Сунчев систем

Садржај

-Основне карактеристике Сунчевог система-Планете-Астероиди-СателитиКомете,метеори и метеорити-Еволуција Сунчевог система

Основне карактеристике Сунчевог система

Сунце - његова маса чини око 99,9% укупне масе Сунчевог система.

- представља динамички центар око кога обилази 9 планета заједно са својим сателитима, мноштвом комета, астероида, метеора и метеорита, који се крећу у међупланетарном простору.

ПЛАНЕТЕПостоји девет планета, које обилазе око Сунца по елиптичним путањама. То су: Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун и Плутон. Њихове путање леже скоро у истој равни, а изузетак су паутање Меркура, која има нагиб у односу на путање осталих планета око 17° и има ексцентрицитет 0,25 и Плутонова путања, која има нагиб 7° и ексцентицитет 0,21.Деле се у две групе:-Земљиног типа- Меркур, Венера, Земља, Марс.

- мала маса, велика густина, спора ротација, мали број сателита

-Јупитеровог типа- Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун.-велика маса, пространа и густа атмосфера,

прстенови око њих, хемијски састав сличан СунцуПлутон који са Харуном чини двојни систем не спада ни у једну

МЕРКУР-Удаљеност од Сунца 57,9 милиона км.-Већа од Месеца 1,4 пута, пречник 14880км-Дневна температура 700К, а ноћна 100К.-Ротација 176 дана, а револуција 88 дана.

ВЕНЕРА-удаљеност од Сунца- 108,2 милиона км.-После Сунца и Месеца, најсјајнији објекат на небу.-Пречник износи 12104 км, маса износи 0,8 Земљине масе.-Ротација 117 дана, револуција 224,7 дана.-Ротира у супротном смеру у односу на остале планете, а нагиб осе не прелази 3°.-Температура изнад 700К, а притисак је око 90 атмосфера.-Састоји се од 97% СО2 и 3% Ν2.

ЗЕМЉА-Удаљеност од Сунца- 149,6 милиона км.-Полупречник 6378км, маса 6*1024кg.-Средња густина 5,54*103кg/м3

-Обавијена атмосфером чија густина опада по формули ρ=ρ0е-кh . ρ0 –густина на површини Земље, к- константа.

-Хемијски састав близу површине је 78% N, 21% О и остали елементи 1%. Са висином се мења па на 1000км преовладавају Н и Не.-Магнетно поље на полу јачине 6,3*10-5Т.-Један сателит-Месец.-Оса ротације нагнута 23,5°, па се смењују годишња доба.-Ротација 1 дан, револуција 365 дана 6h.

МАРС-Пречник упола мањи од Земљиног- 6794км-Оса нагнута 24° у односу на раван орбите, па се смењују годишња доба.-Сила теже је свега’0,4 Зимљине.-Атмосферски притисак 0,008 атмосфера, што је као на 40км изнад Земље.-Дневна температура до 243К, а ноћна до 183К.-Ротација 24h, револуција 687 дана.-Северна поларна капа састављена је од обичног леда, а јужна од смрзнутог СО2.

-Удаљеност од Сунца износи 227,9 милиона км.

ЈУПИТЕР-Удаљеност од Сунца 778,3 милиона км.-Пречник 142984км.-Ротација 10h, револуција 11,86 година.-2,5 пута већа маса од свих осталих планета заједно.-Готово цео је течно тело, осим малог гвоздено-силикатног језгра, температуре 30000К. Изнад овог језгра налази се слој металоидног вофоника дебљине 70000км.--Атмосфера је дебела око 1000км, а присуство дрвенод фосфора, водоничних и амонијачних полисулфата и сумпора боји Јупитер црвеном, браон и жутом бојом.-Услед брзе ротације у екваторијалним областима дувају ветрови брзине и до 400км/h.-Има тридесет сателита.-Око Јупитера налази се прстен састављен од тамних честица

САТУРН-Удаљеност од Сунца 1427 милиона км.-Пречник 120536км.-Ротација 10,5h, револуција 29.46 година.-готово потпуно течно тело, а површину чини океан водоника са несто хелијума, дубине до 35000км.-Средња густина је 704кg/м3 .-услед брзе ротације спљоштен на половима, а у екваторијалним подручјима дувају ветрови у смеру ротације планете брзинама до 1800км/h.-Сатурнови прстенови се деле на три главна, који се састоје од великог броја мањих, а састављени су од силикатних честица око којих се акумулирала вода, тако да осбијају светлост у свим правцима.

УРАН-Удаљеност од Сунца 2869 милиона км.-Пречник 51118км.Ротација 17,2h, револуција 84,51 година.-по грађи сличан планетама Јупитеровог типа.--Оса ротације готово у равни са еклиптиком.-Поседује десет прстенова.

НЕПТУН-Удаљеност од Сунца 4496 милиона км.-Пречник 49532км.-Ротација 16,1h, револуција 164,8 година.-Зеленоплава планета, откривена на основу поремећаја кретања урана, када је студент Кембриџа Адамс извео прорачуне, предвиђајући положај непознате планете.-Нептун окружују четири прстена.

ПЛУТОН-Удаљеност од Сунца 5913 милиона км.-Пречник 2274км.-Ротација 6,4 дана, револуција 247,7 година.-Орбита му је веома истегнута и нагнута за 17° у односу на раван еклиптике.-Заједно са својим сателитом Харуном чини двојни систем, много компактнији него што је то систем Земља-Месец.-Писедује атмосферу, чији је главни састојак неон. Зими се кондензује и пада на тло, а лети се топи и опет поново образује гасовити омотач.

АСТЕРОИДИ(ПЛАНЕТОИДИ)Још у 18. веку било је познато да се растојања од Сунца до планета потчињавају правилу: r(АЈ)=0,4+0,3*2n, n=-∞,0,1,2,...Због тога је требало да се између Марса и Јупитера нађе још једна непозната планета. У ноћи 1.1.1801. године италијански астроном Пјаци је на том месту открио први планетоид, који је добио име Церера. Причник му је 1000км и то је највећи планетоид у Сунчевом систему. Данас је познато неколико стотина хиљада планетоида, а сматра се да их има више милиона.

САТЕЛИТИМЕСЕЦ

-Једини природни сателит Земље.-Маса 7,350*1022кg, пречник3,476км-Ротација 27,32 дана, револуција око Земље 27,32 дана.-Удаљеност од Земље 376284км.-Тачке у којима Месец сече раван еклиптике називају се чворови. Привидни сусрети Месеца и Сунца називеју се конјукције.-Месечеве мене су последица промене узајамног положаја Месеца, Сунца и Земље. Када је Месец између Сунца и Земље, према нама је окренут неосветљени део и он се не види. То је млад Месец.

Када је источна половина са Земље видљивог диска неосветљена, Месечева фаза се назива прва четврт. Када је страна која је оренута Земљи потпуно осветљена то је пун Месец. Када је западна половина са Земље видљивог диска неосветљена, Месечева фаза се назива последња четврт. Линија која дели осветљену од неосветљене стране назива се терминатор.-Површина Месеца прекривена је кратерима разноврсног облика који су последица многобројних удара.-Кретање Месеца око Земље изазива плиму и осеку. Када је Месец најближи Земљи наступа плима, а када је најудаљенији осека.-Када се Месец нађе између Сунца и Земље наступа помрачење Сунца, а Када се Земља нађе између Сунца и Месеца настаје помрачење Месеца.

КОМЕТЕ,МЕТЕОРИ,МЕТЕОРИТИ-КОМЕТЕ- налазе се на периферији Сунчевог система, а само ретко залазе у близину Сунца, међу планете. Данас се сматра да се на растојању од 500 до 50000АЈ од Сунца налази Ортов облак, који садржи стотине милијарди кометних језгара. Састоје се од главе или коме, која окружује мало језгро, и репа, који настаје када се комета приближава Сунцу. Глава се састоји од леда, прашине и камења, а присутни си и угљоводоници. Реп настаје испаравањем материјала. При сваком проласку поред Сунца комете губе део своје материје. Најпознатија од свих је Халејева комета која се појављује сваких 76 година. Свака планета има своју фамилију комета ; најбројнија је Јупитерова, а Халејева комета припада Нептуновој фамилији комета.

-МЕТЕОРИ- небеска тела састављена од камења и прашине. Приликом уласка у Земљину атмосферу брзином до 70км/h, загревају услед трења, јонизују се и сагоревају. Најсјајнији од њих, болид, праћени су и звучним електромагнетним и другим ефектима. Могу да се појаве спорадично или у метеорским ројевима. Један од најлепших ројева јесу Персеиди, који обилују сјајним метеорима. Уколико метеор приликом уласка у Земљину атмосферу не сагори, већ падне на површину, тада се назива метеорит. Сваке године на Земљу падне неколико хиљада тона материјала који увећавају њену масу

ЕВОЛУЦИЈА СУНЧЕВОГ СИСТЕМАОбразовање Сунчевог система почело је 4,6 милијарди година од облака космичке маглине, грвитационим сажимањем. Сажимање и ротација доводе до формирања ротационих дискова са температуром у центру до 15 милиона степени. Почетком нуклеарне синтезе престаје даље сажимање, лаки гасови бивају одувани из близине новонастале звезде ка периферији облака. Даљом фрагментацијом настају протопланете,а еволуцијом настају планете са сателитима. Преостала материја из маглине формира кометни облак. Ово објашњава хипотеза хладне маглине.

Сударна хипотеза бави се ротацијом и револуцијом. Полази од сличности звезданих кретања и кретања молекула, а близак пролазак једне звезде поред друге сматра сударом. При томе плимско дејствоизвлачи материју из обе звезде а од ње се формирају планете. Недостатак је мала вероватноћа оваквог догађаја.