kratak opis Arenosols

Konotacija: Peskovita zemljišta; od Latinskog arena, pesak.

Matični materijal : Neučvršćen, na nekim mestima krečni, prelociran materijal peskovite

teksture; relativno male oblasti Arenosols pojavljuju se u silikatnim stenama pod ekstremnim

atmosferskim uticajima.

Okruženje: Od vlaţnog do stalno-vlaţnog, i od ekstremno hladnog do ekstremno vrućeg,oblici zemljišta variraju od nedavnih dina, obalskih grebena i peskovitih ravnica; vegetacijaide od pustinja sa razasutom vegetacijom (uglavnom travaa) do blagih šuma.

Razvoj profila: U suvim oblastima, ima malo ili nikavog razvoja zemljišta. Arenosols u stalno

vlaţnim tropima imaju tendenciju da razviju debeo albičan eluvijacijski horizont (saspodičnim horizontom ispod 200 m od površine zemljišta) dok većina Arenosols vlaţnihblagih zona pokazuje znake promena ili transporta humusa, Fe ili gline, ali suviše slabe da bise uradila dijagnoza.

Regionalna distribucija Arenosols

Arenosols su jedna od najrasprostranjenijih RSG na svetu; uključujući ţivi pesak i aktivne

dine, one pokrivaju 1 300 milliona ha, ili 10 posto od površine zemljišta. Ogromna prostranstva dubokog eolskog peska su pronaĎena na visoravnima Centralne Afrike izmeĎuekvatora i 30 °S. Ovi Kalahari Peskovi formiraju najveće telo peska na svetu. Druge oblasti

Arenosols pojavljuju se u Sahelian regionu Afrike, raznim delovima Sahare, centralnoj i

zapadnoj Australiji, Bliskom Istoku i Kini. Peskovite obalske visoravni i obalske dine su

manjeg geografskog opsega.

Mada se većina Arenosols pojavljuje u aridnim i semi-aridnim regionima, ona su tipičnoazonalna zemljišta; nalaze u najširem mogućem rasponu klima, od veoma aridnih do veomavlaţnih i od hladnih do toplig. Arenosols su široko rasprostanje u eolskim oblastima ali se

takoĎe pojavljuju i u mor skom, obalskom, priobalskom i jezerskom pesku i u krupno-

zrnastom pokrivaču atmosferskih promena od silikatne stene, uglavnom peščani kamen, kvarc

i granit. Nema ograničenja godištu ili periodu u kom se odigralo formiranje zemljišta.



Arenosols se pojavljuje na veoma starim površinama kao i veoma skorašnjim formacijamazemljišta, i mogu biti povezana sa skoro bilo kojom vrstom vegetacije.

Upravljanje i upotreba Arenosols

Arenosols se pojavljuju u različitim okruţenjima, i mogućnosti da se koristi za poljoprivredu

variraju shodno tome. Karakteristike koje svi Arenosoli imaju zajednočko je njihova krupnatekstura, koeficijent propusnosti i nisku vodu i nizak kapacitet čuvanja hraniljivih materija. Sa

druge strane, Arenosols nude lakoću kultivacije, ukorenjavanje i branje korova i gomoljaste

letine.

Arenosols na aridnim zemljištima, gde je godišnja padavina manja od 300 mm, se preteţnokoriste za obimne (nomadske) ispaše. Suva zemljoradnja je moguća gde godišnja padavinaprevazilazi 300 mm. Niska koherentnost, mali kapacitet čuvanja hraniljivih materija i visokasenzitivnost na eroziju su ozbiljna ograničenja Arenosols u suvim zonama. Dobri prinosi ţita,

bostana, mahunastog povrća i stočne hrane na navodnjavanim Arenosols, ali visoki gubitci

filtriranja mogu da učine navodnjavanje površina neizvodivim. Navodnjavanje putemkapanja, moguće kombinovano sa paţljivim doziranjem Ďubr iva, mogu da poprave situaciju.

Mnoge oblasti sa Arenosols zemljištima u Sahelian zoni (godišnja padavina 300 – 600 mm) suprelazne do Sahare, i njihova zemljišta su pokrivena sa retkom vegetacijom. Nekontrolisana

ispaša i čišćenje za obraĎivanje bez odgovarajućih mera očuvanja zemljišta mogu vrlo lako daučine ovo zemljište nestabilnim i preobrate ga u pokretne dine.

Arenosols u vlaţnim i poluvlaţnim umerenim klimatskim zonama imaju slična ograničenjakao ona u suvim zonama, mada je suša manje ozbiljno ograničenje. U nekim slučajevima, naprimer, hortik ultura, slabo očuvanje vode Arenosols se smatra prednošću jer se zemljištazagreju rano u sezoni. U mešanim sistemima ratarstva (koja se mnogo uobičajenija) saţitaricama, stočnom hranom i pašnjacima, dopunsk navodnjavanje prskalicama se koristi

tokom suvih perioda. Veliki deo Arenosols zone sa blagom klimom je pod šumom, ili šuma

za proizvodnju ili prirodnim u paţljivio korišćenim prirodnim rezervama.Arenosols u vlaţnim tropima je najbolje ostaviti pod njihovom prirodnom vegetacijom,naročito Arenosolos sa albičnim horizontom pod jakim uticajem atmosferskih promena. Kakosu svi hraniljivi elementi skoncentrisani u biomasi i u organskoj materiji zemljišta, čišćenjezemlje bi neizbeţno proizvelo neplodno zemljište bez ekološke ili ekonomske vrednosti. Pod

šumom, zemlja još uvek moţe da proizvodi drvenu (na primer. Agathis spp.) i drvo za pulpu i

industriju papira. Stalno obrĎivanje godišnjih letina bi zahtevalo dodatne napore koji običnonisu ekonomski opravdani. Na nekim mestima na Arenosols zemljištima su zasaĎenevišegodišnje biljke kao što je kaučuk i biber; na zemljištima sa obalskim peskom kokos,kašu, ananas, naročito gde ima vode dobrog kvaliteta u blizini sistema korenja. Gromoljasata

letina ima prednost zbog lakoće branja, naročito manioka, sa njenom tolerancijom prema

niskom nivou hranljivih materija. Kikiriki i bambara mogu se naći na boljim zemljištima.Arenosols i srodna zemlijšta sa peskovitom površinskom teksturom u nekim regionima (na primer zapadna Australija i delovi Juţne Afrike) mogu biti podloţna razvoju odbijanja vode,izazvano hidrofobnim eksudatama gljiva na zemljištu koje su kao sloj preko peska. Odbijanje

vode je najintenzivnije nakon dugih sušnih perioda, suvog vremena i vodi do karakterističneinfiltracije vode. Misli se da ovo ima ekološki značaj u promovisanju diverziteta biljnih vrsti(na primer Namaqualand). Sredstva za olakšavanje kvašenja (površinski-aktivne tvari kao što

je kalcijum lignosulphonate) se ponekad koriste da se postigne ujednačeniji prodor vode kodnavodnjavanja. Farmeri pšenice na suvom-zemljištu u Austarliji kopaju glinu i primenjuju jena svoje peskovito zemljište sa specijalizovanom mašinerijom. Rezulati (ujednačenije nicanjei bolja efikasnost herbicida) mogu biti ekonomski atraktivni gde je dostupan lokalni izvor

gline.



CALCISOLS

Calcisols primaju zemljišta u kojima ima značajne sekundarne akumulacije kreča. Calcisols

su uobičajena sa visokim krečnim matičnim materijalom i široko rasprostranjeni u aridnim isemi-aridnim okruţenjima. Nakdašnji nazivi korišćeni za mnoge Calcisols uključuju iPustinjsko zemljište i Takyrs. U Taksonomiji zemljišta SAD, većina njih pripada grupi

Calcids.

Kratak opis Calcisols

Konotacija: Zemljišta sa značajnom akumulacijom sekundarnog kreča; od Latinskog calx,

kreč.

Matič ni materijal: Uglavnom aluvijalne, koluvijalne i eolske naslage bazno-bogatog

materijala..

Okruženje: Ravna do breţuljksta zemlja u aridnim i semi-aridnim regionima. Prirodan

vegetacija je retka i dominira kserofitno šiblje i drveće i/ili jednodevna trava. Razvoj profila: Tipični Calcisols imaju bledo braon površinski horizont; značajna sekundarnaakumulacija kreča pojavljuje se u okviru 100 cm od površine zemlijšta.

Regionalna distribucija Calcisols

Teško je izmeriti veličinu Calcisol zemljišta širom sveta sa bilo kojom merom tačnosti.Mnoga Calcisols zemljišta se pojavljuju zajedno sa Solonchaks koja su zapravo Calcisols pod

uticajem soli i/ili sa drugim zemljištima koja imaju sekundarnu akumulaciju kreča koja se neizdvajaju kao Calcisols. Ukupna površina Calcisol oblasti vrlo moguće je oko 1 000 miliona

ha, skoro sve u aridnim i semi-aridnim tropskim i subtropskim oblastima obe hemisfere.

Upravljanje i upotreba Calcisols

Ogromne oblasti takozvanog prirodnog Calcisols zemljišta su pod ţbunjem, travom i

zeljastim biljkama i koriste se za ekstenzivnu ispašu. Letina tolerantna na sušu kao što jesuncokret moţe da se gaji bez dodatnog navodnjavanja najbolje nakon jedne ili nekolikogodina neobraţivanja, ali Calcisols dostiţu svoju punu produktivnost samo gde se paţljivonavodnjavaju. Obimne oblasti Calcisols zemlišta se koriste za proizvodnju navodnjavaneozime pšenice, dinje i pamuk u Mediteranskoj oblasti. Sirak (kineska šećerna trska) i stočnahrana kao što je Rhodes trava i alfalfa, su tolerantni na visoke nivoe Ca. Nekih 20 vrsta

povrtne letine su uspešno uzgajani na navodnjavanim Calcisols Ďubreni sa azotom (N),

fosforom (P) i mikroelementima ( Fe gvoţĎe i cink [Zn]).

Navodnjavanje u brazdama je superiornije od basenskog navodnjavanja na ugašenimCalcisols zato što smanjuje površinsku koru/grudvanje i smrtnost sadnog materijala. Na

nekim emstima oranje zemljišta je oteţano zbog kamenite površine zemlišta i/ili

petrokalcičnog horizonta na plitkim dubinama.

CAMBISOLS

Cambisols kombinuju zemljišta sa barem jednom podpovršinskom formacijom zemljišta uzačetku. Transformacija matičnog materijala je evidentna iz formacije strukture i većinombraonkastog gubljenja boja, rastućeg procenta gline, i/ili uklanjanja karbonata. Ostaliklasifikacioni sistemi nazivaju mnoga Cambisol zemljišta: Braunerden ( Nemačka), Sols bruns

(Francuska), Brown soils/Brown Forest soils (stariji SAD sistem), ili Burozems (Ruska

Federacija). FAO je usvojio naziv Cambisols, od Brazila (Cambissolos); Taksonomija

zemljišta SAD klasifikuje većinu ovih zemljišta kao Inceptisols.



Kratak opis Cambisols

Konotation: Zemljišta sa barem početkom raslojavanja horizonta u donjem sloju zemljištaevidentnim iz promene u strukturi, boji, sadrţaju gline ili karbonata; od Italijanskog

cambiare, promeniti se.

Matični materijal: Srednje i sitne teksture materijal nastao iz širog opsega stena.

Razvoj profila: Cambisols se karakterišu po blagom ili srednjem atmosferskom uticaju namatični magterijal i nedostatkom primetnih količlina iluvijalne gline, or ganske materije, Al

i/ili Fe jedinjenja.

Okruţenje: Ravan do planinski teren u svim klimama; širok opseg vrsta vegetacije.

Regionalna distribucija Cambisols

Cambisol zemljišta pokrivaju procenjenih 1 500 miliona ha širom sveta. Ova RSG je naročitodobro prikazana u blagim i severnim oblastima koje su bile pod uticajem zaleĎivanja tokomPleistocene, delom zato što je matični materijal zemljišta još uvek mlad, ali takoĎe zato što jeformacija zemljišta spora u hladnim regionima. Ciklusi erozije i uklanjanja zemljištaobjašnjavaju pojavu Cambisol zemljišta u planinskim regionima. Cambisol zemljišta

pojavljuju se u suvim regionima ali su manje uobičajeni u vlaţnim tropima, severnim i suvimregionima. Mlade aluvijalne ravnice i zaravni Ganges – Brahmaputra sistema su verovatno

najveće neprekidne površine Cambisol zemljišta u tropima. Cam bisol zemljišta su takoĎeuobičajena u oblastima sa aktivnom geološkom erozijom, gde se mogu pojaviti u vezi sazrelim tropskim zemljištima.

Upravljanje i upotreba Cambisols

Cambisol zemljišta uopšteno čine dobro poljoprivredno zemljišta i koriste se intenzivno.Cambisol zemljišta sa visokom baznom zasićenošću u blagoj zoni su meĎu najproduktivnijimzemljištima na svetu. Kiselija Cambisol zemljišta, mada manje plodna, se koriste za mešanuzemljoradnju, ispašu i šume. Cambisol zemljišta na strmim kosinama je najbolje očuvati podšumama; ovo je naročito istina za Cambisol zemljišta u planinskim krajevima.

Cambisol zemljišta na navodnjavanim alivijalnim ravnicama u suvoj zoni se in tenzivno

koriste za proizivodnju hrane i uljne letine. Cambisol zemljišta na breţuljkastim ili brdovitimterenima se koriste za razne godišnje i višegodišnje letine ili se koriste kao zemljište zaispašu.Cambisol zemljišta u vlaţnim tropima su tipično siromašna u hranljivim materijama ali su jošuvek bogatija od povezanih Acrisol ili Ferralsol i imaju veći CEC. Cambisol zemljišta sauticajem podzemnih voda u aluvijalnim ravnicama ili visoko produktivnim zemljištima

pirinčanih polja.

CHERNOZEMSChernozems su zemljišta sa debelim crnim površinskim slojem koji je bogat organskommaterijom. Rusku naučnik za zemljište Dokuchaev uzeo je naziv Chernozem 1883 da obeleţitipično zonsko zemljište stepa visoke trane u kontinentalnoj Rusiji. Mnoga Chernozemzemljišta odgovaraju: Krečna Crna Zemljišta (stariji SAD sistem); i Kalktschernoseme

( Nemačka); Chernosols (Francuska); Eluvirana Crna Zemljišta (Kanada); nekoliko podreda

(naročito Udolls) Mollisol zemlijšta (SAD); i Chernossolos (Brazil).

Kratak opis Chernozems

Konotacija: Crno zemljište bogato organskom materijom; od Ruskog chernij, crn, i zemlja,

zemlja.

Matični materijal : Većinom eolski i isprani eolski sedimenti (les-krečna naslaga).



Okruţenje: Regioni sa kontinentalnom klimom sa hladnim zimama i vrućim le tima, koja su

suva barem u kasno leto, u ravnim do valovitim ravnicama sa vegetacijom visoke trave (šumau severnoj tranzicionoj zoni).

Razvoj profila: Tamno braon do crnih moličnih površinskih horizonta, u mnogim slučajevimaiznad kambičnog ili argičnog podpovršinskog horizonta; sa sekundarnim karbonatima ili

kalcičnim horizontom u donjem sloju zemljišta.

Regionalna Distribucija Chernozem zemljišta

Chernozem zemljišta pokrivaju procenjenih 230 miliona ha širom sveta, uglavnom u stepama

Evroazije i Severne Amerike, severno od zone sa Kastanozem zemljištima

Upravljanje i upoterba Chernozems

Ruski naučnici za zemljište rangiraju duboka, centralan Chernozem zemljišta meĎu najbolajzemljišta na svetu. Sa manje od polovine svih Chernozem zemljišta u Evroaziji koja se koriste

za obraĎivanje, ova zemljišta sačinjavaju ogroman resurs za budućnost. Očuvanje povoljnestrukture zemljišta kroz blagovremeno obraĎivanje i paţljivo navodnjavanje na niskim

stopama navodnjavanja sprečava odnošenje i eroziju. Primena P Ďubrija je neophodna zavisoke prinose. Pšenica, ječam i kukuruz su glavne letine koje se uzgajaju, uz druge letine zaishranu i povrće. Deo oblasti Chernozem zemljišta se koristi za uzgajanje stoke. U severnom

blagom pojasu, mogući period uzgajanja je kratak i glavne letine koje se uzgajaju su pšenica i ječam, na nekim mestima rotirajući ih sa povrćem. Kukuruz se dosta uzgaja u toplom blagom

pojasu. Proizvodnja kukuruza ima tendenciju da stagnira u suvljim godinama osim ako se

letina navodnjava adekvatno.

CRYOSOLS

Cryosol zemljišta obuhvataju mineralna zemljišta formirana u permafrost okruţenju. Gde jevoda prisutna, pojavljuje se primarno u obliku leda. Kriogenski procesi su dominantni procesi

za formiranje zemljišta. Cryosol zemljišta su poznata kao permafrost zemljišta. Ostala

uobičajena imena za mnoga Cryosol zemljišta su: Gelisols (SAD), Cryozems (Ruska

federacija), Kriomorfna zemljišta i Zemljišta Polarne pustinje.

Kratak opis Cryosol zemljišta

Konotacijan: zemljišta pod uticajem mraza, od Grčkog kryos, hladno.

Matični materijal: Širok spektar materijala, uključlujući ledničke površine i eolske, aluvijalnei koluvijalne ostatke.

Okruženej: Ravne do planinske oblasti na Antarktičkim, Artičkim, subartičkim i severnimregionima pod uticajem permafrosta, Flat to mountainous areas in Antarctic, Arctic, subarctic

and boreal regions affected by permafrost, naročito u depresijama. Cryosol zemljišta su povezana sa retko do neprekdino vegetiranim tundrama, otvorenim četinarima i zatvorenimčetinarima ili mešanim četinarskim i listopadnim šumama.Razvoj profila: U prisustvu vode, kriogenski procesi proizvode krioturbulacijske horizonte,

smrznuta uzdignuća, termalno pucanje, segregaciju leda i išaran mikroreljef.

Regionalna distribucija Cryosol zemljišta

geografski, Cryosol zemljišta su cirkumpolarna u obe i Severnu i Juţnu Hemisferu. Pokrivajuprocenjenih 180 miliona km2, ili oko 13 posto od globalne površine zeljišta. Cryosolzemljišta se pojavljuju u permafrost regionima Arktika, i široku su rasprostranjena u

subarktičkoj zoni, nepovezana u severnoj zoni, i sporadična u blaţim planinskim zonama.

Glavne oblasti sa Cryosol zemljištima su u Ruskoj Federaciji (100 miliona ha), Kanada (25 miliona ha), Kina (19 miliona ha), Aljaska (11 miliona ha), i u delovima Mongolije.



Manje pojave su prijavljene iz severne Evrope, Grenland i delovi Antartika bez leda.

Upravljanje i upotreba Cryosol zemljišta

Prirodne i ljudima indukovane biološke aktivnosti u Cryosol zemljištima ograničene su naaktivni površinski sloj koji se topi svakog lega i takoĎe štiti donji permafrost. Uklanjanje

tresetnog sloja na vrhu zemljišta ili sa vegetacije i/ili remećenje površinskog zemljišta čestovodi do promena dubine permafrosta i do brzih i drastičnih promena okruţenja, sa mogućomštetom na graĎevinama.Većina oblasti Cryosol zemljišta u severnoj Americi i Evroaziji su u prirodnom stanju i

podrţavaju dovoljno vegetacije za ispašu ţivotinja, kao što su američki severni jelen, iras, imošusni bikovi. Velika krda američkog severnog jelena još uvek migriraju sezonski u severnideo Severne Amerike; stada irvasa su vaţna industrija u velikim severnim oblastima, naročitou severnoj Evropi. Prekomerena ispaša vodi brzo do erozije i drugih ekoloških šteta.Ljudske aktivnosti, uglavnom vezane za poljoprivredu, proizvodnju gasa i nafte, i rudarenja,

su imale glavni uticaj na ova zemljišta. Jak termokarst (zemljište koje se formira kada se otopipermafrost) se pojavio na zemljištu očišćenom za poljoprivredu. Nepravilno upravljanje

cevovoda i rudarenja moţe da izazove isipanje nafte i hemijsko zagaĎenje koje pogaĎe širokeokruţenje.

DURISOLS

Durisol zemljišta se uglavnom povezuju sa starim površinama u aridnim i semiaridnimokruţenjima i podrazumevaju veoma plitka do osrednje duboka, osrednje dobro do dobro

drenirana zemljišta koja sadrţe cementiran sekundarni silicijum dioksid (SiO2) u okviru 100

cm od površine zemljišta. Mnoga Durisol zemljišta su poznata kao: hardpan soils (Australija),

dorbank (Juţna Afrik a), Durids (SAD), ili kao duripan faza drugih zemljišta, na primer Calcisols (FAO).

Kratak opis Durisol zemljišta

Konotacija: Zemljišta sa očvrsnutim sekundarnim silicijum dioksidom; od Latinskog durus,

htvrd.

Matični materijal : Materijali bogati silikatom, uglavnom aluvijalni i koluvijalni depoziti svih

klasa teksture.

Okruženje: Ravne i blago nakošene aluvijalne ravnice, terase i blage kosine predgorja uaridnim i semi-aridnim i Mediternskim oblastima.

Razvoj profila: Zemljišta pod jakim uticajem atmosferskih promena sa tvrdim slojemsek undarnog silicijum dioksida (petrodurični horizont) Strongly weathered soils with a hard

layer of secondary silica ( petroduric horizon), erodirana Durisol zemljišta sa otkrivenim

petroduričnim horizontom su uobičajena na blago iskošenim terenima.

Regionalna distribucija Durisol zemljišta

Prostrane oblasti Durisol zemljišta pojavljuju se u Australiji, u Juţnoj Africi i Nambiji, i uSAD (naročito Nevada, Kalifornija i Arizona); manje pojave su prijavljene iz Centralne iJuţne Amerike i iz Kuvajta. Durisol zemljišta su relativno novo uvedena u internacionalnojklasifikaciji zemljišta i često nisu mapirana kao takva. Tačno uputstvo o njihovoj proširenostinije još uvek dostupno.

Upravljanje i upotreba Durisol zemljišta

Poljoprivredna upotreba Durisol zemljišta je ograničena na obimne ispaše (račerska zemlja).

Durisol zemljišta u prirodnim okruţenjima generalno podrţavaju dovoljno vegetacije dasuzbiju eroziju, ali na drugim mestima erosija površinskog zemljišta je široko rasprostranjena.



Stabilni predeli se pojavljuju u suvim oblastima gde su Durisol zemljišta erodirala donjihovoj otpornog duripan sloja. Durisol zemljišta mogu da se obraĎuju sa uspehom gde jedostupno odgovarajuće navodnjavanje. Petrodurični horizont će moţda trebati da se polomi iliukloni u potpunosti ukoliko formira barijeru za penetraciju korenja i vode. Suvišne količinerastvorljive soli mogu da utiču na Durisol zemljišta u nisko poloţenim oblastima. Tvrd

duripan materijal se široko koristi u izgradnji puteva.

FERRALSOLS

Ferralsol zemljišta predstavljaju klasična, duboko atmosferski pogoĎena, crvena ili ţutazemljišta vlaţnih tropa. Ova zemljišta imaju raširene granice horizonata, skupljanje glinekojim dominira glina niske aktivnosti (uglavnom kaolinit) i visoki sadrţaj seskvioksida.

Lokalna imena se obično odnose na boju zemljišta. Mnoga Ferralsol zemljišta su poznatakao: Oxisols (SAD); Latossolos (Brazil); Alítico, Ferrítico and Ferralítico (Kuba); Sols

ferralitiques (Francuska); and Ferralitic soils (Ruska Federacija).

Kratak opis Ferralsol zemljišta

Konotacija: Crvena i ţuta tropska zemljišta sa visokim sadrţajem seskvioksida; od Latinskog ferrum, gvoţĎe, i alumen, alum.

matični materijal : Materijal pod jakim uticajem atmosferskih promena, stare, stabilne

geomorfološke površine; učestalije u materijalu pod atmosferskim uticajem bazične stenenego silikatnog materijala.

Okruţenje: Obično u nivou breţuljkaste zemlje Pleistocene ili starije, reĎe na mlaĎim,stenama lako pod uticajem atmosferskih promena. Diurnalna (Perhumid) ili vlaţna klimatropa; manje pojave na drugim mestima se smatraju ostacijma iz prošlih doba sa toplijim imokrijim klimama od danas.

Razvoj profila: Dubok i intenzivan uticaj atmosferskih promena je rezultirao u ostacima

koncentracije izdrţljivog primarnog materijala (na primer kvarc) pored seskvioksida i

kaolinita. Ova minerologija i relativno nizak pH objašnjavaju stabilnu mikrostrukturu(pseudo-pesak) i ţućkaste (goethite) ili crvenkaste (hematit) boje zemljišta.

Regionalna distribucija Ferralsol zemljišta

Prostranstvo koje Ferralsol zemljišta pokrivaju širom sveta se procenjuje na nekih 750miliona ha, skoro ekskluzivno u vlaţnim tropima na kontinentalnim štitovima Juţne Amerike(naročito Brazil) i Afrika (naročito Kongo, Demokratska Republika Kongo, juţna CentralnaAfrička Republika, Angola, Gvineja i istočni Madagaskar ). Van kontinetalnih štitova,Ferralsol zemljišta su ograničena na regione sa stenama na koje lako utiču atmosferske

promene i vruće i vlaţne klime, na primer u jugoistočnoj Aziji.

Upravljanje i upotreba Ferralsol zemljišta

Većina Ferralsol zemljišta ima dobre fizičke osobine. Dobru dubinu, dobru propustljivost istabilnu mikrostrukturu čine Ferralsol zemljišta manje podloţnim eroziji od većine drugihtropskih zemljišta koja su pod uticajem atmosferskih promena. Vlaţna Ferralsol zemljišta susipkava i laka za rad. Dobro su drenirana ali ponekad mogu biti osušena zbog njihovog niskogkapaciteta zadrţavanja vode.Hemijska plodnost Ferralsol zemljišta je siromašna; minerali pod atmosfer skim uticajem su

odsutni ili retki, i retencija katjona od strane mineralne frakcije zemljišta je slaba. Pod prirodnom vegetacijom, hranljivi elementi koje uzima korenje se na kraju vraća na površinuzemljišta sa lišćem koje opada i drugima ostacima biljki. Masa svih kruţnih hraniljivih

materija biljaka je u biomasi; dostupne hranljive materije u zemljištu su skoncentrisane uorganskoj materiji zemljišta. Ukoliko je proces kruţenja hranljivih materija prekinut, na



primer, po niskom unosu sedentarnih substanci, zona korena će brzo postati iscrpljena od svihhranljivih materija.

Odrţavanje plodnosti zemljišta Ďubrenjem, prekrivačem od slame i/ili adekvatnim (t.j.dovoljno dugim) periodima neobraĎivanja ili poljoprivredno-šumarskom praksom, iprevencija erozi je površine zemljišta su vaţni uslovi upravljanja.

Jaka retencija (fiksiranje) P je karakterističan problem Ferralsol zemljišta (i nekoliko drugihzemljišta na primer Andosols). Ferralsol zemljišta su takoĎe niska u sadrţaju N, K,

sekundarnih hranljivih materija (Ca, Mg i S), i nekih 20 mikro hranljivih materija. Nedostatak

silicijum dioksida je moguć gde se gaji letina koja zahteva mnogo silicijum dioksida (na

primer, trava). Na Mauricijusu, zemljište se testira na silicijum dioksid i Ďubri se sanadoknadama za isti. Mangan i cinka, koji su vrlo rastvorljivi na niskim pH, mogu u nekom

trnutku da dostignu toksični nivo u zemljištu ili da postanu deficitarni nakon intenzivnogluţenja zemljišta. Na nedostatak bora i bakra se takoĎe moţe naići.Upotreba kreča je način podizanja nivoa pH zakorenjenih površinskih zemljišta. Upotrebakreča se bori sa Al toksičnosti i povećava ECEC. Sa druge strane, sniţava kapacitet razmeneaniona, što moţe da dovede do kolapsa strukturnih elemenata. Prema tome, učestale maledoze kreča ili bazne (tomasove) šljake su bolje od jedne masivne primene; 0.5– 2 tone/hakreča ili dolomita su normalno dovoljni da obezbede Ca kao hranljivi element i da amortizuju

nizak pH zemljišta mnogih Ferralsol zemljišta. Površinska primena kalcijum sulf ata, kao

odgovarajuća mobilna forma za Ca, moţe da uveća dubinu razvoja korena letine (pored toga,sulfat u kalcijum sulfatu reaguje sa seskvioksidom da proizvede efekat „samo-stvaranje

kreča“) Ova relativno nova inovacija se sada široko primenjuje, naročito u Brazilu.

Odabir Ďubriva i modul i blagovremensot primene Ďubriva odreĎuje u velikoj meri uspeh poljoprivrede na Ferralsol zemljištima. Slabo-ispuštajući fosfati (fosfatna stena) primenjen nanivou nekoliko tona po hektaru eliminiše nedostatak P nekoliko godina. Za brzi miks, mnogo

rastvorljiviji dubli ili trodupli superfosfat se koristi, neophodan u mnogo manjim količinama,naročito ako se stavlja u blizini korena. Opcija fosfatne stene je verovatno ekonomski odrţiva

jedino gde je dostupna lokalno i kada drugo P Ďubrivo nije lako za nabaviti.Sedentarni farmeri ţivotnih namirnica i odgajivači koji se prebacuju uzgajaju na Ferralsol

zemljištima raznovrsne godišnje i višegodišnje letine. Opseţna ispaša je takoĎe uobičajena iznačajne oblasti Ferralsol zemljišta se uopšte ne koriste za poljoprivredu. Dobro fizičkeosobine Ferralsol zemljišta i često vodoravna topografija će ohrabriti intenzivnije oblikezemlje ukoliko problemi izazvani slabim hemijskim osobinama mogu da se prevaziĎu.

FLUVISOLS

Fluvisol zemljišta su genetski mlada, azonalna zemljišta u aluvijalnim nanosima. NazivFluvisols moţe biti obmanljiv u smislu da ova zemljišta nisu ograničena samo na rečne

sedimente (Latinski fluvius, reka); takoĎe se pojavljuju u jezerskim i morskim nanosima.Mnoga Fvulisol zemljišta su u vezi sa: Aluvijalna zemljišta (Ruska Federacija); Hydrosols

(Australija); Fluvents and Fluvaquents (SAD); Auenböden, Marschen, Strandböden, Watten i

Unterwasserböden ( Nemačka); Neossolos (Brazil); and Sols minéraux bruts d’apport alluvial

ou colluvial or Sols peu évolués non climatiques d’apport alluvial ou colluvial (Francuska).

Kratak opis Fluvisol zemljišta

Konotacija: Zemljišta nastala u aluvijalnim nanosima; od Latinskog fluvius, reka.

Matični materijal: Preteţno noviji, rečni, jezerski i morski nanosi.

Okruţenje: Aluvijalne ravnice, rečne uvale, doline i plimske močvare na svim kontinentima iu svim klimatskim zonama; mnoga Fluvisol zemljišta pod prirodnim uslovima se periodično

poplavljuju.



Razvoj profila: Profili sa dokazom stratifikacije; slabo raslojavanje horizonta ali izrazit

horizont gornjeg sloja. Redoksmorfne osobine su uobičajene, naročito u donjem delu profila.

Regionalna distribucija Fluvisol zemljišta

Fluvisol zemljišta se pojavljuju na svim kontinentima i u svim klimama. Okupiraju nekih 350

miliona ha širom sveta, od kojih su više od pola u tropima. Glavne koncentracije Fluvisolzemljišta su pronaĎene:

• duţ reka i jezera, na primer u Amazonskom basenu, Gang ravnice Indije, ravnice u bliziniJezera Čad u Centralnoj Africi, i močvarama Brazila, Paragvaj i severna Argentina;• u deltskim oblastima, na primer, delte Ganga – Brahmaputra, Indus, Mekong, Mississippi,

Nil, Niger, Orinoko, Plate, Po, Rhine i Zambezi;

• u oblastima novijih morskih nanosa, na primer priobalne nizije Sumatre, Kalimantana i Irian

(Indonezijaia i Papua Nova Gvineja).

Glavne oblasti Fluvisol zemljipta sa tioničnim horizontom ili sulfidnim materijalom (Kisela

Sulfatna zemljišta) su pronaĎena u priobalskim nizijama jugoistočne Azije (Indonezija, Viet

Nam i Tajland), zapadna Afrika (Senegal, Gambia, Guinea Bissau, Siera Leone and Liberija) i

duţ severoistočne obale Juţne Amerike (Frencuska Guiana, Gijana, Suriname i Venecuela).

Upravlajnje i upotreba Fluvisol zemljišta

Dobra prirodna plodnost većine Fluvisol zemljišta i atraktivne lokacije za stanovanje u rečnimlukama i na višljim delovima morskog pejzaţa su prepoznati u praistorijskim vremenima.Kasnije, velike civilizacije su se razvijale u rečnim dolinama i na morskim ravnicama.Uzgajanje pirinča je široko rasprostranjemo na tropskim Fluvisol zemljištima sazadovoljavajućim navodnjavanjem i drenaţom. Pirinčana polja treba da budu suva najmanjenekoliko nedelja svake godine da bi se sprečilo da redoks potencijal zemljišta postane tolikonizak da se pojave probleme hranljivosti zemljišta (Fe ili H2S). Suv period takoĎe stimulišemikrobsku aktivnost i promoviše mineralizaciju organske materija. Mnoge letine suve-zemlje

se takoĎe uzgajaju na Fluvisol zemljištima, obično sa nekim oblikom kontrole vode.

Plimska zemljišta koja su strogo slana je najbolje drţati pod mangrov ili nekom drugomvegetacijom tolerantnom na sol. Takve oblasti su ekološki vredna i mogu, sa paţnjom, da sekoriste za pecanje, lov, solišta ili seču drveća za ćumur ili gorivo. Fluvisol zemljišta sationičnim horiziontom ili sulfidnim materijalom pate od jake kiselosti i visokih nivoa Al

toksičnosti.

GLEYSOLS

Gleysols su močvarna zemljišta koja, osim ako nisu drenirana, su zasićena vodama dovoljno

dugo da razviju karakterističan glejni šablon boja. Ovaj šablon je uglavnom od crvenkastih, braonkastih ili ţućkastih boja na ped površinama i/ili u gornjem sloju ili sljevima zemljišta, ukombinaciji sa sivkasto/plavim bojama unutar pedova i/ili dublje u zemljište. Uobičajenazemljišta za mnoga Gleysol zemljišta su: gley and meadow soils ( bivši Sovjetski Savez);Gleyzems (Ruska Federacija); Gleye (Nemačka); Gleissolos (Brazil); i zemljišta podzemnihvoda. Mnoge SRB Gleysol su u vezi sa akvičnim podredom SAD Taksonomije zemljišta

( Aqualfs, Aquents, Aquepts, Aquolls, etc).

Kratak opis Gleysol zemljišta

konotacija: Zemljišta sa jasnim uticajem podzemnih voda; od Ruskog gley, prljava masa.

Matični materijal : Širok opseg nestvrdnutog materijala, uglavnom rečni, morski i jezerski

sedimenti Pleistocene ili Holocene, sa baznom do kiselom minerologijom.Okruženje: Depresije i niske pozicije pejzaţa sa plitkom vodom.



Razvoj profila: Dokaz redukctionih procesa sa segregacijom Fe jedinjenja u okviru 50 cm od

površine zemljišta.

Regionalan distribucija Gleysol zemljišta

Gleysol zemljišta okupiraju procenjenih 720 miliona ha širom sveta. To su azonalna zemljišta

i pojavljuju se u skoro svim klimama, od diurnalne – perhumid- do aridnih. Najveća prostranstva Gleysol zemljišta su u subarktičkim oblastima na severu Ruskoj Federaciji

(naročito Sibir), Kanada i Aljaska, i u vlaţnim temperaturama i subtropskim nizijama, na primer u Kini i Bangladešu. Procejnenih 200 miliona ha Gleysol zemljišta je pronaĎeno utropima, uglavnom u Amazon regionu, ekvatorskoj Af rici, i u obalskim močvarama

jugoistočne Azije.

Upravljanje i upotreba Gleysol zemljišta

Glavna smetnja korišćenju Gleysol zemljišta je neophodnost da se instalira drenaţni sistem da bi se spustio vodeni nivo. Adekvatno isušena Gleysol zemljišta mogu da se koriste za

oranice, mlečne farme i hortikulturu. Struktura zemljišta će biti uništena na dugi vremenski

period ukoliko se zemlja obraĎuje kada je suviše mokra. Prema tome, Gleysol zemljišta udepresijama sa nezadovoljavajućim mogućnostima da se smanji vodeni nivo najbolje je drţati

pod stalnim pokrovom trave ili močvarnom šumom. Korišćenje kreča na isušenim Gleysolzemljištima koja imaju visok nivo organske materije i/ili nisku pH vrednost stvara bolji

habitat za mikro-i-srednje-organizme i povećati stopu raspadanja organskih materija zemljišta(i snabdevanje hranljivih materija biljaka).

Gleysol zemljišta mogu da se stave pod drvećem samo nakon što je nivo vode sniţen sadubokim drenaţnim rovovima. Alternativno, drveće je posaĎeno na meĎama naizmeničnim sa

plitkim depresijama u kojima se uzgaja pirinač. Ovaj sorjan sistem se koristi dosta u

plimskim močvarama sa piritnim sedimentima u jugoistočnoj Aziji. Gleysol zemljišta mogudobro da se iskoriste za odgajanje pirinča gde je klima odgovarajuća. Gleysol zemljišta sationičnim horizontom ili sulfidnim materijalom pate od jake kiselosti i visokih nivoa Altoksičnosti.

GYPSISOLS

Gypsisol zemljišta su zemljišta sa znatnom sekundarnom akumulacijom kalcijum sulfata(CaSO4.2H2O). Ova zemljišta se nalaze u najsuvljivim delovima aridne klimatske zone, štoobjašnjava zašto su mnoge od njih vodeći sistemi klasifikacije zemljišta označili saPustinjska zemljišta (bivši Sovjetski Savez), i Yermosols ili Xerosols (FAO – UNESCO, 1971 – 1981). Taksonomija zemljišta SAD većinu od njih naziva Gypsids.

Kratak opis Gypsisol zemljišta Konotacija: Zemljišta sa značajnom akumulacijom sekundarnog kalcijum sulfata, od Grčkoggypsos, kalcijum sulfat.

Matični materijal: Uglavnom nestvrdnute aluvijalne, koluvijalne ili eolske naslage bazno-

bogatog materijala pod atmosferskim promenama.

Okruženje: Preteţno ravna do breţuljkasta zemlja i depresije (na primer bivša kopnena jezera) u regionima sa aridnom klimom. Prirodna vegetacija je retka i dominira kserofitno grmlje i

drveće i/ili efemeralna trava.

Razvoj profila: Svetlo-obojen površinski horizont; akumulacija kalcijum sulfata, sa ili bezkarbonata je koncentrisana u donjem sloju zemljišta.



Regionalna distribucija Gypsisol zemljišta

Gypsisol zemljišta su isključiva za aridne regione; njihova rasprostranjenost širom sveta jeverovatno blizu 100 miliona ha. Glavne pojave su u i oko Mesopotamije, u pustinjskim

oblastima na Bliskom Istoku i graničnim republiakma Centralne Azije, u Libijskim i Nambijskim pustinjama, u jugoistočnoj i centralnoj Australiji i na jugozapadu SAD.

Upravljanje i upotreba Gypsisol zemljišta

Gypsisol zemljišta koja sadrţe samo nizak procenat kalcijum sulfata u gornjih 30 cm mogu dase koriste za proizvodnju biljaka malih zrn, pamuk, detelina, itd. Suva zemljoradnja na

dubokim Gypsisol zemljištima ima koristi od godina neobraĎivanja i ostalih tehnikaprikupljanja vode ali retko je isplativo zbog nepovoljnih klimatskih uslova. Gypsisol zemljištana mladim aluvijalnih i koluvijalnim naslagama imaju relativno nizak sadrţaj kalcijumsulfata. Gde su takva zemljišta u blizini vodenih resursa, mogu biti veoma produktivna;mnogi projekti navodnjavanja su zasnovani na takvim zemljištima. MeĎutim, čak i zemljištakoja sadrţe 25 posto praškastog kalcijum sulfata ili više još uvek mogu da proizvedu dobre

prinose sena deteline (10 tona/ha), pšenice, kajsija, urmi, kukuruza i groţĎa ukoliko se

navodnjavaju na veliko u kombinaciji sa prisilnom drenaţom. Navodnjavajuća poljoprivredana Gypsisols zemljištima pati od brzog rastvaranja kalcijum sulfata, rezultirajući u nepravilno

sleganje površine zemljišta, stvaranje kaverni na zidovima kanala, i korozija stvrdnutihstruktura. Velike oblasti sa Gypsisol zemljištima su u upotrebi za opseţnu ispašu.

HISTOSOLS

Histosol zemlijšta sadrţe zemljišta formirana u organskom materijalu. Ona variraju od

zemljšta nastala preteţno u tresetu na severu, arktičkim i subarktički regionima, preko treseta,trske/rogoza močvarnog treseta i šumskog treseta u blagim klimama do mangrov treseta imočvarskih šumskih treseta u vlaţnim tropima. Histosol zemljišta mogu da se naĎu na svimnadmorskim visinama, ali većina se pojavljuje u nizijama. Uobičajena imena su: peat soils,

muck soils, bog soils and organic soils. Mnoga Histosol zemljišta pripadaju: Moore,

Felshumusböden and Skeletthumusböden ( Nemačka); Organosols (Australija); Organossolos

(Brazil); Organic order (Kanada); and Histosols and Histels (SAD).

Kratak opis Histosol zemljišta

Konotacija: tresetna i Ďubrena zemljišta; od Grćkog histos, tkivi.

Matični materijal: Nekompletno raspadnuti ostaci biljaka, sa ili bez primesa peska, praha ili

gline.

Okruženje: Histosol zemljišta pojavljuju se intenzivno u severnim, arktičkim i subarktičkim

regionima. Na drugim mestima, ograničena su na slabo drenirane basene i depresije, močvare

sa plitkim vodama, i brdovite oblasti sa visokim odnosom padavinama-isparavanja. Razvoj profila: Mineralizacija je spora i transforamcija ostataka biljaka preko biohemijskog

raspadanja, i stvaranje huminskih materija kreiraju površinski sloj od plesni sa ili bez dugotrajne zasićenosti vodom. Translociran organski materijal moţe da se akumulira udubljim redovima ali češće se luţi iz zemljišta.

Regionalna distribucija Histosol zemljišta

Ukupan opseg Histosol zemljišta na svetu je procenjen na nekih 325 – 375 miliona ha, većinalocirana u severnim, subarktičkim i arktičkim nizinama severne Hemisfere. Većina preostalogHistosol zemljišta pojavljuje se u blagim nizinima i hladnim planinskim oblastima; samo

jedna desetina svih Histosols zemljišta je pronaĎena na tropima. Opseţne oblasti pojavljuju se

u SAD i Kanadi, zapadnoj Evropi i severnoj Skandinaviji, i u severnim regionima istočno odUrala. Nekih 20 million ha treseta tropskih šuma graniče se sa Sunda grebenom u



jugoistočnoj Aziji. Manje oblasti tropskog Histosol zemljišta pronaĎene su u rečnim deltama,na prime, u Orinoko Delti, i delta Reke Mekong, i u depresima na nekim nadmorskim

visinama.

Upravljanje i upotreba Histosol zemljišta

Osobine organskog materijala ( botanički sastav, stratifikacija, stepen raspadanja, gustinasabijanja, sadrţaj drva, mineralne primese, itd) i vrste tresetišta (zalivski treset [bara],

uzvišpeno blatište, itd.) odreĎuju upravljanje i mogućnosti upotrebe Histosol zemljišta.Histosol zemljišta bez dugotrajne zasišenosti vodom se često formiraju u hladnimokruţenjima neatraktivnim za poljoprivrednu upotrebu. Prirodne tresetišta treba da sedreniraju i, obično takoĎe upotrebu kreču i Ďubriva da bi se omougućilo obraĎivanjenormalnih letina. Centralno upravljani projekti meilioracije su skoro isključivi za blage zone,

gde su milini hektara otvoreni. U mnogim slučajevima, ovo je iniciralo postepenu

degradaciju, i na kraju gubitak dragocenog treseta. U tropima, rastući broj farmera bez zemljerizikuju na tresetnim zemljama, gde rasčišćavaju šumu i izazivaju jarosne vatre treseta u tom

procesu. Mnogi od njih opet napuštaju zemlju nakon samo nekoliko godina, nekolicina koaj

uspe su na plitkim, topogenim tresetima. Zadnjih decenija, sve veći broj zemljišta tr opskogtreseta se koristi za sadnju uljanih palmi i vrsti drveta kao što su Acacia mangium, Acacia

crassicarpa i Eucalyptus sp. Ova praksa moţe biti manje od idealnog ali je mnogo manjedestruktivna od poljoprivrede.

Još jedan uobičajen problem sa kojim se suočava kada se Histosol zemljišta dreniraju jeoksidacija sulfidnih minerala, koja se akumuliraju pod bezvazdušnim uslovima, naročito uobalskim oblastima. Sumporna kiselina proizvedena efikasno uništava produktivnost osimako se kreč ne primeni i to obilno, čineći trošak melioracije preobimnim.Rezimirano, poţeljno bi bilo zaštiti i konzervirati osetljivu tresetnu zemlju zbog njihovesvojstvene vrednosti (naročito njihova zajednička funkcija kao sunĎeri u regulisanji protoka iu podršci močvarama koje sadrţe jedinstvene vrste ţivotinja) i zato što su prospekti zanjihovu ofrţivu poljoprivrednu upotrebu ograničeni. Treset koji se koristi za oranice

mineralizovaće se pri oštro rastućim stopama jer mora da se drenira, da se stavlja kreč iĎubrivo da bi se osigurao zadovoljavajući rast letine. Pod ovim okolnostima, dubina drenaţetreba da se drţi što je pliće moguće i da se kreč i Ďubrivo primenjuju sa oprezom.

KASTANOZEMS

Kastanozem zemljišta uključuju zemljište pašnjaka, meĎu njima zonalna zemljišta stepskog

pojasa sa kratkom travom, juţno od Evroazijskog stepskog pojasa visoke trave saChernozems. Kastanozem zemljišta imaju sličan profila onom koji imaju Chernozemzemljišta ali humusno- bogat površinski horizont je tanji i nije tako taman kao onaj kod

Chernozem zemljišta i pokazuju istaknutiju akumulacij usekundarnog karbonata. Kestenjasto braon boja površinskog zemljišta se vidi u imenu Kastanozem; uobičajeni nazivi za mnogaKastanozem zemljišta su: (Tamna) Kestenjasta zemljištas (Ruska Federacija),

Kalktschernoseme ( Nemačka), (Tamna) Braon Zemljišta (Kanada), i Ustolls i Xerolls (SAD).

Kratak opis Kastanozem zemljišta

Konotacija: tamno braon zemljišta bogata organskom materijom; od Latinskog castanea i

Ruskog kashtan, kesten, i zemlja, zemlja.

Matič ni materijal: širok spektar nestvrdnutog materijala; veliki deo svih Kastanozemzemljišta se razvio u lesu –krečnim naslagama.

Okruženje: Suva i kontinentalan klima sa relativno hladnim zimama i toplim letima; ravni do

breţuljkasti pašnjaci kojima dominira efemeralna kratka trava.



Razvoj profila: braon molični horizont srednje dubine, u mnogim slučajevima izand braon docimet kambičnog ili argičnog horizonta, sa sekundarnim karbonatima ili kalcičnimhorizontom u donjem sloju tla, u nekim slučajevima takoĎe sa sekundarnim kalcijum

sulfatom.

Regionalna distribucija Kastanozem zemljišta Ukupno prostranstvo Kastanozem zemljišta je procenjeno na oko 465 miliona ha. Glavne

oblasti su u Evroazijskom pojasu stepa kratke tgrave (juţna Ukrajina, jug Ruske Federacije,

Kazakstan i Mongolija), na Velikim Ravnicama SAD, Kanade i Meksika, i u pampama i

chako regionima severne Argentine, Paragvaja i juţne Bolivije.

Upravljanje i upotreba Kastanozem zemljišta

Kastanozem zemljišta su potencijalno bogata zemljišta; periodičan nedostatak vlaţnostizemljišta je glavna prepreka visokim prinosima. Navodnjavanje je skoro uvek neophodno zavisoke prinose; mora se obratiti posebna paţnja da bi se izbegla sekundarnia salinizacija

površinskog zemljišta. Fosfatna Ďubriva mogu biti neophodna za dobre prinose. Zrnaste biljke

i navodnjavana letina i povrće su glavne letine koje se uzgajaju. Erozija vetrom i vodom su problemi na Kastanozem zemljištima, naročito na neobraĎenoj zemlji. Obimna ispaša je još jedna vaţna upotreba zemljw na Kastanozem zemljištima . MeĎutim,

pašnjaci sa retkom vegetacijom su podreĎeni stepama visoke-trave na Chernozem

zemljištima, i prekomerna ispaša je ozbiljan problem.

LEPTOSOLS

Leptosol zemljišta su veoma plitka zemljišta iznad neprekidne stene i zemljišta k oja su veoma

šljunkovita i/ili kamenita. Leptosol zemljišta su azonalna zemljšta i naročito uobičajena u planinskim regionima. Leptosol zemljišta uključuju i: Lithosols Svetske Mape Zemljišta(FAO – UNESCO, 1971 – 1981); Lithic podgrupe Entisol reda (SAD); Leptic Rudosols i

Tenosols (Australija); i Petrozems i Litozems (Ruska Federacija). U mnogim nacionalnim

sistemima, Leptosol na krečnjačkim stenama pripadaju Rendzinama, i ona na drugima

stenama Rankerima. Neprekidna stena na površini se ne smatra zemljištem u mnogim

klasifikacionim sistemima zemljišta.

Kratak opis Leptosol zemljišta

Konotacija: Plitka zemljipta; od Grčkog leptos, tanak.

Matično materijal : Razne vrste neprekidne stene ili nestvrdnutog materijala sa manje od 20

posto (po zapremini) sitne zemlje.

Okruženje: Uglavnom zemlja na visokim ili srednjim nadmorskim visinama i sa reljefom koji

ima eroziju u breţuljcima i presečen dolinama. Leptosol zemljišta se mogu naći u svimklimatskim zonama (mnoga od nji u toplim ili hladnim suvim regionima), naročito u veomakorozivnim oblastima.

Razvoj profila: Leptosol zemljišta imaju neprekidnu stenu na ili vrlo blizu površine ili suveoma šljunkovita. Leptosol zeljišta na krečnjačkom materijalu pod uticajem atmosferskih

promena mogu da imaju molični horizont.

Regionalna distribucija Leptosol zemljišta

Leptosol zemljišta su najrasprostranjenija Referentna grupa zemljšta na planeti, prostirući sena preko 1 655 million ha. Leptosol zemljišta se nalaze od tropskog pojasa do hladne polarnetundre i od nivoa mora do najvišljih planina. Liptosol zemljišta su naročito raširena u

planinskim oblastima, naročito u Aziji i Juţnoj Americi, u Sahari i Arabijskoj pustinji,Ungava Poluostrvu severne Kanade i Aljaskih planina. Na drugim mestima, Leptosol zemljšta



mogu da se naĎu na stenama koje su otporne na uticaj atmosferskih promena ili gde je erozijadrţala korak sa formacijom zemljišta, ili je uklonija vrh provila zemljišta. Leptosol zemljištasa neprekidnom stenom na manje od 10 cm dubine u montane regionima su

najrasprostranjenija Leptosol zemljišta.

Upravljanje i upotreba Leptosol zemljišta Leptosol zemljišta imaju resursni potencijal za ispašu u mokroj-sezoni i kao šuma. Leptosolzemljišta na koja se primenjuje rendzic kvalifikator su zasaĎena sa tikovinom i mahagonijom

u jugoistočnoj Aziji; ona u zoni umerene kline su pod uglavnom po listopadnim mešanimšumama dok su kisela Leptosol zemljišta obično pod četinarksom šumom. Erozija je najveća

pretnja za Leptosol oblasti, naročito u montane regionima zonama umerene klime gde pritisak

velike populacije (turiizam), prekomerena eksploaticja i sve veće zagaĎenje ţivotne sredinevode do pogoršanja stanaj šuma i preti velikim oblastima osetljivog Leptosol zemljišta.Leptosol zemljišta na padinama brda su uglavnom plodnija od istog zemljišta na ravnijojzemlji. Jedna ili nekoliko dobrih letina bi moţda moglo da se uzgaja na takvim padinama ali

po ceni jake erozije. Strme padine sa plitkim i kamenitim zemljištima mogu bititransformisana u obradivu zemlju primenom terasa, uklanjanja kamenja rukama i njihovomupotrebom kao front terasa. Agrošumarstvo (kombinacija rotacije oranica i šuma pod strogomkontrolom) za sada ispunjava očekivano ali je još uvek u eksperimentalnoj fazi. Prekomerenainterna drenaţa i plitkost mnogih Leptosol zemljišta moţe da izazove sušu čak i u vlaţnimokruţenjima.

LIXISOLS

Lixisol zemljišta obuhvataju zemljišta koja imaju veći sadrţaj gline u donjem nego u gornjemsloju zemljišta kao rezultat pedogenetskih procesa (naročito migracija gline) vodeći k aargičnom donjem sloju horizonta. Lixisol zemljišta imaju visoku baznu zasićenost i slaboaktivne gline na odreĎenim dubinama. Mnoga Lixisol zemljišta su uključena u : Crvena Ţuta

Podzolic zemljišta (na primer. Indonezija); Argissolos (Brazil); sols ferralitiques faiblement

desaturés appauvris (Francuska); i Crvena i Ţuta zemlja, Latosols ili Alfisols sa slabo

aktivnom glinom (SAD).

Kratak opis Lixisol zemljišta

Konotacija: Zemlijšta sa pedogenetskom diferencijacijom gline (naročito migracija gline)izmeĎu gornjeg sloja sa niţim sadrţajem gline i donjeg sloja sa većim sadrţajem gline, slabo-

aktivne gline i visoka bazna zasićenost na nekim dubinama ; od Latinskog lixivia, isprane

substance.

Matični materijal : U širokom spektru matičnog materijala, naročito u nestrvrdnutom, veoma

pod atmosferskim uticajem i veoma luţnom (raskvašenom) materijalu fine teksture.Okruženje: Regioni sa tropskom, subtropsko ili toplom klimom sa izrazitim suvim sezonama,

naročito na starim erozijama ili površinama sa naslagama. Mnoga Lixisol zemljišta su pretpostavlja se poligenetkse zemljišta sa karakteristikama formiranim pod mnogo vlaţnijomklimom u prošlosti.

Regionalna distribucija Lixisol zemljišta

Lixisol zemljišta se nalaze u sezonski suvim tropskim, subtropskim i toplim kl imama na

Pleistoceni i starijim površinama. Ova zemljišta pokrivaju ukupnu površinu od oko 435miliona ha, od kojih više od polovine se pojavljuje u sub-Sahelian i istočnoj Africi, oko jednečetvrtine u juţnoj i centralnoj Americi, i ostatak na Indijskom potkontinentu i u jugoistočnoj

Aziji i Austrlaiji.



Upravljanje i upotreba Lixisol zemljišta

Oblasti sa Lixisol zemlijštem koja su još uvek pod prirodnim savanama ili otvorenimšumskim vegetacijma se na široko koriste za ispašu malog obima. Očuvanje površinskog

zemljišta sa svim njegovim vaţnim organskim materijama je od najveće vaţnsoti.Degradirana površinska zemljišta imaju nisku ukupnu stabilnost i sklona su eroziji gde su

izloţena direktnom udaru kišnih kapi. Oranje mokrog zemljišta ili upotreba prekomerenoteške mašinerije sabija zemljište i izaziva ozbiljna strukturalna pogoršanja. Kontrola oranja i

erozije sa merama kao što su pravljenje terasa, oranje po konturama, prekrivanje slamom iupotreba pokrovne letine da se odrţi zemljišta. Nizak apsolutni nivo hranljivih materija

biljaka i niska retencija katjona Lixisol zemljišta čini periodični unos Ďubriva i/ili kreča je preduslov za nastavak obraĎivanja. Hemijski i/ili fizički oštećena Lixisol zemljišta regenerišuse veoma polako gde nisu meliorisana aktivno.

Višegodišnja letina je bolja od godišnje naročito na nagnutim zemljama. Uzgajivanjekrtolastih letina (manioka i batata) ili kikiriki uvećavaju opasnost od propadanja zemljišta ierozije. Rotacija godišnje letine sa pašnjacima je preporučljiva da bi se odrţao ili poboljšaosadrţaj organske materije zemljišta.

LUVISOLS

Luvisol zemljišta su zemljšta koja imaju veći sadrţaj gline u donjem nego u gornjem slojukao rezultat pedogenetskih procesa (naročito migracija gline) vodeći ka argičnom donjemsloju horizonta i visokom baznom zasićenošću na odreĎenim dubinama. Luvisol zemljištaimaju visoku baznu zasićenost i slabo aktivne gline na odreĎenim dubinama. Mnoga Luvisols

zemljišta su ili su bila poznata kao: Zemljišta metamorfne-teksture (Ruska Federacija), sols

lessivés (Francuska), Parabraunerden (Nemačka), Chromosols (Australija), Luvissolos

(Brazil), Sivo-braon Podzolic zemljišta (raniaj terminologija SAD), i Alfisols sa visoko

aktivnim glinamas (SAD Taksonomija zemljišta).

Kratak opis Luvisol zemljišta

Konotacija: Zemlijšta sa pedogenetskom diferencijacijom gline (naročito migracija gline)izmeĎu gornjeg sloja sa niţim sadrţajem gline i donjeg sloja sa većim sadrţajem gline, slabo-

aktivne gline i visoka bazna zasićenost na nekim dubinama; od Latinskog luere, oprati.

Matični materijal : Širok spektar nestvrdnutog materijala uključujući lednički nanos, i eolske,aluvijalne i koluvijalne nanose.

Okruženje: Najučestalije u ravnim ili blago strmim terenima u regionima sa hladnimtemepretura i toplim temperaturana (na primer Mediteran) sa izraţajnim suvim i vlaţnimsezonama.

Razvoj profila: Pedogenetska razlika sadrţaja gline sa niţim sadrţajem u gornjem sloju i

višim sadrţajem u donjem sloju bez obeleţenog luţenja baznih katjona ili atmosferski uticajina visoko aktivnu glinu; veoma kvašena Luvisol zemljšta mogu da imaju albični eluvijalnihorizont izmeĎu površinskog horizonta i argičnog podpovršinskog horizonta, ali da imnedostaju krečnjačke ţile Albeluvisol zemljišta.

Regionalna distribucija Luvisol zemljišta

Luvisol pokrivaju preko 500 – 600 miliona ha širom sveta, uglavnom u regionima saumerenom klimom kao što je na zapadu i centru Ruske Federacije, SAD i centrlanoj Evropi,ali isto tako i u Mediteranskoj oblasti i juţnoj Australiji. U tropski mi subtropskim oblastima.

Luvisol se pojavljuju uglavnom na mladim površinama. .



Upravljanje i upotreba Luvisols zemljišta

Većina Luvisol zemljišta su plodan zemljišta i odgovaraju za širok spektar poljoprivredneupotrebe. Luvisol zemljišta sa visokim sadrţajem praha su sklona rasturanju strukture gde su

orana kada su mokra ili sa teškom mašinerijom. Luvisol zemljišta na strmim nagibima

zahtevaju mere kontrole erozije. Eluvijalni horizonti nekih Luvisol zemljišta su opustošeni do

te mere da se formira nepovoljna ravna horizontalna strukturua. Na nekim mestima, gust donjisloj izaziva privremene redukcine uslove sa stagničnim šablonom boja. ovo su razlozi zašto suerozijom zaravnata Luvisol zemljišta u mnogim slučajevima bolja zemljšta za obraĎivanje odoriginalnih, ne-erodiranih zemljišta.Luvisol zemljišta u zoni umerene klime se na veliko koriste za odgajanje zrnastih letina,šećerne repe i stočne hrane; u strmim oblastima koriste se za voćnjake, šume i/ili ispašu. NaMediteranu, gde Luvisol zemljišta (mnoga sa Chromic, Calcic ili Vertic kvalifikatorima) su

uobičajena u koluvijalnim krečnjačkim nanosima pod uticajme atmosferskih promena, niţe padine se koriste sa pšenicu i šećernu repu dok često erodirane gornje padine se korsite zaispaštu ili sadnju drveća.

NITISOLS Nitisol zemljišta su duboka, dobro drenirana, crvena tropska zemljišta sa raširenim granicamahorizonta i podpovršinskim horizontom sa više od 30 procenata gline i srednjih do jakihelemenata blokaste strukture koja se lako razdvajaju u karakteristične sjajne, polihedričneelemente. Uticaji atmosferskih promena su relativno napredni ali Nitosol zemljšta su daleko

produktivnija od većine drugih crvenih, tropskih zemljišta. Mnoga Nitisol zemljišta sepovezuju sa: Nitossolos (Brazil); kandic Velike Grupe Alfisols i Ultisols, i različite VelikeGrupe Inceptisols i Oxisols (SAD); Sols Fersialitiques or Ferrisols (Francuska); i Crvena

Zelmlja.

Kratak opis Nitisol zemljišta

Konotacija: duboka, dobro drenirana, tropska zemljišta sa glinovitim nitičnimpodpovršinskim horizontom koji ima tipičnu polihedričnu strukturu sa sjajnim ped

površinama; od Latinskog nitidus, sjajan.

Matični materijal : Fino struktuiran proizvod uticaja atmosferskih promena posredne do bazne

matične stene, u nekim regionima podmlaĎeni novim primesama vulkanskog pepela.

Okruţenje: Nitisol zemljišta su preteţno pronaĎena u ravnicama do breţuljkastog predela podtropskim kišnim šumama ili savana vegetacijom.

Razvoj profila: Crvena ili crvenkastobraon glinsto zemlijšte sa nitičnim podpovršinskimhorizontom visoke agregatne stabilnosti. Skupljanje gline Nitisol zemljšta je poddominacijom kaolinita (meta) halosita. Nitisol zemljšta su bogata u Fe i imaju malo

dispergovane gline.

Regionalna distribucija Nitisol zemljišta

Ima oko 200 miliona ha Nitisol zemljišta širom sveta. Više od polovine svog Nitisol zemljišta je pronaĎeno u Africi, naročito u planinskom kraju (> 1 000 m) Etiopije, Kenije, Konga i

Kameruna. Na drugim mestima, Nitisol zemljišta su dobro izloţena na niţim nadmorskimvisinama, na primer, u tropskoj Aziji, Juţnoj Americi, Centralnoj Americi, JugoistočnojAfrici i Australiji.

Uprava i upotreba Nitisol zemljišta

Nitisol zemljišta su meĎu najproduktivnijim zemljištima vlaţnih tropa. Dubok i propustan

solum i stabilna struktura Nitisol zemljišta dozvoljava duboko ukorenjavanje i čini ovazemljišta dosta otporan na eroziju. Dobra obradivost Nitisol zemljišta, dobra interna drenaţa i



solidne osobine zadrţavanja vode su upotpunjene hemijskim (plodnim) osobinama koje sepovoljno uporešuju sa onima većine drugog tropskog zemljišta. Nitisol zemljišta imajurelativno visok sadrţaj minerala pod uticajem atmosferskih promena, i površinska zemljištamogu da sadrţe nekoliko procenata organske materije, naročito gde je zemlja pod šumom.

Nitisol zemljišta se koriste za sadnju letian kao što su kafa, kaučuk i ananas, i takoĎe se

koriste za proizvodnju letina za ishranu. Visoka P sorpcija zahteva upotrebu P Ďubriva, običnoobezbeĎeni kao sporo-ispuštajući, fosfatna stena slabijeg kvaliteta (nekoliko tona po hektaru,

sa dozama za odrţavanje svakih nekoliko godina) u kombinaciji sa manjim primenama bolje

rastvorljivim superfosfatima za kratkoročnu reakciju letine.

PHAEOZEMS

Phaeozems zemljišta su pod relativno vlaţnim pašnjacima i šumsk im predelima u srednje

kontinentalnim klimama. Phaeozems su dosta kao Chernozems i Kastanozems ali luţeintenzivnije. Posledično tome imaju taman, humusno- bogat površinskih horizont koji u

poreĎenju sa Chernozems i Kastanozems, je manje bazno bogat. Phaeozems mogu ili ne

moraju da imaju sekundarne karbonate ali imaju visoku baznu zasićenost u go rnjem metru

zemljišta. Uobičajeno korišćeni nazivi za mnoga Phaeozems su: Brunizems (ArgentinaFrancuska); Tamno sivo šumsko zemlište i Poluţeni i podzolni chernozems (former Soviet

Union); Tschernoseme (Nemačka); Zagasito crvena prerijska zemljišta (stara klasifikacija

SAD); Udolls i Albolls (SAD Zemljišna Taksonomija Soil Taxonomy); i Phaeozems

(uključujući većinu bivših Greyzems) (FAO).

Kratak opis Phaeozem zemlišta

Konotacija: Tamna zemljišta bogata organskom materijom; od Grčkog phaios, zagasit, i

Ruski zemlja, zemlja ili zemljište.

Matični materijal : Eolski (les-krečna naslaga), lednički nanos i drugi neučvršćen, preteţnoosnovni materijal.

Okruženje: Toplo do hladno (na primer tropski planinski kraj) srednje kontinetalni regioni,

vlaţni dovoljno da postoji, u većini godina, odreĎenog filtriranja kroz zemljište, ali takoĎe i periodi u kojima se zemljšte isušuje, ravna do valovita zemlja; prirodan vegetacija je pašnjacikao što su stepe visoke trave i/ili šume.

Razvoj profila: Molični horizont (tanji i u mnogim zemlijštima manje taman odChernozems), većinom preko kambričnog ili argičnog podpovršinskog horizonta.

Regionalna distribucija Phaeozem zemljišta

Phaeozem zemljišta pokrivaju procenjenih 190 miliona ha širom sveta. Nekih 70 miliona ha

Phaeozem zemljišta je pronaĎeno u vlaţnim i sa neznatnim sadrţajem vlage Centralnim

nizijama i najistočnijim delovima Velikih Ravnica SAD. Drugih 50 miliona ha Phaeozemzemljišta su u suptropskim pampama Argenitine i Urugvaja. Treća najveća oblast Phaeozem

zemljišta (18 miliona ha) je u severoistočnoj Kini, praćeno sa prostranim oblastima u centruRuske Federacije. Manje, uglavnom nepovezane oblasti su pronaĎene u Centr alnoj Evropi,

naročito u Dunavskoj oblasti u Mašarskoj i u susednim zemljama i u montane oblastima utropima.

Upravljanje i upotreba Phaeozem zemljišta

Phaeozem zemlišta su propusna, plodna zemlijšta i čine savršeno poljoprivredno zemljište. USAD i Argentini, Phaeozem zemljišta se koriste za proizvodnju soje i pšenice (i ostalihzrnastih biljaka). Phaeozem zemljišta na visokih ravnica Teksasa proizvode dobre prinose

navodnjavanog pamuka. Phaeozem zemljišta u pojasu umerene klime su zasaĎena pšenicom, ječmom, i povrćem zajedno sa drugom letinom. Erozija vetrom i vodom su ozbiljni hazardi.



Ogromne oblasti Phaeozem zemljišta se koriste za uzgajanje stoke i tov na unapreĎenim pašnjacima.

PLANOSOLS

Planosol zemljišta su zemljišta sa površinskim horizontom svetle boje koji pokazuje znake

periodčne stagnacije vode i strmo leţe preko neprobojnog, sporo propustljivog donjeg sloja saznačajno više gline od površinskog horizonta. SAD Klasifikacija Zemljišta usvojila je imePlanosols 1938; naslednik te Klasifikacije, SAD Zemljišna Taksonomija, uključuje većinuoriginalnih Planosol zemljišta u Velikoj Grupi Albaqualfs, Albaquults i Argialbolls. Ime je

usvojeno u Brazilu (Planossolos).

Kratak opis Planosol zemljišta

Konotacija: Zemljišta sa grublje struktuiranim površinskim horizontom strmo iznadneprobojnog i finije struktuiranog donjeg sloja, tipično u sezonski ispunjena vodom ravnazemljišta; od Latinskog planus, ravno.

Matični materijal : Većinom glinasto aluvijalni i koluvijalni nanosi.

Okruţenje: Sezonski ili periodično vlaţne, ravne (visoravni) oblasti, uglavnom u suptropskimi blagim klimatskim zonama, semi-aridnim regionima i regionima sa neznatnim sadrţajemvlage sa retkom šumom ili travnatom vegetacijom.

Razvoj profila: Geological stratification or pedogenesis (destruction and/or removal of clay),

or both, has produced relatively coarse-textured, light-coloured surface soil abruptly overlying

finer textured subsoil; impeded downward percolation of water causes temporarily reducing

conditions with a stagnic colour pattern, at least close to the abrupt textural change.

Regionalna distribucija Planosol zemljišta

Najveće svetske oblasti Planosol zemljišta su u suptropskim i regionima sa blagom klimom sa jasnim promenama vlaţnih i suvih sezona, na primer Latinska Amerika (juţni Brazil,Paragvaj i Argentina), Afrika (Sahelian zona, istočna i juţna Afrika), istok SAD, jugoistočnaAzija (Bangladeš i Tajland), i Australija. Njihova ukupna zona se procenjuje na nekih 130miliona ha.

Upravljanje i upotreba Planosol zemljišta

Prirodne Planosol oblasti imaju oskudnu vegetaciju trave, često sa raštrkanim šibljem idrvećem koje ima plitak sistem korenja i moţe da izdrţi povremeno zadrţavanje vode.Upotreba zemljišta u Planosol oblastima je obično manje intenzivna od upo trebe drugih

zemljišta pod istim klimatskim uslovima. Ogromne oblasti Planosol zemljišta se koriste za pašnjake. Drvna Proizvodnja na Planosol je mnogo niţa nego na drugim zemlijštima pod

istim uslovima.Planosol zemljišta u zoni umerene klime su uglavnom pod travom ili je zasaĎena letina kao pšenica i šećerna repa. Prinosi su skromni čak i na dreniranim i veoma rstresitim zemljištima.Razvoj korenja na prirodno nemodifikovanim Planosol zemljištima je veoma ometennedostatkom kiseonika u vlaţnim periodima, gustim donjim slojem i, na nekim mestima,

toskičnim nivoima Al u zoni korenja. Niska hidraulična provodljivost gustog donjeg slojazemljišta zahteva uzan prored dreniranja, Površinske modifikacije kao što su greben i

brazdanje moţe da smanji gubitak prinosa letina usled zasićenosti vodom.Planosol zemljišta u jugoistočnoj Aziji se na veliko zasaĎeni samo pirinčem, proizvedenim na

poljima ograĎenim nasipom koja su poplavljena tokom kišne sezone. Napori da se proizvedeletine suvog zemljišta na istoj zemlji tokom suve sezone je imala malo uspeha; zemljište je

bolje za drugu letinu pirinčna sa dodatnim navodnjavanjem. Đubrivo je neophodno za dobar prinos. Pirinčana polja treba da se isuše barem jednom godišnje da bi se sprečio ili sveo na



minimum nedostatak mikroelemenata ili toksičnost koji su povezani sa dugotrajnomredukcijom zemljišta. Neka Planosol zemljišta zahtevaju primenu više od samo NPK Ďubriva,i njihov nizak nivo plodnosti moţe biti teţak za poboljšranje. Gde temeprature dozvoljavajuuzgajanje pirinča, to je verovatno najbolje u odnosu na bilo koju drugu upotebu zemlje.Zemlja dominantno pod travom sa dodatnim navodnjavanjem u suvoj sezoni je dobra

upotreba zemlje u klimama sa dugim suvim periodima i kratkim retkim kišnim momentima.Veoma razvi jena Planosol zemlišta sa veoma praškastim ili peskovitim površinskimzemljštem je moţda najbolje ne dirati.

PLINTHOSOLS

Plinthosol zemljišta su zemljišta sa plintitom, petrolintitom ili pisolitom Plintit je Fe- bogat (u

nekim slučajevima takoĎe i Mn-bogat), humusno-siromašne mešavine kaolinitne gline (idrugi proizvodi jakog uticaja atmosferskih promena kao što je gibsit) sa kvarcom i drugimsastavnim delovima koja se menjaju nepovratno u sloj sa tvrdim čvorovima, korom ili

nepravilnim skupinama izloţenim stalnom kvašenju i sušenju. Petroplinit je kontinuiran,naprsao ili slomljen pokrov povezani, jako cementiranih do stvrdnutih čvorova ili pega.

Pisolit su diskretni jako cementirani do stvrdnuti čvorovi. I petroplinit i pisoplinit nastaju izplinita stvrdnjavanjem. Mnoga od ovih zemljišta su poznata kao: Groundwater Laterite Soils,

Perched Water Laterite Soils i Plintossolos (Brazil); Sols gris latéritiques (Francuska); i

Plinthaquox, Plinthaqualfs, Plinthoxeralfs, Plinthustalfs, Plinthaquults, Plinthohumults,

Plinthudults i Plinthustults (SAD).

Kratak opis Plinthosol zemlijšta

Konotacija: Zemljišta sa plintitom, petroplintitom ili pisolitom; od Grčkog plinthos, cigla.

Matični materijal : Plintit je uobičajeniji u materijalu atmosferskog uticaja iz osnovne stene

nego u kiselinskoj steni. U svakom slučaju, presudno je da bude prisutno dovoljno Fe, vodeći poreklo ili iz samog matičnog materijala ili donet iz procednih voda ili porastom podzemnihvoda sa nekog drugog mesta.

Okruženje: Formiranje plintita je povezano sa ravnim do blago nagnutim oblastima sa

promenljivim nivoima podzeme vode ili stagnirajuće površinske vode. Široko prihvaćenoshvatanje je da je plintit povezan sa oblastima kišne šume dok su petroplintna i pi soplintna

zemljišta uobičajena u savanama.

Razvoj profila: Jak uticaj atmosferskih promena sa pratećom segregacijom plintita na dubinifluktacije podzemne vode ili ometanje drenaţe površinske vode. Stvrdnjavanje plintita u

pisolit ili petroplintit dogaĎa se nakon ponavljanod sušenja i vlaţenja. Ovo se moţe odigrati

tokom intervala povlačenja sezonski promenljivog hidrološkog nivoa ili nakon geološkoguzdignuća terena, erozije gornjeg sloja, sniţavanje nivoa podzemne vode, porast kapaciteta

drenaţe, i/ili promena klime ka suvljim uslovima, Petroplintit moţe da se podeli u nepravilneskupine ili šljunak, koji mogu da budu trasnposrtovani da formiraju koluvijalne ili aluvijalnenanose. Kaljenje ili otvrdnuće zahteva odreĎeni minimum koncentracije oksida gvoţĎa. Strong weathering with subsequent segregation of plinthite at the depth of groundwater.

Regionalan distribucija Plinthosol zemljišta

Globalni obim Plinthosolzemljišta je procenjen na nekih 60 miliona ha. Mekani plintit je

najuobičajeniji u vlaţnim tropima, naročito u istočnom Amazonskom basenu, centralnom

Kongo basenu i delovima jugoistočne Azije. Obimne oblasti sa pisolitom i petroplintitom

pojavljuju se u Sudano-Sahelian zoni, gde se petroplintit formira i pokriva izdignute/izloţeneelemente pejzaţa. Slična zemljišta se pojavljuju i juţnoj Afričkoj savani, na Indijskom

potkontinentu, i u suvljim delovima jugoistočne Azije i severne Australije.



Upravljanje i upotreba Plinthosol zemljišta

Plinthosol zemljišta predstavljaju značajne probleme upravljanja. Siromšna prirodna plodnostzemljišta izazvana jakim atmosferskim promenama, zadrţavanja vode u podnoţjima i suše naPlintosol zemljištima sa petroplintitom, pisolitom ili šljunkom su ozbiljna ograničenja. MnogaPlintosol zemljšta van vlaţnij tropa imaju plitak, neprekidan petroplintit, što ograničava

zapreminu ukorenjavanja do mere da obrada zemljišta nije moguća; takva zemlja u nojboljemslučaju moţe da se koristi za ispašu malih zapremina. Zemljišta sa visokim sadrţajem pisolita(do 80 posto) su još uvek zasaĎena sa letinom za ishranu (na primerm, kako u zapadnoj Africi

i kašu u Indiji) ali letina ispašta zbog suša u suvim sezonama. Mnoge tehnike odrţavanja vodei zemljišta se koriste da se poboljšaju ova zemljišta za urbanu i peri-urbanu poljoprivredu u

zapadnoj Africi.

GraĎevinski inţenjeri odaju drugačije priznanje petroplinitu i plinitu od agronomista. Za njih,plinit je vredan materijal za pravljenje cigli, i masivni petroplintit je stabilna površina zaizgradnju ili se moţe iseći za pravljenje graĎevinskih blokova. Šljunak polomljenog

petroplintita moţe da se koristi u temeljima i kao površinski materijal na putevima i pistama.U nekim slučajevima petroplintit je vredna ruda Fe, Fe, Al, Mn i /ili Ti.

PODZOLS

Podzols su zemljišta sa tipično pepeljasto sivim gornjim podpovršinskim horizontom,

izbeljenim nedostatkom organskih materija i oksida fvoţĎa, na vrhu tamne akumulacijehorizonta sa braon, crvenkasitim ili crtnim iluvijalnim humusom i/ili crvenkastim Fe

jedinjenjima. Podzolsse pojavljuju u vlaţnim oblastima u severnim klimatskim zonama i

zonama umerene klime i lokalno takoĎe u tropima. Naziv Podzol se koristi u većininacionalnih klasifikacionih sistemazemljišta; druga imena za mnoga od ovih zemljišta su:

Spodosols (Kina i SAD), Espodossolos (Brazil), and Podosols (Australija).

Kratak opis Podzol zemlišta

Konotacija: Zemljišta sa spodičnim iluvijalnim horizontom ispod podpovršinskog horizontakoji ima izgled pepela i pokriven je organskim slojem; od Ruskog pod, ispod i, zola, pepeo.

Matični materijal : Materijali uticaja atmosferskih promena silikatne stene, uključujućilednički nanos i aluvijalne i eolske nanose kvarcitnog peska. Podzols u severnoj zoni se

pojavljuju na skoro svakoj steni.

Okruženje: Uglavnom u vlaţnim blagim klimatskim zonama i severnim zonama severnehemisfere, na ravnoj do breţuljkastoj zemlji pod vresom i/ili četinarskom šumom; u vlaţnimtropima pod lakom šumom.

Razvoj profila: Kompleksi od Al, Fe i organiskih jedinjena migriraju od površinskog zemljištana dole sa kišnicom koja prodire. Metal-humusni kompleksi taloţe se na iluvijalno spodičnom

horizontu. Ovo je pokriveno organskim slojem dok tamnih mineralnih gornjih horizonatanema u većini severnih Podzols.

Regionalna distribucija Podzols

Podzols pokrivaju procenjenih 485 miliona ha širom sveta, uglavnom u umerenim klimatksim

zonama i severnim zonama severne hemisfere. Raširena su u Skandinavijia, severozapadRuske Federacije, i Kanade. Pored ovih zonalnih Podzol zemljišta, postoje manje pojave

intrazonalnih Podzol zemljišta i u zonama umerene klime i u tropima.

Tropska Podzol zemljišta pojavljuju se na manje od 10 miliona ha, uglavnom u ostacima

peščanog kamena pod uticajem atmosferskih promena u klimama stalnih kiša i u aluvijalnomkvarcnom pesku, na primer u izdignutim obalskim oblastima. Tačna distribucija tropskih

Podzol zemljišta nije poznata; vaţne pojave su pronaĎene duţ Rio Negro i u Francuskoj



Guani, Guyana i Suriname u juţnoj Americi, u Malazijskom regiounu (Kalimantan, Sumatra i Iran), i u severnoj i juţnoj Australiji. Čini se da su manje uobičajena u Africi.

Upravljanje i upotreba Podzol zemljišta

Zonalna Podzol zemljišta pojavljuju se u regionima sa neatraktivnim klimatskim uslovima za

većinu upotreba obradivog zemljišta. Intrazonalna Podzol zemljišta se češće meliorišu zaupotrebu obrade od zonalnih Podzol zemljišta, naročito ona u umerenim klimama. Nizak status hranljivih materija, nizak nivo dostupne vlage i nizak pH čine Podzol zemljištaneatraktivnim zemljštima za obradivu poljoprivredu. Aluminijumska toksičnost i nedostatak Psu uobičajeni problemi. Duboko oranje (da se poboljša kapacitet zadrţavanja vlaţnostizemljišta i/ili da se eliminiše neproboojan iluvijalni horizont ili tvrd sloj), upotreba kreča iĎubriva su glavne meliorativne mere koje se preduzimaju. Elementi u tragovima mogu da

migriraju sa metal-humusnim kompleksima. U zapadnom delu Juţne Afrike, voćnjaci ivinogradi sa dubljim korenjem trpe nedostatak manje elementa u tragovima od povrtne letine

plitkog korena.

Većina zonalnih Podzol zemljišta su pod šumom, intrazonalna Podzol zemljišta u regionima

blage klime su većinom pod šumom ili šibljem (pustopoljine). Tropska Podzol zemljišta obično podrţavaju retku šumu koja se oporavlja sporo nakon sečenja ili paljenja. ZrelaPodzol zemljišta se uglavnom najbolje koriste za obimnu ispašu ili najbolje ostavljena podnjihovom prirodnom vegetacijom

REGOSOLS

Regosol zemljišta formiraju taksonomsku grupu ostataka koja sadrţi sva zemljišta koja nisumogla da se smeste ni u jednu od ostalih Referentnih Grupa Zemljišta. U praksi, Regosol

zemljišta su veoma slabo razvijena mineralna zemljišta u nestvrdnutom materijalu kojanemaju molični ili umbrični horizont, nisu veoma plitka ili bogata šljunkom ( Leptosols),

peskovita ( Arenosols) ili sa fluvičnim materijalima (Fluvisols). Regosol zeml jišta suekstenzivna u erodiranju zemlje, naročito u aridnim i semi-aridnim planinskim terenima.

Mnoga Regosol zemljišta povezuju se sa taksonomijom zemljišta koja su obeleţena početnom formacijom zemljšta kao što su : Entisols (SAD); Rudosols (Australija); Regosole

(Nemačka); Sols peu évolués régosoliques d’érosion or even Sols minéraux bruts d’apport éolien ou volcanique (Francuska); i Neossolos (Brazil).

Kratak opis Regosol zemlijšta

Konotacija: Slabo razvijena zemljišta u nestvrdnutom materijalu; od Grčkog rhegos, ćebe.

Matični materijal : nestvrdnut, fino zrnast materijal.

Okruţenje: Sve klimatske zone bez permafrosta i na svim visinama. Regosol zemljšta su

naročito uobičajena u aridnim oblastima (uključujući suve trope) i u planinskim oblastima. Razvoj profila: Nema dijagnostičkih horizonta. Razvoj profila je minimalan kao posledicamladih godina i/ili spore formacije zemljišta, na primer zbog bezvodnosti.

Regionalna distribucija Regosol zemlijšta

Regosolzemljišta pokrivaju procenjenih 260 miliona ha širomsveta, uglavnom u bezvodnim

oblastima srednjem zapada SAD, severna Afrika, Bliski Istok i Australija. Nekih 50 miliona

ha Regosol zemljišta pojavljuje se u suvim tropima i još 36 miliona ha u planisnkim

oblastima. Opseg većine Regosol zemljišta je samo ograničena; zato su Regosol zemljištauobičajen sadrţaj u drugim mapama jedinice na mapama malih razmera.

Upavljanje i upotreba Regosol zemljišta



Regosol zemljišta u pustinjskim oblastima imaju minimalan poljoprivredni značaj. Regosolzemljišta sa padavinama od 500 –1 000 mm/godišnje trebaju navodnjavanje zazadovoljavajuću proizvodnju letina. Nizak kapaciteta zadrţavanja vlaţnosti ovih zemljištazahteva učestalu primenu navodnjavanja; navodnjavanje prskanjem ili kapanjem rešavaproblem ali je retk o i ekonomično. Gde padavine prelaze 750 mm/godišnje, celokupan profil

je uzdignju do njegovog kapaciteta zadrţavanaj vode rano u vlaţnoj sezoni; unapreĎenje prakse suve poljoprivrede moţe biti bolja investicija od instalacije skupih postrojenja zanavodnjavanje.

Mnoga Regosol zemljišta se koriste za opseţnu ispašu. Regosol zemljišta na koluvijalnimnanosima u lesnom pojasu severne Evrope i severne Amerike su uglavnom kultivisani;

zasaĎeni su sa zrnastom letinom, šećernom repom i voćem. Regosol zemljišta u planinskim

oblastima su delikatna i najbolje ih je ostaviti pod šumom.

SOLONCHAKS

Solonchaks su zemljišta koja imaju visoku koncentraciju rastvorljivih soli u nekom momentuu godini. Solonchaks su dosta ograničena na aridne i semi-aridne klimatske zone i na obalske

regione u svim klimama. Uobičajena internacionalna imena su slana zemljišta i zemljišta pod uticajem soli. U nacionalnim sistemima klasifikacije zemljišta, mnoga Solonchaks pripadaju:

halomorphic soils (Ruska Federacija), Halosols (Kina), i Salids (SAD).

Summary description of Solonchaks

Konotacija: Slana zemljišta; od Ruskog sol, so.

Matični materijal : Bukvalno bilo koji necemntiran materijal.

Okruženje: suvi (neplodni) i polu-suvi regioni, naročito u oblastima gde rastuća podzemnavoda dostiţe solum, sa vegetacijom trava i/ili zeljaste biljke, i u oblastima sa neadekvatno

upravljanim navodnjavanjem. Solonchak zemljišta u obalskim regionima se pojavljuju usvima klimama.

Razvoj profila: Od onih pod slabim uticajem atmosferskih promena do jakog uticaja, mnoga

Solonchak zemljišta imaju glejni šablon boja na nekim dubinama. U nizinama sa plitkomgornjom granicom podzemne vode, akumulacija soli je najjača na površini zemljišta (spoljniSolonchaks). Solonchaks gde rastuća podzemna voda ne dostgne gornji sloj (ili čak ni solum)imaju akumulacju soli na nekim dubinama ispod površine zemljišta (interni Solonchaks).

Regionalna distribucija Solonchaks

Ukupna površina Solonchak zemljišta na svetu je procenjena na oko 260 mi liona ha.

Solonchak su naj proširenija u Severnoj Hemisferi, naročito u suvim i polusuvim delovimaseverne Afrike, Bliskog Istoka, bivšeg Sovjetskog Saveza i centralne Azije; takoĎe su

prošireni u Australiji i Americi.

Upravljanje i upotreba Solonchaks

Prevelika akumulacija soli utiče na rast biljaka na dva načina:

• Soli pogoršavaju uticaje suše jer rastvoreni elektroliti stvaraju osmozivni potencijal kojiutiče na upijanje vode kod biljaka. pre nego što bilo koja količina vode moţe da se uzme izzemljišta, biljke moraju da kompenzuju kombinovanu snagu potencijala matriksa zamljišta,t.j. snagu sa kojom matriks zemlijšta zadrţava vodu, i osmozivni potencijal. Kao opšte načelo,osmozivni potencijal rastvora zemlijšta (u hectoPascal) dolazi do nekih 650 × EC (dS/m).

Ukupni potencijal koji moţe da se kompenzuje biljkama (poznato kao critical leaf water

head ) veoma varira od vrste do vrste biljaka. Vrste biljaka koje potiču iz vlaţnih tropa imaju

relativno nizak potencijal upijanja. Na primer, zelene paprike mogu da kompenziraju ceo



potencijal vlaţnosti zemljišta (matriks plus osmozivni potencijal) od samo 3 500 hPa dok

pamuk, letina koja se razvija u suvim ili polu-suvim klimama, preţivljava nekih 25 000 hPa.

• Soli poremećuju balans jona u zemljištu jer su hraniljive materije propor cionalno manje

dostupne. Poznato je da postoje antagonistički efekti, na primer, izmeĎu Na i K, izmeĎu Na i

Ca, i izmeĎu Mg i K. U većim koncentracijama, soli mogu biti direktno toksičpne za biljke,

Veoma štetni u ovom smislu su Na joni i joni hlodira (oni poremete N metabolizam).Farmeri na Solonchak zemjištima prilagoĎavaju svoje metode obraĎivanja. Na primer, biljkena poljima sa navodnjavanjem u brazdama nisu zasaĎene na vrhu grebena već na pola visine.Ovo obezbeĎuje da korenje koristi vodu od navodnjavanja dok je akumulacija soli najjača u

blizini vrha grebena, daleko od sistema korenja. Zemlijšta pod jakim uticajem soli imaju malu poljoprivrednu vrednost. Koriste se za ispašu ovaca, koza, kamila i stoke, ili se neupotrebljavaju. Samo kad se so ispere iz zemljišta (a onda ono prestaje da bude Solonchak)

moţe se nadati dobrom rodu. Primene navodnajvanja ne mora samo da zadovolji potrebeletine, već višak vode mora da se primeni pored vode iz navodnjavanja da bi se odrţao silaznitok vode u zemljištu i da se spere višak soli iz zone korenja. Navodnjavanje letine u suvim i

po-suvim regionima mora da bude u pratnji drenaţe gde bi postrojenja za drenaţu morala da

budu dizajnirana da odrţe gornj ugranicu podzemen vode ispod kritične dubine. Upotrebakalcijum sulfata u odrţavanju hidraulične provoljivosti dok se soli ispiru vodom zanavodnjavanje.

SOLONETZ

Solonetz zemljišta su zemljišta sa gustim, jako strukturnim, glinastim podpovršinskimhorizontom koji ima visoku razmeru adsorbovanog Na i/ili Mg jona. Solonetz koji sadrţeslobodan natrijum karbonat (Na2CO3) su jako alkalni (pH > 8.5). Uobičajena internacionalanimena su alkalne soli i sodične soli. U nacionalnim klasifikacionim sistemima zemljištaSolonetz se povezuju sa: Sodosols (Australija), Solonetzic order (Kanada), razne Solonetz

vrste (Ruska federacija), i natričnim Velikim Grupama nekoliko Reda (SAD).

Kratak opis Solonetz

Konotacija: Zemljišta sa visokim sadrţajem izmenljivog Na i/ili Mg jona; od Ruskog sol, so.

Matični materijal : Nestvrdnuti materijali, većinom sedimenit fine strukture.

Okruženjet : Solonetz se obično povezuju sa ravnicama u klimama sa vrućim, suvim letima ilisa (nekadašnjim) obalskim naslagama koje sadrţe visoke razmere Na jona. Najvećekoncentracije Solonetz su na ravnim ili blago nagnutim pašnjacima sa ilovačom ili glinom upolu-suvim i suptropskim regionima.

Razvoj profila: Crno ili braon površinsko zemljišta preko natričnog horizonta sa okruglim-

odrezanog vrha stubasto strukturnim elementima. Dobro razvijeni Solonetz mogu da imaju

albični eluvijalni horizont (početak) direktno iznad natričnog horizonta. Kalcični ili gipsnihorizont moţe biti prisutan ispod natričnog horizonta. Mnoga Solonetz imaju polje pH od oko

8.5, što nagoveštava prisustvo slobodnog natrijum karbonata..

Regionalan distribucija Solonetz

Solonetz se pojavljuju preteţno u oblastima sa stepskom klimom (suva leta i godišnja padavaina od ne više 400 – 500 mm), naročito na ravnicama sa zaustavljenom vertikalnom i bočnom drenaţom. Manje pojave su pronaĎene na inherentno slanom matičnom materijalu(na primer, morska glina ili slani aluvijalni depoziti). Širom sveta, Solonetz pokrivaju nekih

135 miliona ha. Najveće oblasti Solonetz su pronaĎene u Ukrajini, Ruskoj Federaciji,Kazakstanu, MaĎarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Kini, SAD, Kanadi, Juţnoj Africi, Argenciti i

Australiji.



Upravljanje i upotreba Solonetz

Podesnost netaknutog Solonetz zemljišta za poljoprivrednu upotrebu se skoro potpuno diktiradubinom i osobinama površinskog zemljišta. Duboko (> 25 cm) humusno- bogato površinsko

zemljište je neophodno za uspešnu proizvodnju letine. MeĎutim, većina Solonetz ima mngoo plići površinski horizont, ili je izgubila površinski horizont potpuno.Melioracija Solonetz zemljišta ima dva osnovna elementa:• poboljšanje poroznosti površinskog ili podpovršinskog zemljišta;

• sniţavanje ESP.

Većina pokušaja melioracije počinje sa uključivanjem gipsa ili, izuzetno kalcijum hlorida uzemljištu. Gde se gips ili kreč pojavljuju na plitikim dubinama u telu zemljišta, duboko oranje

(mešanje karbonata ili gipsa koji se sadrţi u donjem sloju sa površinskim slojem) moţe daučini skupocene dodatke izlišnim. Tradicionalne strategije melioracije počinju saĎenjemletine otporne na Na, na primer Rhodes trava, da bi se postepeno poboljšala propusnostzemljišta. Jednom kada je sistem pora postavljen, Na joni se paţljivo luţe iz zemljišta savodom dobrog kvaliteta (Ca- bogatom) (relativno čista voda treba da se izbegava jer

pogoršava problem disperzije). Ekstreman metod melioracije (razvijen u Armeniji i uspešno primenjen na Solonetz zemljištasa kalcičnim ili petrokalcičnim horizontom u Arax Dolini) koristi rastvorenu sumpornu

kiselinu (otpad iz metalurške industrije) da rastvori CaCO3 koji se nalazi u zemljištu. Todovodi Ca jone u rastvoru zemljišta, što zamenjuje zamenljiv Na. Ta praksa poboljšavaagregaciju zemljišta i propusnost zemljišta. Rezultirajući natrijum sulrat ( u rastvoruzemljišta) je kasnije ispran iz zemljišta. U Indiji pirit se primenjivao na Solonetz da

proizvede sumpornu kiselinu, time smanjujući ekstemnu alkalnost i prevazilaţući nedostatak Fe. Meliorisana Solonetz zemljišta mogu da proizvedu dobru letinu stočne hrane ili hrane zaljudsku ishranu. Većina Solonetz na svetu nikada nije meliorisana i koristi se za ispašu ili je

netaknuta.

STAGNOSOLS

Stagnosols su zemljišta sa jasnom gornjom granicom podzemne vode koja pokazujuredoksomorfne osobine izazvane površinskom vodom. Stagnosol zemljišta su periodičnomokra i išarana u gornjem i donjem slogu, sa ili bez stvrdnjavanja i/ili izbeljivanja.

Uobičajeno ime u mnogiom nacionalnim klasifikacionim sistemima za većinu Stagnosol

zemljišta je pseudogley. U Taksonomiji zemljišta SAD mnoga od njih pripadaju Aqualfs,

Aquults, Aquents, Aquepts and Aquolls.

Kratak opis StagnosolsKonotacija: Od Latinskog stagnare, poplaviti.

Matični materijal : Širok niz nestvrdnutog materijala uključujući lednički nanos, ilovačasteolski, aluvijalni i koluvijalni nanosi, ali takoĎe fizički atmosferski uticaji na alevrit (stvrdnutmulj).

Okruženje: Najučestalija u ravnicama ili blago nagnutim zemljištima na hladnimtemperaturama do su ptropskih regiona sa vlaţnim klimatskim uslovima do klimatskih uslovasa indeksom vlaţnosti od +100.

Razvoj profila: Jaka išaranost usled redoks procesa izazvanih stagnirajućom vodom slično jako išaranim Luvisols, Cambisols ili Umbrisols zemljišta; gornji sloj takoĎe moţe da budekompletno izbeljen (albični horizont).

Regionalna distribucija Stagnosols



Stagnosols pokrivaju cover 150 – 200 miliona ha širom sveta; većim delom u vlaţnim klimamai klimama sa indeksom vlaţnosti od +100 zapadne i centralne Evrope, severne Amerike,

jugoistočne Australije, i Argentine, povezani sa Luvisols kao i sa praškastim do glinastimCambisols i Umbrisols. TakoĎe se pojavljuju u vlaţnim k limama do klima sa indeksom

vlaţnosti od +100 povezani sa Acrisols i Planosols.

Upravljanje i upotreba Stagnosols

Poljoprivredna celishodnost Stagnosol zemljišta je ograničena zbog nedostatak kiseonika što je rezultat stagnirajuće vode izand gustog donjeg sloja zemljišta. Prema tome, moraju da sedreniraju. MeĎutim, nasuprot Gleysol zemljištima, drenaţa kanalima ili cevima je u većinislučajeva nedovoljna. Neophodno je imati veću poroznost u donjem sloju da bi se poboljšalahidraulična provodljivost. Ovo moţe da se postigne dubokim popuštanjem ili dubokimoranjem. Drenirana Stagnosols mogu biti plodna zemljišta zbog njihovog osrednjeg stepenaluţenja.

TECHNOSOLS

Technosols sadrţe novu Referentnu Grupu Zemljišta i kombinovana zemlijšta čijimosobinama i pedogenezama dominira njihovo tehničko poreklo. Ona sadrţe značajnu količinuartefakata (nešto u zemlištu prepoznatljivo napravljeno ili izvaĎeno iz zemljie od strane ljudi),ili su zatvorena tehničkog tvrdom stenom (čvrst materijal napravljen od strane ljudi, i ima

osobine koje nisu slične prirodnoj stenik). Ta zemljišta uključuju zemljišta od otpada(deponije, talog, šljaka, rudnički otpad i pepeo), pločnike sa njihovim donjim necementiranimmaterijalima, zemljišta sa geomembranama i konstruisana zemljišta u meterijalima

napravljenim od strane ljudi.

Technosols se često nazivaju i urbana ili rudnička zemljišta. Prepoznatljiva su u Ruskojklasifikaciji zemljišta kao Tehnogene Veštačke Formacije.

Kratak opis Technosol zemljišta

Konotacija: Zemlijšta koja su poddominacijom ili jakim uticajem materijalima napravljenim

od strane ljudi; od Grčkog technikos, umešno napravljeno.

Matični materijal : Sve vrste materijala napravljeni ili otkriveni ljudskim aktivnostima koji se

inače ne bi pojavili na površini Zemlje; pedogeneza u ovim zemljištima je pod jakim uticajmematerijala i njihove organizacije.

Okruženje: Uglavnom u urbanim i industrijskim oblastima, u malim oblastima, mada u

kompleksnoj šemi povezanoj sa ostalim grupama. Razvoj profila: Uglavnom nikakve, mada u starim Ďubrištima (na primer, Rimske ruine)dokaz prirodne pedogeneze se moţe primetiti, kao što je translokacija gline. Naslage pepela i

lignita mogu vremenom da prikaţu vitrične ili andične osobine (Zikeli, Kastler and Jahn,2004; Zevenbergen et al., 1999). Originalni razvoj profila moţe još uvek da bude prisutan ukontaminiranim prirodnim zemljištima.

Regionalna distribucija Technosols

Technosols su pronaĎena širom sveta gde je ljudska aktivnost dovela do izgradnje veštačkogzemljišta, zalivanja prirodnog zemljišta, ili izvlačenje materijala koje nije bilo pod uticajme

procesima na površini. Prema tome, gradovi, putevi, rudnici, jalovišta, depoziti ugljene

prašine i slično su uklječeni u Technosols.

Upravljanje i upotreba Technosols

Technosols zemljišta su pod jakim uticajme prirode materijala ili ljudske aktivnosti koja je tusmestila. Veće su šanse da su kontamirana od ostalih Referentnih Grupa Zemljišta. Mnoga



Technosol zemljišta moraju da se tretiraju uz vleiku paţnju jer mogu da sadrţe toksičnesubstance kao rezultat industrijskih procesa.

Mnoga Technosol zemljišta, naročito ona u jalovištima, su trenutno pokrivena slojem

prirodnog zemljišnog materijala da bi se sprečila ponovna vegetacija. Takav sloj formira deoTechnosol, pod uslovom da je zahtev od 20 posto ili više (po zapremini, po ponderisanoj

sredini) artefekata u gornjih 100 cm površine zemljišta ili do neprekidne stene ilicementriranog ili stvrdnutog sloja, šta god je pliće, Technosol definicije ispunjen.

UMBRISOLS

Umbrisol zemljišta su zemljišta u kojima se organska materija akumulirala u okvirumineralnog površinskog zemljišta (u većini slučajeva sa niskom baznom zasićenošću) domere da značajno utiče na ponašanje i upotrebu zemljišta. Umbrisol su logičan duplikatzemljišta sa molični horizontom i visokom baznom zasićenošću (Chernozems, Kastanozems i

Phaeozems). Prethodno neprepoznati na tavom visokom tasksonomskom nivou, mnoga od

ovih zemljište su klasifikovana u druge sisteme kao: nekoliko velikih grupa Entisols i

Inceptisols (SAD); Humic Cambisols i Umbric Regosols (FAO); Sombric Brunisols i Humic

Regosols (Francuska); tamna-humusna zemljišta (Ruska Federacija); Braon Podzolic zemljišta (na primer. Indonesia); i Umbrisols (Rumunija).

Kratak opis Umbrisols

Konotacija: Zemljišta sa tamnim gornjim slojem; od Latinskog umbra, senka.

Matični materijal : Materijal silikatne stene pod uticajem atmosferskih promena.

Okruženje: Vlaţne klime; uobičajena u planinskim regionima sa malo ili bez deficita vlage, uvećinom hladnim oblastima uključujući tropske i suptropske planine.

Razvoj profila: Tamno braon umbrični (retko molični) površinski horizont, u većini slučajevaiznad kambričnog horizonta sa niskom baznom zasićenošću.

Regionalna distribucija Umbrisol zemljišta

Umbrisol zemljišta se pojavljuju u hladnim, vlaţnim oblastima, uglavnom planinte sa malo ili bez deficita vlage. Okupiraju oko 100 miliona ha širom sveta. U Juţnoj Americi, Umbrisolzemljišta su uobičajena u lancu Andi Kolumbije, Ekvadora i u manjoj meri, u Venezueli,Boliviji i Peruu. TakoĎe se pojavljuju u Brazilu, na primer, u Serra do Mar, i u Lesotho i

Juţnoj Africi, na primer Drakensberg lanac. Umbrisols u severnoj Americi su ograničeni naseverozapadnu morsku obalu Pacifika, na primer na Islandu, na Britanskim ostrvima i

severozapadnoj Portugaliji i Španij. U Aziji naĎena su u planinskim lancima istočno izapadno od jezera Baikal, i na granicama Himalaja, naročito u Indiji, Nepal, Kini i Myanmar.

Umbrisols se pojavljuju na niţim nadmorskim visinama u Manipur (istočna Indija) u Chin

Hills (zapadni Myanmar) i na Sumatri (Barisan lanac). U Okeaniji, Umbrisols su pronaĎena u planinskom lancu Papua Nova Gvineja i jugoistočnoj Australiji i u estočnim delovima JuţnogIslanda, Novi Zeland.

Upravljanje i upotreba Umbrisol zemljišta

Mnoga Umbrisol zemljišta su pod prirodnim ili blizu prirodnim vegetacijskim pokrovom,Umbrisol zemljišta iznad linije drveća na Andima, Himalaji i planinskom lancu CentralneAzije, ili na niţim nadmrskim visinama u severnoj i zapadnoj Evropi gde je nekadašnjašumska vegetacija dosta rasčišćena, nose vegetaciju kratke trave niske hranljive vrednosti.Četinarske šume preteţno u Brazilu ( na primer Araucaria spp.) i u SAD (uglavnom Thuja,

Tsuga and Pseudotsuga spp.). Umbrisol zemljišta u tropskim planinskim oblastima u Juţnoj

Aziji i Okeaniji su pod planinskom zimzelenom šumom. U planinama juţnog Meksika,vegetacija varira od tropskih semi-listopadnih šuma do mnogo hladnijih montane šuma.



PreovlaĎivanje strme zemlje i vlaţnih i hladnih klimatskih uslova ograničava upotrebumnogih Umbrisol zemljišta na ispašu. Upravljanje se fokusira na uvoĎenje poboljšane trave iispravljanje pH zemljišta upotrebom kreča. Mnoga Umbrisols zemljišta su sklona eroziji.Sadnja višegosišnjih biljaka i pravljenje terasa nudi mogućnost stalne poljoprivrede na blaţimnagibima. Gde su uslovi odgovarajući, trţišne kulture se mogu uzgajati, na primer, ţitarice u

SAD, Evropi i Juţnoj Americi, ili čaj i kinin u Juţnoj Aziji (Indonezija). Planinska kafa naUmbrisols zemljištima zahteva ulaganje sredstava da bi se ispunili strogi zahtevi hraniljivih

materija. Na Novom Zelandu, Umbrisols zemljišta su transformisana u visoko produktivnazemljišta, koja se koriste za intenzivno uzgajanje ovaca i mlečnih proizvoda, i proizvodnjutrţišnih kultura.

VERTISOLS

Vertisols zemljišta su vrtloţna, teška glinasta zemljišta sa velikom razmerom ispupčenjagline. Ova zemljišta formiraju duboke široke pukotine od površine na dole kada se isuše što sedogaĎa u većini godina. Naziv Vertisols (od Latinskog vertere, okrenuti) odnosi se na

konstantni interni obrt materijala. Uobičajena lokalna imena za mnoga Vertisols zemljišta su:

zemlja crnica-regur (Indija), crna tresetna zemlijšta (Juţna Afrika), margalites (Indonezija),Vertosols (Australija), Vertissolos (Brazil), i Vertisols (SAD).

Kratak opis Vertisols

Konotacija: Vrtloţna teška glinasta zemljijšta; od Latinskog vertere, okrenuti se.

Matični materijal : Sedimenti koji sadrţe veliku proporciju ispupčenja gline, ili stene poduticajme atmosferskih promena.

Okruženje: Depresije i ravne do breţuljkaste oblasti, uglavnom u tropskim, suptropskim

klimama do polu-suvim i klimama sa nenznatnim sadrţajem vlage i vlaţnim klimama sa promenama upečatljivih vlaţnih i suvih sezona. Najviši stepen vegetacije je savana, prirodni

pašnjaci i/ili šume. Razvoj profila: Naizmenično bujanje i smanjivanje gline koja se širi rezultira u dubokim pukotinama u suvim sezonama, i formiranje kliznih površina (harniša) i klinaste strukturneelemente u podpovršinskom zemljištu. Gilgai mikroreljef je svojstven za Vertisol zemljištamada se ne nalazi često.

Regionalna distribucija Vertisols

Vertisols pokrivaju 335 miliona ha širom sveta. Procenjenih 150 miliona ha je potencijalna

zemlja za letinu. Vertisol u tropima pokrivaju nekih 200 miliona ha; jedna četvrtina toga sesmatra korisnim zemljištem. Većina Vertisol zemljišta se pojavljuje u polu-suvim tropima; sa

prosečnim godišnjim padavinam od 500 – 1 000 mm, ali Vertisols se takoĎe nalaze i u vlaţnim

tropima, na primer Trinidad (gde su godišnje padavine 3 000 mm). Najveće oblasti Vertisolzemljišta su na sedimentima koji imaju visoki sadrţaj fullerove zemlje ili koji proizvodetakvu glinu na depositima nakon atmosferskih uticaja ( na pirme Sudan) i na prostranim

bazaltnim (magmatska stena) platoima (na primer u Indiji i Etiopiji). Vertisol zemljišta sutakoĎe dominantna u Juţnoj Africi, Australiji, jugozapadu SAD (Teksas), Urugvaju,Paragvaju i Argentini. Vertisol zemljišta su obično pronaĎena u nizijama kao što su suva

jezerska dna, rečni baseni, niţe rečne terase, i druge nizije koje su periodično vlaţne u svomprirodnom stanju.

Upravljanje i upotreba Vertisols

Velike oblasti Vertisol zemljišta u polu-suvim tropima su još uvek neupotrebljeni ili se koriste

samo za ispašu, seču drveća, sagorevanje ćumura i slično. Ova zemljišta imaju značajan poljoprivredni potencijal, ali prilagoĎeno upravljanje je preduslov za odrţivu proizvodnju.



Relativno dobra hemijska plodnost i njihovo pojavljivanje na prostranim ravnicama gde se

meliracija i mehanička obrada mogu predvideti je prednost Vertisol zemljišta Njihove fizičkekarakteristike zemlišta, i naročito njihovo teško upravljanje vodama izaziva probleme. Zgradei ostale graĎevine na Vertisol zemljištioma su pod rizikom, i inţejeri treba da preduzmu

posebne mere predostroţnosti da bi izbegli štetu.

Poljoprivredna upotreba Vertisol zemljišta ide od veoma ekstenzivne (ispaša, sakupljanje drvaza gorivo, i ćumur) do proizvodnje letine posle sezone kiša (proso, sirak, pamuk i leblebije)do malih razmera (pirinač) i poljoprivrede velikih razmera sa navodnjavanjem (pamuk,

pšenica, ječam, sirak, leblebija, lan, [Guzotia abessynica] i šećerna trska).Poznato je da

pamuk dobro uspeva na Vertisols zemljštima, navodno zato što pamuk ima vertikalni sistemkoren ja koji nije teško oštećen pucanjem zemljišta. Letina drvenastih biljaka je uopštenomanje uspešna jer korenje drveća se teško uspostavlja u donjem sloju tla i oštećuje se kad sezemljište skuplja i širil Praksa upravljanja treba da bude primarno usmerena na kontrolu vode

u kombinaciji sa očuvanjem ili poboljšanjem plodnosti zemljišta.Fizičke osobine i reţim vlaţnosti zemljišta Vertisol zemljišta predstavljaju ozbiljnaograničenja u upravljanju. Teška tekstura zemljišta i dominacija minerali gline rezultiraju u

usku vlaţnost zemljišta koja ide od naglašene vlage do viškavode. ObraĎivanje zemlje jesprečeno ili ometano lepljivošću kada je zemljište mokro i tvrdoćom kada je suvo.Prijemčivost Vertisols zemljišta na zadrţavanje vode moţe biti jedini najvaţni ji faktor koji

smanjue stvaran peirod rasta. Višak vode u sezoni kiše mora da se sačuva za sezonu poslekiše (skuplajnje vode) na Vertisol zemljištima sa veoma sporim stopama prodiranja.Jedna kompenzacija za skupljanje-širenje karakteristike je fenomen samo prekrivanje slamom

i gnojivom koje je uobičajeno na mnogim Vertisol zemljištima. Velike grumeni nastale primarnim obraĎivanjem zemljšta razbijaju se postepenim sušenjem i sitne pedove, štoobezbeĎuje osrednje klilo (naĎubrenu leju) uz minimalne napore. Iz istog razloga, erozija

vododerinom na Vertisol zemljištima prekomereno korišćenim za ispašu je retko ozbiljna jer zidovi vododerine brzo preuzimaju plitak ugao mirovanja, što dozvoljava travi da se brzoobnovi.



Referentne

grupe zemljišta

Dijagnosticki horizonti ill

svojstva

Poreklo naziva Odgovarajuci tipovi

nasih zemljišta

Napomena

HISTOSOLS Organska zemljišta, debljine

>40 cm

histos (gr)tkivo ilistanicje

Tresetna zemljišta Prevladavaju unajsevemijimpodrucjima Evrope,Amerike i Azije

CRYOSOLSZaleĎeni dijelovi profila dodubine 1 m

kraios (gr)led ilihladan

-

ANTHROSOLSPromjene izazvaneljudskom aktivnoscu

anthropos(gr) covjek

Antropogena zemljišta -

LEPTOSOLS Razna plića zemljišta

debljine <25 cm

leptosols (gr)

tanak

Vapnenacko-dolomitne

crnice,

rendzine i ranker!

Sirozemi i Koluvijalna

zemljišta

Obje grupe zemljišta najvise

su zastupljene u brdsko-

planinskim područ jima

REGOSOLS Nerazvijena i plićazemljišta narastresitimsupstratima

rhegos(gr)pokrivač

ANDOSOLS Zemljišta razvijena na

vulkanskim

materijalima

an i do (jap)

tamno tlo

- AC i ABC zemljišta, koja

kod nas nisu

utvrdena

ARENOSOLSSlabije razvijena zemljištaA(E)C graĎe i pjeskoviteteksture

arena (lat)pesak

Eolski "ţivi" pesak -

VERTISOLS Vertični horizont s >35%

gline

vertere(lat)okretati

Vertisoli ili smolniceS pojacanim bubrenjem uvlaznom i stezanjem usuhom stan u

KASTANOZEMS Molični horizont kestenja-ste

boje, s konkrecijama CaC03

castanea (lat)

kesten

- Prevladavaju u sušnim

stepskim

područ jimaCHERNOZEMS Dublji molični A horizont,

tamnije crne boje

chern i zemlja

(rus)Tipicni cemozemi ACgraĎe profila

Jače humozna zemljištazaravnjenih

stepskih područ ja

PHAEOZEMS Molicni horizont zagasito

sive boje, A(B)C i ABC

zemljišta

phaios (gr)

sumracan i zemljaDegradirani i posmeĎeni

černozemi

Prema WRB ovdje su

svrstana i

siva šumsko-stepska

zemljišta

UMBRISOLS Umbrični horizont, tamnije

boje obogaćen humusom, ali

slabije zasićen bazama

ubra (lat)-sjena Prema ranijoj FAO klasifikaciji ovdje su svrstani

humoz-ni kambisoli i umbrični regosoli, koji

prevladavaju u brdsko- planinskim područ jima

CAMBISOLS Kambični (B) horizont cambiare(lat)promijeniti

Razna smeĎa zemljišta icrvenice

-

LUVISOLS Argični Bt horizont,

CECC>24, BS >50%

luere (lat)-isprati Lesivirana zemljišta

A-E-Bt-C graĎe

ALBELUVISOLS Bijele pruge i mazotine, kojese okomito pruţaju iz E u Bt

horizont

albic i luere (lat)beo i isprati

Pseudooglejena i pod-zolirana

lesivirana zemljišta

Pre su nazivanaGlossisolima i

Podzoluvisolima

PLANOSOLS Zemljišta zaravnjenih

polozaja s naglim

prelazom iz E u teksturno

tezi islabije pro-pusni B

horizont

planus (lat)-ravan Kod nas nema odgovarajuceg tipa zemljišta, delimičnoodgovaraju pseudooglejenim i epiglejnim zemljištima,te moţda i solodima



PODZOLS Spodicni B horizont pod i zola (rus)

ispod

pepeljastog

horizonta

Podzoli

PLINTHOSOLS Skrućene naslage zeljez-nihkonkrecija unutar 50 cmdubine zemljišta

plinthos (gr)opeka

- Bivša lateritna zemljišta tropskih područ ja

FERRALSOLS Ferralic B horizont ferrum (lat)

zeljezo

Eventualno kao fosilna

paleo tla u kraškim područ jima

Jače rastrosena, duboka late-ritna zemljišta s niskimvrijednostima CECC

NITISOLS Orašaste strukture sa sjajnim

površinama u argičnom Bhorizontu

nitidus (lat)

sjajan, blistav

- Razvojno mlada tropska

suptropska zemljišta naeruptivnim stijenama

ACRISOLS Argični B horizont

CECC<24,

BS <50%

acer (lat)

vrlo kiseo

Akrična lesivirana tla

ALILSOLS Argicni B horizontCECC>24,

Al sat. >60%

alumen (lat)aluminij

Eventualno boksitnecrvenice

Poligenetska zemljišta preteţno tropskih i suptropskih podrucja.

LIXISOLS Argicni B horizont

CECC<24,

BS >50%

lixivia (lat)

isprane tvari

Reliktna tla u zoni

crvenice i

lesiviranih tala navapnencima

.

FLUVISOLSSlabije razvijena tla na

rijecnim sedimentima

fluvius (lat)-

rijeka

Aluvijalna tla -

GLEYSOLS Morfoloska i ostala svojstva

močvar ih tala

glej (rus)

blatnjava masa

zemljišta

Močvar o-glejna ili

euglejna zemljišta U novoj verziji WRBponovno su spojena glejna istagno-glejna zemljišta

SOLONCHAKS Salicni horizont soI (rus) i Čak

(tatar)

jako zaslanjeno

tlo

Soloncak U nasoj klasifikaciji ova su

zemljišta svrstana u odeljak halomorfnih zemljišta, zarazliku od prethodnihautotrofnih ihidromorfnih zemljišta

SOLONEC Natrički horizont zasićen

natrijem

nastavak -ec, usmislu slabijezaslanjenosti

Solonec

GYPSISOLS Gipsični ili petrificiranigipsični horizont

gypsum (lat)-gips

(kalcijski sulfat)

-

CALCISOLSPovećana akumulacija ipetrificirane tvorevineCaC03

calcis (lat)-vapno -

DURISOLSDurični horizonti, koji suslabije ili jače cementirani saSiO,

durum (lat)-tvrd - Zajedno s halomorfnim

zemljištima, ova suzemljišta najviše zastupljena

u aridnim i semiaridnim

podrucjima.

Documents

Svetska Referentna Baza Klasifikacije Tla