Saša Jankovi} sa„Iskorakom“ i„Po`arevcem naFejsbuku“

Strana III

Godina deveta, broj 650, dodatak za Brani~evski okrug

Po`areva~ki SNS podr`ao Vu~i}a sa skoro hiljadu potpisa

Za grad nisudovoljna dvanotara Strana III

P E TA K , 1 0 . m a r t 2 0 1 7 , b r o j 7 1 0 2 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Nova otkri}a arheologa uViminacijumu

Izranjaju logoririmskih legija

Strana VIII

Gradona~elnik proglasio vanrednu situacijuna podru~ju Ljubi~eva zbog zaraze konja

Krpeljski encefalitisopasan i za ljude

Re~ je o bolesti koja je prvi putdijagnostikovana u Srbiji, a nadle`ni u Ergelipohvaljeni zbog pravovremenog reagovanja

Strana III

Veliko Gradi{te, Golubac - Na predlogMalte, koja predsedava SavetomEvropske unije, u poseti Srbiji boravi-li su ~lanovi Radne grupe Saveta EU zapro{irenje, kao i predstavnici SavetaEU i Evropske komisije, u organizaci-ji Ministarstva spoljnih poslova Srbi-je, a tom prilikom u Brani~evskomokrugu boravili su u Velikom Gradi-{tu i Golupcu. Radnu grupu Saveta EUza pro{irenje ~ine predstavnici svihdr`ava ~lanica Unije, koji neposredno

prate i usmeravaju tok pristupnogprocesa Srbije.

U okviru programa posve}enogprojektima koji su u Srbiji realizovaniuz finansijsku podr{ku pristupnih IPAfondova, oni su posetili op{tinu Veli-ko Gradi{te gde je izgra|en najmoder-niji sistem za vodosnabdevanje turi-sti~kog kompleksa Srebrno jezero iokolnih naselja. Na Srebrnom jezerudelegaciju su do~ekali predsednik op-{tine, Dragan Mili}, i koordinator Au-

strijske razvojne agencije - ADA u Sr-biji, Klaus Koper (Klaus Kapper). Ka-ko je ve}ina ~lanova COELA po prviput u Republici Srbiji, ova poseta bilaje izuzetna prilika da se upoznaju sana{im turisti~kim potencijalima, ga-stronomijom kao i kulturnim zname-nitostima ovog kraja. Gosti su do~eka-ni na tradicionalan na~in, uz srpskupoga~u i so, a pored osve`enja poslu-`ena je i izvrsna srpska rakija, dunje-va~a i {ljivovica. Strane IV - V

KONJI^KE TRKE NA TODOROVU SUBOTUKasidol - Todorova subota, tradicionalna manifestacijakoja se u narodnom predanju, izme|u ostalog, vezujeza konje i konjarstvo, odr`ana je i ove godine u sti{komselu Kasidolu nadomak Po`arevca. Organizatormanifestacije je Konji~ka sekcija „Kasidol“ i Konji~kiklub „Knez Mihailo“ iz Po`arevca uz podr{ku gradaPo`arevca. Odr`ane su tri galopske trke i to: „Memorijal Zorana

Ivi}a Miglje“ 1200 metara za sva grla od 3 godine istarija, „Sveti Todor“ 1600 metara za sva grla od 3godine i starija i „Pehar sela Kasidol“ na 1000 metaraza sva grla od tri godine i starija. U pauzama izme|utrka, na seoskom Hipodromu odr`ana je paradafijakera. Trkama u subotu prisustvovao je igradona~elnik grada Po`arevca Bane Spasovi} sasaradnicima. Strana VI

Delegacija Saveta Evropske unije boravila u Velikom Gradi{tu i Golupcu

Sveobuhvatan razvoj podunavske regije

II p e t a k , 1 0 . m a r t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Kako bi stimulisali za{tituoriginalnosti i garanciju kvaliteta poljo-privrednih proizvoda, poput nekolikovrsta homoljskog sira i meda iz toga kra-ja {to je ve} u~injeno, u Po`arevcu je odr-`an skup posve}en garanciji intelektual-ne svojine u agraru.

Naime, u organizaciji Privredne ko-more Srbije - Regionalne privredne ko-more Brani~evskog i Podunavskogupravnog okruga i Zavoda za intelektu-alnu svojinu Srbije u Po`arevcu je odr-`an seminar na temu „Za{tita inte-lektualne svojine u poljoprivredi“,izve{tava regionalni medij Re~ na-roda.

Cilj odr`avanja seminara jestepodizanje svesti o zna~aju intelek-tualne svojine za smanjenje siveekonomije, a u okviru aktivnostipodr{ke privredi u za{titi i upravlja-nju intelektualnom svojinom krozprojekat Evropske unije VIP4SMEna kome je Zavod partner. Skup jenamenjen institucijama i privred-nim subjektima koji ele da afirmi-{u svoje proizvode i usluge u ciljupodizanja konkurentnosti i boljeg tr`i-{nog pozicioniranja kroz za{titu pravaintelektualne svojine.

Prema re~ima Tamare Ivkovi}, v.d.direktora RPK Brani~evskog i Podunav-skog upravnog okruga, agroekolo{kiuslovi na{e zemlje, tradicija i ume}e uproizvodnji specifi~nih proizvoda ka-rakteristi~nih samo za na{e podneblje,samo su preduslov za poljoprivredneproizvo|a~e da mogu da iza|u na tr i{tai na taj na~in ih i osvoje.

- Ukoliko takvi proizvodi imaju svo-ja obele ja, svoj za{titni znak, prepozna-tljiv dizajn, olak{an je ne samo pristupdoma}im i inostranim tr`i{tima, ve} jeolak{ano i poslovanje i jedinstvenost natr i{tu i za{tita od neovla{}enog kopira-nja, naglasila je Tamara Ivkovi}.

Zamenik sekretara Udru`enja za bilj-

nu proizvodnju Privredne komore Srbi-je dr Danica Mi}anovi} je istakla da po-ljoprivreda na{e zemlje ima veliki poten-cijal i u~estvuje u zna~ajnom delu u bru-to doma}em proizvodu i izvozu. Me|u-tim, uglavnom se izvoze sirovine, proiz-vodnja je ekstenzivna, postoji veliki brojzaposlenih i nedostatak ve{tina i znanjaza izlazak na evropsko i doma}e tr i{te.Sa tog aspekta je neophodno potencijalekoje imamo u poljoprivredi iskoristiti.To zna~i da mo`e da se ivi od poljopri-

vrede ako se implementira znanje, pri-menom novih tehnologija, metoda, do-stignu}a, odabirom kvalitetnog sorti-menta...

- Intelektualna svojina ~ini da va{iproizvodi budu prepoznatljivi, jer zahte-vaju da imate kvalitet, kontinuitet i od-re|enu koli~inu. Kada je ne{to prepo-znatljivo i kada se doprinosi brendiranjutog proizvoda, on ne samo da je bolje tr-i{no pozicioniran, ve} i bolju cenu po-

sti`e i profit je ve}i. Nadam se da }emonakon dana{njeg seminara imati nekesmernice u kom delu i na koji na~in mo-`emo doprineti va{em boljem poslova-nju, rekla je dr Danica Mi}anovi}.

Istra ivanje i razvoj su klju~ne kom-ponente odr ivog razvoja baziranog nainovacijama, jer omogu}uju stvaranjeproizvoda sa dodatom vredno{}u, pro-

cesa i usluga od kojih }e sve vi{e zavisitibudu}nost kompanija na globalnom ni-vou. Prose~na du ina ivotnog veka pro-izvoda je 4 - 5 godina i rast prodaje dola-zi iz novih proizvoda, a ne postoje}ih.

Patent je isklju~ivo pravo priznato zapronalazak koji obezbe|uje nov na~inda se ne{to uradi ili predstavlja novo teh-ni~ko re{enje. Patentom se {tite prona-lasci koji re{avaju tehni~ki problem. Dabi pronalazak bio patentibilan mora dabude: nov na svetskom nivou, inventi-

van i pogodan za industrijsku pri-menu. Pravna za{tita pronalaskaostvaruje se u upravnom postupkukoji vodi Zavod za intelektualnusvojinu podno{enjem zahteva P -1(ili MP -1) i patentne prijave koja sesastoji od opisa pronalaska, patent-nih zahteva, apstrakta i nacrta pro-nalaska. Patent daje svom vlasnikuset isklju~ivih prava odabranih odstrane dr`ave, na period od maksi-malno 20 godina, u zamenu za jav-no otkrivanje informacija o patenti-ranom proizvodu, istakla je Danie-la Zlati} [uti}, rukovoditeljka Cen-

tra za edukaciju i informisanje Zavodaza intelektualnu svojinu.

O znakovima razlikovanja u funkcijibrendiranja govorila je Biljana Removi}Dimi}, savetnica u Edukativno-infor-mativnom centru Zavoda za intelektu-alnu svojinu. Brend je vrednost reputa-cije koja se razvija tokom vremena i ob-uhvata skup vrednosti i atributa koji jesna`no podr`an kroz poverenje potro-{a~a. @ig predstavlja za{ti}eni znak kojislu i za obele`avanje i razlikovanje robai usluga jednog fizi~kog ili pravnog licaod znakova drugih fizi~kih ili pravnih li-ca. Oznaka geografskog porekla je pravokojim se {tite dve vrste oznaka: ime po-rekla i geografska oznaka. Ime porekla jegeografski naziv zemlje, regiona ili loka-liteta koji slu`i da ozna~i proizvod kojiodande poti~e, ~iji su kvalitet i posebnasvojstva isklju~ivo ili bitno uslovljena ge-ografskom sredinom, koja obuhvataprirodne i ljudske faktore, i ~ija se proiz-vodnja, prerada i priprema u celini od-vijaju na odre|enom ograni~enom pro-storu. Geografska oznaka je oznaka ko-ja identifikuje odre|enu robu kao robuporeklom sa teritorije odre|ene zemlje,regiona ili lokaliteta sa te teritorije, gdese odre|eni kvalitet, reputacija ili drugekarakteristike robe su{tinski mogu pre-pisati njenom geografskom poreklu.

Kao primer dobre prakse predsta-vljena su ~etiri za{ti}ena proizvoda saoznakom geografskog porekla (tri vari-jante Homoljskog sira i Homoljski med)iz Op{tine @agubica. Z. V.

Tri kompanije u trci za kupovinu kikindske fabrike

Bambi bi da preuzme BaniniBeograd - Industrija keksa Bambi izPo`arevca zainteresovana je za kupo-vinu kikindskog Baninija, kao i firmeIM Matijevi} i Jafa iz Crvenke. Te trikompanije zasada su, po ceni od500.000 dinara, otkupile tenderskudokumentaciju pred prodaju, koja }ebiti odr`ana 21. aprila u Kikindi u 12sati, u Centru za stru~no usavr{avanje,izjavila je ste~ajna upravnica BaninijaDragana Gali}.

Prema nekim ranijim informacija-

ma, za kupovinu Baninija zaintereso-vano je desetak kupaca iz zemlje i ino-stranstva - Francuske, Italije, Rusije iBelorusije, a svi oni mogu da u|u u tr-ku za kupovinu ako tendersku doku-mentaciju otkupe do 16. marta.

Poznata kikindska fabrika, koja je uste~aju od aprila pro{le godine, proda-

je se na osnovu odluke Privrednog su-da u Zrenjaninu. Ste~aj je pokrenut naosnovu zahteva Societe Generale ban-ke kako bi naplatila svoja potra`ivanjaod oko 15 miliona evra, jer nije moglada vrati novac. Jo{ 2013. Banini je po-nudio unapred pripremljeni plan re-organizacije, ali su poverioci pro{le go-dine konstatovali da taj plan nije po-{tovan, dok je zastupnik Baninija tvr-dio suprotno. Nakon toga, pogone Ba-ninija i oko 500 radnika zakupilo je

preduze}e Konditori Malen~i}. Pro-blemi Baninija po~eli su 2010, kada sefabrika kreditno zadu`ila kod banakaradi gradnje novog pogona na Tere-mijskom drumu. Ubrzo su po~ele dasti`u visoke rate kredita koje su se uve-}avale pa je fabrika sve vi{e zapadala udugove. Z. V.

Iz aktivnosti rada Regionalne privredne komore

Za{tita intelektualne svojine u poljoprivredi

Po`arevac - Po`areva~ki sajt radija„BOOM93“ objavio je da su na lokaluu ulici Voje Duli}a, koje je do pre ne-koliko godina koristio Po`areva~ki na-rodni pokret Otpor, postavljeni panoina izlozima ruiniranih prostorija, Pre-ma navodima ovog sajta u komunal-noj inspekciji im je re~eno da su panoipostavljeni kako bi se spre~ilo uru{a-vanje stakla na izlogu.

Ina~e, pi{e na sajtu „BOOM-a“, daje nekada{nji po`areva~ki otpora{Mom~ilo Veljkovi} 2012. godine vra-tio klju~eve prostorija ovla{}enimpredstavnicima grada. U lokalu koji senalazi na Bulevaru bilo je planirano dagrad otvori savetovali{ta za dijabetes.

Veljkovi} je tada rekao, navodi ovaj

sajt, da je klju~eve odlu~io da vrati nakon{to je dobio uveravanja od tada{njeg gra-dona~elnika Miodraga Milosavljevi}a da}e prostor biti iskori{}en za pomenutunamenu. Me|utim, ubrzo je do{lo dopromene vlasti, a savetovali{te nikadanije po~elo da radi na ovoj lokaciji, niti jeprostor dobio bilo kakvu namenu.

Lokal na Bulevaru je u vrlo lo{emstanju i kao takav nije bezbedan za ko-

ri{}enje. Punih pet godina objekat ni-ko nije odr`avao. Podrumske prosto-rije su prolaznici punili sme}em, dokje tavanica je na nekoliko mesta uru-{ena. Jedina funkcija panoa je da sa-krije ruglo koje godinama naru{ava iz-gled ovog dela Po`arevca, zaklju~uje sena sajtu radija „BOOM93“... B. D.

Nekada{nje prostorije po`areva~kog Otpora nikako da dobiju novu namenu

Ruglo umesto savetovali{ta

Realizovan projekat Fonda za za{titu `ivotne sredine

Stiglo 380 novih kontejneraPo`arevac, Kostolac - Zahvaljuju}i Fondu za za{titu ivotnesredine koje je svojim sredstvima u iznosu od 12, 5 miliona di-nara omogu}ilo da se realizuje projekat o nabavci novih kon-tejnera, Po`areva~ko preduze}e „Komunalne slu`be“ nabav-ilo je 380 kontejnera, koji se ovih dana razme{taju po ulicamai menjaju stare i dotrajale. Osim 380 standardnih kontejnerazapremine 1,1 kubni metar, kupljeno je i 11 velikih kontejn-era od po pet kubnih metara. Na po`areva~kim ulicama bi}eraspore|eno 280 kontejnera, dok je preostalih 100 namen-jeno za Kostolac. Ina~e, ova investicija predvi|ena je rebalan-som bud`eta gradske kase tokom pro{le godine, ali nije real-izovana do kraja 2016. godine. M. V.

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 0 . m a r t 2 0 1 7 . brani~evo

Po`arevac - Na predlog lokalnog{taba za vanredne situacije, kakoje ranije najavljeno, gradona~el-nik Po`arevca Bane Spasovi}proglasio je vanrednu situacijuna podru~ju naselja Ljubi~evousled pojave krpeljskog encefali-tisa. U Gradskom zdanju JE odr-`ana konferencija na kojoj su,usled novonastale situacije, pred-stavljene sve preduzete mere, o~emu su govorili gradona~elnikSpasovi}, direktor JP „Ljubi~evo“Mirko Stojanovi} i direktorkaZavoda za javno zdravlje Po`are-vac Ana Jovanovi}.

Na predlog lokalnog {taba,gradona~elnik Bane Spasovi}proglasio je vanrednu situacijuna podru~ju naselja Ljubi~evo,zbog zarazne bolest krpeljskogencefalitisa koja je ustanovlje-na kod dva grla u ergeli.

- Re{enjem veterinarske in-spekcije zabranjen je ulazak ne-zaposlenim i nepoznatim oso-bama u krug ergele. Moram dapohvalim rukovodstvo i direk-tora ergele Ljubi~evo, koji su br-

zo reagovali, kada su uo~ili pr-ve simptome bolesti kod ovoggrla i odmah prijavili Veterinar-skoj inspekciji, koja je nakonuzimanja uzoraka krvi utvrdilaovu bolest, rekao je Spasovi}.Ina~e, radi se o bolesti koja jeprvi put dijagnostifikovana uSrbiji i na na{em podru~ju.

- ^ekali smo odluku i repu-bli~ke veterinarske inspekcije,da li }e se proglasiti zara`enopodru~je na ovom delu gradaPo`arevca. Smatrali smo da[tab za vanredne situacije gradatreba da se upozna sa ovim de-{avanjima na Ergeli. Nakon {tosmo saslu{ali sve relevantneustanove, mi{ljenja smo da jetrebalo da se [tabu predlo`i pre-poruka o uvo|enju vanredne si-tuacije u ovoj Mesnoj zajednici.Nismo hteli ni{ta da prepustimoslu~aju, dodao je Spasovi}.

Gradona~elnik je rekao da }egrad izvr{iti dezinsekciju i dera-tizaciju ergele i Hipodroma jer,kako ka`e, treba preventivno de-lovati. Bi}e sa~injen i odgovara-ju}i plan u vezi ove bolesti i za te-ritoriju grada ukoliko se dogodi

{irenje zara`enog podru~ja. Sa-da{nje mere su preventivne kaoi vanredna situacija.

- Borbu protiv ove bolestitreba usmeriti na borbu protivkrpelja, izbegavati zatravljene

povr{ine, uraditi dezinfekciju,dezinsekciju i deratizaciju i to jeu osnovi na~in borbe. Prvisimptomi kod jednog konja suse pojavili 24. februara, a nakonizazvane sumnje analizom krvije utvr|eno da se radi o krpelj-skom encefalitisu. Simptomikod drugog konja, kobile, javilisu se 1. marta i na`alost moralaje biti uspavana. Konj koji je pr-

vi oboleo za sada nema vi{esimptome infekcije, izolovan jei prati se njegovo stanje, kazao jeMirko Stojanovi} direktor JPLjubi~evo.

Kako do sada nije bilo regi-strovanih slu~ajeva infekcijekod ljudi i `ivotinja, Zavod zajavno zdravlje Po`arevac je daopreporu~ene mere prevencije,koje podrazumevaju mere li~-ne prevencije i op{te mere su-zbijanja krpelja.

- Najjednostavnija mera je iz-begavanje ujeda krpelja. Prepo-ru~uje se izbegavanje terena savisokom travom i ukoliko se na-lazimo na otvorenom terenu,neophodno je koristiti za{titu -obla~iti garderobu svetle boje sadugim rukavima i nogavicama.Ako se du`i period boravi naotvorenom, neophodno je da nasvaka 3 do 4 sata, pregledamosebe i najbli`e, savetovala je drAna Jovanovi}. Po njenim re~i-ma, u slu~aju da do|e do ubodakrpelja, neophodno je javiti seprvoj zdravstvenoj ustanovi, i ni-kako ne poku{avajte da sami od-stranite krpelja. M. V. i Z. V.

Gradona~elnik proglasio vanrednu situaciju na podru~ju Ljubi~eva zbog zaraze konja

Krpeljski encefalitisopasan i za ljude

Re~ je o bolesti koja je prvi putdijagnostifikovana u Srbiji, anadle`ni u Ergeli pohvaljeni zbogpravovremenog reagovanja

Opasni krpeljiKrpeljski encefalitis konja ozbiljna jezarazna bolest zajedni~ka za ljude i `i-votinje, ali se ne prenosi sa ~oveka na~oveka ili ivotinje na ~oveka ve} isklju-~ivo ujedom krpelja. Glavne klini~kekarakteristike bolesti su glavobolja,povra}anje, poreme}aji svesti i fokalnineurolo{ki znaci.

Po`areva~ki SNS podr`ao Vu~i}a sa skoro hiljadu potpisa

Za grad nisu dovoljna dva notara Po`arevac - Gradski odbor SNSminulog petka prikupljao jepotpise za kandidaturu Alek-sandra Vu~i}a za predsednikaRepublike Srbije. Za ne{to ma-nje od osam sati prikupljeno jepreko 800 potpisa gra|ana.Ina~e, tokom celog dana ispredpomenutih prostorija bili suprimetno veliki redovi onih ko-ji su svojim potpisom `eleli dapomognu kandidaturu aktuel-nog premijera za mesto pred-sednika dr`ave. PredsednikSNS-a u Po`arevcu, Bane Spa-sovi} rekao je kako je u tokudana prikupljeno preko 700,odnosno skoro 800 potpisa.

- Smatramo da je na{ premi-jer tvorac preporoda Srbije, po-~ev jo{ od 2012. kad je izvukaoSrbiju iz ruku tajkuna, izvr{iofinansijski preokret i spasao ze-

mlju od bankrotstva. Obavilismo veliki posao i ovo je dokazpodr{ke gra|ana Po`arevca na-{em kandidatu za predsednika

Srbije. @elimo da nastavimo re-forme zapo~ete 2012. od stranepredsednika na{e stranke, jer jeon jedini izbor koji garantuje

da }emo ostati na putu reformii ekonomskog oporavka. Kao{to vidite, veliki broj Po`are-vljani deli ovo mi{ljenje, rekaoje predsednik Gradskog odbo-ra SNS Po`arevac Bane Spaso-vi}, nakon zavr{etka prikuplja-nja potpisa.

On je primetio kako za gradveli~ine Po`arevca nisu dovolj-na dva notara koji po zakonuvr{e overu potpisa, ali i da su uzstrpljenje gra|ana uspeli daprikupe potpise. Ina~e, kakosmo saznali, po`areva~ki na-prednjaci zajedno sa koalicio-nim partnerima prikupili sune{to manje od hiljadu potpisa,ta~nije 996. U ovu brojku ura-~unato je i 210 potpisa SPS-a,koji su potpisivanje organizo-vali u svojim prostorijama.

M. Veljkovi}

Slo`ni po`areva~ki socijalistiPo`arevac - Po`arevcem su kolale pri~e da su ~lanovi SPS-a uovom gradu duboko podeljeni oko podr{ke te partija predsedni~-kom kandidatu Aleksandru Vu~i}u, jer mnogi socijalisti smatra-ju da oni kao najzna~ajnija partija u Srbiji, posle SNS-a, moraju daimaju svog predsedni~kog kandidata.

Me|utim, ove navode demantovala je fotografija sa nedavnoodr`ane sednice Gradskog odbora SPS-a, na kojoj su se utvr|iva-li detalji i obaveze po`areva~kih socijalista oko organizacije mitin-ga Aleksandra Vu~i}a u Po`arevcu. Na toj fotografiji postavljenojna dru{tvenoj mre`i fejsbuk, jasno se vidi gde dominira oka~eniVu~i}ev predizborni plakat u sali za sastanke u prostorijama SPS-a, a ispod njega gradski rukovodioci SPS kako se dogovaraju okoorganizacije pomenutog mitinga, {to potvr|uje njihovo jedinstvoo podr{ci Vu~i}u. [ta vi{e, ve} sutradan nakon te sednice po`are-va~ki socijalisti su se aktivno uklju~ili u kampanju tako {to suomladinci te stranke, predvo|eni prvim po`areva~kim socijali-stom Slobodanom Jovi}em, u centru grada zajedno sa omladin-cima SNS delili predizborni propagandni materijal. M. V.

Po`arevac - Na konferenciji zanovinare odr`ane u prostorija-ma Udru`enja gra|ana „Isko-rak“, re~eno je da su Gradskiodbor Demokratske stranke izPo`arevca i udru`enja gra|anaIskorak i Po`arevac na fejsbu-ku podr`ali kandidaturu Sa{eJankovi}a za predsednika repu-blike, Prikupljanje potpisa zakandidaturu Sa{e Jankovi}a

po~elo je u petak, a zavr{enosutradan. Potpredsednica po-`areva~kih demokrata Marica\okanovi} rekla je da se DS bo-ri za vrednosti koje na ovim iz-borima predstavlja Sa{a Janko-vi} i dodala da je ovo prvi putda Demokratska stranka podr-`ava nestrana~kog kandidata.

- Smatramo da }e Jankovi}prevazi}i podele, ujediniti ze-

mlju i stvoriti mogu}nost daSrbija postane zemlja pravde iprava, a ne privilegija, bezako-nja, bezna|a i o~aja, rekla jeona.

Potpredsednik „Iskoraka“,Radi{a Stoki} podsetio je da jeu Skup{tini Po`arevca nedavnousvojena „sramna odluka oukidanju Saveta mesnih zajed-nica“ zbog koje }e opozicija unarednom periodu imati dostaposla.

Sa{a Tomi} iz grupe gra|a-na Po`arevac na fejsbuku reklaje da su ovde da podr`e slobo-du govora, muzike, umetnosti ikulture, odnosno Smederevcekoji su se okupili u velikombroju da bi iskazali podr{kuVladu Georgievu, ~iji je koncertotkazan bez ikakvog razloga,samovoljom gradona~elniceSmedereva. Ona je istakla da supodr`ali doskora{njeg ombud-smana jer se bore protiv ukida-nja svake slobode i da gra|anipotpisom podr{ke Jankovi}upokazuju da ne}e vi{e dozvolitida im se na bilo koji na~in us-kra}uju osnovna gra|anska iljudska prava. M. V.

Prikupljanjepotpisa zapodr{ku Jeremi}uPo`arevac - U Po`arevcu je u po-nedeljak po~elo potpisivanje zapodr{ku kandidature Vuka Jere-mi}a za predsednika RepublikeSrbije. Toga dana su se do 12 ~a-sova potpisi prikupljali u kance-lariji javnog bele`nika Milo{a Mi-

li}evi}a u ulici Sin|eli}evoj broj16, iza Robne ku}e, a nastavljanjeprikupljanja obavljeno je od18:30 do 20:30 ~asova u kancela-riji tima Vuka Jeremi}a u uliciMo{e Pijade 34, pored Po{tanske{tedionice. Prikupljanje potpisapodr{ke kandidature Vuka Jere-mi}a nastavljeno je i u utorak,kao i sredu od 17 do 20 ~asova ukancelariji tima Vuka Jeremi}a, au sredu 8.03.2017. godine od 9 do12 ~asova u kancelariji javnog be-le`nika Milo{a Mili}evi}a u uliciSin|eli}evoj broj 16. M. V.

Pored DS-a i dva udru`enja gra|ana iz Po`arevca podr`ala biv{eg ombudsmana

Jankovi} sa „Iskorakom“ i„Po`arevcem na Fejsbuku“

p e t a k , 1 0 . m a r t 2 0 1 7 .

VIVp e t a k , 1 0 . m a r t 2 0 1 7 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

U~itelji, vaspita~i najmla|ih,zaslu`uju priznanja za svojuposve}enost obrazovanju ivaspitanju dece. Znam mnogeprosvetne radnike za kojeverujem da su ivot posvetiliu~enju |aka, od prvaka doosmaka, za koje sam ube|enda im je profesija na prvommestu, a tu|u decu paze kaosopstvenu, mo`da sa jo{ve}om dozom odgovornosti.O tome mogu posvedo~iti i izli~nog iskustva, jer sam deoradnog veka bio prosvetar (uvisokoj {koli).

Pravim ovaj uvod da bih seogradio od mogu}ihspo~itavanja da samzlonameran, ili da mo`dasuvi{e o~ekujem od u~itelja,nastavnika, profesora. A re~ jeo sitnici, zapravo „sitnici“ kojato nije. O pona{anju van {kole.O prevozu u~enika osnovnih{kola iz prigradskih i seoskihnaselja do njihovih {kola. Opotrebi vaspitnog rada i briziza ivote i zdravlje mali{anana autobuskim stajali{tima.

Zatekao sam se nedavno u

Kostolcu, pred tamo{njomosnovnom {kolom. Zavr{avaose ~etvrti ili peti ~as upopodnevnoj smeni; najmla|i|aci pohrlili su na ulicu kojomprolazi autobusgradskog/me|ugradskogprevoza. Na liniji Po`arevac -Kostolac ovda{nji prevoznik jezbog mali{ana produ`io linijudo naselja Kanal na Dunavu,kako bi deca nastanjena u tomdelu Kostolca bezbednije ilak{e do{la do svojih ku}a. I tudolazimo do sr`i pri~e.Mali{ani istr~avaju iz {kolepravo na kolovoz, ma{u unameri da zaustave autobus,strahuju}i da ih je voza~mo`da zaboravio i da }enastaviti bez njih, te }e moratipe{ice do svojih ku}a. Ili im jemo`da zabavno daproveravaju mo`e li voza~ dazako~i autobus tik pred njima.Ili ele da skrenu pa`njuvoza~a na sebe, kako biotvorio vrata ba{ onogtrenutka kada oni pri|uistima. Ili im je namera dafasciniraju vr{njake, mo`daneku devoj~icu, svojusimpatiju. Ko zna {ta je u tim

malim glavama, zamorenimnapornim ~asovimamatematike, pisanja, ~itanja,poznavanja prirode idru{tva....

Mali{ani se u poslednjemtrenutku pomeraju kako biautobus pristao u stanicu,pesnicama lupaju po vratimada pred njima budu otvorena.iako se vozilo jo{ ~estito nije nizaustavilo. A kad se vrataotvore, nastaje neopisivagu`va, iako ima mesta za sve|ake putnike, uz par starijihputnika koji mirno gledajunesta{luke {kolaraca.

Kona~no, svi su unutra,autobus kre}e, ali oni se nepomeraju sa platforme predvratima, ne svi, nego oninajuporniji, kako bi, kroz kojiminut, kad pristignu na kanal,prvi isko~ili i pohitali ku}ama.Dok je autobus jo{ u pokretu,najdrskiji od mali{ana „zavodered“ u svom okru`enju, vi~u,psuju, udaraju ~vrge, ometajuvoza~a: vizuelno jer mu jezaklonjen pogled na vrata iretrovizore, i fizi~ki, jer jegu`va u prostoru samogvoza~a...

Ne znam da li je sli~no nadrugim |a~kim linijama.Mo`da i nije, mo`da je ovde,

eventualno, u pitanju posebnastruktura stanovni{tva,grupacija dece sa kojom valjavi{e vaspitno raditi. Ka`em,mo`da - nisam ube|en. Ono u{ta sam ube|en je da sadecom {kolarcima, posebnonajmla|im, treba raditineprestano, u ku}i - porodici,u {koli, na svakom mestu.

Privi|am da }e {kolareagovati. Da }e preduzetine{to svrsishodno, od uticanjana mali{ane da vi{e brinu osvom pona{anju, u krajnjojliniji o svom ivotu, prekoapela na porodicu i lokalnuzajednicu da im u tomepomognu, do davanja nalogade`urnom nastavniku da decuputnike doprate do javnogprevoza i udobno ih smeste.Prozivam roditelje, nastavnikerazredne nastave, {kolskevlasti, mesnu zajednicu,lokalnu samoupravu,rukovodstvoautoprevoznika... sve kojimogu pomo}i da nam decane budu vaspitno zapu{tena,da se ku}ama vrate ivi izdravi, onakvi kakvi su bilikad su po{li u {kolu.

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

Mali{anitra`epa`nju

Prozivam roditelje, nastavnike,{kolske vlasti, mesnu zajednicu,lokalnu samoupravu, sve koji mogupomo}i da nam deca ne buduvaspitno zapu{tena i da se ku}amavra}aju `ivi i zdravi

Delegacija Saveta Evropske unije boravila u Velikom Gradi{tu i Golupcu

Sveobuhvatan razvoj podunavske regijeVeliko Gradi{te, Golubac - Napredlog Malte, koja predsedavaSavetom Evropske unije, u pose-ti Srbiji boravili su ~lanovi Radnegrupe Saveta EU za pro{irenje,kao i predstavnici Saveta EU iEvropske komisije, u organizaci-ji Ministarstva spoljnih poslovaSrbije, a tom prilikom u Brani-~evskom okrugu boravili su uVelikom Gradi{tu i Golupcu.Radnu grupu Saveta EU za pro-{irenje ~ine predstavnici svih dr-`ava ~lanica Unije, koji nepo-sredno prate i usmeravaju tokpristupnog procesa Srbije.

U okviru programa posve}e-nog projektima koji su u Republi-ci Srbiji realizovani uz finansijskupodr{ku pristupnih IPA fondova,oni su posetili op{tinu VelikoGradi{te gde je izgra|en najmo-derniji sistem za vodosnabdeva-nje turisti~kog kompleksa Srebr-no jezero i okolnih naselja. NaSrebrnom jezeru delegaciju sudo~ekali predsednik op{tine,Dragan Mili}, i koordinator Au-strijske razvojne agencije - ADAu Srbiji, Klaus Koper (Klaus Kap-per). Kako je ve}ina ~lanova CO-ELA po prvi put u Republici Srbi-ji, ova poseta bila je izuzetna prili-ka da se upoznaju sa na{im turi-sti~kim potencijalima, gastrono-mijom kao i kulturnim znameni-tostima ovog kraja. Gosti su do~e-kani na tradicionalan na~in, uzsrpsku poga~u i so, a pored osve-`enja poslu`ena je i izvrsna srp-ska rakija, dunjeva~a i {ljivovica.

Zahvaliv{i gostima na ovoj iz-

uzetno zna~ajnoj poseti, pred-sednik Mili} je izrazio zadovolj-stvo njihovim interesovanjem zaovaj region i upoznao ih sa pro-jektom sistema za vodosnabde-vanje, vrednosti 4, 5 milionaevra, klju~nog za razvoj turizmai privla~enje novih investicija. On

je istakao nastojanje op{tine daobjedini regionalnu turisti~kuponudu kako bi gostima ponudi-la {to kvalitetniju uslugu.

Prisutnima se obratio i gospo-din Klaus Koper koji je ovom pri-likom istakao odli~nu saradnju

sa lokalnom samoupravom ipredstavio detalje projekta koji jefinansirala Evropska unija, a im-plementirala Austrijska razvojnaagencija, kroz program „Socio-ekonomski razvoj dunavske regi-je u Srbiji“ (SEDDSR), a koji }eujedno omogu}iti i dodatno za-po{ljavanje lokalnog stanovni-{tva. Gospodin Fabian Psaila,predstavnik Malte koja predse-dava Savetom EU i na ~iji jepredlog dogovorena poseta Srbi-ji, zahvalio se doma}inima u ime~lanova Radne grupe.

Sa tehni~kim detaljima siste-ma vodosnabdevanja delegaciju

je, prilikom razgledanja objekta,upoznao Sr|an Radovi}, mena-d`er projekta. Ovaj infrastruk-turni projekat predstavlja deo ge-neralnog projekta vodosnabde-vanja op{tine Veliko Gradi{te iprvu fazu re{avanja ovih proble-ma na teritoriji op{tine VelikoGradi{te, uklju~uju}i i seoska na-selja. Krajnju korist od ovog pro-jekta ima}e 25.000 ljudi. Zna~aj-no je da }e magistralnim poti-snim cevovodom, od Autokam-pa do rezervoara na brdu Konga-vici, u zavr{nom delu druge eta-pe generalnog projekta, voda bi-ti dostupna naseljima u niziji ko-

ja nisu priklju~ena na vodovod-nu mre`u.

Cilj posete Golupcu bio jeupoznavanje sa konkretnim pro-jektima u obnovi Goluba~ke tvr-|ave koji se realizuju uz finansij-sku podr{ku iz pristupnih - IPAfondova. Delegaciju Evropske

Unije koja je posetila Vizitorskicentar, Arheolo{ki park i Golu-ba~ku tvr|avu, primili su pred-sednik Op{tine Golubac Neboj-{a Mijovi} i direktorka Privred-nog dru{tva koje upravlja kom-pletnim projektom „Tvr|avaGoluba~ki grad’’ , prof. dr IskraMaksimovi}.

Predsednik Op{tine Neboj{aMijovi} upoznao je svoje goste otoku zavr{enih radova na revita-lizacije Goluba~ke tvr|ave i za-tra`io da pomognu u obezbe|i-vanju dodatnih nov~anih sred-stava kako bi se ovaj komplekszavr{io do kraja ove godine.

- Vi se danas nalazite na pro-storu gde se realizuje jedan velikistrate{ki projekat za dr`avu Srbi-ju i Op{tinu Golubac i celu Du-navsku regiju. Ovaj projekat jezapo~et pre nekoliko godina itrebao je da bude zavr{en. Ondakada je ne{to veliko, znamo da tu

ima i raznih problema. U tokuradova nailazili smo na razneprobleme, po~ev od projektnedokumentacije pa do izvo|enaradova. Me|utim, uspelo smo date probleme prevazi|emo, gde jeOp{tina Golubac dala pun dopri-nos u realizaciji. Pomogli su namrazna resorna ministarstva Vla-de Srbije, predstavnici ADE sakojima imamo izvanrednu sa-radnju i drugi koji su u~estvovaliu realizaciji. Zato smo i uspeli daovaj veliki projekat nekako pri-vodimo kraju, jer je dosta manjihprate}i projekata zavr{eno, rekaoje dr Neboj{a Mijovi}. Z. V.

Istra`iva~i Insajdera tvrde da }e radovi na Goluba~koj tvr|avi trajati duplo du`e od planiranog

Rokovi probijeni, tro{kovi uve}aniAustrijanci }e }e dati dodatnih 800.000 evra {to se procenjuje kao dovoljno

za radove do kraja aprila „Ornament“ kasnio s radovima i dizao tro{koveBeograd, Golubac - Radovi naobnovi Goluba~ke tvr|ave naDunavu koja je spomenik kultu-re od izuzetnog zna~aja, zbog ve-likog ka{njenja izvo|a~a radovatraja}e skoro duplo du`e nego{to je planirano, a ko{ta}e bar zatre}inu vi{e novca nego {to jepredvi|eno, pokazuje istra`iva-nje Insajdera. Obnova Goluba~-ke tvr|ave koju sprovodi Austrij-ska razvojna agencija (ADA) sa6, 6 miliona evra iz evropskihfondova, po~ela je u septembru2014. godine, a trebalo je da sezavr{i 30. juna pro{le godine.

Nakon isteka roka, EU je po-vukla milion evra neutro{enihsredstava. Za sada ne postoji zva-ni~an podatak da li je i na {ta po-tro{eno preostalih 5, 6 milionaevra. Ipak, dodatna sredstva zanastavak projekta obezbe|ena suMemorandumom koji su u junu2016. potpisali Rasim Laji}, mi-nistar trgovine, turizma i teleko-munikacija, i Klaus Kaper, direk-tor ADA-e u Beogradu, ~ime jerok za zavr{etak produ`en dokraja 2017. ADA }e dati dodat-nih 800.000 evra {to se procenju-je kao dovoljno za radove do kra-ja aprila ove godine, dok bi na-kon toga iz fondova EU trebaloda stigne jo{ 2, 1 milion.

Prema istra`ivanju Insajdera,najodgovorniji za probijanje ro-ka i podizanje tro{kova obnovejesu izvo|a~i radova i stru~ninadzor. Po njima najdrasti~nijiprimer je firma „Ornament“ izBeograda koja je prednja~ila uka{njenju i menjanju prvobitnihprojektnih planova. Projekat re-vitalizacije Goluba~ke tvr|ave jeradilo pet izvo|a~a za pet razli~i-tih poslova. „Ornament“ je pobe-dio na tenderu za centralni deoprojekta, rekonstrukciju sametvr|ave, tvrde}i da }e ~itav posaouraditi za 1, 7 miliona evra, polamiliona jeftinije, nego {to je bilo

predvi|eno projektom. Me|u-tim, Stru~ni nadzor zadu`en zakontrolu radova je ve} nakonmesec dana od po~etka obnovekonstatovao da „Ornament“ ne

mo`e da ispuni uslove i da }e bi-ti potrebno jo{ novca.

„Ornament“ je na promenutro{kova imao pravo s obziromne to da cena tro{kova ugovo-rom nije fiksno definisana, ve} jebila odre|ivana na osnovu jedi-

nice mere koju predla`e „Orna-ment“, a odobrava Stru~ni nad-zor. Prema istra`ivanju Insajde-ra, ovu ugovornu klauzulu „Or-nament“ je koristio da podigne

nivo tro{kova, a jedan od prime-ra je i ra{~i{}avanje zelenila na„Kuli 4“. Za taj posao je projek-tom bilo predvi|eno 60 sati radai tro{ak od 600 evra. Me|utim,nakon zahteva „Ornamenta“, skojim se saglasio stru~ni nadzor,

za taj posao je bilo potrebno ~ak630 sati, a tro{ak je tako narastaona 16.380 evra. ArhitektkinjaMarija Jovin, ko autor projekta„Revitalizacija Goluba~ke tvr|a-ve“, tvrdi za Insajder.net da ovajprimer najbolje ilustruje meha-nizam rada „Ornamenta“.

- To famozno zelenilo na tvr|a-vi za koje je potrebno toliko sati ra-da je bilo drvo koje je izraslo viso-ko iznad kule. Sami procenite da lije za se~u jednog drveta potrebno630 sati rada, rekla je Jovin.

O tome ko }e dobiti poslovena obnovi ove srednjovekovnetvr|ave na ulazu u \erdapskuklisuru odlu~ivala je ADA, prekoje koje Evropska unija plasiralasredstva. Stru~ni nadzor je oba-vljala firma SAFAGE DOO iz Be-ograda, dok je novac zvani~no is-pla}ivalo preduze}e „Goluba~katvr|ava“ koje je za potrebe pro-jekta osnovala dr`ava Srbija.

Priredio M. Veljkovi}

Turisti~ka sezona ve} po~elaZaposleni u Vizitorskom centru „Tvr|ava Goluba~ki grad“ planirali da ovogodi{nju tu-risti~ku sezonu otvore 15. marta, ali dolaskom ~lanova Radne grupe i predstavnika EUza pro{irenje kao i Evropske komisije u ovaj centar i poseta Goluba~ke tvr|ave, turisti~-ka sezona je prakti~no po~ela. „Ovo je bila i dobra prilika da delegacija vidi sve {to jeura|eno na ovom projektu, a pored toga da zajedno razgovaramo o narednim projek-tima u okviru IPA fondova za 2016. godinu i kako }e i}i dalja rekonstrukcija Goluba~ketvr|ave“, istakla je dr Iskra Maksimovi}, direktorka PD „Tvr|ava Goluba~ki grad“.

Krajnju korist od radova navodosnabdevanju u Gradi{tu ima}e25.000 ljudi, a za zavr{etak projekta „Tvr|ave Goluba~ki grad“neophodna dodatna sredstva

Po`arevac - Tokom marta - me-seca borbe protiv raka, Zavod zajavno zdravlje u Po`arevcu orga-nizovao je posete radnim kolek-tivima kao preventivne delatno-sti pod geslom „Akcija za zdra-vlje“ skre}u}i pa`nju zaposleni-ma koliko je va`no brinuti o do-brom stanju organizma.

- Cilj je da identifikujemo fak-tore rizika za pojavu hroni~nih ne-zaraznih bolesti zaposlenih radni-ka, budu}i da su nam iskustva izprethodnih godina pokazala da sukod radno aktivnog stanovni{tvafaktori prisutni u zabrinjavaju}emprocentu, izjavila je dr Cvija Stoja-novi} specijalista socijalne medici-ne u ZZJZ Po`arevac.

Ina~e, svake godine u svetu odraka oboli preko 10 miliona oso-ba a najvi{a stopa obolevanja je urazvijenim zemljama. Naime,maligne bolesti su u samo malomprocentu od oko 10 odsto rezul-tat delovanja genetskih faktora.

Smatra se da ve}ina slu~ajeva na-staje pod uticajem na{eg pona{a-nja i uticaja sredine. Savremenina~in `ivota podrazumeva pro-mene u li~nim navikama, na~inuishrane, fizi~koj aktivnosti, kao iizlo`enosti sve ve}em broju {tet-nih uticaja iz okoline, {to dovodido pove}anja rizika od malignihbolesti. Zbog toga je najbolji na-~in borbe protiv malignih bolestiprevencija. [to zna~i na vreme ot-kriti i ukloniti {tetne faktore kojimogu dovesti do maligniteta i na-ravno, uspeh le~enja zavisi i odtoga koliko se bolest pro{irila uvreme postavljanja dijagnoze.

U Srbiji svake godine od rakaoboli oko 30.000 osoba. Kod mu-{karaca naj~e{}e se radi o karci-nomu plu}a, debelog creva, pro-state, mokra}ne be{ike, `eluca,

pankreasa. Kod `ena su naj~e{}itumori dojke, debelog creva, grli-}a materice, plu}a i `eluca. Napribli`no dve tre}ine faktora rizi-ka koji su odgovorni za nastanakraka, mogu}e je uticati, menjati ilipotpuno eliminisati. Radi se o sle-de}im faktorima rizika: pu{enje,nepravilna ishrana, fizi~ka neak-tivnost, nekontrolisano konzu-miranje alkohola, preterana izlo-`enost sun~evoj ili ve{ta~koj sve-tlosti (solarijumi) izlo`enost kan-cerogenima u radnoj i `ivotnojsredini, infekcije nekim virusimai drugo. Usled toga je prevencijanajuspe{nije oru`je u borbi pro-tiv raka. Zna~i, svaka osoba morabiti odgovorna za svoje zdravlje ida redovno pose}uju svog izabra-nog lekara i obavljaju preventiv-ne preglede. Z. V.

Zavod za javno zdravlje organizovao posete radnim kolektivima

Preventivne mere u borbi protiv rakaAkcija i za zaposlene u filijali RFZOZavod za javno zdravlje Po`arevac organizovao je „Akciju za zdravlje“ i za zaposle-ne u po`areva~koj filijali RFZO . U okviru akcije ra|eni su preventivni pregledi za-poslenima koji su podrazumevali preglede krvnog pritiska, nivoa {e}era i masno-}e u krvi, merenja visine i te`ine kao i davanje stru~nih saveta lekara. Akcija je or-ganizovana uz podr{ku Centra za prevenciju bolesti i slu`be polivalentne patrona-`e Doma zdravlja.

Po`arevac - Srednjo{kolci iz Po-`arevca iskazali su raznovrsnainteresovanja za nastavak {kolo-vanja kada je, na inicijativu ma-turanata i timova za karijernovo|enje i savetovanje, Po`are-va~ka gimnazija organizovala 4.Sajam visokog obrazovanja, a|acima su se predstavila 24 fa-kulteta iz Beograda, Novog Sada,Kragujevca, Zaje~ara i Po`arevca.

- Predstavnici fakulteta pred-stavili su svoje ustanove i mogu}-nosti studiranja, na~in upisa i sveono {to ih |ake o~ekuje u njiho-vom daljem obrazovnom proce-su. Ideja je potekla od Tima zakarijerno vo|enje i savetovanje{kole i smatramo da je vrlo va`noda {kola vodi ra~una o savetova-nju i karijernom vo|enju u~eni-ka, izjavila je Danijela @ukovskidirektorka Gimnazije.

Prisustvovali su predstavnici

Nacionalne slu`be za zapo{ljava-nje, Filijale Po`arevac i Fondaci-je Centra za mlade talente iz No-vog Sada, koji imaju odre|eni in-teres da dobri |aci budu pomog-nuti u svom daljem obrazovanju,

jer je ovo de{avanje, kako je re-kla, lepa aktivnost koja promovi-{e zna~aj obrazovanja i poma`eu~enicima da se opredeljuju zanastavak svog obrazovanja.

Osim {tandova koji su bili po-

stavljeni u sali {kole, predstavnicifakulteta imali su i posebne pre-zentacije u u~ionicama. Ciljnagrupa ove manifestacije bili suu~enici III i IV razreda, svih {kolasa teritorije grada. Z. V. I M. V.

Sajam visokog obrazovanja u Po`areva~koj gimnaziji

Promocija 24 fakulteta iz pet gradova

Marija Jovin: Ugovor prekr{en po vi{e osnova Prema dostupnim podacima o realizaciji radova, {est meseci nakon po~etka obno-ve u avgustu 2014, „Ornament“ je zavr{io samo tri procenta planiranog posla, ia-ko mu je ispla}eno 30 odsto novca. Jovinova tvrdi da je „Ornament“ po vi{e osno-va prekr{io odredbe ugovora kojima je predvi|eno raskidanje ugovora uz naplatu{tete od izvo|a~a. „Oni su prekora~ili me|urokove, nisu obezbedili potreban brojradnika navedenih u ugovoru, koristili su cement suprotno projektnoj dokumenta-ciji, a tako|e su i odustali od nekih radova koji su projektom predvi|eni. Potpunoje nejasno zbog ~ega su ostali da grade“, ka`e Jovin za Insajder.net.

Predstavnici EU kraj Srebrnog jezera i Goluba~kog grada

Medicinski radnici Zavoda za javno zdravlje Predstavljeni najpresti`niji fakulteti

VI p e t a k , 1 0 . m a r t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

U Kasidolu po{tuju tradiciju odr`avaju}i susrete konjara ve} vi{e od 100 godina

Konji~ke trke na Todorovu subotuKasidol - Todorova subota, tradicio-nalna manifestacija koja se u narod-nom predanju, izme|u ostalog, vezujeza konje i konjarstvo, odr`ana je i ovegodine u sti{kom selu Kasidolu nado-mak Po`arevca. Organizator manife-

stacije je Konji~ka sekcija „Kasidol“ iKonji~ki klub „Knez Mihailo“ iz Po`a-revca uz podr{ku grada Po`arevca.

Odr`ane su tri galopske trke i to: „Me-morijal Zorana Ivi}a Miglje“ 1200 meta-ra za sva grla od 3 godine i starija, „SvetiTodor“ 1600 metara za sva grla od 3 go-dine i starija i „Pehar sela Kasidol“ na1000 metara za sva grla od 3 godine i sta-rija (pravo u~e{}a imali samo ~lanovi ko-nji~kog dru{tva Knez Mihailo). U pauza-ma izme|u trka, na jedinom pravom se-oskom Hipodromu u Srbiji, odr`ana jeparada fijakera. Trkama u subotu prisu-

stvovao je i gradona~elnik grada Po`a-revca Bane Spasovi} sa saradnicima.

- Svi ovi ljudi ovde dolaze da obele-`imo ovaj dan i tu su svi oni kojima jestalo do konji~kog sporta i koji su lju-bitelji ovih najplemenitijih `ivotinja.

Lokalna samouprava je pro{le godinerekla da }e ulo`iti velika sredstva, na-ravno da smo preko dru{tva „KnezMihajlo“ preusmerili odre|ena sred-stva da bi se odr`ale ove trke ovde i danije Kasidola i Kasidolaca, verovatno

tako ne bi bilo i dobrih Ljubi~evskihkonji~kih igara, rekao je Spasovi}.

Pehare pobednicima pomenutih tr-ka uru~ili su ~elni ljudi grada Po`arevca,a pobedniku glavne trke Sveti Todor pe-har je uru~io gradona~elnik Po`arevca .U ovoj trci pobedilo je grlo Reed Billu,vlasnika Mehe Dautovi}a, dok je u prvojtrci „Memorijal Zorana Ivi}a Miglje“ po-bedu odnelo grlo Act Like Miki vlasnikaSa{e Markovi}a, a pehar sela Kasidolosvojilo je grlo Terible Teo vlasnika Gi-leta Markovi}a. Nagrade su uru~ene iu~esnicima fijakerijade. Z. V.

Uspe{na nedelja za po`areva~ke sportiste

Pobedili ko{arka{i, rukometa{i i odbojka{iPo`arevac - Za razliku od pro{le nede-lje kada su po`areva~ki sportski klu-bovi ostvarili polovi~an uspeh, ove ne-delje su stoprocentno bili uspe{ni. Po-bede su ostvarili po`areva~ki odbojka-{i koji su na svom parketu pobedilitre}eplasirani Borac iz Star~eva sa 3:1,tako da u zadr`ali pobedu vi{e, u od-nosu na prvog pratioca, Spartaka izSubotice. Naredni me~ odbojka{i„Mladog radnika’’, igraju kao gosti saekipom iz Kosovske Mitrovice.

Rukometa{i Rudara iz Kostolca, po-bedili su na svom parketu, ekipu [a-mota iz Aran|elovca: 35:23 i najavilimogu}nost da se bore za „Play off“-a.Trenutno su sedmi i imaju 17 poena.Naredni protivnik je Partizan. U Ko-stolcu je jesenas bilo nere{eno 30:30.

Rukometa{i MRK „Po`arevac’’ po-

bedili su ekipu RK „Jugovi}’’ iz Ka}arezultatom 28:25 poluvreme 16:11.Veoma va`na dva boda za „play out“ ,gde se ra~unaju samo bodovi osvojenisa ekipama koje igraju mini ligu. Ru-kometa{i „Po`arevca“su i dalje desetisa 12 bodova, dok je Jugovi} poslednjisa tri i Po`arevljanima sledi gr~evitaborba za opstanak. U narednom koluPo`arevljani gostuju, ekipi RK „Dina-mo’’ iz Pan~eva. U Po`arevcu Dinamoje jesenas slavio 27:30.

Ekipa KK „Stari Ras’’ iz novog paza-ra pretrpela je ubedljiv poraz od KK„Po`arevac’’ rezultatom 62:84. U nared-nom kolu na po`areva~kom parketu jekom{ijski u hali sportova Kulturnosportskog centra Po`arevac na redu jesusret sa Slogom iz Petrovca na Mlavi,pretposlednjom ekipom lige. M. V.

Todorica i konjiTeodorova ili Todorova subota uvek pada u prvusubotu Velikog Vaskr{njeg posta. Todorovu su-botu, ili Todoricu, slavio je i esnaf pekara. Za tajdan u pojedinim krajevima odr`ali su se razno-vrsni obi~aji. U selima Isto~ne Srbije priprema se`ito, odnosno koljivo, kao za svaku Krsnu slavu.Pravi se i kola~ na kome se obavezno nalazeukrasi u obliku konja ili potkovice. Na taj dan sepali sme}e radi za{tite, zapravo za zdravlje konjai porodice, radi odavanja po{tovanja demonimai kao za{tita od zmija. @ene na Todorovu subotune smeju da peru kosu, u ku}i se ne sme palitivatra (jer demoni ne vole dim), a decu trebaokupati pre konjskih trka. Mnogi i danas verujuda potkovica donosi sre}u. Todorov kult, kaoostatak tra~kog konjanika, prisutan je u Isto~nojSrbiji, dok je u drugim delovima gotovo nestao.

Petrovac na Mlavi - Sportskom centru„Dragutin Toma{evi}“ u Petrovcu naMlavi, koji nosi ime jednom od na{ihprvih u~esnika Olimpijskih igara ro-dom iz ovoga kraja, kona~no je obez-be|eno grejanje a tim povodom je, iz-me|u ostalog, odr`anakonferencija za medije nakojoj je direktor Goran No-vakovi} predstavio uspeheCentra u prethodnom pe-riodu.

Novakovi} se zahvaliona strpljenju i razumeva-nju oko problema sa greja-njem koji je hala imala, kaoi svima koji su dali dopri-nos za njegovo re{avanje,naro~ito direktoru osnov-ne {kole „Bata Buli}“ IvanuRadosavljevi}u, svim pro-fesorima fizi~kog vaspita-nja, trenerima klubova ko-ji koriste halu, a najvi{e op-{tinskom rukovodstvu na~elu sa predsednikom Du-{kom Nedini}em.

- Od po~etka ove godi-ne, problem grejanja vi{ene postoji. Sada imamo potpuno ade-kvatne uslove. Da bismo do{li do ta-kvih uslova morali smo da prevazi|e-mo neke nasle|ene probleme. Radija-torski sistem koji smo do sada imali jegrejao oko 30 odsto hale, {to je bilo ne-dovoljno. Uz veliku pomo} mesnogodbora SNS i jedne beogradske op{ti-ne na ~elu sa Draganom Stojanovi-}em, ma{inskim in`injerom, mi smo

uspostavili drugi sistem grejanja pu-tem klima komore. Ovim sistemomgrejanje je dovedeno u potpuni red ihala se greje stoprocentno, kazao je di-rektor i dodao da je ugovor koji je biova`e}i do 2019. godine, a koji je potpi-

sala prethodna vlast, bio limitiran na500.000 dinara, {to je bilo nedovoljnoza grejnu sezonu.

Ugovor sa kompanijom Butan gasje revidiran, potro{nja gasa je utro-stru~ena, a gas se nabavlja putem jav-ne nabavke koju je, kako se ~ulo, bri-ljantno odradio Dejan Markovi}, ko-me se rukovodstvo Sportskog centrajavno zahvalilo.

- Pored svakodnevnih aktivnostikoje imamo ovde, izdvojio bih tri kojesu obele`ile prethodni period. Tokomleta 2016. godine bili smo doma}ini iz-lo`bi filatelista, a izlaga~a je bilo sa teri-torije cele Srbije. U oktobru smo bili

doma}ini finala Kupa Srbije u streli~ar-stvu, krajem oktobra bili smo doma}i-ni zavr{ne smotre izvi|a~a Srbije gde jebilo preko tri stotine u~esnika, rekao jeGoran Novakovi} direktor sportskogcentra „Dragutin Toma{evi}“.

Va`no je jo{ spomenuti da je posta-vljen i skejt park u neposrednoj blizi-ni hale, a ure|ene su i zelene povr{ineispred hale. Z. V.

Trener {panske „Selte“ uputio pismo zahvalnostipredsedniku Op{tine Veliko Gradi{te

Uspe{an fudbalski kampVeliko Gradi{te - Trener {panskog prvoliga{kog fudbalskog kluba „Selta“iz Viga, Karlos Mourinjo Atanes, uputio je pismo zahvalnosti predsednikuop{tine Veliko Gradi{te, Draganu Mili}u, zbog uspe{no realizovanog fud-balskog kampa za decu.

- @elja mi je da zapo~eta saradnja dostigne postavljene ciljeve, ~ime bise stvorile mogu}nosti za planiranje novih aktivnosti , istakao je Atanes usvom pismu. On se u njemu zahvalio i na izuzetnom gostoprimstvu ukaza-nom predstavnicima „Selte“, Miloradu Ratkovi}u, Diegu Garsiji i Marko-su Alonsu.

Fudbalski kamp odr`an je od 6. do 11. februara za decu uzrasta do 15godina, koja su na ovaj na~in dobila priliku da se tokom zimskog raspustaupoznaju sa fudbalskom metodologijom „Selte“, jednog od najstarijih klu-bova u [paniji, osnovanog 1923. godine. Osim lokalne samouprave i {pan-skih trenera, zaslu`ni za organizovanje kampa su i Herman Arteta, direk-tor Fondacije fudbalskog kluba „Selta“ i gradi{tanski Fudbalski klub VGSK.

M. V.

Hali „Dragutin Toma{evi}“ kona~no obezbe|eno grejanje

Sportski centar u novom ruhu

Trening u fudbalskom kampu

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 0 . m a r t 2 0 1 7 . brani~evo

Osnovno javno tu`ila{tvo za samo tri meseca sprovelo dokazne radnje protiv Zorana O. (59)

Optu`en pedofil iz Velikog Crni}a

Po`arevac - Osnovno javno tu`ila{tvou Po`arevcu je za samo tri mesecasprovelo dokazne radnje protiv Zora-na O. (59) iz Velikog Crni}a, zbog kri-vi~nog dela nedozvoljene polne radnjeiz ~lana 182 st. 2 KZ-a u vezi krivi~nogdela Obljuba sa detetom iz ~lana 180 st.1 KZ-a i Osnovnom sudu u Po`arevcudana 03. 03. 2017. godine podnelo op-tu`ni predlog protiv istog, navodi se usaop{tenju ovog tu`ila{tva

Ovom tu`ila{tvu je dana 23.11.2016.godine od strane PU Po`arevac dosta-vljena krivi~na prijava protiv Z. O. izVelikog Crni}a zbog gore navedenogkrivi~nog dela, te je odmah na predlogovog tu`ila{tva prema okrivljenom bioodre|en pritvor, koji je po isteku dvameseca zamenjen merom Zabrana pri-laska maloletnoj o{te}enoj i merom Za-brana napu{tanja boravi{ta.

Optu`ni predlog je podnet zbogpostojanja opravdane sumnje da jeokrivljeni tokom 2015. i 2016. godinekoriste}i prijateljske odnose sa poro-dicom maloletne o{te}ene (ro|. 2006godine) u vi{e navrata je pozivao usvoju ku}u, kupovao joj slatki{e, te jedodirivao u predelu butina, zadnjice iizme|u nogu, a dana 18.11.2016. go-dine je odveo u lokalnu prodavnicugde joj je rekao da odabere ne{to odslatki{a da joj kupi, dok je on za tovreme prislanjao glavu uz njeno ra-me, ljubio je po vratu i licu, dr`e}i ru-ku na njenoj zadnjici i predelu ispodstruka. Ina~e, me{tani Velikog Crni}asu nakon Zoranovog hap{enja ispri-~ali medijima da je on do{ao iz Italije,gde je radio, i da je sa porodicom de-voj~ice bio u prijateljskim odnosima.

- Devoj~icina majka je radila kod

Zorana i kod njegovog brata. Pomaga-la im je u ku}i i oko ku}e i za to je do-bijala novac. Ona je vodila i decu sa so-bom na posao, pa je njena maloletna}erka ~esto boravila u Zoranovoj ku}i.[ta se tamo de{avalo, znaju samo oni,rekao je ranije jedan me{tanin

Pedofil je otkriven na osnovu prija-ve me{tana koju su ga videli kako sepona{a prema devoj~ici, a sve to su ta-da snimile i kamere video-nadzora, asnimak je predat policiji.

U podnetom optu`nom predlogupredlo`eno je da se okrivljenom izrek-ne kazna zatvora u trajanju od najma-nje dve godine, kao i mera bezbedno-sti Zabrana pribli`avanja i komunika-cije sa maloletnom o{te}enom u traja-nju od tri godine od pravnosna`nostipresude.

M. V.

Predlo`eno je da seokrivljenom izreknekazna zatvora utrajanju od najmanjedve godine

Dejan Raji} (29) pravosna`no osu|en na dve godine zatvora

Devoj~icama slaoobna`ene slikePo`arevac - Po`areva~ko Osnovnojavno tu`ila{tvo saop{tilo je da je De-jan Raji} (29) iz Zaje~ara, sa prebiva-li{tem u Po`arevcu, pravosna`noosu|en na dve godine zatvora, zbogkrivi~nog dela prikazivanje, priba-vljanje i posedovanje pornografskogmaterijala i iskori{}avanje malolet-nog lica za pornografiju.

Raji} je uhap{en po~etkom de-cembra pro{le godine, kada se po-sumnjalo da je sa la`nog Fejsbukprofila mamio devoj~ice i decu i slaoim svoje goli{ave fotografije. Naovom profilu on se predstavljao kaoDavid Mitrovi}, star 14 godina. Pi-sao je isklju~ivo devoj~icama uzrastaod 10 do 15 godina, kojima je slaofotografije mu{kog polnog organa iod njih tra`io da mu po{alju slikesvojih intimnih delova tela. Posle to-ga je neke od njih ucenjivao da }e ta-ko dobijene slike javno objaviti i po-zivao ih na sastanak na a~alici.

Pretresom ku}e u Po`arevcu u

kojoj `ivi Raji} prona|eni su kom-pjuter i mobilni telefon u kome subile slike i poruke koje je razmenji-vao sa maloletnicama. Izvor koji jesprovodio istragu ka`e da je Dejanpre tri meseca napravio la`ni profilna Fejsbuku, predstavljaju}i se kaoDavid Mitrovi} i namamio ve}i brojdevoj~ica da ga prihvate za prijatelja.Dejan je na svom la`nom profiluostvario kontakt sa preko 200 devoj-~ica od 10 do 15, godina predstavlja-

ju}i se kao njihov vr{njak, mada jebilo i nekoliko punoletnih devojaka.

- Dopisuju}i se sa devoj~icama,osumnji~eni je od njih tra`io da mu{alju svoje goli{ave fotografije, a onekoje su mu u inboks poslale iste, uz-vra}ao je svojim nagim fotografija-ma, gde je isticao svoj polni organ,bez prikazivanja lica da devoj~ice nebi vide da je mnogo stariji od njih.Neke od devoj~ica fascinirane njego-vim nagim fotografijama, odgovara-le su mu svojim, gde su prikazivale

grudi, a neke i svoj polni organ pri~ana{ izvor i dodaje da je uz te fotogra-fije osumnji~eni slao i lascivne po-ruke. Na kraju poruke bi ih pitao ka-da i gde mogu da se vide. Ve}ina de-voj~ica nije mu odgovarala, ali nekesu odgovorile i ~ak zakazivale sa-stanke sa njim, ka`e izvor iz istrage.Ina~e, za ovo krivi~no delo zapre}e-na je kazna od jedne do osam godi-na zatvora.

M. Veljkovi}

Po`arevac - Na podru~ju Policijskeuprave u Po`arevcu, tokom prethod-ne nedelje, dogodilo se ukupno 6 sao-bra}ajnih nezgoda. U ovim saobra}aj-nim nezgodama jedna osoba je pogi-nula, dok su tri lak{e povre|ene.

Saobra}ajne nezgode dogodile suse zbog neprilago|ene brzine stanjuputa i uslovima saobra}aja i nedr`anjapotrebnog odstojanja izme|u vozila.Ove nedelje iz saobra}aja su isklju~e-na 5 voza~a zbog upravljanja pod dej-stvom alkohola. Po`areva~ka policijaje ovim voza~ima putni~kih motornihvozila odredila zadr`avanje zbog te{kealkoholisanosti. Najvi{e promila alko-hola u krvi imao je M. R. iz okolineMajdanpeka, kome je izmereno 2,06mg/mol.

Nov~ane kazne izre~ene su za 541

voza~a, uglavnom zbog nekori{}enja si-gurnosnog pojasa i neprilago|ene brzi-ne. Tokom prethodne nedelje saobra-}ajna policija podnela je i 112 prekr{aj-

nih prijava. Najvi{e prijava podneto jezbog neprilago|ene brzine, 14 automo-bila odneo je „pauk“ i doneta su 29 Re-{enja o uklanjanju vozila. M. V.

Na podru~ju PU Po`arevac tokom prethodne nedelje dogodilo se {est saobra}ajnih nezgoda

Jedan poginuo, troje lak{e povre|eno

Po`arevac, Smederevo - Polici-ja je nedavno uhapsila tri osobezbog proizvodnje i prodaje dro-ge. Kako se navodi, uhap{eni suD. ]. (28), N. D. (29) i M. D.(23) a policija je kod njih zaple-nila i ve}u koli~inu narkotika. Uvi{e odvojenih pretresa oduze-to je 356 grama amfetamina,168 grama marihuane i 83 ta-blete za koje policija pretposta-

vlja da su ekstazi. Osumnji~eni-ma se stavlja na teret da su ek-stazi i marihuanu prodavaliu`ivaocima na podru~ju Sme-dereva, Po`arevca i Petrovca naMlavi. Njima je odre|eno zadr-`avanje do 48 sati, nakon ~ega}e, uz krivi~nu prijavu bitisprovedeni nadle`nom vi{emjavnom tu`iocu u Smederevu,saop{tila je Policija. B. D.

Uhap{ene tri osobe zbog proizvodnje i prodaje droge

Zaplenjena ve}a koli~ina narkotika

Zaplenjeni narkotici

Osnovno javno tu`ila{tvo u Po`arevcu

Na la`nomFejsbuk profiluostvario kontakt sapreko 200devoj~ica od 10 do15 godina,predstavljaju}i sekao njihov vr{njak

Ekspresna presudaPravosna`na presuda pedofilu iz Zaje~ara izre~ene je u rekordnomroku, za manje od tri meseca od pokretanja postupka. Policija je pro-tiv Dejana Raji}a podnela krivi~nu prijavu 05. decembra 2016. godi-ne Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Po`arevcu, koje je podiglo optu`nipredlog protiv Raji}a za kr. delo pedofilije 26. januara 2017. godine.Sudsko ve}e Osnovnog suda kojim je predsedavala sudija LjiljanaPopovi} 24. februara donela je presudu kojom se Raji} osu|uje nadve godine zatvora. Razlog ove „ekspresne“ pravosna`ne presude jedobro odra|en posao tu`ila{tva, kao i to {to se osu|eni Raji} odre-kao pravo na `albu, pa }e direktno iz pritvora, u kom se nalazi od tre-nutka hap{enja po~etkom decembra pro{le godine, biti preba~en uadekvatnu kaznenu ustanovu, gde }e odslu`iti ostatak kazne po{tose u nju ra~una i vreme koje je proveo u pritvoru.

Velika opasnost i na ulici i na internetu

VIII p e t a k , 1 0 . m a r t 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

Nova otkri}a arheologa u Viminacijumu

Izranjaju logori rimskih legijaViminacijum - Na oranicama u na{emnajzna~ajnijem anti~kom lokalitetuViminacijumu, arheolozi su po~eli ot-kopavanje mo}nih zidina za koje sepretpostavlja da su ostaci stani{ta rim-skih vojnih legija oko kojih se od 1. ve-ka na{e ere razvijao civilni grad koji jeizrastao u metropolu provincije Gor-nje Mezije. Iskopavanja su po~ela po-sle detaljnog snimanja terena geora-darom i utvr|ivanja prostiranja zidi-na utvr|enja u kome su jedno vremeboravile dve legije, odnosno 12.000 do14.000 vojnika.

- Na~in gradnje zidova, kao i veli~i-na i obrada masivnih blokova kvade-ra su zapanjuju}i, izjavio je prof. drMiomir Kora}, direktor Arheolo{koginstituta SANU i rukovodilac arheolo-{kog projekta Viminacijum. Nameranam je da otkrijemo ceo legijski logordo slede}e godine, kad }e u Viminaci-jumu biti odr`an skup najeminentni-jih arheologa sveta.

Zidove logora je okru`ivao pro-stran i vrlo dubok odbrambeni jarak

ispunjen vodom, pa se u utvr|enjemoglo u}i samo preko mosta koji selako branio. Most je otkopan i rekon-struisan, ali ne i velika kapija legijskoglogora koja je sru{ena u hunskoj naje-

zdi. Ipak, njen izgled je sa~uvan na re-ljefu Trajanovog stuba u Rimu, gde jepredstavljen imperator koji iz Vimina-cijuma kre}e u pobedonosni pohod naDakiju. Z. V.

Godi{njica smrti Milene Pavlovi} BariliPo`arevac - Polaganjem cve}a ispredbiste u Sun~anom parku, u Po`arevcuje 6. marta obele`ena 72. godi{njicasmrti ~uvene slikarke Milene Pavlovi}Barili (1909-1945), jedne od najzna-~ajnijih predstavnika srpskog nadre-alizma izme|u dva svetska rata.

Milena je ro|ena u Po`arevcu, 5.novembra 1909. godine, od oca Bru-na Barilija, italijanskog kompozitora,pesnika i putopisca i majke DanicePavlovi}, Po`arevljanke. Slikarskoobrazovanje sticala je u beogradskojUmetni~koj {koli i u Minhenu, u ko-me je boravila do 1928. godine. Sve dopo~etka Drugog svetskog rata, Milenaje `ivela i radila u Londonu, Parizu i

Rimu, izla`u}i {irom Evrope, zajednosa najpoznatijim umetnicima avan-garde. U avgustu 1939. godine odlaziu Njujork, u kome je provela posled-njih {est godina `ivota. Umrla je 6.marta 1945. godine, a njena urna pre-neta je ~etiri godine kasnije na grobljeza strance u Rimu, u kompleksu par-ka Testa}o, na kome su kasnije sahra-njeni i njeni roditelji.

U spomen na ~uvenu sugra|anku,Po`arevljani su u ku}i porodice Pavlo-vi} osnovali galeriju koja nosi njenoime, sa oko 900 radova iz razli~itih pe-rioda stvarala{tva. Osim toga, posta-vili su i njenu bistu u Sun~anom par-ku, ispred Centra za kulturu. M. V.

Veliko Gradi{te - Svoje raznovrsne ak-tivnosti Narodni muzej u VelikomGradi{tu obogatio je nesvakida{njomprezentacijom pa je u prostorijamaove ustanove kulture, pred brojnimposetiocima, otvorena impresivna iz-lo`ba policijskih oznaka i amblema iz~itavog sveta koja ~ine kolekciju Gra-di{tanca Aleksandra \uri~i}a.

Posetioci su imali priliku da upo-znaju ambleme iz 97 zemalja sveta me-|u kojima i obele`ja sa takozvanih eg-zoti~nih destinacija kao {to su Kiribiti,Palau, Vanuatu i mnogih drugih. Po-stavka oslikava ambijentalnu celinu ukojoj se eksponati nalaze u samommuzejskom prostoru, a podeljena je na~etiri dela. U prvom se nalaze oznakeSrbije, zatim biv{ih jugoslovenskih re-publika, Evrope i na kraju, u ~etvrtojcelini postavljeni su amblemi iz ostatkasveta. Interesantno je pomenuti da za-kon ne dozvoljava da postoje dva iden-ti~na amblema na planeti. Ideja ove

postavke bila je i da se, u prostoru gdesu ina~e postavljeni eksponati iz anti~-kog perioda, sada poka`e jedna novasakuplja~ka mogu}nost kao {to su po-licijske oznake i amblemi, a ujedno po-tencira edukativni karakter izlo`be.

- Cilj izlo`be je da bude podsticaj zaljude koji sakupljaju, sistematizuju i~uvaju za neka budu}a pokolenja ono{to je njihov trenutni hobi. Nismo slu-~ajno ovaj korintski stub u central-nom delu muzejskog prostora za{titi-li policijskom trakom, simboli~no je toideja za{tite kulturnog nasle|a. Kadasmo otvorili muzej u Velikom Gradi-{tu 28. januara 2013. godine, mi smoza bra}u \or|evi} - na{e Gradi{tance idobrotvore napisali da „sakupljanje ne~ini sakuplja~a slepim ve} svevide-}im“. Ova misao se mo`e primeniti ina kolekciju policijskih oznaka i am-blema Aleksandra V. \uri~i}a, rekaoje direktor Narodnog muzeja, DraganBogi~i}. Z. V.

Izlo`ba policijskih oznaka i amblema iz ~itavog sveta u Narodnom muzeju

Policijska odli~ja sa svih meridijana

Seminar arhivistike za radnike u kulturi

Arhivi neguju pam}enjaPo`arevac - U organizaciji Istorijskogarhiva Po`arevac odr`an je, po petiput, seminar [kola arhivistike na temu„Za{tita arhivske gra|e i dokumentar-nog materijala kod ustanova kulture uBrani~evskom upravnom okrugu“.

Edukativni karakter ovogodi{nje[kole arhivistike posve}en je ciljnojgrupi koju ~ine odgovorna lica zapo-slena u ustanovama kulture: muzeji-ma, bibliotekama, kulturnim centri-

ma, galerijama u Brani~evskomupravnom okrugu: Grad Po`arevac,Op{tine Veliko Gradi{te, Golubac,Ku~evo, Petrovac, @abari, Malo Crni-}e i @agubica.

Prisutne je pozdravio Dejan Krsti},~lan ve}a zadu`en za nevladine orga-nizacije, kulturu i informisanje i rekaoda ono {to Istorijski arhiv radi jeste zapokolenja i budu}nost, „kako bi nekovideo {ta smo mi radili sada, kao {to

mi imamo priliku da vidimo kako suna{i preci ranije radili u gradu“.

- U ovom trenutku imamo oko 630arhivskih fondova i zbirki negde okopet hiljada du`nih metara arhivske gra-|e, grani~nih godina od sredine 18. dokraja 20. veka. Arhivi su najzna~ajnijeinstitucije za{tite, jer ~uvaju dokaze dasmo postojali kao narod i kao dr`ava,rekla je direktorka Istorijskog arhivaPo`arevac Jasmina Nikoli}. Z. V.

Oma` ZoranuBogi}evi}u Petrovac na Mlavi - Knji`evno ve~e uokviru Umetni~ko-dokumentarne iz-lo`be Oma` Zoranu Bogi}evi}u u ~astrano preminulog ~lana Udru`enja li-kovnih umetnika Petrovac, slikara, pe-snika i glumca, odr`ano je u petrova~-koj Biblioteci. Brojnu publiku pozdra-vila je direktorka Jadranka Grbinovi}.Knji evno ve~e bilo je posve}eno pesni-kovoj trilogiji poezije ,“Odlazak na ostr-vo Art“, koju je pisao ~itavog ivota. Se-}anje na svestranog umetnika o iveli suprofesor Danilo Radojkovi} i knji`ev-nik Jovan D. Petrovi} u razgovoru sa bi-bliotekarkom Violetom Milivojevi}.U~enici srednje {kole ,,Mladost“, An-drea Pikula, An|ela Nikoli} i DarkoStrevanovi}, govorili su stihove Zora-novih odabranih pesama. Z. V.

Hor „Barili“ u kripti Svetosavskog hramaPo`arevac - Jedan od najrenomiranijih horova uSrbiji, enski hor ‘’Barili’’, uz podr{ku Grada Po`a-revca, ugosti}e predstoje}eg vikenda ~lanovepresti`nog ma|arskog mu{kog hora ‘’SvetiEfrem’’ iz Budimpe{te, na ~elu sa dirigentom Ta-ma{om Bubnom. Uz pomo} Ministarstva kultu-re Ma|arske, Grada Po`arevca, Eparhije Brani~ev-ske, beogradske televizije Hram i Ustanove Grad-ski enski hor ‘’Barili’’, bi}e odr`ana dva koncerta:u subotu 11. marta u crkvi ‘’Svete Petke’’ u Po`a-revcu, sa po~etkom u 19 ~asova, a sutradan u ne-delju 12. marta u isto vreme, u kripti Hrama ‘’Sve-tog Save’’ u Beogradu. Na programu su pored hi-landarskih i vizantijskih napeva i biseri pravoslav-ne srpske i ruske duhovne muzike. Z. V.

Po`arevac - Na „Vienna Open Dance 2017“u Be~u, grad Po`arevac i Srbiju prestavljali suBaletski studio „Amadeus“ i Plesni klub „Ro-jal“. U kategorijama Latin show, Street show isolo street show, „Rojal“ je osvojio tri prvamesta.

Baletski studio „Amadeus“, koga godina-ma veoma uspe{no vodi Maja Skenderovi}Boni}, je u jakoj konkurenciji osvojio {estprvih, dva druga i jedno tre}e mesto. Kosto-la~ko odeljenje je na svom prvom takmi~e-nju van granice osvojio prvo mesto, a pobe-

du su ostvarile i balerine iz odeljenja u Veli-kom Gradi{tu. Na Sirmium Dance Open uSremskoj Mitrovici prvi put je uzeo u~e{}e iAmadeus. Na put su oti{le tri devojke i na-stupile u kategorijiama duo i solo. Ana Lu-ki} i Marija Vuji} su kategoriji modernogbaleta - duo osvojile prvo mesto, dok je Ko-stol~anka Mina Despotovi} u kategoriji solo- Art balet osvojila prvo mesto, ali i specijal-nu nagradu, besplatno u~e{}e na Otvore-nom prvenstvu u plesu u italijanskom gra-du Riminiju. @. Anti}

Be~uBaletski sudio „Amadeus“ nastavlja uspe{an pohod

Plesom do novog trijumfa u Be~u

Zapa`eno interesovanje `itelja Velikog Gradi{ta

Sa knji`evne ve~eri

Balerine po`areva~kog „Amadeusa“