SVESNI RODITELJIAko odgajate dete uz malu pomoć, knjiga Svesni roditelji može vam pružiti olakšanje. Ako ste majka ili otac koji se puno radno vreme brine o detetu, Svesni roditelji

dr Šafali Sabari

SVESNI RODITELJI

Naslov originala: THE CONSCIOUS PARENT – Transforming Ourselfs Empowering Our Children /Shefali TsabaryCopyright © 2010 by Shefali Tsabary, PhD

© Za hrvatsko izdanje Harfa, Split 2019.© Za srpsko izdanje Harfa&Pametnica, Novi Sad 2019.

Urednica Irena Orlović Prevod s engleskog Nina KolakovićPrevod sa hrvatskog, lektura i korektura Tamara Đuran

Ilustracija na naslovnoj strani Nataša KneževićGrafičko oblikovanje Jasmina Makek Pajkanović

Prvo izdanje Novembar 2019.

Za izdavača Irena OrlovićIzdavač Agencija za izdavaštvo Harfa & Pametnica Desanke Maksimović 35 E, Novi Sad Telefon: 060 80 80 658 e-mail: [email protected] www.knjizara-harfa.rs

Sva prava su zadržana. Nije dopušteno reprodukovanje nijednog dela ove knjige na bilo koji način bez pisanog dopuštenja izdavača.

ISBN 978-86-81222-10-2

SVESNImenjamo sebe

RODITELJI osnažujemo svoju decu

dr Šafali Sabari

POSVETA

Mom suprugu Ozu. Mom čarobnjaku.

REČI ZAHVALNOSTI

Konstans Kelog – za viziju o ovoj knjizi i njeno stvaranje s takvom ljubavlju, nepokolebljivim uverenjem i bezuslovnom podrškom. Najdublje hvala.

Dejvidu Robertu Ordu – za tvoju genijalnost. Nema urednika kao što si ti. Nema reči kojima bih izrazila svoju zahvalnost.

Mnogim klijentima s kojima sam sarađivala tokom godina – jer ste mi dopustili da uđem u vaše živote.

Mojim prijateljima i porodici – jer ste uvek tu. Znate koji ste i koliko mi značite.

Mom suprugu Ozu i kćeri Maji – reči nikada neće opisati ovo ose-ćanje. Sve što radim ili što jesam postoji zahvaljujući vama.

Hvala vam.

PREDGOVOR 9

PREDGOVOR

U ovoj knjizi dr Šafali Sabari opisuje važnost saosećanja jedno-stavnim, svetovnim terminima, objašnjavajući kako možemo na- učiti da ga razvijemo iz svojih odnosa sa vlastitom decom.

Iako imam 75 godina, još uvek se sećam majčine spontane ljubavi i nesebične pažnje. I dok danas razmišljam o tome, još uvek osećam unutarnji mir i staloženost. U našem modernom svetu jedan od izazova s kojim se suočavamo jeste kako ostati zahvalan na takvoj vrsti nesebičnog davanja tokom života. Kada odrastemo, naša obmanuta inteligencija obično nas ostavlja uskogrudnima, stvarajući strah, agresivnost, ljubomoru, ljutnju i frustracije, a sve to smanjuje naš potencijal.

Kad se rodimo, možda nemamo jasnu ideju koja kaže: „Ovo je moja majka”, ali imamo spontanu vezu koja se zasniva na našim osnovnim biološkim potrebama. S druge strane, majka ima siloviti nagon da se brine o detetovim fizičkim potrebama, da uteši dete ili da ga nahrani. To nema nikakve veze s apstraktnim vrednostima, već nastaje prirodno – zbog biologije.

Iz svog ograničenog iskustva mogu reći da su osnovni izvor sreće ljubav i saosećanje, osećanje dobrote i srdačnost prema dru-gima. Ako možemo biti prijateljski raspoloženi i verovati drugima, postajemo smireniji i opušteniji. Nestaje osećanje straha i sumnja

10 SVESNI RODITELJI

koju često osećamo prema drugima, možda zato što ih ne pozna-jemo dobro ili zato što osećamo da nam prete ili se na neki način takmiče s nama. Kad smo mirni i opušteni, možemo na pravi način iskoristiti svoju umnu sposobnost jasnog razmišljanja, pa šta god činili, učili ili radili, moći ćemo to da učinimo bolje.

Svi pozitivno reaguju na dobrotu. To je jasno svim roditeljima. Jedan od uzroka za bliski odnos dece i roditelja jeste prirodna dobrota koja postoji između njih. Od trenutka začeća u majčinoj utrobi do trenutka kad smo sposobni da se brinemo za sebe, mnogi različiti ljudi pokazuju nam veliku dobrotu, a bez njih ne bismo preživeli. Ako razmislimo o tome i kako smo svi samo ljudi, bilo da smo bogati ili siromašni, obrazovani ili neuki, bilo da pripadamo jednom narodu, religiji ili kulturi, možda će nas to podstaknuti da vratimo dobrotu koju smo primili jer smo i sami prema drugima bili dobri.

Dalaj-lama 7. jula 2010.

PORUKA RODITELJIMA 11

PORUKA RODITELJIMA

Iluzija je biti savršeni roditelj. Ne postoji idealan roditelj ni idealno dete.

Svesni roditelji naglašava izazove koji su prirodni deo vaspitanja deteta, potpuno shvatajući da, kao roditelj, svako od nas čini najbolje što može s resursima koje ima.

Cilj ove knjige je da razjasni kako bismo mogli da identifiku-jemo i iskoristimo emocionalne i duhovne lekcije svojstvene pro-cesu roditeljstva, da bismo ih mogli koristiti za sopstveni razvoj, što će nam zauzvrat dati sposobnost da budemo delotvorniji roditelji. Kao deo ovog pristupa, od nas se traži da se otvorimo mogućnosti da naše nesavršenosti zapravo mogu biti naši najvredniji alati za promenu.

Možda će tokom čitanja ovih stranica biti trenutaka u kojima će sadržaj izazvati neprijatna osećanja. Pozivam svakoga ko iskusi takva osećanja da jednostavno primi na znanje ovu energiju. Stanite s čitanjem i sedite s osećanjima koja dolaze. Dok to radite, možda ćete spontano svariti ta osećanja. Odjednom sve što je rečeno počinje imati više smisla.

Knjiga Svesni roditelji napisana je za svakoga ko ima dete bilo kog uzrasta. Bilo da ste samohrani roditelj, mlada odrasla osoba

12 SVESNI RODITELJI

koja planira da ima porodicu ili ju je nedavno stvorila, roditelj s decom u tinejdžerskim godinama, baka, deda ili staratelj, ako se obavežete na opšta načela iznesena u ovoj knjizi, možete prome-niti i sebe i svoje dete.

Ako odgajate dete uz malu pomoć, knjiga Svesni roditelji može vam pružiti olakšanje. Ako ste majka ili otac koji se puno radno vreme brine o detetu, Svesni roditelji može obogatiti vaše iskustvo. U slučaju onih koji sebi mogu priuštiti pomoć u vaspitanju dece, može vam biti korisno da potražite nekoga ko je predan načelima iznesenim u ovoj knjizi, posebno ako je vaše dete mlađe od šest godina.

I dalje ostajem ponizna pred velikom prilikom koju nam vaspi-tanje deteta pruža kako bismo odbacili svoje staro ruho, oslobo-dili se ustajalih obrazaca, stvorili nov način života i postali svesniji roditelji.

Namaste, Šafali

SADRŽAJ 13

SADRŽAJ

Reči zahvalnosti ................................................................................................... 7Predgovor ............................................................................................................. 9Poruka roditeljima ............................................................................................. 11

1. poglavlje STVARNA OSOBA POPUT MENE ................................. 19

Odgajate duh koji odjekuje svojim potpisom ..................................... 20Svi počinjemo kao nesvesni roditelji ..................................................... 23Da biste se povezali sa svojom decom, najpre se povežite sa sobom ................................................................ 24Možete stvoriti osećanje povezanosti u svojoj porodici ..................... 28Kako svesnost menja način na koji vaspitavamo ............................... 29

2. poglavlje DUHOVNI RAZLOG ZBOG KOJEG RAĐAMO DECU .............................................................. 33

Kako dete može probuditi odraslog? .................................................... 35Kako se uči svesno roditeljstvo ............................................................. 40Svesni roditelji ne nastaju preko noći ................................................... 42

3. poglavlje OSLOBODITE DECU OD POTREBE ZA VAŠIM ODOBRENJEM ......................................................... 45

Prihvatanje je ključ .................................................................................. 48

14 SVESNI RODITELJI

U prihvatanju ništa nije pasivno ............................................................ 50Nemojte vaspitavati „stilom kalupa za kolače” ................................... 52Dete ćete prihvatiti onoliko koliko prihvatate sebe ............................ 55

4. poglavlje UDARAC NAŠEM EGU .................................................... 59

Kako ego deluje? ...................................................................................... 60Ego predstave ........................................................................................... 63Ego savršenstva ....................................................................................... 64Ego statusa ................................................................................................ 67Ego konformizma .................................................................................... 69Ego „osećanja kontrole” .......................................................................... 71Možete se izbaviti iz ega .......................................................................... 75

5. poglavlje VASPITAVA LI VAS VAŠE DETE? .................................... 79

Suočite se sa svojom reaktivnošću ........................................................ 80Otkrijte svoje emocionalno nasleđe ..................................................... 84Kako možete integrisati svoju bol? ....................................................... 87Kako se nositi s detetovom boli ............................................................. 89Korak po korak ........................................................................................ 91Šta je potrebno da ukrotite svoju teskobu ........................................... 98

6. poglavlje ŽIVOT JE MUDAR ........................................................... 101

Život nas uči ..........................................................................................102Da li je moguće verovati životu? .........................................................104Vaše dete ne treba da zasluži vaše poverenje ................................106Kako sami privlačite mnoge okolnosti ...........................................108Možete se osloboditi svoje nesvesnosti ..............................................111Sve je u našem tumačenju ..........................................................115

7. poglavlje IZAZOV ŽIVOTA.............................................................. 119

Uzrast odojčeta: roditeljima na znanje ..............................................120Put samootkrivanja ...............................................................................122

SADRŽAJ 15

Prilika da se vaš ritam oporavi ...........................................................125Vreme kad prohodaju: posebna priča ................................................127Kad prohodaju, vreme je da postavimo granice ..............................131

8. poglavlje OD ZVEZDE VEČERI DO SPOREDNE ULOGE ........... 135

Osnovna škola: izazov da „budemo tu” za svoju decu ...............137Srednja škola: potreba za nedvosmislenim prihvatanjem ..........139Zašto je važno odoleti iskušenju kontrole .........................................141

9. poglavlje LUDILO RODITELJSTVA ................................................ 145

Posebna uloga majke .............................................................................147Vaspitanje deteta podstiče vas da se predate drugačijem tempu .....150

10. poglavlje VASPITAVAJTE IZ CELOVITOSTI, NE IZ SVOJIH RANA ................................................................. 153

Ako ste odrasli osećajući da niste dovoljno dobri ........................155Ako ste naučili da zadovoljite druge da dobijete njihovo odobrenje ..........................................................................159Niste mogli biti svoji? ...........................................................................163„Loše” ponašanje je zapravo potraga za našom urođenom dobrotom .........................................................................166Vaša slomljenost ne pokazuje vaše pravo lice ...................................168

11. poglavlje DOM IZGRAĐEN NA POSTOJANJU ...........................169

Jeste li svesni da je teskoba oblik „delovanja”? ................................172Koji je izvor našeg straha od sadašnjosti? ..........................................176Više od života „delovanja” ...................................................................178Sada je vreme .........................................................................................180

12. poglavlje ČUDO SVAKODNEVICE .............................................. 183

Volite li koliko je vaše dete obično? ....................................................184Greška prekomernog stvaranja života ................................................186

16 SVESNI RODITELJI

Odreknite se potrebe za „radom” ........................................................190Povratak osnovama ...............................................................................191Život koji pokazuje ko je vaše dete ....................................................194

13. poglavlje ODBACITE TA VELIKA OČEKIVANJA ........................ 197

Poštujte svoje dete kao osobu ..............................................................198Kako detetu postaviti lestvicu .............................................................200Šta realno možete očekivati od svog deteta? ......................................203Usredsredite se na proces, ne na rezultat ...........................................205Koristite pravu vrstu pohvale ............................................................209Shvatite da vas vaša deca oponašaju ...................................................210

14. poglavlje STVORITE SVESNI PROSTOR U DETETOVOM ŽIVOTU .......................................................... 213

Nađite vreme za mir u detetovom rasporedu ....................................214Stvorite smislenu priču za svoje dete ..................................................217Zašto je izražavanje zahvalnosti detetu snažan roditeljski alat .......219

15. poglavlje POVEŽITE SE S DETETOM AKTIVNOM PRISUTNOŠĆU ........................................................................... 223

Kako potkopavamo sopstvene pokušaje povezivanja sa svojom decom ................................................................................226Potvrđujete li ponašanje svoje dece ili njihovo postojanje? .............228Samo budite tu .......................................................................................231

16. poglavlje KAKO SE NOSITI S DETETOVIM GREŠKAMA ......... 235

Znate li stvarno zašto su učinili to što su učinili? ..............................236Kako greške možete pretvoriti u duhovno bogatstvo .......................238Slavite detetove greške .........................................................................240

17. poglavlje DVE STRANE MEDALJE ............................................... 243

Dete ne može napredovati bez ograničenja .......................................244

SADRŽAJ 17

Duhovni pristup disciplini ..................................................................249Nemojte izbegavati sukob – cenite ga ................................................252Kako disciplinovati na delotvoran način.............................................254Pravilo o pravilima ................................................................................257Zašto je učenje delotvornije od kazni ................................................260Ispadi ukazuju na nezadovoljene emocionalne potrebe...................263Jeste li delimično odgovorni za detetovo ponašanje? ......................266Zašto divna deca postaju prkosni tinejdžeri ......................................270Osveta okrutnih taktika ........................................................................273Kako reći ’ne’ ..........................................................................................277Vreme je ključno ....................................................................................282

Pogovor RAZUMEVANJE NAŠE ZAJEDNIČKE NESVESNOSTI ........................................................................... 285

Svi smo u ovome zajedno .....................................................................286Kako postati prisutan roditelj ..............................................................288

Dodatak KOMPAS NESVESNOSTI ................................................... 293

Najvažnije iz knjige Svesni roditelji ................................................................299Pohvale za knjigu Svesni roditelji ...................................................................303

STVARNA OSOBA POPUT MENE 19

1. POGLAVLJE

STVARNA OSOBA POPUT MENE

J edno jutro me je kći s velikim uzbuđenjem probudila. „Vila ti je ostavila neverovatan dar”, šapnula je. „Gle šta ti je Zubić vila ostavila!” Pogledala sam ispod jastuka i pronašla novčanicu od jednog

dolara, prepolovljenu tačno po sredini. Kći je rekla: „Vila je ostavila pola dolara za tebe, a druga je polovina pod tatinim jastukom.”

Ostala sam bez reči.Istovremeno sam se našla u dilemi. Sve one poruke o tome kako

„novac ne raste na drveću” i koliko je važno da moja kći shvati vrednost valute preplavile su mi um. Treba li iskoristiti ovu priliku da je naučim da ne baca novac, i objasnim joj da je prepolovljena novčanica beskorisna?

Shvatila sam da je ovo trenutak u kojem moja reakcija može podići ili slomiti duh mog deteta. Srećom, odlučila sam da odložim lekciju i kažem joj koliko sam ponosna na njenu spremnost da tako velikodušno podeli svoj jedan i jedini dolar. Kad sam zahvalila Zubić vili za njeno veliko srce i njeno lukavo osećanje pravednosti

20 SVESNI RODITELJI

u pružanju jednakog dela ocu i meni, kćerkine su oči reagovale sjajem dovoljno jakim da osvetli spavaću sobu.

ODGAJATE DUH KOJI ODJEKUJE SVOJIM POTPISOM

Roditeljstvo pruža mnoge trenutke u kojima smo rastrzani između vlastitog uma i srca, zbog čega je vaspitanje deteta slično hodanju po žici. Jedna pogrešna reakcija može slomiti detetov duh, dok ih pravi komentar može podstaknuti da se uzdignu. U svakom trenutku možemo odlučiti da pokrenemo ili prekinemo, pod-staknemo ili izazovemo „zamrzavanje”.

Kada su naša deca jednostavno svoja, ne zanimaju ih stvari koje roditelje tako često progone. Kako šta izgleda u očima dru-gih ljudi, postignuća, napredak – nijedan od ovih problema koji muči odrasle nije na dečjem programu. Umesto da uključe svet u teskobno mentalno stanje, deca nastoje da najpre glavom urone u životno iskustvo, spremno rizikujući sve.

To jutro kad je vila posetila moju spavaću sobu, moja kći nije razmišljala ni o vrednosti novca ni o egoističnom pitanju hoće li me impresionirati činjenica da je podelila svoj dolar. A nije razmišljala ni o tome hoće li me možda prerano probuditi. Jedno- stavno je bila svoja, predivna i kreativna, radosno je pokazala svoju velikodušnost i uživala u trenutku kad su njeni roditelji otkrili da je Zubić vila za promenu posetila njih.

Kao roditelj, stalno se suočavam s prilikama da odgovorim svo-joj kćeri kao da je stvarna osoba poput mene, s celim spektrom osećanja koje proživljavam – istu čežnju, nadu, uzbuđenje, maštu, domišljatost, osećanje čuda i sposobnost uživanja. Ipak, kao i mnogi roditelji, postajem toliko zaokupljena sopstvenim raspore-dom da često propustim priliku koju ovi trenuci pružaju. Toliko sam uslovljena za propoved, toliko usmerena na podučavanje, da


sam često neosetljiva na čudesne načine na koje moje dete otkriva svoju jedinstvenost, pokazujući nam da se razlikuje od bilo koga drugog ko je ikada hodao ovom planetom.

Kada odgajate, shvatite da ne odgajate „mini-verziju” sebe, već duh koji lupka vlastitim potpisom. Zato je važno odvojiti osobu koja ste od osoba koje su vaša deca. Deca nisu naša da ih posedu-jemo ili njima gospodarimo na bilo koji način. Kada to znamo u dubini svoje duše, prilagođavamo njihovo vaspitanje njihovim potrebama, umesto da ih oblikujemo kako bismo zadovoljili vlastite potrebe.

Umesto da ispunimo individualne potrebe svoje dece, obično na njih projektujemo sopstvene ideje i očekivanja. Čak i kada imamo najbolje namere da podstaknemo decu da ostanu verna sebi, većina nas nesvesno padne u zamku pa počnemo da im namećemo svoje planove. Nakon toga odnos između roditelja i deteta često umrtvljuje detetov duh umesto da ga oživi. To je ključni razlog zbog kojeg mnoga naša deca postanu problematična i u mnogim slučajevima disfunkcionalna.

Svako od nas ulazi na put roditeljstva s vizijama o tome šta će biti. Većinom su te vizije fantazije. Držimo se uverenja, vrednosti i pretpostavki koje nikada nismo preispitali. Mnogi od nas čak i ne vide razlog zbog kojeg bismo sumnjali u svoje ideje, jer verujemo da smo „u pravu” pa nemamo o čemu da promislimo. Na osnovu vlastitog neistraženog pogleda na svet, nesvesno postavljamo rigid- na očekivanja o tome kako bi naša deca trebalo da se izražavaju. Ne shvatamo da ako deci namećemo svoje načine, ograničavamo njihov duh.

Na primer, ako smo izuzetno uspešni u onome što radimo, verovatno očekujemo da i naša deca budu izuzetno uspešna. Ako smo umetnički nadareni, možda ćemo terati svoju decu da budu umetnici. Ako smo u školi bili akademski čarobnjaci, možda ćemo voditi svoju decu kako bi i ona bila genijalna. Ako nismo

22 SVESNI RODITELJI

imali dobar akademski uspeh i zbog toga se borili u životu, možda živimo u strahu da će naša deca završiti poput nas, zbog čega čini- mo sve što je u našoj moći da se odbranimo od takve mogućnosti.

Svojoj deci želimo sve što smatramo „najboljim”, ali u nasto-janju da to i ostvarimo, lako možemo zaboraviti da je najvažnije pitanje njihovo pravo da budu svoji i da vode svoj život u skladu sa svojim jedinstvenim duhom.

Deca nastanjuju svet koji kaže da, a ne svet koji kaže ne. Dolaze kod nas sa svojim bićem koje je prepuno potencijala. Svako naše dete mora proživeti svoju posebnu sudbinu – svoju karmu, ako želite. Budući da deca u sebi nose nacrt, često već slute ko su i šta žele biti u svetu. Mi smo izabrani kao njihovi roditelji kako bismo im pomogli da to ostvare. Međutim, ako na njih ne obraćamo pažnju, oduzimamo im pravo da prožive svoju sudbinu. Na kraju im namećemo svoju viziju koju imamo za njih, prepravljajući nji-hovu duhovnu svrhu prema svojim hirovima.

Ne treba da nas čudi što ne možemo da se prilagodimo dečjoj srži. Kako ih možemo slušati kad jedva slušamo sami sebe? Kako možemo osetiti njihov duh i čuti ritam njihovog srca ako to ne možemo učiniti u sopstvenom životu? Kada kao roditelji izgu-bimo svoj unutarnji kompas, da li je stvarno čudno što mnoga deca odrastaju bez puta, nepovezana i obeshrabrena? Kad izgu- bimo dodir sa svojim unutarnjim svetom, umanjujemo svoju sposobnost da vaspitavamo iz svog bitnog bića na način koji svesno roditeljstvo zahteva.

Imajući to na umu, u ovoj knjizi želim da ponudim rešenje koje spasava život roditeljima koji samo pokušavaju da prežive – naročito oni s tinejdžerima. Na osnovu vlastitog iskustva s mnogim tinejdžerima uverena sam da, ako imate tinejdžera s kojim teško ostajete povezani, nije prekasno. Naravno, ako imate mlađu decu, što pre počnete da gradite jaku vezu, to bolje.


SVI POČINJEMO KAO NESVESNI RODITELJI

Jedan od zahtevnijih zadataka koje svako od nas preuzme jeste da na svet donese još jedno ljudsko biće i odgaji tog pojedinca. Ipak, većina nas tom zadatku pristupi na način na koji nikada ne bismo pristupili svom poslovnom životu. Na primer, kad bismo vodili organizaciju vrednu milijardu dolara, koristili bismo pomno osmišljenu misiju. Znali bismo koji je naš cilj i kako ga postići. U nastojanju da ostvarimo svoju misiju, bili bismo upoznati s oso- bljem i znali kako izvući njihov potencijal. Kao deo naše strategije, identifikovali bismo vlastite snage i utvrdili kako da ih iskoristimo, ali izdvojili bismo i svoje slabosti kako bismo umanjili njihov uti-caj. Uspeh organizacije bio bi rezultat strategije za uspeh.

Korisno je zapitati se: „Koja je moja roditeljska misija, moja roditeljska filozofija? Kako to pokazujem u svakodnevnoj interak-ciji s detetom? Imam li promišljenu, svesnu misiju, kao u slučaju da vodim veliku organizaciju?”

Bilo da ste u paru, rastavljeni ili samohrani roditelj, bilo bi korisno razmisliti o svom pristupu roditeljstvu u svetlu istraživanja o tome šta deluje, a šta ne. Mnogi od nas ne razmišljaju o tome kako naš način vaspitanja utiče na našu decu, zbog čega bismo mogli promeniti svoj pristup. Uključuje li naša metoda posebno slušanje detetovog duha? Hoćemo li biti spremni da promenimo način na koji komuniciramo sa svojim detetom ako postane jasno da ono što radimo ne deluje?

Svako od nas zamišlja da smo najbolji roditelji koji možemo biti, a većinom smo zaista dobri ljudi koji osećaju veliku ljubav prema svojoj deci. Sigurno nije nedostatak ljubavi razlog zbog kojeg deci namećemo svoju volju. To radimo zbog nedostatka svesnosti. Zapravo mnogi od nas nisu svesni dinamike koja postoji u odnosu s našom decom.

Niko od nas ne voli sebe da smatra nesvesnim. Naprotiv, to je

24 SVESNI RODITELJI

pojam koji obično ne prihvatamo. Mnogi se od nas toliko brane da se odmah uvrede kad neko kaže reč o njihovom roditeljskom stilu. Međutim, kad počnemo biti svesni, ponovo stvaramo dinamiku koju delimo sa svojom decom.

Naša deca plaćaju veliku cenu kada nam nedostaje svesnosti. Mnoga od njih su nezadovoljna, preopuštena, pod lekovima i pre-opterećena etiketama. To je zato što im, jer smo i sami nesvesni, ostavljamo svoje nerešene potrebe, neispunjena očekivanja i fru- strirane snove. Uprkos svojim najboljim namerama, zarobljavamo ih emocionalnim nasleđem koje smo dobili od svojih roditelja, povezujući ih s iscrpljujućom ostavštinom prošlosti predaka. Pri-roda nesvesnosti je takva da će se, sve dok se ne metaboliše, pro-bijati generacijama. Samo se kroz svesnost može okončati ciklus boli u porodicama.

DA BISTE SE POVEZALI SA SVOJOM DECOM, NAJPRE SE POVEŽITE SA SOBOM

Sve dok ne shvatimo tačno kako nesvesno delujemo, obično se nevoljno otvaramo pristupu roditeljstvu koji počiva na potpuno različitim idealima od onih na koje smo se do sada oslanjali.

Tradicionalno roditeljstvo sprovodi se na hijerarhijski način. Roditelj upravlja odozgo prema dole. Uostalom, nije li naše dete „ispod nas”, a treba da ga promenimo mi, strana koja više zna? Budući da su deca manja i ne znaju koliko i mi, pretpostavljamo da imamo pravo da ih kontrolišemo. Zaista, toliko smo navikli na vrstu porodice u kojoj roditelj ima kontrolu da nam možda čak i ne pada na pamet da takva hijerarhija možda nije dobra ni za našu decu ni za nas same.

Gledajući iz perspektive roditelja, problem s tradicionalnim pristupom roditeljstvu jeste što osnažuje ego sa svojim iluzijama


moći. Budući da su naša deca tako nevina i spremna da budu pod našim uticajem, obično pružaju malo otpora kada im namećemo svoj ego – a to je situacija koja ima potencijal da još više osnaži naš ego.

Ako želite ući u stanje čiste povezanosti sa svojim detetom, to možete postići ako na stranu stavite svako osećanje superiorno-sti. Ako se ne skrivate iza egoistične slike, moći ćete da pokrenete svoje dete kao stvarnu osobu kao što ste vi.

Reč „slika” namerno koristim u vezi s egom, zato želim da po- jasnim na šta mislim kad kažem „ego” i s njim povezani termin „egoističan”. Prema mom iskustvu, ljudi imaju tendenciju da misle da je ego jednak njihovom samopoimanju, u smislu toga ko su kao osoba. Reč egoističan tada bi se odnosila na naduvano osećanje o nama samima, kao onaj koji povezujemo s taštinom.

Za razumevanje ove knjige ključna je činjenica da ove izraze koristim na sasvim drugačiji način.

Želim da predložim da ono što smatramo svojim „egom” uopšte nije naše pravo samopoimanje. Mislim da je ego više kao neka predstava sebe koju nosimo u glavi – slika koju imamo o sebi, a koja je možda daleko od onoga što jesmo u najvećem delu svog bića. Svi mi odrastamo s takvom slikom sebe. Ova predstava o sebi počinje da se oblikuje kada smo mladi, a uglavnom se zasniva na našim interakcijama s drugima.

Termin „ego” koji koristim umetnuto je osećanje o nama samima. To je ideja koju imamo o sebi i koja se zasniva uglavnom na mišljenjima drugih ljudi. Verujemo da smo ta osoba i tako razmi- šljamo o sebi. Ova predstava o sebi u slojevima prekriva onoga ko smo uistinu u svojoj srži. Jednom kada se naša predstava o sebi oblikuje u detinjstvu, nastojimo da je zadržimo celog života.

Iako je ova ideja o tome ko smo uska i ograničena, naše je osnovno samopoimanje – naše osnovno biće ili bitak – neogra- ničeno. Postoji u potpunoj slobodi, pa nema očekivanja od drugih,

26 SVESNI RODITELJI

nema straha i osećanja krivice. Iako vam život u takvom stanju može zvučati čudno odvojeno, ovo nam stanje zapravo daje snagu da se povežemo s drugima na istinski smislen način jer je to auten-tično stanje. Kad se odvojimo od svojih očekivanja o tome kako druge osobe treba da se „ponašaju” i upoznamo ih onakve kakve jesu, prihvatanje koje im neizbežno pokazujemo prirodno pod-stiče povezanost. To je zato što autentičnost automatski rezonira s autentičnošću.

Budući da smo tako bliski sa svojim egom, do te mere da zami- šljamo da smo upravo ta osoba, može ga biti teško uočiti. Zapravo, osim očiglednih znakova ega kao što su hvalisavost i grandioznost, ego je uglavnom skriven, a tako nas prevari pa verujemo da je to naše pravo samopoimanje.

Kao primer kako se ego maskira u naše istinsko ’ja’, mnogi od nas nisu svesni da su mnoge naše emocije prerušeni ego. Na primer, kad kažemo „Ljut sam!”, zamišljamo da je naše jezgro ljuto. Stvar-nost može biti sasvim drugačija. Vrlo je moguće da se na nekom nivou zapravo opiremo nastaloj situaciji, jer više volimo način na koji mislimo da bi stvari trebalo da se odvijaju. Ako zatim oslobodimo svoju ljutnju na druge, ona postaje puna manifestacija ega.

Kao što svi znamo iz ličnog iskustva, naša vezanost za ljutnju ili druge emocije poput ljubomore, razočaranja, krivice ili tuge naposletku uzrokuje osećanje razdvojenosti između nas samih i drugih. To se događa zato što, jer ne prepoznajemo svoju ljutnju kao egoističnu reakciju, verujemo da je ona deo onoga ko u suštini jesmo. Budući da se maskira u naše istinsko ’ja’, egoistične veze oslabljuju našu sposobnost da ostanemo u stanju radosti i jedin-stva sa svima.

Ponekad naš ego dolazi do izražaja kroz našu profesiju, interese ili nacionalni identitet. Sami sebi kažemo: Ja sam teniser. Ja sam religiozan. Ja sam Amerikanac. Nijedna od tih izjava ne kaže ko smo iznutra. To su zapravo uloge koje sebi pridajemo, često čak


i ne shvatamo da smo vezani za njih, pa uskoro stvaraju osećanje o ’sebi’. Ako neko preispituje jednu od naših uloga, osećamo se ugroženima, zamišljajući da napadaju nas. Kada se to dogodi, umesto da otpustimo svoju egoističnu vezu sa svojim osećanjem o ’sebi’, još ga čvršće držimo. Ta veza s egom koren je mnogih sukoba, razvoda i rata.

Ne želim reći da je ego „loš” i da ne bi trebalo da postoji. Napro-tiv, ego u sebi i sam po sebi nije ni dobar ni loš: on samo jeste. To je faza u našem razvoju koja služi svrsi poput ljuske jajeta u kojoj se pile oblikuje dok se ne izleže. Ljuska jajeta ima ulogu u piletovom oblikovanju. Međutim, ako ljuska ostane nakon razdoblja u kojem ima zaštitnu svrhu, ako se ne razbije i odbaci, ona bi zaustavila razvoj pileta. Slično tome, ego treba postupno odbacivati u korist novog pojavljivanja našeg istinskog samopoimanja iz magle detinjstva.

Iako se možda nećemo potpuno rešiti ega, svesno roditeljstvo od nas zahteva da postanemo sve više svesni uticaja svog ega. Sve- snost nas menja i ona je u srži postanka svesnog roditelja. Što više postajemo svesni, to više prepoznajemo sve načine na koje živimo u stisku neistraženog uslovljavanja iz vlastitog vaspitavanja, a zatim to prenosimo i na svoju decu. Kroz ovu knjigu upoznaćemo razne primere različitih načina na koje se to događa, iz života ljudi koje ću vam predstaviti.

Da biste postali svesni činjenice da vaš ego nije osoba koja zaista jeste, i kako deluje da vas nagna da u to verujete, morate raz-motriti one trenutke kada se otvori maleni prostor i uhvatite se kako razmišljate, proživljavate emocije ili se ponašate na načine koji nisu sasvim u skladu s vama. Kad počnete primećivati te tre-nutke, spontano ćete se udaljavati od svog ega.

28 SVESNI RODITELJI

MOŽETE STVORITI OSEĆANJE POVEZANOSTI U SVOJOJ PORODICI

Svesno roditeljstvo utelovljuje našu čežnju da iskusimo jedinstvo svojstveno odnosu između roditelja i deteta, koji predstavlja part-nerstvo i koji se karakterno poprilično razlikuje od dominantnosti koju roditelji obično pokazuju.

U nastojanju da se obnovi iskustvo jedinstva koje imate s decom, put vodi stazom otkrića zajedništva s vašim vlastitim zabo- ravljenim samopoimanjem. To je tako jer će vas uspostavljanje smislenog partnerstva s vašom decom neizbežno navesti da se pobrinete za razvoj vlastitog autentičnog bića. Kako vaša sve veća svesnost dezintegriše hijerarhiju roditelj – dete, ona će spontano izjednačiti igrališta u vašoj porodici. Kad se odmaknete od egoi- stičnog ponašanja – kad zanemarite svoja mišljenja o tome kakve bi situacije trebalo da budu i kako bi ljudi trebalo da se ponašaju – moći ćete sići s postolja dominacije.

Budući da je našu decu tako lako oblikovati, često ignorišemo poziv da sebe oblikujemo u detetovog duhovnog partnera. Među-tim, ako obratimo pažnju na onoga koji je, za sve očigledne svrhe, pod našom kontrolom, imamo mogućnost da se oslobodimo svake potrebe za kontrolom. Budući da nam pružaju način na odbacimo ljusku vlastitog ega i zakoračimo u slobodu koju nam daje život u našem istinitijem stanju bivanja, naša deca olakšavaju našu evo-luciju. Izloženi smo zaista transformativnom potencijalu roditeljskog putovanja.

Kako je mit koji kaže da bi odnos između roditelja i deteta tre-balo da bude jednosmeran srušen, na videlo dolazi kružni potenci-jal ovog putovanja, jer otkrivamo da naša deca doprinose našem rastu na načine koji su možda dublji od načina na koje mi možemo doprineti njihovom rastu. Iako se dete pojavljuje u obliku „manji od”, koji je podložan hirovima i naredbama snažnijeg roditelja,


upravo taj detetov naizgled manje moćan status ima potencijal da izazove najveću promenu kod roditelja.

Posmatranje roditeljstva kao procesa duhovne metamorfoze omogućava nam da stvorimo psihički prostor u koji ćemo prizva- ti lekcije ovog putovanja. Kao roditelj, do neke mere sposobni ste da shvatite da su vaša deca u vašem životu da bi stvorila novo osećanje o tome ko ste, i otkrićete njihov potencijal da vas dovedu do otkrića vašeg vlastitog istinskog bića.

Drugim rečima, premda možda mislite da je vaš najvažniji iza-zov dobro vaspitati svoju decu, postoji još važniji zadatak kojem se morate posvetiti, a on je temelj efikasnog roditeljstva. Taj zadatak je da vaspitate sebe u najbudnijeg i najprisutnijeg pojedinca koji možete biti. To je važno za dobro roditeljstvo jer deci nisu potrebne naše ideje i očekivanja, ili naša dominacija i kontrola, već im je samo potrebno da se uskladimo s njima našom angažovanom pri-sutnošću.

KAKO SVESNOST MENJA NAČIN NA KOJI VASPITAVAMO

Svesnost nije čarobni kvalitet dodеljen nekolicini srećnika. Ona ne pada s neba – ona je stanje koje se pojavljuje kao deo procesa.

Da biste pokrenuli ovaj proces, pomaže ako ste svesni da svesnost nije iznenadna i potpuna odsutnost nesvesnosti. Naprotiv, svesnost postupno nastaje iz nesvesnosti. Oni koji hodaju stazom svesnosti ne razlikuju se od bilo koga drugog, osim što su naučili da koriste svoju nesvesnost zbog njenog potencijala za pojačanu svesnost. To znači da je svesnost dostupna svima nama. Zaista, čarolija u odnosu između roditelja i deteta jeste ta što nam stalno pruža mogućnosti da se vinemo u stanje intenzivne svesnosti.

Iako verujemo da imamo moć da vaspitavamo svoju decu, u

30 SVESNI RODITELJI

stvarnosti naša deca imaju moć da nas pretvore u roditelje kakvi su im potrebni. Zato iskustvo roditeljstva ne govori samo o roditelju u odnosu na dete, već o roditelju s detetom. Put do celovitosti sedi u krilu našoj deci, a mi samo treba da sednemo. Kako nam naša deca pokazuju put natrag prema vlastitoj suštini, oni postaju naši najveći preporoditelji. Ako ne uspemo da ih uhvatimo za ruku i sledimo ih dok nas vode kroz vrata povećane svesnosti, gubimo priliku da zakoračimo prema vlastitom prosvetljenju.

Kada kažem da nas deca menjaju kao roditelje, nemojte ni na trenutak pomisliti da se zalažem da odustanemo od svog uticaja na svoju decu te da postanemo njihove sluge. Koliko god svesno roditel-jstvo govorilo da treba da slušamo svoju decu, poštujemo i njihovu suštinu i budemo potpuno prisutni s njima, govori i o granicama i disciplini. Kao roditelji, ne samo da deci moramo pružiti osnovno – krov nad glavom, hranu i obrazovanje – već ih moramo naučiti i vrednosti strukture, kako prikladno da obuzdaju svoje emocije i veštine poput testiranja stvarnosti. Drugim rečima, svesno roditeljstvo obuhvata sve aspekte vaspitanja deteta da bude dobro zaokružen, uravnotežen član ljudske rase. Zato ne postoji ništa „permisivno” u svesnom roditeljstvu, a kroz ovu knjigu videćemo primere roditelja koji uče kako da uistinu vaspitaju decu na kon-struktivan način koji osnažuje njihovu decu da postanu emocio-nalno i bihevioralno zrela.

Budući da je to slučaj, mislim da mi je važno da objasnim za- što sam specifične informacije o disciplini sačuvala za poslednje poglavlje. Svesni pristup disciplini zasniva se na našoj sposobno-sti pokazivanja stvarne prisutnosti s našom decom. Ključno je da roditelji shvate da ovaj pristup deluje tek nakon što kroz dinamiku između roditelja i deteta nauče kako da budu prisutni sa svojom decom, a to je nešto što će se otkrivati iz poglavlja u poglavlje dok zajedno nastavljamo s ovim putovanjem.


Roditeljska metamorfoza ključ je za pomak u ljudskoj svesnosti. Međutim, kad me roditelji posete, obično ne traže način za lični rast. Umesto toga, svim silama žele dobiti odgovore za ponašanje svoje dece. Nadaju se da imam čarobni štapić koji će pretvoriti njihovu decu u mlade osobe s odlučnom i zdravom psihom. Naglašavam da je svesno roditeljstvo više od primene pametnih strategija. To je cela životna filozofija koja uključuje proces koji ima moć da preobrazi i roditelja i dete na elementarnoj ravni. Jedini smislen način na koji se roditelj i dete mogu povezati jeste ako postanu duhovni partneri u međusobnom duhovnom napret- ku. Iz tog razloga svesno roditeljstvo nadilazi tehnike usmerene na popravljanje specifičnog ponašanja, pa umesto toga govori o dubljim aspektima odnosa između roditelja i deteta.

Lepota svesnog pristupa vaspitanju deteta jeste u tome što nam, umesto da pokušavamo primeniti tehniku i nadamo se da je ona ispravna za određenu situaciju, svesnost svakog trenutka govori kako najbolje rešiti roditeljski zadatak. Na primer, kad je moja kći pocepala novčanicu od jednog dolara na pola, da li je trebalo da je ukorim ili pohvalim? Dopustila sam da me vodi moje unutarnje biće, što je u našem jedinstvu rezoniralo s njenim unutarnjim bićem. Čak i kad decu moramo disciplinovati, svesnost nam poka-zuje kako to učiniti na način koji jača, a ne slabi duh našeg deteta.

Kad postanete dovoljno hrabri da napustite kontrolu svojstve- nu hijerarhijskom pristupu i zakoračite u duhovni potencijal kružne dinamike između roditelja i deteta, sve više ćete se rešavati sukoba i borbi za moć. Dinamika između roditelja i deteta tada postaje transcendentno iskustvo, prepuno srdačnih razmena do- stojnih bića koja prepoznaju privilegiju pronalaska duhovnog partnera. Kad se predamo jedinstvu svesnog odnosa između roditelja i deteta, uzdižemo roditeljstvo iz čisto fizičkog prostora u područje svetog.

DUHOVNI RAZLOG ZBOG KOJEG RAĐAMO DECU 33

2. POGLAVLJE

DUHOVNI RAZLOG ZBOG KOJEG RAĐAMO DECU

U prkos svim dokazima koji kažu da naše roditeljske strategije ne deluju, a često nam se čak i obiju o glavu, većina se drži nesvesnog pristupa koji je izvorno iza- zvao poteškoće koje doživljavamo sa svojom decom.

Da bismo se prebacili na delotovorniji način povezivanja sa svojom decom, moramo biti spremni da se suočimo sa problemima i rešimo ih u sebi, a oni proizlaze iz načina na koji smo mi bili vaspitavani. Ako ne podstaknemo takvu promenu, verovatno ćemo decu odgajati s određenim nepoštovanjem, pa nećemo čuti krik detetovog duha niti uvideti njegovu mudrost. Samo onoliko koliko smo kao roditelji usklađeni sa sopstvenim bićem možemo znati kako da pomognemo svojoj deci da se usklade s vlastitom jedinstvenom suštinom.

Zato, da bismo vaspitavali svesno, moramo doživeti ličnu promenu. Zapravo, moje iskustvo kaže da odnos između roditelja i deteta prvenstveno postoji radi roditeljeve promene, dok je vaspi-tanje deteta na drugom mestu.

34 SVESNI RODITELJI

Kada roditeljima ukažem na načine na koje treba da se promene, često nailazim na otpor. „Zašto mi?”, uzvraćaju, zbunjeni jer sam predložila da se oni moraju promeniti. Kada im objasnim da će nji-hova deca promeniti svoje ponašanje jedino ako oni kao roditelji postanu svesniji, obično budu razočarani i ne mogu prihvatiti da oni treba da promene svoj način razmišljanja, a ne njihova deca. Smatram da se mnogi roditelji plaše da se otvore nepoznatom na način na koji to zahteva promena iz nesvesnosti u svesnost.

Ovaj put nije za one slabijeg srca, već za one hrabre duše koje žele da dožive povezanost sa svojom decom. Naša deca dolaze kod nas da bismo mogli da prepoznamo svoje psihičke rane i skupimo hrabrost da nadiđemo ograničenja koja nam ove rane postavljaju. Dok otkrivamo načine na koje nas naša prošlost pokreće, postupno postajemo sposobni za svesno roditeljstvo. Do tada, koliko god se trudili da unesemo svesnost u način na koji vaspitavamo, nesvesnost prodire u naše interakcije s našom decom s najmanje posledica.

Želim da naglasim da nema smisla želeti da vaša nesvesnost ne postoji. Umesto toga, razumevanje razgranatosti nesvesnosti i svest o njenim posledicama može podstaknuti osobu da se upusti u pro-dorno samopreispitivanje potrebno da postane efikasan roditelj.

U tome su vaša deca vaši saveznici, jer neprestano reflektuju aspekte vaše nesvesnosti, dajući vam niz prilika da se probudite iz sna. Budući da deca zaslužuju svesne roditelje, ne zaslužuju li da sebi dopustimo da nas promene barem onoliko koliko mi njih želimo promeniti?

Iako se precizni detalji promene koju svako od nas mora proći razlikuju od osobe do osobe, priroda ove promene na mnogo načina je univerzalna. Zato svesni pristup roditeljstvu podstiče roditelje na rešavanje problema koji su obeležja svesnosti, kao što su:


Dopuštam li sebi da me moj odnos s decom vodi ka većem duhovnom buđenju?

Kako mogu vaspitavati svoju decu svestan onoga što im je uistinu potrebno od mene i tako postati roditelj kog zaslužuju?

Kako mogu nadići vlastiti strah od promene i promeniti se kako bih udovoljio zahtevima deteto-vog duha?

Usuđujem li se da plivam protiv struje i vaspitavam sa mesta gde se unutarnji život ceni mnogo više od spoljašnjeg?

Prepoznajem li svaki aspekt svog roditeljstva kao poziv za svoju veću evoluciju?

Mogu li svoj odnos s decom shvatiti kao sveti odnos?

KAKO DETE MOŽE PROBUDITI ODRASLOG?

Dete ulazi u naš život sa svojim individualnim problemima, po- teškoćama, tvrdoglavošću i temperamentnim izazovima kako bi nam pomoglo da postanemo svesni koliko još moramo da rastemo. To deluje jer nas deca mogu odvesti u ostatke naše emocionalne prošlosti i probuditi duboko nesvesna osećanja. Dakle, da bismo shvatili gde treba da razvijamo svoj unutarnji krajolik, ne treba da idemo dalje od detetovog pogleda.

Bilo da nesvesno stvaramo situacije u kojima se osećamo kao kad smo bili deca ili se očajnički borimo da to izbegnemo, u nekom

36 SVESNI RODITELJI

obliku neizbežno doživljavamo identične emocije koje smo oseća- li dok smo bili mladi.

To je zato što, ako svesno ne integrišemo neintegrisane aspekte sopstvenog detinjstva, oni nikada ne nestaju, već se neprestano utelovljuju u našu sadašnjost, a onda se ponovo pojavljuju u našoj deci. Dakle, kad nam deca ponude odraz naše nesvesnosti, daju nam neprocenjivi dar. Budući da nam pružaju prilike da pre-poznamo svoju nesvesnost koja se manifestuje ovde i sada, imamo priliku da se oslobodimo okova svoje prošlosti tako da više nismo pod uticajem ranog uslovljavanja. Naša deca takođe pokazuju naš uspeh ili neuspeh u ovom poduhvatu, pokazujući nam kojim smerom da nastavimo.

Budući da s decom komuniciramo na osnovu načina na koji smo vaspitani, pre nego što to shvatimo – i uprkos svojim najboljim namerama – ponovo stvaramo dinamiku vlastitog detinjstva. Dopustite da vam objasnim kako se to događa uz pomoć priče o majci i kćeri kojima sam imala čast da pomognem. Džesika je bila dobra učenica i idealna kći do svoje 14. godine. Međutim, tokom sledećih dveju godina postala je majčina najgora noćna mora. Lagala je, krala, obilazila klubove, pušila, postala je nepri- stojna, prkosna, pa čak i nasilna. Kako je bila uz svoju kćer, čije se raspoloženje menjalo iz minute u minutu, Anija je postala teskobna. Budući da ju je Džesika toliko pogodila da nije mogla obuzdati svoje emocije, Anija je bes iskalila na svojoj kćeri – vikala je, vrištala, nazivala ju imenima koje dete nikada ne bi trebalo da čuje.

Anija je znala da Džesikino ponašanje ne opravdava ove ek- stremne eksplozije besa, ali nije mogla kontrolisati svoj bes niti ra- zumeti odakle dolazi. Osećala se nesposobnom, smatrala se neu- spešnim roditeljem, nije mogla pružiti Džesiki vezu koja joj je bila potrebna.


U dogledno vreme Džesika se poverila školskom savetniku i rekla da je počela sebe seći.

Kad je Anija saznala koliko je Džesiki teško, obratila mi se za pomoć. „Kao da opet imam šest godina”, rekla je. „Kad kći viče na mene, osećam se kao kad je moja majka vikala na mene. Kad mi zalupi vrata i isključi me iz svog sveta, osećam se kao da me ka- žnjavaju, kao da sam učinila nešto pogrešno. Razlika je u tome što se roditeljima nikada nisam mogla protiviti, vikati ili vrištati, a sada ne mogu prestati. Svaki put kad se zbog kćeri osećam onako kako sam se osećala zbog roditelja, imam osećaj da se moj svet ruši oko mene i gubim razum.”

Jedini način na koji smo mogli osloboditi nesvesnost koju je Anijina kći u njoj izazivala bilo je da posetimo njenu prošlost, posebno njenu izvornu porodicu. Anijin otac bio je emocionalno hladan, što znači da je bila gladna ljubavi. Njena majka „nikad nije bila tu”, kako kaže Anija. „Čak i kad je fizički bila prisutna, kao da nikada nije bila tu. Imala sam sedam ili osam godina kad sam upoznala usamljenost.”

Bol Anijine izolacije i nedostatak roditeljskog prihvatanja bili su toliko veliki da je odlučila da stvori novu ličnost. „Odlučila sam da ću početi da se ponašam kao mama, a onda će tata početi da me voli onoliko koliko voli nju.” Anijina majka je uvek bila vrlo staložena i, povrh svega, lepo odevena. „Preko noći sam od klinke postala odrasla žena”, priseća se Anija. „Počela sam da vežbam kao luda i u školi imala sjajne rezultate.”

Nažalost, bez obzira na to koliko je Anija postala odgovorna, nikada nije bila dovoljno dobra za svog izuzetno strogog oca. Jedan incident je posebno doveo do prekretnice. Anija govori: „Sećam se da je jednog dana moj otac bio ljut na mene jer nisam mirno sedela i pisala domaći zadatak. Nije bio čovek od mnogo reči, pa me odveo do ugla sobe i podigao mi ruke u vazduh. Zatim mi je savio kolena tako da kleknem na pod. Sledeća dva sata klečala

38 SVESNI RODITELJI

sam na podu, s rukama u vazduhu. Sve vreme nije rekao ni reč. Ni majka se nije usudila da nešto kaže. Niko me nije pogledao u oči. Mislim da me nedostatak priznanja povredio više od same kazne. Plakala sam i molila za oproštaj, ali kao da me niko nije čuo. Nakon dva sata otac mi je rekao da ustanem i počnem da učim. Tog sam se dana zaklela da se više nikad neću uvaliti u nevolje. Progutala sam svoj bes i skrila ga ispod slojeva ogorčenosti.”

Na isti je način Anija naučila da bude „savršeno” dete, naučila je svoju kćer Džesiku da bude njen mali automat, lišen emocija, izuzetno odgovoran, savršeno kontrolisan i ispoliran. Međutim, kako je njen duh bio drugačiji, Džesika je majčinu strogoću mogla da podnosi samo u detinjstvu. Čim je mogla da se oslobodi, oslo-bodila se. Kako nije imala osećaj za ravnotežu, njeno emocionalno klatno sada se zanjihalo prema drugoj krajnosti. Što se Džesika više bunila, to je Anija bila dominantnija i htela veću kontrolu. Napokon je Džesika pukla. Tada je počela sebe seći.

U celom kćerkinom ponašanju Anija je videla samo svoje rane, uzrokovane gnevom, odbacivanjem i izdajom sopstvenih roditelja. Umesto da Džesikinu pobunu shvati kao poziv u pomoć, ona ju je protumačila kao potkopavanje njene uloge roditelja. To ju je pod-setilo kako se kao dete zbog vlastitih roditelja osećala nemoćno i bezvredno. Ali sada se kao roditelj, umesto da bude „savršena kći” kao što je i bila svih tih godina u domu svojih roditelja, suprot-stavila. Tragedija je bila u tome što se borila s pogrešnom osobom.

Anija nije bila svesna da se njena kći ponaša sasvim normalno uzevši u obzir okolnosti njenog strogog vaspitanja. Nije mogla shvatiti da Džesika govori: „Dosta šarade. Probudi se i shvati da sam ja jedinstvena osoba čije se potrebe razlikuju od tvojih. Više ti ne mogu dopuštati da me kontrolišeš.”

Džesika je zapravo vapila za slobodom koju Anija nikada nije mogla dobiti. Bila je simbol rata u kojem se njena majka nikad nije borila. Iako je u očima javnosti bila „zločesta”, zapravo je bila po-


slušna kći koja je umesto svoje majke odigrala njenu neproživljenu prošlost. Kroz svoje antisocijalno ponašanje pomagala je svojoj majci da konačno kaže sve što je decenijama u njoj bilo zarobljeno.

Što se tiče putovanja svesnog roditeljstva, Džesikina je „zlo-čestoća” majci činila uslugu – to je bila prilika da se Anija ponovo suoči s ogorčenošću i boli iz detinjstva. Tako je sebi Anija konačno dopustila da vrišti i ispusti svu svoju emocionalnu toksičnost. Na taj su način naša deca velikodušna, jer spremno primaju naše zagubljene emocije kako bismo konačno mogli da se oslobodimo. Upravo naša nespremnost da zakoračimo prema toj slobodi stvara iluziju da su naša deca „loša” te da sigurno sve rade zlonamerno.

Ako razumete da je neprimereno ponašanje vaše dece poziv vama da postanete svesniji, možete uvideti prilike koje vam pru- žaju da rastete drugačije. Umesto da reagujete na njih, pogledajte u sebe i zapitajte se zašto reagujete. Kad pitate, stvarate prostor za pojavu svesnosti.

Kad je Anija uspela da ponovo poseti svoje detinjstvo i otkrije svoj bes prema roditeljima, mogla je izbaviti svoju kćer iz zamke „savršenstva” u kojoj je i sama provela ceo život. Kako je započela proces oslobađanja, tako je počela da gubi slojeve varki kojima se pokrila, pa postala živahna, zabavna i opuštena osoba puna rado-sti. Anija se izvinila kćeri za sve svoje terete koje joj je nesmo-treno prebacila i tako iscelila svoje rane. Majka i kći međusobno su pomogle jedna drugoj da postanu autentična bića koja su zaista i bila sve vreme.

Načini na koje naša prošlost utiče na našu sadašnjost su nei- zbrisivi, ali se paradoksalno skrivaju nama pred očima. Zato nam samo neko blizak može pokazati rane iz naše prošlosti, a zbog toga nam deca mogu pomoći da postanemo slobodni. Nažalost, mi roditelji često im ne dopuštamo da ispune svoju duhovnu svrhu u našem životu. Umesto toga, teramo ih da ispune naše egoistične planove i fantazije.

40 SVESNI RODITELJI

Kako možemo voditi i štititi decu i davati im potrebno u fizi- čkom svetu, a ipak strogo ukloniti svako osećanje dominacije nji-hovog duha, ako sami u sebi nismo stvorili slobodni duh? Ako su vaš duh pregazili roditelji koji su bili odvojeni od vlastite emo-cionalne slobode, postoji rizik da ćete i vi „pregaziti” svoju decu. Možda ćete im nesvesno usaditi istu bol koju ste trpeli u detinjstvu, prenoseći bol koja se prenosi generacijama. Zato je važno svesno se osloboditi svog nesvesnog stanja i krenuti prema prosvećenom načinu življenja.

KAKO SE UČI SVESNO RODITELJSTVO

Svesni roditelji odgovore ne traže izvan roditeljskog odnosa, već su sigurni da ih i roditelji i deca mogu naći u dinamici između roditelja i deteta. Zato se svesno roditeljstvo uči kroz stvarno iskustvo povezivanja s našom decom, a ne kroz čitanje knjiga koje nude brza rešenja ili na kursevima koji nude posebne tehnike. Svesni pristup utelovljuje vrednosti koje proizlaze iz odnosa. Na- ravno, da biste vaspitavali na ovaj način, potrebno je puno i voljno učestvovanje roditelja, jer se samo kroz interakciju s roditeljevom rastućom svesnošću može dogoditi promena unutar deteta.

Takav pristup gleda odnos između roditelja i deteta kakav jeste, a zatim uvodi element svesnosti. Drugim rečima, svesno roditeljstvo koristi običnu, trenutnu interakciju s našom decom kako bi podstaklo autentičnu vezu. Budući da ovaj pristup zavisi od odnosa, ne može se predstaviti kao recept. Kao što je ranije nave-deno, to je životna filozofija, što znači da je svaka lekcija istinski povezana sa svakom drugom lekcijom, tako da ništa ne stoji po strani, ništa nije izdvojeno iz tkanine porodične jedinice.

Koristeći sadašnji trenutak kao živu laboratoriju, svakodnevne interakcije mogu davati neprocenjive pouke. Najobičniji trenuci


pružaju nam prilike da negujemo samoodređenje, otpornost, toleranciju i povezanost, a sve to proizlazi iz prisutnosti. Nema potrebe za velikim intervencijama ili postavljenim strategijama. Koristimo šta imamo kako bismo promenili perspektivu – kod sebe i kod dece. Na taj način najskromnije situacije postaju inspi-rativni portal za promenu. Opet i opet videćete to u životima poje-dinaca o kojima ću govoriti u nastavku.

Budući da kao roditelji očajnički želimo da se ponašanje naše dece „popravi” upravo sada, bez prolaženja kroz težak proces u kojem najpre treba da promenimo sebe, treba naglasiti da svesni pristup roditeljstvu neće promeniti porodicu preko noći. Ova knjiga nije priručnik koji objašnjava „kako” jer takvi priručnici ne uključuju poentu prirode sadašnjeg trenutka svesnog roditeljstva. Želim da razjasnim da je „zašto” ugrađeno u svaku situaciju kako ona nastaje, a ne u skupu uputstava. Ova knjiga govori o tome kako upotrebiti roditeljski odnos da bismo postali svesni, tako da možemo uočiti šta je potrebno u životu naše dece u trenutku kada se pojavi problem. Nakupljanjem mnogih svesnih trenutaka tokom vremena javlja se svesna porodična dinamika, koja radikalno menja igralište od onoga što se događa u mnogim porodicama. Da bi ova svesna dinamika postala stvarnost, potrebno je strpljenje.

Cilj nije ni promeniti određeno ponašanje. Ne zanima nas „kako dete staviti na spavanje” ili „kako naterati dete da jede”. Glavni je zadatak postaviti duhovne temelje za svoj život i život svoje dece. To pokreće promenu u osnovnom načinu na koji se odnosimo prema svojoj deci, zbog čega se njihovo ponašanje automatski usklađuje kako postaju svesni osobe kakva su zapravo i ostaju njoj verni. Promene u ponašanju rezultat su promene odnosa.

Jednom kad se naše roditeljstvo uskladi sa svesnošću, precizan način na koji se stvari izvršavaju više ne predstavlja problem. Ako je temelj jak, život izgrađen na tom temelju biće konstruktivan. Ponavljam, upravo sam zbog toga poglavlje o disciplini ostavila

42 SVESNI RODITELJI

za kraj – ne da bih umanjila njenu važnost, već da naglasim da će disciplina, ako se ne pojavi u području svesnosti, biti dugoročno nedelotvorna.

Da biste svesno koračali putem roditeljstva, beskorisno je usvo-jiti pristup „sve ili ništa”. Umesto toga, pametni roditelji uzmu jedan komadić ovde, drugi komadić tamo, svesni da čak i najmanja pro-mena u „disanju” porodice može promeniti svesnost cele porodice. Dok čitate, imajte na umu da je svesni način roditeljstva koji opisujem nešto u šta polako ulazite.

Ponavljam: sve počinje sada, u ovom trenutku, i u najobičnijim situacijama.

SVESNI RODITELJI NE NASTAJU PREKO NOĆI

Budući da roditeljstvo nije intelektualna vežba već molekularna, energična, trenutna razmena u kojoj naša psiha stupa u interakciju sa psihom naše dece, ako nismo svesni kako utičemo na svoju decu u bilo kom trenutku, vaspitaćemo ih ne obazirući se na njihove stvarne potrebe. Zato im je sposobnost da vidimo – uistinu vidimo – svoju decu odvojenu od onoga što jesmo naš najveći dar. Nasuprot tome, naša je najveća slabost kao roditelja naša nes-posobnost da poštujemo detetov put kad se on pojavi.

Da bismo vaspitavali svesno, moramo postati pronicljivi po- smatrači vlastitog ponašanja kada smo sa svojom decom. Na taj način možemo postati svesni svojih nesvesnih scenarija i emocio-nalnih otisaka kako se pojavljuju u tom trenutku.

Dok nastojimo da budemo svesni u načinu na koji komuni-ciramo sa svojom decom, možemo osećati da ponavljamo iste obrasce ponašanja uprkos svojim najboljim namerama. Kad se to stalno iznova ponavlja, pitamo se hoće li našoj nesvesnosti ikada doći kraj. To može biti obeshrabrujuće.


Činjenica je da svesni roditelji ne nastaju preko noći. Svesno vaspitanje dece svakodnevna je i celoživotna praksa u kojoj postajemo budni svedoci sopstvene nesvesnosti. Svaki put kad postanemo svesni elementa nesvesnog ponašanja, koliko god on malen bio, nastupi energična promena. Kad se uhvatimo u nesvesnom trenutku i kad se možemo odvojiti od njega, proširujemo svoju svesnost.

Jasnoća uma i duha nije besplatna. Svi imamo generacije nesvesnog materijala koji treba integrisati. Nesvesnost se po svojoj prirodi neće – zapravo, ne može – zaustaviti. Bez obzira na to šta naša svesnost želi, naša nesvesnost ima svoj ritam. Uvući će se u naše navike, misli, emocije i prisutnost, a mi to nećemo ni znati. Možemo je integrisati samo ako smo svedoci svoje nesvesnosti kako nam je deca kao odraz u ogledalu pokazuju.

Zaključujući ovo poglavlje, želim da budem sigurna da nam je jasno da svesnost i nesvesnost nisu suprotnosti, ne nalaze se na suprotnim krajevima spektra. Nesvesnost nije naš neprijatelj. Naprotiv, ona pruža temelj na kojem nastaje svesnost ako smo volj- ni da joj to dopustimo.

Svesnost nije stanje koje treba dostići, odredište na koje treba stići. Nakon što postanemo svesni, to ne znači da više ne doživ- ljavamo trenutke nesvesnosti. Umesto toga, svestan život je trajni proces. Niko nije potpuno svestan, i možemo biti svesni u jed-nom aspektu svog života, ali ne i u drugom – možemo biti svesni u načinu na koji delujemo u jednom trenutku, ali nesvesni u sledećem trenutku. Postati svestan znači biti svedok svoje nesvesnosti, koja postupno postaje svesna. Zato nema potrebe da se prema svojoj nesvesnosti odnosimo kao prema babarogi. Ne treba je se plašiti; ona je prolaz ka našem razvoju u potpuna ljudska bića.

OSLOBODITE DECU OD POTREBE ZA VAŠIM ODOBRENJEM 45

3. POGLAVLJE

OSLOBODITE DECU OD POTREBE ZA VAŠIM

ODOBRENJEM

B ez shvatanja toga, svoju decu vežemo za sebe povezujući ih s našim odobrenjem, a tako postaju robovi naših proce-na o njima. Ili ih neprestano lišavamo odobrenja ili uzro- kujemo da postanu zavisni od njega.

Možete li zamisliti kako se dete oseća kada ne dobije naše odo-brenje ili koliko se boji kad naiđe na naše neodobravanje? Koliko je to drugačije od osećanja koje imaju kad znaju da ih bezuslovno prihvatamo i poštujemo.

Svako dete shvata da ga njegovo ponašanje ponekad dovodi u nevolje, ali to uopšte nije isto što i osećanje neprihvaćenosti ili situacija kad ga ne poštuju zbog onoga ko u osnovi jeste. Zato je od presudne važnosti da se, kao roditelji, oslobodimo iluzije da je naš zadatak da odobrimo ko su naša deca. Ko smo mi da im sudimo? Moraju znati da samim postojanjem na ovoj Zemlji imaju pravo na odobravanje onoga što u svojoj suštini jesu. Mi im ne dodelju-

Documents

SVESNI RODITELJIAko odgajate dete uz malu pomoć, knjiga Svesni roditelji može vam pružiti olakšanje. Ako ste majka ili otac koji se puno radno vreme brine o detetu, Svesni roditelji